Skripta Iz Knjizevnosti

Za Decu
Uploaded by Tijana Roćen on Jun 21, 2018

 100% (1) · 4K views · 63 pages

Document Information 
knjizevnost za decu

Download now
Date uploaded 
Jun 21, 2018

Copyright
© © All Rights Reserved
Књижевност и књижевност за децу I 51

Available
ОсновнеFormats
одлике књижевности за децу (краткоћа, једноставност обраде, ведрина,
необичан темпо, духовита поента).
DOC,ДаPDF, TXT or read online from Scribd
се ближе одреди овај жанр многи критичари га описују као: аутентични израз човековог
дечјег постојања, литература у чијој структури запажамо одлике које су својствене детињству,
Share thisблиска
document
књиж. која најбоље остварује дечји доживљај света, дела која су по својој унутрашњој
структури младом читаоцу, дела која одговарају дечјој доби... Сви покушаји њеног
деинисања полазе од тематике, слојевитости, значења, структуре и орме. !итно је да дечја

 
књиж. поседује релативну самосталност, испуњава научне претпоставке, норме књиж. жанра.
"осебност носи ознаке детињства, с#ватање живота и света, слободу, радост, игру,
елементарност, једноставност и наивност. $дликује се домишљатош%у, унутрашњом јасно%ом
и једноставнош%у, унутрашњим склопом и комуникативнош%у. Доброта, #умор, игра и естетски
идеал, чине њен интегритет. &нтегрални делови су елементи наменског, васпитног, образовног
Facebook Twitter
као важни актори у ду#овном уздизању човека.

Однос књижевности за децу и књижевности уопште.


'њиж. за децу је посе(ан део књиж. који о(у#вата дела која по тематици и орми одговарају
дечјем до(у )од *. до +. год -, жанровски и типолошки она је неодвојиви део опште књиж.
'њиж. за децу се разликује од опште књиж. по начину уметничког о(ликовања. "рилагоеност
уметничког дела детету може (ити свесна или несвесна. Свесно прилагоена су дела која су
Email
намење деци. /есвесно 0 су дела која нису намењена деци, али су временом изгу(ила многе
осо(ине које су и# везивале за њи#ово до(а постала су прикладнија за дечју до(. 'њиж. за
одрасле, осло(оена језички# правила, разиграна постаје делом дечја, али исто тако унутар
текста намењеног младом читаоцу постоје делови који припадају 11 високој 11 литератури.
РАЗЛИКА измеу једне и друге књиж. маниестује се у језику, тематици, емоционалном тону и
Did you
највишеfind this
визији document
света и #оризонту useful?
очекивања. 'њиж. за децу вреди онолико колико је
при#ва%ена од они# којима је намењена. 'њиж. за децу није претрпела нагле промене књиж.
школа и струјања, као што је њима подлегла књиж. у целини. 2емпо њеног развоја и књиж.
зрели# читалаца није равномеран. 3 односу на ову другу развијала се спорије. 4ен успорен
развој , статичност стила и тематике може се једино о(јаснити условљенош%у границом дечјег
интелекта. 5азлика је у томе што се 11 оз(иљна 11 литература противно дечјој, ставља у служ(у
политике и дневног живота, задржава сложенији однос према друштвеним з(ивањима. "исац
за децу је учитељ и водич а писац за одрасле пророк и три(ун. 'њиж. за децу за разлику од оне
за одрасле има наглашен педагошки карактер. 'њиж. дело за децу одликује потпуна јасност,
граматичка компексност сви# реченични# делова и рационална довршеност.
Is this content
ПОЈАМ inappropriate?
КЊИЖЕВНОСТИ Report
ЗА ДЕЦУ 0 'њиж. за децу this Document
је осо(ен део опште књиж., коју чине дела
уметничке вредности посе(но писана за децу, тако да одговарају њи#овом интересовању,
пси#ологији, језику и дечијем виењу света6 као и она књиж. дела опчте књиж. која нису
посе(но стварана за децу, али су по својој уметничкој структури њима (лиска. 3 тој књиж.
тематика одговара детињству, ликови су подељени, језик јасан, композиција једноставна, а
садржина често антастична, васпитна и ведра. Дела дечје књиж. делимо у две врсте: +. дела
која су посе(но писана за децу и одговарају природи детињства, његовим интелектуалним и
језичким могу%ностима, тако да и# деца разумеју и при#ватају6 7. дела која нису посе(но писана
за децу, ве% припадају уметничкој књиж. уопште, али су временом изгу(ила своју друштвену
актуелност, или је слика света у њима наивна и упрош%ена, па су постала привлачна и за
децу,нарочито (уквалним с#ватањем садржине, тематиком, антастиком, издиеренцираним
ликовима, једноставном композицијом, и јасним језичким изразом. /пр. 5о(инзон 'русо 0

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 52

Д.Део, 8уливерова путовања 0 Свит, "утник на уранку 0 !. 5адичени%, романи, приче у

којима су главни јунаци деца, народне (ајке, (асне... $(е ове врсте имају нечег заједничког у
односу на детињство, а то је првенствено слика света и човека коју дете налази у њима.
Однос књижевности за децу и књижевности уопште 0 &змеу ове две књиж. имагинарна
гранична линија је танка и невидљива. 5азлика, уколико постоји, није голема и несамерљива,
ве% је у превласти оног елемента који у њима доминирају. Да (и се могла пову%и одреена
видљива меа, морало (и се по%и од једног могу%ег решења: утврдити параметре и принципе
критике књиж. за одрасле и критике књ. за децу, указати на сличности и разлике које и# везују,
односно раздвајају. 2о је тешко остварити. 2еоријска мисао о критици срп. књ. за децу исказује
се у текстовима посве%еним малим читаоцима. 2емељнијом анализом текстова невидљива
граница постаје разговетнија и у#ватљивија. &деја водиља и начела тумачења су другачија, док
је прилажење појавама које се проучавају једнако. 9видентна разлика измеу једне и друге
критике је тематске природе: колико је у делу исказана дечја логика. 'ритика литературе за
одрасле, стваралачким приступом у извоењу закључака ставља је у инериорни положај.
'ритика књиж. за децу и критика књ. за одрсле немају заједничку сагласност о жанровској
припадности одреени# књиж. врста. /пр. (асна, као гранична врста, припада књиж. за
одрасле, али новија критичка мисао тврди да детету (асна постаје јаснија са стицањем
животног искуства. "ут вредновања мора да тече усменим путем које делује непосредније и
више подстиче на даље комуницирање. 2ре(а прона%и начине који (и се користили за разговор
са децом. 2о је задатак наставника и васпитача да до(ију улогу посредника. &деје и поруке
остају неизмењене али у једном упрош%еном виду.

ечји хоризонти (дечја машта, дечја и!ра, дечји смех, дечја рецепција).

"#$% 0 умор и сме# неодвојиви су од игре. &гра као тема доминира у модерној дечјој
поезији. ;а децу је игра за(ава и радост, за писце изазов и нада#ну%е, за критичаре еномен
који има естетску и тематску ункцију, а за дидактичаре најпогоднији метод за реализацију
васпитно<о(разовни# циљева. &гра је један од начина на који дете с#вата и упознаје свет и
појаве око се(е. Деца носе у се(и уроен нагон да опонашају одрасле. ;ато су они у својим
играма често поштари, трговци, ловци, лекари... "осредством игре деца улазе у свет
уметности и спознају свет из једне другачије перспективе. Дете у игри егзистира, кроз њу се(е
маниестује, меша границе измеу стварности и маште, и господари у њој. "ривлачност игре
је у задовољству које детету пружа, она детету чува детињство од претње и за(ране одрасли#,
развија смисао за лепоту и мо% запажања. &гра припема дете за његов (уду%и живот, она је
за њега оз(иљно занимање као што је рад за одраслога. "есници децу уводе у серу књиж.
сти#овима који неодољиво подсе%ају на (ројалице, (рзалице и питалице. Структура њи#ови#
песама је игра речима, игра ритмовима. =ексичку игру, игру речима утемељио је ;мај, а
значајно место заузима у делима 5адови%а, =уки%а, 5шумови%а. "есници се играју речима и
намерно ремете логички ред да (и остварили жељени ритам, нео(ичан звук и мелодију која
покре%е децу на игру и сме#. &гра речи темељи се на исказивању речи разни# значења ,
сачињавању кованица, сложеница, реању (есмислени# и непостоје%и# речи и израза.
&%'% " %*%+"% 0 >ашта је најважнија осовина на коју се ослања стваралаштво за
децу. >ашта се вреднује као највиша естетска категорија у књиж. теорији у целини. >ашта
развија дечју сензи(илност, прелама ду# детета, омогу%ује његово разумевање стварности.
Дететова машта се не плаши лета у недостижне висине. 'роз машту дете путује у најудаљеније
крајеве света, упознаје се са чудесним и антастичним светом и натприродним (и%има,
мо%има и силама. ?антастично је продукт маште као синтезе сви# ду#овни# и стваралачки#
човекови# мо%и. ?ант. чини срж дечјег света. ?ант. има своје посе(не изворе и смисао, није
стравична, није истоветна са ант. други# уметнички# орми. МАШТА је пед#одница која крчи

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 53

пут пишчев. "утем ње писац се може поистоветити са ликовима. $н се идентиикује са

јунаком. 2о је вр#унац. >ашта оживљава предмете који чине дате околности. >ашта тврди
немогу%ности и уклања скептицизам ) сумња у оно о чему се пише -. >ашта нуди могу%ност да
се и нешто више представи него што чини сама реалност. >ашта је мо%нија од реалности. @ко
је машта сла(а, читалац се не уз(уује, нема доживљаја, дело од(ија читалачку пу(лику као да
је то нека намештаљка. 'ад се данас говори о (ајци и антастици, чини се да не постоји
прецизно становиште шта је (ајка, антастика, (ајковитост, антастично, чудесно, чудо,
(ајковита прича и роман, антастична прича и роман, научно<антастична прича и роман. 2и
појмови препли%у се тако да се стиче утисак да су исти, или веома слични. @ко желимо да
направимо разлику измеу (ајке и антастике, морамо покушати да пронаемо суштину свега
што разликује једну врсту од друге. ;а (ајку можемо ре%и да је усмена легендарна историја са
елементима мита, веровања, о(реда и о(ичаја давни# времена, а антастика уметничка
имагинативна творевина писца, који инстинктом и знањем покушава да продре у најду(ље
слојеве своје подсвести. "ри том, писац ствара оно што (и могло да (уде, а не оно што је (ило.
?антастично је оно невероватно што се у (ајци и антастици догаа проузроковано спољним
актором. Aудо и чудесно потичу из (ајке. Aудо је оно што се догоди само једном. $но је
невероватно, или вероватно и могу%е, али се догаа кад се нико томе не нада, за разлику од
антастичног које је само невероватно, а догаа се стално. Aудесно припада реду лепог.
$значава нешто невероватно и дивно, што човеку толико опчини чула, да од уз(уења не
може да проговори, а често остане и (ез да#а. /ајве%а разлика постоји измеу (ајке и научне
антастике. /аиме, на почетку и крају (ајке, не долази до икакве промене природе која
окружује човека, ве% остаје каква је одувек (ила. >ења се само однос снага меу људима, а
до(ро по(еује зло, или га онемогу%и за неко дуже време. 3 научној антастици догаају се
углавном негативне промене. Долази до уништења околине или неког елемента (итног за
човека и људско друштво. "риродно окружење пре и после догааја више није исто и
вероватно никад не%е ни (ити. 3 научној антастици догаају се иреверзи(илни процеси (ез
могу%ности поправљања уништеног, чак и кад се прича заврши сре%но, као у (ајци. $стају
трајна оште%ења која се одражавају на људима, животињама, (иљкама и целокупној природи,
са прете%им тоновима који упозоравају и воде коначном уништењу. 3смена (ајка је чудесна
прича у којој се дешавају чуда, али она није створена зато да (уди лепа осе%ања. /апротив. 3
њој су присутни страшни призори и ужасне смрти, које на први поглед немају оправдања,
изузев да изазову стра# и нелагодност. /еко (и могао ре%и да се по овим елементима (ајка
при(лижава научној антастици, али измеу њи# не може се ставити знак једнакости. !ајка се
не може уклопити у научну антастику и поред додирни# тачака које постоје. 2акви призори у
(ајкама опомена су свима који желе да прекрше за(ране, а истовремено су и скривене поруке
давни# времена, које о(јашњавају начин живота и сурове жртве крвожедним (ожанствима,
или су пак служили о(ављању мрачни# култова, који не припадају свету (ајки. $стали су да,
као трагови прошлости, плаше и опомињу човека на нешто што свесно не познаје, али осе%а
као исконски стра#. @ тај стра# отвара давно затворена врата подсвести у којима
антастичност, натприродно и (ајковито чине читаоца истовремено сре%ним и несре%ним
(и%ем које памти, разуме, жели љу(ав и сре%у, мир и (лагостање, а притом разара и
уништава. ;начи, чине га човеком. Bедино ту научна антастика има спој с (ајком, који се истог
тренутка раскида, јер човек мора да сања, да (и преживео се(е. ;ато је (ајка човеку прво и
последње при(ежиште. 'ао детету, да (и развио машту, учио и пожелео да достигне
немогу%е. 'ад одрасте, да (и лакше поднео све што га притиска и мучи, а на крају живота даје
наду да %е, као у (ајци, остварити вечну тежњу за сло(одом и (лаженством на неком месту
где је (ајка стварност. 2ако антастичност или (ајковита антастика постају стварност,
упоредни живот човека, (ез које нема наде и развитка. Bер, измештају%и живот из реалности,
човек ствара, гради и утире пут свом коначном очовечењу. 2о је једини начин да човек

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 54

преживи, као (и%е. /а путу ка звездама, човек је много тога уништио. 3колико на време стигне
до циља, за њега има наде. 3 супротном, неста%е (ајка а догоди%е се научна антастика, која
%е истог тренутка нестати, све док неко поново не измашта нову планету, на којој %е све
испочетка (ити могу%е. 2о је први с#ватио Cарл "еро стварају%и з(ирку дечји# прича
"риповести из вилинског света, код нас преведене као !ајке стари# времена. $ва з(ирка
означава настанак уметничке (ајке још давне +DEF. Сам "еро није се усудио да те приче сврста
у (ајке, јер је с#ватио да (ајке нема ако не проу векови и миленијуми, неоп#одни да (и се
достигла слојевитост, разноврсност и поруке, које (ајка садржи. & поред оправдане
опрезности, Cарл "еро највише се при(лижио усменој (ајци, коју је покушао да
трансормише у причу при#ватљиву за ондашње мале читаоце, не мењају%и ништа од свега
што је народни геније стварао током дугог временског периода. ;ато, његове приче
аутентично осликавају време у коме су настале. 3 њима је (ајковита антастика проткана
елементима мита, о(реда и о(ичаја давни# времена, тако да често чини дис#армонију у
приповедању, а понекад доприноси и неразумевању приче, не з(ог нелогичности, ве% зато
што садрже (ројне слојеве из разни# периода, који су се задржали у свести народни#
приповедача. 2ако икција са елементима (ајке, у којој живе мо%на и чаро(на створења,
испреплетана елементима (ајковите антастике, (ез које те приче не (и (иле страшне, лепе,
невероватне, вешто осликава живот прекривен плаштом маштања, лажиумом који кроз сва
времена помаже да се горке траве живота лакше прогутају. Сви потоњи писци (ајки, чак и они
што су делимично преузели приче од "ероа, све се више удаљавају од (ајке, да (и на крају
двадесетог века дошло до (ајковити# прича, које само на површини носе елементе
(ајковитости. >ало(ројни су они који су успели да продру у суштину (ајке и да својом
имагинацијом и инстинктом досегну ве%е ду(ине овог, свакако најтежег жанра у
књижевности. >ожда само у делима 2олкина (ајка досеже оне ду(ине које је досегао Cарл
"еро, а у појединим елементима и превазилази свог прет#одника. Bер, 2олкин је успео да
самог се(е унесе у (ајку и са њом живи претварају%и је у легенду која се заиста догодила, као
што су се некада и (ајке догодиле, или догаале у измењеном виду, па је легендарно током
времена прерасло у (ајковито. ;ато, кад данас говоримо о (ајци, морали (исмо да поведемо
више рачуна о свему што модерне G(ајкеG нуде. Да ли су то приче са (ајковитим елементима,
које садрже и неке елементе (ајке, или је то само начин да се писац при(лижи читаоцу, а
притом у тим причама или романима нема много елемената (ајке з(ог њеног непознавања
или неразумевања. 2о је веома важно из простог разлога што погрешна или лажна (ајка може
учинити много штете у ду#овном развоју детета. 3место да га учи племенитости са жељом да
по(еди зло у се(и и свом окружењу, таква (ајка, као опасно оружје, може усмерити дете у
супротном правцу, што уосталом и раде многи цртани илмови, приче, романи, стрипови или
сличице за ал(уме, који (ајку користе да (и децу, у периоду одрееног развоја, програмирали
да служе мрачним циљевима. 2ај аспект кориш%ења (ајке и (ајковитости морао (и се
оз(иљно разматрати и неоп#одно је покушати да се заустави тај разорни вирус дечјег ума,
који све више улази у наше домове на различите начине. Cто се тиче наши# стваралаца
(ајковите поезије и прозе за децу, њи#ова дела су различитог квалитета, у зависности од
пишчевог познавања и разликовања (ајке од остали# слични# жанрова, као и од талента.
>ноги, нажалост, користе неке елементе (ајке и антастике у нади да %е на тај начин приву%и
читаоце. $ни у исто време желе да прикрију недостатак идеја и испразност маште, али и да
преваре читаоца том својом квази (ајком и антастиком. 2аквим писцима преваре често и
успевају, јер неретко, иза њи#ови# књига стоји до(ра реклама и агресивни маркетинг. &пак,
најгоре од свега је то што такве књиге често до(ијају награде као до(ра и за(авна дела, ко зна
з(ог чега и из какви# разлога. /аравно, има и они# стваралаца који веома зналачки и опрезно
користе (ајку и антастику у својим делима и тако настављају пут великана наше и светске
књижевности, који су те жанрове уздигли на завидан ниво. /а крају тре(а иста%и да је

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 55

уметничка (ајка, односно (ајковита прича, потре(на деци колико и одраслима, као вид
задовољења (азични# потре(а које је човек од освита историје уносио у генетски код. 3
подсвести човека, (ез о(зира које је расе, вере или економског статуса, створени су
затамњени простори, који се осветле истог тренутка кад прави надражај про(уди исконски зов
земаљског 5аја, који свако, као праслику, носи у се%ању и жели поново да оствари.

еме, идеје и ликови.

2ематика о мајци улази у књиж. ве% са народним успаванкама, у којима се изражава мајчина
(рига о детету и њена жеља да дете (уде лепо, здраво, напредно и сре%но. 3спаванке су прве
песме намењене деци )детету-, а које му пева мајка. 2ематику о мајци нарочито је подстакла
/$!. Други подстицај о мајци учинио је наш послератни живот у коме мајка до(ија истакнуто
место у друштву. >ира @лечкови% је у мајци, најтоплијој звезди нашег детињства, нашла топао
поетски о(јект. /ајлепша реч, 2ри маме, "есма за мамине очи, поезија је и #имна мајци која
доноси дете на свет, чува га и подиже. !ранку H. 5адичеви%у, мајка је култни мотив и
јединствена поетска метаора. &спевао је топле сти#ове о сим(олу радости и (риге, нај(лижој
личности и правом о(јекту наше велике љу(ави. Сваки наслов з(ирке "есме о мајци: 'ад мати
чека, 'ад мати лаже, 'ад мати (ез руку остане, 'ад мати у војску прати 0 споменик је свим
мајкама. 5адичеви%ева поезија је, уз песме >. @лечкови%, нај(оља песма о мајчинској љу(ави и
величини њени# осе%ања према своме чеду. !лиска као детињство, мати је најуниврзалнији и у
историји књиж. најглавнији поетски мотив. 'од 5адичеви%а, она је животни споменик до(роте
и вечита људска #имна. 8. Hитез пева о мајци у песмама Iеља мајци и /а мајчин дан. >. 2еши%
је песник природе и села, али пева и о мајци 0 песма >ајка се воли. & песник завичаја, Д. 9ри%
пише сти#ове о мајци 0 >оја мајка. $ >амином срцу пева Д. =уки%. & у поезији >оше
$далови%а, мајка је врло опевана.
-икови у књиж. за децу 0 3 књиж. за децу ликове можемо поделити у три врсте: ликови деце,
ликови одрасли# и персониицирани ликови (иљака, животиња, предмета и појава. ЛИКОВИ
ДЕЦЕ 0 различито су приказани у зависности од времена када је дело писано. 3 време када је
литература за децу про(ијала се(и пут, нарочито у до(а просветитељства, ти ликови су (или
извештачени, далеко од реалног детета. 2о су (или 11људи у малом11, кроз такве ликове
говорили су одрасли да (и васпитно утицали на пси#оизички развој детета, да (и га правилно
васпитали и припремили за друштво. "рави ликови деце приказују се тек у до(а романтизма,
нарочито реализма када је књиж. за децу осло(оена претеране дидактике. 2акве ликове у
нашој књиж. за децу први је дао ;мај. $ни су реални, (лиски детету. ЛИКОВИ ОДРАСЛИХ 0
прошли су сличан развојни пут као и ликови деце. 3 просветитељској литератури (или су
сувише оз(иљни, увек мудри и саветодавни чим доу у додир са дететом, или су крајње зли
попут нагативни# ликова у (ајкама. ;мај је први који је код нас дао ликовима одрасли# људску
душу, описују%и и# реално и показују%и детету како нпр. одрастао Jиганин уме до(ро да лаже
када #вали свога коња да (и га продао. $д тада ликови одрасли# у овој литератури поприми%е
највише овај змајевски шаљив изглед виен оком детета. =икови одрасли# поста%е реални, али
са видокруга и позиције детета. $ни су подетињени и раде све што раде деца, али то, наравно,
није увек случај, писац и# приказује онако како дете може да и# види. ПЕРСОНИФИЦИРАНИ
ЛИКОВИ животиња, (иљака, предмета и природни# појава 0 најтипичнији су за ову литературу,
нарочито ако је намењена најмлаима. 3 књиж. за децу то је нормално, то условљава мали
читалац, који оживљава све око се(е и може да разуме само оно што личи на њега и његово
поимање света. Дете воли да се упореује са свим оним у чему налази макар мало сличности са
со(ом, а животињски младунци га на такав детињи однос највише асоцирају. "онекад су
животиње толико персониициране да само по ознаци и неким (итним појединостима
подсе%ају на оно што јесу, док им је све друго људско. Слично је и са ликовима ствари и

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 56

природним појавама )>. Данојли% 0 Два сапуна-.

+тил, језик, композицијске и версиикацијске карактеристике књижевности за децу.

5еченице 0 јасне, језгровите, кратке )предшколски узраст-6 сложене 0 једноставне реченице са

јасно истакнутим су(јектом и предикатом6 у(ацивање реченица у ону основну је могу%е ради
појачавања дечје пажње или подстицања на сме# )нпр: 11Bесте л1 чули, кумо, K < верујте, (ез шале
< K отвара се школа K за пачи%е мале.- ;начење реченица 0 5азноврсне реченице чине стил
живљим и импресивнијим. 2о је у ';Д услов и за#тев. Упитне 0 'о си ти L );мај-, Cта је отац L
)=уки%-, Да ли ми верујете L )5адови%-6 Узвине 0 Mутито мече N )!. Jрнчеви%-6 П!"!#$ене 0 'ад
(и N );мај-6 Уз$%#&иве, импресиване, разигране, маштовите. Дете воли лепршав стил, лак, који
може да уз(уди, понесе и привуче. П'(ви)! 0 !оље је поновити снажне и импресивне изразе
него (ескрвно и незанимљиво реати све до ситница. Bер ако се детету допадне неки израз или
еекат, он пожели да га доживи више пута. Реи 0 доступне и разумљиве из дечјег онда речи.
"исац не мора да користи само оне речи које дете разуме, ве% и оне које може да с#вати у
контексту остали# речи. 2еже речи за изговарање дете с#вата на свој начин и изговара и# онако
како и# је разумело. /а тај начин до(ијамо кованице. 2о се и писцима допало, па су и сами
почели да граде кованице. Де*е+тне 'еи 0 када су у питању тешко изговорљиви гласови ) 5 -
на тај начин подржава дете у говору и чини му текст (лижим )11здлаво мнују куца, K тле(а да се
руца-. @ли веома су ретке и нису пожељне за децу јер могу негативно да утичу на развој говора.
Дете може да с#вати и као ругање што није у стању правилно да говори. Де,ин%тиви 0 њима се
изражава танано осе%ање према нечем љупком и малом, посе(но према детету и деловима
његовог тела. Данас су из(ачени, више се користе атри(ути )11... и мале, сасвим мале касе ... 11 0
>амине ташне и татини Oепови-. -)(.!ви 0 из(егавати тешко изговорљиве гласове, посе(но у
скупу речи.

/стетска вредност.

3 књижевној теорији естетички приступ подразумева тумачење дела са становишта лепоте,

поетике и естетике. 2ешко%а оваквог приступа је у томе што је у теорији и критици појам лепог
неодреен. =епота је истина које нема, њој се може једино тежити. =епота књижевног дела за
децу налази узор у сагласности поетског и поучног израза. Савремена дечја литература стреми
високом домету игре ду#а, бољем и вишем познавању дечијег света, оживљавању и
подстицању његовог ду#а, лепоти као снажном естетском извору пријатни# осе%ања. /ова
књиж. те#ника, нарушавање абуле, табу<теме, па и сликање ружног које изазива естетски
осе%ај, све то издваја од класичне лектире за младеж, али и од лектире за одрасле. >одерна
српска критичка мисао усмерена је ка естетским вредностима, супротставља књиж. за децу
застарелој, старински обликованој писаној речи. &з естетског приступа, као супротност
позитивистичком принципу, произи%и %е критеријуми или принципи &859, 3>$5@, >@C29 и
?@/2@С2&'9, и тзв. #едонистички принцип.

+азнајна вредност.

;а естетику и теорију књиж. најстарији је проблем сазнајно<оцењивачка вредност дела.

5азноврсност тумачења резултат је објективно<субјективно карактера еномена вредновања.
>ора се по%и од #ипотезе да дечија литература подразумева систем вредности који одговара
њеној нарави, тј. да се њено књиж. вредновање издваја првенствено по томе што обу#вата
особеност дела и малог читаоца<слушаоца, што узима у обзир процес његове рецепције,
вредносно осе%ање у смислу пријатности, допадања, уживања, тј. разумевања дела. Дело се не

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 57

може само за себе оцењивати, ве% у оквиру књиж. прошлости, садашњости и буду%ности. Дело
има онолико вредности колико и аспеката са који# се може сагледати6 зато јесте његова
вредност субјективна и релативна у односу на сваког читаоца. "ринципијелно сваки суд може
бити тачан и нетачан6 погрешан је сваки уколико је произвољан и слеп, а објективан ако је чин
интелектуалне природе.

0аспитна вредност.

Hаспитна улога књиж. за децу тре(а да (уде у пуној сагласности са поетским изразом дечјег
писца, односно не тре(а да (уде реализација смишљеног педагошког циља. тре(а постојати
средина измеу две крајности. =ош је онај писац који се труди да само васпитава дете, а исто
тако је лош и онај који #о%е то да из(егне. дете читалац, од(ацује о(е крајности, не подноси
провидна наравоученија а исто тако ни лепореко празнословље. Дете при#вата оне писце који
знају на поетски начин да му кажу управо оно што њега интересује и што може да му одговори
на много(ројна свакодневна питања која у њему искрсавају на путу кроз живот. >еу
мноштвом писаца који пишу за децу, врло је мало они# прави# који су стварно дечији писци,
који умеју да поучавају и васпитавају младе читаоце поезијом. 3 српској књ. за децу посе(но
издвајамо ;маја, 5адови%а, 5шумови%а, који су на прави начин знали поезијом да васпитавају
дете. 5адови%еве песме за децу су често з(уњивале поклонике јасног педагогизма, чак и#
згражавале својом 11(есмисленош%у11 и тежњом да се читав живот окрене 11наопачке11. >ноги
нису ни слутили колико у тој поезији има васпитне усмерености. /пр. песма Да ли ми верујете:
3 њој је реалност окренута наопачке 0 јунак песме се неодољиво умива, (ез престанка ) у
стварности је општа појава да дете занемарује умивање -, мајка у песми виче да је ве% доста тог
непрестаног умивања ) што је у стварности о(рнуто -, лекар констатује да је вода крива што се
дечак раз(олео и за(рањује му да се умива. Свему је дат супротан смисао, па %е чак и оно мање
прому%урно дете с#ватити да је песма само игра, шеретлук и мала иронија на рачун његовог
немарног односа према умивању и личној #игијени. "есма %е пости%и васпитни еекат не
путем (уквалне сугестије и провидног наравоученија, ве% игром у којој дете активно учествује
вра%ају%и у нормалан положај оно што је песник у шали изокренуо. $пет се игра претвара у
з(иљу, а поетско и етичко осе%ање чине јединство. M. 5шумови% је један од песника за децу
који је најспретније о(јединио у песми игралаштво и #уману људску поруку детету, што
нарочито долази до узражаја у његовој з(ирци песама >а шта ми рече. Све у тој поезији
пожима здравље, све је у њој кристално јасно и питко, пуно животне радости, оптимизма и
људске реалности. 2аква је песма $дакле су делије, која %е се, (ез сумње, свидети сваком
детету. "ри#ватају%и њену игру она %е при#ватити и њену јасну васпитну поруку пуну телесног и
душевног здравља, јер које дете не воли да (уде здраво, снажно и паметно. Дечији песник,
дакле, васпитава дете својеврсном поезијом, у којој се видно испољава његова изузетна,
животно<оптимистичка и #умано усмерена личност.
0аспитна вредност ( моралистички приступ ) 0 >оралистички приступ, по којем уметност на
људе врши пресудни морални уплив, потиче из антике, од "латона, а у критици овог вида из
просветитељства. ;мајева дечја поезија представља 11праву моралну #игијену11. С#одно томе,
народна књиж. се о(јашњава као поучна лектира којом се просве%ује и подиже народ. /пр.
(ајка 0 као усменокњижевни о(лик је васпитно средство и незамењива школа моралности, није
потчињена животу, друштвеном напретку, па је с тога (лижа деци. 3ниверзалнош%у своји# тема
и идеја учи дете да и сла(и и немо%ни снагом ума могу да савладају све препреке и да правда
мора да по(еди. Дечја књиж. долази да допуни утицај породице, религиозног и патриотског
о(разовања, школе, васпитања уопште. =итература за децу врши изграивање свести која је
човеку најдрагоценији савезник. &дејни квалитети књиж. за децу остају незао(илазни услов
моралности. "ример: 5о(инзон 'русо 0 родитељи могу да је искористе у васпитавању радни#

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 58

навика код деце, указују%и на #ра(рост и сналажљивост 5о(инзона, који је својом огромном
вољом по(еивао природу.

ечја интелектуална и естетска свест.

"есничко дело код малог читаоца изазива радост, задовољство, пријатно осе%ање, (уди и
заокупља његов ду#, одвлачи од играчке и игре и везује за се(е.читање је за децу
конзумирају%а активност, за(ава и раз(и(рига. Детету су (лиски сти#ови игре и ритма, не тражи
значење речи, њима се задовољава и наслаује. Деца воле (рзалице, (ројалице, загонетке,
лагарије, говорне игре #уморног и нонсенсног типа з(ог њи#овог ритма сазвучја и игре.
'њижевност за децу, у начелу, не тражи мисаони напор, запињање и напрезање при читању.
Дете (лагу, меку и неупадљиву реч при#вата више емотивно и некритички, (ез релексија и
посредовања интелекта..

ете као чинилац естетске комуникације (веровање у истинитост приче1 прила!о2авање,

поистовећивање или супротстав3ање моделима измиш3ених јунака). &али читалац као
васпитаник лектире.

Дете читалац прима само оно дело чија се садржина поклапа са његовим узрасним осе%ањем и
виењем света, које му пружа могу%ност да се идентиикује са уметничком садржином,
описаним простором, ликовима и њи#овим пси#ичким стањем. Дете уметнички садржај
књижевног дела доживљава као тренутак могу%е стварности у којој и оно само учествује. Дете
је активан чинилац, тежи да одма# реализује садржину књиж дела макар и игралачки. Дете
при#вата оног писца који уме на поетски начин да му каже управо оно што га интересује и што
може да му одговори на свакодневна, много(ројна питања која у њему искрсавају на путу кроз
живот.

ете и одрасли читалац.

Дете<читалац прима само оно књижевно дело чија се садржина поклапа са његовим узрасним
осе%ањем и виењем света, које му пружа могу%ност да се идентиикује са уметничком
садржином, описаним простором, ликовима и њи#овим пси#ичким стањем. Дете уметнички
садржај књиж. дела доживљава као тренутак могу%е стварности у којој и оно само учествује.
дете је активан читалац, тежи одма# да реализује садржину књиж. дела макар и игралачки.
"олазе%и од природе детета као читаоца и његовог интересовања за књиж. садржаје и облике
ми детињство делимо на три узрасна периода: /0 траје од 7. до F. год. $вај период карактерише
велика потреба детета за кретањем. $но тада упознаје свет, машта му је бујна и покретљива.
"ривлаче га снажни, упечатљиви, сликовити описи, антастични догааји на граници реалног и
иреалног света, динамична радња. ;ато воли сликовнице, бајке антастичне садржине, приче о
животињама, о стварима са што више персониикације, необични# епитета, нонсенсни# речи.
'ратке, ду#овите и ведре песмице брзог ритма, са звучним и игралачким римама и чудесним
#иперболама веома су омиљене код деце овог узраста. 10 траје од F. до +7. год. дете је
искусније и познаје оно што се налази у његовој околини. 5еалније се односи према стварности,
излази из породице у свет и жели да га упозна. ;анимају га друга деца, његови другови у игри,
стиче и одреене појмове о времену, сазнаје о догаајима који су се догодили пре него што се
оно родило. &нтересују га књижевна дела о деци, њи#ове особине и поступци, књиге у којима
се описују далеки крајеви, историјске и легендарне личности, историјски и ратни догааји,
пустоловине изузетни# људи. Дуже приповетке и кра%и романи су врло погодни за овај узраст,
јер је дете ве% у стању да меусобно повеже читав низ догааја и ликова. 20 траје од +7.г. па до

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 59

напуштања детињства. 5азвија се сазнање о својој личности у друштву и о полној особености.

2о је најделикатнији период детињства, у коме ве% дете почиње да тражи своје место меу
људима, испитује себе и друге. &нтересују га меуљудски односи, особине човека, авантуре,
путовања, упознавање далеки# крајева, дела са љубавном тематиком, душевним немирима и
дилемама. 2ражи у књиж. делу конликтне ситуације, па су му врло блиски романи пуни
драматике, полемике, историјски, авантуристички, љубавни и детективски. "ривлачи и#
родољубива тематика, нарочито борбена 0 која изражава понос и бунт. "%"4*О+
народне поезије 0 Дидактичност народне поезије за децу је у најтешњој вези са њеном
животном практичнош%у и улогом. 2име је ова поезија, с једне стране, привлачила пажњу
педагога, а на другој страни, она је од(ила многе књижевне естетичаре )критичаре-, који су је
игнорисали не сматрају%и је правом поезијом, ве% сти#ованом народном педагогијом. >ада је
ова поезија имала претежно педагошку основу и мотивацију, она је по својој орми и језичком
изразу ипак више везана за поетику. /аиме, подстакнут неком педагошком потре(ом према
детету, народни песник то своје осе%ање преводи на језик поетике и тако утиче на дечију свест
преко емоција, односно, поетским доживљајем. /пр. ако се дете теже успављује, ако је
несташно или расплакано, онда му мајка пева успаванку сл. сти#а: =ула мајка тврдоглавог
>арка ... Дете %е ове речи доживети као нешто лепо и занимљиво, а тек негде у њи#овој
позадини осети%е и (лаг мајчин прекор што не спава. /ешто слично имамо и у познатој
успаванци, у којој мајка, уморна од љуљања, пева прекорно своме детету: Спавај, спавај, сан те
преварио, K прије те(е него твоју мајку ... $во су ретки примери у којима се педагошка
мотивација песме видније испољава, али и они су изражени поетски лепо. &сти је случај и са
загонеткама, реалицама и (рзалицама, у којима је дидактика јаче истакнута, али је дата у
таквој занимљивој и уметничкој орми да и# деца увек радо при#ватају, иако и# ове творевине
присиљавају на мисаоне напоре са изразитом тежњом да у њима изазивају спосо(ност
мишљења, пам%ења и говора. 3 целокупнојнародној поезији за децу, народни песник је своју
педагошку мотивацију успео да изрази на поетски начин, користе%и при томе не само познате
ве% и оригиналне језичко<стилске изразе и уметничке књижевне орме. $н је песмом
васпитавао млади нараштај, осе%ају%и да песма крије у се(и (ожанску силу и мо%, води га у
царство лепоте, склада и узвишености, а самим тим га оплемењује и чини пријемчивим за све
остале људске врлине. Дидактичност народне поезије за деци испољава се у њеном животном
оптимизму, у њеној тежњи да подржи дечју разиграност, да га поетски нада#не, упозна са
светом у којем живи и тиме га оспосо(и за живот.
5спаванке 0 су песме са кратком лирском а(улом. "евају се деци у жељи да заспу6 чедне, ти#е
и нежне, а ритам и мелодија су им у складу са кла%ењем колевке, љуљашке или којег другог
средства у коме дете тре(а да заспе. /ајвише и# певају мајке, али и остали уку%ани 0 (а(а,
сестре, тетка и сл. & у нашој, и у светској литератури има мноштво народни# и уметнички#
успаванки. Aесто се певају у шаљивом смислу као што чини Десанка >аксимови% )>ајка сина у
ружи родила-.
'а3иве народне приповетке 0 "останак: /екад су људи веровали у митове, имали су своје
(огове ... 'ада почиње да се распада мит у који више не верујемо, настаје (ајка. Iивела је
једно време и тог тренутка кад су људи престали да верују у (ајке, они стварају нови жанр 0
шаљиву народну приповетку )ругање (ајци-. /ај(ољи пример за тај прелом је >еедови% 0 има
одлике и (ајке и шаљиве приповетке. 2о је у ствари пародија (ајке, у њему има митски# и
(ајковити# елемената којима се смејемо. Стилске одлике: кратка, динамична, постоји само
радња, нема дигресија ни описивања, ослања се на начине говора, пуно пажње посве%ује
вер(алним играријама. 9кспозиција је кратка, +<7 реченице и одма# се прелази на радњу. 'рај
је центар шаљиве народне приповетке, он је ударна тачка. &звор комике су најчеш%е ситуације
у које људи западају з(ог своје глупости или оштроумности. 2о није једини извор сме#а 0 други
извор су неспоразуми. Hрсте шаљиви# приповедака: подругачице )смислили су и# граани,

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 60

варошани да (и исмевали сељаке-6 у другој се исмевају варошани6 тре%а врста говори о

краама и подвалама6 четврта говори о породичним односима6 пета говори о представницима
власти. =икови: /икад нису само просте шаљивчине које су ту само да (и нас засмејавали. $ни
су носиоци ду(љег значења и њи#ови поступци имају прикривено значење. Bунаци имају
властито име. =икови се јављају најчеш%е у пару, али може и# (ити и више. "остоји неколико
врста парова: сарадници )два сељака, два трговца-6 сродници )отац и син, свекрва и снаја-6
супарници )9ро и кадија-. Bунаци морају (ити мање<више на истој равни, исти# умни#
спосо(ности, једнаки# интелектуални# мо%и. 2о је неоп#одно да (и постојало ривалство и један
увек жели да (уде паметнији од другог. Hрсте народни# о(разаца: /0 /ајпростији наративни
о(разац темељи се на -РЕШЦИ. Bунак најчеш%е начини неку грешку и ту грешку стално понавља
)11"устио (и ја њега али не%е он мене11-. 10 Други, мало сложенији наративни о(разац има у
центру ЗАМКУ. )119ро и 2урчин11- Bунак увек смисли веома до(ар мамац, противник загризе
мамац, ... )11'репао котао11-. 20 2ре%и је о(лик о МУДРИМ СУДИЈАМА . ;а нијансу сложенији
о(лик јер се појављује тре%е лице. 2ипична приповетка је 11"раведна пресуда11. 2ре%е лице је
мудро и увек пресуди у корист онога који је тре(ао (ити изигран. 30 /аративни о(разац (ави се
распоном измеу ПРИРОДНИХ ПОТРЕ4А и ДРУШТВЕНИХ НОРМИ. 2у припада приповетка
11Pаволак11, 112амни вилајет11... 50 /аративни о(разац 0 суштина је у СПОРЕЊУ И ДОКАЗИВАЊУ
УМНЕ НАДМО6НОСТИ. Bунаци су подједнаки, на истом умном нивоу. $нај који први започне 0
гу(и. $вде постоји само усмено препуцавање. 2аква је приповетка 11Cта је најгоре на свету11.
-аза3ке 0 су песме које се певају детету док пузи. 2о су песме #ра(рења и подстицања у време
припреме детета да про#ода. "о времену када се певају оне прет#оде ташуњалкама, али је тај
прелаз незнатан и (рз, па ташуњалке неосетно преузимају покретачку улогу лазаљки.
"ревас#одно се заснивају на игри речима, а ререн им је: =ази, лази N ашуњалке 0 су песме
сличне успаванкама, само што успаванка инсистира на дечјем сну, док се код ташуњалки жели
да деца очврсну, стану на ноге и про#одају. $не су подстицајног карактера. 6упа3ке 0 су врло
кратке песме које се певају детету када се држи на рукама или на крилу, или упоредо, па се
ритмичким драшкањем и симулисањем изазива на покрет, поскакивање и цупкање. $(ично су
шаљиво интониране, а садржај им често нема никакве везе са радњом која се врши са дететом.
'арактеристичан им је ререн: $п, цуп N $у!алице 0 су песмице у којима се исказује подсме# са
(лагом ироничном (ојом. /амењене су деци и срачунате на то да 11жигошу11 извесна дечја
претеривања, настраности и мане. /а индиректан начин подразумевају једну врсту пошалице
којом се деца провоцирају те се након тога више љуте, ако су злочеста или при#вате поругу као
незло(иву игру и шалу. 5угалица у ствари детету постаје друг који 11ругају%и се11 учествује у
једној врсти игре са дететом имитирају%и његове речи, покрете, понашање. $туд је у њима
пошалични карактер до(ро%удни коректив у коме нема ни стварне зло(е ни праве
заједљивости. 7ројалице 0 су сти#овано на(рајање и реање извесни#, често нејасни#,
нонсенсни# речи, које су звуковно сложене по мелодијској линији ритмички чврстог реда са
карактеристикама (рзог темпа. & оне се користе као игра са децом, као дечја меусо(на игра.
4ени најве%и квалитети су звучна слика и музикалност. 7рзалице 0 су игре речима и звуковима,
асоцијацијама у којима гласно понављање има улогу развијања меморирања, односно користе
се за то да се све на(рајају%е речи изговоре (ез грешке. 3 (рзом изговору и понављању
најмање од три пута ова звуковна сличност доводи до чести# грешака. 3 настојању да и# науче
(ез грешке деца се у ствари играју, а играју%и се изоштравају мо% запажања.

-ирско8епске врсте 8баладе.

=ирско епске песме емотивнош%у, нарацијом и садржином спадају у ред нај(ољи# усмени#
умотворина. 3 (аладама сре%емо јунаке, славне мегдане, човеков трагичан удес и потресну
људску драму. Bезик је живописан, једноставан и лак по орми.

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 61

9епе3у!а 0 Сам почетак код "ероа је веома штур, сла(, кратак. 'од 8рима је почетак
поетизиран, лирски, емотиван )опраштање од мајке на самрти-. Свугде "епељуга ради тешке
послове, трпи зло(у ма%е#е и сестара. $тац се појављује само код (ра%е 8рим, док се код нас и
код "ероа не појављује. 'од 8рима пепељуга плаче и моли да иде на (ал, а код "ероа је она
оличење до(роте и он искрено уреује сестре и чак не%е да иде на (ал6 она је самосвесна,
савршена, оличење моралног савршенства. 'од (ра%е 8рим је то оличење много реалније. 'од
"ероа "епељуги помаже вила )њена кума- али под условом да (уде до(ра. 'од "ероа постоји и
за(рана )условљавање- да %е чаролија трајати до поно%и. "еро пуно времена посве%ује
времена "епељугином изгледу. 'од 8рима тога нема 0 нема дивљења, ни описа. $тац је код
8рима веома агресиван и насилан )секиром раз(ија голу(арник-. 'од "ероове "епељуге нема
зависти, али има лукавости )пресвуче се, седи код огњишта, прави се (лесава, сре%на је з(ог
њи#овог провода, али је лукава и пита за 11се(е11-. 'од "ероа "епељуга разговара са сестрама о
(олу, а код 8рима тога нема. 'од "ероа и код нас нема одсецања прстију и пете, нема насиља
као код 8рима. 'од "ероа "епељуга сама предлаже да про(а ципелу, а код 8рима је откривају.
'од "ероа "епељуга се мири са сестрама и нема њи#овог кажњавања, а код (ра%е 8рим
сестрама голу(ице ваде очи. 9епе3у!а : српска народна бајка 0 /астала је у време паганске
религије. $ва (ајка је #тонична )свет мртви# Q #тонични свет-. $на негује, чува, памти давни култ
мртвима и култ предака. "о Hиду =аткови%у ово је (ајка о породичним односима. $на поштује
уо(ичајену композициону шему за (ајке, а то је трочлана композиција )+. увод 0 догаа се у
стварном свету6 7. померање у свет чудесног 0 виле, аждаје, крилати коњи ... 6 *. завршетак <
повратак у реалност -. Ср(и су својевремено веровали да душа не може да нестане. "осле
смрти душа се насељава у нешто друго )(иљку, животињу, ...-. 2и о(јекти у које се душа сели су
С9/$H&2& $!B9'2& )остатак старог паганског веровања-. Све се одвија у знаку (роја *, јер је
композиција (ајке трочлана )девојка до(ија * задатка-. Доказ да је (ајка настала пре &R века је
и када крава каже девојци да не једе њено месо ве% да кости закопава иза ку%е. $вај о(ичај се
назива са#рањивање под прагом. "окојници се са#рањују око ку%е и што (лиже ку%и6 веровало
се да душе остају ту. /а тај начин постоји ве%а сигурност и заштита. 11Pевојци овој име (еше
>ара11 0 је доказ да је тај део накнадно у(ачен, јер ни једна (ајка не трпи имановање, ликови
немају лична имена. "остоје само одреднице )(а(а, слуга, девојка ...-. 11Pевојка на гро(у нае
два (ела голу(а11 0 та два голу(а су душа краве која је прешла у голу(ове. "тице су један од
најчеш%и# сеновити# о(лика 0 душе мртви# се најчеш%е селе у птице. Jрква је такое појам
који је у(ачен. "епељуга три пута иде у цркву. 2у се јавља градација )о(лачење: +.#аљина од
свиле, 7.... од сре(ра, *. ...од су#ог злата-. "епељуга заводи принца врло активно, а када тре(а
да трпи последице, она (ежи 0 онда је пасивна. 4ена пасивност показује се нарочито у сцени
када принц долази ку%и и када се она сакрије под корито. "евац 0 је душа претка као помагач.
'валитет наше верзије ове (ајке је у томе што нема крви, нема насиља 0 одсецања пете6
квалитет се огледа у сцени када краљеви% про(а ципелу на ма%е#иној к%ери, а затим пита има
ли још девојака у ку%и. /ема кажњавања ма%е#е 0 такое је квалитет наше (ајке. 2о није
омашка у (ајци, јер оно што је ма%е#а учинила девојци није вредно кажњавања. 2о су (или
свакодневни послови жене. 4ена кривица је једино у томе што је она доведена са стране и што
је она повредила одреена правила једног етноса )породице, племена-. "епељуга се на крају
(ајке удаје за краљеви%а и она на тај начин успоставља равнотежу, о(ичајна правила, и
исправља грешку свог оца )што је оженио странкињу-. "епељуга крши за(ране намерно и
свесно 0 она је сам крива за своју суд(ину у (ајци. Све друге варијанте истичу "епељугину
невиност. H9С2@='9 0 у римској митологији су жене које су чувале огњишта, а то је (ила најве%а
могу%а част која се жени могла дати. Hесталка није могла (ити (ило која. $на је чувала живот
)ватру-. 2ај положај је (ио свети и култни. "епељугин положај није положај глупе и јадне
слушкиње. $вде је она траг поштовања женама које су чувале огњиште. $вај положај %е
о(езвредити #риш%анство. *ародна приповетка : &е2едовић 0 Iанровски >еедови% је

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 62

гранична врста )личи и на мит, и на (ајку, и на шаљиву приповетку-. 3вод има везе са митовима
и са (ајкама. &з митологије је преузета чињеница да је могу% (рак измеу људског (и%а и
надприродног (и%а. 2о је старо паганско веровање. Сматра се да се из таквог (рака раају
потомци надприродне снаге. Друга ствар је мотив: #ерој<сироче, који је присутан и у #еленској
митологији. >еедови% је порастао, #о%е да иде у свет, ..., чупа (укву, ... вуче је, ... па не
може, ... ипак успева 0 то је пародија мита. 3 питању је процес иницијације, што ради
>еедови% да (и се укључио у свет одрасли# и кренуо у свет. Следи сцена када >еедови%
долази до стотина ратара, опклади се да %е појести сав ручак и до(ија опкладу. 4егов апетит се
везује за митске #ероје као што је ераклит код 8рка. >еедови% је у ствари пародиран митски
#ерој. "остоји и пореење са 'раљеви%ем >арком, а то је део када ковач кује посе(но оружје
за >еедови%а. 'ако (ајка одмиче, >еедови% је све више и више деградиран. До краја се
изгу(ио и нема га. 3 тренутку када се прекрстио, >еедови% је дошао на људске размере и једе
као сваки нормалан човек. 2у се прича окре%е на другу страну, >еедови% је све (лижи
о(ичном човеку. Деградација иде даље када се појави !рко од кога >еедови% (ежи. !рко је
(ајковити елемент, пародија змајева из усмени# (ајки. /ачин на који се појављује подсе%а на
змајеве 0 све се тресе, #учи и тешко је то издржати )змајева епионија-. Сцена када !рко легне
девојци главом на крило је типична сцена из усмене (ајке која је овде пародирана. "отера када
!рко гони >еедови%а има изузетну драматичност. Све иде (рзо, све се (рзо смењује. $д тог
тренутка приповетка се за#уктава да (и се на крају десио комичан прасак: 11& на част му (ила
лаж N 11. $ва реченица је присутна у виду иналне орме приповедака и (ајки, а и овде.
"риповедач се укључује. 2акав начин завршавања је изузетни значајан.

7асне (;0ук и ја!ње;,; -ав и миш;,; 6врчак и мрав;,; 7ик и зец;)

/е зна се поуздано када је и где настала (асна, али неки подаци упу%ују на закључак да (и јој
постој(ина могла (ити Ин#и7( и Ме#ите'(н8 $ва књижевна врста је у 9вропу стигла преко
Ез!п(. !асна је алегорична прича у којој су главни актери животиње, рее (иљке или ствари, а
понекад у заједници са њима и људи6 (асна је, у усменој или писаној орми кратка, често
ду#овита прича у прози или сти#овима. /ајчеш%е су .(ти'ин!" +('(+те'(, а порекло имају
порекло из усмене књижевности. Iивотиње и (иљке имају осо(ине људи ) говоре, мисле,
осе%ају и преживљавају све као разумна (и%а -. С тога су носиоци људски# ду#овни# и морални#
карактеристика и оличење различити# типова људски# карактера. 2ако, дакле, (асна преко
животиња приказује људе и њи#ове осо(ине. "остоје уметничке и народне (асне. >еу њима
нема суштинске разлике, сем у .т'%+т%'и и е.тет.+!, .,и.)%8 Свака (асна има основну мисао
или поуку ) код Доситеја наравоученије -. 3 композицији се истичу два дела: *($%)( 0 некакав
догаај у којем су главна лица животиње, и ,!'() 9 п!%+( која произилази из (асне. :;<:=> ?
@<=;ASTUVW UTXUVY Z[\]W^ U[_W^ U[_UV`W^ _[`V, `VabcXVW `VabcXc, dTeXVW dTeXYc, f[TVW f[dac, < e<
gVZN hc]U[ Z[ deZV_W, be_W Z[ `Wf_W e fXeZV`]W, UT[UV e be_ZV dTc\ c]VWYW_W YW_eYW gWU[d . iVYW Z[ UTXUYc be_W
]ZegWTW^ dWYV \V d[ ]VZ[\[ eja[\Zc \TV `VabcXV]ZV, fV de` \V ]Vd`VTe dTeXYc. ke ]V d`V \Xc^W
_VYWca]eY ]eZ[ aed_eW, ]ed`V ]eZ[ XV\eW, bVd ac Z[ _[fW be_W. le_W ac Z[ _[fW, V_e c `WZ _[fWm fXWd_W ac Z[
_[`W. nWU[_e dc \V jVTeZVZc T[`XWTe, jV_[\[]e_W Z[, ZV`V TXV]V YXcje_V dc ]V W^W_[_ea ]ZeTVaV e fW_ZeaV.
oVacY_V Z[ T[d[_V `VabcXV, jVaW`VW Z[ UTXUYW TXV` dV_Wa \V ][ ]Vj[b[, V_e gXV][< gXV][ ]eZ[ eaVWN ke`
Z[ YW^V ]Z[^WTV dTeXYV Ted[ jV]eaV_V, ]e` Z[ ^\[ d`V eaVW \V ]V\Z[ jV Z[_W. pmdVW Z[ fWYc]Z[]W \W
^WdfV< qXVTY[, jV YWZc d[ j]V_W \V cT[Y fX[YW _[`V fXeYcfe \WTW_Z]W jX][T_ZV e \Xc^W^ Z[dmTV, fV c
jeadYea \V]eaV ]eYV\V ][ Wd`VZ[ b[j gXV][. nWaV^VZ, qXVTYVN < X[YVW Z[. < rVZ ][d`W jV Z[_W, fWd`[]W
Uc m TXVmm YV\ Wf[` dc]U[ jVb_ed`V. s d`V de _[`Wd XV\eW \WY Z[ b_ed`V_WL < cfe`V qXVTYV. tVabcXVW dVa,
f[TVW, dTeXVWN < W\^WTWXe UTXUVY. u, YV\ de _[`Wd dTeXVW, dV\ bW^a[ e^XVZN< W\X[jV qXVTYV.

AD Download to read ad-free.

 Књижевност и књижевност за децу I 63

nWd_[ d[ efVY dVjV_e_V ]V UTXUYV, fWaW^_V ac, V W] Z[ Wb[UVW \V U[ cbc\cU[ e ][d`W XV\em, ][ dVaW
dTeXcUYVm. tV\V Z[ YVjV_V: STXUe, m, UTXUW, < _[fW e ZVd]W < `VabcXVZ, dTeXVZ, bVTe d[ ma[,V_ fVam,
bXV`[, < YXV`YW e ZVd]W<\V Wdea _[`V, eaV e jea[N
Jврчак 0 несташан, певач, (ез(рижан, занесењак, сло(одан од свакодневни# (рига, ужива у
ономе што му природа даје (ез рада >рав: оз(иљан, радан, вредан, увек на послу, живи од
свог рада'омпозиција: 3вод: представљена лица и про(лемСуко(: цврчак тражи #ране од
мрава, а овај га пита шта је радио цело лето ) певао -
5асплет: цврчак не до(ија #ранеСти#: жив, кратак, једноставан језик>орал: није изречен6
пословица: v'о ради не (оји се гладиw
-е!енде (;+вети +ава и 2аци<)

=егенда је сродна миту, а свој најчистији израз налази у опису живота неког човека чији
животни став и понашање чине о(разац једног типа понашања, односно једног става према
животу и свету. 2ако су легенде у најужем смислу описи живота #риш%ански# светаца. >еутим,
о легендама се говори и када се мисли на опис појединаца који служе као узор и о(разац за
становити начин живота.=егенде су израз живе маште малог и пред законима не(а и земље
з(уњеног човека. 3 нашој усменој предаји постоје приче о личностима и догаајима нео(ични#
и натприродни# осо(ина. /ајпознатије су о јунацима и свецима."осе(но су интересантне
легенде о Светом Сави првом српском просветитељу. "о предању Сава је просветитељ и
чудотворац, до(ротвор и светац који помаже сиротињи. Сава има улогу васпитног мисионара
који учи народ како се оре, тка, кује гвоже, сири сир... =егенде се примају као веродостојне
приче, иако им је садржина антастична.hT[m hVTV e xVUe:hT[m hVTV beW Z[ e cye`[_Z. z[\]Wa
]Z[^WTWa xVYc, Z[\V] fc`, ][d`V][ jVd`Xc^ a[\V. rV be fXW]V{VW YXV\_ZeTUV hT[m hVTV cjTeY][ ^_Vd]W
dTWZea xVUeaV: G|W Z[ cYXVW a[\ fV{}[ ac \V]Vd fy[_V ]V YVfcG. |V\ dc xVUe fWd_[ ejV{_e ]V XcyVY,
W]VZ {`W Z[ cYXVW 6beW a[\ ][fX[d`V]W Z[ fVjeW \V ac fy[_V ][ fV\][ ]V YVfc, e `VYW Z[ c YXVxe
cgTV}[].
9оезија

Данас се све више устаљује подела поезије на традиционалну и модерну, иако то (аш и није
лако временски одредити. 2радиционално и савремено исправније је посматрати као две
поетске оријентације које су у извесној мери постојале скоро од сами# почетака поезије за децу,
а постоје и данас. 2радиционална дечја књиж. више је израз патријар#алног света и његови#
начела реда и оз(иљности света који је далеко мање (ио спреман да при#вати детињи ду#.
Савремена дечја књиж. је одраз једног друкчијег света у ком су основна начела (итно
модиикована, а посе(но је промењен став према детињству. 3 основи различити# трендова
стоје различити циљеви 0 педагошко<моралистички и едукативни. 2а два циља стварају
различите моделе, који се често и мешају. >огло (и се ре%и да је ;мај, који је утемељивач
традиционалног модела, истовремено правио путеве модерном тренду. 2радиционална књиж.
у деци пре свега види 11(уду%е људе11, посматрају%и дете као недовршено (и%е. >одернисти,
напротив, у деци виде децу, а у детињству аутономан и вредносно супериоран свет.
>одернистички покрет у нашој књиж. везан је за надреалисте )Hучо-. 'од 11нове школе11 свет
детињства се посматра из дечје перспективе. Bедна од дечји# осо(ина које служе као изазов
поетском стваралаштву модерне поезије јесте сло(одна антазија. Друга (итна осо(ина је
потре(а за вечном игром којој старија дечја поезија није придавала довољно пажње. >одерна
поезија је направила напор да с#вати не само значај, него и значење игре. 2ре%а (итна осо(ина
модерне поезије је потре(а за #умором. Савремена дечја поезија скоро да се не може
замислити (ез те категорије. Савремена дечја књиж. је донела новине и на тематско<мотивском
плану. Стандардне дечје теме остају, али неке нове по први пут улазе у нашу поезију. 2о се, пре

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 64

свега, односи на промене које су за#ватиле друштвени живот6 долазак индустријске ере, све
оно што је модииковало живот детета у до(ром или равом смислу. /овине се јављају и у
домену сти#а, односно метричке и ритмичке организације песме. /ема више строге
римованости и о(авезни# катрена постзмајевске поезије, смењују се сти#овима различите
дужине и сло(одније компонованим строама. >одерна дечја поезија је покушала да (уде
више лирска, осло(одила је риму, направила је лекси(илнијом.

-ирске врсте за децу

5спаванке 0 су песме са кратком лирском а(улом. "евају се деци у жељи да заспу6 чедне, ти#е
и нежне, а ритам и мелодија су им у складу са кла%ењем колевке, љуљашке или којег другог
средства у коме дете тре(а да заспе. /ајвише и# певају мајке, али и остали уку%ани 0 (а(а,
сестре, тетка и сл. & у нашој, и у светској литератури има мноштво народни# и уметнички#
успаванки. Aесто се певају у шаљивом смислу као што чини Десанка >аксимови% )>ајка сина у
ружи родила-. -аза3ке 0 су песме које се певају детету док пузи. 2о су песме #ра(рења и
подстицања у време припреме детета да про#ода. "о времену када се певају оне прет#оде
ташуњалкама, али је тај прелаз незнатан и (рз, па ташуњалке неосетно преузимају покретачку
улогу лазаљки. "ревас#одно се заснивају на игри речима, а ререн им је: =ази, лази N
ашуњалке 0 су песме сличне успаванкама, само што успаванка инсистира на дечјем сну, док се
код ташуњалки жели да деца очврсну, стану на ноге и про#одају. $не су подстицајног
карактера. 6упа3ке 0 су врло кратке песме које се певају детету када се држи на рукама или на
крилу, или упоредо, па се ритмичким драшкањем и симулисањем изазива на покрет,
поскакивање и цупкање. $(ично су шаљиво интониране, а садржај им често нема никакве везе
са радњом која се врши са дететом. 'арактеристичан им је ререн: $п, цуп N $у!алице 0 су
песмице у којима се исказује подсме# са (лагом ироничном (ојом. /амењене су деци и
срачунате на то да 11жигошу11 извесна дечја претеривања, настраности и мане. /а индиректан
начин подразумевају једну врсту пошалице којом се деца провоцирају те се након тога више
љуте, ако су злочеста или при#вате поругу као незло(иву игру и шалу. 5угалица у ствари детету
постаје друг који 11ругају%и се11 учествује у једној врсти игре са дететом имитирају%и његове
речи, покрете, понашање. $туд је у њима пошалични карактер до(ро%удни коректив у коме
нема ни стварне зло(е ни праве заједљивости. 7ројалице 0 су сти#овано на(рајање и реање
извесни#, често нејасни#, нонсенсни# речи, које су звуковно сложене по мелодијској линији
ритмички чврстог реда са карактеристикама (рзог темпа. & оне се користе као игра са децом,
као дечја меусо(на игра. 4ени најве%и квалитети су звучна слика и музикалност. 7рзалице 0 су
игре речима и звуковима, асоцијацијама у којима гласно понављање има улогу развијања
меморирања, односно користе се за то да се све на(рајају%е речи изговоре (ез грешке. 3 (рзом
изговору и понављању најмање од три пута ова звуковна сличност доводи до чести# грешака. 3
настојању да и# науче (ез грешке деца се у ствари играју, а играју%и се изоштравају мо%
запажања.

=ован =овановић >мај (избор)

'ада се говори о српској књижевности за децу, сигурно да нам је једна од први# асоцијација
име B. B. ;маја. $н је стекао глас једног од нај(ољи# и најплоднији# уметника који пишу за децу.
B. B. ;мај припада роду велики# песника друге половине R&R века. 5оен је +~**.г. у /овом Саду.
$сновну школу је завршио у родном месту, а гимназију у алашу и "ожуну. "равне науке је
студирао у "рагу и "ешти, где је завршио и медицину. "очео је да пише веома рано, још као
ак и студент, и постао је прави песнички геније. 5аскинуо је са старом поетиком,
неоригиналнош%у, сентименталнош%у и орсираном сладуњавош%у. /алазио је нове мотиве и

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 65

нове теме чиме је исписао најлепше странице дечје књижевности. /а почетку свог књижевног
рада (ио је сарадник 11Cколског листа11 и 115адована11. 3реивао је сатиричне и дечије часописе
и листове: 'омарац, Bавор, ;мај )по коме до(ија надимак-, Iижа, Стармали и др. /ајдуже је
уреивао /евен, најважнији дечји лист српске књижевности. ;мајев живот је о(ележила
породична трагедија 0 гу(итак породице. &пак, велика туга и (ол нису (ацили сивило на његово
песничко стварање. /ије се предао тузи, песмом се (ранио од мелан#олије. ;мај је о(јавио сл.
дела: Aика Bова српској деци, "редневенче, >еневенче •, •• и ••• и Aика Bова српској омладини.
Са своји# #иљаду и више песама допринео је учврш%ењу дечје књижевности као посе(не
литерарне уметности. $ ;мају су писали сви значајнији српски књижевни проучаваоци. $сим
негативног суда песника =азе 'ости%а и естетичара !огдана "опови%а, ;мај до(ија високу
оцену од критичара и стваралаца сви# генерација. &здваја се суд Bована Скерли%а, по коме је
;мај испевао 11нај(оље дечје песме у српској књижевности ...11. &во @ндри% додаје да смо из
"еваније први пут сазнали за магију риме и римовања. & савремени критичари и ствараоци
скренули су пажњу на лиризам, стилску једноставност и естетску вредност његовог песништва.
'ао многи велики европски песници, ;мај пева по угледу на народну поезију. "еванија је још
за песникова живота имала проу као народна књига. $(истинило се предвиање Mу(омира
/еди%а да %е се многе ;мајеве песме певати као народне. ;мај је (ио свестран уметник.
Састављао је #умористичну поезију, поеме, (аладе, пародије, приче, (ајке, (асне, анегдоте,
драму ... 3 средишту ;мајевог песничког опуса стји дете и детињство. $н се идентииковао са
дететом и прилазио му као се(и (лиском и равном. Сликао је и ведре и тужне, и позитивне и
негативне јунаке. /еваљалце, лењивце, осионе, размажене и запуштене. Деци су занимљиви и
антијунаци као што су =ени 8аша, =ени 5ава, материна маза, 5ашко непослушко и други слични
ликови. ;мај је опевао детињство у свим његовим стадијумима. $(једињују%и машту, игру, сме#
и нонсенс, о(ра%ао се сасвим малој деци. $н је аутор свима познате песме о игри мајке с
дететом 112аши, таши, танана11. Bедна од први# песама која се чита по савлаивању аз(уке јесте
11>али коњаник11. "есма говори о дечјој игри, о (езграничним могу%ностима маште која чини
да дете седе%и на столици постане ја#ач и да ствара оно што му недостаје. 2о је песма о жељи
за игром и (екством од једноличности. &гра је примарни поетски елемент. 4оме се исказује
љупкост дечје антазије и занос несташлука. 'ада се говори о ;мају, свакако се морају
поменути и песме 11Jиганин #вали свога коња11 и 11Свет11. "рва је песма монолога на(ијеног
драмским елементима и живе радње. Jига је весељак и шаљивOија, који у ствари не продаје
свога коња, ве% се (огатим ду#ом (рани од своје сиротиње. умор је ведар, (езазлен, лак и
(лагонаклон. 3 другој песми је полетним сти#овима исказана лепота света и природе која
човека окружује. ;мај је, као сло(одољу(иви песник, стварао и родољу(иве песме. >еу њима
се истичу 112ри #ајдука11, 11Светли гро(ови11, 11Bа (и# (ио11 и друге које су одиграле велику
патриотску улогу у нашем народу. "исао је верске и религиозне песме у ду#у #риш%анског
с#ватања света и живота. 3зрок томе лежи у друштвеним околностима и религији као
неодвојивом делу школског о(разовања, али и у песниковом животу и суд(ини која га је
разочарала и поразила. ;мај је прози поклањао мање пажње. 3 позним годинама о(јављује
приче, (ајке, (асне и #умореске. $н је први донео поезију нонсенса 0 игру речима, као начина
изазивања сме#а. $но што ;маја такое истиче од своји# прет#одника и савременика јесте то
што је његова поука занемарљива. /е звучи као наравоученије. &пак, живе%и у времену када се
дидактичност ценила као књижевни квалитет, ;мај је (ио склон да поучи читању, послушности,
#игијени, да подстакне на рад и сл. 2акве су песме 11"ачија школа11, Aисто%а је пола здравља11,
11Сади дрво11, 113чимо се11 и др. =аза 'ости% је меу првима указао на 11разумску11 жицу његови#
сти#ова и ду(окомислене речи. >еутим, и поред тога, ;мај се издвојио од своји# савременика
јаком индивидуалнош%у. @ они који су дошли после њега, сви су му дужници, јер је утицао на
све, од сла(и# и осредњи# до нај(ољи#. Hелики квалитет су његов из(ор речи, метаора,
версиикаторска лако%а, ритам и мелодија. $н општи језиком детета. "исао је чистим језиком

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 66

свог рода, али је по потре(и користио и књижевне ар#аизме, туице, дијалектизме варошког и
сељачког типа. ;мајево дело је утемељено на (огатству идеја и осе%ања, машти и смислу
за игру, сме#у, шалоз(иљности, иронији, распеваности, али и поучности. ;мај је поставио темељ
српске књижевнсти за децу и младе. >ноге његове песме су (езвремене и остају да живе у
свести како млади#, тако и старији#. 5етки су они који не памте песме 11Iа(а чита новине11,
11Свет11, 11Jиганин #вали свога коња11, 11"ачија школа11 и многе друге. ;мај је подигао српску
књижевност за децу на европску раван и стао је раме уз раме са великанима као што су 'ерол,
'олоди, 2вен, Сен<9гзипери и други. ;мајеви поетски јунаци се сврставају у три круга:
4ЕЗАЗЛЕНА ДЕЦА 0 чине најве%у групу6 примају игру, песму, живот, све оно што виде, радују%и
се непознатом и невиеном6 ДО4РА ДЕЦА 0 много мања група6 паметна, послушна, незло(на,
весела, вредна и до(ри аци. Свесна су своји# задатака, своји# вредности6 НЕВАBАЛА ДЕЦА 0
њи#ови поступци и изглед не одговарају устаљеним граанским врлинама којима се одликује
11до(ро дете11, лепог изгледа и уљудног понашања. $ви ликови остављају најупешатљивији
утисак, најживљи су.
=.=. >мај : &али коњаник ( 9етровић ) 0 >аштовити сти#ови о 11малом коњанику11 читају се
одма# по савладавању аз(уке. 'ре%у%и посредством маште, из свог свакодневног живота, на
далеке путе, играју%и се на столици, дете се, у својој уо(разиљи, уноси у улогу ја#ача и ствара
оно што му недостаје. "олетном маштом и илузијом, ритмом и мелодијом сти#а, усаглашеним
са њи#ањем љуљке, имагинацијом и игром, сан је остварен. Iиве и неживе ствари су
поистове%ене, све је покренуто и коњаник<сањар само што не полети. /е одустају%и од свог
пута, уз имитацију коњског каса и заноса игре, коњаник кори своје кљусе ) 115аго једна, (аш си
лена, K ;ар те није срамL K @ко не%еш ти да скачеш, K Bа %у цупкат сам. -. $ва песма је #имна
страствене дечје жеље за (екством од једноличности.
$одо3убива >мајева поезија (9етровић) 0 Стварају%и у до(а (огате родољу(иве традиције и
ср(овања, ;мај се испољио као сло(одољу(иви песник и национални радник у нај(ољем
смислу те речи. "есме 2ри #ајдука, Светли гро(ови, Bа (и# (ио 0 одиграле су најве%у патриотску
улогу у нашем народу. Дед и унук, 8услар и деца, потом Дижимо школе 0 по Скерли%у дају
највише стандарде љу(ави према својој земљи и (ор(ене поезије уопште. Hеличају%и
патриотска осе%ања и занос, песник не ретко подлегне (ом(астој реторици. )8аји%- 4егова
поезија носи национално, родољу(иво о(ележје. 3пу%ује децу да воле своју земљу, свој народ.
/ационална прошлост, патње и страдање, слава и величина, догааји и личности из епски#
времена у његовој поезији за децу су васпитни елементи. =ичности из националне прошлости
су Стеван Синели%, ајдук Hељко, Старина /овак. /а гро(у ајдук Hељковом 0 нај(оља песма
са родољу(ивом тематиком6 основни квалитет јесте недореченост. Дечја игра на једном
светлом гро(у прераста у нов квалитет6 руковање се у њој испољило као дечје осе%ање поноса
што су се затекла крај таквог гро(а и нека врста наивног, спонтаног завета. 5уковање мртвог
јунака дечјем руковању изражава песникову идеју о чврстини слоге инспирисане #ајдучком
етиком, народног витештва. $туд су руковање и наслу%ивање ветра који наноси Hељков глас
остварили унутрашњи трептај дечје емоције на помало тајанствен начин. Дед и унук 0 гусле 0
испољавање родољу(ивог осе%ања старца који пева о јунацима и епским догаајима из
националне прошлости 0 да укаже на значај епске песме коју су оне понеле, чувале и догласиле
песниковом времену.
&есто =.=. >маја у књиж. за децу 0 3 српској књиж. име B.B. ;маја је појам песника за децу. Са
његовим делом литература намењена деци постаје естетска чињеница која досеже свој
унутрашњи дигнитет. ;мај припада роду велики# песника друге половине R&R века. 3 нашој
дечијој књиж. мало је примера чистијег, снажнијег и потпунијег песничког генија од њега.
5аскинувши са старом поетском климом, пригоднош%у и неоригиналнош%у, сентименталнош%у
и орсираном сладуњавош%у6 налазе%и нове мотиве и нове теме, меу старим мотивима и
старим темама, ;мај исписује најлепше и најпотпуније странице дечје књижевности. ;мај је

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 67

средишњи песник, оријентир и геније који #рани песнике. Снажном и (огатом маштом
привукао је у своју ор(иту све ствараоце. Bаком индивидуалнош%у, издвојио се од стваралаца
свог времена. Сви су му дужници, од сла(и# и осредњи# до (ољи# и нај(ољи#: 2артаља, Д.
>аксимови%, €опи%, Д. =уки%. /ема српског поете који није о(асјан његовим чудесним сти#ом.
4егово дело, утемељено на (огатству идеја и осе%ања, стилској разуености, неочекиваним
о(ртима, прожето сме#ом, шалоз(иљнош%у, језичким калам(уром, поучнош%у 0 послужило је
као основа за конституисање наше дечје књижевности. ;мајева поезија је сту( носач старије
дечје литературе6 11национална читанка11 R•R века. "есникова мелодија се више од једног века
преноси из епо#е у епо#у и учествује у ормирању нови# песника који га предају и завештају
другима. ;мај је подигао српску дечју литературу на европску раван и стао меу звезде на не(у
дечје књижевности, као што су 'ерол, 'олоди, 2вен, Сеннт<9гзипери и др.
идактичност у >мајевој књижевности 0 @уторов дидактички аспект, прожет осетљивош%у
за лепо, (ез посе(не је штете по уметничку вредност, мотив, орму и актуру дела.
"ревладавањем поетске интенције, песник васпитава за један (ољи и веселији свет. >ишљу
подигнутом на ниво естетски# чињеница којом подстиче имагинацију и наводи на игру, ;мај је
понудио о(разац поезије и уметничке речи. Iиве%и, меутим, у времену када се дидактика,
преузета из европске традиције, ценила као пресудан књижевни квалитет и певало у складу са
потре(ама историјског тренутка и националистичке агитације 0 велики песник није могао а да
своју лиру не стави у служ(у народа. 3 лепој књиж. намењеној подмлатку, ;мај ве%ма усмерава
сти# на поучни колосек. "есме 0 3чимо се, Сади дрво, Aисто%а је пола здравља, "ачија школа и
др. из тог реда, одају аутора који не преза од непеснички# и (укварски# поука. $ткривају
песникову склоност да разјасни, поучи читању, послушности, #игијени, да подстакне на рад и
родитељски изгрди.
?ивотиње у >мајевим песмама 0 3очљиве су две врсте: /0 "есме у којима се суочавају деца и
животиње6 10 "есме у којима се говори само о животињама. Hе%ина сусрета деце са
животињама у ;мајевој поезији прерастају у пријатељевање и играње. &ма у тој игри
раздраганости, шале и дурења, али и уо(разиље којом се дете поистове%ује са мачетом и
пилетом. /есташлуци деце и њи#ови# саиграча опевани су у песмама: >аче, >ачка и њена три
мачета, /е%е мачка да се играмо, Aудни су ти пили%и итд. "остоје и неспоразуми, (ило да се
деца плаше %урака, гусака или паса, (ило да и# узнемиравају и на њима испољавају
неваљалства: 9то шта смо дочекали, Bоја и гуска, Bунак =ука и др. ;мајеве песме у којима је реч
само о животињама имају друкчији карактер. "о својој структури, по развијеним ликовима и
основној поруци, то су (асне у сти#у. /еке су чак тако дате да је на крају извучено
наравоученије )2уе перје-. /еке песме ове групе постале су класика наше књижевности: "ачија
школа, >ачак иде мишу у сватове, Iа(ац и жа(а.
$адост и хумор у >мајевој поезији 0 "осе(ан израз ;мајевог односа према животу, према деци
као јунацима песама и према читаоцима је његов #умор. Hедрина и сме# су основни тон његове
поезије. умор својим својствима умногоме одреује и разиграност, прекор и критику у
;мајевој поезији. "репознавање деце у поетској (асни "ачја школа и шала о њи#овој вредно%и
и учењу разведравају, стварају једно (ез(рижно расположење. /ешто друкчије делује песма
'ако (и. Сме# у њој проистиче из контраста. 3 другим песмама са 11поучним11 завршецима црта
оштријег #умора је изразитија, тон подсме#а је ду(љи и трајнији. 2о су и уметнички најуспелије
песме: >али Bова, 8аша и др. ипер(олишу%и дечје мане и њи#ова дурења у песми >атерина
маза песник је изрекао прекор и наругао се дечјим сла(остима. Слично се подсме#нуо стра#у од
миша у песми /ика и (ежању од гуске у песми Bоја и гуска. 3 сти#овима !у#а и му#а #умор
извире из несклада снаге два инсекта, који муче човека и јуначе се. "есма Aемер<дека, "елен<
(ака има не само тон подсме#а, ве% и нешто развијенију сатиричну ноту6 исмевају се људска
се(ичност и сујеверје. умор посе(не врсте из(ија из песме која није само поезија за децу 0
Jиганин #вали свога коња, чија је основна тема произашла из народне изреке 11Сваки цига свога

AD Download to read ad-free.

Књижевност и књижевност за децу I 68

коња #вали11. Сви ступњеви ;мајевог #умора имају својства превентиве и терапије којима
песник ствара атмосеру да се развије права људска личност. "есме су прожете веселош%у, по
чему се препознаје ;мајева поезија за децу.

#видо арта3а (избор) )+~EE<+E~-

8видо 2артаља је један од најплоднији# и најпопуларнији# дечији# писаца меуратног и

послератног периода. 2артаља је о(јавио тридесетак књига: збиреке песама, Дечији пријатељи,
Весела зоологија, Дедин шешир и ветар, Гусарска дружина, Од облака до маслачка итд.
"анормаму тартаљеви# сти#ова чине мотиви и"'иве .(#'CинеD .ит%(Eи!не з"!#е и
.в(+и#(FGе .н!ви#!вне .)и+е +!7е п!+'иH% и,("ин(Eи7% и "!)иE(7% #%I. "евао је о детету и
детињству, природи. "есник лепоте мора и приморски# пејзажа умео је да при(лижи природу
као књигу која се нај(оље разуме и из које се vпреписијуw најтананије песме. Jиклус песама о
дивљем и дома%ем животињском свету иде у ред највреднији# остварења: Весела зоологија. 3
;оологији, кроз ду#овите минијатуре и досетке, упознаје младе са осо(инама и %удима
становника који су кренули из веселог зоопарка: зец, слон, лав, јелен, вук, паун, кенгур, сом,
гавран, свитац, (у(амара...читаоца је са њима упознао и у по нечему поучио. 3 сваи смешни#
гусака препознаје се људска сујета и склоност малограанском понашању. "оема Гусарска
дружина, једно је од 2артаљини# нај(ољи# и најуспешнији# остварења. 3 #умористично <
сатиричном , пародично 0 саркастично, интонираној поезији, исмевају се гусари и кроз њи#ове
сла(ости, кукавичлук, стра#, подваљивање и друге пороке, читаоцима се нуди шанса да
препознају своје настраности.;натне литерарне вредности је з(ирка маштовити# ситуација
Дедин шешир и ветар. "очев од насловне песме, читаоца за(ављају комичне згоде чији је
актер деда, правцати враголан, велико и (езазлено дете. Cешир је, такое, сам несташко.
8радитељ враголасти# ликова, гусара, у годинама после рата, састављао је песме и приче о
школи, васпитању, изградњи ратом опустошене земље и другим друштвеним темама.
rur•k u•‚ ƒ \c}V]c \[\V beXV ]VZ_[f{e W\ dTeg {[{eXV:fW „VjW]c e fW bWZe e \V ]Z[ac _[fW d`WZe. tVZ ][
TV_ZVN rXc^e… tX[}e…r[\V `XV†e {[{eX T[}e.kVZjV\ ]Vx[ YVYVT †[_e. tVZ Z[ < bWabVN < \[\V T[_e.s_e `[Y {`W
fX[YWXVye fXV^ < c\VXe T[`VX ZVye.
GlWabVG \[\e d ^_VT[ d_[m V \[\, jbc]Z[], Tey[, fX[m, fV d[ fe`V jVbXe]c`:‡W}[ _ `VYW dTVYe fc`Lˆ[`VX
\[\e bV{ fXYWde,
fV ac Wf[` {[{eX ]Wde. [{eX ]Wde. `V }[L ‰\[ }[LkV `X[{]Zc ^V T[`VX a[}[.`Vf Z[ YXV`VY. r[\V
d`[]Z[.kV `X[{]Zc d[ `[{YW f[]Z[. hT[` d[ dYcfe. hTVYW ^_[\V.|c\ d[ f[]Z[ WTVZ \[\VLk[YW YV†[: < r[\V
gW}[ \V WYcde fXTW TW}[.•je{W Z[ XV]W \[\V
fV c ][bW \c^W ^_[\V.•\[ W] c _WT.s_ d[ T[`VX Wf[` {V_e,\[\e d ^_VT[ {[{eX dTV_e.s {[{eX Z[ ]WT.hYWye \[\V.
ieU[ ^Xye.oV {[{eXWa `Xye, `Xye.• ZW{ Tey[: < h`WZN k[}[ {[{eX \V d[ fX[\V fV ca[d`W j[UV \[\V _WTe {[{eX
dTWZ.ˆ[`VX ]eYV\ aeXV] ]eZ[.
hfVje \[\c YVYW {[`V.oV \V]V{]Z[ TXV^W_eZ[ \[\e] {[{eX be}[ < a[`V. tVZ }cN < T[`VX bXjW X[{e.‚Vj\cTV d[
aV_W ZVy[ e YeUW{Ye \[\e] {[{eX jVyVd \[\e d ^_VT[ daVy[.nV ^V ]Wde yVY \W f_V†[,\V jVf_WTe fX[YW
TV_V.r[\ d[ aX{m. oVyVd YV†[:|VYTV ac Z[ WTW {V_VN • Wbc}c T[} ejcTV.lWdW]W^ c TW\c d`cfV.k[YW
YV†[: < ‰_[, {`W \cTVNs \[\ fW{W \V d[ YcfVN
есанка &аксимовић (избор)

3метничко дело Д. >. чини разно(ојни тематски миље."репознатљиви његови елементи јесу
мотиви љу(ави, живота, природе, човекољу(ља, социјални садржаји, племенитост, оптимизам,
лепота 0 љу(ав према детету изнад свега. Mу(ав и природа су узајамно повезана и меусо(но
нераздељива поетска осе%ања. 4ену поезију красе ду# животне ведрине, милосре и
разумевање за људске сла(ости, (езгранична вера у људску до(роту и сам живот. 4ену

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

AD Download to read ad-free.

Share this document

    

You might also like

Document 93 pages

Metodika Nastave
Knjizevnosti I Srpskog…
Marina
Jezika 05, 06
No ratings yet

Document 50 pages

Skripta Knjizevnost
Aleksa
No ratings yet

Document 63 pages

Metodika Razvoja Govora

Ivana Zlatković
91% (34)

Magazines Podcasts

Sheet music

Document 48 pages

Knjizevnost Za Decu -
SKRIPTA
Jovana Todorovic
75% (4)

Document 59 pages

Скрипта из Методике
наставе српског језика…
vp2605
књижевности
100% (1)

Document 50 pages

Književnost Za Decu
Jasna Milošević
100% (12)

Document 316 pages

Metodika Likovnog
Vladimir Ivanovic
60% (5)

Document 50 pages

Dubrovacka Knjizevnost
milena&rade
100% (9)

Document 12 pages

Radovic Dusan
CrazySheep88
75% (4)

Document 37 pages

Knjizevnost II Kolokvijum
bananica28
67% (3)

Document 62 pages

BAJKE
alma
No ratings yet

Document 16 pages

Analiza Bajke Crvenkapa

Dušanka Mijić
100% (1)

Show more

About Support

About Scribd Help / FAQ

Everand: Ebooks & Accessibility

Audiobooks
Purchase help
SlideShare
AdChoices
Press

Join our team! Social

Contact us Instagram
Invite friends Twitter

Facebook
Legal
Pinterest
Terms

Privacy

Copyright

Cookie Preferences

Do not sell or share my

personal information

Get our free apps

Documents

Language: English

Copyright © 2024 Scribd Inc.

Download