Испит из методике ликовног васпитања 1

1. Шта је методика ликовног васпитања? Предмет проучавања; задаци

Методику ликовног образовања дефинишемо као педагошку научну дисциплину, која се
бави проучавањем в-о рада, задацима, садржајима, оргаизацијом и процесима ликовног
васпитања како би се дошло до одговарајућих правила и законитости.
Предмет проучавања методике ликовног васпитања је сам процес ликовног васпитања,
његово теорисјко образложење, као и путеви практичне реализације.
Задаци методике ликовног васпитања одређени су предметом који она проучава (општи
и посебни). Такође се стара о преношењу уметничких и научних сазнања који се постижу
кроз праксу. Прате се резултати и то јој обезбеђује повратну информацију за уношење
промена ради уанпређиавања праксе и теорије.
Специфични задаци: увођење студената у теоријска сазнања, да посматрају педагошки,
психолошки и социолошки развој деце, да самостално оцењују вредности идеја, да
критички оцењују, да прате и на крају следи сама евалуација.

2. Каква је разлика између професионалног и општеобразовног ликовног

васпитања?
Што се тиче професионалног ликовног васпитања, свесни смо чињенице да уметничка
акивност човека постоји од праисторије. Данас се зна да је обука ликовних стваралаца у
старом веку, вршена у радионицама најбољих мајстора. На сличан начин се то одвијало и
у средњем веку, где су манастири имали улогу да обучавају младе уметнике. Већ у то
време неки уметници остављају записе о својим искуствима и обочувању нових
уметничких кадрова. У време ренесансе припремање младих умтника се све више
организује, па тако настају прве академије.
Што се тиче општеобразовног ликовног васпитања – јавља се од најстаријег времена,
али се развија тек у 19ом веку. У предшколском преиоду ови захтеви су проширени и на
социјалну заштиту деце, развијање њихових чула, саморадњу и задовољавање потреба.
Раније је постојала извесна потреба за естетским васпитањем деце владајућих слојева, али
није било великог интензитета.

3. Ко је био Богомил Карлаварис?

Он је био истакнути српски сликар и професор универзитета. Био је веома образован и
свестран човек. Био је ликовни уметник, али свој радни век је паралелно посветио и
педагошком раду. Аутор је многих књига и уџбеника. Он је имао велики допринос по
питању сазања о деци, о њиховом ставралашту и о томе како деца доживаљају свет
уметности уопште. Он је за дечији ликовни израз рекао да је то склоп разних компонената
које се развијају и које можемо поделити на унутрашње и сполашње. Унутрашње
компоненте су оне које се односе на осећања, емоција, унутрашњег сензибилитета и
ритма, унутрашњег нивоа свести, концентрације и сл. Утицаји из спољашњег света могу
бити вербални, оптички или каустички, при чему се унутрашње и сполајшње компоненте
развијају у својој комплексности, па се и ликовни израз у складу с тим мења и
квалитативно и кванитативно. Такође сматра да не постоји неталнетовано дете, сматра да
је свако дете у стању да се изражава ставралачки на свом нивоу, уколико буде
охрабривано и подстакнуто. Био је један од квалитетнијих теоретичара и практичара, који
не сме пасти у заборав.

4. Посебне специфичности ликовног васпитања деце раног узраста: млађа група

Специфичност ликовног васпитања у млађој групи значајне су из два аспекта:
1. Деца на овом узрасту тек почињу да користе ликовна средства и уобличавају свој
ликовни израз
2. Деца се у овом узрасту развијају интензивније па се у свим интервенцијама мора
мислити на ритам развоја и интелигентности детета.
Почетне игре детета разним ликовним материјалима су спонтане без јасних о одређених
намера да се нешто створи. Развија се моторика шаке, користи оловку, креду, фломастер,
деца треба да именују материјале и технике рада. Да се упознају са својстивма боје, рад
прстима, четкицама, наношење густе боје, шара на обојеној површини, развија осетљивост
за боју, препознаје 4-5 боја, развија радне хигијенске навике.
Користи: темпере, четкице, акварел, подлоге већег формата, упознаје тесто, глину,
пластелин, спонтано облика и развија спретност шаке.

5. Посебне специфичности ликовног васпитања деце раног узраста: средња група

Средња група је у развојном току међу етапама, у овом узрасту догађају се суштинске
промене у ликовном изражавању, постају све више откривајуће и креативне у односу на
следећи узрасни ниво када се техничка спремност све више учвршћује. Овај период за
дете представља откривање споствене личности у ликовном изражавању. Дете прелази из
шарања у прешематску фазу, сложеније је и задаци захтевају потпунија решења. Вештија
моторика руку, владају прибором за рад, сигурнији потези линије, разликују се по правцу,
шема је богатија детаљима, црта предмете из околине, користи угљен, дебље фломастере,
туш. Изражава расположење ведрим бојама, цео рад прекрива бојом, уводи се колаж,
распознаје 8 боја, прави фигуре и већа спретност прстију је присутна.

6. Посебне специфичности ликовног васпитања деце раног узраста: старија група

Дете у старијој групи показује изузетну радозналост, жели да упозна средину у којој живи
и веома је сугестивно, све га занима и весели се сваком успеху. На овом узрасту постоје
сви предуслови да се ликовно изражавање нагло развија. Бављење ликовним активностима
у групи је бројније, дуже и учесталије и остварује се путем слободних и усмерених
активности. Развија машту, емотивно показује радост, тугу и тако располаже бојама. Дете
има слободу израза самосталног решења. Музика и покрет су подстицај за рад, ликовне
проблеме илуструје кроз слике, предмете, облике из природе. Доследно попуњава
површину бојом, препознаје и употребаљава 12 боја и само меша боје на палети.
7. Развојне фазе у ликовном изражавању деце. Шарање.
Стадијум шкрабања почиње око 2 године живота и траје до 4 год. Ова фаза је значајна
због могућности изражавања тј. комуникације са нацртаним. Одрасли на реч шкрабање
имају негативан став, као да је то бесмислена радња. Али шкрабање на овом узрасту има
веома значајан процес који утиче на укупан развој детета. Шкрабање за децу представља
њихов физички, интелектуални и емоционални развој. Овај период је важан за
изграђивање будућих ставова. Активна су чула – додир, слух, што му помаже да опажа.
Дете вежба моторику - јављају се случајни потези на подлози, где се касније развија у
цртеж. Имамо: конторлисано, неконтролисано и именовање.
Неконтролисано шкрабање – (2 год) представља трагове оловке које дете оставља на
папиру, покрети су из рамена, лакта и држи оловку целом шаком а притом не користи
прсте.
Контролисано шкрабање – (2.5 год) открива повезаност сопстевних покрета са
траговима које осетваља на папиру. Успоставља визеулну контролу покрета. Држи оловку
целом шаком и покреће целло тело. Дете увиђа и не прелази оловком преко папира. Како
се моторика развија линије нису више тако круте и оштрије, јавља се круг као први и
најлакши облик.
Именовање –(3, 3.5 год) последња фаза шкрабања - дете именује своје шкрабање. Дете
почиње да повезује цртеж са предметима из окружења, па се може рећи да је дете мисаоно
повезано. Дете коментарише због себе а не одраслима. Јавља се боја, али више механички.
Дете упознаје своје окружење, па се може рећи да су његови записи његова осећања,
према околини-средство комуникације.

8. Развојне фазе у ликовном изражавању деце. Предшематски стадијум.

Другачије се назива неуспели реализам и траје од 4-6 године. У овом периоду развој је
најинтезивнији. Садржај који дете нуди у овом периоду су веома добар материал за
разумевање дететове личности. Дете користи разне методе цртања, покрети су више
контролисани и садржаји су повезани са његовим окружењем. Ово је почетак свесног
обликовања, знак или симбол које дете измисли је уставри ставрност, дете што више црта,
развија способност имагинације и мисаоно се богати. Дете експериментише, прави
низове,, на круг ставља линије. Овај стадијум је потребан да дете комуницира, открива
нове појаве и стиче нова сазнања. Цртање подстиче целокупни развој и јављају се разлике
у цртању, начину, избору и облику. Укључена су сва чула, што указује на емоционалну и
естетску вредност. Први симбол човек, једноставан облик, круг – глава, две вертикалне
линије, глваоножац, не прави разлику између трупа и главе. Дете црта оно што зна о њему,
развој је убрзан па је цртеж човка сложенији око 6 године. Цртају и простор који је сређен,
објекти који су разбацани, дете себе ставља у центар а други објекти су око њега и
попуњава слободну површину. Ова фаза се зове егоцентризам. Средина је веома важан
фактор развоја детета и развој се огледа кроз ликовно ставралаштво. Креаивност се огледа
у слободном покушају да дете нешто предсатви. Појављују се и други мотиви куће,
дрвеће, цвеће, животиња је хоризонтално нацртана, лик је као човек, дрво је веома често.
Материјали су важни али није важна уметничка вредност.

9. Развојне фазе у ликовном изражавању деце. Стадијум шеме.

Другачије се назива интелткуални реализам и траје од 6-9 година. Овде се јављају
облици обогаћени детаљима. У почетку је спонтано и креће од руковања материјалима,
без намере да се нешто створи да би касније дошли до ставрања облика који нешто значе
или представљају. Основна карактеристика је формирање шеме за облик. Дете приказује
предмете једноставним знацима који имају облик, знак, симбол и због тога се зове
стадијум шеме. Ти симболи су засновани на непосредном посматрању објеката, дете
измишља, и то му омогућава да представи стварност која за њега има неко значење. Деца
не цртају на основу опажања, већ на основу непосредног исксутва. То је искуство које
дете има о нечему.
Људска шема први облик - користи круг, торугао, квадрат. Дете показује две ноге, две
руке, два ока, богати детаљима. Покрет се ретко приказује, често су статичне фигуре. Кућа
се често црта уз дрво, цвеће је као декор, животиње у стајаћем положају а затим
хоризонтално.
Шема основне линије - ређа предмете у хоризонталном низу које сматра важним, на
линији која се повуче на доњој страни папира. Објекте ређа лево, десно, појава основне
линије (одваја небо)
Шема приказа простора - карактеристике више фризова, са две или више основних
линија. Приказује први или други план. Нису повезани у почетку а касније може бити
трава и ограда
Шема преваљивања - не зна да прикаже заклоњене предмете. У жељи да све објекте
прикаже
Шема провидности - предмети постављени као да су провидни, нешто што се не може
видети, шта је нпр. појела жирафа.
Шема за преувеличавање - деца приказују шта је најбитније, људи и објекти у
непосредном односу
Понављање или репетиција - дете попуњава празан простор попуњавањем, тежи за
динамиком.

10. Навести ликовна подручја рада.

1. Цртање
2. Сликање
3. Елементи графика
4. Вајање
5. Елементи примењене уметност
6. Обликовање разним матерјалима
7. Естеско процењивање
8. Мултимедија

11. Материјали и технике за ликовно подручје сликање.

Основно изражајно средство је боја и површина. Сликање бојом тражи од детета
познавање технологије материјала. Дете жели да додирне боју прстима, да је размаже, да
умаче у четкицу. Водена боја и акварел, темпера, акрилне боје, колаж, мозаик и витраж.
Млађа група – упознавање са свјством боје, рад прстима и четкицом, наноси боју густим
намазом. Шара по бојеној површини, препознаје 4-5 боја. Користи темпере, поликолор
боје, каварел, четке.
Средња група – изражава расположење и маштовитост кроз боју, цео рад је покривен
бојом, уводи се колаж. Препознаје 8 боја, материјали исти плус колаж.
Старија група - развија машту на емотивним мотивима, радост-туга. Доследно попуњава
површину бојом, познаје 12 боја, меша боје на палети.

12. Материјали и технике за ликовно подручје цртање.

Означава ликовну дисциплину у којој је линија изражајно средство, линијом се дефинишу
сви елементи сем боје (облик, смер, правац и величина). Постоје цртежи графитном
оловком, цртеж угљеном, сепијом, туш, суви и воштани пастел.
Млађа група - развија моторику, спретност прстију, користи линије различитих праваца и
дужине, материјали оловака, воштана бојица, дебљи фломастери.
Средња група - прелази из шарања у шематски приказ, сложенији задаци, потпунија
решења, вештиај моторика руке, владање потпуније прибором, сигурнији потез линијом,
различити правци линија и јасноћа у облику. Користе: угљен, дебљи и тањи фломасер и
туш.
Старија група - сигурно валадање шаком, богатије приказивање, примена свих врста
линија, изражава мисли и доживљаје цртежом, прецизније обрађује детаље. Људкса
фигруа са свим детаљима, именује материјале, технике и средства. Матерјали су исти,
нове су боје.

13. Материјали и технике за ликовно подручје елементи графике.

Технички поступак умножавања цртежа или слика са матрице. Матрица одређује технику,
дрво дрворез, линолеум линорез. Имамо технику високе штампе, технику дубоке и равне
штампе. За отисак је потребна преса, отискивање боје на папиру.

14. Материјали и технике за ликовно подручје вајање и пластично обликовање.

Вајасртво је уметност обликовања масе, основно средство израза је волумен, обликовање
може бити слободно или рељефно. Користе се тесто, пластелин, глина, песак, снег.
Млађа група - глина, пластелин, тесто, песак снег. Слободно и спонтано обликује, развија
шаку, машту и хигијенске навике.
Средња група - већа спретност прстима, шаком, ради материјалом у маси, а касније
обликује целину. Обрађује људске и животињске фигуре.
Старија група - развија осећај за облик, простор, израђује људску фигуру са више
детаља, колективни рад.

15. Материјали и технике за ликовно елементи примењене уметности.

Обликовање разним материјалима – воћни сокови, тестенина, кафа, гриз, кукурз, пшеница,
фолија, хартија, канап, најлон чарапа, тканине, тањири, шоље, саксије, сушени плодови
воћа, песак, жица, вуна, сунђер….

16. Које врсте подлога за рад се користе у технологији ликовних материјала за децу
предшколског узраста?

-Папир - за писаћу машину, пак папир, натрон папир, акварел папир, колаж папир, паус
папир, салвет папир, пергамент папир, хамер папир, тирплекс папир
-Платно
-Дрво
-Пластика
-Стакло
-Керамика
-Гипс
-Бетон
ГРУНДИРАЊЕ

17. Принципи васпитно-образовног рада и утицање на развој дечјег ликовног

изражавања: принцип квалитета и васпитне усмерности
Принципи представљају полазну основу односно начела од који се полази ради
остваривања циљева и задатака
Принцип квалитета и васпитне усмерености – васпитни рад има орјентацију и тежи
идеалу тј. циљу. Квалитетан циљ се не може остварити на неквалитетним садржајима,
поступцима. Нема правог рада ако он не утиче на дечји развој, мора имати васпитну
вредност. Поступци васпитача треба да буду у функцији развоја.

18. Принципи васпитно-образовног рада и утицање на развој дечјег ликовног

изражавања: принцип систематичности и поступности
Ликовна активност је слободна али в-о рад има своје циљеве, задатке и садржаје. Треба
одредити проблем познатог или од ближег ка даљег. Уважавајући претхдона знања дете
поступно и систематично надограђује своје знање новим сазнањима.

19. Принципи васпитно-образовног рада и утицање на развој дечјег ликовног

изражавања: принцип индивидуалности и одмерености према узрасту
Подразумева прилагођавање метода, облика, поступака индивиудалним способностима
сваког деттеа. Свако дете је индивидуа за себе и тако се и разликују. Васпитач шири
ликовни сензибилитет, угледајући се на њиове индивидуалне особине и могућности. Дете
може да води у зону наредног развоја.

20. Принципи васпитно-образовног рада и утицање на развој дечјег ликовног

изражавања: принцип слободног ликовног изражавања
Овај принцип треба схватити шире и обухватније. Задатак васпитача је да поштује овај
принцип и да подстиче слободни и креативни израз деце без наметања готових шема и
шаблона. Може их благо усмеравати.

21. Принципи васпитно-образовног рада и утицање на развој дечјег ликовног

изражавања: принцип социјализације
Колективни рад доприноси развоју друштвености, међусобном разумевању и поштовању
различитости. Подразумева визуелна средства где се богати социо-емоционална сфера,
развија осетљивост, стиче позитивну слику о себи, поверењу и о својим моугћностима и
потребама.

22. Принципи васпитно-образовног рада и утицање на развој дечјег ликовног

изражавања: принцип свесности и активности
Подразумева да се знање које се стиче је услов за свесно образовање да би се садржај
упамтио мора се разумети и да се то неучено примени у пракси. Не треба нудити готове
узоре и моделе, дете треба да има активан однос према вештинама и знањима и да то
свесно користи у пракси.

23. Принципи васпитно-образовног рада и утицање на развој дечјег ликовног

изражавања: принцип очигледности и апстрактности
Ово је најчешћи принцип које се уважава у в-о раду. Веома је важно у раду са децом
укључити што већи број чула при чему дете олакшава додир са ставрношћу, појмовима и
процесима. Дете се ослања на непосредно посамтрање. Непосредним посматрањем дете
најбоље стиче знање и искуство.

24. Принципи васпитно-образовног рада и утицање на развој дечјег ликовног

изражавања: принцип повезаности теорије и праксе
Развија способност ставаралчког мишљења и логичког повезивања. Пракса тражи
одговоре на питања. Кроз практичан рад дете примењује и проверава истинитост
усвојених знања.

25. Принципи васпитно-образовног рада и утицање на развој дечјег ликовног

изражавања: принцип повезаности са осталим в-о областима
Дете учи целовито и не можемо дечје учење делити на области, музичко, ликовно итд. Оне
треба да буду јединство, активности треба да се преплићу и повезују. Васптиач мора бити
креатор, иноватор и од њега зависи в-о рад у вртићу.
26. Значај дечјих ликовних радова.
Ликовни израз за дете представља начин комуникације и треба имати у виду да млађе дете
не имитира предмете које види око себе, него изражава свој однос према њему. Дете
ствара нешто лично, нешто што је његово. Дете лопту дефинише тако што манипулише са
њом, пеко моторних одговора. Они користе информације које стичу у додиру са средином
и тако их и презентују, ликовни израз је индикатор општег развоја деце и веома је важан
за евалуацију васпитно-о рада. Естетски критеријум не треба да буде одлучујући за дечје
стваралаштво. Дечија активност сем комуникације са сопственим карактеристикама и
законима одређена је и чулним доживљајем. Њихово ликовно изражавање је уско
повезано са сазнајним развојем. У њиховом ликовном изражавању је важан процес а не
циљ. У ликовном васпитању непходно је процењивање општег нивоа ликовне цултуре, а
посебно дечијих ликовних радова као одраз сопственог нивоа.
Имамо два процењивања:
1. У току рада,
2. Делимично на почетку или на крају рада, утврђује се дечја свест, лик, мишљење,
емоција, инидивиудална и социјална компонента.

27. Методе васпитно-образовног рада у ликовном васпитању

Методе су начини, поступци у обради в-о рада. Оне служе да се остваре циљеви и задаци
предвиђени планом и програмом.
1. Вербално текстуална
2. Показивачка
3. Метода сазнавања кроз праксу
4. Откривачко-проблемска метода

28. Методе васпитно-образовног рада у ликовном васпитању: вербално-текстуална

метода
Вербална комуникација заснована на речима, имамо монолог, описивање, објашњавање,
причање и предавање. Дијалог и расправа о нечему или дискусија питањима. Имамо и рад
са текстом.

29. Методе васпитно-образовног рада у ликовном васпитању: показивачка метода

Користи се за илустрацију или демонстрацију одређених предмета, појава или процеса.
Ослања се на чула, у посматрању учествују сва чула, па је важно да дете опази и да увиди
неке друге процесе. Деци не треба показивати како се нешто црта јер је онда то готов
производ, треба показати све оно да би дете подстакло да нађе решење. Деци нпр треба
показати мешање боја.

30. Методе васпитно-образовног рада у ликовном васпитању: метода сазнавања кроз

праксу
Подразумева реализацију практичних задатака са циљем усавршавања вештина и навика.
Користи се за понављање и успостављање сазнања, користи се и као експеримент да деца
откривају, истражују, мисле, деле и проверавају.

31. Методе васпитно-образовног рада у ликовном васпитању: откривачка и

проблемска метода
Деца самостално истражују, отркивају и проналазе решења. Ова метода је веома корисна
јер деца износе своје идеје и мишљења. Васпитач треба да их подстиче у решавању
проблема и у изношењу могућих решења. Повезана је са откривачком јер она има
одређивање проблема, постављање хипотезе, проверу хипотезе и на крају се врши
испитивање вредности решења. Деца наглас размишљају. Утиче на интелигенцију,
индивиуализацију и самосталност.

32. Облици рада који се примењују у раду са децом у области методике ликовног
васпитања
Групни, индивидуални, фронтални и рад у пару

33. Процењивање, вредновање и награђивање дечјих ликовних радова.

Процењивање и вредновање представља важан део у комплетном васпитно-образовном
процесу, па самим тим и у ликовном васпитању и образовању. Процењивање и
вредновање омогућава евалуацију остварених резултата, како код деце тако и код
наставника. Пошто в-о рад у вртићу представља целовити систем, самим тим и
процењивање и вредновање као део тог процеса захтева стандарде на основу којих се
реализују. Ликовни израз за децу представља начин комуникације и треба увек имати на
уму да млађе дете не покушава да имитира предмете које види око себе него да изражава
свој однос према нечему. За успешно процењивање најважније је да се њихови продукти
не вреднују према критеријумима које важе за одраслеуметнике, јер њихова функција није
првенствено естетске природе.

34. Утицај бојанки на дечје ликовно стваралаштво

Међу стручњацима постоји слагање да бојанке имају штетан утицај на развој
креативности и да су ограничавајуће за дечје ликовно стваралаштво. Садржај бојанки се
углавном своди на контурне силуете људи и животиња. Од детета се очекује да унутар
задатог оквира попуни бојом простор, при чему дете механички извршава задатак, без
могућности дивергентног приступа проблему. Бојанке не дозвољавају машту и
креативност детета нудећи му готове шаблоне. Многа деца касније одустају од слободног
цртања, јер како кажу, не могу да нацртају тако добро, како је приказано у бојанкама.

35. Изложбе дечјих ликовних радова (типови и сврха)

Када говоримо о изложбама треба истаћи да изложбена активност у вртићу и школи чини
саставни део рада на ликовном васпитању и образовању деце. Пре свега, деца се поносе
оним што су урадила и желе да и остали то виде . Излагање рада на почасно место је врста
признања и подршке која посебно доприноси дечјем самопоштовању и самопоуздању.
Стимулативни ефекат изложбе је у томе што може да подстакне жељу за стварањем јер су
радови изложени да их виде и остала деца и родитељи, а то подразумева да се излажу
радови сваког детета, а не само појединаца.
Дневне изложбе се обично организују у раду са прешклоском децом после сваке ликовне
активности где се излажу радови све деце у групи. Може се поставити у радној соби или у
холу вртића. Њихова основна намена је да деца могу посматрати своје ликовне радове као
и радове друге деце.
Дидактичке изложбе се организују у вртићима, школама, установама културе итд.
Приликом посматрања ових изложби, потребно је да постоје писмена објашњења и
натписи о карактеру изложбе са јасно дефинисаним дидактичком проблематиком коју
карактерише изложба.
Репрезентативне изложбе се најчешће организују тематски у којима не морају да учествују
сва деца. Ту се приказују ликовни радови из једне или више в-о установа и то за ширу
јавност на нивоу општине.
Изложбе поводом празника су углавном везане тематски за одређени празник. Обично се
организују у вртићима, школама или некој другој установи културе, општини итд.

36. Ликовна и визуелна уметност – утицај на децу раног узраста

Социолошки аспект уметности огледа се кроз ТВ, рекламу, филм, цртани филм и
компјутерске игрице
Истраживања показују да деца препуштена ТВ-у, цртаним филмовима и компјутеру у
превеликој мери, касније проговоре и имају тешкоћа у изговору него она која то
конзумирају у мањој мери
Позитиван утицај: овладавање средствима визуелних комуникација

37. Прожимање ликовног васпитања са осталим васпитно-образовним садржајима

Корелација, повезивање или прожимање ликовне културе са осталим областима в-о рада је
веоома важно због интегралности дететове личности. Садржаји треба да се потпомажу, па
тако један проблем се може сагледати из аспеката ликовног, музичког, језичког, физичког
васпитања. Корелација осталих области са ликовним васпитањем треба да буде подстицај
за креативни однос, сагледавање и решавање проблема. На предшколском узрасту дете је
интегрална личност која још не диференција различите садржаје нити своју активност
дели на нека одвојена подручја. Деца у продуктима ликовног стравалаштва представљају
разне догађаје из природе, друштвених односа и производње, упознају се са разним
занимањима и продиктима рада, упознају архитектуру, урбанизам, саобраћајна средства и
др. Једном речју – стичу богато животно искуство.

38. Програм ликовног васпитања предшколске деце

Пре почетка формирања глобалног плана, васпитач мора да узме у обзир особености
конкретне васпитне групе са којом ће радити, па је потребно пре планирања утврдити
ниво ликовно-изражајних могућности деце.
Васпитно-образовни циљеви ликовних активности у дечјем вртићу:
- способност опажања, уочавања, разликовања података о бојама, облицима и њиховим
комбинацијама
- способност разумевања ликовног говора других, разумевања и коришћења ликовних
порука и комуницирања на визуелни начин
- развој осећаја за ритам, хармонију и симетрију и оспособљавање за писање разних шара
и елемената слова у свим положајима
- интересовање за ликовно изражавањена разне начине, на разним подлогама и уз помоћ
разних техника
Задаци васпитача у погледу ликовног изражавања и стварања:
- да задовољава потребе деце за откривањем нових ствари и разноврсних материјала,
подстичући њихове истраживачке тежње
- да упознаје децу са техникама ликовног изражавања и учи их да опланирају своје
поступке ликовног изражавања и стварања имајући у виду да је за њих изражавање
средствима ликовне уметности начин учења
- да повезује разне врсте дечјег стваралачког изражавања – сликање уз музику,
илустровано цртање на мотиве из приче

39. Теме за подстицање дечјег ликовног стваралаштва

Да би се изабрала тема, пожељно је да васпитач ствара демократичну атмосферу у којој
учествују и деца. Међутим, постоје ставови да деци не треба давати никакве теме како их
не би ограничавали у ликовном стваралаштву и да они сами проналазе своје теме. Став да
деца самостално бирају тему не полази од тога да се тема намеће деци, већ да се васпитач
договара са децом о врстама активности и нуди више тема које треба да подстакну деуц на
самосталну стваралачку идеју , а да деца од више понуђених тема бирају једну.
При избору тема узимају се следећи фактори: узраст, интересовања и могућности,
искуства и доживљај детета. Такође, тема треба код детета да пробуди доживљај како би
оно могло да ствара. Теме се могу давати према: начинима изражавања, ликовним
техникама, карактеру садржаја итд.

40. Опремљеност и естетско уређење простора

Веома је важно да вртић има уређену околину и ентеријер који треба да делује на буђење
естетских осећања код дете и да допринесе складном одвијању свих дечјих активности.
Доступност различитих материјала , прибора и средстава за рад у различитим областима
омогућава константну корелацију и прожимање области. Простор у коме се одвијају
ликовне активности треба да буде посебно опремљен и уређен у зависности од узраста
деце. У раду са предшколском децом ликовне активности се најчешће одвијају у соби у
којој деца бораве па треба обезбедити кутак за ликовне активности где би им био
доступам материјал да цртају, сликају или вајају када то пожеле. Материјали и средства
треба да буду уредно сложени на полицама како би деца самостално могла да их користе.
Када се говори о естетском уређењу, васпитач има значајну улогу, али је важно да у што
већој мери укључује и децу у уређење простора. Веома је важно да у уређењу нема
претеривања, да се не користе кич елементи.

41. Специфичности коришћења ликовних материјала у односу на узраст

На узрасту од 2 до 4 године дете је у фази шкрабања и на том узрасту дете се прво
изражава линијом. У најранијем периоду њему су доступни неки материјали за цртање
који случајним или намерним повлачењем остављају некакав траг по подлози (креда,
цигла, оловка, фломастер). Посебно је важно да за децу у фази шкрабања погодан дебели
тамни фломастер или воштана боја пре него оловка. Течна боја је веома привлачан
материјал за дете предшколског узраста. Већина деце се први пут сусреће у вртићу са
течним бојама а онда жели да их упозна али не преко четке или неког другог средства већ
прстима и рукама. Зато им треба омогућити да у боју умоче прст или целу шаку, да је
размажу по руци и да је пренесу на подлогу.
На узрасту од 4 до 6 године дете је у прешематској фази. Веома је важно да деца на овом
узрасту прво упознају класичне ликовне материјале како би изградили одређено искуство
и стекли самопоуздање у коришћењу. У свом даљем ликовном искуству дете почиње да
запажа да различити ликовни материјали остављају разноврсне трагове по подлози.
На узрасту од 6 до 9 године дете је у фази шеме и његове вештине рукама се полако
изграђују. Боја се сада користи више реалистично, зелена трава, плаво небо итд. Визуелни
стимулуси су за дете још увек секундарни и више су концентрисани на садржај, па
материјали који могу омогућити овакво изражавање су свакако суви и течни материјали за
цртање као пто су оловка, дрвене бојице, тушеви у боји и слично.
На узрасту од 9 до 12 година дете је открило значај свог окружења и почиње да га доводи
у везу са собом. На воом узрасту важно је стимулисати дечје мишљење и обезбедити му
могућност да открива везу између природних материјала који се налазе у нашем
окружењу. Плакатне боје на овом узрасту омогућавају детету да истражује простор који је
сада у фокусу и осећа потребу да га доживи. На овом узрасту деца могу самостално да
праве боју користећи воду или везива у густини која њему одговара. Обзиром да развија
осећај за детаље, потребно је укључити поред широких и танке четке.
На узрасту од 12 до 14 године ученици су много свеснији дизајна и имају већ донекле
формиран естетски укус који се огледа кроз начин одевања . Што се тиче графике, на овом
узрасту ученици имају развијену моторику па се очекује и већа спретност у изради
матрице, у штампи, као и у креативном приступу. Свој рад треба да заврше на начинна
који они сматрају да треба да изведе свој рад
После 14 године кроз сликање ученик средње школе може слободно да се изражава.

42. Типови васпитача у односу на област ликовног васпитања

Ауторитаран тип се лако препознаје по томе што је он господар ситуације, он се највише
чује, деца морају све његове предлоге да прихватају без поговора, за време игре и осталих
активности мора да буде тишина. У процесу ликовног васпитања, стриктно управља
читавим процесом строго одређујући када ће цртати, тему, материјал за свако дете, боју
којом ће цртати и сликати, даје знак када се може почети и завршити.
Анархични тип или „онај који се не меша“ је сасвим супротан ауторитарном типу јер он
апсолутно све препушта случају, не планира смишљено, ништа не припрема, није са
децом или у то време обавља неки други посао. Док цртају, деца неприродно галаме,
цепају једно другом папир, мажу се бојама, просипају материјал свуда. Радови су
површни, без доживљаја и код такве деце се углавном не запажа већи напредак.
Демократски тип успева да створи пријатну, опуштену атмосферу уз добру организацију
у којој учествују и деца. Он се у складу са програмским садржајима договара са децом,
предлаже им материјале које је брижљиво припремио и пошто познаје њихова
интересовања и могућности, оставља им већу слободу у њиховом коришћењу. Успоставља
присне односе са децом, труди се да их што боље упозна свако дете, да уважава њихове
потребе и интересе, спреман је даим помогне када је то потребно.

43. Примена продуката дечјег ликовног изражавања и изложбе дечјих радова

Примена продуката дечјег ликовног стваралаштва има вишеструки значај. Успешно
обликован предмет, који нешто значи, који се може користити у игри, раду или неким
другим активностима је истовремено снажан подстицај за даљи развој стваралаштва. Дете
које је направило неки играчку коју може користити у игри или да украси неки простор у
вртићу биће испуњено поносом и осећањем да се остварује као стваралачко биће.
Продукти дечјег стваралаштва смештени у различите просторе вртића (полице, зидови,
панои...) делују веома присно и топло. Они својом непосредношћу, оригиналношћу и
спонтаношћу оплемењују простор који одише дечјим присуством. Неки познаваоци дечјег
ликовног стваралаштва су против излагања дечјих радова јер сматрају да ако деца стално
гледају одређене ликовне радове то ће схватити као модел који копира. Такође указују на
то да ако су васпитачи издвојили одређене радове да украсу простор, они фаворизују
одређену децу док се друга деца осећају мање вредна.
Када говоримо о изложбама треба истаћи да изложбена активност у вртићу и школи чини
саставни део рада на ликовном васпитању и образовању деце. Пре свега, деца се поносе
оним што су урадила и желе да и остали то виде . Излагање рада на почасно место је врста
признања и подршке која посебно доприноси дечјем самопоштовању и самопоуздању.
Стимулативни ефекат изложбе је у томе што може да подстакне жељу за стварањем јер су
радови изложени да их виде и остала деца и родитељи, а то подразумева да се излажу
радови сваког детета, а не само појединаца.

44. Законитости развоја ликовно-стваралачких способности деце: Ликовни језик,

ликовни елементи, ликовни проблеми, утицај на развој...
Развој детета је интегрални процес, тј. дете, за разлику од одраслог, не диференцира своју
активност на поједине делатности (нпр. научне, уметничке, религијске, социјалне и др.)
Ликовни језик је језик ликовног дела, оно чиме је ликовно дело исказано
Ликовни елементи: линија, боја, површина (плоха), текстура, простор, волумен
Ликовни проблеми су задаци и теме које дајемо деци како би савладали употребу већег
броја ликовних елемената или неки нов однос међу њима, те тако повећали своје ликовно
искуство, обогатили свој ликовни језик.

45. Рад са даровитом децом у области ликовног стваралаштва. Улога васпитача

Васпитачи морају бити компетентнији у доношењу суда о ликовно надареној деци - треба
да сами поседују висок ниво ликовне културе, знање и разумевање за дечји ликовни израз,
али и отвореност и флексибилност да препознају оригиналан, слободан и на нови начин
изражен ликовни проблем
Улога васпитача своди се на организацију и остваривање услова да се неометано изводе
ликовне активности, као и да се даровита деца кад год пожеле баве слободним ликовним
активностима, и опробају у најразноврснијим материјалима;
Васпитач има улогу да организује и усмерава децу у групном раду, подстичући међусобно
уважавање, сарадњу и добре социјалне односе.

46. Ликовно изражавање деце са развојним сметњама

Особе са посебним потребама не требају сажаљење већ емпатију, пред њих никад не треба
постављати нереалне циљеве, већ стимулисати већ постојеће могућности.
Циљеве корективног педагошког рада са децом са посебним потребама могуће је
остварити приступом стручњака разних профила и тимским радом лекара, психолога,
педагога...
Развој графомоторике:
1. год: шарање, узимање предмета дланом руке;
2. год: хоризонталне и вертикалне линије;
3. год: затворени круг;
4. год: главоножац;
5, 6. год: добра координација.
Основна правила у комуникацији: према детету треба бити пријатељски настројен и
активан, давати му већу подршку него осталима, подстицати га и одговоре пропратити
знацима одобравања и похвалама

47. Рад са даровитом децом у области ликовног стваралаштва

За талентовано дете је подједнако погубно гушење талента, али и претерано форсирање
посебних способности науштрб других потреба.(игра, дружење,емоционалне везе)
Родитељи имају једну од најважнијих улога у идентификацији и раду са талентованим
дететом.
Даровита и талентована деца су идентификована на основу:
- читања које је за две или више година испред њиховог узраста
- необичне лакоће у математици
- увиђања односа, несклада и др. Које друига деца не схватају
- интересовање за проблеме одраслих
- жеље да буде са старијом децом
Даровитост деце треба у што ранијем добу систематски подстицати, осигуравајући деци
широк опсег искуства, те услове за развој вештина, ставова и знања којима ће је даље
развијати

48. Особине ликовно обдарене деце

- Није им потребна спољашња мотивација да би се бавили ликовним активностима
- Опредељење за ликовно изражавање, преданост, загриженост, посвећеност, јако
интересовање и самоиницијатива у цртању, сликању и др. долазе изнутра.
- Мотивација је у уживању у самом стваралачком чину, самоостваривање и осећај
задовољства у цртању (сликању, вајању...) – његова основна особина је самонаграђивање
- Јавља се фасцинираност ликовним проблемима који их окупирају

49. Циљеви и задаци цртања за млађу групу

Овај узраст карактерише слабо развијене моторне способности руке и одсуство сваког
искуства у коришћењу ликовног материјала и технике рада. С обзиром на то, у млађој
групи се развија моторика руку , спретност прстију и шаке, као неопходни предуслов за
касније сложеније и прецизније цртање. Треба развијати способност да користе
разноврсне линије, слободним извлачењем у свим правцима и дужинама. Све задатке
радити на папирима већег формата. За овај узраст програм предвиђа рад са чврстим
материјалима за цртање – меком графитном оловком, кредом, дебљом воштаном кредом,
дебљим фломастером...

50. Циљеви и задаци цртања за средњу групу

Ову групу карактерише прелазак из фазе шарања у фазу шематског приказивања. Задаци
су сложенији и захтевају потпунија ликовна решења. И даље треба развијати моторне
способности деце – већу покретљивост руке и потпуније овладавање у руковању са
прибором за рад. Очекује се да дете овог узраста јасније користи и примењује разноврсне
линије по континуитету и интензитету. Детету треба омогућити да црта предмете из
непосредне околине и да тиме богати своју визуелну перцепцију. Одабирање мотива треба
да је смишљено, да мотиви у себи садрже проблеме који наводе на ликовна решења и да
не обилују објектима и детаљима у чијем приказивању се деца не би снашла. Од
материјала се и даље користи чврсти материјал за цртање, а додају се и угљен, дебљи и
тањи фломастер, креде у боји и течни материјал – туш и туш у боји.

51. Циљеви и задаци цртања за старију групу

У старијој групи тражи се богатије графичко приказивање, сигурнија примена свих врста
линија, јасније контуре нацртаних облика, боље и јасније изражавање мисли и доживљаја
цртежом, прецизнија обрада детаља, реалнији односи пропорција и зрелија просторна
решења. Очекује се да дете овог узраста црта јаснију људску фигуру са свим детаљима и
реалним пропорцијама, пол, занимање, покрет и радњу. Теме за рад могу бити сложеније,
са више мотива. Предвиђа се и обрада одређених задатака на илустровању пригодних
књижевних текстова и музике. Материјали су исти као у претходним групама, уј додатак
бајца.

52. Циљеви и задаци сликања за млађу групу

У овом узрасту деца треба да савладају наношење боја по површинама и у различитим
флекама. – мрљама. Зато им треба омогућити да шарају на већ обојеним површинама и да
обрадом једноставнијих и њима блиских мотива искажу своје емоције, ведра
расположења, дараде слободно и са лакоћом. Код деце треба развијати осетљивост за боју,
а треба већ да порепознају и именују4 до 5 боја. Од материјала се користе темпере.

53. Циљеви и задаци сликања за средњу групу

У средњој групи треба деци омогућити да колористичким решавањем одеђених проблема
изразе своја ведра расположења, радост, оптимизам. Изражавање у површинама треба да
буде сигурније, и да се што више површине прекрије бојом. У оквиру тога може да се ради
и колаж – папирима у боји, на тонираној подлози. Могу се радити и илустрације лаких
занимљивих књижевних текстова, погодних за ликовна решења. Остало сликарски
материјали исти као и за млађу групу.

54. Циљеви и задаци сликања за старију групу

Треба настојати да се деци обогаћује машта на емотивно издиференцираним мотивима –
радост, одушељвење, весеље, туга, као и да се развије осетљивост за адекватно
изражавање тих емоција бојама различитог интензитета. Мање водити рачуна о локалном
тону. Неговати слободу дечјег израза и самосталних ликовних решења. Као подстицај за
рад поред тема треба користити и музику, покрет, итд. Од деце старијег узраста може се
захтевати доследније попуњавање свих површина бојом, како би се што потпуније
остварили сликарски задаци. Треба им се омогућити да свесно мешају боје, и на овом
узрасту треба да разликују најмање 12 боја.

55. Циљеви и задаци вајања за млађу групу

У овој групи деца упознају вајарске материјале и средства за рад – каолин, глину,
пластелин, тесто, песак, снег. Она слободно и спонтано обликују различите пластичне
форме и тако упознају својство материјала и могућности његове обраде – најпре се
организују игре вајарским материјалима а затим се могу и обрађивати конкретне теме у
вези са дечјом игром и доживљајима. Кроз активност треба развити код деце спонтаност и
еластичност шаке и руке, машту и др.

56. Циљеви и задаци вајања за средњу групу

Овде се очекује већа спретност и прецизност прстију и примена стечених техничких
искустава. Уколико је дете стекло довољно искуства у моделовању прстима, могу им се
дати и моделирке као помоћно средство за обраду материјала. У овом узрасту дете треба
више да ради материјалом у маси, из једног комада глине, а затим да обликује целину.
Најпогоднији материјал за рад је глина, а вајање се изводи на покретној плочи како би
дете видело фикуру са свих страна.

57. Циљеви и задаци вајања за старију групу

У овој групирад треба усмерити на развијање осећања за облик, простор, целовитост. У
овом узрасту могу се очекивати потпунија решења људске фигуре, са доста детаља и више
карактеристика. У овој групи глину треба обрађивати у маси, уз употребу моделирки, како
би се постигла потпунија пластичност вајане фигуре. Углавном се користи тематски рад, а
могу се обрађивати и ликови из популарних бајки, у оквиру колективног рада.

58. Циљеви и задаци естетског процењивања за млађи, средњу и старију групу

Естетско приоцењивање се са млађом групом не изводи посебно. Само се неки елементи
процене реализују спонтаним разговором о завршеним ликовним радовима деце, као и о
неким естетским појавама у природи и предметима из дечје околине.
Естетско процењивање у средњој групи изводи се на усмереним активностима. Раније
спонтано изражавање сада треба постепено усмерити на посебан облик рада, како би деца
свесније и са више ангажовања запажала естетске појаве, складност у природној околини
и у предметима свакодневне употребе. Деца процењују своје и туђе ликовне радове и
уметничка дела са становишта лепог – склада боја, површина, лепо приказаних облика,
радњи...
У старијој групи се кроз разговор и дање негује критичност и самокритичност и
уочавање склоности амбијента и лепоте употребних предмета, ликовних вредности,
естетски обликованих сликовница, играчака и др. Треба настојати да деца у овом узрасту
елементарно упознају појмове из ликовне уметности: сликарство, вајарство, цртеж, мотив,
боју, композицију као и да препознају неке ауторе ликовних дела. Осим о сликарским
делима, са децом треба разговарати и о графици, вајарским радовима, архитектури итд.