Toplička akademija strukovnih studija

Odsek za poljoprivredno prehrambene studije

Prokuplje

Seminarski rad

Predmet: Ratarstvo i povrtarstvo

Tema: Šećerna repa (Poreklo, vrste, namena, kulture, rasprostranjenost i morfološke osobine )
SADRŽAJ
1. Poreklo šećerne repe...........................................................................................................................4
2. Vrste šećerne repe...............................................................................................................................5
3. Namena šećerne repe..........................................................................................................................6
4. Kultura šećerne repe...........................................................................................................................7
5. Rasprostranjenost šećerne repe..........................................................................................................8
6. Morfološke osobine šećerne repe.....................................................................................................10
1. Listovi.............................................................................................................................................11
2. Cvet................................................................................................................................................12
3. Plod šećerne repe..........................................................................................................................12
Zaključak....................................................................................................................................................14
Literatura...................................................................................................................................................15

2
 UVOD

Šećerna repa je naša najvažnija poljoprivredno-industrijska kultura, kako po privrednom

značaju tako i po površinama koje zauzima. Poslednjih godina jugoslovenska industrija šećera je znatno
proširila svoje kapacitete, koji svakako zahtevaju i povećanje proizvodnje kvalitetne šećerne repe, kako
bi se u potpunosti zadovoljile naše potrebe za šećerom.
Ovaj neobično značajan zadatak poljoprivrede i industrije upućuje na potrebu većeg angažovanja svih
snaga u ovim granama privrede u pravcu još bržeg unapređenja proizvodnje šećerne repe.

Šećerna repa predstavlja ključni poljoprivredno-industrijski usev u Srbiji, s obzirom na značaj koji ima za
privredu i veličinu zemljišta koje zauzima. U poslednjim godinama, kapaciteti industrije šećera u Srbiji i
su značajno prošireni, što zahteva povećanje proizvodnje visokokvalitetne šećerne repe kako bi se
zadovoljile rastuće potrebe za šećerom. Ovaj zadatak od velike važnosti za poljoprivredu i industriju
ukazuje na potrebu da se mobilizuju sve snage u ovim granama privrede u cilju unapređenja proizvodnje
šećerne repe.
Potrebno je razviti nove tehnologije, poboljšati upravljanje usevom i obezbediti dovoljno kvalitetnog
semena kako bi se postigla održiva proizvodnja šećerne repe. Kao ključni igrači u ovom procesu,
poljoprivrednici i industrija šećera moraju sarađivati i unaprediti svoju ekspertizu kako bi se osigurala
efikasnija proizvodnja i bolja iskorišćenost resursa.

3
 1. Poreklo šećerne repe

Šećerna repa, naučno poznata kao Beta vulgaris, predstavlja kulturu koja je poreklom iz
Srednje i Južne Evrope. Ona se prvi put gajila u antičkoj Grčkoj, a kasnije se širila kroz celu Evropu.
Šećerna repa se smatra podvrstom repe i spada u porodicu štitarki (Chenopodiaceae).

U ranijim vremenima, šećerna repa se koristila samo kao stočna hrana zbog svojih velikih, mesnatih
korena. Tek u 18. veku, počela je da se koristi kao izvor šećera. Prvi put se šećerna repa koristila u
industrijskoj proizvodnji šećera u Francuskoj, tokom Napoleonove vladavine. Ovaj proces je bio
revolucionaran u industriji šećera, jer se šećerna repa mogla gajiti u gotovo svakoj zemlji, za razliku od
šećerne trske, koja je zahtevala tropske uslove.

Ubrzo nakon što se šećerna repa pojavila u industriji šećera, počeo je njen uzgoj i u drugim delovima
sveta. Krajem 19. veka, šećerna repa se gajila u Sjedinjenim Državama, a proizvodnja se brzo proširila i
na druge delove sveta. Danas se šećerna repa gaji u gotovo svakoj zemlji, a proizvodnja je najveća u Kini,
Rusiji i Sjedinjenim Državama.

Uzgoj šećerne repe je proces koji zahteva pažljivo planiranje i upravljanje. U cilju postizanja optimalnih
prinosa, potrebno je pažljivo birati sortu, obezbediti optimalne uslove za rast i razvoj biljke, kao i
pravilno upravljati postupcima berbe i prerade. Šećerna repa se koristi ne samo kao izvor šećera, već i za
proizvodnju alkohola, kao stočna hrana, u proizvodnji bioetanola, kao i u kozmetičkoj industriji.

U zaključku, šećerna repa predstavlja kulturu koja je poreklom iz Srednje i Južne Evrope, ali se danas gaji
širom sveta. Njen značaj u industriji šećera je veliki, a proces uzgoja i proizvodnje zahteva pažljivo
planiranje i upravljanje. Zahvaljujući širokoj primeni, šećerna repa ostaje jedna od ključnih
poljoprivrednih kultura koja značajno doprinosi globalnoj privredi i našoj svakodnevnoj ishrani.

Šećerna repa se uzgajala još u drevnom Rimu, gde se koristila kao lek i kao zaslađivač hrane. Tokom
srednjeg veka, šećerna repa se uzgajala u mnogim delovima Evrope, a njen šećer se koristio za pravljenje
raznih slatkiša. Međutim, tek u 18. veku, šećerna repa je počela da se koristi kao glavni izvor šećera.

U Evropi, prva fabrika za proizvodnju šećera od šećerne repe otvorena je u Pruskoj 1801. godine, dok se
u SAD-u prva fabrika otvorila tek 1830. godine. Upravo zbog teškoća u proizvodnji šećera od šećerne
repe, proizvodnja šećera od trske je bila dominantna sve do 19. veka, kada je šećerna repa postala
konkurentnija u pogledu cene.

4
Danas, šećerna repa se uzgaja u mnogim delovima sveta, uključujući Sjedinjene Američke Države, Rusiju,
Francusku i Nemačku. Šećerna repa je postala jedan od najvažnijih izvora šećera u svetu, sa velikom
proizvodnjom u mnogim zemljama. Osim što se koristi za proizvodnju šećera, šećerna repa se takođe
koristi za ishranu stoke i proizvodnju bioetanola.

2. Vrste šećerne repe

Postoje brojne vrste šećerne repe koje se uzgajaju širom sveta, a koje se razlikuju po boji,
obliku korena, veličini i sadržaju šećera. Uglavnom se razlikuju tri vrste šećerne repe: bela, žuta i crvena.

Bela šećerna repa je najčešća vrsta i ima najveću proizvodnju u svetu. Ova vrsta ima duguljast, beli
koren, koji sadrži visok procenat šećera. Bela šećerna repa je najbolji izvor šećera i koristi se za
proizvodnju kristalnog šećera, smeđeg šećera, sirupa i drugih šećernih proizvoda.

Žuta šećerna repa je manje poznata vrsta i obično se koristi za proizvodnju šećernih proizvoda u manjim
količinama. Ova vrsta ima zlatni koren i sadrži manje šećera u poređenju sa belom šećernom repom.

Iako sadrži manje hranjivih sastojaka od crvene šećerne repe, žuta šećerna repa ima veći sadržaj šećera,
što je čini poželjnom za proizvodnju šećera.

Crvena šećerna repa, takođe poznata kao cvekla, ima tamnocrveni koren i koristi se za proizvodnju
šećera, ali i za ishranu ljudi i životinja. Cvekla sadrži veliku količinu vitamina i minerala, kao što su vitamin
C, folat, magnezijum i gvožđe.

Postoje i druge vrste šećerne repe koje se uzgajaju u manjim količinama, kao što su crna i zelena
šećerna repa. Crna šećerna repa ima tamni koren i sadrži manje šećera u poređenju sa belom šećernom
repom, dok zelena šećerna repa ima zeleni koren i koristi se za ishranu ljudi i životinja.

Uzgoj i proizvodnja šećerne repe zahtevaju pažljivu selekciju vrsta, kao i korišćenje adekvatnih
agrotehničkih mera. Upravo zbog toga, veliki broj zemalja ulaže u istraživanje i razvoj novih sorti šećerne
repe, kako bi se poboljšala proizvodnja i povećao kvalitet šećera.

Kao što se vidi, postoje različite vrste šećerne repe koje se koriste za različite namene. Svaka vrsta ima
svoje karakteristike i koristi, što pokazuje bogatstvo i raznolikost prirodnih resursa koji nam stoje na
raspolaganju.

5
 3. Namena šećerne repe

Šećerna repa se uzgaja u velikim količinama zbog svoje sposobnosti da se koristi kao osnovna
sirovina za proizvodnju šećera. Uzgajanje šećerne repe ima dugotrajnu istoriju, a danas se koristi kao
važna poljoprivredna kultura u mnogim zemljama širom sveta. Kvalitetna šećerna repa je ključna za
proizvodnju šećera visokog kvaliteta, a tehnologije uzgoja su sve naprednije kako bi se postigla visoka
proizvodnja. Međutim, šećerna repa se takođe može koristiti u drugim industrijama poput prehrambene
i hemijske industrije za proizvodnju alkohola, betaina i drugih proizvoda. Takođe se koristi kao hrana za
stoku i kao stočna hrana. Uz to, šećerna repa ima značajnu ulogu u održavanju ekološke ravnoteže jer se
smatra jednom od najboljih kultura za rotaciju u poljoprivrednim sistemima, što pomaže u očuvanju
plodnosti zemlje i sprečavanju erozije tla. Uzimajući u obzir njene brojne namene, šećerna repa je
nezamenljiva kultura u poljoprivredi i industriji.

Šećerna repa je jedna od najvažnijih poljoprivrednih kultura koja se uzgaja u velikim

količinama zbog svoje sposobnosti da se koristi kao osnovna sirovina za proizvodnju šećera. Uzgajanje
šećerne repe ima dugu istoriju i danas se koristi kao važna poljoprivredna kultura u mnogim zemljama
širom sveta. Kvalitetna šećerna repa je ključna za proizvodnju šećera visokog kvaliteta, a tehnologije
uzgoja se stalno usavršavaju kako bi se postigla visoka proizvodnja.

Međutim, šećerna repa se takođe može koristiti u drugim industrijama poput prehrambene i
hemijske industrije za proizvodnju alkohola, betaina i drugih proizvoda. Šećerna repa se takođe može
koristiti kao hrana za stoku i kao stočna hrana. Osim toga, šećerna repa ima značajnu ulogu u održavanju
ekološke ravnoteže jer se smatra jednom od najboljih kultura za rotaciju u poljoprivrednim sistemima,
što pomaže u očuvanju plodnosti zemlje i sprečavanju erozije tla. Šećerna repa takođe ima potencijal da
bude korišćena kao sirovina za proizvodnju biogoriva, što doprinosi održivom razvoju.

Osim toga, uzgajanje šećerne repe može imati pozitivan uticaj na lokalne ekonomije, stvarajući radna
mesta i unapređujući razvoj ruralnih područja. Uz to, proizvodnja šećera od šećerne repe može imati
koristi i za zdravlje, jer se proizvodnja šećera iz šećerne repe može smatrati prirodnijom i zdravijom u
poređenju sa drugim alternativama za proizvodnju šećera.

Sve u svemu, šećerna repa ima brojne namene i nezamenljiva je kultura u poljoprivredi i
industriji. Njena važnost se ogleda u sposobnosti da se koristi kao sirovina za proizvodnju šećera, ali i u
njenoj sposobnosti da se koristi u drugim industrijama, kao hrana za stoku i kao važna kultura za rotaciju
u poljoprivrednim sistemima. Stoga, uzgajanje šećerne repe ima značajne ekonomske, ekološke i
društvene koristi, što je čini nezaobilaznom kulturom u modernoj poljoprivrednoj proizvodnji.

6
 4. Kultura šećerne repe

Šećerna repa (Beta vulgaris) je jednogodišnja biljka koja se uzgaja zbog svoje sposobnosti da
se koristi kao osnovna sirovina za proizvodnju šećera. Postoji nekoliko sorti šećerne repe koje se uzgajaju
širom sveta, a najčešće su bela i žuta sorta.

Kultura secerne repe ima dugotrajnu istoriju i prvi put se pojavila u Kini pre više od 2000 godina. U
srednjem veku, šećerna repa je postala važna kultura u Evropi, a kasnije se proširila i na ostatak sveta.

Uzgajanje šećerne repe je veoma važno zbog njenih mnogobrojnih namena. Najznačajnija namena joj je
proizvodnja šećera, a u nekim zemljama, kao što su SAD i Kanada, šećerna repa je najvažnija
poljoprivredna kultura. Kvalitetna šećerna repa je ključna za proizvodnju šećera visokog kvaliteta, a
tehnologije uzgoja su sve naprednije kako bi se postigla visoka proizvodnja.

Šećerna repa se takođe može koristiti u drugim industrijama poput prehrambene i hemijske
industrije za proizvodnju alkohola, betaina i drugih proizvoda. Takođe se koristi kao hrana za stoku i kao
stočna hrana.

Uz sve to, šećerna repa ima značajnu ulogu u održavanju ekološke ravnoteže jer se smatra jednom od
najboljih kultura za rotaciju u poljoprivrednim sistemima, što pomaže u očuvanju plodnosti zemlje i
sprečavanju erozije tla.

Šećerna repa se obično sadi u jesen ili rano proleće, a može se brati nakon 6 do 7 meseci od sadnje.
Nakon branja, šećerna repa se čisti, seče i prebacuje u fabriku za preradu šećera.

Uzgajanje šećerne repe zahteva posebnu pažnju i brigu kako bi se postigla visoka proizvodnja i kvalitet, a
mnoge zemlje imaju specijalizovane programe i institucije koje se bave istraživanjem i razvojem ove
kulture. S obzirom na sve njene namene i značaj, šećerna repa ostaje nezamenljiva kultura u
poljoprivredi i industriji.

Šećerna repa, kao jednogodišnja biljka, je izuzetno važna kultura zbog svoje sposobnosti da
se koristi kao osnovna sirovina za proizvodnju šećera. Postoje različite sorte šećerne repe koje se
uzgajaju širom sveta, pri čemu su najčešće bele i žute sorte. Ova kultura ima dugu istoriju uzgoja, a prvi
put se pojavila u Kini pre više od 2000 godina, a kasnije se proširila u Evropu i ostatak sveta.

Kultivacija šećerne repe je veoma važna zbog mnogih namena koje ima. Najznačajnija namena joj je
proizvodnja šećera, a u nekim zemljama, poput SAD i Kanade, šećerna repa je najvažnija poljoprivredna
kultura. Kvalitetna šećerna repa je ključna za proizvodnju šećera visokog kvaliteta, a tehnologije uzgoja
se sve više usavršavaju kako bi se postigla visoka proizvodnja.

7
Pored proizvodnje šećera, šećerna repa se takođe koristi u drugim industrijama poput prehrambene i
hemijske industrije za proizvodnju alkohola, betaina i drugih proizvoda. Takođe se koristi kao hrana za
stoku i kao stočna hrana. Ova kultura takođe ima značajnu ulogu u održavanju ekološke ravnoteže jer se
smatra jednom od najboljih kultura za rotaciju u poljoprivrednim sistemima, što pomaže u očuvanju
plodnosti zemlje i sprečavanju erozije tla.

Uzgajanje šećerne repe se obično obavlja u jesen ili rano proleće, a berba se obavlja nakon 6 do 7 meseci
od sadnje. Nakon berbe, šećerna repa se čisti, seče i prebacuje u fabriku za preradu šećera. Uzgajanje
ove kulture zahteva posebnu pažnju i brigu kako bi se postigla visoka proizvodnja i kvalitet, a mnoge
zemlje imaju specijalizovane programe i institucije koje se bave istraživanjem i razvojem ove kulture.

S obzirom na sve njene namene i značaj, šećerna repa ostaje nezamenljiva kultura u poljoprivredi i
industriji. Kultivacija ove biljke je važna za mnoge zemlje, što se može videti i po tome što se često
finansijski podržava od strane vlada i drugih organizacija koje se bave poljoprivredom. Uz to, konstantni
razvoj tehnologija u poljoprivredi omogućava

5. Rasprostranjenost šećerne repe

Šećerna repa (Beta vulgaris) je jedna od najznačajnijih poljoprivrednih kultura na svetu i uzgaja
se u različitim regionima širom sveta. U Srbiji, šećerna repa je važna poljoprivredna kultura koja se
uzgaja na oko 15.000 hektara zemlje. Ova kultura se uglavnom uzgaja u Vojvodini, na severu Srbije, gde
se nalazi većina proizvođača šećerne repe.

U Evropi, šećerna repa se uzgaja u različitim zemljama, a najveći proizvođači su Francuska, Nemačka,
Poljska, Holandija i Španija. Francuska je najveći proizvođač šećera od šećerne repe u Evropskoj uniji,
dok je Nemačka druga po veličini. Šećerna repa se uzgaja i u drugim evropskim zemljama kao što su
Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija i Bugarska.

U Aziji, najveći proizvođači šećerne repe su Indija, Kina i Pakistan. Indija je najveći svetski proizvođač
šećera, a oko 50% ukupne proizvodnje dolazi iz šećerne repe. Kina je drugi najveći proizvođač šećera od
šećerne repe na svetu, dok je Pakistan na petom mestu.

U Americi, šećerna repa se uglavnom uzgaja u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku. SAD
je jedan od najvećih proizvođača šećera od šećerne repe na svetu, a najveći proizvođači su Kalifornija,
Teksas i Masačusets. Kanada je takođe važan proizvođač šećerne repe, a najveći proizvođači su Alberta,
Ontario i Quebec.

8
 Rasprostranjenost uzgajanja šećerne repe varira od regiona do regiona i zavisi od klimatskih
uslova, ekonomskih faktora i drugih faktora. U zemljama sa toplijom klimom, kao što su Indija, Brazil i
Australija, uzgajanje šećerne repe može biti vrlo uspešno, dok u hladnijim regionima, kao što su neke
evropske zemlje, zahteva više pažnje i tehnologija kako bi se postigla visoka proizvodnja.

U svakom slučaju, šećerna repa je jedna od najznačajnijih kultura u poljoprivredi i industriji širom sveta.
Njena rasprostranjenost i uzgoj variraju od regiona do regiona, ali je njena važnost za proizvodnju

Rasprostranjenost šećerne repe je globalna, jer se uzgaja širom sveta zbog svoje sposobnosti
da se koristi kao osnovna sirovina za proizvodnju šećera, ali i zbog njenih drugih mnogobrojnih namena.
Evo nekoliko detalja o rasprostranjenosti šećerne repe u različitim delovima sveta:

Evropa: Šećerna repa je prvi put došla u Evropu u 8. veku, a u srednjem veku je postala važna kultura u
ovom regionu. Danas se šećerna repa uzgaja u mnogim zemljama Evrope, uključujući Francusku,
Nemačku, Holandiju, Švedsku, Poljsku, Srbiju i druge. U nekim zemljama, poput Francuske, šećerna repa
je važna poljoprivredna kultura koja igra važnu ulogu u ekonomiji.

Azija: Šećerna repa se prvi put pojavila u Kini pre više od 2000 godina i od tada se uzgaja u mnogim
delovima Azije. U Japanu se šećerna repa uzgaja uglavnom za industrijsku upotrebu, dok se u drugim
zemljama poput Indije, Pakistana, Tajlanda i Kine, šećerna repa uzgaja i za ishranu ljudi i kao stočna
hrana.

Amerika: U Americi se šećerna repa prvi put pojavila u 18. veku, a danas se uzgaja u mnogim zemljama,
uključujući SAD, Kanadu, Meksiko, Kolumbiju, Argentinu i druge. U SAD, šećerna repa je važna
poljoprivredna kultura, posebno u severnim državama poput Minesote i Severne Dakote, gde se uzgaja u
velikim količinama.

Srbija: U Srbiji se šećerna repa uzgaja uglavnom u Vojvodini, gde se nalaze najveći proizvođači šećera u
zemlji. U poslednjih nekoliko godina, uzgajanje šećerne repe u Srbiji je u porastu, a procenjuje se da se
godišnje proizvede oko 400.000 tona šećera iz ove kulture. Uzgajanje šećerne repe je važna grana
poljoprivrede u Srbiji, a proizvodnja se uglavnom koristi za potrebe domaće tržišta.

9
 6. Morfološke osobine šećerne repe

Šećerna repa (Beta vulgaris) je jednogodišnja biljka koja se uzgaja zbog svoje sposobnosti da
se koristi kao osnovna sirovina za proizvodnju šećera. Ova biljka ima mnoge morfološke osobine koje su
karakteristične za nju.

Šećerna repa ima mesnatu korenu stabljiku koja se obično sastoji od nekoliko segmenata, od kojih svaki
ima prečnik od oko 5 do 8 cm. Ovi segmenati su uglavnom duguljasti i sadrže različite količine šećera.
Korenje se kreće u dubinu od oko 60 cm u zemlji i može dostići težinu do 2 kg.

Listovi šećerne repe su veliki i zeleni, a oblik im varira od trouglastog do srcolikog. Listovi su obično gusto
raspoređeni na stabljici i mogu biti dugi i do 60 cm. Na svakoj biljci nalaze se tri do pet listova.

Cvetovi šećerne repe su male veličine i imaju pet latica u bojama od svetlo roze do tamno crvene.
Cvetovi se nalaze na dugim stabljikama koje izrastaju iz središnjeg dela biljke. Šećerna repa cveta u
drugoj godini rasta, ali se obično bere u prvoj godini, pre nego što cvetanje započne.

Plodovi šećerne repe su sitni i smeđi, a sadrže jedno seme svaki. Seme šećerne repe se koristi za uzgoj
nove biljke.

Uzgoj šećerne repe zahteva posebnu pažnju i brigu kako bi se postigla visoka proizvodnja i kvalitet. Ova
biljka se obično sadi u jesen ili rano proleće, a može se brati nakon 6 do 7 meseci od sadnje. Nakon
branja, šećerna repa se čisti, seče i prebacuje u fabriku za preradu šećera.

Uzgajanje šećerne repe zahteva odgovarajuću klimu, zemljište i vodu. Biljka preferira umereno vlažna
zemljišta koja su dobro drenirana i bogata hranjivim materijama. Takođe preferira toplu klimu, ali može
da podnese i hladne temperature.

Uz sve to, šećerna repa ima značajnu ulogu u održavanju ekološke ravnoteže jer se smatra jednom od
najboljih kultura za rotaciju u poljoprivrednim sistemima, što pomaže u očuvanju plodnosti zemlje i
sprečavanju erozije tla.

10
 1. Listovi

Listovi šećerne repe su veoma karakteristični i imaju nekoliko važnih morfoloških osobina koje
su ključne za prepoznavanje ove biljke. U nastavku su opisane neke od najznačajnijih osobina
listova šećerne repe:

Veliki listovi: Listovi šećerne repe su veoma veliki i mogu da narastu do dužine od 30 cm. Oni su
obično okruglastog ili srpastog oblika i sačinjeni su od peteljki i režnjeva.

Svojstva lista: Listovi šećerne repe su jaki i tvrdi, ali istovremeno su i elastični. Ovi listovi su
obično tamnozeleni, ali mogu biti i svetlozeleni u zavisnosti od sorte i uslova uzgoja.

Oblik režnjeva: Režnjevi listova su izduženi i imaju oštar vrh. Ovi režnjevi su takođe u obliku srpa
ili okruglasti i imaju jasno definisane granice.

Rubovi režnjeva: Rubovi režnjeva su izraženi i oštri, ali istovremeno su i blago nazubljeni. Ovi
nazubljeni rubovi su tamniji od ostatka lista i daju mu karakterističan izgled.

Tekstura površine: Površina lista šećerne repe je hrapava i neravna, što je rezultat prisustva
sitnih dlačica na listovima. Ove dlačice su ključne za proces fotosinteze i apsorpciju hranljivih
materija.

Položaj lista: Listovi šećerne repe su postavljeni na stabljici naizmenično, što znači da se
smenjuju sa desne i leve strane stabljike. Ova raspodela listova omogućava efikasnije korišćenje
svetlosti tokom procesa fotosinteze.

Sve ove osobine listova šećerne repe su ključne za prepoznavanje ove biljke, ali isto tako su
važne i za uspešno uzgajanje i negu ove kulture. Znanje o morfološkim osobinama listova
šećerne repe može pomoći poljoprivrednicima u donošenju odluka o optimalnom načinu uzgoja
i brige za ovu biljku, a isto tako i u prepoznavanju eventualnih problema ili bolesti koje mogu da
utiču na rast i razvoj ove kulture.

11
 2. Cvet

Cvetovi secerne repe su mali, neugledni i obično se nalaze u obliku grozda. Imaju pet latica
koje su obično ružičaste ili bele boje, dok je čaška zelenkasta i ima pet režnjeva. Cvetovi su
obično hermafroditi, što znači da sadrže muške i ženske reproduktivne organe. Muški organi,
poznati kao prašnici, nalaze se u središtu cveta, dok se ženski organ, poznat kao tučak, nalazi na
vrhu.

Cvetovi šećerne repe su značajni za proces oprašivanja i proizvodnju sjemena. Oprašivanje

obično vrše insekti, kao što su pčele i bumbari, dok se u nekim slučajevima koristi vetar.

S obzirom da se secerne repe uglavnom uzgajaju zbog šećera, cvjetovi nisu od velike važnosti za
uzgajivače. Međutim, cvetovi mogu biti korisni u oprašivanju biljaka i proizvodnji semena u
uzgojnim programima, ukrštanjima sorti i selekciji novih sorti.

3. Plod šećerne repe

Šećerna repa (Beta vulgaris) ima karakteristične morfološke osobine plodova koje su
važne za njen uzgoj i preradu. Plod šećerne repe se naziva 'koren' jer je to glavni deo biljke koji
se koristi za proizvodnju šećera.

Koren šećerne repe je duguljastog ili okruglastog oblika, sa zaobljenim krajevima, i može biti
dug do 30 cm. Boja korena može varirati od svetlo žute do tamno crvene, ovisno o sorti i
uvjetima uzgoja. Takođe, korijen se sastoji od više segmenata koji su povezani, i svaki segment
ima karakterističan oblik i veličinu.

12
Kora korijena secerne repe je glatka, a unutrašnjost je sočna i slatka, zbog visokog sadržaja
šećera. Unutrašnjost korena se sastoji od mesnatog tkiva, poznatog kao parenhim, koji sadrži
šećer u obliku saharoze. Takođe, u unutrašnjosti korena se mogu vidjeti i tamnije linije, nazvane
smola, koje predstavljaju nekrotična tkiva koja su nastala uslijed borbe biljke sa stresnim
uvjetima uzgoja ili bolestima.

Za kvalitetnu proizvodnju šećerne repe važno je da koren bude velik, težak i sadrži što više
šećera. To se postiže primjenom različitih tehnologija uzgoja i održavanjem optimalnih uvjeta za
rast biljke. Nakon berbe, korijen se obično prevozi u fabriku za preradu šećera gdje se vadi šećer
iz parenhima korijena.

Uzgajanje šećerne repe je važno za proizvodnju šećera i drugih proizvoda u prehrambenoj i

hemijskoj industriji, a takođe se koristi i kao stočna hrana. Zbog toga su morfološke osobine
plodova, posebno korijena, važne za određivanje kvaliteta šećerne repe i njenih proizvoda.

13
Zaključak

Glavna poenta značaja šećerne repe je da je ona jedna od najvažnijih poljoprivrednih kultura
širom sveta, a posebno u proizvodnji šećera. Uzgajanje šećerne repe je ključno za proizvodnju
šećera visokog kvaliteta, a tehnologije uzgoja su sve naprednije kako bi se postigla visoka
proizvodnja.
Pored toga, šećerna repa se koristi u drugim industrijama poput prehrambene i hemijske
industrije za proizvodnju alkohola, betaina i drugih proizvoda. Takođe se koristi kao hrana za
stoku i kao stočna hrana.

Uz sve to, šećerna repa ima značajnu ulogu u održavanju ekološke ravnoteže jer se smatra
jednom od najboljih kultura za rotaciju u poljoprivrednim sistemima, što pomaže u očuvanju
plodnosti zemlje i sprečavanju erozije tla.

Kao što se vidi, šećerna repa ima raznoliku primenu, te predstavlja važan resurs u poljoprivredi i
industriji, ali i u održavanju ekološke ravnoteže.
Međutim, šećerna repa ima i važnu ulogu u održavanju ekološke ravnoteže. Smatra se jednom
od najboljih kultura za rotaciju u poljoprivrednim sistemima, što pomaže u očuvanju plodnosti
zemlje i sprečavanju erozije tla.

Uz sve to, uzgajanje šećerne repe zahteva posebnu pažnju i brigu kako bi se postigla visoka
proizvodnja i kvalitet, a mnoge zemlje imaju specijalizovane programe i institucije koje se bave
istraživanjem i razvojem ove kulture.

S obzirom na sve njene namene i značaj, šećerna repa ostaje nezamenljiva kultura u
poljoprivredi i industriji.

14
Literatura

1. Šećerna repa, zadružna knjiga

2. Šećerna repa - autori: Nada Parađiković i Branislava Lalic, izdavač: Naučna knjiga,
Beograd, 2012.
3. Poljoprivreda šećerne repe - autor: Đorđe Đurić, izdavač: Naučna knjiga, Beograd, 1978
4. Proizvodnja šećerne repe - autori: Slobodan Đurović, Miloš Nikolić i Dušan Stanojević,
izdavač: Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2012.

15