Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • 2

    Uploaded by

    Dino Ljesnjanin
    4 views34 pages

    Original Title

    0BB3B52B-FE2A-4BF7-AF4B-9A9E29A43A50 2

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    Download as pdf
    4 views34 pages

    2

    Uploaded by

    Dino Ljesnjanin

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    Download as pdf
    of 34
    RaDioLoci Gta 44)telentaa evo9 pluog kl prema atelektazi, a ukoliko je vidjiv-vazduh u forniksw Zeluca ili gas u debelom crevu, njihova svelin polozena, tojeindirektniznak clevaciiehemidiafragme ‘na strani atelektaze (lika 44) [Na CT pregledu, vidi se suZenje hemitoraksa a pri vlacenjem_medijastinums, dok je-alelektatiéno plucno {ilo Bip onseliderie So sc definite kan stenuae ‘unutar koje se ne vide krvni sudovii zi preseku u nivou obolelog bron, moze dase vidi edo Tuminalna opstrukcija sa neravaom konturom, koa pr arcinomu (Slika 45). Ukoliko postoje metastaze w numa, limini Evor je Kr nog oblika, dijametra veéeg od 1 em i postkontrastno ‘mia poveCanu atenuaciju zbog patoloske vaskularizacie (Glika 46). Diferencijalna dijagnoza karcinoma bronha sa lokali zacijom u glavnom bronhu i atelektazom c mo zasenéenog plucnog Krilt t jastinum, Atelektaza levog Slika 45, CT pluéa u prozoru za mediastinum. Atel ‘gornjeg reénja sa vidlivim endobronhijalnom tumorom (strlica) UA RESPIRATORNOG SisteMA Sta 46, Uvetant Sees V1 mediastinum kod karina ‘ade spadaju sva stanja kod kojih se radiolotki vidi unila teralno zasenéenje cel hemitorakea, ato si atcek Pneumonia, stanje posle pulmektomije, masivai plex ralni iz fibrotoraks, Lobara atelektaza se vidi na PA radlografil kao homogena, intenzivaa mekotki ka, koja odgovara smanjenom volumens atelektatinog sbusa. Senka je o8tro graniena previlnom, luenom tsrom: koja pipada totale no EE RES {e prema normalno} transparenciji2dravog plagnog pa enim, jer pati smanjenjevolumena ateektsticnog lo busa ihiperinglaciju 2dravog pluéa. U sluaju atelektaze gomicg lobusa, moze da se vidi povlaéenje svetline trax hhgje prema senci atelektaze, kao i clevactjahilusne senke Temidliafragme Sika 47) Segmentna atelektaza se-vidi.na radiografii kao sey mentai, odnosno ,parenhimski trougao, u vidu home gene, trouglaste senke sa vrhom prema hilusno} seni, 2 bazom prema periferj(zid grudnog koiail Sika 47, Atelektaze desnog gornieg tena. RaDioLoci Gta 44)telentaa evo9 pluog kl prema atelektazi, a ukoliko je vidjiv-vazduh u forniksw Zeluca ili gas u debelom crevu, njihova svelin polozena, tojeindirektniznak clevaciiehemidiafragme ‘na strani atelektaze (lika 44) [Na CT pregledu, vidi se suZenje hemitoraksa a pri vlacenjem_medijastinums, dok je-alelektatiéno plucno {ilo Bip onseliderie So sc definite kan stenuae ‘unutar koje se ne vide krvni sudovii zi preseku u nivou obolelog bron, moze dase vidi edo Tuminalna opstrukcija sa neravaom konturom, koa pr arcinomu (Slika 45). Ukoliko postoje metastaze w numa, limini Evor je Kr nog oblika, dijametra veéeg od 1 em i postkontrastno ‘mia poveCanu atenuaciju zbog patoloske vaskularizacie (Glika 46). Diferencijalna dijagnoza karcinoma bronha sa lokali zacijom u glavnom bronhu i atelektazom c mo zasenéenog plucnog Krilt t jastinum, Atelektaza levog Slika 45, CT pluéa u prozoru za mediastinum. Atel ‘gornjeg reénja sa vidlivim endobronhijalnom tumorom (strlica) UA RESPIRATORNOG SisteMA Sta 46, Uvetant Sees V1 mediastinum kod karina ‘ade spadaju sva stanja kod kojih se radiolotki vidi unila teralno zasenéenje cel hemitorakea, ato si atcek Pneumonia, stanje posle pulmektomije, masivai plex ralni iz fibrotoraks, Lobara atelektaza se vidi na PA radlografil kao homogena, intenzivaa mekotki ka, koja odgovara smanjenom volumens atelektatinog sbusa. Senka je o8tro graniena previlnom, luenom tsrom: koja pipada totale no EE RES {e prema normalno} transparenciji2dravog plagnog pa enim, jer pati smanjenjevolumena ateektsticnog lo busa ihiperinglaciju 2dravog pluéa. U sluaju atelektaze gomicg lobusa, moze da se vidi povlaéenje svetline trax hhgje prema senci atelektaze, kao i clevactjahilusne senke Temidliafragme Sika 47) Segmentna atelektaza se-vidi.na radiografii kao sey mentai, odnosno ,parenhimski trougao, u vidu home gene, trouglaste senke sa vrhom prema hilusno} seni, 2 bazom prema periferj(zid grudnog koiail Sika 47, Atelektaze desnog gornieg tena. seer mone itralnog Mitralna ficijuma ko opte- a krani- deti kao atrijalne misiéa, od ste- itralna , brz0g tepena slastog ugme, stalan u2na- oside- je Pia RADIOLO 1S KARDIOVASKULARNOG Sis G SISTEMA, " ‘Na P-A radiografiji, u izrazenoj AL, nnaglageno (Slika 29) 1g anulusa sa pofavom MI. Ceste nin ilivirna i zasto} inaglagen sagloseu =u ‘Aortna stenoza (AS) je ste¢ena stéana mana (degenera a ridin onazvalado. «eo jongenitalna, uglavnom na bikuspidno) valvuli, Kuspisi ~adebljaju. Komisure srastaju ine otvaraju se Kompletno draistoli LV. Incidenca AS je oko 25% od ukupnog broja ‘ih hroniénih bolesnika sa oboljenjima sréanih valvula. Razvija se hipertrofija LV uz duéiasimptomatski period. Sistolni grodijent pritiska na aortno} valvuli vise od $0, mnmig se smanjenjem povrsine aortnog usea sa normal: Tih 7.semé na 3cm? imanje, dovodi do dispneje,sinkope ao 1 pojava anginoznih simptoma (skracenje dijastle Vi sabiji protok u koronarnim arterjame) Y Apgiiostafia-soxinsiossguaciascca aha aorta je dilatirana, zbo} woststenoti¢ne dilatacija. ¥ ee Se mmiazom Krvi kroz stenotiéno wie (Sika i je udarnim mlazom 28). Ci [afikacije u projekciji aortnog dugmeta ina rojekciji kicmenog stuba, Profilns aortnim kuspisima, U okardijalnog prostora. Po iekcija — suzenje rete 1g DE Tea AS Je ia vestagke valvule ili endovaskularna, kada se transkateterskom tehnikom nivou aortnog usc “postavjastent sa valvulom| (TAVI panes : ska 28, horn sufi radigratla 2-00 Aortna insuficijencija Ste 79 erglsen uke eve more (ND Ten : xarmoavorakokadjtnas reeks Unroci nastanka aortne insuficijencie (ADs promene ‘ia, endo- (Bolestl@orte nna aortnim kuspisima (biksupidna aortne valv arditis) kao i dilatacija ascendentne aorte (aortitis, ane- ‘Torakalna aorta je anatomski podeljena 0 1n urizme korena aorte, aneurizme Valsalva sinusa, disek- cije aorte, Marfanov sindrom $2 anuloektazijom). Zbog dentna aorta Tukaorte sa bahiocefali¢nim g .dentna aorta obubv regurgitacije krvi uw LV, nastajé hipertrofija i povetanfe scendentna aorta. Ascent endedijastolnog volumens LV. Dilatacija LV moze da do- od korena aortne valvule do prahiocefalié 69 ee ae TAPijske ne i di- naligni, Parije ecih su cimalaz asenka ote tumor a indi- >vanog akctu- RAD JOLOGUA RESPIRATORNOG sistema, Sita’ Malai mezotelim-of iom-o8to ogentenasenka uz desni Sa & Gea 7) malign meteor So ates ses ple [ateranltoraksni2id sa anacimsa osteoize Vl rebrastclice) je wvek maligni tumor i dS je a. Maligni mezoteliom Je Doles Seste isedme di om ua = Jecenijevivota sa vecom uéestaloséu kod muskaraca (2-4:1). Klini¢ke manifestacije difuznoy mezotelioma su oskudne i nespeci ‘i ine. Radiografski relioma moze biti oe mmpjuterizovana tomografja, (Glika 67). Koi je na maligni izbora kod sus [PatoloSké jpromene u medijastinumu Distribucija patoloskih promena u medijastinuma je pri kkazana na Shei 1. ‘Akutna stanja u medijastinumu Prisustvo vazduha ili gasa ao pneuriomedijastinum i ‘Mote da bude posledica rupture tra jednjaka, farinksa, intraperitoneslno Kod akutnog medijastinitisa koji moze da nastane us Sirenja infekcije iz farinksa, infekije Kod medijalne sternotom! i srca u PA polozaju se uot stinuma i svetlina vazduha pleura od srca i velikih krvt innad aortnog dugmet amedu srca i preéage: nuiteta preéage’ jer linijska tu medijastinuma se oznaéava li medijastinumski emfizem. hejeili velikih bronha, 3g dela duodenuma i sled luca i pleure, postoperativne Na radiografi puca ava prosirenje senke medijs- koja odvaja medijastinumsku miih sudova. NaviSe se pruza 1 u gornji medijastinum, a nanite “Vaeduh du srea daje anak konti- svetlina omoguéava da se vidi ‘He TE Tevi lateraln torakani zc <3 mon pleuralrim vor deo dijfragme koji jeu granicama medi jcama medijastinuma (Sika 6) Na pot mgr on =a ‘ma, Pneumomedijastinum treba razlikovati od pneumo- perikarda gde se svetlina nalaziiskijutivo oko stcatako da se ne vidi Kontinuitet prefage. Kod surmnje na akutni me- uepyd NJely ua i tall ( iia pluca nja 1 Embolija pluc Ba Embolija pluéa predstavija okluziju embolusom bilo koje ci ak grane u sistemu arterije pulmonalis, pocevsi od glavnog krvn stabla, tj. trunkusa, preko desne odnosno leve glavne gra- sam\ ne i nadalje lobarnih, segmentnih do subsegmentnih gra- mal Ss (© Slika 23. Stanje nakon desne mastektomije aifeutoniye /-SuStush cr.5a ska 24 Subkutan emfizern| preumomedi lu grudnog koSa— os, iy Beoslene HZ enlace ko§a mogu da budu u mekim { ‘ivima ili kostima. Asimetrija sao costima. Asimetrija senki dojki uz pojaéanu Opstrukeija traheje moze da nastane usled Et surreal ag Suey ale dojke oy ronigne opstruktivne polesti plué r ij eu slucaju tumora ract Inga, Astma se Ve Kopija, nakon kojese uslucaute jy hropieni be am puca. Asma se ‘na je laringos*o) Soar mapu nego se izdvaja Kao grupt megs rotika ovih cbolenia eS sop! i ikazuju ois Oa epi vb ‘oloske prom i i thoy odnos prema ubra} zt ou toloske promene Jarinksa, farinksa, a d Zi a edna arabterstl snie bt Sainira strukturama. ‘kao i detekcija ‘uvecanih res sional: ie S ‘ ren a een nih limfnih ¢vorova- foot velike : : ; t a metode omogu' okalizovana stenoza je Cesti i Tom endotrahealnom intubaciom i tabs Wvica pre- Etiologiia kuspidnal ja Fallot, RADIOLOGUA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA. Poveéanje leve pretkomore xi?" oH ton nem So iouae eaoee ee irenje aurikule LA) (Shka 9), patiskh a {o ovo je bio pei i edini na€in da se relno vide pasion baka an MLA. seals aoe ce aga ‘eesti anita! Salome paunimae eon inci mitalnevalvulecLe oolong Eero eonrsteprimerremre LT a eee sibloeiasinutcbencha ly; _Aumbssnticnhia onc i z ee eee PDE eth nme corti srinos aka foete 1 enna ee Farojeusuat abeuuneldluselednnaclsire peas eo musta Ne os ace meme ae slau aetna lk jedan, na aos beac on somal are (vost i aars dso Se er et aoa Peni enor Csito su prisiinetsine ais ee ante 2 s Se, “woul tlc circa eae romene obika stea Kole se vide na teleradiograi, ° eee Peo rilpoterka i te sel apis, odnospa kao nizawi brojeva, Qvakav se kom- sovmogssieiieisksLiciustaay jealdaaaca sindbis caieaes rpulmonaoo sa: Lag ikombine, lalla ie Sain eel toate di fe oblate atk ogenom kn de Darl 7 ‘qurom uveéane LV iizrafenim sréanim zalivom (aortna “datke is Serene i i stort an slike obiekta GD-CN), needa pitas sa unetanien LA Leta imo uredaj, multidetektorske, kasi mogu praviti 64 i vibe 7o dilatiranim pulmonalaim lakom w.sréanom zaivs, i ie dian m Tesora pssla =stonam dale moguenost daz davanie fp dominira senova mitralnog uiéa Glika 3). iapat ‘Kontrasinog sede, dobijemo ogroman bo informacia, to srcoje na P-A radiografiji uvecano, tronglas ee aimaih taoninati Pmmciaesae Kompjuterizovana tomografska anglogratia ‘a A tadiograbi sa izbofenim pulmonalnim Iakom - care Tic an dlatranim granama plucnearienlei Kogppjuterizovana tomografska anglogrtisie wists pee> sivetanom RV (Podizanje ha sreana sim) aa rtetes sia Ge-nbrizgavaniem Kontrastnog stedstva kroz 2 eee ni (kanulirana kubitalna vena) prikazaiukre> |ompjuterizovana tomografija srea Sp) bi sudovi u organizma, Pomoé ovlh nasavremeniih EE oorets Se STAT fe Gf dain CT, pei put se, zabvaluvet Kompjtersa tomoprafia (CT) jesteradioloka metods, velkom brou_preseka + fatkom vremens Seats, ier rendgensh aka Kompiestox pela dsc pay Eta sudoe SU SSS caer ibverpiagiieiae: aoe peal tomografka rekonsrukcia snimala, a ms, alt Koronara Reval ‘Ova metoda od “zasniva se-na slabljenjt(atenuacii) rendgenskog 2rate vost vih nla ogula sea eS ‘ja pri njegovom prolasku kroz udsko tel. Sabliene ‘kog ili endovaskularnog leéenja._ Angio-CT je mnogo Tendgenskog zraéenja izrazava se koeficjentom apsorn: komfornija metoda 7a pacijente iebsgava se intersentoy ne angiografife. Ova metoda ‘jes kojizavisi od atomskog broja, gustinetkiva,debline artes ristup kod Klas inevnom skriningu obolenja perifer- sloja, kao ienergije rendgenskog zraéenia, fe Koristiu sval ~Prinelp kor Tea ferzovane oro crate zasniva ema nih ater koronasnih krvnk teorenl J Radona (Johann Radon) iz 1917, Koji opisje_Indfaciezaangio-C Tmoguénost rekonstrukije dvodimensionlne geometnie rine LT Siskel sats struktivne bolest arti Bbpktatzniza projekija nainjnih oko nega. Oldendort “kada potpada pod dil 08 ili ovalnog Kali promene-tadijalno sire (©); corona radiata - trakastlizdanci sa radijalnom paoci na tocku" (0), Oblik krudne tumorske senke se matemattx! defini kag iste Ovalni obtk jeu sludaju a>, Nepraviina tumorska senka Je bilo Kol! obLK koi nije krutan i ovalan, bronha moze da bude fanja od 3 cm} kada spada u di. nozu kruznih senki u plucima, ili cial dijagnozu tu Seorkihsenklw pluie, So Je sen veer dima veéa je verovatnota maligne etiologie, jr karcinom ras ie bre od benignih promena. S obzirom na to da velik broj etioloski razlicitih promena mogu da daju krufnu fereneijalnu dij pomenuie:{obli. Kor bi se u korelaciji sa kliniekom slikom postavila posta radna dijagnoza karcinoma bronha i indikovala Bopafa Prema Tokalizacii, Karcinom bronha perifernog tipa se deli na tri radioloske podgupe:_ ot Re ~ Karcinom bronha perifernog tipa siCperifernom ijom,odnosi se na tumor lokalizovan blige Se aaa (Slika48). Najpogodnijt put za biopsju u ovom slaés perkutana transtorakalna biopsija iglom. ‘Karcinom brohna perifernog tipa ss GGlizacijom» se na radiografiji vidi kao tumorska sen! ‘koja pokriva hilusnu senku (Slika 49). Diferencijalna di jagnoza je centralna pneumonia, koja podrazumeva pe- rihilusnu supsegmentnu krupoznu pneumoniju. U obs sluéaja je neophodna bronhoskopija sa biopsijom patolo- ‘ke promene i histopatoloskom verifikacijom. ‘Rancoast-Tobias karcinom se lokalizuje apikopostei orno w plodima i stoga vrSi progresivnu infiltrac) strukeju okolnih mekih tkiva, zadnjih okrajaka rebara a konturl (8); neostra - bez dein 52 brojnim lukovima i usecima t orijentacijom koji vode vi 2 ~anre” aaa erate n> LEIA Slika 48. Karcinom bronha perifernog tipa u levom gornjem _Slika 49, Karcinom brohna perifernag tia sa centralnom Lokal pluénom poliu zacijom u predelu levog hilusa od prvog prema distalnim, kao i pripadnth préleova, __Ukoliko dode do ishemiskenekroze, karcinom bron- U Klinickoj slici, postoje jaki bolovi u ramenu i rucina_ ha perifernog tipa daje sliku ekskaviranog karcinoma, aboleloj strani i Hornerov sindrom (anilateralna ptoza, Koji se vidi kao prstenasta promena debelog,noduliranog paljnje Konture, sa ekscentriénom lokali- \ mioza i enoftalmus). Radioloski se ispoljava kao senka_ Zida, neoStre 1u pluenom vrhu, neostre ili ostre Konture, dok s ‘acijom vazduha w koju prominiraju-zupéaste tumorske Traci sa senkom vidi osteoliza zadnih okrajaka rebara, mase, bez hidroserignog nivoa unutarprstena Sif. (Gosverzalnih nastavaka i praljenskih tela susednih pr-___Diferencijalna dijagnoza je apsces pluga i tuberk= Sjerova Giika 30) U diferencijalng; dijagnozi, tamorsku lozna kaverna. Propratne promene-Kareinoms- brows aaeg apikalne lokalizacje na radiografjimogu da daju: perifernog tip su medjastinalna Hmfadenopatiia les i, osteoliza susednih delova grudnog koSa st ‘uaureni izliv, benigni imaligni mezoteliom, tumori me- tah tkiva gornje aperture toraksa ili aneurizma arteije infiltacjom mekih thiva. supklavije, ali ovi entiteti nisu pra¢eniosteolizom rebara. eS 10m bronha u donjem pluénom polls Slika 51. Ekskaviranl katcin« desno Slika 50. Pancoast-Tobias karcinom u desnom vrhu EEN IRESPIRATORNOG SISTEMA. Slika 35, Pneumocystis jrovecy pneumonia ponekada sa kavitacijama Tipiéan nalaz su trakaste sen ‘Ke oblika ,V" ii ,Y" koje odgovaraju dilatiranim bron- hima, ispunjenim_aspergilusnim vlaknima (Slika 34). Invazivisa aspergiloza se javlja kod imunodeficijentnib, “tarih i iscrpljenih osoba i moze da bude bronhogena i angioinvazivna. Bronhogeni oblik se manifestuje multi- plim mikronodularnim promenama, a angioinvazivni, nodularnim, tumorolikim promenama ili nepravilnim onsolidacijama.—— Kandidijaza pluéa Candida albicans je éest saprofit gornjihrespiratornih puteva i postaje patogena kod imunodeficjentnih, starih i iscrplienih osoba. Radiografski nalaz je nekarakteri- stigan i manifestuje se u vidu milijarnih senki, prome- na koje podseéaju na lobarnu pneumoniju, kavernoznih formi. Za potvrdu dijagnoze moniljaze potrebne su do- punske dijagnostitke procedure, Pneumocystis jirovecy pneumonia (PCJP) ~~ ‘Ovo oboljenje se javja kod imunodeficijentnih osoba Za PCIP je karakteristi¢no da potinje u intersticjumu la ubrzo zahvata alveole. Na radiografji se u poéetku prikazuje u vidu retikulonodularnih senki obostrano simetrigno u centralnim delovima, Brzo progredira ka, alveolarnim zasenéenjima koja briSu vaskularne struk ture izahyvataju sva pluena polj (Slika 35). Neretko moze da bude vidliv vazdusni bronhogram. Razvoj radiograf- skog nalaza od normalnog pa do difuznih konfluentnih ‘enki se odvija u periodu od 3 do 5 dana, Pneumocystis jirovecy pneumonija mode da se manifestuje lobarnom ili bilobarnom pneumonijom jednostrano ili obostrano. Uovim sluéajevima se najéeSée radio mesanim oportu- nistitkim infekcijama. Ska 36. Ehinokokneciste obestrano 2a znacima perforacielevo (enak menistusa) ; ) pessidn Parazitska oboljenja pluéa cate ‘plain od pana ee aa absaje ce uvidasoltarah i mulipth cia, Uboliea Sroka tee 7H ee rae Sea St iene i aera PLE ore ty ahtajevta prodon vasa Tamed peice tek ‘pales na radia ebtaea spas reins Loa e Srnatava KaoC oak: meviskusp (Sika 36). Ukolico se Sola] cee ial be broertje ike doar Hine senke (iprsciiste cake afar ve BORE ii erator ad oe ene ace ‘pea ieee Tuberkuloza pluca Tuberkuloza (TBC) pluéa se deli na primarnu i postpri- ‘marnu, Primarna tuberkuloza nastaje nakon prve infek- ‘ie bacilom tuberkuloze i obigno se desava u detinjstvu Postprimarna tuberkuloza se obigno java u odraslo) dobi i smatra se reinfekcijom kod pacijenata koji su raz~ vili relativni imunitet nakon prve infekcie. )Postprimarna tuberkuloza Primarna TBC se manifestuje u vidu gangliopulmonar- ne TBC (parenhimske promenc i uveéani limfni & Jeuralnog izliva, milijame TBC 1 TBC te ‘va, Jedino je gangliopulmonalna ‘TBC karakteristiéna rimarnu TBC dok se ostali oblicijavijaju i kod postpri- Erne U dato) dob, primama T TBC se neji ma nifestuje uvecanim limfnim évorovima, Kod primame tuberkuloze, polje Konsolidacije koje se naziva Ghonov Tokus se razvija w perifernim delovima gornjeg isrednie ‘plucnogpolia. Seka primarnog okussjeuglaynom mala, 1 TBC? gaupiopulacratu TBC af Slika 27. a, . Emfizem pluéa. Radiografija ia Bronhijaina astma eee a! uéa i stea U PA(a) i desnom profilnom polotaju(t) Pneumonije razvijaju na prethodno izmenjenom plac, Osnovna patofizioloska osobi tt bina atm predstava sma- tzrokovanom bilo sbaeem ‘ njenjepromeradissjnih pateva koje nasi boy bron sna, Paeumone nage da bud sens Fakeei a arvane baker hoopstrukcije usled spazma glatkih ‘migiéa i hroniéne virusima, glivicama i rikecijama. Prema anatomskoj lo- inflamacije Koja dovodi do edema zida, vaskularne kon- _kalizacijizapaljenjskog procesa, pneumonije se dele na lo- gestijeina; biti poveéani, kao i produbljen retro spustene obe kupole preéage: Bronhiektazije eltazija u bazalnim delovima pluca rstenaste senke koje mogu da daju Supljinama pored teénog sadriaja ima i varduha, izgle- daju kao prstenaste senke sa nivoom i tada liée na “la- (Glika 28). Tako se na osnovu radiografije stina gnezda” “mogu dijagnostikovati bronhiektazije, uv Ki je neophodan dopunski CT radi pracene opseznosti pro esa, pogotovo u sluajevima kada je indikovano opera~ tivno leéenje. ‘Zapaljenjski procesi uplucima Zapaljenjski proces u plucima nosi Ukoliko se razviju u prethodno zdra Zavaju se kao primarne pneumonije, Bronhiektazije predstavljaju ireverzibilno prosirenje iInog stabla difuzno ili fokalno. Klasifikuju se kao cilindriéne, varikozne i sakularne, shodno stepenu destrukcije bronhijalnog zida. Kod cilindriénih bronhi- ektazija radiografski nalaz je nespecifi¢an i manifestuje se_grubijom_bronhovaskularnom arom uz prisustvo “anaka "tramvajskih Sina” koji odgovara zadebljalom zidu bronhija ispunjenth vazduhom. Kod sakularnih bronhi- ‘se uoéavaju manje llavanja Zilave sluzi. Kod pacijenta se javl e Dn ‘od pacijenta seavlja _bularne ili bronhopneumonije,lobarne i intersticiju dispneja, zvizdanje i kagalj. Na radiografii pluéa se vide _, amend ee samo znaci hiperinflaije bez drugih patoloskih prome na. Visinski i anteroposteriorni dijametar pluéa mogu Bronhopneumonija Proces kod bronhopneumonije poginj u terminalnim lt respiratornim bronhiolima i siri se na alveolarne duktu se i sakuluse zahvatajuei ceo acinus. Processe firiina sa- sedne acinuse pa zapaljenjem mote da bude zahvaéen se sternalni prostor i izgled saéa, Ako u eéini slutajeva se7nosti pro- naziv pheumonija. ci 26, infiamirane bronhiektazjeu Levom donjem plusfo" wim plucima, 02MA- Foijy (Lastina gnezda) Pa etandatnc ae San ge ean Sika 60. , b. Na PA radiografij Leyo parakardijalno homogena senka odgavara parakostalnom ilivua ol jena pofiina| radioar= {ij_u2 prednjttoraksni zip) a aa rebara. Radiografiju_grudnog koSa treba uéiniti_u usprav- nom polofaju bolesnika i u fai ekspirijuma jer tada je ‘edi volumen_pneumotoraksa, Kolaps pluéa mote biti potpun - kompletni(otalni) pneumotoraks ilijedelimi éan_- pareijalni pneumotoraks. Kod kompletnog pneu- Sotorale se ocava produbljenprBirennemitorakssa rosirenim (Fazmaknutim) interkostalnim prostorima i avaskularna sveilina koja je Saar jena tankom linearnom senkom (inija pneumotoraksa) {ol odgovara tangencjalno pogodenoj visceralnoj plew- “ri (Slika 62), Dijafragma na strani kompletnog, pneum ‘oraksa je potisnuta nani, zaravnjena ii onkavna na- ‘ie Kod ventilnog pneumotoraksa sree, medjastinum i Slika 61. a, b.Inkapsuliran parakostalnt (strelice) [nt erlobarn liv desno svetlina traheje su pomereni ka zdravoj stant. Parcjal ‘T-pneumotoraks se na radiografiji vidi kao ogra avaskularna syetlina odvojena linijom_pneumotoraksa od parcijalno kolabiranog plué ‘gral oko 10% do 20% bolesnika imaju udruzen ple ralni ili -hidropneurmotoraks. Fibrotoraks i kalcifikacije na pleuri Pleuralnim adhezijama se nazivaju ograniéena pleuralna zadebljanja koja nastaju nakon sanacije pleuralnog iz va. NajéeSée lige na sliku pleuralnog iziva, ali su manje velidine. Fibrotoraks oznaéava lokalizovanu tlt difuznu obliteraciju pleuralnog prostora usled ekstenzivnih ple- ‘uralnih adhezija sa distrofiénim kalcifikacjama koje do- 47 _ omer ienil errr ee eee LAL: cana jetra (hepatomegalija), otoci na nogama, ¢ (plava prebojenost) na rukama i nogama, vrtoglay; gubitak svesti, poremecaji sréanog ritma (aritmije) a Caj lupanja i preskakanje srca (palpitacije), tromboomhs. lije razlicitih lokalizacija (u cerebralnimm ikoronarnim krvnim sudovima), iznenadna sréana smrt. Simptom; ; znaci su razliciti, u zavisnosti da li je popustanje srca ny. stupilo akutno, ili hroniéno. Dijagnostika: Radiografija srca i é d kongestiy. ne srcane insuficijencije prikazuje kardi monalnu vensku hipertenziju i pleuralne izlive (Slika 39), > Pove. Yanoza tau miokarda igeg i iteta signa zona vigeg intenzit g prisutne hone masti se vidi edem kao 4 ornom zidu leve komore su trasta u Lateralnom i inferi RADIOLOGIIA RESPIRATORNOG SISTEMA Sika 29. Broshopnesmona obestano_ucenim pucim po ima kundarni lobulus pa i ceo lobus, ali nikada ne zahvataju sve lobuluse uniformno. Na radiografii se prikazuju kao muljaste pojedinagne ili Konfluentne senke sa mestimit fintaladim senkama toe odgontahsbromioiine ispunjenim sadréajem (Slika 29), NajéeSée je lokalizova- ina w donjim pluénim polima, Ukoliko je nehomogens Ere eet ele reacoen alae eo ‘ovima treba mislitina tuberkulozu, Krupozna (lobarna) pneumoni Kod Tobarne pneumonije zapaljenjski process pocinje u alyeolarnim prostorima i ravnomerno ih ispunjava. Moze da zahvati segmente jednog lobusa, ceo lobus ili vise lobusa, NajéeS¢i uzrocnici stu pneumokok, stafilo- kok, streptokok i klebsijela pneumonije. Radiografski nalaz zavisi od faze oboljenja. U fazi crvene hepatizacije senka je trouglastog oblika, inteziteta mekog tkiva, ho- Ska 30. Krvpozna pneumonia u desnom gornjei eri agetast_interstcjum, se miksonodularnim. senkama Slika 31). Kod varicela pneumonije, na radiograii se difwzno_nalaze_mikronodularne, neostro_ogranigene senke inteziteta mekog tkiva. Za ovu pneumoniju je Ki= (eristiéno da nakon izlecenja na mestu nodula ostajt Faleifikacie. Kod hroniénih intersticijalnih pneumonia ‘adebljan interstiijum je znatno grublitineretko defor- misan, Preciznijprikaz ovih promena postize se CT-om, _Komplitaciepneumonie — ansces, pl ney) Nespecfini zaps proceiw plogima mogu dase ‘Mogena, oftro ogranicena, Vrh trougla je usmeran ka ‘lsu, Cesto je prisutan ae “okraZent pusom se vide kao tubularne svetline koje se {granaju (Slika 30). U fazi sive hepatizacije senka je ma- ‘jeg inteziteta i homogenost iamemicersa, ostaje nehomogena it ie iadiferencizati od bronhopneumonije, Stoga je uvek neophodno poredenje 3 prethodnim radiografijama, {_Virusna ili intersticijumska pneumonija ‘Kod yirusne pneumonije process potinje u bronhima i bronhiolima i Siri se u intersticijalne prostore, Najeeki tuzrognici virusnih pneumonija su mycoplasma pneu- moniae, adenovirusi, varicella, Na radiografiji se akutna virusna pneumonija najéeSée prikazuje Kao zadebljan, vr hipertenzija (Sy Eisen Pie Stk 14. Mitra "matskl dations E Srecane aorta (ame sraueg, acne Amonatne att ~ALA,katak niéna opstruktivna iy na stenoza. Pove. ©) z ki ostecuje intimu Intesticijski na lige nm Wtesticskiedem pluéa, i) weed Jadiuénes, Kod povetaniaprtska u plugnim venamg Ce od sistemskog 25 mmHg, razviinseintersioen reverzijaanta uu intersticijskim prostorime) ot ifa Sant ntersticijskim prostorima) (Slik 12 menger sindrom) zno smaniene prozratnosti lus ne nehilune gone “TInerejumetiag pee 0mm, uzhiper- + int asada interlob alps ade a + -Rerivaslularni iperibronhijalnt mut + Pleuralniizlv, zadebljanje (etnost) fears pluéa amaiznosioko __Interlobulamna septalna zadé ale i icblinja (Kerley A, bi ask. nea Clinig) nastaju zbog:nakupljana teznosti septa €-je posledica _prostorima, cit je raspored razligitu gornim. stain cijencija levog i donjim delovima pluéa, Kerley A linije su kose, line vrotoka u gor- atne senke u gornjim delovima pluca, Kerley B kratke itnom pogor- _horizontalne linearne senke u kostofreniénim sinusima, Kerley Clinijesu mreéastog izgleda u sednjim delovimna vijava porast _ pluca. Kerley linije su siguran radioloski znak intcrstic)- 1Hg uz redi- ‘skog procesa. Mogu se videti i kod intersticijske fibroze | uca(,krani- pluca, sarkoidoze, pneumokonioze, sklerodermije, kod intersticijskih pneumonija ili lymphangitis carcinome. e venske tose (Slika 15) capilarnom —__Perivaskularni i peribronhijalni muf su radiolo8si ju oslobo- znak prisutne edemske tetnosti_u Interst 0 interstici- ‘malih keynih sudova i bronbija (ortorendgenski presec)) rna inter- (Slika 16). tiformne, atralnim i a ina 5, inertial ede pla saKerey 8,CiAUnypma ‘Aiveolarni edem kardijainog porekla ee tatskog pritiska u pluénim venama,preko Raz iskipeitisak plazme).dovodi pore tersticijskih prostora walveo- dor larn edem placa. Radiolosk) sku! wala je nateice ipkan simetrina, centralno i bazalno Fasporedena mrijaste, ‘nastaje naglo, uz dispe- ese pean Sika 16. Intesticis! eder, perivaskalarn| | peribronhijatni mu [tretice),Insuficjencialevoga sa, dilatativna kardlomiopatl |) Metastaze u plueima Ph tako da postoje tri razligta tipa: + petataste metastaze i topovska dulad” su senkekru- oF intenziteta me YOOYE _kog tkiva (Sto zavisi od osobina primarnog tumors GO closure lll Reon eliel posenost xrojne u donjim lobusima, subpleuralno so Je posle- NPP dica sulcesiynog dospevanja metatatskih embotisa soto malignih celia u toku dudeg vremenskog perioda 1 Doyo asimptomatske diseminacije, putem sliva pluene ar- ahova distribucija pod silom zemljine 39%) eredo prekapilara plués, gde se implantiraju last Ukoliko su veliine manje od 3 cm nazivaju se .peéa- taste" metastaze, zbog pravilnosti i medusobne sié- nosti oblika, dok one koje su pretnika veéeg od 3 cm nazivaju se stopovska dulad® (Slika 52), Diferencijal- na dijagnoza je u domenu brojaih entieta koji mogu da daju kruine ili tumorske senke u plueima. nog oblika, oétre konture, najé

    You might also like