Тектонски процеси и геолошка грађа терена

Најстарије копно Србије је Српско-македонска маса

На североистоку данашње Србије тада је постојало Мезијско копно (Неготинска крајина и Кључ)

Колизија Афричке са Евроазијском литосферном плочом довела је до субдукције океанске коре Тетиса под
Евроазијску плочу.

Алпска орогенеза

Мезозоик (горњи тријас) до данас

 Услед снажних бочних потисака Афричке литосферне плоче на Евроазијску настају Динарске планине
(Динариди) и планине Вардарске зоне западно од Српско-македонске масе, као и Карпатско-балканске
планине источно од ње
 Јадранска литосферна плоча
 Тектонски покрети су започели у мезозоику али су интензивирани у терцијару
 У зони Српско-македонске масе дошло је до њеног разламања и настанка раседних планина и котлина

Панонски басен

 Вертикалним покретима је спуштено Панонско копно и настао је Панонски басен, који је пре 16-11
милиона година испуњен водом чиме је створено Панонско море
 Снижавањем нивоа воде у мору настало је Панонско језеро
 На крају је оно отекло Ђердапом, пре око 2 милиона година
 Од тада започиње копнена фаза у еволуцији Панонске низије
 У грађи Војводине, Мачве, Поцерине, Шумадије и Поморавља учествују седиментне стене (лапорци,
глине, пешчари) неогене старости и дебљине до 2000 m
 Кошава је у плеистоцену навејала велике количине песка и леса, чиме су створене пешчаре и лесне
заравни
 Алувијални седименти су најмлађе стене настале као резултат ерозивних и акумулативних процеса

У геолошкој грађи Србије највеће пространство заузимају седиментне стене:

 Седименти палеозојске старости заузимају малу површину (Карпатско-балканске планине, Стара и Сува
планина)
 Седиментне стене мезозојске старости (кречњак, доломит, пешчар) – од Ђердапа до Суве планине, Тара,
Пештерска висораван, Проклетије, од Београда преко Шумадије до Гњилана, западна и источна Србија
 Терцијарни седименти (песак, шљунак, глина, конгломерати) – на простору некадашњих терцијарних
језерских басена у Војводини, Посавини, Подунављу, Поморављу, КиМ, Неготинска к.
 Квартарни седименти представљени су алувијалним (Војводина и долине великих река) и еолским
седиментима (Војводина, северна Шумадија)

Магматске стене:

 Дубинске (интрузивне) магматске стене: перидотит (Златибор, Маљен, Копаоник), гранит (Стара планина,
Цер, Букуља, Копаоник) и габро (Дели Јован и Стара планина)
 Изливне (ефузивне) магматске стене: андезит (Источна Србија од Мајданпека до Књажевца; околина
Трепче, Љубовије и на Руднику), дацит (Српско-македонска маса, Котленик, Рудник, Голија, Копаоник) и
базалт (Копаоник)

Метаморфне стене: кристаласти шкриљци (гнајс, филит) – Српско-македонска маса; серпентинити – Копаоник,
Златибор