Professional Documents
Culture Documents
Тектонски процеси и геолошка грађа терена
Тектонски процеси и геолошка грађа терена
На североистоку данашње Србије тада је постојало Мезијско копно (Неготинска крајина и Кључ)
Колизија Афричке са Евроазијском литосферном плочом довела је до субдукције океанске коре Тетиса под
Евроазијску плочу.
Алпска орогенеза
Услед снажних бочних потисака Афричке литосферне плоче на Евроазијску настају Динарске планине
(Динариди) и планине Вардарске зоне западно од Српско-македонске масе, као и Карпатско-балканске
планине источно од ње
Јадранска литосферна плоча
Тектонски покрети су започели у мезозоику али су интензивирани у терцијару
У зони Српско-македонске масе дошло је до њеног разламања и настанка раседних планина и котлина
Панонски басен
Вертикалним покретима је спуштено Панонско копно и настао је Панонски басен, који је пре 16-11
милиона година испуњен водом чиме је створено Панонско море
Снижавањем нивоа воде у мору настало је Панонско језеро
На крају је оно отекло Ђердапом, пре око 2 милиона година
Од тада започиње копнена фаза у еволуцији Панонске низије
У грађи Војводине, Мачве, Поцерине, Шумадије и Поморавља учествују седиментне стене (лапорци,
глине, пешчари) неогене старости и дебљине до 2000 m
Кошава је у плеистоцену навејала велике количине песка и леса, чиме су створене пешчаре и лесне
заравни
Алувијални седименти су најмлађе стене настале као резултат ерозивних и акумулативних процеса
Седименти палеозојске старости заузимају малу површину (Карпатско-балканске планине, Стара и Сува
планина)
Седиментне стене мезозојске старости (кречњак, доломит, пешчар) – од Ђердапа до Суве планине, Тара,
Пештерска висораван, Проклетије, од Београда преко Шумадије до Гњилана, западна и источна Србија
Терцијарни седименти (песак, шљунак, глина, конгломерати) – на простору некадашњих терцијарних
језерских басена у Војводини, Посавини, Подунављу, Поморављу, КиМ, Неготинска к.
Квартарни седименти представљени су алувијалним (Војводина и долине великих река) и еолским
седиментима (Војводина, северна Шумадија)
Магматске стене:
Дубинске (интрузивне) магматске стене: перидотит (Златибор, Маљен, Копаоник), гранит (Стара планина,
Цер, Букуља, Копаоник) и габро (Дели Јован и Стара планина)
Изливне (ефузивне) магматске стене: андезит (Источна Србија од Мајданпека до Књажевца; околина
Трепче, Љубовије и на Руднику), дацит (Српско-македонска маса, Котленик, Рудник, Голија, Копаоник) и
базалт (Копаоник)
Метаморфне стене: кристаласти шкриљци (гнајс, филит) – Српско-македонска маса; серпентинити – Копаоник,
Златибор