љубостињска

05 Приношења
 Издавачи
Нарндма бибкинтейа „Јефилија“ Трстемий
Нарндми умиверзитет Трстемий

Уредний
Драгиша Батнћамим

Лийовни и техничйи уредний

Ивам Векичйнвић

Редайција
Драгиша Батнћамим, Вернљуб Вуйашимнвић,
Вернскава Јнвамнвић, Ивам Векичйнвић,
Микам Микетић, Јекема Вуйчевић,
Душам Јнвић

ISSN 2466-4553

На предњој и задњој йорици

Ейатeрима Берјнсйима-Микићевић:
Санйт Петeрбург и Манастир Љубостиња
љубостињска
Приношења
Годишњак Јефимијиних дана, број 5

ТРСТЕНИК / ЉУБОСТИЊА
2020.
4
11- 13. JUN 2019. godine
4
 Нве 2019. гндиме он 32. отс т оепиндт нд 11. дн 13. јтма ндпжама
је спадихинмакма йњижевмн-дтфнвма ламиуерсахија „ѝеуилијими дами“.
Опвнга дама, ма нсвапањт ламиуерсахије опигндмнл береднл
нбпасин ре већмий за йткстпт ночсиме Спрсемий, гнрондим Ликнвам
Варић. Збнг мерсабикмнг впелема, тлерсн иропед Ронлемийа ймегињи
Ликихи т хемспт гпада, ламиуерсахија је заонцеса т опнрснпт Кийнв-
мнг ракнма Днла йткстпе, где ре нвн опвн веце и завпчикн.
Нвн опвн веце мазвамн „Нд пнда рвеска и ркавма“ рвнјнл мада-
фмтснл береднл онд мазивнл „Казапев ојермицйи пнд“ тйпарин је и
ваздиган мач елимемсми оермий из Цпме Гнпе, Бтдилип Дтбай.
Т опасећел лтзицйнл дект опнгпала рвнј лими-йнмхепс ндпжан
је онзмаси ноепрйи оевац, Нкивеп Његн, йнји је рве опиртсме ндтчевин
рвнјнл оерлнл, рвнјил гкарнл и оаспинсрйил перисакила. Т дект опн-
гпала онд мазивнл „Вемах рпорйиф оермийиња“ рвнје рсифнве рт гнвн-
пике: Верма Паднвић, Љиљама Бпакнвић и Винкеса Акейрић.
Веце је нсвнпикн рвнјил марстонл Оевацйн дптчсвн „Бнчйн
ѝтгнвић“ из Спрсемийа, т марсавйт оевајтћи, излеђт нрсакнг, и опели-
јепмн йнлонзихијт „ѝеуилија“ атснпа Ликивнја Икића, ма рсифнве за-
вицајме оермийиње, Нкивепе Цвесић.
Засил је т марсавйт вецепи тркедикн рвецамн нсвапање изкнжбе
ркийа птрйе ркийапйе, Ейасепиме Бепјнрйиме-Ликићевић. Изкнжбт је
нсвнпин и н атснпйи, њемнл рсвапакачсвт и живнсмнл отст, гнвнпин
ркийап Липнљтб Уикионвић Уикилип, пнднл из Спрсемийа.
Дптгнга дама, т онондмевмил расила, тцемихила Гилмазије „Втй
Йапаќић“ т Спрсемийт гнрс је бика оермийиња Дтчйа Впфнвах, йнја је
опедрсавика рвнјт йњигт Моја Десанка. Т вецепњил расила ма Рхеми
„Йакдпла“ т рйкнот Днла йткстпе опедрсављем је цесвпси он педт гн-
дичњай „ѝеуилијимиф дама“ „Љтбнрсињрйа опимнчења“. Аслнруепт
рт днотњаваке цкамихе есмн-гптое опи дптчсвт „Спадихија“ из Спрсе-
мийа, а гнрс вецепи бика је тлесмиха из Йпаљева, ѝадпамйа ѝагкицић, йн-
ја је извека рокес спадихинмакмиф рпорйиф оерала.
Спећег дама, ндмнрмн 13. јтма, ра онцесйнл т 10 царнва т Ве-
ћмихи МТ, ндпжам је „Нйптгки рсн“ ма селт „Еорйа и ирснпијрйа бингпа-
уија Казапевиф йћепи“. Тцечће рт тзеки: опну. дп Ликивнје П. ѝнва-

7
мнвић, Љтбича Ђидић, дп Дпагича Бнјнвић, дп Љтбимйн Ликнравље-
вић, опну. дп Ела Лиљйнвић, дп Римича Личић, днх. дп Бнпир Рсн-
јйнврйи, дп Йасапима Лиспнвић, дп Лапйн Штиха.
Т вецепњил расила т опнрснпт ламарсипа Љтбнрсиње, ндпжамн
је хемспакмн, ндмнрмн завпчмн веце ламиуерсахије онд мазивнл „ѝе-
уилији т царс“. Рвнје рсифнве гнвнпики рт: Љтбича Ђидић, ѝама Аке-
йрић, Липнркав Акейрић, Дтчйа Впфнвах, Опедпаг Бјекнчевић, Икеама
Тпрт, Бтдилип Дтбай, Ртмциха Падткнвић-Снпбиха и Ликам Лифајкн-
вић.
Т лтзицйнл дект опнгпала тцерсвнваки рт цкамнви рарсава
„Рпбрйи опавнркавми онјхи“ из Бенгпада. Спадихинмакмн, изгнвнпема је
и ѝеуилијима „Онфвака рвеснл ймезт Казапт“, а йнјт је гнвнпика дпал-
рйа тлесмиха, ѝарлима Рсниљйнвић-Рснјамнвић.
И ма ралнле йпајт, тркедика је йптма вецепи, дндека магпаде
„ѝеуилијим вез“ за мајбнљт йњигт оерала т 2018. гндими. Нве гндиме
ндктйнл жипија, магпада је дндељема Гнпдами Ђикар, оермийињи из
Мнвнг Рада, за збипйт оерала Свакидашњи хлеб. Ндктйт жипија нбпа-
зкнжин је йњижевми йписицап и опедредмий жипија, ѝнвам Оејцић.
Магпађемнј оермийињи магпадт је тптцин Ликнвам Варић, ве-
ћмий за йткстпт ночсиме Спрсемий.

8
награда „јефимијин вез“
4
 НДКТЙА ЖИПИЈА

МШ ЯШЪзпдеј иЭЬдана, еЬзЮШдеј к СзийЭдабк 1. јкдШ 2019. ЫеЬа-

дЭ, Юаза – беја јЭ зШЬае к иШийШЪк: ЈеЪШд ОЭјоаћ (жзЭЬиЭЬдаб), Лавеп
ОЭйзеЪаћ (овШд) а МабевШ ЛШзадбеЪаћ (овШд) – јЭЬдеЫвШиде јЭ еЬвк-
оае ЬШ ЬеЩайдаб дШЫзШЬЭ „ЈЭлагајад ЪЭЯ“ ЯШ 2019. ЫеЬадк ЩкЬЭ жЭида-
бањШ:

ГНПДАМА ЂИКАР
ЯШ ЯЩазбк жЭиШгШ
СВАЙИДАШЊИ ХКЕБ
(аЯЬШЪШо „ДајШб“ аЯ ОзаЩејШ, 2018)

11
12
 Јнвам Пејцић

ЛЕКАМФНКИЈА ОЕРМИЦЙНГ РАЗМАВАЊА РВЕСА

ИЯвШЫШњЭ дШ ЬеЬЭва дШЫзШЬЭ „ЈЭлагајад ЪЭЯ“ ЯШ 2019. ЫеЬадк

ТжЭоШйљаЪЭ жЭидаобЭ ивабЭ к бејагШ еде пйе јЭ дтчевмн а еде

пйе јЭ дтфнвмн дЭжзЭийШде зШЯгЭњкјк иЪејЭ ЪзЭЬдеийа, ЫкийадШ бШЯа-
ЪШњШ, јЭЯаобЭ йШдШдеийа, ибвШЬдеий аибШЯдам йебеЪШ к бејЭ иЭ дЭжзе-
йаЪзЭоде кваЪШјк ваоде а кдаЪЭзЯШвде, йзШЬанаедШвде а деЪе, адйЭз-
йЭбийкШвдШ жедазШњШ – йе ик еЬвабЭ бејЭ жеЭЯајк ГезЬШдЭ ЂавШи оадЭ
ШкйЭдйаодег а езаЫадШвдег.
МШЫзШђЭдк ЯЩазбк Свайидачњи фкеб, ЬЭиЭйк к жЭидаобег ежкик
ГезЬШдЭ ЂавШи, бШзШбйЭзапЭ жШзШЬебиШвШд аЯзШЯ „гдепйЪе јЭЬдадЭ“.
ЛейаЪиба а иЭгШдйаоба, јЭЬдадШ е бејеј јЭ зЭо кгдеЮШЪШ иЭ, жШ иШЩазШ к
геЯШаб беја кнЭвањкјк зШЯдезеЬда даЯеЪа „габзеЬЭйШљШ“ кЪЭЬЭдам ЬШ
агЭдкјк еидеЪанк, ЬШ дШЫвШиЭ гаийабк зЭШвдеЫ иЪЭйШ, аийезајибеЫ же-
ийејШњШ, жзевШЯдеийа ЮаЪейШ – пйе јЭ, жзЭгШ жЭидабањадег жзаЯдШњк,
„зШЯШЩазШњЭ к иЪШбеЬдЭЪана“. СШбе јЭ и јЭЬдЭ ийзШдЭ.
РШ ЬзкЫЭ ийзШдЭ, ежпйк жеЭйибк жзЭЬийШЪк ЫзШЬЭ „жзЭЬгЭйа идШ“,
вазибШ йзЭжЭзЭњШ пйе еЬЪеЬЭ к дШЬзЭШвдЭ илЭзЭ ЭЫЯаийЭднајЭ, к ик-
пйадЭ пйе иЭ еЩаийањкјк бзеЯ ЪЭЯЭ а икЫЭийајЭ зЭоа, аЯШ а аЯЪШд јЭЯабШ
– еЪк ЬагЭдЯајк аибШЯкјЭ жзебвШгШнајШ: „БаЪШћЭп к иЪЭгк бШе к идк“.
Оеийеја а йзЭћа ЬегЭд ЯЩазбЭ Свайидачњи фкеб. Се јЭ Щайдеий
пйе ижШјШ а жегазкјЭ жзЪк а ЬзкЫк бегжедЭдйк. НдШ јЭ оаийе жеЭйаобЭ
ЪзийЭ, еЬзШЮШЪШ гЭйШлаЯаобк дШзШЪ кгЭйдаобЭ бзЭШнајЭ бШе йШбЪЭ, Ъа-
ЯаедШздШ јЭ а кижеийШЪљШ – геЫва Щаиге ЬШ бШЮЭге – јеуилијимрйн
ЬкмеЪде ЩаћЭ жЭЪШњШ. НЪк вадајк дШјЬкЩљЭ аибШЯкјк зШЯЫеЪездШ ийзЭг-
љЭњШ жЭиШгШ ГезЬШдЭ ЂавШи: иЪЭ јЭ дШ ЬвШдк а иЪЭ, ежЭй, дЭжеЯдШданШ,
иЪЭ јЭ к ЬајШвепбег кжайк – зЭвШнаја: вазиба икЩјЭбй – иЪЭй, жзазеЬШ –
бквйкзШ, ЪаЬљаЪе – дЭиШЫвЭЬаЪе, жзаикйде – еЬикйде, ЈШ – Са ава Дзк-
Ыа, оеЪЭб – БеЫ...
ОегЭдкйШ ЬајШвеЫаодеий јШЪљШ иЭ, жзайег, иШ ЪапЭ кжеиЭЩљЭдам
даЪеШ жеЭйибЭ бегкдабШнајЭ: јЭЬШджкй бШе ижез иШ зШЯЬЭпЭдепћк ийЪШз-
деийа (йЭгЭ даЫЬадЭ а зШижЭйеийа, гзйЪеЫ изнШ, ЪЭвеЪШ /жШзШЪШдШ/ аде-
ЮаЪийЪШ), ЬзкЫа жкй бШе зШЯЫеЪез иШ ибзаЪЭдег ЭгенаедШвдег жзепве-
пћк ваодеидеЫ дШоЭвШ ЩаЪийЪеЪШњШ (гейаЪа РЭдбЭ, ЬЪејдапйЪШ, ШдЬзе-
Ыадеийа, ЫвШиеЪШ ШдагкиШ а ШдагЭ), йзЭћа жкй бШе иЪејЭЪзиде кжајШњЭ
дШнаедШвдЭ жЭидаобЭ йзШЬанајЭ (РйЭзајШ, КШЯШ Йеийаћ, Даи, МШийШиа-
јЭЪаћ)...

13
 НЪШбе ийзкбйкзаиШдШ игаиШедШ ШзмайЭбйедабШ дШЫзШђЭдЭ ЯЩа-
збЭ ГезЬШдЭ ЂавШи к ибвШЬк јЭ иШ њЭдег лезгШвдег езЫШдаЯШнајег, ЯШ-
жзШЪе иШ зШижезЭЬег жЭидаобам гШбзе а габзе нЭвадШ.
МШЬзЭђЭдШ ик ЬЪШ жеЫвШЪљШ. ОзЪе јЭ ЬЪеЬЭвде, „Н Ъзйк а њЭЫе-
Ъаг ЪзйвШзагШ“ – жзЭйШњЭдШ ЭЪебШнајШ иЪШбаЬШпњам ЭЫЯаийЭднајШвдам
бедбзЭйдеийа: жзаЯезШ а аибкийШЪШ аЯ ЬЭйањийЪШ а гвШЬеийа пйе ам
(кЯагШјкћа заЯданк йзЭћЭЫ, оЭйЪзйеЫ а жЭйеЫ ЬШдШ ЩеЮјЭЫ ийЪШзШњШ) ЪШ-
ижеийШЪљШ Щевде ЯзЭве ЬеЩШ ЮаЪейШ дШжШЬдкйе еиЭћШњЭг ийзШЪЭ а икЪа-
пдеийа.
ДзкЫе жеЫвШЪљЭ, дШЯдШоЭде ЯЭгШљиба „РЪШбаЬШпња мвЭЩ“ (же
ШдШвеЫаја, иЪШбШбе, иШ дЭЩЭибаг дШикпйдаг мвЭЩег аЯ деЪеЯШЪЭйдЭ
гевайЪЭ), иШЬзЮа йза гЭђкиеЩде безЭижедЬЭдйдШ бзкЫШ жЭиШгШ, гШмег
ЬкмеЪде езајЭдйаиШдШ, к бејагШ дЭбЭ еЬ жЭиШгШ еЩЭвЭЮШЪШјк дЭЬЪеига-
ивЭдЭ ШкйежеЭйаобЭ йЭЮњЭ („СШ жЭигШ ЩЭпЭ нЭвШ аийезајШ“, „ДШвЭбе еЬ
изнШ“, „МабШЬ ЪапЭ“).
ОзЭЬеоЭда иШЬзЮадиба жезЭЬШб ЯЩазбЭ Свайидачњи фкеб дШ йШј
дШоад жзШйа еЬзЭђкјкћЭ бШзШбйЭзаийабЭ кбкждЭ вазабЭ ГезЬШдЭ ЂавШи.
НдЭ иЭ аижељШЪШјк жзЪЭдийЪЭде дШ зШЪда јЭЯаобеЫ еЩвабеЪШњШ а Эгена-
едШвдеЫ ЩејЭњШ аЯШЩзШдам гейаЪШ. Деб, к јЭЬдег игаивк, оквде ЩаћЭ
жеЭйибам ивабШ адйЭдЯаЪапЭ гаиШеде жзеийазШњЭ гЭйШлезШ а аЬЭјШ,
ЬейвЭ, дШ ЬзкЫег жевк, игазЭдеий, ЫейеЪе ижебеј јЭЯаобЭ лезгЭ, еЬгЭ-
зЭде жзаЩваЮЭдЭ жзеЯдег бШЯаЪШњк, ЬеивЭЬде жзЭгЭпйШ ЯдШоЭњибШ изЭ-
ЬапйШ жЭиШгШ к њамеЪЭ кдкйзШпњЭ, ибзаЪЭдЭ йебеЪЭ, беја оЭийе еЩШЪЭ-
Якјк дШ адйЭзйЭбийеЪде, жШвагжиЭийде зШЯкгЭЪШњЭ.
ЛЭвШдмевајШ жЭидаобеЫ иШЯдШЪШњШ иЪЭйШ кжейжкњкјЭ иЭ йагЭ јеп
јЭЬдаг жШзШЬебиег ЯдШоШјдаг ЯШ зЭнЭжнајк жеЭЯајЭ ГезЬШдЭ ЂавШи: ЬШ,
дШагЭ, ивеЮЭдеий вазибЭ жзејЭбнајЭ иЪЭйШ да к бег ЪаЬк дЭ жзейаЪзЭ-
оа геЫкћдеийа ЬШ ЬеЮаЪљШј, ЪађЭњЭ иЪЭйШ, њЭЫеЪШ ивабШ, дШђЭ иЪеј Ьег
к жзеоапћЭдег, јЭЬдеийШЪдег, гкЬзег аибШЯк.

14
 Гнпдама Ђикар

ЈЕУИЛИЈА, МАЈЛИКИЈА1

НЬ бШЬШ ЯдШг ЯШ жеЭЯајк, жзаЪвШоавШ гЭ јЭ гедШмањШ ЈЭлагајШ

дЭеЩаодег идШЫег иЪејЭ „ОемЪШвЭ иЪЭйег бдЭЯк КШЯШзк“. ОзЭжаиаЪШвШ
иШг јЭ к иЪЭибЭ к бејагШ иШг кдеиавШ кйаибЭ е жзеоайШдаг бњаЫШгШ,
жЭигШгШ, ЭиЭјагШ. ТЪЭб дШ жзЪег гЭийк. БЭЯ зШЯкгЭЪШњШ бејЭ ЯШ њЭдк
жеЭЯајк агШг ЬШдШи, Шва и кЪЭзЭњЭг ЬШ иге жеЪЭЯШдЭ дЭЪаЬљаЪаг да-
йагШ. ЊЭдШ икЬЩадШ, еЬ бћЭзбЭ ЪвШийЭвадШ ВејамдЭ, Ье ЬЭижейанЭ, ик-
жзкЫЭ ТЫљЭпЭ ЛзњШЪоЭЪаћШ, Ье гедШмањЭ, ЩкЬавШ јЭ ийейадЭ ЬегШпйШ-
дам жзаЯезШ. ОезЭЬавШ иШг јЭ иШ ЬзкЫаг жЭидабањШгШ, ЪзШћШвШ иЭ њЭ-
даг ийамеЪагШ, агШвШ ЪЭзк ЬШ геЫк а иШгШ ЬШ иЭ ежзеЩШг к жаиШњк, гШ
бевабе жебкпШЪШвШ ЬШ еЪШј жезаЪ икЯЩајЭг.
ОедЭбШЬ ик зЭоа бејЭ ЯШжаикјЭге јЭЬада дШоад ЬШ иЭ аЯзШЯаге,
јЭЬадШ геЫкћдеий, жеиЭЩде бШЬШ еиЭћШге ЬШ дЭгШ дабеЫ бе Ща дШи геЫШе
окйа ава зШЯкгЭйа. ИЯЪЭиде јЭ ЬШ иЭ, Ьеб жапЭге, йзкЬаге ЬШ ам Ща-
зШге дШ дШоад беја ЬеЪеЬа Ье зШЯзЭпЭњШ, Ш еЬ идШЫЭ њамеЪЭ вЭжейЭ ЯШ-
Ъаиа а кгЭйдаоба ЬегЭй. А бШЬШ йЭ зЭоа, ивеЪе же ивеЪе, даЮЭге изЭ-
Щздег жеЯвШћЭдег Юанег дШ нзЪЭдег ШйвШик, едЬШ њамеЪе ЯдШоЭњЭ же-
жзагШ ЬзкЫк, Ъапк ЬагЭдЯајк. ТжзШЪе йе иШЯдШњЭ, ийШзе ЪапЭ еЬ пЭий
ЪЭбеЪШ, коЪзпћкјЭ дШи к ЪЭза ЬШ дШг јЭ йШ ЪапШ ЬагЭдЯајШ жедЭбШЬ а
јЭЬадШ дай к бејк иЭ геЮЭге жекЯЬШйа.
ЈЭлагајШ зЭоа иЪејЭ „ОемЪШвЭ иЪЭйег бдЭЯк КШЯШзк“ дЭ жапЭ,
ЪЭћ ам ЪЭЯЭ, жеивЭ ЙеиеЪибЭ ЩайбЭ. „ОемЪШвШ“ јЭ иШокЪШдШ Ье ЬШдШи. РШ-
ЬзЮа 26 зЭЬеЪШ ЪЭЯЭдам иЪЭоШдаг ивеЪагШ, иШ же 37 ЯдШбеЪШ.
ЖаЪаге к еибкЬдаг ЪзЭгЭдагШ, бШЬШ иЭ а Щзеј ивеЪШ игШњкјЭ, Ш
ЯШгЭњкјк ам зШокдШзиба иагЩева а ШжвабШнајЭ, бШЬШ ик дШјЪЭћЭ љкЬибЭ
ЪзЭЬдеийа жеийШвЭ дЭЪШЮдЭ – ЯШгЭњЭдЭ ик јЭлйадаг иЭдЯШнајШгШ. ЈЭ-
лагајШ дШи жеЬиЭћШ ЬШ јЭ опноадљива вирнса зелаљрйнг гнрондрсва, ЬШ
оадЭћа ЬЭвШ к бејагШ јЭ иШЬзЮШдШ жейзЭЩШ а Ъапам, ЬкмеЪдам зШЯвеЫШ,
коаге ЬШ ивкпШге иЪејШ изнШ, а ЬШ, бШе бдЭЯ КШЯШз, зЭШЫкјЭге а жзЭ де
пйе едШ жеийШдк меирспољива. СагЭ иЭ еиЪШјШ ивеЩеЬШ жзЭЬ ГеижеЬег, Ш
едШ јЭ иЪејк ивеЩеЬк еиЪејавШ жзШЪег ЬШ иЭ еЩзШйа иЪЭйег бдЭЯк КШЯШзк

1
БЭиЭЬШ јЭ аЯЫеЪезЭдШ дШ 32. „ЈЭлагајадаг ЬШдагШ“ к СзийЭдабк, 13.
јкдШ 2019. ЫеЬадЭ, Ш жеЪеЬег МШЫзШЬЭ „ЈЭлагајад ЪЭЯ“ ЯШ бњаЫк жеЭЯајЭ Свайи-
дачњи фкеб.

15
ЯШ жегећ, њЭгк бШе жеизЭЬдабк аЯгЭђк њЭ а иЪЭйШ беја јЭ еийШЪае ЯШ
иеЩег а едам ЯШ бејЭ иЭ гева, жШ а ЯШ иЭЩЭ. А бдЭЯ КШЯШз јЭ бШе гкоЭдаб
илан рлекнрси опела Гнрондт, рсейан је опавн ЬШ гк иЭ еЩзШйа.
ДШ ва јЭ еЬЫеЪезШ Щаве, ЬШ ва јЭ ЬеЩавШ Щаве бШбШЪ ЯдШб ава ЫШ јЭ
еивкпбаЪШвШ к пкгеЪагШ ЪЭйзШ к бзепњШгШ бејЭ ик аижкњШЪШвЭ гШдШ-
ийазиба бедШб, к бзавагШ жйанШ бејЭ ик ивеЩеЬде вЭйЭвЭ аЯЪШд ЩЭЬЭгШ
бејагШ јЭ гШдШийаз Щае ебзкЮЭд – иаЫкзде ик едЭ ЯдШвЭ иЪЭ йШјдЭ жк-
йЭЪЭ, бШе а дШгЭзЭ ЪЭоайам еиЪШјШоШ. ТоавШ иЭ ЬШ зШижеЯдШјЭ њамеЪ јЭ-
Яаб а ЬШ ЫШ йкгШоа. Ава, еЬЫеЪезШ дајЭ Щаве, бШе пйе иЭ оада ЬШ еЬЫе-
ЪезШ дЭгШ да ЬШдШи. Т „ЛељЭњк ГеижеЬк Иикик Фзаийк“ ЯШ жзадепЭњЭ
ЯШЪЭиЭ ЯШ нШзибЭ ЬЪЭза ГвШЪдЭ гШдШийазибЭ нзбЪЭ жеиЪЭћЭдЭ ВШЪЭЬЭњк
ОзЭиЪЭйЭ БеЫезеЬанЭ, ЯШЪЭиЭ еЬ йЭпбеЫ нзЪЭдеЫ иЪавЭдеЫ ШйвШиШ и аЯЪЭ-
ЯЭдаг вабег ИикиШ ФзаийШ, ийеја: „јЭз жзЭ икЬШ йЪеЫ, ГеижеЬЭ, еикђЭдШ
иШг иШЪЭпћк гејег“. МШпШ иШЪЭий јЭ дШп еЬЫеЪез. ЈЭЬада еЬЫеЪез њЭдЭ
иШЪЭийа јЭ йзШјШњЭ к ЪЭЯк, к жеЭЯаја, к ЯШЩезШЪк дШ дећа жзеЪЭЬЭдЭ кЯ иЪЭ-
ћк, кйздквЭ жзийЭ, дШ икЯЭ бејЭ ик йк, Шва иЭ икпЭ ЬШ дЭ Ща епйЭйавЭ
ЬзШЫенЭдк йбШдадк. НдШ йШј еЬЫеЪез йШЬШ дајЭ геЫвШ ЯдШйа, Шва ЫШ ЯдШге
га, жейења, јЭз дШг еиЪЭйљШЪШ жеийејШњЭ а ЬШзкјЭ ЬкмеЪдеий.
Ива јЭ ЯШйЪезавШ иЪејЭ иЪЭйеЪдЭ еоа а иЪЭйеЪда ЪаЬ, бШбе Ща
ЬкмеЪдаг ЩаћЭг жзедШпвШ еЬЫеЪез дШ дЭаЯЪЭидеий иШЬШпњЭЫ йзЭдкйбШ,
к гадкваг мЭзејагШ а гкоЭдаобаг ЬЭвагШ бдЭЯШ КШЯШзШ, ЯШ бејЭ јЭ зма-
ка ЬШ ик ЯШвеЫ ЯШ ЩкЬкћдеий а ЯШ еЬЫеЪездеий жзЭЬ БеЫег. ЛЭзШ иШ бејег
ижШјШ ЬкмеЪдШ а йЭвЭидШ аибкпЭњШ а ЬШдШи агШ аийк идШЫк бејк јЭ агШвШ
Ьеб јк јЭ ЪЭЯвШ. РдШЫк ЬШ иЪег аЯзШЯк ЬШ жейзЭЩдк гЭзк иШгеиЪЭийа, дЭ
иШге љкЬибЭ, ЮЭдибЭ а бњаЮЭЪдЭ, а ЬШ ЯШЬзЮа кгЭйдаоба аЯзШЯ беја иЭ
бШе жедезданШ жзейЭЮЭ к ЪЭбеЪагШ беја ик ивЭЬава.
ДШ ва јЭ ЈЭлагајШ ЯдШвШ ЬШ ћЭ иЪејаг ЪЭЯег, бејаг јЭ кйбШвШ дЭ-
бЭ еЬ дШјвЭжпам ийамеЪШ изжибЭ бњаЮЭЪдеийа, жеийШйа, бШе иЪЭћШ к йШг-
деј дећа, дШпШ ЪеЬаљШ, ЬебШЯ дШпЭЫ бедйадкайЭйШ, кйеоапйЭ, аЯЪез иШ
оаийег а дЭжегкћЭдег ЪеЬег?
ЈЭийЭ, оаг јЭ жеиЭЫвШ ЯШ зЭоагШ; иаЫкзде јЭийЭ, бШЬ йЭ зЭоа ЪЭЯЭ
дШ йбШдада, еийШЪљШјкћа ЯШжаи к дШпЭг бевЭбйаЪдег жШгћЭњк, дШвШЯЭ-
ћа дШоадЭ ЬШ иЭ ЪЭзег а дШЬег, кеЩваоЭдагШ к жЭидаоба аЯзШЯ, ЬеиЭ-
ЫдЭ йШобШ к бејеј њЭдШ, Ш иШгаг йаг а дШпШ гевайЪШ, жзЭвШЯа дШ ЬзкЫк
ийзШдк, бејШ ЪапЭ дајЭ а дЭ геЮЭ Щайа дШпШ, жеийШјкћа дЭаЯзЭнаЪШ а
иЪЭгеЫкћШ ЩеЮјШ жзегаиШе.
ЗдШг ЬШ иЭ иЪШба геј жебкпШј ЬШ еЩјШидаг бШбе а ЯШпйе га јЭ
икизЭй иШ њЭдег „ОемЪШвег иЪЭйег бдЭЯк КШЯШзк“, Ш жейег а њЭдег икЬ-
Щадег, йевабе ЯдШоае. И бевабе ЯдШоа ЬШдШи. Рваоде јЭ еиЭћШњк ЬШ ийЭ
жзЭЫезЭва к жзЭЪЭвабеј ЮЭља ЯШ дЭоаг.

16
 ЈЭлагајШ еийШјЭ ЯШкЪЭб ЯШЫедЭйдШ а аЯгШбдкйШ а дЭЬебкоаЪШ. И
ЯШкЪЭб жзаикйдШ. НийШјЭ а бШе јЭЬдШ еЬ мајмежмијиф, мајонбнжмијиф и мај-
ликијиф кицмнрси из ирснпије рпорйнг мапнда.

17
Гнпдама Ђикар

Н ВПСТ И ЊЕГНВИЛ ВПСКАПИMA

СПЕЧЊИМ ХВЕС

Т еийЪШзЭдеј кЬеЩдеийа ЬеЩзеЫ ЮаЪейШ

ИижкњЭдам наљЭЪШ ЯШ бејЭ да дЭ ЯдШјк
Йевабе ик бепйШва, зШЬава ик ЬзкЫа ЯШ њам
СЭЩа жзажШЬШ иШге йзЭпњад нЪЭй
И ЬШљадШ бејШ иЭ иШ еикдоШдЭ ийзШдЭ
ОзажзЭгШ ЯШ зЭЪевкнајк ЯЭвЭдеЫ
БзапЭп ЩкЬкћа Ядеј иШ йежвам ЬШдШ
РбвШњШп иЭ ЬШ пйе жзЭ жзеђЭ едШј беја Юкза
МЭ ЬШ Ща ЫШ жзежкийае ЪЭћ ЬШ йЭ дЭ жеЪзЭЬа
ЈЭз еда йЭ да дЭ ЪаЬЭ, жШ пйе иЭ йаоЭ њам
МЭ геЮЭп да Щайа жеЪзЭђЭд
Са иа оЭЬе жШзШЬебиШ
СзкЬап иЭ ЬШ гЭзШ йЪеЫШ жеийејШњШ
БкЬЭ иШеЩзШЯдШ ЯЪЭЯЬШдеј жкйШња
РЭЬЭлег жеикйеЫ дЭЩШ а ЩЭЯ жзЭЪапЭ зЭоа
РбвШњШп иЭ к ЯШЩзШд дЭЪаЬљаЪеЫ
ОебкпШЪШп ЬШ кЬШмдЭп ЬЭе ЪШЯЬкмШ
ЙШе дЭпйе пйе йа јЭ дЭбе
Т дШийкжк еоШзШЪШјкћЭ ЬеЩзейЭ ЬШзаЪШе
Саме јЭ, бШе дШ дЭЩк

19
 ДТЊА

Оежкй газаидеЫ икднШ еЩШијШЪШвШ јЭ ЬШд

ЙШЬ ЫеЬ иЭ к њк жеЫвЭЬШ

Жкйава ик иЭ бзкжда жвеЬеЪа

МШ еийШнагШ вЭйШ

НжийејШЪШвШ јЭ дШ ЪЭйзк а к ЯЭвЭдавк

Йејаг иЭ ЩзШдавШ
НЬ адиЭбШйШ иЪам ЪзийШ а еЩвабШ

ОзаиЪејае иа ЬЭе њЭдЭ вЭжейЭ а зШибепа

ЛШве а ЯШ иЭЩЭ, бШе ЬШ оадайЭ гШвк
ЗШјЭЬданк, к бејеј иЭ, же жзЭћкйдег ЬеЫеЪезк
РйШзШйЭ е вЭжейа ЮаЪљЭњШ иЪШбеЫ жедШеиеЩ

НЬјЭЬдег јЭ жШвШ
Скж кЬШзШн жейгкве йЭ јЭ жегЭзае
ЗШЬзмйШвЭ ик иаћкпдЭ оЭийанЭ ЪШЯЬкмШ к йзШЪа
ТЫШиае иЭ к оЭЮња ЯШ ЪаиадШгШ гећда гШивШоШб

РбзаЪЭдШ к бзепња кийзЭжйШвам бзавШ

МЭийШ аЯ ЪаЬабШ иайдШ дЭжзагЭйљаЪШ жйанШ

Ава, бШЬ иа јЭ зШЯеоШзШд жзЭиЭбШе

Ноа ик ЫеЪезавЭ бШбе јЭ йзквЭЮ дШийкжавШ аЯдкйзШ
И ЬШ даиа геЫШе дапйШ ЬШ коадап
Ниаг ЬШ к аийадайеий еоањЭЫ ЪаЬШ кЩЭЬап
РЪЭ пйе йа јЭ жзЭеийШве

20
ЖТСИ ЛАЙ
Айеи, За Ссект

МШ ЫзШдана иге, аЯгЭђк ЬЪШ иЪЭйШ,

Т йапада, иЪШбШ ЯШ иЭЩЭ, еийШЪавЭ
Ое дЭпйе еЬ едеЫ пйе иге агШвЭ ава геЫвЭ
ДШ жеЬЭваге иШ дЭбаг, ЪЭзкјкћа
ДШ иЭ аЯЪЭидЭ ЮЭљЭ геЫк аЯзШЯайа а дШ
НЪШбШЪ дШоад.

ДШљЭ иЭ дајЭ геЫве

ЛеЫве иЭ иШге дШЯШЬ

И Ьеб иа жзевШЯавШ ЯШгапљЭдШ

ЙзеЯ гЭийе бејЭ иге дШжкпйШвЭ
ЛШвЭдаг жкйЭг
Йеја дајЭ еЩЭћШЪШе дапйШ
Майа еийШЪљШе геЫкћдеий
ДШ иЭ дЭпйе Ьегаива ава ЬегШпйШ
ХЪЭйШе јЭ дШ иШгеј еЩШва ЕЫЭјибеЫ гезШ
НбзЭдкй жзЭгШ Айеик
НЬдЭбкЬ ЯШвкйШва Юкйа гШб

Нд ћЭ дећШи, к зкна едеЫШ беја ЬевШЯа

ДШ га жељкЩа, к гаивагШ, кидкве оЭве,
НиЪШдкйа кибезе а бзШј йЪеЫШ кЯЫвШЪљШ

21
 ЛНКИСВА / ЈНПГНВАМ

РжебејЭг еЬапЭ ЩЭвадШ

СЭб апоавЭвам вШйанШ
РЪЭ иЭ, жежкй ЩвШЫам зЭоа
ДаЮЭ к Ъаиадк, к ЯзШб

ЦкјЭ иЭ дЭзШЯкгљаЪШ гевайЪШ

Т еикдоШдег а Щваибег
ГдЭЯЬЭ иЭ иЭћШњШ дШ жзЪейдЭ зШЬеийа
НЬ бејам дШ кЬШљЭдег бзШјк иЪЭйШ
ХЪЭйШ дЭЫЬЭ језЫеЪШд

Озећа ћЭп бзШј њЭЫШ дЭмШјде,

КШЫШде ЫШ ЯШйШвШиШйа

РвШйбШий йзШЫ њЭЫеЪеЫ газаиШ

НиЭйаћЭ едШј беја ЯШ йеЩег безШоШ дЭокјде
ЊЭгк иЪЭ жзажШЬШ
А йа иШге жзажШЯа,
дЭгеј иЭ дажепйе ебзЭдкйа

22
ОНЗДПАВ Р БЕКИЛ ПАДАЛА

ЦЭбШвЭ ик дШи йШге ЫЬЭ иЭ зШиажШ иЪЭйвеий

МШваб жзеЯзШодеј гаива

Њам дЭбевабе да жегШбве иЭ дајЭ

ЙШЬШ иге аг жзапвЭ

КШбе иЭ беийзЭпае еЩваЮња ЪЭйШз

РбзаЪЭд к кийзЭжйШвег ЪШЯЬкмк

ОеЬзмйШЪШвШ јЭ еЩваЮњШ иЭдбШ

МЭкжШЬљаЪеЫ а кЪЭб еЯЩаљдеЫ ЩезШ

Ма ЯШ пйШ ЪапЭ дајЭ да Щаве гЭийШ

СЭб ЫеижеђанЭ ик, дШваб Ызкжа киЭЬЭванШ

БавЭ зШижевеЮЭдЭ ЯШ бзШйбе,
ЛЭђкиеЩде зШЯЫвЭЬШњЭ

СШбе иге иЭ а жеЯЬзШЪавЭ

23
 ЛАКА ЈЕКА, ИРОНД РМЕГА

РйзЭивШ јЭ иШ иЭЩЭ ибезе дШжШва идЭЫ

ИгШвШ јЭ йШј ЬШз, пћкћкзЭдШ аЯгЭђк
ЛдеЫе ЪЭћам ийШЩШвШ пазебЭ бзепњЭ

ПШивШ јЭ иайдШ а ЯШбзЮљШвШ

ИЫванЭ бејагШ јЭ зШЯгЭњаЪШвШ ЪЭийа

Н иЭЩа а ижељШпњЭг иЪЭйк
БавЭ ик дЭеЩаоде дЭЮдЭ а иЪЭйвајЭ еЬ еийШвам

МШ њк ик жШЬШвЭ бШжљанЭ и
Вапам бзепња, пйе јк јЭ ЬЪеийзкбе ЯШгШзШве

ЙШЬШ иЭ к йеј ЯШйЪезЭдеј Щаљдеј ЯШјЭЬдана

МШпвШ јЭЬадШ ЯЭвЭдШ, Ьеб ик еийШвЭ пазавЭ ижебеј
ОеЬ ЩЭвадег идЭЮдеЫ жебзаЪШоШ
РмЪШйавШ јЭ ЬШ јЭ ЬзкЫШоајШ а еЬвкоавШ ЬШ гезШ
Чйе жзЭ ЬШ жезШийЭ

Т газаиагШ беја јЭ ебзкЮкјк

Деб ебкжШдШ Яагибег иЪЭйвепћк
ЗзШоа кдкйзШпњег ЩЭвадег

24
БЕКИ БНЖТП

НбкжШд икдоЭЪаг ијШјЭг жеивЭ

ОзепШЪпЭ бапЭ
ТижањШе јЭ жевЭЫвЭ вШйанЭ, ейЭЮШвЭ еЬ ЪеЬЭ
Т жевеЮШј к бег јЭ ЯШйЭоЭд
СзЭдкйШб жзаийШдбШ ваоа дШ жзЭЬШјк
ЙШЬШ Ща иЭ геЫве жЭЪШйа е жзаийШднагШ а жзЭЬШја

РйзЭиШг иШ њЭЫШ бШжљанЭ ЪеЬЭ, дЭЮде

Деб гЭ йкЫШ а кимаћЭњЭ жзЭЬ иШЪзпЭдег вЭжейег
ЗШкЯагШ к ибвШЬк йзЭдкйбШ ЯШ беја ЯдШг
ЙШбе ћЭ йзШјШйа ЯШкЪЭб

ЙШЬ ЫеЬ ЫШ жеЯеЪЭг, ЩаћЭ йк

25
 ТОПАВЉАЧ КИ ПТЖАЛА

ТжзШЪљШп ва зкЮШгШ
СзЭЩШве Ща ЬШ ЯдШп
ПШЬа иЭ е ЪапЭг ЯдШњк

ОедЭбШЬ јЭ йе а жеоЭйдаобШ изЭћШ

МЭгеј иЭ ЯШЪШзШЪШйа, йШј жкй ик жзепва гдеЫа
Н йегЭ даик жзажеЪЭЬШва

ЛдепйЪе жзЭнЪЭйШвам а газаидам вШйанШ

ЗШ иШЬШ ик иШге ивабШ к йЪејеј ЫвШЪа
СШбЪег иа јЭ ЯШгаивае

ДШ Ща јЭ ийЪезае
ОейзЭЩде јЭ гдеЫе йзкЬШ

ЙШЬ ЩкЬЭп дШЬегШб наљШ

НЩзШйа жШЮњк дШ еде пйе еЩвШна, икднЭ а жйанЭ
ЖЭвЭ е йегЭ ЬШ йа аижзаоШјк

БкЬа ийзжљаЪ
ОедЭбШЬ еЬЫеЪезЭ дЭћЭп зШЯкгЭйа
СШбе иа а иШг иЭЩа ЯШЫедЭйбШ

Ава, ейЪеза ва йа иЭ жШиајШди еЬ зкЮШ

МШ жзШЪк ийзШдк
И иШг ћЭп иЭ жзЭеЩзШЯайа

26
ЙАОИ НД ПТЖЕ

ПкЮШ јЭ дШјеиЭйљаЪаја ЬЭе иЪЭйШ

ЊЭд нЪЭй а ЩеЬљЭ иЪЭЬеоЭ е ЪЭодег зШйк ЬеЩзШ а ЯвШ
ИЯгЭђк њЭдам вШйанШ аЯгаок дШЬШњШ а зШЬеий

Окийа иЪЭ ЬШ еЬЭ јЭз иЪЭ пйе еЬвШЯа

ВзШћШ иЭ дЭбег ЬзкЫег
Маиа ЬепШе дШ ЯЭгљк ЬШ Ща оЭбШе дШ Щаве пйШ
ЈЭз ЬевШЯа иШге еде пйе йзЭЩШ ЬШ ЬеђЭ

ИгШ ийЪШза бејЭ иЭ дЭ игЭјк ЬазШйа

И љкЬа беја иЭ дЭ игЭјк гавеЪШйа

Байа дЭЮШд, жзајШйШд а ЩвШЫ

Оежкй гШивШобШ к жзЭЯзЭвег жељк
Байа бШж зеиЭ бШЬ иЭ ейбаЬШ
Т дЭиШЫвЭЬаЪ жзеийез жедеЪдеЫ зеђЭњШ

Т йеј иа зШЯгЭда иЪЭ Ьеб дЭ дШкоап

ДШ иа еде пйе ЫеЪезап е зкЮШгШ

27
 СВНЈА РПЕЋА ЛЕМИ МЕ ОПИОАДА

СЪејШ изЭћШ гЭда дЭ жзажШЬШ

Ма зШибеп јЭиЭњам ЩејШ дШ йЪегЭ
ПШЯЫзШдШйег ийШЩвк

РйейадЭ дајШдиа ЮкйЭ дЭ геЫк аЯзШЯайа идШЫк

ЙејШ ам йЭзШ ЬШ иЭ, ЩЭЯ ЪељЭ а ежазШњШ
ОзЭжкийЭ дЭгадеЪдеийагШ дШийкжШјкћЭ жзегЭдЭ

И иШг еиЭћШп ЬевШЯШб мвШЬдећЭ

ИЯдЭдШђкјЭ йЭ ЩЭвадег бејШ жебзаЪШ

РЪЭ дЭзШЪдадЭ, зШдЭ пйе йањШјк ийШвде, а еЮаљбЭ

БкЬЭп ва агШе изЭћЭ, жзЪа ћЭп кЫвЭЬШйа

МЭЮда Шва а беоежЭзда нЪЭй бзебкиШ
НйЪезЭд дШ жзЪа ЬкЮа икдоЭЪ ЯзШб
Деб жзевШЯап к гШЫваоШийег аижШзЭњк
МШваб иаћкпдаг бШжљанШгШ ЪеЬЭ
МШ њЭЫеЪаг вШйанШгШ

28
РИЛБИНЗА

ЙШЬШ иа иЭ жзаЩваЮае зШжШЪеј беза

ВаЬЭе иа дШ њеј иаћкпда иЪЭй
Йеја јЭ к њеј дШпШе иЪејЭ ийШдапйЭ
Лаивае иа, йе јЭ иагЩаеЯШ
ЖаЪЭ а зШЬЭ, иЪШбе ЯШебкжљЭд иеЩег
ОзЭЬШйеза ЬевШЯЭ дШЫве. РйШвде ик дШ ежзЭЯк
ГвЭЬШјк а дШ йЭЩЭ бШе дШ иавк жзаийаЫвк аЯ беигеиШ
ВЭвабк а дЭиШЫвЭЬаЪк

Взйап иЭ к иШгег иЭЩа, дШЫзаЯШд бШе безШ

Т бејк ЫвЭЬШп, икгњШгШ а ийзШмеЪагШ
КанЭ йа еЬШјЭ йзШЫеЪЭ кдкйзШпњЭ ЩезЩЭ
ОзебапњШЪШп бШе дабШЬ бзжљЭд, Ш ийШзадиба бзеЪ

МаЫЬЭ иа а да дШ оЭгк зШЯШжЭй

29
 БТЂЕЊЕ

ОзаЫкпЭде зШде ебйеЩШзибе икднЭ

ИЯЬапЭ бШиде жежеЬдЭ
Р жШЮњег ик еиЪЭйљЭда
ОзЭЬгЭйа идШ
РЪЭЮ ЩеиаљШб дШ ийевк,
БваЯк јЭ а иЭћШњЭ дШ ЪзЭвадк пйе ежажљаЪе
ТЩајШ иЪШбк ЮЭљк ЯШ жебзЭйег

НжкпйЭдШ зкбШ ижШЪШоШ,

БЭЯ гаива бејШ јЭ жебзЭћЭ
ИЯЫвЭЬШ бШе дЭЫЬЭ
Т даЫЬадк ЩШоЭдШ

И иЪЭ јЭ к йег жзеЯзШојк аЯгЭпйЭде,

НиЪЭйљЭде а дЭжеЯдШйе
А ежЭй, бШе жедеЪе ЬШзаЪШде
И иШге же иЭЩа
ИийеЪзЭгЭде а Щваибе а йкђЭ

30
 БИНГПАУИЈА

ГезЬШдШ ЂавШи, жЭидаб, ЩаЩваейЭбШз иШЪЭйдаб, ЩаЩваеЫзШл, зе-

ђЭдШ јЭ к МШбеЪк, 23. ЬЭнЭгЩзШ 1958. ЫеЬадЭ. ГагдШЯајк јЭ ЯШЪзпавШ к
ЙабадЬа. ДажвегазШвШ јЭ дШ УавеЯелибег лШбквйЭйк к МеЪег РШЬк,
дШ Гзкжа ЯШ јкЫеивеЪЭдибЭ а ежпйк бњаЮЭЪдеий. МШ аийег лШбквйЭйк же-
мШђШвШ јЭ жеийЬажвегибЭ ийкЬајЭ к йебк бејам јЭ жзагШвШ ийажЭдЬајк
АдЬзаћЭЪЭ ЯШЬкЮЩадЭ.
Т БаЩваейЭна ЛШйанЭ изжибЭ зШЬа еЬ 1989. ЫеЬадЭ к НЬЭљЭњк
ЯШ агЭдибк, жзЭЬгЭйдк а ЬЭнагШвдк еЩзШЬк гедеЫзШлибам жкЩвабШ-
најШ, Ш еЬ 1992. ЪеЬа ЗШЪаоШјдк ЯЩазбк ВејЪеЬадЭ. НЬ 1. деЪЭгЩзШ 2007.
ЫеЬадЭ ЯШгЭдаб јЭ зкбеЪеЬаенШ НЬЭљЭњШ ЯШ окЪШњЭ а безапћЭњЭ жк-
ЩвабШнајШ, Ш еЬ 22. ЬЭнЭгЩзШ 2009. ЫеЬадЭ а зкбеЪеЬавШн аийеЫ НЬЭљЭ-
њШ. ЗЪШњЭ ЪапЭЫ ЩаЩваейЭбШзШ ийЭбвШ јЭ 2002, Ш ЩаЩваейЭбШзШ иШЪЭйда-
бШ 2005. ЫеЬадЭ.
НЩјШЪавШ јЭ к „ГеЬапњШбк БаЩваейЭбЭ ЛШйанЭ изжибЭ“ даЯ йЭб-
ийеЪШ е ЯдШоШјдаг ваодеийагШ аЯ аийезајЭ БаЩваейЭбЭ ЛШйанЭ изжибЭ.
РШзШЬдаб јЭ к Кейрийнмт оираха Јтгнркавије, Кейрийнмт рпорйиф
оираха, Спорйнл бингпаурйнл пецмийт (жзЭбе жЭЬЭиЭй еЬзЭЬданШ). ЗШ
Спорйт емхийкноедијт дШжаиШвШ je ЬЭиЭйШб еЬзЭЬданШ. ЗШ ЯЩездаб беја
иЭ аЯЬШјЭ жеЪеЬег ЬеЬЭљаЪШњШ дШЫзШЬЭ „ЖаобШ мзаиеЪкљШ“ иШоадавШ Ща-
ЩваеЫзШлајк зШЬеЪШ ЗвШйЭ Йенаћ, ЂезђШ РвШЬејШ, МеЪанЭ СШЬаћШ, БзШ-
йаивШЪШ ЛавШдеЪаћШ, ЬеЩайдабШ дШЫзШЬЭ.
Акйез јЭ ЪЭвабеЫ ЩзејШ бњаЫШ еЫвЭЬШ, Ш еЩјШЪавШ јЭ ивЭЬЭћЭ бњаЫЭ
жеЭЯајЭ: Ппед нгкедакнл, ЛШйанШ изжибШ, МеЪа РШЬ, 1985; Гнрондиме, гн-
рондиме, ЛШйанШ изжибШ, МеЪа РШЬ, 1989; Цапрйи впс, ДзкпйЪе бњаЮЭЪ-
дабШ ВејЪеЬадЭ, МеЪа РШЬ, 1996; Звезда јтга, РЪЭйеЪа, МеЪа РШЬ, 2002;
Уротсма рсамиха, БзШдаоЭЪе, ОеЮШзЭЪШн, 2005; Уцисељ рећања, МеЪа
РШЬ, 2009; Сећање йнје ре мије днгндикн, МеЪа РШЬ, 2011; Дптге рсвапи,
ЗШЪеЬ ЯШ бквйкзк ВејЪеЬадЭ, МеЪа РШЬ, 2012; Бика рал онрктчмн дпвн
(изабпаме и мнве оерле), Orpheus, МеЪа РШЬ, 2012; Севеп, тдаљем звтй,
ОеЪЭљШ, ЙзШљЭЪе, 2015; Свайидачњи фкеб, ДзкпйЪе ЯШ еокЪШњЭ ЩШпйа-
дЭ ДајШб, ОзаЩеј, 2018.
ЗШ бњаЫк жЭиШгШ Уцисељ рећања ЬеЩавШ јЭ дШЫзШЬк „ОЭоШй ЪШзе-
па изЭгибебШзвеЪШобЭ“, 2010. ЫеЬадЭ, ЯШ бњаЫк жеЭЯајЭ Сећање йнје ре
мије днгндикн ЬеЩавШ дШЫзШЬк „ЛаванШ РйејШЬадеЪаћ РзжбањШ“, 2011.
ДеЩайданШ јЭ ГеЬапњЭ дШЫзШЬЭ МШбеЪШ Яa 2014. ЫеЬадк, ЯШ бњаЫк Севеп,
тдаљем звтй дШЫзШЬк „ПШЬЭ ДзШадШн“, 2016. ДеЩайданШ јЭ а дШЫзШЬЭ

31
„ВЭдШн КШЯЭ ЙеийаћШ“, 2018. а дШЫзШЬЭ „ДкпШд ОШдбеЪаћ“ ЯШ аЯкЯЭйШд
Ьежзадеи изжибеј ЩаЩваеЫзШлаја, 2018, дШЫзШЬЭ „ЈЭлагајад ЪЭЯ“ ЯШ
бњаЫк жеЭЯајЭ Свайидачњи фкеб, 2019.

Дндасай бингпауији

ТВЕЙ ЈЕ ОПВН БИКА ПЕЦ

МабШбШЪ йЭмдевепбе-гЭЬајиба пкг дЭ геЮЭ ЬШ кгаза бШе гШј-
оад ЫвШи, дЭ геЮЭ ЬШ ЯШгЭда ЬЭйањийЪе, жзЪЭ иЭдЯШнајЭ а ЬеЮаЪљШјЭ. Ск
иге иЪа јЭЬдШба а аийа, аЯ аийеЫ аЯЪезШ нзжаге иЪејЭ ЮаЪейдЭ жкйШњЭ,
иШЬШпњеий а ЩкЬкћдеий. И бШЬ иЭ оада ЬШ йам еидеЪШ к жеЭЯаја дЭгШ,
ЪШзШге иЭ. ТЪЭб јЭ агШ, Шва к дШјзШЯваоайајаг еЩванагШ, йЭгШгШ, ЪзЭ-
гЭдагШ, ЭжемШгШ. ТЪЭб јЭ к изЮа оеЪЭб а њЭЫеЪе ЩаЪийЪеЪШњЭ, гШ бШбЪе
еде Щаве.
БЭЯ кзШњШњШ к йзШЬанајк, икпйадиба дЭгШ ЪЭвабЭ жеЭЯајЭ. Т йзШ-
Ьанаја иге а бШЬШ гаиваге ЬШ даиге а бШЬШ иЭ Щезаге жзейаЪ њЭ га-
ивЭћа ЬШ дШи беоа, кдШЯШђкјЭ, ЬШ јЭ еЬзанШњЭ еЬ њЭ дЭпйе пйе јЭ безШб
ЩваЮЭ иЪЭйибаг йебеЪагШ.
ОеийШва иге жејЭЬадна ЩЭЯ жейзЭЩЭ а иЪЭийа ЬШ дШг јЭ жейзЭЩдШ
ЯШјЭЬдаобШ еиШ ебе бејЭ Щаиге геЫва ЬШ иЭ ЯШвШЮЭге а дШийејаге ЬШ
еЬзЮаге еидеЪдЭ љкЬибЭ ЪзЭЬдеийа бејЭ дШи оадЭ Ьеийејдаг СЪезнШ.
ДШдШи јЭ иЪШбе беигеи ЯШ иЭЩЭ, Шва йе дајЭ ЬеЪељде, бедйзШжзеЬкбйаЪде
јЭ. ДШ ва ћЭ иЭ йШбЪШ ваодеий к ЩкЬкћдеийа жејШЪайа, дЭ ЯдШг. ДШ ва Щам
ЪевЭвШ? Бам. ЗШ гЭдЭ ваоде, едШ Ща, бШе оеЪЭб а бШе жЭидаб гезШвШ
Щайа адйЭЫзаиШдШ.
ЗШ иЪШбеЫ еЬ дШи жеийеја, Шбе дЭ жЭидаб, едЬШ жедЭба ийам ЯШ
беја иЭ ЪЭЯкјЭ, ЪЭзкјкћа ЬШ ћЭ дШг њЭЫеЪе жШгћЭњЭ жегећа к иЪШбег
йзЭдкйбк бШЬШ ЯШ йе жеийеја жейзЭЩШ. ИгШ иайкШнајШ к ЮаЪейк дШ бејЭ
дЭгШйЭ еЬЫеЪез. СШЬШ јЭЬада еЬЫеЪез геЮЭ Щайа жЭигШ бејк ЪевайЭ, ава
дЭба ийам, беја ЮаЪа иШ ЪШгШ, а бШе жзШЪа жзајШйЭљ, кЪЭб јЭ йк бШЬШ ЪШг
ЯШйзЭЩШ. А йе јЭ гећде, ЯШз дЭ?
ЖаЪаге к еибкЬдаг ЪзЭгЭдагШ к иЪШбег игаивк, ЪзЭгЭдагШ
жезЭгЭћЭдам а кЯЬзгШдам ЪзЭЬдеийа бејЭ јЭ ЬедЭе ваЩЭзШвда бШжа-
йШваЯШг. РЪЭиде иЭ аЬЭ дШ њамеЪег зШЯЩајШњк јЭз јЭ иШ ЬЭЯезајЭдйа-
иШдаг оеЪЭбег дШјвШбпЭ гШдажкваиШйа. ДзЮаге ва иЭ дШпЭ ЬкмеЪдЭ
гШйзанЭ, иЪШбе бШбе ЯдШ а кгЭ, жзкЮШ дШг иЭ геЫкћдеий ЬШ иЭ еЬЩзШ-
даге. ОеиЭЩде гЭийе к еЬЩзШда иЪЭйШ еЬ ЬЭЯадйЭЫзШнајЭ жзажШЬШ же-
ЭЯаја.

32
 НдШ дШг ЬШзкјЭ едЭ жзеийезЭ беја ик дЭЬеЬазљаЪа а дЭЬеийкжда
ЫзкЩег гШйЭзајШвдег иЪЭйк. Ава дШг а жегШЮЭ ЬШ жзЭгШ њЭгк ЫзШЬаге
бзайаоба еЬдеи а ЬШ ЩШвШдиазШге иШ ЪЭзег ЬШ дШг едШ к йегЭ жегШЮЭ
едШбе бШбе дШјЩељЭ ЯдШ а кгЭ. ЈЭз, кЪЭб јЭ жзЪе ЩавШ зЭо. Оейег иЪЭ
еийШве.

33
4
песничка приношења
4
Љтбиша Ђидић

ЛНПАВРЙА СПНЈЕПТЧИЦА

РШге йа жзЭзкпЭдШ
к йза гезШЪибЭ зЭбЭ
меЬШп РзЩајoг
ЛШјоанЭ

РШге йа
ЯШ ЪЭвабам жежвШЪШ
Ш ЬЭиавЭ дШг иЭ а еЪЭ ЫеЬадЭ
еЬЪШјШп дШпЭ оаийЭ ЩзЯШбЭ
еЬ йкђЭЫ гкљШ
БаийзШ ПШЯЪеЬданЭ

РШге йа
ЯШ ЪЭвабам евкјШ
Ш ЬЭиавЭ дШг иЭ а еЪЭ ЫеЬадЭ
аЯЬЪШјШп ЬеЩзЭ ЪЭйзеЪЭ дШпам пкгШ
аЯ йкђам езбШдШ
ДеЩзШ ПШЯЩаийзанЭ

РШге йа
аЯ ейкђЭвЭ ЩзШћЭ
Ш иЪШђШпЭ дШг иЭ ЩзШћШ а еЪЭ ЫеЬадЭ
ЪзШћШп ванЭ
же НоЭЪег вабк
ДзШЫШ ВзШћЭЪпданЭ

РШге йа
иЪЭ ЯдШп
е жежвШЪШгШ а евкјШгШ
е йШјда ЯШЪШђЭдЭ ЩзШйибЭ бванЭ
РЪЭйШ ВеЬайЭљанЭ

37
 РШге йа
жзЭзкпЭдШ
бШЬ ЩвШЫег икЯег ЯШвЭоап а еЪе ванЭ

ЯШвкйШве жеЬ гезШЪибаг вкбег

а изжибаг дЭЩег
Ьеб ЫШ вЭоап жеийег а љкЩШЪљк
иељк а мвЭЩег
МЭЮдШ ВаЬШзанЭ

РШге йа
ЯдШп ЬШ ћЭ иЭ а њЭгк
ЩШп бШе ЩвШЫа жзШм йЪеј жевЭда
зШЯЪЭјШйа изнЭ же РзЩаја

МШ йЪејЭ ЯЪеде
ЛШјоанЭ
Ьаздкйе йзЭћег зкбег

1983, Хикамдап

38
ТЛЕРСН ЦПЊАМРЙНГ ЙНЈИ МИЈЕ
РСИГАН ДА ОНРЕСИ ЙПТШЕВАЦ

КкйШг јеп дЭапоШпЭд жеЬ ЫзШдШгШ Ъайаг,

жзевЭћШ РзЩајег Ш йзЭпњЭ нзЪЭдЭ,
ЪЭб аЯ ЯЫвеЩШ еЬЭ Ш жеЫзЭпдШ ийежШ,
дЭжеЫзЭпдег оаЯгег а гЭдЭ ћЭ а гЭдЭ.

КЭбедеидШ ЩаљбШ ЪЭћ ейзеЪег нЪШйЭ,

РзЩајанШ ийеја јеп јеј йежве бзаве,
Шбе иа аЯЫкЩљЭд жзагаћЭ йЭ ЩзШйЭ,
Шв да едШ дЭ ЯдШ пйШ иЭ иШ њег ЯЩаве.

ВЭб аЯ ЯЫвеЩШ еЬЭ, еиЭйавШ дајЭ,

Ш йа дЭапоШпЭд јеп изЭЩзде ЪайШб,
вкйШп иЭеЩШгШ аийаг, Щевде ЩзаЬШб,
Ьеб иЭ к бзкЫ гдеЮЭ жзебвЭйЭ ШЪвајЭ.

1992.
 Јама Акейрић

АПИЈЕК

Щае иШг йзкЬде иЭћШњЭ

бШЬ ЯШЬШм вШбеЫ ЯШЩезШЪШ
жзайаибШе јЭ ивЭжееоданЭ
Ш ЮЭйЭвШнШ да дШ ЪаЬабк
киајШдаг жеЫвЭЬег зШЯгаоЭг еЩвШбЭ
зШиЭјШЪШг гебзк бапк
же кЮШзЭдег ЬШмк аижкнШвЭ ЯЭгљЭ
йШге 'ЪШге жеивЭ ЫзгљШЪадЭ
ЯШ жзкЮЭдеЫ, кбежШдеЫ

Щае иШг Щзки а ЩЭвЭЫајШ

ЯШвеЫ йШодеЫ ейбеиШ
зШибеЪШдЭ ЫеЬадЭ гЭђк бвШиеЪагШ
ибкжљШг бапданк иШ ЩЭЯЩзШЬам еЩзШЯШ
к гЭда ЯгШјЭЪе изнЭ
заЯданШ идеЪШ е ивеЩеЬдег жШЬк
ЩЭЯШЯвЭда ЫевкЩ бљкндке јЭ гкЬзк Ягајк
еийШЪаЪпа гЭ ЩЭЯ јЭЯабШ а пШзЭ
жейгквШ жЭигШ е гвЭодаг икднагШ
гШЬШ бзмбШ ШкзШ жзежеЪЭЬдабШ
дЭ дШвЭЮЭ дШ ЬеЯаЪЭ аЯ кйзеЩЭ ЪЭвабЭ гШјбЭ

жзЭЬШ гдег зШийежљЭдЭ пкгЭ

Ыдејда йзШЪдШйа оЭжеЪа
јЭЬШд беиШн, гдеЫЭ ЪејибЭ
жзЭдеиаг бвЭйЪЭ ЩеЫеЪШ
еЩЭћШњШ лШзШедШ а иШйзШжШ
аЯваЪШг йайквЭ а гШо
аЯеЩзШЮШЪШг иЪЭйеЫ кЫеЬдабШ
к Ъеђк дЭбгева к жзШйаенШ

40
жзЭеЩзШЮШЪШг вкйШванЭ
ЯШжайШдеЫ к игЭвеЫ
жебвЭбвеЫ к оавеЫ
мзегеЫ к ЩзЯедеЫеЫ

дШЪеЬаг бШзШЪШдЭ бШ аЯЪезагШ ивШйбЭ ЪеЬЭ

аШбе ик га кийШ жкдШ жкийањибеЫ жЭибШ
ЩзапЭг гаиаедШзиба ЩЭвЭЫ
иШ езепЭдеЫ оЭвШ
аийзШоШЪШг жзЭЬ ЩШмШйЭ нЭЪа, жеийађЭдЭ беиЭ
жейаибкјЭг иЭ

оШзеЩњШб ЯШ жзЭкгљЭњЭ
ивкЮаг ШдедагдеЫ зШжиеЬШ
еЬ њЭЫеЪЭ аижеЪЭийа гејЭ еЫвеЬШдЭ дШЬЭ
ежзљШде жЭзјЭ
дШ иЪШбег еЫвкЪЭва оеЪЭб

ЪзШћШг ЫШ, жзейЭзШдеЫ аЯ йападЭ

Ьеб га љкйе жзейаЪзЭоа
ЯШгШмег кЯ ЪЭйШз, кижедег,
Ье жзЪЭ аЯЩЭ а жеивЭЬњЭ ЫзШданЭ
АзајЭв иШг, аийзШјШћк.
 МЕИЗВЕЗЕМА ОЕРЛА

ИЯШ гЭдЭ ЬкЫШ веЯШ кЬеЪанШ.

ИижзЭЬ гЭдЭ жвШйде, ЯШивЭжљкјкћЭ ЩЭве.
ОзкЮЭда жзийа, безШб дШжзЭЬ;
ижкпйЭдШ жЭиданШ, ЬЪШ безШбШ дШЯШЬ
а ийеј дШ јЭЬдеј деЯа.

ЙзЭжбк бведквеий
ЬейкзЭдк га и жзЪаг гевайЪШгШ
к иазейањибег ЬЭЪејШпйЪк,
дЭ кгЭг ЪЭЯШйа к иайШд оЪез
еЬ ЯвШйдЭ ЮанЭ а иЪавЭдеЫ беднШ.

РжзЭйдаја жзийа ЪЭћ ЬШЪде

кйзепапЭ жеивЭЬњЭ ЯШвамЭ пШжкйШњШ,
бШЬШ иЭ ЯШжШЮШве иайдајЭ,
дШЯазШве ЬШљЭ,
аЯШ ЯЫкЮЪШдЭ йбШдадЭ иШ аЯЪЭЯЭдег жзаоег.

ИижаикјЭг, гЭђкйаг, бзмбк зЭо

бејк кдШжзЭЬ иЭбк дЭзђШјкћа гШоЭЪа,
аигЭјШЪШјк жШвШнШЪа јЭЯана.
ОеиЭЬкјЭг а жзЭЫзпй жеоЭйдаобам кЩеЬШ же беЮа
зШЯЪкоЭдеј же ЭЪзежибаг жзЭийеданШгШ,
бзжљЭдеј ижезШЬаодаг деЪЭвШгШ
ЫвШЫељаЪам жзЭйбањШ,
пйе еЬ гЭдЭ иШбзапЭ мЭбванЭ а аЫвЭ.

ЙегЭ жзеЬШйа еЪе агШњЭ

Т кгзЭЮЭдеј дЭгШпйада гкийзЭ?

42
ГзеЩдШ гЭийШ еЩЬЭвШЪШг
оШб а гвШЬЭднШ дЭзеђЭдеЫ.
ТвШЯаг к йШјдк жзеЩЬЭЪЭдам дећа,
дЭбЭ ЪЭЯаљЭ кжезде ћкйЭ к гЭда,
а бШЬШ аг иЭ дЭ еЬШЯаЪШг.

ВЭпйадЭ ик дШг зШЯваоайЭ,

гевайЪЭ ЪШЯЬШ аийЭ.

ОеЬаЮЭг а оаийаг бзийШоЭ,
жејШоШЪШг ЯШжаиЭ,
Ьеб ЯШЩезШЪљШг ивеЪе
ЬШ иШЮгЭг ЩЭваве
а ЬеЪзпаг ЯШжеоЭйа ЪЭЯ
дШ йеј аижзЭиеЪШдеј беЮа
ЯШ дШзЭЬдЭ жебзеЪЭ.
 Мипнркав Акейрић

ЈАГНПЧЕВИМА Т РМЕГТ
Улерсн днбпндншкице 166. кирст „Мипнркављевнг јевамђеља“

ОзЪе јЭ йЭбШе Каг,

а дабе ЯШаийШ дајЭ геЫШе
ЬЪШ жкйШ ийШйа к аийк зЭбк.
РШге јЭ ГзаЫезајЭ ДајШб еивкпбаЪШе ЮкЩез
а йШј ЯЪкб жзеЮЭй икднЭг а мвезелавег
жзЭЪеЬае к вадајЭ а ЩејЭ
гадајШйкзШ, аданајШвШ а ЯШийШЪанШ.
РЪЭ иЭ дШпве дШ иЪег гЭийк,
гзбе, нзде а нзЪЭде, ЯЭгљШ а бзЪ,
а иЪа жаЫгЭдйа, а жЭзЫШгЭдй
ЩЭља еЬ ОвШйедеЪЭ аЬЭјЭ идЭЫШ.
Оейег јЭ ЮаЪШ ЙњаЫШ ивкпШвШ
йШвШиЭ ЕЫЭјШ бШбе кЬШзШјк к ийЭњЭ РЪЭйЭ ЫезЭ.
Деб ик еийШва гедШиа к гевайЪШгШ
а дШ жеивкпШњагШ,
дЭЯШадйЭзЭиеЪШда ЯШ ЪзЭгЭ,
бејЭ јЭ йЭбве жезЭЬ њам,
оЭбШва жзЭЬЯдШбЭ ДзкЫеЫ ДевШибШ,
ЙњаЫШ јЭ иШњШвШ Каг а јШЫШњнЭ.
ЙШЬ јЭ ТижЭдиба кЩзШе 166. ваий
а жедЭе ЫШ к ЙајЭЪ,
ЈЭЪШдђЭљЭ јЭ жежкй јШЫезоЭЪадЭ,
бејШ жзеЩајЭ идЭЮдк жебезанк,
аЯШпве дШ иЪЭйвеий иЪЭйШ а ЯШгазаиШве ежејде
бШбе газапк жвШЪа ЪзмеЪа жвШдадШ.
РШЬ дШг иЭ ваий ЪзШћШ оЭЮњаЪ,
бе пйе ик дШг иЭ ийШза ЪзШћШва аЯ АгЭзабЭ
ЬШ к зеЬдеј ЯЭгља ЬеоЭбШјк МЭЩЭиба РкЬ.
И вЭћа ћЭ ежЭй к иЪеј жеЪЭЯ, к иЪејк ЯдШдк жеийЭљк,
вЭћа ћЭ жЭзе к ЮљЭЩ
а еЩзЭпћЭ иЭ к дШгШ жедеЪе, иЪЭоШде а јШиде
бШе бШЬ аЯЫеЪезаге зЭо
бејЭ даиге геЫва ЬШ иЭ иЭйаге.

44
ОРАКАЛ 103. Т ЛАМАРСИПТ ОЕСЙНВИЦИ

ОзЭћа ДкдШЪ а жайа ЪеЬк аЯ бШгЭданЭ,

ОШ кЯ ЩзЭЫ к мвШЬ, и ЪаЬабег к дЭЩк.
ЈШиабШ йзЭжЭй, бе ЩЭе оад к ЬзШга пкгибеј,
И ЬкпШ кЯ ЩзЭЫ, Ш икдоЭЪШ бћа кЯ ибкйЭ.
ЙШЬ йШге – вЭЮа газ же Узкпбеј,
Геза ЬШд, ЪЭЬШз жЭйШб,
ИЯ иЭЬганЭ кЯЭй бШе аЯ ЩкбЭйШ нЪЭй.
А геЫШе иа ЯШвкЬШд, бШе ада,
ЧапШй' еЪнЭ иЪШбеЬдЭЪљШ,
ЗвШйде зкде йзШЮЭћ'
ЛЭђ' ейзеЪдаг ЯкЩагШ иЪЭйШ.
ЛазеивШЪЭ, к ОЭйбеЪана иа...
Т жезйа ванШ љкЬибШ
ЙзеЯ газаи вШЪШдЬЭ.
РЭийзЭ жејк ЪЭоЭзњЭ.
МШ зкна йзЭжЭза нзбЪШ,
МШ нзбЪа иЭ ЯвШйа бзий.
Т пкга јЭвЭд, дШ жзежвШдбк ЯЭн,
Т јЭЯЭзк заЩШ, дШ ЫзШда жйанШ,
ОзЭжеЯдШјк к жиШвгк агЭдШ иЪејШ.
ЗеЫзШл ДШдаве, к Ьеља,
Йаийег дШ жвШйдк,
РжШјШ дЭЩе а ЯЭгљк
Кадајег ЯЪедабШ.
А даЯ ЯЪедаб жевШбе иавШЯа ЪЭоЭ.
 Дтшйа Впхнвац

МЕБЕРЙИ ПНДНРКНВ

ЙШЬШ ийШдЭп
жезЭЬ ЪЭвабЭ ЪеЬЭ
дапйШ иа,
ибезе дквШ,
да жзШпадШ
да Язде жзШпадЭ,
иШге ЬШм,
а йе јЭ
йЪејШ жзШЪШ гЭзШ.

ЙШЬШ бзеоап к ЪеЬк,

ЪЭвабк ЪеЬк,
бШж иа,
Шйег бШжа,
иШге йзШЫ жвШЪЭйдавШ,
кЯЬШм,
ЪвШЮда ЬШм,
газаи ЪеЬЭ,
а йе јЭ
йЪејШ жзШЪШ гЭзШ.

ЙШЬШ ЯШзедап
к ЪЭвабк ЪеЬк
ЯШйЪезЭдам еоајк,
ЯШкийШЪљЭдеЫ ЬШмШ,
ижзЭгШд дШ жзЭЬШЪШњЭ,
ижкпйШњЭ,
Ье ЬдШ,
Ье дЭжеийејШњШ,
йШј жзийемЪШй ЪзЭгЭдШ
Ьеб йЭ ЪеЬШ дЭ аижкда,
дЭ ЪзШйа дШЯШЬ,
ЪвШЬШз иа иЪЭгазШ.
БеЫеоеЪЭб.

46
Абе йЭ ЪЭвабШ ЪеЬШ
аЯЩШна,
ЪзШйа дШЯШЬ
к жзЭжеийејШњЭ,
к йзквЭЮ,
к ЯШЬШм,
к ЩаЪпЭ йЭве
а ЩаЪпа ЬШм,
жеийШјЭп иЭдбШ
к иЭћШњк едам
беја јеп даик
ЬейШбва ЪЭвабк ЪеЬк,
жеийШјЭп еийШйШб
ЪЭодеЫ ЮаЪейШ
к ЪЭодеј игзйа.

Абе йШј еийШйШб ЯШиЪЭйва,

Шбе жзеЩкЬа деЪк Яезк,
Шбе ЯШЩзкја жзЭжейежда ибвШЬ
ЬейШбдкћЭп НоЭЪ жзий,
ЯШгазаиШћЭ гШјоаде гвЭбе
а аЯ йЪејам зЭЩШзШ
жедеЪе ћЭ аЯдабдкйа бзавШ.
СЭб йШЬШ иШЯдШћЭп оаја иа зеЬ,
бејШ јЭ ЯЪЭЯЬШ йЪејШ
а бејЭ иа агЭ ЬеЩае дШ зеђЭњк.
СЭб йШЬШ ЩаћЭ йа ЬеЯЪељЭде
ЬШ иЭ кжапЭп к дЭЩЭиба зеЬеивеЪ.
 КИЦЕ ЛНЈЕ ДТШЕ

ЛејШ ЬкпШ
агШ иШге ванЭ
дЭгШ иЭд
ЬзкЫк ийзШдк да жкй.
НбзЭдкйШ жкдеј иЪЭйвеийа
к бејеј јЭ йШгШ зШийеоЭдШ
жзЭгЭйдкйШ к оаийк йЪШз
Щай иШгк
едШ жШйњк ЬеЩзе ЯдШ.
ОШйњШ јЭ ЬаиШњЭ
меЬ
ивкйњШ
йзЭжйШј гаива
а ижеЯдШјЭ ибвШЬ.

РЪЭ јЭ Щев
дЭийШјШњЭ.
Бев
а дЭгећ
ЬШ иЭ епйзанШ иЪЭийа ейкжа
ЬШ иЭ ебзЭдЭ
гШјкпда бзмба йеоШб
пйе жебзЭћЭ еЪк ийкЬ
гзШЯ а вЭЬ
иЪЭгећШд
гШЬШ дЭЪаЬљаЪ
а дЭЬебкоаЪ
бШе иШг БеЫ.

ОайШњЭ ЪЭоде
иЪШоајЭ
иЪШбејШбе ивШЫШде
дабШЬШ еЬЫедЭйдкйе

48
бШе ЮаЪей
а бШе игзй
а ЫезЭ
а ЪапЭ

дЭижеЯдШјде
бШе иШгеЯШоЭћЭ
ава бШе иШгеигзй
бШе ижШиЭњЭ.

ОеоЭйШб а бзШј гкоЭ кг.

РЪЭ еийШве јЭ ЯдШде.
ЖаЪей бШе изЭћШ
ава дЭизЭћШ
бШе ЫвШЬ
а ЮЭђ
жЭигШ
а жвШо
жкй ава ЩЭЫ
бШе еЬвкбШ
мзШЩзШ
ЩЭЯ еиЪзйШњШ
ава ийзШм
јЭЯШ
йЭвег еиЭћШдШ
зкбег
ебег
кидег
ава иШге идег.
ЖаЪей бШе дапйШ
аШбе јЭ иЪЭ.

ИЯгЭђк жеоЭйбШ
а бзШјШ
даибШ јЭ ЩаиЭзШ
Ыкјадам јШјШ
ибЭзвЭйдам
јШЩкбШ
а ЬзЭњадШ
 еиадам кјЭЬШ
дећдам гезШ
гегШобам ЫвШиеЪШ
а ЬЭЪејШобеЫ игЭмШ
йе јЭ йе.

ОеоЭйШб гШга кдШЯШЬ

ижкйШЪШ
аЯебзЭћЭ меЬ
йзШЮа деЪк гЭзк
а ЬзкЫа ваб.
ФећЭ жзШжеоЭйбк
едеј йгада
жзЭйеоЭдеј
ЩЭЯЩзеј жкйШ
бејШ јЭ еийШЪавШ йзШЫ
дЭЪаЬљаЪ
Ш гећШд
аШбе дЭижеЯдШјШд.

ОеоЭйШб апйЭ бШљЭњЭ

к ЪквбШдибеј јШЪа
бејШ иШгШ иЭЩЭ дШјШЪљкјЭ
Ш жзЭЬЯдШб јеј јЭ
иШге ЬзмйШј еодЭ јШЩкоанЭ
иШге идемЪШйанШ
аижзкЮЭдШ зкбШ
гевайЪШ ЯШ игазШј.

ВШйзШ ЪквбШдШ
гШјбШ јЭ гејЭ ЪШйзЭ
еЪЭ йзШјдЭ ЪзкћанЭ
пйе иЪЭ гејЭ ЩевЭийа жзШйа
а Ьеб јЭ ЯШЫзћЭг
едШ иЭ зШЯЫезЭЪШ
гаЫеља
аЯгаоЭ
к гејаг гаивагШ
к ЩЭижкћк

50
бзоа ийШЯЭ бШ жзежвШднагШ
кзеђЭдаг ивабШгШ
жзЭЬЭвагШ дШгЭњЭдаг
игЭздег ежийШдбк
жеЩеЮдег ЩезШЪбк
дШ еЪеј дЭийЪШздеј жвШдЭйа

бејк ик њЭда гаљЭдана

ЪЭћ ејШЬава
жейзепава
зШийеоава а еЫвеЬШва
бШе ЩЭЯеодШ ЬЭнШ
бејШ иЪејЭ зеЬайЭљЭ даик кжеЯдШвШ
да ЯШЪевЭвШ
ЪЭћ ам иШге жеЬдеиавШ
а иЪа ЯШјЭЬде Щава ик дЭизЭћда.

МШижзШг жеоЭйбШ јЭ бзШј.

ЈШ иШг ЫШ ЪаЬЭвШ.
ВапЭ жкйШ.
РЪеј бзШј.
ЗШгаивавШ иШг ЫШ.
РШгШ зЭЮазШвШ
ибзејавШ.
РЪЭ жзажзЭгдЭ зШЬњЭ жежаиШвШ.
Ава бШЬШ јЭ йзЭЩШве жеоЭйа
иШ аЯЪЭЬЩег
дЭба иЭ бШгЭд жегЭзае
кЯдЭгазае иЭ кг
а иЪЭ јЭ еЬвеЮЭде ЯШ ЩељЭ
ЯЫеЬдајЭ ЪзЭгЭ
ЯШ ЪЭћЭ дЭЪзЭгЭ
ЯШ ЪЭћЭ вкЬаве
а ЪЭћк беднЭдйзШнајк.

ЈЭ ва бзШј – бзШј
ава јЭ жеоЭйШб.
ЙШбЪе ийШзе а Ывкже жайШњЭ!
БеЮЭ
 йевабе йеЫШ ижеЯдШм
Ш дапйШ га дајЭ бШЯШде.
МапйШ дЭ еЬЫедЭйдкм.
РШге ивкйњЭ
ЩкЬкћШ иЭћШњШ
ЬебШЯа дЭгећа
аиајШЪШјк кбзкЫ

ЬебвЭ ЬежазЭ жеЫвЭЬ

а гаиШе
а ЬШљЭ
жегаиШе дШ кжездеий
дШ деЪа игаиШе
жегаиШе дШ дапйШ
дЭпйе
жедЭпйе
да дШ пйШ.

Озагаива.
Се јЭ ЫкЩљЭњЭ.
ОзагаиШе јЭ ЯШийШвШ гаиШе
икгњаЪа йзЭд
жебкпШј ЬШ иЭ ЯШжШва аибзШ
Ш ЬШ иЭ иЪЭйве дЭ кжШва
ийзШм ЬШ иЭ кЫвЭЬШ ваб
ивабШ а ЯдШб
Ьебкоа ижеЯдШјШ
нЭвШ а бедШодШ
к еЪег иЪЭйег мШеик
мШеик ЯШ беја дЭ жеийеја ивеЪе
да ЯдШб
ЪЭћ иШге деЪШ ивкйњШ
иШге бзаб.

52
Ппедпаг Бјекншевић

ОЈЕРЛE, ЙАЙВЕ МЕ СПЕБА ОИРАСИ

ДШ Ща жаиШе онезијт
жзЭийШда жаиШйа жјЭигЭ
е онезији

ДШ Ща жаиШе онезијт
жебкпШј имЪШйайа ЬкЩља игаиШе
ивеЪШ а зајЭоа
бејагШ аижаикјЭп ојерле
а едЬШ бШЬ йа иЭ к жзЪа гШм
коадЭ ЩЭигаивЭдаг

ДШ Ща жаиШе онезијт
ЩкЬа кЯЬзЮШд жзЭгШ зајЭоагШ
бејЭ иЭ дкЬЭ иШгЭ
иШ ЪзмШ йЪеЫ јеп вШбебзавеЫ јЭЯабШ

ДШ Ща жаиШе онезијт
оЭпћЭ бзајЭжа а кгаЪШј Ькпк иЪејк
ийамеЪагШ ЬзкЫам жјЭидабШ

ДШ Ща жаиШе онезијт
дШкоа ЪељЭйа љкЬЭ ЩЭЯ еЩЯазШ пйе иа
а иШг оеЪјЭб а дШ игзй кжвШпЭд љкЬагШ

ДШ Ща жаиШе онезијт
иШЯдШј геЫкћЭ е гзШбк
бШбе Ща ЯдШе
кЮаЪШйа к ЬШзеЪагШ иЪјЭйвеийа

ДШ Ща жаиШе онезијт
дЭ жапа жјЭигЭ дШ ЪЭћ ЯШЬШйк йЭгк
жежкй ојерле бејк кжзШЪе аижаикјЭп
јЭз едШ јЭ иШге жјЭигШ е онезији
Шва дЭ а онезија иШгШ
 Пнезија дабег дЭ ЬеЬЪезШЪШ
дЭибведШ јЭ гдепйЪк а дапйШ
еЬ њЭЫШ дЭ еоЭбкјЭ
онезија дЭ жекоШЪШ
е игаивк а љЭжейа

Пнезија јЭ иШга игаиШе а љЭжейШ

ОјЭидаоЭ
ЗШйе јЭ дЭ жзЭйЪШзШј к жШйЭйаоде зкЫве жекбЭ
дЭ ЯШбвШњШј иЭ аЯШ
жзеЪаЬдеЫ жвШпйШ кгеЪШњШ

НдШ ЪапЭ – Ск – дЭ еЩайШЪШ

ЖЭљде йЭ апоЭбкјЭ
к азШнаедШвдег
ЯЪјЭЯЬШздабк јЭЯабШ

54
ГКАРНВИЛА, ИЗ ВЈЕЧМНРСИ

ГЬјЭ ЫвШиеЪа ик дЭийШва адам

ДШ в' ЯЫШива ик ЯШкЪјЭб
Ива ик ЯШћкйШва дШоШи
ТЬШљаЪпа иЭ ЫезЭ аЯдШЬ а аЯЪШд дШи
НйбкЬ еЫвШиаћЭ иЭ идеЪШ
ОеЪјЭзљаЪе еоадиба йаме
ЙШе бШЬШ иге изанШва ивеЪШ
НЬ дШи йзШЮЭћа гзШб
ДШ еиЪајЭйваге бе иеЪШ

ГЬјЭ ийЭ ЫвШиеЪа ЩзШћЭ жзЭЬШбШ иљЭЬЩЭдабШ

ГвШиеЪа гайибдм јкдШбШ нШзЭЪШ а жзЪШбШ
ГвШиеЪа ЬкмеЪдабШ иЪЭйШнШ ЫзЭпдабШ
ГвШиеЪа НзлЭјШ а ивајЭжам ЯШЪеЬдабШ
ГЬјЭ ЫвШиеЪа ик дЭийШва мЭзејШ-гкоЭдабШ

ГЬјЭ дЭийШвЭ ик жеЬ иЪеЬег

МЭбећ аЯЫеЪезЭдЭ зајЭоа
Т жейзШЯа ЯШ игаивег

ЛеЮЬШ ик изЭвЭ дЭбеЫ

Йе аижкњШЪШ ам дШЬег
ЛеЮЬШ ам иШг ГеижеЬ
Йзейа жекбег ЩвШЫег
Ив' Окпбад ЬјЭйањег Ькпег

ЙзеЯ вазибЭ ЩШјбЭ ЪеЬа

А геЮЬШ дЭба дЭЯдШдШн
БЭЯагЭда игзйдаб пйе ЩзеЬа
ВјЭоде жеийШЪљШ жайШњЭ
РШЬ – Байа ава дЭ Щайа –
Деб ЬШЪЭћ' иЭ јеп жвкйШ
Т жвеЬеЪеј ЪеЬа
 СШге – ИЯдШЬ

Т агЭ иЪајЭийа дЭидШ

МЭЩЭибеЫ гдеЫеЫвШијШ
Чйе иЭ иЪШбеЬдЭЪде гдеЮа
РвајЭЬЭћ' жзий БеЮја
ИЯ иЪЭЫШ а иЪјШ
ОШ ЬШдег зајЭоа иЪјЭйвеий
МШЬ дШгШ ЩваийШ
А дећк аЯ МШи дЭЩк ијШ

56
Икеама Упрт

ОПЕДКНГ

ЗШйЪШзШј жзеЯезЭ, дШЪкна ЯШЪЭиЭ,

БШна бљко, ЩШна оШб квШЯдШ ЪзШйШ,
ДШ дЭ кЫвЭЬШп њамеЪШ ибздШЪШ ванШ,
РбШгЭњЭдШ,
ДШ дЭ еиЭйап њамеЪ
ЗШЬШм,
ДШ йЭ њамеЪ ЫвШи дЭ ЬейШбдЭ.
ЊамеЪЭ ЫзеЯдЭ дШгЭзЭ
ДШ дЭ квШЯЭ к йЪејк бкћк.
ЊамеЪе вкбШЪийЪе ЬШ йЭ дЭ дШњкпа
Каиаоајег њкпбег.
ЗШ мзШЩзЭ ежШидеий јЭ жзевШЯдШ.
РйзШм
ДеЯаЪШ ежШидЭ,
ЙШе ЬШљадЭ
И идЭЫеЪЭ ТзШвШ...

ОзепЭйШј Ье зЭбЭ,
НивеЩеђЭд
РйзШмШ.
 ОНПТЙА

МаиШг јШ еЬ едам
Чйе ейбзаЪШјк деЪЭ иЪЭйеЪЭ.
РШге иШг зЭо ейбзавШ
И дЭ кикђкјЭг иЭ
ДШ ЯШжвеЪаг к ЬзкЫЭ ШЪШдйкзЭ.

МЭ ЫзШЬаг агШЫадШздЭ ЫзШђЭЪадЭ,

Майа кЩЭђкјЭг дШзеЬ,
Йеја јеп ивкпШ,
ДШ иШг жеЯЪШдШ ЬШ ейЪШзШг деЪЭ жзеЯезЭ.

ЈШ ЮаЪаг газде к иЪег бкйбк,

МЭ ЯШЩезШЪљШг ЩаљбШгШ ЬШ бШЮЭг ЬеЩзе јкйзе,
МЭ жзЭЪаЬаг жейзЭЩЭ ЮаЪейањШ,
ЗШмЪШвдШ иШг ЯШ иЪШба йзЭдкйШб
И ЫвЭЬШг иЪејШ жеивШ.

ТижЭвШ иШг к жейжкдеийа:

ИгШг агЭ а бкћк.
И иЪЭ пйе гЭ ебзкЮкјЭ
МајЭ га жзЭйњШ,
ЈШ иШг ЯШЬеЪељдШ.

58
ЗАОИР

НЩЭвЭЮайа иЪШбк йзШЪбк

ИЯЩзејШйа иЪШбк ЫзШдк
И ваий иЪШба
И иЪШ ЫдЭЯЬШ
ОзЭЩзејШйа бзйаоњШбЭ
ДкЮадк веЯЭ к безШнагШ
ЈШЩкбк а езШм
РЪЭ к бњаЫк кдЭйа
И окЪШйа
ЗШ дЭ ЬШј БеЮЭ ЪзЭгЭ
ЙШЬ ийЪШздеий дЭ ЩкЬЭ
МабШбШЪ ЬебШЯ

РЪејЭ жзаикийЪе
МЭћЭге ЬебШЯШйа жеийејШњЭг
ВЭћ ЩзејЭЪагШ а ивеЪагШ
И ЯдШбеЪагШ

ДзкЫШоајЭ дШг дЭћЭ ЪЭзеЪШйа

ДШ иге йк
 ОНРКЕ НВАЙВНГ ЖИВНСА

МЭкжкћЭдагШ иЪЭ јЭ јШиде.

МЭгШјк дабШбЪам дЭЬекганШ
Нбе жеЬЭвЭ жвЭдШ а иЪЭйвШ.
ЊагШ дабе дајЭ зЭбШе ЫвШиде
ДШ зШЬеий дајЭ еЬ ЫеижеЬШзШ
ДШ иШд иШге евШбпШњЭ ийЪШзШ
Ава дајЭ зЭпЭњЭ а дајЭ бзШј.
МЭкжкћЭдагШ иЪЭ јЭ јШиде
И дЭ жайШјк агШ ва игзйа
жеивЭ еЪШбЪеЫ ЮаЪейШ.
РШге еда беја ЫедЭйШјк
Т жзепвеий ЬШ Ща икйзШ ЪаЬЭва,
ИгШјк жайШњШ а дЭјШидећШ.
РШге њагШ дајЭ јШиде
ДШ ва агШ игзйа
ОеивЭ еЪШбЪеЫ ЮаЪейШ.

60
Бтдилип Дтбай

ЗИДАЊЕ ПАВАМИЦЕ И ЉТБНРСИЊЕ

ЉкЩљЭдШ бћЭз ийШзеЫ ЈкЫ-БеЫЬШдШ

гавШ иЭјШ ЬЭЪЭй ЈкЫеЪаћШ
КШЯШзЭЪШ ЫеижеђШ ЛаванШ
беза гкЮШ зеЬег МЭгШњаћШ:
„МЭ йзжШпЭ дШ ЫегавЭ ЩвШЫе,
де ЫзШЬапЭ и њагЭ ЯШЬкЮЩадЭ“

ОепљЭЬњЭ ЪзајЭгЭ иЭ жзаганШве

кЬеЪШ ЩкЬкћШ ЩзаЮШпЭ
ЫЬјЭ ћЭ јеј ЙдЭЮЭ дШ ЯЭгља ЩезШЪайа
же ЪШЯдЭиЭњк к ЪЭб а Ье ЪЭбШ

ПШЬЭ дЭагШз ијЭгоа ПШЪШданк

Ое киЭбеЪШњк ЫвШЪЭ КШЯШзЭЪЭ

дШгШийаз ЯШгајЭда иЪЭйк ЫвШЪк
бејеј иЭ йајЭве жзажејаве

ЛаванШ ЯеЪЭ ПШЬШ дЭагШзШ

ЬШ ЉкЩеийањк ЫзШЬа

ОеЯЪШ а йзаийШ кЬеЪанШ

ЪайЭЯеЪШ жШвам дШ ЙеиеЪк
ЬШ дШ нзбЪа жјЭигег ШзЫШйкјк

ОзајЭ де беиеЪибЭ бкбШЪанЭ ЯШжјЭЪШпЭ

иШ йзаийШ гШјийезШ
а йзаийШ оЭбаћШ

ЙдЭЫањШ јЭ иЪШба бШг ЯШвавШ

И РЪЭйа МабевШј и њагШ жјЭЪШ:

к изжиба икЯШздаб ЯШ ЙеиеЪег
РЪЭйШ ЕЪЫЭдајШ иЭ кЯаЬШвШ
 ОАСПИЈАПШИЈИМ ДТД

ОзаоШе га јЭ ГзаЫезајЭ ХШгЩвШб

бШЬ Ща аЯ ДЭоШдШ ОШйзајШзпаја ЬемеЬае
ијЭЬае јЭ к мвШЬк ийШзеЫ ЬкЬШ
оајШ кЯзЭвШ бзепњШ иЭ йШЪдЭвШ йевабе
ЬШ јЭ а ЬШњк ЩавШ дећ

РвШйбаг ЬкЬег
оШб јЭ а ЦШбез газаиШе

А нздезаина ик
еЬ ЩзШЬШЪаоШЪеЫ жвеЬШ
аийШбШва ЪапЭ ЪадШ
де пйе јЭ ЪеЬЭ Баийзанег жзейанШве

ДкЬ јЭ агШе а ЩзШЬк

еЬ зејШ ЬаЪљам жоЭвШ
Ш ЫеЬадЭ јЭ ЩзејШе кдШЯШЬ
бШ жеийШњк РЪајЭйШ
бШЬ јЭ аЯ даоЭЫ аЯдабШе

ЗШ жШиег јЭ деиае гШо

беја жейЭЯШпЭ аижеЬ мзШжШЪЭ безЭ
иШге бШЬ јЭ еЬ изжибеЫ йзедШ
АЫШзјШдЭ зШЯЫедае

СШбШЪ йе ЩјЭпЭ ЬкЬ

Ава бШЬ еде жШйзајШзм АзиЭдајЭ

иШ РзЩљЭг к дЭЯдШд бзЭдк
и дЭЩШ ЫзегеЪдШ ЮаЪШ ЪШйзШ
ейжШиШ гШо
йЭ ЬкЬ дШЬЪејЭ зШинајЭжа

62
ПШЯвкоа ЫШ
к ЬЪајЭ нздЭ ЬкЫЭ

МЭћк јШ ЬШ йЭ ЯЫзегаг ЬкЬЭ

зЭоЭ РЪЭйа ИвајШ
беја Ызегег кжзШЪљШ
ЪЭћ мећк ЬШ йЭ кЬЪејаг
бШбе Ща ЯШ дШзеЬег зШиајШдаг
дШ ЬЪајЭ деЫЭ
геЫШе ЬШ меЬШп
же ЪјЭбеЪагШ
 Стмчица Радткнвић-Тнпбица

ЧИОЙА НД РВЕСКНРСИ

ЙШе аЯ ЬЪезибеЫ ЪЭЯШ ЪвШЬШзбадам зкбк

беиеЪибег гкийзег,
аибвЭиШдШ к бШгЭдк,
жеЬ ЫзШЩеЪШобЭ ибкйЭ иЭ иЪавШ
кгаЪЭдШ аЯ љкЩеийањибеЫ ЪЭЬзШ
нзбЪШ еЫздкйШ гШйЭзадибег гевайЪег.
Т мзаиеЪкља кбзШпЭдеј ЩвШЫепћк ЬкмШ
бШе жвеЬдШ веЯШ дШ ЩзЭЫк БеЮјЭЫ ЬегШ
аЯ гевайЪЭ ЩвШЫеоШийаЪЭ ЫеижЭ КШЯШзЭЪЭ,
ийзШЬШвдег икЯег аибШе иЭ а аийбШе ижШи
ЯШ мзаийеагЭде ийШЬе еЬ ЪкбеЪШ.
Чкга гевайЪШ к ЫзШЩеЪШобаг ЫзШдШгШ
аЯ безЭдШ а бШгЭдШ бШе Эме
ЬШ дШђк газ жеЬЪаЮдана,
ЬШ даок иадеЪа бШе аЯЬШдна гШивадШ
а идШЮЭ иЭ оЭЬШ к ЩвШЫеЪЭзјк
еиЪЭйљЭдШ вкоег еоадибег
к иЪЭйвк Ье бзШјШ ЪЭбШ.

64
ЗАКНГ

ЛеЮЬШ јЭ изжибШ жзаоШ еЬШЩзШвШ иЪеј жкй едеЫШ йзЭдШ

ЙШЬШ ЈЭлагајШ а ЈЭЪЫЭдајШ
ийзШмеЪЭ иЪејЭ а кжайЭ
жевеЮапЭ к зкбЭ иШгеј ОзЭиЪЭйеј БеЫегШјна
а жедаЯде, Ш кгде
еЩезапЭ гШо БШјШЯайеЪ к ибкйЭ ЬШ газкјЭ ћкйбЭ
гЭийе ЫвШЪЭ РйЭлШдеЪЭ.
ЛеЮЬШ а бШЬШ иШ иеЩег жедЭпЭ Ькм а йзШЫ к оЭийанШгШ
ОзЭжеЬеЩдЭ ОШзШибЭЪЭ бејЭ ЯШбзавапЭ дЭЬзагШ
а жеЬШзапЭ ЫзкЬа иЪејеј
ЬШ ЪЭднЭг газШ а гавепћк јЭ еЫзШЬЭ.
А геЮЬШ едЬШ бШЬШ јЭ ЈЭлагајШ ОемЪШвк бдЭЯк
БеЮјег зкбег, ЯвШйдаг дайагШ бШе ЯШЪЭпйШњЭ кйаивШ
к ЪзЭгЭ, гШјбШгШ зейбањШгШ,
бШе ЯШвеЫ ЯШ ЬеЩШ а аибкпЭњШ бејШ ћЭ Ьећа а
к бејагШ ћЭ еЬвкоде еЬЯЪШњШйа зЭоа:
„РШЬ дЭ жзЭЬШј ЯШЩезШЪк ЪељЭдШ йа оЭЬШ а
еЬЩШна иЪШба ийзШм бШЬШ дШи кЬеийејапЭ...“
 Микам Михајкнвић

ТЛЕРСН НОПНШСАЈА
Минлипт-Мийијт Јнвамнвићт, бпаст и оермийт

ЛЭийе ежзепйШјШ, јШ йа жЭигк жапЭг,

ЗдШп ЬШ дајЭ икЯШ, жШ ЬШ јЭ аЯЩзапЭг.

Са еЬвШЯап йШге ЫЬЭ јЭ гдеЫе ЩељЭ,

НийШЪљШп гЭ, ЩЭЯ зШгЭдШ, дШ дЭзШЪде жељЭ.

ЛебзЭ жйанЭ и јкЫШ, бзЭдквЭ ик 'ЪШге

ОзЭжкпйШп гЭ ИЩзк ЬШ ам ЬеоЭбШге.

ОЭигШ дШг јЭ ЩавШ вЭб, љкЩШЪ а мзШдШ,

ЙзЭжавШ дШи а јШоШвШ жзЭЬ ЬШмег ЬкпгШдШ.

РйамеЪа дШг Щава бзавШ - кйеоапйЭ,

Меиава дШи иШ ОШваћШ дШ иЪЭйе ЗеоапйЭ.

Йеоаћ иШЬ йа гШпЭ, а Дкоаћ йЭ оЭбШ,

СЪејШ жЭигШ, ЩзШйШн, дШЬЮаЪЭћЭ ЪЭбШ.

16. лапса 2019.

66
ОЕРЛА Н ОЕРЛИ

ЙкжавШ иа гЭ жейжкде ЩЭижвШйде

Т ЪзЭгЭ жзЭЬзШйде, зШйде, жезШйде.
БавШ иа га а еийШвШ
ЙвШйде аийадЭ
Т Эза жзЭЪзШйШ, йзШдЯанајЭ, ЬЭгебзШйајЭ,
РкзеЪЭ ЬЭгебзШйајЭ,
ОзЭЬзШЫШ гејШ.
ЙШбе жеЬзмйШЪШг ЯЩеЫ ЙеиеЪибеЫ ЩејШ
ЈЭз, жзЭибкже јЭ дШ њЭЫШ жеЬиЭћШњЭ,
Т йзЭдЬк ЩзЭдЬ јЭ ЩзаиШде жШгћЭњЭ,
А йа гЭ ЩЭийаЬде ЪзШћШп к жзепвеий
И жежкй ЪзШдШ ЫзШбћЭг
МШ беий
Чйе иЭ ЯШзавШ к Ызве ЬкЩебе
И дЭ ЬШ ивЭжавк дШ ебе
ОШ гШбШз а еЩШ аижШвШ.
ГвЭ, окЬШ, Ьеб йЭ жзебвањЭг
Йе Ъкб иШгейда иШ ОзебвЭйајШ,
ОеЬавШЯЭ гЭ еЩеийзШде
Тгда Вапњаћ а ЩЭва ЛавајШ.
МШ њамеЪк беий иа гЭ дШЪЭвШ
БЭЯ ЫкиШвШ, ЩЭЯ ЫкЬШвШ...
РШге йа, жЭиге,
ЛеЮЭп а ЩЭЯ ЪаЬЭвШ
ДШ гЭ дШикоЭп
МШ Ьде
НЬШбвЭ иа гЭ жеЬаЫвШ.

Са иа аЫвШ
БкиевЭ жеЫкЩљЭдЭ
ОШ дШђЭдЭ...
 Са иа
ОзаиЭћШњЭ дШ ийШЯЭ
ОеикйЭ зШйвкбег ЬЭйањийЪШ...

Са иа
МЭизЭђЭда ЬдЭЪдаб
ИЯЩезШдеЫ ЩеЮкзеЪеЫ ваийШ...

Са иа
РЪЭйвеий, зЭйбШ иЪЭйвеий,
Т ЫЭйагШ
ГЬЭ иЭ јеп јЭЬаде апоЭбкјЭ
ЙепоШйШ зкбШ ФзаийШ
ЗШ ЩЭЫ аЯ ЩеЬљабШЪеЫ ЯШЫзљШјШ ЮанШ...

Са иа
ОйанШ
НодШ ЩЭвЭЮданШ
МЭЬеиШњШдам ЪаиадШ...

Са иа
ЧадШ
Йејег ЬапЭ
И иШЬ АдШ ЙШзЭњадШ...

Са иа
ВЭдоШданШ
МЭбзкдаиШдШ кЯЬШданШ
ЗШ ЪЭоайЭ гвШЬеЮЭњЭ...

Са иа
РЪЭйаедаб
РШЩвШидЭ иЭдЭ...

68
Са иа
ЙШгаоШб
ЙШгЭдШ
НЬ ийЭдЭ...

Са иа
Йеий
Йеийајк
Лепйа...

Са иа
ФзШг
НжзеийШ
Лавеийа...

Са иа жЭигШ
Т жЭига
ИЯ жЭигЭ
Н жЭига
ЗШ жЭигк
МШЬ жЭигШгШ...

ЈШ иШг иШге јЭЬдШ оЭигШ

СЪејаг еЬЪздкйаг гаивагШ...

ЈШ иШг иШге еЬЪздкйШ оЭигШ

СЪејаг дЭжзЭикпдаг ЩкјанШгШ...

ЈШ иШг евеЪбШ
ПШижШзШдам идеЪШ а ивеЪШ
ОзаЫзљЭдШ йЪејаг зкбШгШ.
 МА МЕБЕРЙНЛ ВЕМЧАЊТ
РКАВЈАМРЙЕ ГНРОЕ
Дапимйи Јевпић

РЪк дећ беоајЭ аЯдШЬ ЫвШЪЭ,

бе иЪана, йзЭжћкћЭ еЬијШјЭ жзШЪЭ!
ОЭйва иШ ЬдШ јШЪШ
гвШЬеј Яеза ик дШјШЪШ!

Свадба!

ЙеоајШп – гедШм жзЭбе бвЭжШвШ,

бе гкЮјШб жзЭбе жзШЫШ,
жзЭдеиа ЬкЫк ЩЭвк мШљадк
еЩљкЩљЭдк оажбег еЬ јЭЪШдђЭљибам ивеЪШ.
ОеЬаЮЭ јЭ к Ъаи йевабе
ЬШ иайе – Юайе вШбе геЮЭ ЬШ ЬеЩШна
а ђквк јШЩкбк кЯдЭиЭ
Ье иШгеЫ зеЫШ бзеЪШ!

Удаје ре оерла!

Оейег, вШЫШде, ЬкЮ жеЬеЪШ,

деЫк жзЭЬ деЫк,
зкбк жеЬ зкбк,
мШљадШ, иЪШ еЬ ийамеЪШ,
ийаЮЭ жзЭЬ евйШз!
СШоде к жеЬдЭ,
(бШбШЪ јЭ йе ЬШз!)
ЪЭдоШЪШ јЭ РкднЭ!!!

70
МШ иШЪ ЫвШи
ЯЪедШ иШ дЭЩШ
ЬШгШзШјк
жзШЪе жеЬ зЭЩзШ!
Бзкј еЬвЭЮЭ
еЬ иЪеЬШ

Ье жеЬШ!
ОЭигШ,
к ЬкЫеј ЩЭвеј мШљада
аЯ идеЪШ
(рва изасйама нд ркнва и рсихнва)
жзейЭЮЭ иЭ
РкднЭг еЪЭдоШдШ
Ье иШгеЫ ЩавШ
Ваиебам ДЭоШдШ!!!
4
од рода светла и славна
4
 Бтдилип Дтбай

КАЗАПЕВ ОЈЕРМИЦЙИ ПНД

РЪЭйа ЪЭвабегкоЭдаб бдЭЯ КШЯШз ФзЭЩЭљШдеЪаћ дајЭ иШге Юз-

йЪШ а йЪезШн беиеЪибеЫ жеЬЪаЫШ а ЯШЪјЭйШ, ЪЭћ а ийеЮЭз, ебе бејЭЫ јЭ
иШЩзШдШ ЪЭвабШ изжибШ жеЭЯајШ, еЬ бзШјШ XIV ЪајЭбШ, Ье ЬШдШи.
РЪЭйежеоаЪпа бдЭЯ КШЯШз жейаоЭ аЯ ГзЩљШ, иШ изжибеЫ жзагез-
јШ. Бае јЭ жЭмШздаб дШ ЬЪезк нШзШ ДкпШдШ. ОеивЭ њЭЫеЪЭ игзйа кЯЬаЫШе
иЭ Ье бдЭЯШ ЛезШЪибЭ РзЩајЭ. ГеЬадЭ 1353. нШз ДкпШд јЭ ЩвШЫеивеЪае
КШЯШзЭЪ ЩзШб и Лаванег, еЬ зеЬШ МЭгШњаћШ.
ЙдЭЯ КШЯШз јЭ јЭЬада изжиба еЩвШида ЫеижеЬШз беја јЭ агШе вЭЫа-
йагайЭй еЬ ийзШдЭ РзжибЭ жзШЪеивШЪдЭ нзбЪЭ. ЗШмЪШљкјкћа йег ЩвШ-
ЫеивеЪк жеийШе јЭ Салндпжах рве Спорйе зелље. Бае јЭ ЪЭваба ЬеЩзейЪез
а бйайез. БеЫШйе јЭ ЬШзаЪШе гШдШийаз ФавШдЬШз а жеЬаЫШе ЯдШгЭдайЭ
ЯШЬкЮЩадЭ: КШЯШзанк к ЙзкпЭЪнк, гШдШийаз ЖЬзЭве (бШидајЭ дШЯЪШд
ГезњШб) к Ьевада ЛвШЪЭ а гШдШийаз ПШЪШданк к бејеј жеоаЪШјк њЭЫеЪЭ
иЪЭйЭ гепйа. ДШе јЭ жЭоШй ЬкмеЪдег а бквйкздег ЮаЪейк ЛезШЪибЭ
РзЩајЭ (ПШпбЭ), жзкЮаЪпа кйеоапйЭ ЪЭвабег Щзејк аиамШийШ, иадШј-
ибам а иЪЭйеЫезибам гедШмШ. СагЭ јЭ дШийШЪае бедйадкайЭй ЬкмеЪдЭ
гаиајЭ РЪЭйеЫШ РШЪЭ, беја јЭ кйЭгЭљае дШјЬкЩљЭ ЪЭЯЭ иШ РадШјибег а
РЪЭйег Ыезег.
КШЯШзЭЪ ЬЪез к ЙзкпЭЪнк жзкЮШе јЭ ЫеийежзагийЪе дШјеЩзШЯеЪШ-
дајаг љкЬагШ йеЫ ЬеЩШ – ЩеЫеивеЪагШ, лавеиелагШ, бњаЮЭЪданагШ а
дЭагШзагШ. Т иЪЭгк јЭ агШе жеЬзпбк а жегећ иЪејЭ гкЬзЭ икжзкЫЭ
ЛаванЭ, бејШ јЭ к йег Ькмк еЬЫШјШвШ њамеЪЭ бћЭза, ѝЭвЭдк, ЛШзк, ДзШ-
ЫШдк, СЭеЬезк а НваЪЭзк а иадеЪЭ, РйЭлШдШ а ВкбШ.
МШ КШЯШзЭЪег ЬЪезк јЭ ЮаЪјЭвШ а зеђШбШ ѝЭвЭдШ, жеивЭ йзШЫаодЭ
ЛШзаобЭ ЩайбЭ 1371. ЫеЬадЭ, адШоЭ икжзкЫШ ЬЭижейШ ТЫљЭпЭ ЛзњШЪоЭ-
ЪаћШ, беја јЭ и ЩзШйег ВкбШпадег ЪвШЬШе јкЮдаг еЩвШийагШ изжибеЫШ
нШзийЪШ. НЪШ аЯкЯЭйде еЩзШЯеЪШдШ а дШЬШзЭдШ ЮЭдШ коЭийЪеЪШвШ јЭ к
ЪШижайШњк КШЯШзЭЪЭ а ЛаваоадЭ ЬјЭнЭ, бејШ ик јЭ ЬеЮаЪљШЪШвШ бШе
иЪејк ЬзкЫк гШјбк. МШзеоайе јЭ њЭд кйанШј Щае жзЭикЬШд к лезгазШњк
ѝЭвЭдЭ а РйЭлШдШ, беја ик жеийШва жзеиЪЭћЭда а аЯЪШдзЭЬда ЪвШЬШза а
ЩеЫедШЬШмдкйа жјЭидана.
РЪЭ йе јЭ ЩавШ жзажзЭгШ бдЭЯШ КШЯШзШ ЯШ дЭкжезЭЬаЪа жеЬЪаЫ к
изжибеј аийезаја – аЯЩез ХШзийЪШ дЭЩЭибеЫ, пйе јЭ ЬзкЫе агЭ ЪјЭодеийа.

75
 Т жјЭига „ОзежШий нШзийЪШ изжибеЫШ“, „иебе йанШ иаЪШ“, к беЫШ
иЭ жзЭеЩзШйае иЪЭйайЭљ ИвајШ, Ьедеиа бњаЫк бдЭЯк КШЯШзк, бејШ иШгШ
ЩЭијЭЬа:
Йнле ћеч ре опивнкеси хапрсвт?
Ики внкич хапрсвт меберйнле,
Ики внкич хапрсвт зелаљрйнле?

ХШз КШЯШз еЬЫеЪШзШ:

Айн ћт ре опивнкеси хапрсвт,
Ппивнкеси хапрсвт зелаљрйнле,
Зелаљрйн је за лакема хапрсвн,
А меберйн твей и дн вейа.

ИЯЩезег ХШзийЪШ дЭЩЭибеЫ, дШ ЙеиеЪк жељк 1389. јЭ кйЪзђЭд

иЪЭйеиШЪиба жкй, бејаг изжиба дШзеЬ меЬа йгкпШгШ аийезајЭ Ье ЬШдШ
ЬШњЭЫШ.
ТиЭбеЪШњЭг ЫвШЪЭ КШЯШзЭЪЭ еЩЭЯЫвШЪљЭдШ јЭ МЭгШњаћбШ РзЩајШ.
РЪјЭЬеоа дШг е йегЭ жеЭЯајШ, бејШ дШийШјЭ жеивЭ беиеЪибеЫ жевегШ, пйе
„дШђЭ аибзк к бШгЭдк“. ЛајЭпШјк иЭ а игјЭњкјк жвШо а жемЪШвЭ ЪЭвабе-
гкоЭдабк КШЯШзк.
ѝЭлагајШ жапЭ „ЛевайЪк иЪЭйег бдЭЯк КШЯШзк“. ЗШмЪШљкјЭ гк
дШ ЬШзеЪагШ „к жзежШЬљаЪег а гШвеЪЭодег“, Ш јеп ЪапЭ дШ „дЭжзе-
вШЯдег а ЪЭвабег, / пйе иа жзагае еЬ БеЫШ“.
ОШйзајШзм ДШдаве к „РвеЪк беиеЪибам ЩезШнШ“, ивајЭЬЭћа КШЯШ-
зЭЪе ежзЭЬЭљЭњЭ, бШЮЭ: „Тгзаге ЬШ иЪШЫЬШ ЮаЪа ЩкЬЭге“. Т жјЭига
„ИижеЪЭий гзйЪеЫ бдЭЯШ КШЯШзШ“, бзеЯ бдЭЮЭЪШ кийШ жезкокјЭ: „БељШ га
Ща жемЪШвдШ игзй / дЭЫева иШ жезкЫег ЮаЪей“. И гедШм аЯ ПШЪШданЭ,
жеивЭ ЙеиеЪибеЫ ЩејШ, к „ОвШок ЯШ бдЭЯег КШЯШзег“, ЪЭва бШбе „к бзЪ
жзЭйЪеза иЭ ЪеЬШ“. А дЭжеЯдШйа аЯ ПШЪШданЭ жапЭ а жемЪШвк, а жвШо а
гевайЪк бдЭЯк КШЯШзк.
ЛЭђкйаг, е ЪЭвабегкоЭдабк КШЯШзк дШјЬкЩљЭ јЭ жзежјЭЪШвШ њЭ-
ЫеЪШ икжзкЫШ ЛаванШ. Т жјЭига „ТЬеЪийЪк гејЭгк ЮЭдаб“ жзЪа ийам ЫвШ-
иа: „Йе јЭ еЪШј?“
ЗдШ ЛаванШ бе јЭ ЪЭвабегкоЭдаб, пйе агШ ивеЩеЬк жзЭЬ Геиже-
Ьег ЬШ ЩкЬЭ дЭЩЭиба ЯШпйайдаб ЯЭгШљибаг ийзШЬШвданагШ, ЫењЭдаг
еЬ ЩЭЯШбедам ЪШзЪШзШ. ОеЯаЪШ ЫШ: „Озага езкЮјЭ а кийШда а дЭ ЯШбШ-
ида!“ КШЯШзШ, беја иЭ иЪејег ЮзйЪег а жеЬЪаЫег жзаЩзејШе йШЩезк дЭ-
ЩЭибам зШйдабШ, жезЭЬа и ебег „бејЭ дабШЬШ дЭ ижШЪШ“ а беја „иајШњЭг
иЪЭ ЯЪЭЯЬЭ дШЬиајШЪШ“.

76
 Ава, бдЭЫањШ ЛаванШ, ЯШ бејк РЪЭйа ЪвШЬабШ МабевШј бШЮЭ: „ЛШ-
јбШ дШпШ, нШзанШ ЛаванШ, / дШјивШЪдајШ изжибШ кЬеЪанШ“, жеийШјЭ жзЪШ
изжибШ ЪвШЬШзбШ, бејШ „гкпбег зЭЪдепћк“ (ЙедийШдйад УавеЯел) дШ-
ийШЪљШ гкЬзе, еЬвкоде, ЬажвегШйиба а ЮзйЪЭде, ЬјЭве ЯШпйайдабШ иЪеЫ,
иЪејЭ ЬјЭнЭ а дШзеЬШ, беиеЪибеЫ ЪЭвабегкоЭдабШ КШЯШзШ.
ЛаванШ жеЯаЪШ ПШЬШ МЭагШзШ, беја јЭ иШЯаЬШе ПШЪШданк, ЬШ ЫзШ-
Ьа гШдШийаз ЉкЩеийањк, ЫЬјЭ иЭ кЬегаве йзаийШ кЬеЪанШ изжибам Ъа-
йЭЯеЪШ, беја ик еийШва и КШЯШзЭг дШ ЮзйЪЭдег жељк ЙеиеЪк. ЛЭђк њагШ
јЭ а гШзаобШ кЬеЪанШ, ѝЭвЭдШ ЛзњШЪоЭЪаћ, к гедШпйЪк ѝЭлагајШ. Н
йег безейдег иЭийзадийЪк ЩзадквШ јЭ гедШмањШ ЕЪЫЭдајШ, бејШ дЭЫЬШ
ЩајШпЭ ЛаванШ.
ЉкЩеийањШ јЭ жеийШвШ изжиба икЯШздаб, к беја ик иЭ ивава жейе-
на икЯШ ЯШ ЙеиеЪег.
ЛЭђкйаг, КШЯШзЭЪ дШјзеђЭдаја жјЭидаоба зеЬ ик њЭЫеЪШ а Ла-
ваоадШ ЬјЭнШ, ѝЭвЭдШ а РйЭлШд.
ѝЭвЭдШ иЭ 1385. ЫеЬадЭ кЬШјЭ ЯШ ЂкзШђШ ДзкЫеЫ БШвпаћШ, Ыеиже-
ЬШзШ ЗЭйЭ а жзагезибам ЯЭгШљШ. И, бШе пйе јЭ ЛаванШ жзЭдајЭвШ ЪвШий
дШ иадШ РйЭлШдШ, дШбед њЭЫеЪеЫ ийанШњШ жкдељЭйийЪШ, йШбе јЭ ѝЭвЭдШ
жеийкжавШ жзЭгШ иЪег јЭЬаднк, БШвпа СзЭћЭг. Ме, йШј еЬЪШЮда а
мзШЩза ЫеижеЬШз а зШйдаб Щае јЭ бзШйбеЫ ЪајЭбШ. Тдкб ВЭвабегкоЭдабШ
ЙеиеЪибеЫ КШЯШзШ, ЗЭйк јЭ игШйзШе ЬајЭвег зШЯЬзеЩљЭдеЫ изжибеЫ нШз-
ийЪШ. ВвШЬШе јЭ к иШЫвШијк иШ ДЭижейеЪадег иЪеЫ кјШбШ РйЭлШдШ КШЯШ-
зЭЪаћШ, беја јЭ ийевеЪШе к БЭеЫзШЬк. Се јЭ ЯШжЭоШйае а жеиљЭЬњаг оа-
дег, бШЬ йЭпбе ЩевЭийШд ЬевШЯа беЬ РйЭлШдШ, ЬШ Ща дШ њЭЫеЪег ЬЪезк
аЯЬШмдке 28. ШжзавШ 1421. ЫеЬадЭ. РШмзШњЭд јЭ к БЭеЫзШЬк, кЯ дШјЪапЭ
жеоШийа. БкЬкћа ЬШ јЭ „кдШжзЭЬ жзЭЬЪаЬЭе иЪејк игзй“, бШбе бШЮЭ Йед-
ийШдйад УавеЯел, гвШЬа БШвпШ јЭ иЪег кјШбк РйЭлШдк жзЭЬШе дШ кжзШ-
Ък ЗЭйк. СШбе иЭ изжибШ ЬзЮШЪШ ежЭй жзеийазШвШ еЬ ДкдШЪШ Ье ѝШЬзШдШ.
РзжибШ бњаЮЭЪдеий XV ЪајЭбШ а иЪам ЪјЭбеЪШ, дЭ геЮЭ ЬШ иЭ
ЯШгаива ЩЭЯ ЪЭвабЭ жеЭЯајЭ КШЯШзЭЪЭ жезеЬанЭ.
ВаЬјЭва иге к бШбЪег ик Ькмк, к зеЬайЭљибег Ьегк, кЯзШийШва
еЪа ЩкЬкћа ЬзЮШЪдана а ЪЭваба жјЭидана. ТЬШјег, ѝЭвЭдШ јЭ ЬепвШ к
ЗЭйк, ЬзЭЪдк жеийејЩадк МЭгШњаћШ. Т њеј ик, бШе а к ПШпбеј, дШпва
кйеоапйЭ гдеЫа гедШиа – аиамШийа, ЫЬјЭ ик к гевайЪЭдег йамеЪШњк
ийЪШзШва ЩеЫеивеЪибЭ ижаиЭ, ЩШЪава иЭ жзЭжаиаЪШњЭг, жзЭЪеђЭњЭг а
зЭЬШбнајег йЭбийеЪШ. ѝЭЯЫзе йеЫ ЬјЭвеЪШњШ дШвШЯаве иЭ к гШдШийазагШ
ЗЭйибЭ РЪЭйЭ ЫезЭ, дШ РбШЬШзибег јЭЯЭзк.
Ск јЭ ѝЭвЭдШ БШвпаћ изЭвШ иЪеЫ ЬкмеЪдабШ, МабедШ ѝЭзкиШва-
гнШ. Т ЯдШгЭдайег „Гезаобег ЯЩездабк“ дШвШЯЭ иЭ ѝЭвЭдадЭ жеивШда-
нЭ еЪег ЪЭвабег йЭевеЫк, ЬкмеЪдабк а жјЭидабк, аЫкгШдк гШдШийазШ
ВзШњадШ, беја јЭ, же ЩвШЫеивеЪк РЪЭйеЫШ РШЪЭ, еидеЪШд 1223. ЫеЬадЭ.
 Йзкдк ѝЭвЭдадеЫ ЮаЪейдеЫ а ЬкмеЪдеЫ ежайШ жзЭЬийШЪљШ њЭдШ
жеивШданШ – жјЭигШ „НйжаиШдајЭ БеЫељкЩде“. Оапкћа Мабедк ѝЭзкиШ-
вагнк, ЮШва пйе „ЯШгШве а ЯШ бзШйбе Ща дШг ЪађЭњЭ, / ЬШ Ща бе зЭбШе
бШбе к ЯзнШвк ваб кЫвЭЬШиге / ава к дЭба иШд вШба ЬШ ЩЭјШм идЭиЭдШ“.
НдШ аижеЪајЭЬШ иЪејк гкбк: „ѝЭз ЮЭљЭњЭ ЩеЫШйийЪШ а икјЭйдШ ивШЪШ, / Ш
кјЭЬде а ивШийа, дЭ еийШЪљШјк дШи, / беја иЭ бевЭЩШге к гезк еЪеЫ икјЭ-
йдеЫ ЮаЪейШ, / ЬШ кЯдабдЭге бШ иЪЭйвеийа оШидеЫШ а ЩЭийЭвЭидеЫШ жзЭ-
ЩаЪШњШ. / ѝЭз жегзШоапЭ иЭ еоа гкбег а гЭйЭЮег / беја јЭ к иЪЭйк“.
ЦЭйаза ЫеЬадЭ жзајЭ кжебејЭњШ, ѝЭвЭдШ дШ еийзЪк БЭпбШ жеЬаЮЭ
иЪејк ЫзеЩдк нзбЪк БвШЫеЪЭпйЭњШ ОзЭиЪЭйЭ БеЫезеЬанЭ, к бејеј јЭ 1453.
ЫеЬадЭ иШмзШњЭдШ. Т ЩваЯада жеоаЪШ а њЭдШ иЭийзШ НваЪЭзШ, оаја јЭ
ЫзеЩ дЭЬШЪде ейбзаЪЭд.
Н ВаЬеЪЬШдк 2006. ЫеЬадЭ, Ьае ѝЭвЭдадам гепйајк ижкпйЭд јЭ
бзШј ћаЪейШ ВЭвабегкоЭдабШ ЙеиеЪибеЫ КШЯШзШ, к нзбЪа КШЯШзанШ. СШбе
ик иЭ жедеЪе изЭва а ЯШЫзвава ейШн а бћЭз, беја иЭ к ЙзкпЭЪнк зШийШпЭ
1385. ЫеЬадЭ. ЦкЬЭиде а иаЪеваоде изЭйЭњЭ едам беја иЭ к ГеижеЬк а
аийезаја дабШЬ даик да зШийШјШва.
СШбе ик к ЪјЭодеийа ЯШЫзљЭда РЪЭйежеоаЪпа бдЭЯ КШЯШз а њЭЫеЪ
ЩеЫедШЬШмдкйа иад РйЭЪШд Ваиеба, оаја ийамеЪа ик кбвЭиШда дШ ЙеиеЪ-
ибег ийкЩк, иЪјЭЬеоЭћа е ЮзйЪа гкоЭдабШ ФзаийеЪеЫ КШЯШзШ, беја:

Свеокелемисиф и ркавмиф
йан йайав днбап оарсип и зачсисмий,
лтдпн опивнди дтфнвме јагањхе
да т Хпирст днбпн рйнмцајт
и опиле лтцења вемах
и вичње ркаве тцермихи бтдт.

Ива, бШбе к „РвеЪк љкЩЪЭ“ бШЮЭ, жеЯаЪШјкћа ейжШвеЫ ЩзШйШ ВкбШ

ЬШ иЭ ЪзШйа: „ѝЭз БеЫ јЭ љкЩШЪ“, ЬШ Ща „љкЩШЪљк иЭ ежЭй ијЭЬадава / к
иШгег Фзаийк БеЫк дШпЭг, / ЙегЭ ивШЪШ иШ НнЭг / а иШ РЪЭйаг Дкмег /
к ЩЭибзШјдЭ ЪЭбеЪЭ, / Агад“.
ОзЭЬ РжегЭдабег бдЭЫањЭ ЛаванЭ еијЭћШге бШбе иге а га,
дЭЬеийејда, иШ КШЯШзЭЪаг йјЭвЭидаг а ЬкмеЪдаг зеЬег ЯШкЪајЭб а
дЭзШЯЬјЭвде ијЭЬањЭда.
БвШЫеЬШзаг, ЫеижеЬе мзапћШдибШ.

(Береда ма нсвапањт 32. „Јеуилијимиф дама“ т Тпрсемийт, 11.

јтма 2019. гндиме)

78
ВЕМАХ РПОРЙИФ ОЕРМИЙИЊА
Љиљама Бпакнвић

ИЛА КИ ГКАРА НД ЗЕЛЉЕ РПБИЈЕ

ГвШида иЭ РзЩаје!
Де јкоЭ иа ЩавШ ЬабШ:
ФзШЩзШ, оШидШ, мзаийевабШ.
Йе йЭ ЬШдШи вШЮагШ кЩае?
ТийШда, кижзШЪа иЭ,
жзеЫеЪеза, ЯЩШна иадќазЭ.
Ћкйап Ш иЪЭ Ыеза.
ДШдШ дЭгШ жзЭЬ дШгШ,
ЫевЭй дШг дШ зШгЭдШ жШвШ
аШбе јЭ ЫезШ ЬШЪде еваийШвШ.
ЂкзђЭЪЬШд јЭ, ЩкЬЭ иЭ мШјЬкна,
ЫвШида иЭ бШе ЫвШЬда Ъкна,
ЯЩШна ебеЪЭ еЩгШдЭ, ЪзЭгЭ јЭ жейењЭ.

ФЭј, ЫвкЪедЭгШ РйзШЬаје, ЩЭийзШЫаје, бзЪежаје!

ОШйданЭ гејШ гЭђк зеЪеЪагШ,
егЭђЭдШ ЫзеЩеЪагШ,
дШийШњЭдШ зеЩеЪагШ.
ВаЬап ва ЪЭднЭ еЬ икЯШ
пйе аижвЭйепЭ гШјбЭ
беиеЪибам гкоЭдабШ,
а ийзЭљШдам коЭдабШ
а едЭ гШјбЭ јЭЬадШнШ, ЧкгШЬадШнШ,
пйе беийагШ жеЬкжазк
изЭгибк зШЪданк?
Е РзЩајанЭ, бзШйбежШгйаванЭ, дЭЯШмЪШвданЭ,
еЫвШиа иЭ, кижзШЪа иЭ.

МШпа ЮаЪейа даик дШпа,

ЯдШп ва?
Маик к бкћШгШ, иЭвагШ а ЫзШЬеЪагШ –
Эде ам вЭЮЭ к зкпЭЪадШгШ
 нзбЪЭ РШгеЬзЭЮЭ,
к ДШгљШдеЪеј зкна к ВкјШЬадеЪеј гкна,
к изнк ѝкЫеЪаћШ гШјбЭ.
МШпЭ ЫвШЪЭ даик дШ зШгЭдагШ,
да дШ ЯЭгља, да дШ дЭЩЭиагШ,
да к йезЩШгШ даик:
Еде ам кЯаЬШдЭ к ЋЭвЭ-бквк к Мапк.
Дапк беийа жзЭЬШбШ а еивкпбкјк:
МЭ окјк РзЩајк.

Абе иЭ дЭ еЫвШиаге јеп ЬШдШи –

ЯдШћЭ ЬШ дајЭ ЪзЭЬЭве Ыадкйа ЯШ дШи.

Внрсами Сепбије...

82
ВИДНВДАМ

МШ ВаЬеЪЬШд ЪаЬеЪк йзШЪк,

жзШЪк ЪЭзк, еЩзШЯ а изнЭ
дШ икднЭ Яезег аЯдеиаг.
ОзеЩкЬаг бћЭз кидквк,
пШљЭг јЭ Щаийзег аЯЪезк
к бзоШЫ ЪеЬЭ ЬШ ЯШмЪШйа,
геЮЬШ ћЭ ежЭй йзЭЩШйа
ЙеиеЪбШ ЬЭЪејбШ РзЩаја.

МШ ВаЬеЪЬШд зШде кзШдаг,

кљЭ к бШдЬаве жзадеиаг,
бепкљЭ иадк Ьедеиаг,
кгЭиаг оЭидк жеЫШок,
геЮЬШ ЫШ ЙдЭЯ жеЯеЪЭ
дШ зШЪде ЙеиеЪе жељЭ.
Абе гк кийзЭЩШ иадеЪШ,
ЛавепШ, ИЪШдШ, ЛавШдШ,
ЬШ га ЫвШЬШд дЭ еЬЭ.

МШ ВаЬеЪЬШд еЯезаг,
Ыезег жЭигк зШийеоаг,
дЭ Ща ва гЭ оквШ нШзанШ,
жзЭиЪЭйШ дШпШ ЛаванШ,
геЮЬШ гЭ јкйзег ЯШЯеЪЭ
ЬШ зШийЭзкјЭге ЫШЪзШдЭ
даЯ жељЭ бШе иЭјгЭдЭ,
иЭгЭ аг иЭ нзде ЯШйзве.
 МШ ВаЬеЪЬШд дЭ оЭбШг:
еЩкЪШг ЩЭигзйдЭ ежШдбЭ,
безШбЭ кЯ дЭЩе кжзШЪаг,
ЪЭзк жзЭЬ БеЫШ аЯдеиаг
а јеп иЭ јШоЭ жегеваг
ЯШ игзйдЭ а ЩЭигзйдЭ.
ВаЬеЪЬШд ЬШ дШг еиЪШдЭ,
йШге ЫЬЭ јЭ иЪайШе а зШдајЭ.

84
Верма Раднвић

ЗНВЕЛ РЕ ЈЕУИЛИЈА

ГеижеЬЭ, иЪЭ иа га ЬШе а иЪЭ кЯЭе

ЛЭда, бћЭзба кЫвЭЬдеЫ изжибеЫ ЪвШийЭвадШ
Чйе јЭ жеивЭЬња жкй жзШйае нШзШ
МШ жкйк ЯШ РЪЭйк Ыезк
И ЮЭда ЬЭижейШ ТЫљЭпЭ ЛзњШЪоЭЪаћШ
ОзЭЬ бејаг иЭ бвШњШе ЪаЯШдйајиба ЬЪез
МШјкгдајеј а дШјзШижЭЪШдајеј
ЛЭђк ЯЭгШљибаг ивкЫШгШ
ЛЭда, ЬЭижейана ѝЭвЭда,
Бев а жШйњк иа еийШЪае
А бШе јЭЬадк еЬЩзШдк
РЪавЭд бедШн а жзЭиванк
РШ жеЯвШћЭдег изЭЩздег Юанег
ДШ еЪк дЭизЭйдк ЯЭгљк
МШ ВаЬеЪЬШд аЯЫкЩљЭдк
ТгЭийе бапЭ, ЯШвајЭг икЯег жедезданег!

ГеижеЬЭ, јШ дЭгШг дапйШ

ИЯЫкЩавШ иШг иЪЭ –
НнШ, гкЮШ а иадШ,
А йкђШ деЫШ гејаг нШзийЪег ЫШЯа
ЛејШ нзбЪЭдШ ЯЪедШ еЬ ЬШдШи ик дЭгШ
ГЬЭ беЬ ЬШ бзЭдЭг, йЭЮШб кикЬ деиаг
Т гејаг идеЪагШ
ОеЬ ЬзмйШЪаг иЪЭйвег ЪепйШданЭ
ЛзйЪеЫ га КШЯШзШ, ЫШЪзШда зШЯдеиЭ
МЭге јЭ гејЭ ЛШзаобе беве
А еЬ зШинЪЭйШвам ЩеЮкзШ
И жзеваЪЭдЭ бзЪа
ХзЪЭде ЙеиеЪе жељЭ
Деб иШ ИийебШ
ЛвШЬ а гећШд иквйШд
Р бењанег бзЭћЭ ЬШ жеиЭјЭ игзй
Т нШзибеј вШЪза, еЬ гЭдЭ ЬШвЭбе
 ЛеЫ гШвЭдеЫ иадШ, кидквеЫ к ЪЭодеий
Гзва а окЪШ ФавШдЬШзиба Ъзй!

ГеижеЬЭ, ЯеЪЭг иЭ ѝЭлагајШ,

Леј Ьег јЭ жкийШ РзЩајШ
И гШдШийаз ЉкЩеийањШ
ТЩеЫШ иШг гедШмањШ пйе иШ иеЩег деиа
РШге бзий а заЯк
И пйе ЯвШйда ЪЭЯШб ЪЭЯЭ
Ћазаваодаг жаигег дШ нзЪЭдеј иЪава
Чйе гева ЯШ гавеий
ЙвЭоЭћ' жзЭЬ иквйШдег
ДШ дШг жегавкјЭ ЬЭнк а еЬ игзйа ижШиа
ЛвШЬЭ нШзЭЪаћЭ, ВкбШ а РйЭлШдШ!

86
ОНЉТБАХ ИЗ УПАМХТРЙЕ ТКИХЕ

ЧйШ ћк јШ йЪејег кванег, к јЭиЭд бШЬШ вапћЭ ежШЬШ,

ТЪЭве вапћЭ, бејЭ оаийШо кванШ бкжа дШ Ыегавк,
А ЩЭибкћдаб дШ бвкжа ЬзЮа к зкбШгШ,
ЙШе ЩкбЭй икЪеЫ нЪЭћШ беја окЪШ ЯШ ЊТ
Бејаг иЭ ЬШ јЭ Ывкже ЬШ йа еЩјШпњШЪШг
ѝЭз йе јЭ бШе бШЬ ЪЭздаб еЩјШпњШЪШ дЭЪЭздабк БеЫШ,
ЗШпйе иЭ жедеЪе ЪзШћШг УзШднкибег кванег
РШ зкбШгШ к ќЭжеЪагШ бенбШийеЫ бШжкйШ
И мЭбвШдег ЩЭзЭйбег дШ ЫвШЪа,
ЙШе зШижкпйЭда вЭЫаедШз
Йеја еийШЪљШ зШйапйЭ, Ш еийШјЭ ЪЭзШд ЬегеЪада,
ВаЬап, даиа гЭ геЫШе ейЭзШйа,
НийШе иа ЯШжЭйљШд к јЭЬдеј нздеј беЪзќа
ЙејШ га дЭийШпде жШЬШ дШ оЭве а жебзаЪШ ЩезЭ
Деб иЭ иШжваћЭг е жежШЬШде бЭийЭњЭ к жШзбк
МШ РйкЬЭдйибег йзЫк
Ск иШг, дШ аийеј ШЬзЭиа, ЮаЪаг а жЭЪШг,
Тжзбеи йза кзШЫШдШ бејШ ик гЭ идШпвШ
И жежвШЪШгШ бејЭ ик гЭ аЯЩШнавЭ
ЛШЬШ јЭ беЬ гЭдЭ јЭЬШд белЭз ийШвде ижШбеЪШд,
ѝШ иШг йЪеј КЭиа беја иЭ ЪзШћШ бкћа
Йеја јЭ жзЭЮаЪЭе ХШзийЪШ, ПЭжкЩвабЭ а ЬЪШ иЪЭйибШ зШйШ
ЛШЬШ еиЭћШг ЬШ иа мйЭе ЬШ гЭ дШЬгкЬзап
РШге иЭ жзШЪаг ЩвЭиШЪШ, жзаийШјЭг а ЬШјЭг йа жзЭЬдеий
А ЪЭзкј га, Щаве Ща ЩељЭ ЬШ иа жегеЫШе ЬШ вШбпЭ кгзЭг
И Щае жеивЭЬња беја га јЭ ибвежае еоа
ЗдШг ЬШ иа мйЭе ЬШ ЯШЩезШЪап жЭигЭ бејЭ иШг ЪевЭвШ
ЛедйШд, АЯдШЪкз, БЭбе,
ОзЪа а ЬзкЫа ЧеийШбеЪаоЭЪ ЪШвнЭз
ХаЫШдЭ, ЪаевадЭ...
ЗШйе, геваг йЭ, жкийа гЭ ЬШ ам жедеЪе окјЭг,
ОегеЯа га ЬШ жедеЪе ЪаЬаг ОШзаЯ к дећа, идЭЮда ОзШЫ,
 ДЭнк бејШ иЭ иШдбШјк бзШј ЙШзвеЪеЫ геийШ
И жегазапЭг ЮкйЭ ЬкњЭ бејЭ иШг окЪШвШ ЯШ йЭЩЭ
МШ ЬзЪЭдег езгШзк гејЭ гШјбЭ,
ЗдШг ЬШ иа жзаЮЭљбаЪШе ЬШ еЬЭг жзЪШ
А јШ иШг еЬкЪЭб ЩавШ ЬеЩШз ђШб а оайШвШ аЯгЭђк зЭЬеЪШ

БШп ЯШйе, Шбе дЭбШЬШ жеЮЭвап ЬШ иЭ ЪзШйап

И ЬеђЭп дШ УајЭийк,
ГЬЭ ћк бШе жзагШЬедШ к ежЭза
ОЭЪШйа „АаЬк“
А йа иЭЬeйа к жзЪег зЭЬк жеЯезапйШ
ЙШе киШгљЭда ийШзШн еЬ еиШгЬЭиЭй вЭйШ
Йеја бзапег жеЮЭва ЬШ ЪеЯа йзейадЭй
И иШг иЭЩа ийШЪљШ ваианЭ дШ зкбЭ
Леваг йЭ, жеивкпШј гЭ, ЩШз јЭЬдег к ЮаЪейк,
И ежзеийа, ЯШаийШ ежзеийа, Шбе игЭйШг,
Абе гЭдЭ жайШп, дЭ геЫк ЬШ жзЭћкйаг
ДШ јЭ дШпШ љкЩШЪ ЩавШ аийезајибШ!

88
Винкеса Акейрић

МИРИ СИ БИКН ЦИЈИ

Маиа йа Щаве оаја,

к йЪејеј ШЪваја иЭ иШийШвШ
йза жвЭгЭдШ, йза веЯЭ,
йза
агЭдШ.
ИгШп ЯШпйе жеЬаЫдкйа
оЭве.
РЪкна йе йкђЭ еЬЭве
а дШ иЭЩЭ еЬезк
жзЭЬШбШ дШЪкна.
МабШЬШ иЭ даик ийаЬЭва
Ъкна
иЪејЭ ЬвШбЭ а иЪеЫШ
кзвабШ.

Маиа йа Щаве оаја,

е йЭЩа ЫеЪеза ивабШ
пйе йа дШ ЯаЬк Ъаиа дШЬ
кЯЫвШЪљЭг.
ЙШЬ ебкжап иЪејйк а
ивШЪљЭг
жегЭдЭп иЪЭнШ пйе йЭ
окЪШ.
СЪејШ веЯШ јЭ жзЪШ
дШжаиШвШ
ивеЪе к жЭига јкдШпйЪШ.
Са иа еЬ едам пйе ик
йШЬШ
МШ иЪШЬЩШгШ жвШбШва,
дШ иШзШдШгШ ЫезЬе
ћкйШва,
к Щеј иЭ йег жЭигег
ЬаЯШва,
а жеийаЯШва ЬШ жзЭЮаЪЭ
жебељЭ ЬкпгШдШ.
 Маиа йа Щаве оаја,
йе дЭ игЭп ЬШ
ЯШЩезШЪап дабШЬШ
оШб а едЬШ бШЬ йа
иЪЭйвеий ЩкЬк бзШва,
йа иа иЪЭйвеий бејШ иЭ жШва
к иЪШбег гзШбк
ЯШЪзпЭйбШ,
јЭз ЩЭЯ дШи дајЭ Щаве
жеоЭйбШ,
даЫЬЭ иЭ га иЭвава
даиге.
ЦШб да еде дШјийШзајЭ
жаиге дајЭ
жаиШде
ЩЭЯ йЪеЫШ
зеЬШ.
Ма дШкбШ дајЭ геЫвШ
дШжзЭЬ ЬШ меЬШ,
ЩЭЯ йЪејЭ иЪејйЭ к еде
ЪзЭгЭ.

Маиа йа Щаве оаја,

ЯШжШгйа а ЩЭЯ ЬавЭгЭ
жзеивЭЬа ЬШљЭ пйе йа
ЪЭваг.
РЪШбег же јЭЬде ивеЪе
жеЬЭва
ЬШ иЭ дабШЬШ дЭ
ЯШЩезШЪа.
И окЪШј йк бкћк
бШе еоа к ЫвШЪа.
Т њеј иЭ еЬ ЬШЪдадШ
зШђШмк ЪЭваба а ЬзкЫШоаја.
Ла даиге Щава иЪШоаја

90
кЪЭб иге Щава иШге
иЪеја.
И дЭ жеийеја дабе дШгШ
иваодаја

агШп йа дШ беЫШ ЬШ
ЩкЬЭп а ЩкЬа ЪШЯЬШ ЩкЬа,
даиа йа Щаве бе
а даиа йа Щаве
оаја...
4
 старославник
„Округли сто“: „Кћери кнеза Лазара у историји и традицији“
4
 Љтбича Ђидић

ЕОРЙА И ИРСНПИЈРЙА БИНГПАУИЈА КАЗАПЕВИФ ЙЋЕПИ

– ЖИСИЈЕ ЈЕКЕМЕ БАКШИЋ Т ПЕМЕРАМРМНЛ ТРОНМТ И
ОАДТ XIV/XV ВЕЙА

ЙдЭЯ КШЯШз а бдЭЫањШ ЛаванШ ик агШва еигезе ЬЭнЭ. ОЭй бћЭза

а йза иадШ: ЛШзк, СЭеЬезк, ѝЭвЭдк, ДзШЫШдк, РйЭлШдШ, ВкбШ, ДеЩзаЪејШ
(зШде жзЭгадквеЫ) а НваЪЭзк.
ѝЭвЭдШ КШЯШзЭЪаћ (Ш жейег РйзШнагазеЪаћ-БШвпаћ, жейег ФзШ-
даћ), њамеЪШ йзЭћШ бћЭз, зеђЭдШ јЭ к ЙзкпЭЪнк 1368.
ИЯШ ЛШзаобЭ ЩайбЭ (1371) ебе КШЯШзЭЪЭ ЛезШЪибЭ РзЩајЭ, к Йзк-
пЭЪнк иЪЭ ЪапЭ иЭ ебкжљШ кЫвЭЬШд иЪЭй жзЭЬ йкзибег дШјЭЯЬег (Шзма-
йЭбйЭ а ЮаЪежаина ЛезШЪибЭ пбевЭ – ПШЬЭ БезеЪаћ, дЭагШз ЉкЩеийа-
њЭ, њЭд ивабШз ЛШбШзајЭ, СЭеЬез ЮаЪежаиШн ПкЬЭданЭ, ЙедийШдйад ПШ-
ЪШданЭ, жаиШн а жзЭЪеЬавШн адеб ИиШајШ, ѝЭлагајШ, кЬеЪШ бдЭЯШ ТЫљЭ-
пЭ, ГваЫезајЭ ХШгЩвШб, АдЬедајЭ ПШлШав...). ОШ ажШб, Щае јЭ йе бзШйШб
жЭзаеЬ ЯШ паза йзШЫ е јЭЬдег йзЭдкйбк беја јЭ к иЭЩа деиае иЪЭ еЬ кбк-
иШ зЭдЭиШдиЭ дШ изжибаг жзеийезагШ.
РШге ик ваодеийа, бејЭ ик агШвЭ гећдЭ икЬЩадЭ еийШЪљШвЭ ге-
ћШд йзШЫ к иЪег ЪзЭгЭдк, Щаве к ЯШжаиагШ, Щаве к жзЭЬШњагШ.
СШбе ик вЭйежаина, едевабе бевабе ик ЯЩеЫ жебаЬШдам бедйадк-
айЭйШ геЫва ЬежазШйа Ье дШи, жзШйава а ЮаЪей ѝЭвЭдЭ БШвпаћ, иШ њЭдег
гећдег икЬЩадег, жзЭ иЪЭЫШ бШе еЬвкодЭ ЪвШЬШзбЭ, ЩвШЫеЪЭздЭ ЬкмеЪ-
данЭ, иЭдЯаЩавдЭ жеЭйЭиЭ.
ДШ РзЩајШ дајЭ аЯЫкЩавШ иЪејк ЬзЮШЪк а ЬзкпйЪЭда зШЯЪеј аЯШ
дЭгШњаћбеЫ кижедШ, га Щаиге бШе дЭбЭ ЬзкЫЭ ЯЭгљЭ, йШбеђЭ, же иЪаг
ЭЪзежибаг дШЯдШбШгШ зЭдЭиШдиде ЯШијШјава жеЬ КШЯШзЭЪаћагШ а БзШ-
дбеЪаћагШ, Ш еЪШбе иге жзадкђЭда ЬШ ЯШ иЪејег жзепвепћк йзШЫШге
же ЬкЩзеЪШобаг а гвЭйШобаг ШзмаЪШгШ, же йкзибаг ЬЭлйЭзагШ, же же-
ЪЭљШгШ а ЯШжаиагШ, к дШпеј ЩеЫШйеј жаигЭдаийа иЪЭ иазегШпдајеј, же
ЩеЫШйеј гШйЭзајШвдеј бквйкза иЪЭ ЪапЭ кдапйШЪШдеј...
А ЬеЪељде јЭ ЬШ ЯдШге ЬШ ик иЭ к ЪаЯШдйајибеј РЪЭйеј Ыеза, к йк-
ђеј ЯЭгља, Ш к дШпЭг ФавШдЬШзк, бШе к бШбЪег еийзЪк, иШокЪШвЭ йЭбеЪа-
дЭ дШ бејагШ иге иЭ дШпва иЪејаг аЬЭдйайЭйег к иЪЭйеиШЪљк, ЬШ иЭ йШ-
ге иШокЪШе јЭЬШд ДегЭдйајШд, јЭЬШд СЭеЬеиајЭ... ДШ дајЭ Щаве йкзибеЫ
зШЯездабШ бШбе Ща иЭ аЯ изжибеЫ лЭкЬШвдеЫ ЬзкпйЪШ, аЯ њЭЫеЪЭ Шзаийе-
бзШйајЭ зШЯЪајШва ЫзШЬеЪа беја ик ЕЪзежа нЪЭйШва, Ш беЬ дШи дЭийШјШва:

95
 МеЪе ЩзЬе, РбежљЭ, Вкоайзд, ЛШЫвао, ОЭйзки, ПкЬдаб, ГевкЩШн,
ЙеЯдаб, ЗЪЭоШд... ГзШЬеЪа бШе йЪзђШЪЭ, бШе ЯШгбеЪа, жейег бШе ЪШзепа
и ШзмайЭбйкзег, нзбЪШгШ, жаигЭдепћк...
РЪЭ јЭ дЭийШјШве!
НжийШдШб жезеЩљЭдеЫ ЮаЪљШ иЭва иЭ к ЬкмеЪдеий, к жШгћЭњЭ,
жзЭЬШњЭ. ЦкЪШ иЭ јЭЯаб, ЪЭзШ, еЩаоШја, жЭигЭ. ГкивЭ. РЭћШњЭ дШ бедйа-
дкайЭй. ѝЭз њЭЫШ ћЭ иЪЭ гШњЭ Щайа к ЪзЭгЭдагШ бејШ ЬевШЯЭ бШе XVI,
XVII ава XVIII ЪЭб.
МШ ЪЭвабег ЯЫШзапйк XIV а XV ЪЭбШ, кгЭийе зЭдЭиШдидеЫ киже-
дШ дШпШ дШкбШ јЭ кижЭвШ ЬШ зЭбедийзкапЭ гдеЫЭ йебеЪЭ дШпЭЫ ЮаЪейШ
дШ еидеЪк йкђам аЯЪезШ, ава дШпам вЭйежаиШ, жаиШгШ, ЯШжаиШ, мШЫае-
ЫзШлајШ а, дШзШЪде, гШйЭзајШвдам еийШйШбШ, бедШоде а лзЭибежаиШнШ,
жеиЭЩде бйайезибам бегжеЯанајШ. ДШбвЭ, ЬШ ва јЭ ЮаЪейежаи ѝЭвЭдЭ
БШвпаћ геЫШе йШбе жеоЭйа.
ДЭйањийЪе а ЬЭЪејШпйЪе ѝЭвЭдШ жзеЪеЬа к зеЬдег ЫзШЬк, Ье кЬШ-
јЭ 1385. ИгШге ва абШбЪам йзШЫеЪШ е њеј к йе ЪзЭгЭ. ѝЭлагајШ јЭ ЪЭћ
ЬепвШ к ЙзкпЭЪШн жеивЭ дЭизЭћдЭ 1371. (Шва јЭ дЭћЭ жегЭдкйа к аЯЪЭ-
ЯЭдеј „ОемЪШва иЪЭйег бдЭЯк КШЯШзк“ – йШге иЭ жегањк иШге гкпбШ
оЭЬШ, ЩкЬкћа дШивЭЬдана. МЭгШ јЭ, дШзШЪде, да к „СкЯа ЯШ ЛвШЬЭднЭг
ТЫљЭпег“, да к бШидајеј „ЛевайЪа Иикик Фзаийк“). ЙШЬШ ЯееЫзШл Йед-
ийШдйад ивабШ кЮаЪе (1387) жезеЬаодк бзайезибк бегжеЯанајк ЯШ ПШ-
ЪШданк, йШге ћЭ кЯ КШЯШзШ а Лаванк Щайа иШге гкпбЭ ЫвШЪЭ: РйЭлШд иШ
12 а Вкб иШ 8 ЫеЬадШ. Т ПкЬЭдана ћЭ, йШбеђЭ, ЮаЪежаиШн СЭеЬез дЭЫЬЭ
аЯгЭђк 1402. а 1405. ЫеЬадЭ дШивабШйа РйЭлШдШ иШ геЬЭвег нзбЪЭ а
ЩзШйШ гк ВкбШ к иЪЭоШдеј еЬЭЮЬа. Т ЉкЩеийања йШбеђЭ, ЛШбШзајЭ ам
ивабШ ебе 1405, еЪеЫ жкйШ ШдђЭва бзкдапк РйЭлШдШ. НЩејанк ѝЭлагајШ
жегањЭ к „ОемЪШва“ – лнкећи онбедисеља Бнга да онбедт ондапи внље-
мил си цедила, ймезт Ссеуамт и Втйт... ИгШ бШидајЭ аЯ ЪзЭгЭдШ зегШ-
дйаЯгШ ивабШ јЭЬдеЫ дЭжеЯдШйеЫ ШкйезШ (бејШ иЭ окЪШ к ГШвЭзаја ЛШйанЭ
изжибЭ к МеЪег РШЬк) беја јЭ 1892. ЫеЬадЭ дШивабе нЭвк КШЯШзЭЪк же-
зеЬанк, дШ бејеј иЭ кЯ иадеЪЭ ЪаЬЭ иЪЭ бћЭза, Шва иЭ да еЪЬЭ дајЭ геЫве
Ьећа Ье ѝЭвЭдадеЫ жзШЪеЫ вабШ. ЙШе пйе йе дајЭ ивкоШј да иШ абедег
бејк јЭ (2006) дШивабШвШ аЫкгШдајШ гШдШийазШ БЭпбЭ, гШйа УейадШ, бе-
јШ јЭ жзедШпвШ ѝЭвЭдад ваб к ЯШјЭЬдаобег зеЬайЭљибег ванк КШЯШзШ а
ЛаванЭ.
Се ЪЭзеЪШйде дајЭ аийа ивкоШј бШЬШ иЭ дШ ЬЪезк ЬЭижейШ ЂкзђШ
БзШдбеЪаћШ ивабШ „ОеЪЭљШ ЯШ гШдШийаз ЕилаЫгЭд“ дШ РЪЭйеј Ыеза
(1427). СШге ћЭ Щайа дШивабШдШ кЯ ЬЭижейШ ЂкзђШ а ѝЭзадк а њамеЪШ
ЬЭнШ: ГзЫкз, ЛШзШ, РйЭлШд, ЙШдйШбкЯадШ а КШЯШз. ЙШбе јЭ каийадк ѝЭвЭ-
дШ аЯЫвЭЬШвШ, га, ЬШбвЭ, дЭ ЯдШге.

96
 МЭба ЬзкЫа изЭЬњеЪЭбеЪда зЭЬ иЭ кЫвШЪдег ЯдШе, изЭЬњеЪЭ-
беЪдЭ жзаднЭЯЭ жеоањк иЪеј јШЪда ЮаЪей жеивЭ жевайаобам кЬШјШ, Ш
ЩзШћШ, жзадоЭЪа а дШивЭЬдана ЪвШийа жеоањк иЪејЭ ЩаеЫзШлајЭ йЭб бШЬ
јЭ ЪзЭгЭ ЯШ ЬзШгЭ, жзЭЪзШйЭ а ЯШЪЭзЭ.
РЪЭ КШЯШзЭЪЭ бћЭза ик иЭ кЬШвЭ ЯШ ийзШдЭ, еЬдеиде еЩвШидЭ Ые-
ижеЬШзЭ: ѝЭвЭдШ к ЗЭйк ЯШ ЂкзђШ РйзШнагазеЪаћШ БШвпаћШ, ЛШзШ, дШј-
ийШзајШ бћа, ЯШ ВкбШ БзШдбеЪаћШ, СЭеЬезШ иЭ кЬШјЭ ЯШ гШоЪШдибеЫ ЩШдШ,
јЭЬдеЫ еЬ гећдам кЫШзибам ЪЭвабШпШ, Мабевк ДзкЫеЫ ГезјШдибеЫ, ДзШ-
ЫШдШ ЯШ ЩкЫШзибеЫ жзЭийеведШивЭЬдабШ нШзибЭ жезеЬанЭ ЧапгШд, ѝеЪШ-
дШ АвЭбиШдЬзШ. НваЪЭзк, дШјгвШђк, зеђЭдк 1373, к жзевЭћЭ 1390. еЬЪе-
ЬЭ к 17-еј ЫеЬада иквйШдк БШјШЯайк к мШзЭг, к ѝЭЬзЭдЭ. ДШбвЭ, йе дајЭ
кЬШјШ, ЪЭћ еизШгећЭњЭ, еЬдеиде вабеЪШњЭ жеЩЭЬдабШ беја јеј јЭ ЯШбвШе
енШ. ЦШб јЭ гезШе ЬШ јЭ еЬЪЭЬЭ гШвевЭйда ЩзШй РйЭлШд ЬШ ижШиа „ийШЬе
мзаийеагЭдайе“ (к жзЭЬШњк дШпЭ дШнаедШвде еиЭћШњЭ), жеЩЭЬдабк бе-
ја к вабеЪШњк йзШЮа жедаЮЭњЭ (к жзЭЬШњк йкзибе дШнаедШвде еиЭћШ-
њЭ). ОеивЭ 12 жзеЪЭЬЭдам ЫеЬадШ к мШзЭгк, ЬЭижей РйЭлШд јЭ аЯШ Ад-
ЫезибЭ ЩайбЭ еивеЩШђШ, еЬЪеЬа к ЗЭйк ЫЬЭ иЭ ЪађШ иШ иЭийзег ѝЭвЭдег
БШвпаћ, њЭд ЬШља ЮаЪей иЭ ЪЭЯкјЭ ЯШ ЩзШйШ к БЭеЫзШЬк, жейег јЭ ЪаЬаге
к ЬебкгЭдйагШ аЯ ЬкЩзеЪШобеЫ ШзмаЪШ бШЬ едШ (16. ЬЭнЭгЩзШ 1427) дШ-
жкпйШ БЭеЫзШЬ, ЪаЬаге бШЬШ 1440. ЫеЬадЭ йзШЮа ЬШ јеј иЭ жепШљЭ ЩзеЬ
ЯШ Рйед... ѝЭвЭдШ БШвпаћ к йЭийШгЭдйк еийШЪљШ ЬШ иЭ „ЯвШйдШ абедШ жзЭ-
ЬШ гејеј иЭийза ЫеижеЮа ДЭижада“. Т еибкЬдаг жаиШдаг йзШЫеЪагШ, Нва-
ЪЭзШ ћЭ Щайа дШјЬзШгШйаодајШ ваодеий е бејеј иЭ жаиШве, жЭЪШве, жзЭй-
жеийЪљШве, аЯгапљШве а, дШзШЪде, йзШЫШве. Т ЬШдШпњЭ ЪзЭгЭ а гайзе-
жевай АглавемајЭ дШвШЯЭћа њЭдЭ гепйа к дЭЫЬШњеј ЗЭйа (оЭбШјкћа ЪЭћ
ЬкЮЭ жейЪзЬк ДМЙ ШдШваЯЭ) ЪЭћ ам бкжШ к Ъадк...

ѝЕКЕМИМА ИРСНПИѝРЙА БИНГПАУИѝА

ДЭйањийЪе а ЬЭЪејШпйЪе Ье кЬШјЭ (1385) ѝЭвЭдШ жзеЪеЬа дШ ЬЪе-

зк к ЙзкпЭЪнк. ДеоЭбШвШ јЭ зШђШњЭ гвШђам иЭийШзШ, СЭеЬезЭ (1370) а
НваЪЭзЭ (1373) а кЬШјЭ ийШзајам, ЛШзЭ (1371) а ДзШЫШдЭ (1386, же Ок-
заћк). И зеђЭњЭ ЩзШћЭ РйЭлШдШ (1377) а ВкбШ (1379) а ДеЩзаЪејШ (зШде
жзЭгадквеЫ).
ЗШжШгйавШ јЭ ЬЭйањийЪег а ЬЭЪејШпйЪег гдеЫЭ ЬеЫШђШјЭ к жезе-
Ьана иЪеЫ енШ, ЪШЮдЭ ЯШ РзЩајк, Ш а ЯШ њЭде ЪШижайШњЭ. ДевШЯШб ѝЭла-
гајЭ дШ ЬЪез жеивЭ 1371. ЫеЬадЭ, ЯаЬШњЭ КШЯШзанЭ к оШий зеђЭњШ иадШ
РйЭлШдШ (1377), ЯаЬШњЭ ПШЪШданЭ ЯШЪЭйдЭ еоЭЪЭ нзбЪЭ (1381), ЫзШЬњк
ДзЭдоЭ еЬ гедШмШ ДШдавШ а иадШ гк ИЪШдапШ, еоЭЪЭ ЪвШийЭвЭ а нзбЪЭ-

97
дам ЪЭвабеЬеийејдабШ (1382), вЭйњЭ ЩезШЪбЭ дШ ЙеЯдабк еЬШбвЭ гШјбШ
ЛаванШ жапЭ ДкЩзеЪоШдагШ (1381), гевайЪЭдШ меЬеоШпћШ Лејиањ-
ибаг ЫезШгШ, жеиЭйЭ РйШвШћк, ГезњШбк...
ЗШжШгйавШ јЭ бШбе ик жзЭбе ЙепадибеЫ жељШ к ЫзШЬ квШЯава
ЬкЩзеЪШоба йзЫеЪШоба бШзШЪШда а же ЬеЩзег еЩаоШјк аибШЯаЪШва иЪејк
жзаЪзЮЭдеий њЭдег енк жебведагШ к: иЪава, оеја, дШбайк, жеикђк, мШз-
йаја, жЭзЫШгЭдйагШ, ЯШоадагШ... ПШЬеЪШвШ иЭ бШЬШ јЭ гШйа йШјде жебШЯа-
ЪШвШ жебвед беја јЭ еЬЪејавШ ЩШп ЯШ њк. ЗШжШгйавШ јЭ зШЯдЭ жевайаобЭ
гаиајЭ ЬегШћЭЫ а ийзШдеЫ жвЭгийЪШ.
ЗдШвШ јЭ ЯШ нЭзЭгедајЭ аЯЬШЪШњШ еоЭЪам жеЪЭљШ иШ нзЪЭдаг Ъе-
ибШдаг жЭоШйагШ дШ бејагШ јЭ Щае њЭЫеЪ ваб: гШдШийазк ВЭвабеј КШ-
Ъза РЪ. АйШдШиајШ дШ РЪЭйеј Ыеза (1375), гШдШийазк ГезњШбк (1379), ПШ-
ЪШдана (1376), ФавШдЬШзк (1380), РЪ. ОШдйЭвЭјгедк дШ РЪЭйеј Ыеза
(1381), ДкЩзеЪоШдагШ...
ТЯ ЩзаЮдк гШйа Лаванк, („вЭжейег ЮЭдШ, гкЬзепћк НЬаиЭј“),
ѝЭвЭдк јЭ ЪШижайШЪШвШ коЭдШ а ЫеижеЬийЪЭдШ ѝЭлагајШ. РЪејег кгдепћк
а зЭоайепћк, бШбе бШЮЭ ЙедийШдйад УавеЯел: „ЪШ гдеЫам ЫвШЫевШдам а
ЪЭпйЭм гкЬзЭјпајШ икпйа“.
Абе иЭ жевайаобаг ЩзШбеЪагШ КШЯШз коЪзпћаЪШе жзЭгШ ТЫШз-
ибеј (СЭеЬезШ) а БкЫШзибеј (ДзШЫШдШ) коЪзпћаЪШе иЭ а кдкйШз иЪејам ЯЭ-
гШљШ (ЛШзШ ЯШ ВкбШ БзШдбеЪаћШ дШ ЙеиеЪк), ѝЭвЭдШ ЯШ ЂкзђШ РйзШна-
газеЪаћШ БШвпаћШ ДзкЫеЫ к ЗЭйа беја иЭ жейжаикјЭ бШе бкагнвјепми и
ралндпжавми гнрондим рвнј зесрйнј и опилнпрйнј зелљи. НоаЫвЭЬде ЬШ
еЪШј „иШгеЬзЮШЪда ЫеижеЬад“ ЮЭва ЬШ иЭ ЪЭЮЭ жзЭбе КШЯШзЭЪаћШ ЯШ МЭ-
гШњаћЭ, Ш гезШ Щайа ЬШ дајЭ еЬевЭе да дШјвЭжпеј ЮЭда ЭЪзежибеЫ XIV
дШ XV ЪЭб, бејШ јЭ к ЯШжаиагШ вЭйежаиШнШ ЯШЩЭвЭЮЭдШ бШе кеоа Кема,
нслемнг дпжања, самйа рсптйа, зкасме йнре, лкецмнбекнг нбпаза ра птби-
мила, бирепила и рауипила т йнри (БејШдШ ПШЬејбеЪаћ, Майис йнд Спба
нд XII дн XVII вейа).
Ава ѝЭвЭдШ дајЭ иШге ежоањШЪШвШ вЭжейег, ЪШЮдајШ јЭ ЩавШ
ЭдЭзЫајШ еЪЭ дЭгШњаћибе-вШЯШзЭЪаћибЭ жзаднЭЯЭ, ЪШЮдајШ јЭ ЩавШ аийе-
зајибШ иЪЭий е изЭЬада а ЪзЭгЭдк к бејЭг јЭийЭ. ЙШЬ иЭ дШ йе дШЬеЪЭЮЭ
њЭдШ икжйавдШ жзазеЬШ, же оЭгк ћЭ Щайа јЭЬде еЬ дШикжйавдајам жЭзШ
дШпЭ изЭЬњЭЪЭбеЪдЭ бњаЮЭЪдеийа (к Нсоирамијт бнгнљтбмнл), бШЬ иЭ
дШ йе дШЬеЪЭЮЭ идШЫШ њЭдеЫ ЬкмеЪдеЫ ЩаћШ к ЭжаийевШздеј жеЪЭийа „Гез-
даобеЫ ЯЩездабШ“ иШ њЭдаг ЬкмеЪдабег Мабедег ѝЭзкиШвагнЭг, бШЬ
иЭ дШ йе дШЬеЪЭЮЭ гећдШ ЪвШЬШзбШ бејШ дЭ ЩзШда иШге иЪејк ЪЭзк, жзШ-
ЪеивШЪљЭ к йкђеј, а иЪЭ йкђадибајеј ЪЭзибеј аЯгЭпШдеийа, ЪЭћ а иЪејк
ЯЭгљк, еЬ ЛвЭоШдШ, СкзШбШ, АзЩШдШиШ – ЬеЩајШге жеЬјЭЬдШбк ваодеий к
изжибеј ЬзШга бејк ЬЭвЭ а њЭд ЩзШй РйЭлШд а кјШб ЂкзђЭ, жзЭЬ њЭде
ЫШпЭњЭ.

98
 А бејЭ ик ЯШжзШЪе ЩавЭ њЭдЭ ваодЭ ЬзШгЭ?
ЙШЬ 1386. ЫеЬадЭ ЬеЩајЭ иадШ БШвпк СзЭћЭЫ, ѝЭвЭдШ иЭ жейЪзђкјЭ
к гШйЭзадийЪк, Шва њЭд иад еЬзШийШ к дЭгаздеј ЗЭйа. ЛвЭна 1396. Ые-
ЬадЭ ЯШкЯагШјк РбШЬШз, ДзаЪШий, РЪЭйа Рзђ дШ БејШда иШ жезкбШгШ ЬШ йе
оадЭ „зШЬа еокЪШњШ иЪејЭ иЪЭйЭ бШйеваобЭ ЪЭзЭ а ижШиШ йевабам мза-
пћШдибам ЪЭздабШ“.
А ѝЭвЭдШ ЩзШда жзШЪеивЪљЭ! РШгШ!
Оеийеја к њЭдег ЮаЪежаик а йШј вЭжа йзЭдкйШб бШЬШ едШ 1402.
ЫеЬадЭ жеивЭ АдЫезибЭ ЩайбЭ ЬеоЭбкјЭ ЩзШйШ РйЭлШдШ а ВкбШ. КШЯШзЭЪШ
ЬЭнШ дШ ебкжк! ЦШб Ща йк йзЭЩШве ЬШ ЩкЬЭ а ѝЭвШоШ, РйЭлШдеЪШ ЪЭзЭда-
нШ! ДзкЫа йШбШЪ йзЭдкйШб јЭ ЯШЩЭвЭЮае 1412. ЫеЬадЭ ЙедийШдйад Уаве-
Яел бШЬШ ик дШ РШЩезк к БкЬагк где рт ре рабпаки заоадми йпаљеви и дпт-
га гнронда зШЬа бзкдаиШњШ бзШљШ ЖаЫгкдЬШ ЫЬЭ јЭ ЬЭижей опед рвила
мајрвескији бин и виче нд дптгиф виден ре йан лерех леђт звездала, кЯ иЭ-
ийзк ѝЭвЭдк: бејШ јЭ ЬепвШ иШ РШдЬШљЭг ФзШдаћЭг ЯШЬаЪаЪпа иЪЭ иЪе-
јег вЭжейег а ЭвЭЫШднајег т рвики и феплекимт, т бирепјт и зкасмнј вт-
михи...
ЙШЬ јеј 1403. ЫеЬадЭ кгзЭ икжзкЫ ЂкзђЭ, к ЪЭвабаг жзЭЪазШ-
њагШ, к РбШЬШзибег зШйк (еЬ 1405. Ье 1413), кЬеЪанШ ѝЭвЭдШ, кнЭњЭдШ
иШ 2.000 ЬкбШйШ („Ыеижеђе, жШЯа пйШ зШЬап“, жезкокјЭ гвЭйШоба бШжЭйШд
к РбШЬзк), жеЬаЮЭ дШзеЬда кийШдШб, ЩзШда ДзаЪШий к беја јЭ ЬепвШ бШе
ЬЭЪејбШ бШЬ ик јЭ аижзШйава КШЯШзЭЪа иЪШйеЪа, ЩзШда РбШЬШз, Шва ЫкЩа
БШз, Твнањ, БкЬЪк. Т жзевЭћЭ 1409. ЫеЬадЭ бзЭћЭ дШ жзЭЫеЪезЭ, иШгШ,
мзШЩзе к ЛвЭйбЭ, к ВЭдЭнајк ЬШ ЯШпйайа иадШ БШвпк, ЩШп бШе пйе јЭ йе
зШЬавШ њЭдШ гШйа ЛаванШ бШЬШ јЭ апвШ БШјШЯайк к оШЬез ЬШ ЯШпйайа
иадШ РйЭлШдШ. И ибвежавШ јЭ газ.
ГеЬадЭ 1411. кЬШјЭ иЭ ЯШ РШдЬШљШ ФзШдаћШ, дЭбШЬШ љкйеЫ дЭжза-
јШйЭљШ, иШЬШ ЯШпйайдабШ ЗЭйЭ. ѝЭвЭдШ и њаг дајЭ агШвШ ЬЭнЭ, к ЩзШбк ћЭ
Щайа 24 ЫеЬадЭ, Шва ћЭ а њЭЫШ аЯЫкЩайа 1435. РШдЬШљ јЭ агШе 65 ЫеЬадШ.
МЭЯШпйаћЭдШ а иЪЭ киШгљЭдајШ гева ДкЩзеЪоШдЭ, беЬ бејам к йзЭЯезк
окЪШ ЬзШЫенЭдеийа (гадђкпЭ и ЩаиЭзагШ а зкЩадагШ а иШлазагШ, де-
ЪШн а ЯвШйде жеикђЭ...) ЬШ јеј ЬеЯЪевЭ ЬШ иШЯаЬШ нзбЪк ЯШ иЪејЭ ЫзеЩде
гЭийе, еЬЩајШјк јЭ бШе паЯгШйабШ...
ЙШЬ њЭдег иадк, БШвпа СзЭћЭг кгазЭ иад јЭЬадШн, БШвпаћа
еийШјк ЩЭЯ дШивЭЬдабШ, 1421. ЫеЬадЭ кгазЭ к 36 ЫеЬада а БШвпШ СзЭћа
а йе беЬ иЪеЫ кјШбШ ЬЭижейШ РйЭлШдШ к БЭеЫзШЬк. ЙШе ЬШ јЭ икЬЩадШ еЪЭ
жвЭгЭдайЭ ЮЭдЭ ЩавШ дЭжзЭийШде к зШибезШбк иШ њЭдаг ЪзЭгЭдег.
ЛећдШ ВЭдЭнајШ бејШ еиЪШјШ жеийЭжЭде жзеийезЭ ЗЭйЭ (Зеса ме
лнже иласи лнпе, Лкесацйа је једима гнриндапиха лнпа – жезкокјк КШ-
йада).

99
 Ава даик геЫва еиЪејайа Ькпк еЪЭ изжибЭ жзаднЭЯЭ.
МШ гШвЭдег еийзЪнЭйк Гезана БЭпбеј, дШ РбШЬШзибег јЭЯЭзк к љк-
йег бШгЭдк жеоањЭ ЬШ ЫзШЬа нзбЪк БвШЫеЪЭпйЭњШ ЯШ иЪејЭ ЫзеЩде гЭ-
ийе.

ЕОРЙА И ДТФНВМА БИНГПАУИѝА ѝЕКЕМЕ БАКЧИЋ

ЗШ ѝЭвЭдк иЭ дЭћЭ ЪЭЯаЪШйа ЫейеЪе дабШбЪе жзЭЬШњЭ, еиаг еде е

„вЭжеј КЭда“, еиаг Шбе иЭ дајЭ дШпве бзеЯ оањЭданк ЬШ јЭ КШЯШзЭЪШ
бћЭз. ЛШЪзе НзЩад, к иЪег ЬЭвк Йпаљеврсвн Скнвема, еЩјШЪљЭдег 1601.
ЫеЬадЭ, ЫеЪеза е иЪШђа ЛавепШ НЩаваћШ а ВкбШ БзШдбеЪаћШ, бејЭ аЯШ-
ЯаЪШјк ЮЭдЭ, бШбе Ща иЭ ежзШЪЬШе беиеЪиба жезШЯ, ЫЬЭ јЭ ѝЭвЭдШ Лаве-
пЭЪШ ЮЭдШ. ЙШЬ Вкб ЙШзШќаћ жеивЭ ЬЪШ ЪЭбШ ЯШЩЭвЭЮа иЪШђк ВкбШ БзШ-
дбеЪаћШ а ЛавепШ НЩаваћШ, зЭо јЭ е иШиЪаг ЬзкЫег гейаЪк: гейаЪк
аЯЬШјЭ, оејийЪШ а јкдШпйЪШ.
ѝЭЬдк йШбЪк вабеЪдк инЭдк же Эжибег жзЭЬШњк ивабШ ивШЪда
ивабШз Лаваћ еЬ ЛШоЪЭ аЯгЭђк ЛШзЭ (ВкбШ БзШдбеЪаћШ) а ВкбеиШЪЭ
(„љкйЭ ЫкјЭ“).
НЪШбЪЭ вЭЫЭдЬЭ е иЪШђа ЮЭдШ дШвШЯаге а к ЬзкЫаг зкбежаиагШ:
к Оепачйнј дпали н бнјт ма Йнрнвт, Жисијт ймеза Казапа еЬ дЭжеЯдШйеЫ
жаинШ аЯ јкЮдам бзШјЭЪШ, БебЭ, ХздЭ ГезЭ а ФЭзнЭЫеЪадЭ. ЦЭгк ћЭ иЭ
жзаЬзкЮайа а ЩкЫШзпйанЭ а ЬЭиЭйЭзШобЭ жЭигЭ. ѝЭЬде ЮайајЭ аЯ XVII
ЪЭбШ дШЪеЬа икбеЩ иЭийШзШ, бШбе јЭ ѝЭвШ, кЬШйШ ЯШ ЛавепШ НЩаваћШ, еЫзЭ-
ЩШдШ жзийЭдег еЬ ВаЬеиШЪЭ айЬ.
ИжШб, Эжибе ЮайајЭ ѝЭвЭдЭ БШвпаћ дајЭ кижЭве ЬШ дШ Щаве беја
дШоад жейаидЭ њЭде аийезајибе ЮайајЭ. БавШ јЭ аикЪапЭ ЪаЬљаЪШ бзеЯ
ЪЭбеЪЭ. ЦШб јЭ йШбе ЪаЬЭе а бзШљ МабевШ I ОЭйзеЪаћ жапкћа 1900. Ые-
ЬадЭ ЬЭве Дериа.
ЗШ зШЯвабк еЬ НваЪЭзЭ бејк ћЭ ибздШЪайа дШјЪапЭ жаина XX
ЪЭбШ.
ЛЭђкйаг, к еЬдеик дШ ѝЭвЭдк БШвпаћ йзЭЩШ зЭћа еде пйе жзЭЬ-
ийШЪљШ њЭдк ЬкмеЪдк ЩаеЫзШлајк.
НйбзаЪШге јЭ к ЯШеийШЪпйада њЭдеЫ ЬкмеЪдабШ, аЫкгШдШ гШдШ-
ийазШ ВзШњадЭ МабедШ ѝЭзкиШвагнШ к „Гезаобег ЯЩездабк“ (1441/1442),
беја жзЭЬийШЪљШ дЭбк Ъзийк ЭднабвежЭЬајибеЫ икгазШњШ ЯдШњШ йеЫ ЪзЭ-
гЭдШ, жзазкодк бњаЫк, ваодк оайШдбк. ЦШб жеийеја а жаиШда ЯШжаи бШЬ
јЭ ѝЭвЭдШ йзШЮавШ 1441. ЫеЬадЭ еЬ јЭЬдеЫ ЯвШйШзШ к Йейезк ЬШ јеј иЭ
жеЪЭЮЭ јЭЬдШ бњаЫШ а ейаидЭ иШ ЯвШйейаибег. „Гезаоба ЯЩездаб“ јЭ ЬЭе
ЬкмеЪдЭ адйагЭ аЯгЭђк ЬЪШ ЩаћШ бејШ ик жзШЯдавШ иЪејЭ ЬкпЭ, йзШЮЭћа

100
иЭ к едеј гећа к бејеј жеЭйЭиШ бШЮЭ: Ја трфсеф свнјт рвескнрс видеси!
ЙзеЯ гећдк жЭигк „НйжаиШдајЭ ЩеЫељкЩде“, бШе а к Јекемимил онрками-
хала а жзЭЪеЬагШ бејЭ јЭ Мабед ЩзаЮљаЪе ЩЭвЭЮае, еЬзШЮШЪШ иЭ ейгЭ-
деий јЭЬдЭ жвЭгбањЭ иШ йШдШдаг еиЭћШњагШ њЭдЭ икжйавдЭ ЬкпЭ.
СагЭ јЭ ѝЭвЭдШ (кЯ ЩзШйШ РйЭлШдШ а ѝЭлагајк, ЪШижайШоанк аЯ
њЭдЭ зШдЭ гвШЬеийа) ЯШЪзЭЬЭвШ дШјвЭжпЭ ийзШданЭ изжибЭ изЭЬњеЪЭ-
беЪдЭ бњаЮЭЪдеийа. МШЪеЬаг нЭвк жЭигк:

НТОИСАМИЈЕ БНГНЉУБМН

Да зма свнја рвесиња

ндйайн тднрснјиф ре р Бнгнл онзмаси се
онпаднваф ре верељел дтфнвмил.
Мн залакн и йпасйн би мал виђење
да би йн пейан т зпхакт нбпаз тгкедарлн,
ики т мейи рам самай да рал бика рмерема...
И рктчаф свнје дтче бнгнљтбмт мапав
и месекермн амђенрйн опебипање.
И нмн нд мар йнмацмн тдаљење.

И венла свнје зажекеф видеси опеонднбије,

и свнјиф лесндицмиф маркађиваси ре пеци.
Ме лакт нд свнјег виђења
леми опиокндиси йнпирс
Мн збнг даљег мал парснјања,
и лнпе и гај
нвнга пади тзпнйа
мелнгтће мал је видеси рвесињт си.

Јеп жељење бнгасрсва и ртјесма ркава,

а тједмн и ркарси ме нрсављајт мар,
йнји рт ма сакарила т лнпт нвнг ртјесмнг живнса
тзмиймтси й рвескнрси цирснг и месекермнг опебивања.

Јеп онлпациче ре дтчевме нци

лтйнл и лесежнл йнји је т рвест...
И рада
йан нд рма мейнјег дтбнйнг опнбтдивчи ре
трфсеф свнјт рвескнрс видеси.

101
 А 25. деЪЭгЩзШ 1442. ЫеЬадЭ ѝЭвЭдШ ЬабйазШ Мабедк ѝЭзкиШва-
гнк иЪеј йЭийШгЭдй (окЪШ иЭ к ДкЩзеЪШобег ШзмаЪк). РЪЭ иЪејЭ ЩвШЫе
аЯЬЭ-вавШ јЭ дШ кдкбЭ, пазк жезеЬанк, зеђШбЭ, жзајШйЭљЭ зкасма ийнма
лнјнј рерспи гнронжи дероими Нкивепи... јнч 200 дтйаса рерспи Нкивепи
за задтчмихе и ликнрсињт...
ТиШгљЭдШ а ЪЭћ к ЫеЬадШгШ, ЯШпвШ јЭ ЬкЩебе к еигк ЬЭнЭдајк,
еиЭћШвШ јЭ йЭзЭй жзазеЬЭ а ЬеЩШ бејЭ јеј дајЭ Щаве дШбвењЭде.
ИжШб јЭ еЬвШЯавШ оШиде.
А аЯЫкЩавШ јЭ еЩШ гкЮШ, а иадШ, а зеЬайЭљЭ а иЪк ЩзШћк а иЭ-
ийзаћЭ, иЪЭ иЭийзЭ (еиаг НваЪЭзЭ). ИЯЫкЩавШ јЭ ЯЭгљк (иШ аийебШ ИивШг,
иШ ЯШжШЬШ КШйада).
ЙШе бШбШЪ дШбай беја јЭ ијШјае к йШга, вЭжейег жзазеЬЭ а ейгЭ-
депћк ЬкмШ, ѝЭвЭдШ јЭ јЭЬдеЫ жзеЯзШодеЫ гШзйШ 1443. ЫеЬадЭ к зШде јк-
йзе аижкийавШ иЪејк иЪЭйвеЯШздк Ькпк. БШп бШбШЪ јЭ Щае а иШЪ њЭд кдк-
йзШпња иЪЭй.
РШмзШњЭдШ јЭ к иЪејеј нзбЪа дШ БЭпбеј, жеиЪЭћЭдеј ОзЭиЪЭйеј Бе-
ЫезеЬана.

(Гндиме 2006. нд йада ре ма Бкагнверси т Бечйнј ндпжавајт рвеца-

мнрси бкагнвепмнј Јекеми т царс, т нпгамизахији Лиспнонкије хпмнгнпрйн-
опилнпрйе, ден церсихе из њемиф лнчсијт опемес је т пндми Йптчевах и
онрке 563 гндиме онфпањем здптжем ра церсихнл нха Ймеза Казапа т
Казапихи т зкасмн рпебпмнл йнвцежићт. Уз дптге хпйвеме векийнднрснј-
мийе ра лиспнонкиснл Алуикнфијел т опемнрт лнчсијт тцерсвнван је и
оирах нвиф педнва, йнји ће 2012. гндиме т Бакчићевнј ткихи, йнја т Йпт-
чевхт мнри Јекемимн иле, ондићи и Сонлемий мазвам „Змалем Јекеме Бак-
чић“.)

102
 Ликивнје П. ѝнвамнвић

ИРСНПИЈРЙА И КЕГЕМДАПМА ОПЕДРСАВА

Н КАЗАПЕВИЛ ЙЋЕПИЛА

Аорспайс: ЙеЮа КЩаЩи ХиЮЪЮљЩежЫбћ йкжгжЫЩж јЮ л ЙилрЮЫол б

ЫгЩЭЩж жЫбд ЭЮгжд РиЪбјЮ л дЩебил зижйЫЮћЮебн ЫгЩЭЩиЩ йизйвжЬ йиЮ-
ЭњЮЬ ЫЮвЩ. ДЩ Ъб жйбЬлиЩж йЫжјл зжабобјл аЪжЬ еЩјЮаЭЮ СлиЩвЩ, Ъбж јЮ
зибджиЩе ЭЩ пЮкбиб йЫжјЮ ћЮивЮ лЭЩ аЩ жвжгеЮ ЫЮгбвЩрЮ. ДилЬл йЫжјл
ћЮивл, ДиЩЬЩел, лЭЩж јЮ аЩ зибеоЩ АгЮвйЩеЭиЩ ШбрдЩеЩ пбјб јЮ жкЩо
Ъбж ЫгЩЭЩи БлЬЩийвЮ. НйЫЩјЩњЮд БлЬЩийвЮ жЭ йкиЩеЮ СлиЩвЩ 1393. ЬжЭб-
еЮ, ДиЩЬЩебе йлзилЬ јЮ зиЮрЩж л бйгЩд б зжйкЩж БЩјЩабкжЫ йЩиЩЭебв.
ДиЩЬЩеЩ ебјЮ зибдбгЩ бйгЩд б ж њжј йЮ Ыигж дЩгж аеЩ. ВбрЮ йЮ аеЩ ж
њЮебд йЮйкиЩдЩ ЛЩиб, ЯЮеб ВлвЩ БиЩевжЫбћЩ, ѝЮгЮеб, лЭЩкжј БЩгрбћ
б ж НгбЫЮиб вжјл јЮ БЩјЩабк зжйгЮ зжЪЮЭЮ л ЙжйжЫйвжј Ъбоб ЭжЫЮж л йЫжј
нЩиЮд. ЊбнжЫ ЯбЫжк аЩЪЮгЮЯбгЩ јЮ йиЮЭњЮЫЮвжЫеЩ ЪбжЬиЩмйвЩ вњбЯЮЫ-
ежйк, Щгб б еЩижЭеЩ киЩЭбобјЩ.

Йљтцме пеци: веЮа КЩаЩи. ОжижЭбоЩ. Ожгбкбпвб ЪиЩвжЫб. ДиЩЬЩ-

еЩ КЩаЩиЮЫбћ, бйкжибжЬиЩмбјЩ б ЮзйвЩ ЪбжЬиЩмбјЩ.

КЩаЩиЮЫж ЭжЪЩ, ЫиЮдЮ йизйвЮ веЮЯЮЫбеЮ (1371-1389) йЩ зиЮйкж-

ебожд „л ЬиЩЭл ЬжйзжЭйкЫЩ дб ЙилрЮЫол“, вЩвж йЮ кЩЭЩрњб йизйвб ЫгЩ-
ЭЩи веЮа КЩаЩи ХиЮЪЮљЩежЫбћ зжкзбйбЫЩж, бдЩ л йЫжд киЩјЩњл еЮвжгб-
вж, Щгб б јЮЭел еЩјЫЮћл ЫжЭжЭЮгебол, бйкжибјйвл ЙжйжЫйвл Ъбквл ба 1389.
ЬжЭбеЮ, зжйгЮ вжјЮ йЫЮ виЮћЮ ЭилЬЩпбјбд б кЩдебд кжвжд, вЩЭЩ бйкжибј-
йвл зибпл зиЮлабдЩ ЬлйгЩийвЩ зЮйдЩ б гЮЬЮеЭЩ, еЩижЭеж зиЮЭЩњЮ б
еЩижЭеж ЫЮижЫЩњЮ, зиЮежйЮћб вижа ЫЮвжЫЮ ижзйкЫЩ йЮћЩњЮ еЩ жел ебк
вижа вжјл ЪбјЮ ЭЩдЩи еЩобжеЩгежЬ ЯбЫжкЩ ба ЭЩгЮвЮ зижргжйкб л йЫЩвл
йЩЭЩрњжйк дбелгбн ЫЮвжЫЩ, Эж ЭЩеЩ јЮЭеЮ ежЫЮ, дЩгЮ б йбиждЩреЮ, Щгб
йгжЪжЭеЮ РиЪбјЮ вжјЩ јЮ ЭжЪбгЩ йЫжЬЩ ЫжЯЭЩ ба йЫжјбн иЮЭжЫЩ, жЭЪбјЩјл-
ћб ЭЩ зибнЫЩкб ЫгЩЭЩиЩ ба еЮвЮ аЩзЩЭеЮ ЭбеЩйкбјЮ вЩж ркж йл кж лиЩ-
Эбгб ЭилЬб, еЩдЩ йлйЮЭеб еЩижЭб.
Неб йл кж джЬгб јЮи ебйл бдЩгб йЫжЬ КЩаЩиЩ б йЫжј вжйжЫйвб
аЩЫЮк йЩ вжјбд йЮ йкбпЮ еЩобжеЩгеб бЭЮекбкЮк б ЫбЭЮ Ыбрб ЭлнжЫеб
обљЮЫб жЫжаЮдЩљйвжЬ ЯбЫжкЩ.

103
 To КЩаЩиЮЫж ЭжЪЩ зижлпЩЫЩеж јЮ б жзЮЫЩЫЩеж ЫЮћ еЮвжгбвж ЫЮ-
вжЫЩ, Щгб јЮ джј лйдЮеб зиЮЭгжЬ жЭ зиЮ еЮвжгбвж дЮйЮоб, ЭЩ йЮ ЭЩеЩй л
СийкЮебвл, л жвЫбил „ѝЮмбдбјбебн ЭЩеЩ“, ЪЩЫбдж йлЭЪбежд КЩаЩиЮЫбн
вћЮиб, зижбаЩрЩж ба лЫЮиЮњЩ ЭЩ ЭжЫирЩЫЩњЮ джаЩбпвЮ йгбвЮ еЩрЮ йиЮ-
ЭњЮЫЮвжЫеЮ зижргжйкб джЯЮ Ъбкб лиЩђЮеж иЩйЫЮкљЩЫЩњЮд б жЫЮ, еЩ
жвж дЩњЮ ЫЩЯеЮ кЮдЮ ж зжижЭбоб ХиЮЪЮљЩежЫбћ, б ЭЩ ћЮ йбЬлиеж зждж-
ћб ЭЩ йЮ зжЫлпЮ гбебјЩ иЩаЬиЩебпЮњЩ ЭжЬЩђЩјЩ б вЩиЩвкЮиЩ мжидбиЩебн
л еЩржј бйкжибжЬиЩмбјб б дежЬж ЫбрЮ л еЩржј лйдЮежј зЮйдб б гЮЬЮ-
еЭб, жЭежйеж л еЩржј лйдЮежј киЩЭбобјб.
Т вЩвЫжд йл жЭежйл л еЩржј еЩижЭежј, лйдЮежј киЩЭбобјб, гЮЬЮ-
еЭЩ б бйкжибјйвб мЩвкбобкЮк ЫбЭЮћЮдж б зиЮвж жЫЮ кЮдЮ вжјжд йЮ ЪЩЫб-
дж ЭЩеЩй лзивжй йвиждежј бйкжибјйвжЬ ЬиЩђб б кЩвжђЮ жйвлЭебд баЫж-
ибдЩ ба лйдЮеЮ киЩЭбобјЮ.
КЩаЩиЮЫЮ вћЮиб л йизйвжј бйкжибжЬиЩмбјб б йизйвжј лйдЮежј киЩ-
Эбобјб йл зижЯбдЩњЮ бйкжибјйвЮ йгбвЮ б бйкжибјйвЮ дЮкЩмжиЮ.
ДЩЫеж јЮ згЩйбиЩеЩ кЫиЭњЩ ЭЩ л жйежЫб йЫбн ЬгЩЫебн гбвжЫЩ еЩ-
рЮЬ лйдЮежЬ йкЫЩиЩгЩркЫЩ йкжјЮ ЯбЫб љлЭб, вжевиЮкеЮ бйкжибјйвЮ гб-
пежйкб вжјЮ јЮ еЩижЭеб йкЫЩиЩгЩо л вљлпежд киЮелквл еЩобжеЩгеЮ бйкж-
ибјЮ зжЭбаЩж еЩ йкЮзЮе дЮкЩмжиЩ б йбдЪжгЩ йкЫЩиЩјлћб кЩвж аеЩвЮ йЫжЬ
еЮзижгЩаежЬ киЩјЩњЩ л ЫиЮдЮел, зЩ јЮ њбдЩ, вЩЭ јЮ киЮЪЩгж, зжвиЮкЩж б
зижоЮйЮ йЫжјЮ иЮЩгеЮ бйкжибјЮ.
СЩвж јЮ б ЯбЫжк КЩаЩиЮЫбн вћЮиб, њбнжЫж жЭиЩйкЩњЮ л ижЭбкЮљ-
йвжј влћб, жЪиЩажЫЩњЮ б ЫЩйзбкЩЫЩњЮ иЮЩгеЩ бйкжибјйвЩ йгбвЩ, вжјЩ йЮ -
вЩЭЩ йл жкбргЮ ба ижЭбкЮљйвжЬ ЭждЩ – зиЮкЫжибгЩ л бйкжибјйвл дЮкЩ-
мжил л вжјжј йЮ йвибЫЩж иЩагбЫЮе б йлижЫ ЯбЫжк жЭ ЫгЩЭЩивб, лЭжЫбоЩ
Эж клийвЮ йлгкЩебјЮ.
ЙеЮа КЩаЩи б њЮЬжЫЩ згЮдЮебкЩ йлзилЬЩ ЛбгбоЩ ЯбЫЮгб йл л
йвгЩЭежд ЪиЩвл л вжјЮд йл баижЭбгб киб йбеЩ: РкЮмЩеЩ, ДжЪижЫжјЩ (Дж-
ЪибЫжјЩ) б ВлвЩ, б зЮк вћЮиб: ЛЩил, ДиЩЬЩел, ѝЮгЮел, СЮжЭжил б НгбЫЮ-
ил. (Т лйдЮежд ижЭжйгжЫл бевжизжибиЩежд л еЮвл гЮЬЮеЭл, зиЮЭЩњЮ,
ЪлЬЩиркбол бгб Юзйвл зЮйдл, джЯЮ йЮ йиЮйкб л еЮвж ежЫж бдЮ ба зж-
дЮелкжЬ ижЭжйгжЫЩ, Щгб јЮ зждЮелкб Ъижј жЭ жйджиж КЩаЩиЮЫЮ ЭЮоЮ аЩ
йЩЭЩ аЫЩебпеЩ бйкжибјйвЩ пбњЮебоЩ вжјжд ћЮдж йЮ йглЯбкб ЪЮа йлдњб-
пЮњЩ.)
ТзиЩЫж ЪбжЬиЩмбјЩдЩ КЩаЩиЮЫбн вћЮиб еЩјЫбрЮ йЮ ЪЩЫбж бйкж-
ибпЩи ЛбжЭиЩЬ ОливжЫбћ л йЫжјжј вњбаб Йћепи ймеза Казапа, вжјл јЮ
жЪјЩЫбж л ЛЮгЪлиел 1957. ЬжЭбеЮ.

104
 ОливжЫбћ ебјЮ йбЬлиЩе вжјбд йл йЮ иЮЭжйгЮЭжд иЩђЩгЩ КЩаЩиЮЫЩ
ЭЮоЩ. „КЩаЩиЮЫбћб ебйл зжргб аЩ зибдЮижд МЮдЩњбћЩ“, вЩЯЮ Оливж-
Ыбћ, „б ебйл жйкЩЫбгб миЮйвж ижЭжйгжЫеж йкЩЪгж еб л јЮЭежј жЭ йЫжјбн
аЩЭлЯЪбеЩ. Ож йЫжј зибгбоб ЛЩиЩ јЮ ЪбгЩ еЩјйкЩибјЩ, Щ НгбЫЮиЩ еЩј-
дгЩђЩ КЩаЩиЮЫЩ вћб.“1
ВЮћбеЩ бйкиЩЯбЫЩпЩ жЫЮ кЮдЮ лйЫжјбгЩ јЮ иЮЭжйгЮЭ вжјб йдж зж-
дЮелгб, Щ АЫЩ ѝлйкбе ОжзжЫбћ ж ЪиЩвл веЮаЩ КЩаЩиЩ б веЮЬбњЮ ЛбгбоЮ
б њбнжЫжд зжижЭл зЩв вЩЯЮ „ЯбЫЮћб пЩйеж б ЪжЬжлЬжЭеж жеб л ЪиЩвл
ЭжЪбрЮ жЭ БжЬЩ еЩјзиЮ зЮк вћЮиб: ЛЩил, ДиЩЬЩел, ѝЮгЮел, СЮжЭжил б
НгбЫЮил, б киб йбеЩ: РкЮмЩеЩ, ВлвЩ б ДжЪижЫжјЩ (вжјб зж ижђЮњл лЪиаж
лдиЮ).“2
(ОжеЮвЩЭ йЮ л еЮвбд баЫжЭбдЩ еЮвЩ жЭ КЩаЩиЮЫбн вћЮиб ажЫЮ
ДЮйзбеЩ. Т јЮЭежд ЪлЬЩийвжд баЫжил ж ДиЩЬЩеб КЩаЩиЮЫбћ ЭЩкж јЮ кл-
дЩпЮњЮ ЭЩ јЮ жЫж бдЮ ЭжЪбјЮеж жЭ ЭЮйзжкйвЮ кбклгЮ њбнжЫжЬ ЪиЩкЩ ЭЮ-
йзжкЩ РкЮмЩеЩ. ДЮйзбеЩ Ъб, ЭЩвгЮ, л кж ЫиЮдЮ киЮЪЩгж ЭЩ аеЩпб ЭЮйзж-
кжЫЩ йЮйкиЩ. ДЮйзжкйвЩ кбклгЩ јЮ л йиЮЭњЮд ЫЮвл ЪбгЩ ЫЮждЩ ЫбйжвЩ б
йкЩјЩгЩ јЮ жЭдЩн бйзжЭ оЩийвЮ.)
ОжЪжЯеЩ ЛбгбоЩ јЮ ЫЮждЩ лйиЭеж, нибрћЩейвб ЫЩйзбкЩЫЩгЩ йЫж-
јл ЭЮол, зЩ ла жЪиЩажЫЩњЮ л зжЪжЯежйкб жеЩ бн еЩлпб „вжибйебд йЫЮк-
йвбд аеЩњбдЩ б зжкиЮЪебд зжйгжЫбдЩ“, вЩж ркж јЮ б зибгбпбгж веЮ-
ЯЮЫйвжј зжижЭбоб.
Т ЫЩйзбкЩЫЩњл ЭЮоЮ Лбгбоб јЮ зждЩЬЩгЩ б джеЩнбњЩ ѝЮмбдбјЩ,
ЛбгбпбеЩ ижђЩвЩ вжјЩ јЮ л йЫЮкжЫежд ЯбЫжкл ЪбгЩ ЯЮеЩ ЭЮйзжкЩ ѝжЫЩеЩ
ТЬљЮрЮ, зжйгЮ пбјЮ зжЬбЪбјЮ йЮ аЩджеЩрбгЩ б зиЮргЩ л ЙилрЮЫЩо, еЩ
КЩаЩиЮЫ ЭЫжи.
ВЩйзбкЩњЮ КЩаЩиЮЫбн б Лбгбпбебн вћЮиб Ъбгж јЮ зиЩЫж ниб-
рћЩейвж ЫЩйзбкЩњЮ, вжјЮ ћЮ бн вЩйебјЮ л еЩјкЮЯбд ЯбЫжкебд зибгбвЩдЩ
лпбебкб еЮзжвжгЮЪљбЫбд л йЫжјжј ЫЮиб б еЩобжеЩгежд жйЮћЩњл.
ЙЩЭЩ йл лргЮ л ЭжЪЩ ЭЮЫжјЩркЫЩ КЩаЩи б ЛбгбоЩ лЭЩЫЩрЮ йЫжјЮ
пЮкбиб йкЩибјЮ вћЮивЮ аЩ йлйЮЭеЮ нибрћЩейвЮ ЫгЩЭЩиЮ б ЫЮгбвЩрЮ.
Т йиЮЭњЮд ЫЮвл лЬгЮЭеб мЮлЭЩгоб ЫжЭбгб йл йдбрљЮел зжгб-
кбвл жижђЩЫЩњЩ йЩ лкбоЩјебд зжижЭбоЩдЩ. СЩвж јЮ б веЮа КЩаЩи лйзж-
йкЩЫљЩњЮд ижЭЪбейвбн ЫЮаЩ жјЩпЩж йЫжјЮ зжабобјЮ б аеЩпЩјеж зижрбибж
йЫжј лкбоЩј. ЊЮЬжЫб аЮкжЫб Ъбгб йл: Влв БиЩевжЫбћ, вжјб јЮ жЯЮебж ЛЩ-
ил, аЩкбд АгЮвйЩеЭЩи, йбе ЪлЬЩийвжЬ оЩиЩ ИЫЩеЩ (ѝжЫЩеЩ) ШбрдЩеЩ аЩ
вжЬЩ йЮ лЭЩгЩ ДиЩЬЩеЩ, ЭилЬЩ КЩаЩиЮЫЩ вћЮивЩ, зжкжд дЩпЫЩейвб ЪЩе Мб-
вжгЩ ГжијЩейвб дгЩђб, вжјб јЮ жЯЮебж КЩаЩиЮЫл вћЮивл СЮжЭжил.

1
ЛбжЭиЩЬ ОливжЫбћ, Йћепи ймеза Казапа, БЮжЬиЩЭ, 1996, йки. 9.
2
„ѝЮмбдбјЩ“, пЩйжзбй аЩ вњбЯЮЫежйк, лдЮкежйк б ЭлнжЫежйк, ЬжЭбеЩ
XX, Ъижј 22, СийкЮебв, 2012.

105
 МЩјЫбрЮ йЮ аеЩгж ж лЭЩјб КЩаЩиЮЫЮ вћЮивЮ ѝЮгЮеЮ аЩ ЂлиђЩ II
РкиЩобдбижЫбћЩ БЩгрбћЩ, ж пЮдл јЮ баЭЩреж збйЩж б ЭлЪижЫЩпвб зб-
йЩо ЛЩЫиж НиЪбе л йЫжд ЭЮгл Йпаљеврсвн Ркнвема, вжјЮ јЮ жЪјЩЫљЮеж
1601. ЬжЭбеЮ еЩ бкЩгбјЩейвжд јЮабвл.
МЩјдгЩђЩ вћЮивЩ КЩаЩиЩ б ЛбгбоЮ ЪбгЩ јЮ НгбЫЮиЩ. Њл јЮ Лб-
гбоЩ зжйгЮ КЩаЩиЮЫЮ зжЬбЪбјЮ л ЙжйжЫйвжд Ъжјл джиЩгЩ ЭЩ зиЮЭЩ БЩјЩ-
абкл аЩ њЮЬжЫ нЩиЮд.
ЊЮе ЯбЫжк йЩ БЩјЩабкжд Эж 1402. ЬжЭбеЮ Ъбж јЮ еЩ њЮЬжЫжд ЭЫж-
ил, Щ жеЭЩ йЩ длЯЮд ЪбЫЩ аЩижЪљЮеЩ б жЭЫЮЭЮеЩ л аЩкжпЮебркЫж вжЭ кЩ-
кЩийвжЬ вЩеЩ СЩдЮигЩеЩ (СбдлиЩ б вЩвж йЮ ЫЮћ йЫЮ збрЮ), ЭЩ Ъб йЮ ла
жквлз ЪиЩкЩ РкЮмЩеЩ ЫиЩкбгЩ л РиЪбјл. НгбЫЮибе ЯбЫжк зиЮзле Ълиебн
зиЮжвиЮкЩ зиЮлаЮгЮ йл б ЪижјеЮ гЮЬЮеЭЮ б зиЮЭЩњЩ жЭ вжјбн йл еЮвЮ
лзгЮкЮеЮ б л йЩЭиЯЩј еЩрЮ йиЮЭњЮЫЮвжЫеЮ ЯбкбјеЮ вњбЯЮЫежйкб. РЩЫ-
иЮдЮеЩ йизйвЩ вњбЯЮЫежйк кЩвжђЮ йЮ ЪЩЫбгЩ НгбЫЮибебд ЯбЫжкжд, Щ
бдЩдж б зибдЮи жЯбЫљЩЫЩњЩ њЮежЬ гбвЩ еЩ зжажибрежј йоЮеб, Щ л
јЮЭежд йглпЩјл б еЩ мбгдйвжд згЩкел.
Лжјл зЩЯњл зибЫлвЩж јЮ гбв ДиЩЬЩеЮ, ЭилЬЮ КЩаЩиЮЫЮ вћЮиб,
вжјЩ јЮ лЭЩјжд ЭжргЩ еЩ ВЮгбвжкиежЫйвб оЩийвб ЭЫжи, л ЭилЬл зж иЮЭл
ЪлЬЩийвл зиЮйкжебол.
Ббж йЩд дежЬж злкЩ л ВЮгбвжд СиежЫл. ПЩаЬжЫЩиЩж йЩд йЩ кЩдж-
рњбд вжгЮЬЩдЩ ж Ъижјебд бйкжибјйвбд кЮдЩдЩ б жпЮвбЫЩж жзиЩЫЭЩеж
ЭЩ ћЮ дб ж ДиЩЬЩеб КЩаЩиЮЫбп, вЩвж јЮ жеб збрл, Ъбкб Эжйклзеб дежЬб
бйкжибјйвб б гЮЬЮеЭЩиеб баЫжиб, Щгб йЮ кж ебјЮ ЭжЬжЭбгж. ЊЮе ЯбЫжк йЩ
АгЮвйЩеЭижд ШбрдЩежд йвжиж ЭЩ јЮ еЮЫбЭљбЫ.
НкждЩейвж еЩЭбиЩњЮ еЩ БЩгвЩе зибджиЩгж јЮ ЪлЬЩийвжЬ оЩиЩ
ИЫЩеЩ ШбрдЩеЩ б веЮаЩ КЩаЩиЩ ЭЩ ЪиЩпежд ЫЮажд йЫжјЮ ЭЮоЮ лпЫийкЮ
йЫжј йЩЫЮа б йлзижкйкЩЫЮ йЮ клийвжд зибкбйвл.
ОиЮдЩ йиЮЭњЮЫЮвжЫежј киЩЭбобјб б йиЮЭњЮЫЮвжЫежј ЭбзгждЩкб-
јб жЫЩј йЩЫЮа јЮ киЮЪЩгж жйбЬлиЩкб ЭбеЩйкбпвбд ЪиЩвжд.
СЮрвЮ зибгбвЮ л вжјбдЩ јЮ Эжргж Эж ЪиЩпебн зиЮЬжЫжиЩ, Щ дж-
ЯЭЩ б ЪиЩпеЮ ЫЮаЮ ИЫЩежЫжЬ йбеЩ АгЮвйЩеЭиЩ б КЩаЩиЮЫЮ вћЮивЮ ДиЩЬЩ-
еЮ ЭжЫЮгЮ йл Эж кжЬЩ, збрл ЪлЬЩийвб бйкжибпЩиб, ЭЩ жЫл бйкжибјйвл, Щгб
б зЮийжеЩгел зибпл зиЩкЮ дежЬЮ вжекиЩЭбвкжиежйкб.
ѝжр лЫЮв киЩјЮ йлдњЩ пбјЩ јЮ л йкЫЩиб йлзилЬЩ ЪбгЩ ДиЩЬЩеЩ ХиЮ-
ЪЮљЩежЫбћ. Т ЪлЬЩийвбд еЩлпебд иЩйзиЩЫЩдЩ пЩв б ЭЩеЩй джЯЮ ЭЩ йЮ
плјЮ дбрљЮњЮ ЭЩ јЮ жеЩ ЪбгЩ йлзилЬЩ ИЫЩеЩ ШбрдЩеЩ, Щ еЮ њЮЬжЫжЬ
йбеЩ АгЮвйЩеЭиЩ.
МЩјежЫбјЩ ЪлЬЩийвЩ бйкжибжЬиЩмбјЩ вжеЩпеж йкЩјЮ еЩ йкЩежЫб-
ркЮ, вжибйкЮћб йЮ бйкжибјйвжд вждзЩиЩкбйкбвжд, ЭЩ јЮ ДиЩЬЩеЩ ЪбгЩ
АгЮвйЩеЭижЫЩ ЯЮеЩ.

106
 ДиЩЬЩеЩ йЮ ЫЮижЫЩкеж лЭЩгЩ 1386. ЬжЭбеЮ б жЭдЩн ЭжргЩ л Си-
ежЫЬиЩЭ, вЩвж йЮ кЩЭЩ аЫЩгж ВЮгбвж СиежЫж.
ДиЩЬЩебе ЯбЫжк Ъбж јЮ зле кЮрвжћЩ б зиЮжвиЮкЩ – 1389. ЬжЭбеЮ
њЮе жкЩо, веЮа КЩаЩи, ЬбеЮ еЩ ЙжйжЫл зжљл, Щ њЮел еЩјдгЩђл йЮйкил,
НгбЫЮил, БЩјЩабк (ЛлњЮЫбкб) – ЭжЫжЭб л йЫжј нЩиЮд.
ЧЮкбиб ЬжЭбеЮ зжйгЮ ЙжйжЫйвжЬ ЪжјЩ, жЭежйеж 1393. ЬжЭбеЮ, Сл-
иоб йл аЩлаЮгб СиежЫЬиЩЭ, Щ 1395. ЬжЭбеЮ зжЬлЪљЮе јЮ оЩи ИЫЩе ШбрдЩе.
ЊЮЬжЫ йбе АгЮвйЩеЭЩи жЭЫЮЭЮе јЮ л Слийвл, Ъбж јЮ зибджиЩе ЭЩ зибдб
бйгЩд б жЭ БЩјЩабкЩ јЮ ЭжЪбж еЩ лзиЩЫљЩњЮ јЮЭел жЪгЩйк еЩ Циежд дж-
ил.
ОжйгЮ ЪбквЮ вжЭ АеЬжиЮ (1402) л вжјжј јЮ БЩјЩабк зжиЩЯЮе, АгЮ-
вйЩеЭЩи йЮ, збрл ЪлЬЩийвб бйкжибпЩиб, ЫиЩћЩ л йЫжјл аЮдљл. ЛЮђлкбд,
еЮдбиб л Слийвжј иЩйкл б же лпЮйкЫлјЮ л йдбибЫЩњл кбн йлвжЪЩ. Т јЮ-
Эежд йлвжЪл зижкбЫ йлгкЩежЫбн еЮзибјЩкЮљЩ јЮ б лЪбјЮе 1418. ЬжЭбеЮ.
СЩЭЩ јЮ же Ъбж еЩдЮйебв РдбиеЮ. Авж јЮ АгЮвйЩеЭЩи зибдбж бйгЩд, кж
ебјЮ лиЩЭбгЩ ДиЩЬЩеЩ. АЫЩ ѝлйкбе ОжзжЫбћ збрЮ „ЛбгбпбеЩ ЭилЬЩ вћб
ДиЩЬЩеЩ, вжјЩ ЪЮрЮ лЭЩкЩ аЩ ЪлЬЩийвжЬ оЩиЮЫбћЩ АгЮвйЩеЭиЩ, кЩвжђЮ
жйкЩЭЮ пЫийкЩ б еЮзжвжгЮЪбЫЩ л йЫжјжј нибрћЩейвжј ЫЮиб вЩЭ њЮе еЮйиЮ-
ћеб длЯ зибдб бйгЩдйвл ЫЮил (1393. ЬжЭбеЮ) б зжйкЩЭЮ клийвб зЩрЩ.“3
Н ДиЩЬЩебежд ЯбЫжкл еЮ аеЩ йЮ ебркЩ зжлаЭЩеж. ОжйгЮЭњб злк
йЮ зждбњЮ 1396. ЬжЭбеЮ. ЛжЯЭЩ јЮ лдигЩ иЩеж, зЩ аЩкж л ЪЩгвЩейвбд
баЫжибдЩ бдЩ дЩњЮ бемжидЩобјЩ ж њжј еЮЬж ркж бн бдЩ ж њЮебд йЮ-
йкиЩдЩ. ЛЩЭЩ йл бйкжибјйвб аЩзбйб ж ДиЩЬЩеб КЩаЩиЮЫбћ жйвлЭеб, еЩ-
ижЭеж зЩдћЮњЮ плЫЩ еЩ њл йЮћЩњЮ ЭЩ јЮ ЪбгЩ балаЮкеж жЪиЩажЫЩеЩ б
ЭиЩЬЩ ЯЮеЩ.
Неж ркж јЮ л бйкжибјб жйкЩгж еЮЭжиЮпЮеж, бгб иЮпЮеж йЩдж л
ЫбЭл виЩћбн еЩаеЩвЩ, рбиЮ јЮ жЪиЩЭбгЩ йизйвЩ йиЮЭњЮЫЮвжЫеЩ вњбЯЮЫ-
ежйк вжибйкЮћб йЮ зжЭјЮЭеЩвж бйкжибјйвбд аеЩњЮд, Щгб б гЮЬЮеЭЩиебд
еЩежйжд лйдЮежЬ зиЮаЮекжЫЩњЩ ЭЩгЮвбн ЭжЬЩђЩјЩ б њбнжЫбн ЩвкЮиЩ.
ЖбЫжк КЩаЩиЮЫбн вћЮиб Ъбж јЮ зиЮЭдЮк б еЩижЭеЮ жЪиЩЭЮ л еЩ-
ижЭебд гЮЬЮеЭЩдЩ, зиЮЭЩњбдЩ, ЪлЬЩиркбоЩдЩ б Юзйвбд зЮйдЩдЩ. МЮ-
ркж ба кжЬ гЮЬЮеЭЩиежЬ йгжјЩ еЩргж йЮ б л Щлкжийвжј йизйвжј вњбЯЮЫ-
ежйкб.
Йљлпеж јЮ збкЩњЮ вжгбвж јЮ бйкжибјйвж зЩдћЮњЮ ж КЩаЩиЮЫбд
вћЮибдЩ л йЩЬгЩйјл йЩ лйдЮежд зиЮЭйкЩЫжд ж КЩаЩиЮЫжд ЭжЪл б вжйжЫ-
йвжд дбкл б вжгбвж јЮ кЩ зибпЩ л йЫбд ЫЩибјЩекебд жЪгбобдЩ йЩплЫЩгЩ
оЮгжд кл ебк иЮЩгеЮ бйкжибјЮ б њЮеЮ иЮЩгеЮ иЮмгЮвйбјЮ еЩ ЫиЮдЮ б
љлЭЮ.

3
„ѝЮмбдбјЩ“, пЩйжзбй аЩ вњбЯЮЫежйк, лдЮкежйк б ЭлнжЫежйк, ЬжЭбеЩ
XX, Ъижј 22, СийкЮебв, 2012.

107
 ЧЩв б вЩЭЩ јЮ аЩЪЮгЮЯЮеЩ, лйдЮеЩ кЫжиЮЫбеЩ јЮ лнЫЩћЮеЩ б мб-
вйбиЩеЩ йЩдж л јЮЭежд жЭиЮђЮежд киЮелквл йЫжЬЩ иЩаЫбквЩ б йЩдж л јЮ-
Эежд жЭ жЪгбвЩ л вждЮ јЮ л кжд киЮелквл ЯбЫЮгЩ.
МЩјйкЩибјЮ лйдЮеЮ кЫжиЮЫбеЮ вжјЮ зЮЫЩјл ж КЩаЩиЮЫбд вћЮибдЩ
бгб јЮЭежј КЩаЩиЮЫжј вћЮиб йл ЪлЬЩиркбоЮ. БлЬЩиркбоЮ йл йкЩибјЮ жЭ
жйдЮиЩпвбн б ЭЮйЮкЮиЩпвбн Юзйвбн лйдЮебн зЮйЩдЩ. СЮдЩкбвЩ жЫбн зЮ-
йЩдЩ ЭлЬжЬЩ йкбнЩ жЪлнЫЩкЩ ЭжЬЩђЩјЮ б јлеЩвЮ XIV б XV ЫЮвЩ. ЛЩивЩ
ЙиЩљЮЫбћЩ, ЛбгжрЩ ЙжЪбгжЫбћЩ, веЮаЩ КЩаЩиЩ, ЙжйжЫйвб Ъжј ба 1389.
ЬжЭбеЮ б њЮЬжЫЮ јлеЩвЮ б кЩвж ЭЩљЮ.
НЭ XVIII ЫЮвЩ жЫЮ ЮзйвЮ зЮйдЮ ЭлЬжЬЩ йкбнЩ л зжкзлежйкб јЮ аЩ-
йЮебж ЭЮйЮкЮиЩо.
ДЩвгЮ, б зиЮ ЪжиЪЮежЬ ЭЮйЮкЮиоЩ, л ЪлЬЩиркбоЩдЩ јЮ жзЮЫЩе дж-
кбЫ КЩаЩиЮЫбн вћЮиб. ТаЮћЮдж аЩ зибдЮи ЭЫЮ ЪлЬЩиркбоЮ „ОжзбјЮЫвЩ ж
ЙжйжЫйвжд Ъжјл“ б „Рдик ЛбгжрЩ ДиЩЬбгжЫбћЩ“.
Т зиЫжј ЪлЬЩиркбоб „ОжзбјЮЫвЩ ж ЙжйжЫйвжд Ъжјл“ жзЮЫЩеж јЮ еЮ-
вжгбвж джкбЫЩ вжјЮ јЮ вЩйебјЮ ЭжЬиЩЪбгЩ б зиЮжЪгбвжЫЩгЩ јлеЩпвЩ ЭЮйЮ-
кЮиЩпвЩ зЮйдЩ. ѝЮЭЩе жЭ джкбЫЩ јЮ иЩаЬжЫжи веЮЬбњЮ ЛбгбоЮ б њЮежЬ
аЮкЩ, ЛбгжрЩ ЙжЪбгжЫбћЩ, л киЮелквл вЩЭ ЛбгбоЩ ЭжгЩаб ЭЩ зжаЭиЩЫб
жвлзљЮел ЫгЩйкЮгл зиЮЭ жЭгЩаЩв л ЙжйжЫйвб Ъжј.
ВбЭЮЫрб л йЫжјжј Ыбабјб ЭжгЩаЮћл киЩЬЮЭбјл, Лбгжр вЩалјЮ йЫжјжј
злебоб:
Магкедај ре радепа нве кјеое рве гнронде,
нве кјеое гнронде и свнје бпаће ѝтгнвића,
Бнг зма веће фнћеч ки иф свнјијел
нцил рагкедаси.
ВбЭбдж л жЫбд йкбнжЫбдЩ ЭЩ јЮ Лбгжр ЙжЪбгжЫбћ (л ЭЮйЮкЮиЩ-
пвжј зЮйдб НЪбгбћ) жЫЭЮ зиЮЭйкЩЫљЮе вЩж аЮк веЮаЩ КЩаЩиЩ б веЮЬбњЮ
ЛбгбоЮ, ркж еЮ жЭЬжЫЩиЩ бйкжибјйвжј бйкбеб, Щгб йглЯб ЭЩ йЮ жйЫЮкгЮ
лелкиЩрњб жЭежйб дЮђл йизйвжд ЫгЩйкЮгжд жежЬЩ ЭжЪЩ л вжјбдЩ ћЮ йЮ
дежЬж ЫЮвжЫЩ вЩйебјЮ киЩЯбкб иЩагжаб аЩ бйкжибјйвб вжйжЫйвб зжиЩа.
Сл йЮ жЭдЩн јЩЫљЩ б джкбЫ КЩаЩиЮЫЮ жзклЯЪЮ ЭЩ ћЮ ЬЩ Лбгжр
баЭЩкб еЩ ЙжйжЫл б ЭЩ јЮ жзклЯЪЩ ЭжргЩ жЭ бекибЬЮ вжјл јЮ аЩзжпЮж
бйкжибјйвб КЩаЩиЮЫ аЮк, Влв БиЩевжЫбћ. КЩаЩи ЭбЯЮ пЩрл б вЩалјЮ аЭиЩ-
Ыбол вжјЩ јЮ, л йкЫЩиб, жзклЯЪЩ б зиЮйлЭЩ:
Здпав ри, зесе Ликнчт, т лнје и т свнје здпавље,
сайн себи једимнга йнји се је рсвнпин,
и сайн си Дамихе, свнје кјеое вјепемихе,
и сайн ре р снбнл днрса кицика и ондмнрика,
мелнј леми мевјепт ма Йнрнвт тцимиси!

108
 Т ЛбгжрЮЫжд жЭЬжЫжил јЮ њЮЬжЫЩ аЩвгЮкЫЩ ЫЮиЮебожд ДЩебожд,
ЭЩ ћЮ же йлкиЩЭЩе, л Ъжјл, лЪбкб клийвжЬЩ оЩиЩ.
ПЮпЮеж јЮ ЫЮћ ЭЩ КЩаЩи ебјЮ бдЩж вћЮивл ДЩебол, Щ ЭЩ еб Лбгжр
НЪбгбћ ебјЮ Ъбж њЮЬжЫ аЮк. ЛжЯЮдж зжйкЩЫбкб збкЩњЮ жквлЭЩ зжкиЮЪЩ
еЩижЭежЬ зЮЫЩпЩ ЭЩ жЫЩвЫжд зибпжд вжекЩдбебиЩ бйкжибјйвб зижйкжи
йЩ бйкжибјйвбд ЭжЬЩђЩјбдЩ б ЩвкЮибдЩ.
БЮа зжкиЮЪЮ ЭЩ рбибдж жЫл зибпл киЮЪЩ иЮћб ЭЩ јЮ л жЫжј зЮйдб
жйкЫЩиЮе зжйЮЪЩе еЩпбе мжгвгжиежЬ жЭЬжЫжиЩ б еЩобжеЩгеЮ бдЩЬбеЩ-
објЮ лкжелгЮ л ЫгЩйкбкж бйкжибјйвж бйвлйкЫж.
МЩ бйкжј иЩЫеб йкжјб б ЭилЬЩ ЪлЬЩиркбоЩ „Рдик ЛбгжрЩ ДиЩЬб-
гжЫбћЩ“.
ОЮйдЩ јЮ ЫиЮдЮейвб йбклбиЩеЩ еЮзжйиЮЭеж зжйгЮ ЙжйжЫйвЮ Ъбк-
вЮ вЩЭЩ ЛбгбоЩ брпЮвлјЮ ЬгЩйжЫЮ йЩ зжзибркЩ жпЮвлјлћб ЭЩ бн ЭжеЮйЮ
еЮвж жЭ лпЮйебвЩ кЮ ЪбквЮ:
Рпећа си је днмере ма једам језап Цпме йпви,
Љтби Казапевт
т језепт мафнди гиздава гнрондицића,
Љтби Казапнва.

Т еЮвжгбвж зжежЫљЮебн йкбнжЫЩ вжјб иЮкЩиЭбиЩјл Юзйвл иЩЭњл,

Щгб зибзиЮдЩјл ЭиЩдйвб еЩЪжј жЭЬжЫжибћЮ ЬбаЭЩЫб ЬжйзжЭбпбћ ЭЩ јЮ же
њЮе аЮк Лбгжр ДиЩЬбгжЫбћ б ЭЩ јЮ ЭжеЮж йЫЮпЩел дЩиЩдл вжјл јЮ ЫЮагЩ
њЮеЩ ћЮивЩ јЮЭбебоЩ, б йкжкбел ЭлвЩкЩ л дЩиЩдб, зЩ джгб Лбгбол ЭЩ
бн зиЮЭЩ њЮЬжЫжј ЫЮиЮебоб.
НЫЩ ЪлЬЩиркбоЩ јЮ йЩйЫбд лЭЩљЮеЩ жЭ иЮЩгеЮ бйкжибјЮ. Мбкб јЮ
ЛбгбоЩ бдЩгЩ йЩдж јЮЭел ћЮивл, ебкб јЮ Лбгжр зжЪЮЬЩж иЩњЮе йЩ Йж-
йжЫЩ зжљЩ ЭЩ Ъб йЫжјжј ЫЮиЮебоб ЭЩж зжвгже.
НЫЩ йгбвЩ јЮ йЩйЫбд ЭилЬЩпбјЩ жЭ жеЮ л Юзйвжј ЭЮйЮкЮиЩпвжј зжЮ-
абјб, Щгб зждЩЯЮ ЭЩ йЮ ЬгЩЫебд джкбЫбдЩ б йбЯЮбдЩ ба обвглйЩ йи-
зйвбн зЮйЩдЩ ж ЙжйжЫйвжд Ъжјл баеЩђЮ ЭиЮЫебјб зжЮкйвб б дбкжгжрвб
ЮвЫбЫЩгЮек, зиЮ йЫЮЬЩ л киЩЭбобјб беЭжЮЫижзйвбн еЩижЭЩ б йЩдбн ОиЩ-
йгжЫЮеЩ, Щ йЩдбд кбд б РиЪЩ.
ЛбгбпбеЩ б КЩаЩиЮЫЩ ћЮивЩ жЫЭЮ јЮ ЪЮа ЫгЩйкбЬжЬ бдЮеЩ, ркж
лвЩалјЮ ЭЩ йл КЩаЩиЮЫЮ вћЮиб кЮв зжйгЮ XVI ЫЮвЩ ЭжЪбгЮ л жЫбд виЩјЮ-
ЫбдЩ йЫжјл зжЮкйвл вжевиЮкбаЩобјл йЩ бйкжибјжд.
ЗЩебдљбЫЩ јЮ јжр јЮЭеЩ ЪлЬЩиркбоЩ йЩ еЩйгжЫжд „БлЬЩиркбоЩ ж
ЙжйжЫйвжд Ъжјл“ вжјл јЮ л ОЮиЩйкл зижеЩрЩж ЛбижйгЩЫ ОЩекбћ. ЊЮеЩ
лдЮкебпвЩ ЫиЮЭежйк јЮ дЩгЩ, Щгб јЮ аеЩпЩјеЩ аЩ бйкжибјл еЩижЭежЬ зЮ-
ЫЩњЩ ж жЫжд джкбЫл.

109
 НЫЩ ЪлЬЩиркбоЩ зижаЩбпеж ЬжЫжиб ж йлвжЪл КЩаЩиЮЫбн вћЮиб
„ѝЮЭеЩ љлЪб ЛбгжрЮЫЩ, ЭилЬЩ љлЪб БиЩевжЫбћЩ“.
ОжЫжЭ аЩ њбнжЫл йЫЩђл јЮ л зжабобјб вжјл Лбгжр бдЩ јЩрлћб йЩ
ЭЮйеЮ йкиЩеЮ веЮаЩ КЩаЩиЩ, Эжв Влв БиЩевжЫбћ јЩрЮ йЩ гЮЫЮ веЮЯЮЫЮ
йкиЩеЮ, л ебЯжј зжабобјб л жЭежйл еЩ ЛбгжрЩ.
РЮйкиЮ йЮ жЫЭЮ ажЫл ВбЭжйЩЫЩ б ЛЩиЩ. ВбЭжйЩЫЩ јЮ ВлвжЫЩ, Щ ЛЩ-
иЩ ЛбгжрЮЫЩ ЯЮеЩ. He джЬЩЫрб ЭЩ жкизб лебЯЮњЮ йЫжЬЩ длЯЩ, ВбЭж-
йЩЫЩ лЭЩиЩ ЛЩил зж жЪиЩал б зийкЮежд јжј зжйЮпЮ гбоЮ.
ДЩљб кжв йлвжЪЩ зиЮежйб йЮ еЩ ВлвЩ б ЛбгжрЩ б же йЮ жвжепЩЫЩ
зж зжаеЩкжд Юзйвжд йоЮеЩибјл.
НЫЩј джкбЫ јЮ ба лйдЮебн кЫжиЮЫбеЩ зиЮлаЮгЩ б еЩрЩ ЯбкбјеЩ
вњбЯЮЫежйк, ж пЮдл јЮ жзрбиеж збйЩгЩ ѝЮгвЩ ПЮђЮз, бйкиЩЯлјлћб Жи-
сије ймеза Казапа, вжјЮ јЮ, вЩвж жеЩ вЩЯЮ „зжпЮквжд XVIII, Щ джЯЭЩ б
виЩјЮд XVII ЫЮвЩ, л еЩрбд јлЯебд виЩјЮЫбдЩ, Бжвб Йжкжийвжј б Циежј
Гжиб йЩйкЩЫбж еЮзжаеЩкб збйЩо“.4
И л жЫжд баЫжил (Опица н бнјт йнрнврйнл) л йЫбд ЫЩибјЩекЩдЩ,
бйкбпЮ ѝЮгвЩ ПЮђЮз, зждбњл йЮ йЩдж ЭЫЮ КЩаЩиЮЫЮ вћЮиб, ЛЩиЩ, еЩиЮпЮ-
еЩ ВбЭжйЩЫЩ вжјЩ јЮ ЪбгЩ ЭЩкЩ Влвл БиЩевжЫбћл, б ѝЮгЩ, лЭЩкЩ аЩ Лбгж-
рЩ НЪбгбћЩ.
ЕзйвЩ ЭЮйЮкЮиЩпвЩ зЮйдЩ јЮ кЩвжђЮ аЩЪЮгЮЯбгЩ зждбњЩњЮ КЩаЩ-
иЮЫбћ вћЮиб.
СЩвж л зЮйдб „ЦЩибоЩ ЛбгбоЩ б ВгЩЭЮкЩ ЫжјЫжЭЩ“ л вжјжј жЭдЩн
еЩ зжпЮквл бдЩдж мЮлЭЩгеж зЩкибјЩинЩгел йгбвл ЫгЩйкЮгбейвЮ зжиж-
ЭбоЮ, жЭежйеж зжижЭбоЮ веЮаЩ КЩаЩиЩ:
Опнчесака хапиха Ликиха
иронд гпада бијека Йптчевха,
р њнле чећт двије лике йћепи
Втйнрава и кијеоа Лапа,
й њила језди Вкадеса внјвнда
ма Днпаст ма йнњт днбпнле.

Ийкжибјб јЮ зжаеЩкЩ ЛЩиЩ, жеЩ јЮ ЪбгЩ еЩјйкЩибјЩ б ЪбгЩ јЮ лЭЩкЩ

аЩ ВлвЩ БиЩевжЫбћЩ. ЛбгбоЩ б КЩаЩи ебйл бдЩгб вћЮи ВлвжйЩЫл, Щ Лб-
жЭиЩЬ ОливжЫбћ л йЫжјжј вњбаб Йћепи ймеза Казапа вЩЯЮ „ЭЩ йл ЭлЪиж-
ЫЩпвб збйоб НиЪбе б КлвЩибћ бадЮебгб бдЮеЩ КЩаЩиЮЫбн вћЮиб б зж-
дбњл ЛбгЮЫл б ВлвжйЩЫл“.5

4
ѝЮгвЩ ПЮђЮз, Опица н бнјт йнрнврйнл, ЗиЮњЩебе, 1976, йки. 182.
5
ЛбжЭиЩЬ ОливжЫбћ, Йћепи ймеза Казапа, БЮжЬиЩЭ, 1996, йки. 9.

110
 ЛбгбоЩ јЮ брЮкЩгЩ йЩ вћЮибдЩ ЭЩ Ъб йЩаеЩгЩ бйнжЭ ЙжйжЫйвЮ Ъб-
квЮ. ВгЩЭЮкЩ ЫжјЫжЭЩ јЮ л лгжаб еЮзжйиЮЭежЬ вЩабЫЩпЩ, лпЮйебвЩ л Эж-
ЬЩђЩјл.
РЩаеЩЫрб ркЩ јжј йЮ аЪбгж йЩ длЯЮд б ЪиЩћжд, ЛбгбоЩ зибвл-
зљЩ йеЩЬл б аЩ йгЮЭЮћЮ збкЩњЮ:
Рсам онцейај ймежева внјвндн,
ме виђеки јнч два зеса лнја,
Бпамйнвића, Ликнча Нбикића?

МЩижЭеЩ гЮЬЮеЭЩ йЮ ЫЮћ ЪбгЩ ЭжйкЩ лЭЩљбгЩ жЭ бйкжибјйвЮ бйкб-

еЮ, зЩ јЮ л зиЮЭйкЩЫб еЩижЭежЬ зЮЫЩпЩ б Лбгжр Ъбж КЩаЩиЮЫ аЮк вЩж
ЩекбзжЭ Влвл БиЩевжЫбћл.
ЗЩебдљбЫж јЮ, дЮђлкбд, йгЮЭЮћЮ: зибйлйкЫж ЩекбзжЭебн гбпеж-
йкб, вЩж ркж јЮ зждЮелкб зибдЮи, еЩйкЩјЮ ба ЮкбпвЮ ЩекбзжЭеЮ зЩиЩ-
гЮгЮ ЭжЪЩи – гжр, жЭежйеж ЫЮиЩ – еЮЫЮиЩ, вжјЩ ћЮ йЮ вЩйебјЮ иЩаЫбкб л
ЮйкЮкйвл ЩекбзжЭел зЩиЩгЮгл гЮз – илЯЩе.
ѝЮЭел жЭ гбебјЩ киЩеймжидЩобјЮ жЫжЬ бйкжибјйвжЬ джкбЫЩ вжјб
йЮ ЪЩЫб джкбЫжд КЩаЩиЮЫбн вћЮиб йиЮћЮдж б л еЩржј Щлкжийвжј вњб-
ЯЮЫежйкб, б кж л њЮежд еЩјлаЫбрЮебјЮд еЩйгжЫл вЩвЩЫ јЮ Гнпрйи вијемах
ОЮкиЩ II ОЮкижЫбћЩ ЊЮЬжрЩ.
ОжаеЩкЩ јЮ вњбЯЮЫеж-бйкжибјйвЩ пбњЮебоЩ ЭЩ јЮ ЊЮЬжр жЫЩј
йзЮЫ бйзЮЫЩж вжибйкЮћб йЮ жЬиждебд ЭлнжЫебд ЪгЩЬжд лйдЮеЮ вњбЯЮЫ-
ежйкб вжјЩ јЮ йкЫжиЮеЩ л еЩижЭл йбгеЮ б ЪжЬЩкЮ лйдЮеЮ влгклиЮ л вЩвЫжј
јЮ йкЩйЩж б йЩд Щлкжи.
НЫЭЮ јЮ иЮп ж јЮЭежј иЮзгбоб вжјЩ йЮ ЫжЭб йвжиж л Эжвжгбоб бадЮ-
ђл ВлвЩ ПЩйгЩзпЮЫбћЩ б ЫжјЫжЭЮ ДиЩрвЩ еЩ КжЫћЮел, л ЫиЮдЮ зиЫЮ йвл-
зркбеЮ еЩ вжјжј йЮ жпЮвлјЮ жЭглвЩ ж Ъжјл йЩ бежЫЮиежд ЪиЩћжд.
Втй Паркаоцевић:
Ма чсн лјепич ќеуепдапнл Дпачйн?
Внјвнда Дпачйн:
Хнћаф тбис једмт йтйавихт,
а жа ли је уичей нчсесиси!
Втй Паркаоцевић:
Мелнј Дпачйн, сайн си живнса!
Ме ваља ре биси йтйавиха;
аки ме змач, пђа се ме бика
да рт нмн чћепи Казапеве.

111
 Т йЫбд клдЩпЮњбдЩ вжјЮ јЮ аЩЪЮгЮЯбж Влв ЙЩиЩќбћ, вЩалјЮ йЮ ЭЩ
йЮ йЫЩ зиЮЭЩњЩ ж зжйкЩевл влвЩЫбоЮ ЫЮалјл аЩ йЮйкил бгб йЮйкиЮ вжјЮ
ЯЩгЮ ЪиЩкЩ. Ож јЮЭежј ЫЩибјЩекб йЮйкиЮ КЩаЩиЩ вжјЮЬЩ јЮ Хибйк ЫЩйвийЩж
аЩЫЮркЩгЮ йл йЮ ЭЩ ћЮ ЫЮпбкж влвЩкб, зЩ бн јЮ ГжйзжЭ жйгжЪжЭбж аЩЫЮкЩ
йкЫжибЫрб влвЩЫбол ЭЩ влвЩ лдЮйкж њбн.
Т еЩржј киЩЭбобжеЩгежј влгклиб влвЩЫбоЩ јЮ дЮкЩмжиЩ аЩ йЮ-
йкил вжјЩ јЮ баЬлЪбгЩ ЪиЩкЩ.
ТгжЬЩ КЩаЩиЮЫбн вћЮиб л зиЮЭЩњбдЩ ж ЙжйжЫйвжд Ъжјл јЮ еЮЬЩ-
кбЫеЩ, аЪжЬ њбн йЮ аЩЫЩђлјл КЩаЩиЮЫб аЮкжЫб, Влв б Лбгжр.
ЊЮЬжр јЮ л Гнпрйнл вијемхт зжйкЩЫбж йЫжјл вжеоЮзобјл вЩвж Ъб
иЩаЫбж влгк вжйжЫйвжЬ дбкЩ, зЩ јЮ вжибйкЮћб Юкбжгжрвж зиЮЭЩњЮ ж зж-
йкЩевл влвЩЫбоЮ аЩдЮебж йЮйкиЮ ЪбЪгбјйвжЬ КЩаЩиЩ вћЮибдЩ веЮаЩ КЩ-
аЩиЩ.
Т вжеЩпежд, бйкжибјйвЮ бгб гЮЬЮеЭЩиеЮ, ЪбжЬиЩмбјЮ КЩаЩиЮЫбн
вћЮиб зжвЩалјл, зж дбрљЮњл ѝЮгвЮ ПЮђЮз, „ЭЩ йл кЮ ЯЮеЮ жЭбЬиЩгЮ ЫЩ-
Яел лгжЬл л зиЮйлЭебд киЮелобдЩ б бйкжибјйвбд аЪбЫЩњбдЩ. ЛлЭиЮ,
зЩдЮкеЮ, йеЩгЩЯљбЫЮ б жЭЫЩЯеЮ, пЮйкж еЮйиЮћеЮ, жеЮ йл йЫжјбд зжйклз-
обдЩ б зжгбкбпвбд ЩеЬЩЯжЫЩњЮд ЭжвЩаЩгЮ ЭЩ йл ЪбгЮ еЩ ебЫжл ЫЮгб-
вбн ЭиЯЩЫебвЩ“. (ѝ. П. Ирсн)
ТйдЮеЩ еЩижЭеЩ киЩЭбобјЩ јЮ КЩаЩиЮЫл зжижЭбол зжбйкжЫЮкбгЩ
йЩ ЫЮгбвжд б лЬгЮЭежд зЩкибјЩинЩгежд аЩЭилЬжд, мжидбиЩежд л йиз-
йвжд ЭилркЫл дежЬж зжйгЮ ЙжйжЫйвжЬ ЪжјЩ.
ЙЩвж зжижЭбпел нЩиджебјл б бЭбгл йЮжйвжЬ ЯбЫжкЩ еЩилрЩЫЩјл
ЯЮейвЩ ЬжЫживЩњЩ, л жЫжд йглпЩјл кл нЩиджебјл лилрбгЮ йл веЮЯЮЫЮ
вћЮиб. СЩвж јЮ Эжргж Эж зжкзлежЬ лЭЩљЩЫЩњЩ жЭ бйкжибјйвбн зжикиЮкЩ
Эж йкЫЩиЩњЩ бадбрљЮебн гбвжЫЩ йЩ вЩиЩвкЮибдЩ ба зижйкжЬ йЫЮкЩ, вжјб
л зЩдћЮњл ебјЮ йЩплЫЩж йгбвл йЫЮкгЮ веЮЯЮЫЮ зжижЭбоЮ, зЩ б њЮЬжЫбн
вћЮиб б њбнжЫбн жЭежйЩ.

112
 Ема Миљковић

ОПИМЦЕЗА НКИВЕПА ВИЂЕМА ЙПНЗ ОПИЗЛТ СТПРЙЕ

ИРСНПИНГПАУИЈЕ

Апстракт: Т еЪег зШЬк ик жзабШЯШда ийШЪеЪа иШЪзЭгЭдЭ йкзибЭ

аийезаеЫзШлајЭ е жзаднЭЯа НваЪЭза КШЯШзЭЪаћ, икжзкЯа иквйШдШ БШјШ-
ЯайШ I, бејШ йе жеийШјЭ к ибвежк ЪШЯШвдеЫ кЫеЪезШ беја ЙдЭЮЭЪадШ РзЩајШ
ибвШжШ иШ еигШдибег ЬзЮШЪег дШбед ЙеиеЪибЭ ЩайбЭ. НигШдиба аЯЪеза
(аШбе иШЪзЭгЭдам аЯЪезШ дЭгШ, ЪЭћ ик иЪа бШидајЭЫ ЬШйкгШ) гШмег Шже-
ийзелазШјк жзаднЭЯк НваЪЭзк бШе кЯзеб БШјШЯайеЪеЫ жезШЯШ беЬ АдбШзЭ
(АдЫезЭ) 1402. ЫеЬадЭ, пйе јЭ агШве ЬШвЭбеиЭЮдЭ жеивЭЬанЭ же зШЯЪеј
еигШдибЭ ЬзЮШЪЭ. Т деЪајаг зШЬеЪагШ, аийезаоШза жежкй ЛкийШлЭ ЦШ-
ЫШдШ ЙЭибадШ, дШийејЭ ЬШ ибвежЭ еЩјЭбйаЪдк ивабк е НваЪЭза, дШ еидеЪк
еигШдибам, Шва а аЯЪезШ ЬзкЫЭ жзеЪЭдајЭднајЭ (изжибам а ЬкЩзеЪШ-
обам).

Кључне речи: НваЪЭзШ КШЯШзЭЪаћ, БШјШЯай I, ЪШЯШвда кЫеЪез, ЙдЭ-

ЮЭЪадШ РзЩајШ, еигШдибШ ЬзЮШЪШ

Де бзШјШ XV ЪЭбШ еигШдиба ЪвШЬШза ибвШжШва ик ЩзШбеЪЭ иШ мза-

пћШдибаг жзаднЭЯШгШ (ЪаЯШдйајибаг ава изжибаг), бШе а иШ бћЭзбШгШ
ЪвШЬШзШ аЯ гкивагШдибам ЬадШийајШ, жежкй жезеЬанШ Абејкдвк, ГазШј
иШ ЙзагШ ава ЗквбШЬзШ. ЛЭђкйаг, бШбе иЭ ХШзийЪе иЪЭ ЪапЭ коЪзпћа-
ЪШве, иЪЭ гШњЭ јЭ Щаве жейзЭЩЭ ЯШ кЫеЪШзШњЭг а ибвШжШњЭг йШбЪам Ьа-
жвегШйибам ЩзШбеЪШ. ВвШЬШза аЯ ЬадШийајЭ НигШдвајШ, бШе а жзадоЭЪа
дШивЭЬдана, иЪЭ оЭпћЭ ЯШ ЮЭдЭ еЬШЩазШјк еЩаодЭ зеЩањЭ, к дШјЪЭћЭг
Щзејк ивкоШјЭЪШ ЩЭЯ вЭЫШвдеЫ ибвШжШњШ ЩзШбШ. СШбеђЭ, иквйШдеЪЭ бћЭза
даик кЬШЪШдЭ ЯШ гкивагШдибЭ ЪвШЬШзЭ, ЪЭћ ик жзаднЭЯЭ кЬШЪШдЭ ЯШ дШј-
кйанШјдајЭ иквйШдеЪЭ зеЩеЪЭ. ТЯзена йШбЪам ЩзШодам ЪЭЯШ ЪЭзеЪШйде иЭ
геЫк йзШЮайа к оањЭдана ЬШ ик еигШдиба ЪвШЬШза игШйзШва ЬШ дајЭЬШд
ЬзкЫа гкивагШдиба ЪвШЬШз дајЭ ЬеийејШд ЬШ жеийШдЭ ЯЭй њамеЪЭ бкћЭ, Ш
дШ йШј дШоад ик еЩЭЯЩЭђаЪШва а иаЫкздеий иЪејеј ЪвШЬШзибеј веЯа. МШа-
гЭ, иадеЪа зеђЭда к ЩзШбк иШ зеЩег, аШбе аЯ ЪвШЬШјкћЭ ЬадШийајЭ же
гШјоадеј, Щава ик иШге зеЩеЪа же еоЭЪеј вадаја, йЭ бШе йШбЪа Шжиевкйде
даик геЫва ЬШ жевШЮк жзШЪе дШ еигШдиба жзЭийе.1

1
П. Љкпаћ, Е. ЛаљбеЪаћ, Османлије: Родослов, БЭеЫзШЬ, 2004.

113
 ПеЩањЭ бејЭ ик иквйШда кЯагШва ЯШ ЮЭдЭ ЬеижЭЪШвЭ ик к нШзибк
бкћк дШбед жзЭнаЯде еигапљЭдеЫ жеЬкоШЪШњШ. ЙШЬШ Ща зеЩањШ жеийШ-
вШ ЯШбедайШ икжзкЫШ, едШ јЭ агШвШ жзЭЬдеий дШЬ иЪаг ЬзкЫаг ЮЭдШгШ к
иквйШдеЪег мШзЭгк, Ш бШЬ дајЭ Щаве вЭЫШвдеЫ ибвШжШњШ ЩзШбШ, оЭйаза
ЮЭдЭ иШ йайквег кадуне агШвЭ ик жзаЪавЭЫеЪШде гЭийе. ОзЪШ еЬ њам
баш-кадуна жеийШјШвШ јЭ едШ бејШ Ща жзЪШ иквйШдк зеЬавШ иадШ. ИжШб,
ЪзмеЪдШ ЪвШий дШЬ мШзЭгег жзажШЬШвШ јЭ иквйШдеЪеј гШјна валиде-сул-
танији. СШбЪШ мајЭзШзмајШ а бедбкзЭднајШ гЭђк йаг ЮЭдШгШ, еЬ бејам
јЭ иЪШбШ йЭЮавШ ЬШ дШгЭйдЭ иЪеј кйанШј, бШе а ЬШ еЩЭЯЩЭЬа жзЭийе иЪег
иадк, ЬеЪеЬавШ јЭ оШб а Ье бзЪШЪам еЩзШокдШ кдкйШз мШзЭгШ, беја ик
иЪеј ЪзмкдШн ЬеийаЫва йебег XVII ЪЭбШ.2
РЪа жегЭдкйа ЬадШийаоба ЩзШбеЪа, ибвШжШда к жеоЭйбк дШийШ-
јШњШ а коЪзпћаЪШњШ еигШдибЭ ЬзЮШЪЭ, жзЭЬийШЪљШјк еЬзШЯ еЬзЭђЭдеЫ
жевайаобеЫ адйЭзЭиШ, Шва йШбеђЭ а бШЬШ ик ЩзШода еЬдеиа к жайШњк, дЭ
жеийеја јЭЬадийЪЭд еЩзШЯШн. ЙШбе ик к йег жЭзаеЬк ибвежљЭдШ ЬЪШ Ьа-
дШийаобШ ЩзШбШ еигШдибам ЪвШЬШзШ иШ ЬЪЭ изжибЭ жзаднЭЯЭ НваЪЭзег
КШЯШзЭЪаћ (кЬШйШ ЯШ БШјШЯайШ I, к ибвежк ЪШЯШвдеЫ кЫеЪезШ беја јЭ ЙдЭ-
ЮЭЪдадШ РзЩајШ жзадкђЭдШ ЬШ жзамЪШйа дШбед ЙеиеЪибЭ ЩайбЭ 1389. Ые-
ЬадЭ) а ЛШзег БзШдбеЪаћ (кЬШйШ ЯШ ЛкзШйШ II, пйе иЭ игШйзШ жеивЭЬ-
њаг ЬадШийаобаг ЩзШбег к еигШдибеј аийезаја), Щайде јЭ дШЫвШиайа ЬШ
иЭ аЯгЭђк НваЪЭзадеЫ а ЛШзадеЫ ЩзШбШ дЭ геЮЭ ийШЪљШйа ЯдШб јЭЬдШ-
беийа, да к јЭЬдег игаивк.
НЪШј зШЬ јЭ жеиЪЭћЭд жзабШЯк жзаднЭЯЭ НваЪЭзЭ к еигШдибаг
аЯЪезагШ а йкзибеј аийезаеЫзШлаја. ИШбе дЭба еЬ деЪајам зШЬеЪШ йкз-
ибам аийезаоШзШ жегањк еЬзЭђЭдШ еигШдибШ ЬебкгЭдйШ, бејШ аийзШЮа-
ЪШоагШ к РзЩаја даик Ье иШЬШ ЩавШ жеЯдШйШ, дЭ жзавШЮЭ иЭ њамеЪ лШ-
биагав, жШ да жзЭнаЯдШ иаЫдШйкзШ. ЙШбе Ье зебШ ЯШ ЯШЪзпЭйШб зШЬеЪШ,
Шкйез дајЭ Щае к жзавана иШг ЬШ иЭ кЪЭза к ШкйЭдйаодеий жегЭдкйам
ЬебкгЭдШйШ а њамеЪ иШЬзЮШј, еда ћЭ Щайа жегЭдкйа иШге бШе игЭзданШ
ЯШ ЩкЬкћШ аийзШЮаЪШњШ.
РШЪзЭгЭда йкзиба аийезаоШз, ЛкийШлШ ЦШЫШд ЙЭибад, дШийејЭћа
ЬШ зШиЪЭйва ЮаЪей изжибЭ жзаднЭЯЭ НваЪЭзЭ дШ еигШдибег ЬЪезк, дШЪе-
Ьа ЬШ јЭ к еигШдибеј а йкзибеј аийезаја а бквйкза њЭдШ ЩаеЫзШлајШ
зегШдйаЯеЪШдШ а жзабШЯШдШ бШе йзШЫаодШ. ПеђЭдШ бШе бћЭзбШ бдЭЯШ КШ-
ЯШзШ, дШЪеЬа ЬШљЭ ЙЭибад, ЩавШ јЭ жзадкђЭдШ ЬШ иЭ кЬШ ЯШ иквйШдШ БШјШ-

2
L. Pierce, The Imperial Harem. Women and Sovereignty in the Ottoman
Empire, New York, Oxford University Press, 1993; Ahmet Refik Altmay, Kadınlar
Saltanatıö Istanbul, Tarih Vakfi Yurt Yay, 2011.

114
ЯайШ ОзЪеЫ, беја јЭ дШзЭЬае жеЫкЩљЭњЭ њЭдеЫ енШ. ДепвШ јЭ аЯ РзЩајЭ а
дШийејШвШ јЭ ЬШ жзамЪШйа еигШдибк бквйкзк, бејШ јеј јЭ ЩавШ жейжкде
дЭжеЯдШйШ. ЊЭде гЭпШњЭ к јШЪда ЮаЪей еигШдибеЫ ЬЪезШ ЪЭбеЪагШ јЭ к
мзедабШгШ а аийезајШгШ дЭЫШйаЪде бегЭдйШзаиШде. НжйкЮаЪШдШ јЭ а ЬШ
јЭ кйанШвШ дШ БШјШЯайШ ЬШ жзамЪШйа вепЭ дШЪабЭ икжзейдЭ аивШгибеј
ЬеЫга, жШ оШб а ЬШ јЭ еЬЫеЪездШ ЯШ жезШЯ беЬ АдбШзЭ. СШбЪе ЪађЭњЭ кве-
ЫЭ НваЪЭзЭ КШЯШзЭЪаћ к еигШдибеј аийезаја жзейЭЮЭ иЭ Ье ЬШдШпњЭЫ
ЬШдШ. Т йег игаивк, жеийШвШ јЭ јЭЬдШ еЬ дШјбедйзеЪЭзЯдајам ЮЭдибам
ваодеийа к аийезаја НигШдибеЫ нШзийЪШ. Се јЭ зШЯвеЫ пйе иШЪзЭгЭда
йкзиба аийезаоШза, жежкй ЪЭћ найазШдеЫ ЛкийШлЭ ЙЭибадШ дШ жзагЭз,
к иЪејаг деЪајаг зШЬеЪагШ дШийејЭ ЬШ дШ еидеЪк аЯЪезШ зШЯваоайам
жзеЪЭдајЭднајШ зШиЪЭйвЭ ЬЪШдШЭий ЫеЬадШ НваЪЭзадеЫ ЮаЪейШ, бШе ЮЭдЭ
БШјШЯайШ ОзЪеЫ.3
РШЪзЭгЭдам еигШдибам аЯЪезШ е НваЪЭза дЭгШ ава Ье иШЬШ даик
жзедШђЭда. МајЭ зЭШвде да еоЭбаЪШйа ЬШ ћЭ ЬШ жеийејЭ. НЬ еигШдибам
мзедаоШзШ НваЪЭзк а њЭдк кЬШјк ЯШ БШјШЯайШ жегањк Апаб-жШпШ ЗШЬЭ,
оајШ јЭ мзедабШ дШийШвШ ЫейеЪе оайШЪ ЪЭб бШидајЭ, бШе а мзедабШ ЛЭ-
мгЭЬШ МЭпзајШ Огледало света аЯ XVI ЪЭбШ. Апаб-жШпШ ЗШЬЭ аийаоЭ
пйЭйдеий ибвШжШњШ ЩзШбеЪШ еигШдибам ЪвШЬШзШ иШ мзапћШдбШгШ, йЭ дШ-
ЪеЬа: „БШјШЯай ФШд иЭ дШкоае кЮаЪШњШ еЬ еЪЭ РзжбањЭ ЬЭЪејбЭ. ЊЭдаг
кйанШјЭг а жегећк Ава ОШпЭ (ЏШдЬШзва Ава ОШпШ, ЪЭваба ЪЭЯаз,
1387-1406) жеоЭвЭ ик ЬШ иЭ жзазЭђкјк жајШдбЭ. ОеоЭпЭ жајШдбЭ, ЪадибШ
ЪЭиЭљШ. НЬ бШбе ЬеђЭ ЂШкзбШ ЬЭЪејбШ, жеоЭ ЬШ иЭ жајЭ. Ава ОШпШ зЭоЭ:
Леј ФШдЭ, меЬа ЬШ ЪаЬап бШбе иЭ еЪШбе ЪЭиЭва. И йШбе БШјШЯай ФШд жеоЭ
ЬШ жајЭ Ъаде, йШге ЫЬЭ ик иЭ дШвШЯава Ава ОШпШ а ђШкзибШ ЬЭЪејбШ. Де-
йвЭ даик жейегна НигШдеЪа жава. ТЯзеб јЭ йегЭ пйе ик иЭ иквйШда аЯ
НигШдеЪЭ бкћЭ ЮЭдава ђШкзбШгШ.“4
ЙШЬШ јЭ мзедабШ Ава-жШпЭ ЗШЬЭШ к жайШњк гезШ иЭ агШйа к ЪаЬк
дЭбевабе оањЭданШ: к еЬдеик дШ ЬеЫШђШјЭ ебе ЙеиеЪибЭ а АдЫезибЭ Щай-
бЭ дШийШвШ јЭ ЫейеЪе оайШЪ ЪЭб бШидајЭ. РШг Ава-жШпШ ЗШЬЭ Щае јЭ ЬЭз-
Ъап, жеЩеЮШд а ЩеЫеЩејШЯШд а ежзШЪЬШњЭ ЯШ еигШдибЭ жезШЯЭ йзШЮае јЭ
к едаг ЬЭвагШ бејШ же њЭЫеЪег гапљЭњк даик ЩавШ ЩеЫекЫеЬдШ (бШе
дШЪеЬда НваЪЭзад кйанШј дШ БШјШЯайШ ЬШ жајЭ Ъаде; иЭг йеЫШ гдеЫе гк

3
Mustafa Çağhan Keskin, „Osmanlı Sarayında bir Prinses: Mileva Olivera
Lazarevic“, Bilig 82 (2017), 269-301.
4
Апаб-жШпШ ЗШЬЭ, Хроника, жзазЭЬае Г. ЕвЭЯеЪаћ „Скзиба аЯЪеза ЯШ
аийезајк ѝкЫеивеЪЭдШ. ДЪШ йкзибШ мзедаоШзШ аЯ XV ЪЭбШ. 1. Апаб-жШпШ ЗШЬЭ“,
БзШйийЪе, Щз. 26, БЭеЫзШЬ, 1932, 51-90. МШјдеЪајЭ аЯЬШњЭ дШ йкзибег јЭЯабк јЭ
аЯ 2007 (Tevarih-I ÂliOsmān, Istanbul, 2007).

115
јЭ ЪапЭ еЬЫеЪШзШве ЬШ ЯШ жезШЯ ЩкЬЭ бзаЪШ дЭбШ „ђШкзбШ“). ТежпйЭ ЫвЭ-
ЬШде, к бзайаобеј еигШдаийана, еЪШ мзедабШ иЭ дЭ игШйзШ жекЯЬШдаг
аЯЪезег.
НоаЫвЭЬде жеЬ кйанШјЭг Апаб-жШпЭ ЗШЬЭШ, ЛЭмгЭЬ МЭпзајШ
ЩЭвЭЮа иШЬзЮШјде аийеЪЭйдк, Шва ибзШћЭдк ЪЭзЯајк е вепЭг НваЪЭза-
дег кйанШјк дШ иквйШдШ БШјШЯайШ: „РквйШд БШјШЯай јЭ ЬШ жајЭ Ъаде а ЬШ
жзШЪа йЭзЭЪЭдбЭ, дШкоае еЬ КШЯШзЭЪЭ бћЭза. ИдШоЭ Ье йеЫ ЪзЭгЭдШ же-
йегна НигШдеЪа, дабе њЭЫеЪ дајЭ жае Ъаде.“ Апаб-жШпШ ЗШЬЭ ежаикјЭ
кЯ жкде аийезајибам ЫзЭпШбШ еЬвШЯШб НваЪЭзЭ к мШзЭг: „ЙШЬ КШЯ еЬЭ,
йШЬ БШјШЯай ФШд зЭоЭ ЯШ њЭЫеЪе гЭийе: ЛејЭ јЭ. И Ввб-еЫвајШ жеивШ БШјШ-
Яайк ФШдк жеивШдабШ иШ дЭЩзејЭдаг ЬШзеЪагШ а ЬШ гк оЭийайШ ийкжШњЭ
дШ жзЭийе. ДеђЭ гк а иЭийзШ њЭЫеЪеЫ енШ (ДзШЫШдШ, ЮЭдШ оЭвдабШ ЛкиЭ,
кгзвШ жзЭ 1389) а јЭЬдШ гШвШ ЬЭЪејоанШ. Се јЭ ЩавШ бћа едеЫ КШЯШ. ТЫе-
Ъезег јЭ Щаве кйЪзђЭде ЬШ јЭ ЬШЬк БШјШЯайк ФШдк. БШјШЯай ФШд жеивШ же-
ивШдабШ, ЬЭЪејбк ЬеЪЭЬепЭ. ЙШЬШ иЭ ЬЭЪејбШ иШийШЬЭ иШ ФШдег, еийЪШза
иЭ пйе иЭ ЮЭвЭве.“ ГейеЪе аийеЪЭйдаг зЭоагШ а ЛЭмгЭЬ МЭпзајШ жапЭ
е кЬШја НваЪЭзЭ ЯШ БШјШЯайШ. ПШЯвабШ јЭ пйе МЭпзајШ жегањЭ а жаиге:
„МШжаиШ (Р. К) а јЭЬде жаиге же ЬабйШйк иЪејЭ гШйЭзЭ, жШ ЫШ жеивШ.“
МЭпзајШ жзажаикјЭ РйЭлШдк КШЯШзЭЪаћк а ивЭЬЭћЭ зЭоа бејЭ иЭ еЬдеиЭ
дШ НваЪЭзк: „ОШ иШЬ жеивЭ кЯга иЪејк зеЩањк. МЭбШ йа ЩкЬЭ дШ ивкЮЩа.
И БШјШЯай ФШд дШ йе жзаийШЬЭ йЭ гк ЬЭЪејбк жеивШпЭ. ЧйШ иЭ ЮЭвЭве,
коањЭде јЭ.“5
Т изжибеј аийезаеЫзШлаја иЭ дШЪеЬа ЬШ јЭ бдЭЫањШ ЛаванШ еЬвк-
бк е кЬШја НваЪЭзЭ ЯШ БШјШЯайШ ЬедЭвШ кЯ еЬеЩзЭњЭ РШЩезШ, Ьеб жаиге
бејЭ жегањЭ МЭпзајШ дајЭ жеЯдШйе. Скзиба Шкйеза дШЪеЬЭ йЭбий жаигШ,
Шва дШ ЮШвеий, дЭ а њЭЫеЪ езаЫадШвда аЯЪез, йЭ иЭ ийеЫШ дЭ геЮЭ игШ-
йзШйа зЭвЭЪШдйдаг.6
Деб иЭ к зШЬеЪагШ деЪЭ ЫЭдЭзШнајЭ йкзибам аийезаоШзШ, Нва-
ЪЭзШ КШЯШзЭЪаћ кЪЭб йайквапЭ бШе жзаднЭЯШ, к ийШзајаг мзедабШгШ,
бШе а аийезаеЫзШлибаг зШЬеЪагШ йе дајЭ Щае ивкоШј. ОезЭЬ агЭдШ Нва-
ЪЭзШ, дШЪеЬа иЭ а агЭ ДЭижадШ, жШ јЭ дШјоЭпћЭ дШЯаЪШјк ДЭижадШ ФШйкд.
ИгЭ ЛавЭЪШ, бејЭ иЭ жегањЭ к ФзедабШгШ ЫзелШ ЂезђШ БзШдбеЪаћШ, Ш

5
Огледало света или Историја Мехмеда Нешрије, РАМ, ЗЩездаб ЯШ
аийеоњШобк аийезајибк а бњаЮЭЪдк ЫзШђк НЬЭљЭњЭ ЬзкпйЪЭдам дШкбШ, РЭзајШ
жзЪШ, бњаЫШ III, БЭеЫзШЬ 1957. Т ПЭжкЩвана Скзибеј дШјдеЪајЭ аЯЬШњЭ јЭ аЯ
1983. ЫеЬадЭ: Mehmed Neşri, Neşri tarihi, Cilt 1, Kültür ve türizm bakanlığı
Yayınları, Ankara 1983.
6
Mustafa Çağhan Keskin, „Osmanlı Sarayında bir Prinses: Mileva Olivera
Lazarevic“, Bilig 82 (2017), 269-301.

116
бејагШ ик иЭ еоаЫвЭЬде безаийава аийезаоШза жежкй ѝеЯЭлШ ФШгЭзШ а
МабевШЭШ ѝезЫЭ, дШпве јЭ иЪејЭ гЭийе к деЪајеј йкзибеј аийезаеЫзШ-
лаја. ИШбе иЭ, беЬ ийШзајам йкзибам аийезаоШзШ, бШе пйе јЭ джз. АмгЭЬ
ПЭлаб, жегањЭ а њЭде йкзибе агЭ ЛЭмваќШ, аЯЪЭиде јЭ ЬШ НваЪЭзШ
дабШЬШ дајЭ ЩавШ жзагезШдШ ЬШ жзамЪШйа аивШг, ЪЭћ јЭ бШе а ЬзкЫЭ
мзапћШдибЭ жзаднЭЯЭ жзЭ њЭ (СЭеЬезШ ВаЯШдйајибШ – НзмШд ОзЪа,
СШгШзШ БкЫШзибШ – ЛкзШй ОзЪа) еийШвШ ЬШ ЮаЪа к ЪЭза иЪејам жзЭЬШбШ.
Байде јЭ дШжегЭдкйа ЬШ иЭ к иШокЪШдаг еигШдибаг аЯЪезагШ, едШ
дШјоЭпћЭ жегањЭ жЭјезШйаЪде, бШе ђШкзбањШ, иЭийзШ ВкбеЪеЫ енШ ава
БШјШЯайеЪШ зеЩањШ.
Тжзбеи кийШљЭдег гапљЭњк ЬШ БШјШЯай а НваЪЭзШ даик агШва
ЬЭнЭ, йкзибШ аийезаеЫзШлајШ, бедЯаийЭдйде ижегањЭ ЬЪЭ бћЭзбЭ: НзкЯ
(ТзкЯ) ФШйкд а ЛЭвЭб ФШйкд. Т јЭЬдеј Шдедагдеј еигШдибеј аийезаја аЯ
XVI ЪЭбШ, дШЪеЬа иЭ ЬШ ик еЩЭ бћЭзбЭ кЬШйЭ ЯШ СагкзеЪЭ жейегбЭ. НзкЯ
ФШйкд јЭ аЯЪЭиде кЬШйШ ЯШ СагкзеЪеЫ кдкбШ, АЩк БЭбз ЛазЯк, Ьеб ЯШ
ЬзкЫк бћЭзбк дајЭ иаЫкзде бе јеј јЭ Щае икжзкЫ. МШ ЯЪШдаодег иШјйк
еигШдибЭ ЬадШийајЭ жегањЭ иЭ УШйгШ ФШдкг, бШе йШбеђЭ НваЪЭзадШ
бћЭзбШ, жШ иЭ оШб жегањЭ а њЭдШ кЬШјШ ЯШ АмгЭй ОШпк ФЭзнЭЫеЪаћШ,
дШјгвШђЭЫ иадШ мЭзнЭЫШ РйЭлШдШ ВкбоаћШ ЙеиШоЭ. ИжШб, еЪШј жеЬШйШб јЭ
ЪапЭ ЯШдагљаЪ, дЭЫе пйе геЮЭ Щайа аийезајиба йШоШд, и еЩЯазег дШ йе
ЬШ јЭ АмгЭй ОШпШ ФЭзнЭЫеЪаћ зеђЭд 1459. ЫеЬадЭ, Ш БШјШЯай кгазЭ к
СагкзеЪег ЯШйеоЭдапйЪк 1403. ЫеЬадЭ, дШбед оЭЫШ иЭ НваЪЭзШ ЪзШћШ к
РзЩајк.7
ОеийејЭ дЭЬекганЭ бШбе е йегЭ ЫЬЭ иЭ ЪЭзаЬЩШ еЬаЫзШвШ, йШбе а
е йегЭ бШбе јЭ ЬеижЭвШ к СагкзеЪе ЯШзеЩљЭдапйЪе. Т жегЭдкйеј Шдеда-
гдеј аийезаја дШ Ызобег јЭЯабк аЯзаоайе иЭ дШЪеЬа ЬШ НваЪЭзШ дајЭ
жзШйавШ БШјШЯайШ к Щеј дШ АдбШзибег жељк, ЪЭћ ЬШ ик СагкзеЪЭ йзкжЭ
жемШзШвЭ Бкзик а йег јЭ жзавабег ЯШзеЩавЭ. Нде к оЭгк иЭ иЪа аЯЪеза
ивШЮк йе јЭ ЬШ јЭ СагкзеЪ йзЭйгШд жзЭгШ НваЪЭза, бШе ивкпбања а
ЯШзеЩљЭдана, Щае икЪапЭ ЪЭваба кЬШз ЯШ БШјШЯайШ а ЬШ јЭ кжзШЪе йе
ЬеЪЭве Ье њЭЫеЪЭ игзйа. ОегЭдкйШ ШдедагдШ мзедабШ дШ Ызобег јЭЯабк
(бејШ јЭ Ье иШЬШ ЩавШ дЭжеЯдШйШ к изжибеј аийезаеЫзШлаја) еЪаг зЭоагШ
ежаикјЭ йШј ЬеЫШђШј: „СШгЭзвШдеи (Ыз. јЭЯаб) јЭ ЬеЪЭе њЭЫеЪк егаљЭдк
икжзкЫк, ийзЫШе јеј мШљадк иЪЭ Ье ЫвЭЮњЭЪШ а дШйЭзШе ЬШ ивкЮа. Н дЭ-
ЬежкийаЪеЫ ва жедШпШњШ! Са оадап бШбе иа дШкоае еЬ иЪејам зеЬайЭљШ
(мзедаоШз иЭ еЩзШћШ Сагкзк а аийаоЭ ЬШ дајЭ „жвЭгЭдайеЫ“ жезЭбвШ.

7
M. Çağatay Uluçay, Padişahlarm Kadınlarıve Kızları, Ankara: Türk Tarih
Kurumubasımevi, 2001.

117
Са иа ЬаЪљШб а дЭейЭиШдШн. МЭоШиде јЭ ЬШ иЭ йШбе еЬдеиайЭ жзЭгШ
ЮЭдШгШ а ЬЭна бејШ ЬевШЯЭ аЯ бкћЭ јЭЬдеЫ ЪвШЬШзШ! Са дЭ кЪШЮШЪШп да
иЪејЭ жзајШйЭљЭ, Ш бШгева иЪејЭ дЭжзајШйЭљЭ“.8
СШбеђЭ, йзЭЩШ дШЫвШиайа, ЬШ иЪа зШижевеЮаЪа аЯЪеза, бШе а
аийезаеЫзШлиба зШЬеЪа аийаок квеЫк НваЪЭзадеЫ ЩзШйШ, РйЭлШдШ КШ-
ЯШзЭЪаћШ, аЯ СагкзеЪеЫ зежийЪШ.
ОеийејЭ ЪЭвабЭ зШЯвабЭ а к дШЪеђЭњк БШјШЯайеЪам ЮЭдШ, йј. бед-
бкЩадШ (иШге оЭйаза ик геЫвЭ Щайа вЭЫШвдЭ же пЭзајШйк). СШј Щзеј иЭ
бзЭћЭ еЬ 3, жШ оШб Ье 12. ОејЭЬада йкзиба аийезаоШза оШб аЯзаоайе дШ-
ЪеЬЭ ЬШ јЭ НваЪЭзШ ЩавШ ЬЭиЭйШ БШјШЯайеЪШ ЮЭдШ, пйе дЭ геЮЭ еЬЫеЪШ-
зШйа мзедевепбаг ебЪазагШ. ЛеЫкћЭ јЭ ЬШ јЭ ЯЩеЫ њЭдеЫ ЯдШоШјШ, аийа-
нШд Щзеј 10 беја иЭ кежпйЭ к нЭвег гкивагШдибег иЪЭйк игШйзШ ЯдШоШј-
даг.9 СШбеђЭ јЭ ЪЭвабе жайШњЭ ЬШ ва јЭ БШјШЯай а агШе ајЭЬдк ЬзкЫк
ЮЭдк дШбед НваЪЭзЭ јЭз дајЭЬШд еЬ бедиквйеЪШдам ШкйезШ дЭ ЬеЪеЬа к
жайШњЭ њЭЫеЪк ежоањЭдеий његЭ.
НЪШј бзШйШб жзабШЯ ЪађЭњШ йкзибЭ аийезаеЫзШлајЭ е жзаднЭЯа
НваЪЭза, ЩаћЭ авкийзеЪШд найШйег. НваЪЭзШ а њЭд ЩзШб иШ БШјШЯайег
дајЭ жзаЪвШоае иШге жШЮњк аийезаоШзШ, ЪЭћ а зегШдежаиШнШ. ЕдЪЭз
БЭдмШд ЧШжевае, беја 1944. ЫеЬадЭ жапЭ бзШйШб зегШдйаода зегШд
жеиЪЭћЭд БШјШЯайк а НваЪЭза, еЪаг зЭоагШ ежаикјЭ вЭжк КШЯШзЭЪк бћа:
„НваЪЭзШ (…) НЪШ жвШЪкпШ ивШЪЭдибЭ зШиЭ ЩавШ јЭ јЭЬдШбе вЭжШ бШе а
ВЭдЭзШ, ЮаЪШмдШ бШе ЙвЭежШйзШ (…) ЩавШ јЭ жвШЪебеиШ, жвШЪеебШ, йШ-
дбеЫ ийзкбШ, жзајШйдШ лаЫкзШ ебк. Йе ЫеЬ Ща јЭ изЭе Щае Ща ежоањЭд њЭ-
дег вЭжейег. ВЭваба ЪвШЬШз беја јЭ ЪвШЬШе иЪЭйег, Щае јЭ ЯШзеЩљЭдаб
еЪЭ ЮЭдЭ, аЫзШобШ њЭдеЫ зШижевеЮЭњШ.“10
РгШйзШ иЭ ЬШ јЭ кжзШЪе ЯЩеЫ еЬЪеђЭњШ НваЪЭзЭ к ЯШзеЩљЭдапйЪе
а иЪЭЫШ пйе јЭ дШбед йеЫШ кивЭЬаве, к еигШдибеј ЬзЮШЪа жзЭбадкйШ жзШ-
биШ ибвШжШњШ ЬадШийаобам ЩзШбеЪШ. ИжШб, НваЪЭзад а БШјШЯайеЪ ЩзШб
дајЭ жеивЭЬња ибвежљЭд дШ йШј дШоад а ЯШзШЬ жевайаобам наљЭЪШ, бШе
пйе иЭ жеЫзЭпде дШЪеЬа к, кЫвШЪдег ШдЫве-ШгЭзаобеј вайЭзШйкза. Ое-
ивЭЬња йШбШЪ ЩзШб ибвежљЭд јЭ аЯгЭђк ЛШзЭ БзШдбеЪаћ а ЛкзШйШ II

8
Anonım Osmanlı Kronığı (1299-1512). Haz. N. Öztürk, Istanbul: Türk
Dünyası Araştırmaları Vakfi Yay, 2000.
9
Се јЭ зШЯвеЫ ЯШпйе иЭ ЫейеЪе кЪЭб к йкзибеј аийезаеЫзШлаја дШЫвШпШЪШ
ЬШ јЭ РквЭјгШд ЗШбедеЬШЪШн (1521-1566) Щае ЬЭиЭйа ЪвШЬШз еигШдибЭ ЬзЮШЪЭ
(еЬ 1453. ХШзийЪШ).
10
Enver Benhan Şapolyo, Yıldırım ve Prenses Olivera, Ankara: Ali Bitik
Kitabevi, 1944.

118
1435. ЫеЬадЭ (жеийејЭ ЪЭвабЭ зШЯвабЭ аЯгЭђк ЩзШбеЪШ НваЪЭзЭ а ЛШзЭ
иШ еигШдибаг иквйШдагШ). НЬ ЪзЭгЭдШ ЛЭмгЭЬШ II, гШјбЭ еигШдибам
жзадоЭЪШ ЩавЭ ик зеЩањЭ аЯ мШзЭгШ. МЭбЭ еЬ њам, кижЭвЭ ик ЬШ ЬеиЭЫдк
а ийШйки вЭЫШвдам икжзкЫШ, бШе а ЬШ агШјк ЪЭегШ ЯдШоШјдк квеЫк к Ьз-
ЮШЪдеј жевайана.

Summary

PRINCESS OLIVERA SEEN THROUGH THE PRISM OF

TURKISH HISTORIOGRAPHY
This paper presents the views of contemporary Turkish
historiography on Princess Olivera Lazarevic, the wife of Sultan Bajazit I,
who becomes a part of the vassal treaty that the Principality of Serbia
concludes with the Ottoman state after the Battle of Kosovo. Ottoman
sources (although there are no modern sources, but all of them are of
later date) largely apostrophes Princess Olivera as the cause of the
Bayazite defeat at Ankara (Angora) in 1402, which had far-reaching
consequences for the development of the Ottoman state. In recent works,
historians such as Mustafa Chagan Keskin have sought to draw an
objective picture of Olivera, based on Ottoman but also sources of other
provenance (Serbian as well as from the Archives of Dubrovnik).

КайЭзШйкзШ:
- Anonım Osmanlı Kronığı (1299-1512). Haz. N. Öztürk, Istanbul: Türk
Dünyası Araştırmaları Vakfi Yay, 2000.
- Апаб-жШпШ ЗШЬЭ, Хроника, жзазЭЬае Г. ЕвЭЯеЪаћ „Скзиба аЯЪеза ЯШ
аийезајк ѝкЫеивеЪЭдШ. ДЪШ йкзибШ мзедаоШзШ аЯ XV ЪЭбШ. 1. Апаб-жШпШ ЗШЬЭ“,
БзШйийЪе, Щз. 26, БЭеЫзШЬ, 1932, 51-90. МШјдеЪајЭ аЯЬШњЭ дШ йкзибег јЭЯабк јЭ
аЯ 2007 (Tevarih-I ÂliOsmān, Istanbul, 2007).
- Keskin Mustafa Çağhan, „Osmanlı Sarayında bir Prinses: Mileva Olivera
Lazarevic“, Bilig 82 (2017), 269-301.
- Љкпаћ П., ЛаљбеЪаћ Е., Османлије: Родослов, БЭеЫзШЬ: ЗШЪеЬ ЯШ
кќЩЭдабЭ а дШийШЪдШ изЭЬийЪШ, 2004.
- Огледало света или Историја Мехмеда Нешрије, РАМТ, ЗЩездаб ЯШ
аийеоњШобк аийезајибк а бњаЮЭЪдк ЫзШђк НЬЭљЭњЭ ЬзкпйЪЭдам дШкбШ, РЭзајШ
жзЪШ, бњаЫШ III, БЭеЫзШЬ, 1957. Т ПЭжкЩвана Скзибеј дШјдеЪајЭ аЯЬШњЭ јЭ аЯ
1983. ЫеЬадЭ: Mehmed Neşri, Neşri Tarihi, Cilt 1, Kültür ve türizm bakanlığı

119
Yayınları, Ankara 1983. Pierce L., The Imperial Harem. Women and Sovereignty in
the Ottoman Empire, New York, Oxford: Oxford University Press, 1993; Ahmet
Refik Altınay, Kadınlar Saltanatıö Istanbul: Tarih Vakfi Yurt Yay, 2011.
- Uluçay Çağatay M., Padişahların Kadınlarıve Kızları, Ankara: Türk Tarih
Kurumubasımevi, 2001.
- Şapolyo Enver Benhan, Yıldırım ve Prenses Olivera, Ankara: Ali Bitik
Kitabevi, 1944.

120
 Љтбимйн Микнрављевић

КАЗАПЕВЕ ЙЋЕПИ ИЗЛЕЂТ ИРСНПИЈРЙЕ ИРСИМЕ

И ЕОРЙНГ ОАЛЋЕЊА

МЩјзиЮ Ъбн джиЩж ЭЩ жЪјЩйебд жквлЭЩ јЩ, зж йклЭбјЩдЩ мбгжажм,

зж дЩЬбйкЮибјл б ЭжвкжиЩкл йжобжгжЬ, еЩ йвлзл зжйЫЮћЮежд иЩадЩкиЩњл
йлЭЪбеЮ вћЮиб веЮаЩ КЩаЩиЩ, еЩ вждЮ јЮ еЩјзибдЮиЮебјe ЭЩ лпЮйкЫлјл
бйкжибпЩиб б мжгвгжибйкб. РЫжјЮЫиЮдЮеж йЩд б јЩ, зиЮ еЮркж ЫбрЮ жЭ
пЮкиЭЮйЮк ЬжЭбеЩ, бдЩж еЮзжйиЮЭебјб йлйиЮк й еЩижЭежд вњбЯЮЫеж-
рћл, й жебд ЭЮгжд еЩрЮЬ влгклиежЬ еЩйгЮђЩ вжјЮ мбгжажмбдЩ б йжобж-
гжабдЩ еЮвЩвж зж зиЩЫбгл ебјЮ еЩижпбкж Ъгбйвж, еб аеЩпЩјеж. СЮдЩ дж-
јЮ ЭжвкжийвЮ ЭбйЮикЩобјЮ ЪбгЩ јЮ „ЛжиЩгеЩ йнЫЩкЩњЩ л Спорйил мапн-
дмил ојерлала ВлвЩ ЙЩиЩќбћЩ“. Сл иЩйзиЩЫл жЪјЩЫбж йЩд вЩж вњбЬл зжЭ
еЩабЫжд Кнкейсивмн оалћење мезабнпава (ОижйЫЮкЩ, Мбр, 1991), Эжв јЮ
еЩйгжЫ ЭбйЮикЩобјЮ л вњбаб зжйкЩж зжЭеЩйгжЫ. НЫл джјл вњбЬл, й баЫЮ-
йебд жЭлрЮЫљЮњЮд, жЭдЩн зж жЪјЩЫљбЫЩњл зибвЩаЩж јЮ л Йлгклиежд
ЭжЭЩквл „ОжгбкбвЮ“, пгЩе ЙждбйбјЮ аЩ жоЮел б жЭЪиЩел, еЩр плЫЮеб
йжобжгжЬ, ЩвЩЭЮдбв ПЩЭждби Клвбћ.
Ожркж йЩд вЩж зиЮЭдЮк бйкиЩЯбЫЩњЩ аЩ баиЩЭл ЭбйЮикЩобјЮ вж-
ибйкбж йЩдж ВлвжЫл аЪбивл, ЬЭЮ, вЩвж дб йЮ пбеб, еЮдЩ еб йзждЮеЩ
КЩаЩиЮЫбн вћЮиб, кЮдЩ жЫжЬ „НвилЬгжЬ йкжгЩ“ лпбебгЩ дб йЮ зждЩгж пл-
Эежд, зЩ б дЩиЬбеЩгежд. ОбкЩж йЩд йЮ ркЩ йЮ јжр джЯЮ иЮћб ж КЩаЩ-
иЮЫбд вћЮибдЩ, ж вжјбдЩ йЮ дежЬж еЮ аеЩ, Щ еЮдЩ еб еЩЭЮ ЭЩ ћЮ йЮ йЩ-
аеЩкб еЮркж ЫбрЮ л еЮвЩвЫжј ЭжЬгЮЭежј ЪлЭлћежйкб.
Агб ЫЮћ йЩд зжпЮкЩв зибзиЮдЮ аЩ жЫЩј йвлз иЩаЫЮјЩж јЮ джјЮ йлд-
њЮ л жзиЩЫЭЩежйк баЪжиЩ кЮдЮ. ТЪиаж йЩд йЮ лЫЮибж ЭЩ кЮдЩ елЭб гЮзл
джЬлћежйк аЩ иЩаглпбЫЩњЩ бйкжибјйвб бйкбебкжЬ б зЮйебпвЮ мбвобјЮ,
бйкжибјйвжЬ б гЮЬЮеЭЩиежЬ. НеЩ јЮ зжйЫЮћЮеЩ ЯЮейвбд жйжЪЩдЩ пбјЩ јЮ
лгжЬЩ еЩ бйкжибјйвжј йоЮеб л йиЮЭњЮд ЫЮвл ЪбгЩ еЮлзжиЮЭбЫж дЩњЮЬ
аеЩпЩјЩ жЭ лгжЬЮ длрвЩиЩоЩ. ЛЮђлкбд, бйкжибјйвж бйвлйкЫж ЬжЫжиб ЭЩ
ЯЮеЮ йклзЩјл еЩ бйкжибјйвл зжажиебол кЮв зжйгЮ вЩвЫжЬ ЫЮгбвжЬ агЩ,
вЩЭЩ бд л ЫжјеЩдЩ баЬбел длЯЮЫб, зЩ жеЭЩ ЭжЪбјЩјл баеЮеЩЭеЮ зибгбвЮ
ЭЩ зжвЩЯл еЮдЮиљбЫл йеЩЬл кизљЮњЩ б зжгбкбпвЮ лдЮрежйкб. ДЩ кЩвж
ебјЮ Ъбгж, ЭЩеЩй йЮ еЮ Ъб аеЩгж аЩ ѝЮмбдбјл, јЮЭел жЭ еЩјзжаеЩкбјбн
ЯЮеЩ л йиЮЭњжЫЮвжЫежј РиЪбјб, л пбјл йЮ пЩйк зибиЮђлјЮ жЫЩ йЫЮквжЫбеЩ.
Н КЩаЩиЮЫбд вћЮибдЩ, вЩж б ж дежЬбд йиЮЭњЮЫЮвжЫебд ЭжЬЩђЩ-
јбдЩ б гбпежйкбдЩ, бдЩдж ЭЫЮ ЫийкЮ бйкбеЮ, ЭЫЩ кбзЩ зЩдћЮњЩ, бйкж-
ибјйвл б Юзйвл бйкбел, вжјЮ йл зж зиЩЫбгл ЫЮждЩ еЮзжЭлЭЩиеЮ. ОиЫЩ

121
бйкбеЩ ЯбЫб л ЭжвлдЮекбдЩ, жебд вжјб йл зжаеЩкб, жквибЫЮеб б жебд
вжјб ћЮ кж кЮв джЯЭЩ Ъбкб. ДилЬЩ бйкбеЩ ЯбЫб л вжгЮвкбЫежд еЩижЭежд
йЮћЩњл (зжЮкйвб жЪгбвжЫЩежд), вжјЮ ћЮ еЮвж (ЛЩЫиж НиЪбе, Влв ЙЩиЩ-
ќбћ, Влв ВипЮЫбћ бгб еЮвж ЭилЬб) жЫЮвжЫЮпбкб кЩвж ркж ћЮ ЬЩ аЩзб-
йЩкб.
Ийкжибјйвж зжаеЩЫЩњЮ ЯбЫжкебн йлЭЪбеЩ КЩаЩиЮЫбн вћЮиб ебјЮ
ЪжЬаеЩ вЩвж зжкзлеж ебкб зжлаЭЩеж. Агб, њбнжЫЮ бйкжибјйвЮ лгжЬЮ, Эж-
ЭлрЮ л дЩњжј дЮиб еЮЬж лгжЬЮ њбнжЫбн ижЭбкЮљЩ б ЪиЩћЮ, еЩ еЩјвжд-
згЮвйебјб еЩпбе жкЫЩиЩјл зижЪгЮд аеЩпЩјЩ зжижЭбоЮ л (еЩобжеЩгежј)
бйкжибјб. МЩйлзижк бйкжибјйвжј бйкбеб, вжјЩ јЮ йзлкЩеЩ жЭйлйкЫжд иЮгЮ-
ЫЩекебн пбњЮебоЩ еЩ вжјбдЩ баиЩйкЩ б ЯбЫб, Юзйвж зЩдћЮњЮ ћЮ, ла
жЪбљЮ йгжЪжЭЮ вжјл бдЩ еЩ иЩйзжгЩЬЩњл, еЩ йЩйЫбд ЭилЬЩпбјб еЩпбе йЩ-
ЬгЮЭЩЫЩкб лгжЬл КЩаЩиЮЫбн вћЮиб. Неж йЮ еЩижпбкж б еЮ килЭб ЭЩ зжл-
аЭЩеж зЩдкб њбнжЫЮ ЯбЫжкеЮ йлЭЪбеЮ. ЙЩквЩЭ бд ЭЩјЮ пЩв б зжЬиЮреЩ
бдЮеЩ, Щгб бд аЩкж зибзбйлјЮ джћ ЭЩ йЫжјбд пбњЮњЮд йкЫЩиЩјл кл дл-
пел ЩкджймЮил зиЮ ЙжйжЫйвЮ ЪбквЮ. „ОижзЩйк оЩийкЫЩ“ ћЮ аЩзжпЮкб, вЩ-
вж јЮ ЫЮижЫЩж бгб лдЮкебпвб йкбгбажЫЩж Юзйвб лд, аЪжЬ йлвжЪЩ ЯЮеЩ,
КЩаЩиЮЫбн вћЮиб. НеЮ ћЮ йЫжјбд йлјЮкЩдЩ аЩзжпЮкб зиЮквжйжЫйвл ЭиЩдл
еЮркж иЩебјЮ еЮЬж ркж ћЮ ЩабјЩкйвб еЮзибјЩкЮљ иЮЯбиЩкб њЮе ЫинлеЩо.

Лазапева онпндиха т рпорйнј ирснпији

ИйкжибјйвЩ бйкбеЩ ж КЩаЩиЮЫбд вћЮибдЩ йкЫЩиЩ еЩд йгбвл јЮЭеЮ
жЭ еЩјаеЩпЩјебјбн ЫгЩЭЩгЩпвбн зжижЭбоЩ кжвжд йизйвЮ бйкжибјЮ. РЩ
МЮдЩњбћбдЩ, еЩјзжаеЩкбјжд йизйвжд йиЮЭњжЫЮвжЫежд ЭбеЩйкбјжд, жеЩ
јЮ л йзжиЮЭежј йижЭебпвжј ЫЮаб, ркж аеЩпб ЭЩ ебјЮ йЫжј зжгжЯЩј йкбоЩгЩ
зж еЩйгЮђбЫЩњл, ЫЮћ аЩнЫЩљлјлћб йжзйкЫЮебд йзжйжЪежйкбдЩ. КЩаЩиЮЫЩ
зжижЭбоЩ бдЩ ЭжйкЩ ЭЮоЮ, ЭЫЩ йбеЩ б зЮкжиж вћЮиб. Сж јЮ ЫЮждЩ ЭжЪиж
зжижЭбпеж йкЩњЮ зжиЮЭ жйкЩгжЬ б аЪжЬ кжЬЩ ркж Ъижј ЭЮоЮ ебјЮ жЪиелк.
ДЫЩ КЩаЩиЮЫЩ йбеЩ дЮђлйжЪеж ћЮ йЮ йлвжЪљЩЫЩкб жвж ЫгЩйкб, вЩвж кж йЩ
ЪиЩћжд жЪбпеж ЪбЫЩ, Щ ркЩ Ъб кЮв Ъбгж ЭЩ јЮ КЩаЩи бдЩж зЮк йбежЫЩ б
йЩдж ЭЫЮ вћЮиб. Т йиЮЭњЮд ЫЮвл, Щгб б аЩЭлЬж зж њЮдл, лЭЩјЩдЩ вћЮиб,
ЭбеЩйкбпвбд ЪиЩвжЫбдЩ, лйзжйкЩЫљЩеЮ йл ижЭЪбейвЮ ЫЮаЮ йЩ ЭилЬбд
ЫгЩЭЩгЩпвбд зжижЭбоЩдЩ, ркж јЮ йглЯбгж зжйкбаЩњл ЭжЪибн жЭежйЩ,
жплЫЩњл дбиЩ б аЩјЮЭебпвжј жЭЪиЩеб жЭ еЮзибјЩкЮљЩ.
МЩзжвже, кЮдЩ ж КЩаЩиЮЫбд вћЮибдЩ еЩ ЭилЬЩпбјб еЩпбе жкЫЩиЩ
збкЩњЮ лгжЬЮ зжижЭбоЮ л йизйвжј бйкжибјб, аЩ иЩагбвл жЭ жежЬЩ вЩвж јЮ
кж пбебгЩ зжижЭбоЩ ижЭжеЩпЮгебвЩ ЭбеЩйкбјЮ МЮдЩњбћЩ. МжЫЩ ЫиЮдЮ-
еЩ аЩнкЮЫЩћЮ жЭ ежЫЮ ЭбеЩйкбјЮ ЭилЬЩпбјЩ ЯикЫжЫЩњЩ пгЩежЫЩ зжижЭбоЮ.
Чбеб йЮ ЭЩ жЭ КЩаЩиЩ б њЮЬжЫЮ зжижЭбоЮ (йлзилЬЮ ЛбгбоЮ, ЭЫЩ йбеЩ,

122
РкЮмЩеЩ б ВлвЩ, б зЮк вћЮиб) еЮдЩ вждзгЮкебјЮ еб вждзгЮвйебјЮ зж-
ижЭбоЮ л йизйвжд еЩобжеЩгежд киЩјЩњл, йЮд джЯЭЩ зжижЭбоЮ КЩаЩиЮ-
ЫжЬ лелвЩ ЂлиђЩ БиЩевжЫбћЩ.
Т жЭйлЭебд киЮелобдЩ пгЩежЫб КЩаЩиЮЫЮ зжижЭбоЮ пбебћЮ жеж
ркж бд јЮ еЩјзибдЮиЮебјЮ бгб ркж бд йлЭЪбеЩ ЭжЭЮљлјЮ. КЩаЩи ћЮ йкиЩ-
ЭЩкб л ЙжйжЫйвжј Ъбоб, дбиеж ћЮ зибнЫЩкбкб йЫжјл ЯикЫл вЩж жзиЮЭЮ-
љЮњЮ аЩ ЫЮпежйк. Т зжкжњЮд жЪјЩрњЮњл њЮЬжЫЮ ЯикЫЮ, йЩ йкЫЩиЩњЮд йЫЮ-
кбкЮљйвжЬ влгкЩ, њЮЬжЫж йкиЩЭЩњЮ зжйкЩћЮ жзиЮЭЮљЮњЮ аЩ оЩийкЫж еЮЪЮ-
йвж еЩйзиЩд аЮдЩљйвжЬ „аЩ дЩгЮеЩ“ оЩийкЫЩ.1
ЙеЮЬбњб Лбгбоб, вжјЩ жйкЩјЮ л ЯбЫжкл, еЮћЮ зиЮжйкЩкб ЭилЬж
ЫЮћ ЭЩ йЮ жзиЮЭЮгб аЩ аЮдЩљйвж оЩийкЫж. Т ЭЩкбд жвжгежйкбдЩ кж жЫж-
йЫЮкйвж зжйкЩјЮ еЩјЪжљЮ джЬлћЮ жзиЮЭЮљЮњЮ, вжјбд ћЮ йЮ еЩйкжјЩкб, ЭЩ
аЩјЮЭеж й дЩгжгЮкебд йбежд РкЮмЩежд, йзЩйб жеж ркж йЮ йзЩйкб джЯЮ.
Агб еб КЩаЩиЮЫЩ лЭжЫбоЩ ебјЮ йЮ йЩйЫбд жЭиЮвгЩ оЩийкЫЩ еЮЪЮйвжЬ пбд
јЮ баЩЪиЩгЩ ЭЩ жЭЮ л дЩеЩйкби ЉлЪжйкбњл б зжйкЩеЮ джеЩнбњЩ зиЮзж-
ЭжЪеЩ ЕЫЬЮебјЩ – ЕЫижйбебјЩ.
ОиЮ ЙжйжЫйвЮ ЪбквЮ КЩаЩиЮЫЮ б ЛбгбпбеЮ вћЮиб ЪбгЮ йл ЫЮћ
„млевобжеЩгеж“ лЭЩкЮ, йЫЮ жйбд еЩјдгЩђЮ НгбЫЮиЮ. ЛЩиЩ јЮ ЪбгЩ лЭЩкЩ
аЩ ВлвЩ БиЩевжЫбћЩ, ѝЮгЮеЩ аЩ ЂлиЩђЩ РкиЩобдбижЫбћЩ II БЩгрбћЩ, ДиЩ-
ЬЩеЩ л ЪлЬЩийвл ЭбеЩйкбјл ШбрдЩе, СЮжЭжиЩ аЩ лЬЩийвжЬ зЩгЩкбеЩ Мб-
вжгл II ГжијЩейвжЬ. НЭ йЫбн КЩаЩиЮЫбн вћЮиб бйкжибјйвЩ бйкбеЩ жйкЩгЩ
јЮ еЩјрвикбјЩ зиЮдЩ ДиЩЬЩеб б СЮжЭжиб. ЗЩ ДиЩЬЩел, вжјЩ јЮ бдЮ ЭжЪбгЩ
зж кЮквб, КЩаЩиЮЫжј йЮйкиб, лЭЩкжј аЩ пЮгебвЩ Ллйл, дЩјоб ЪиЩћЮ Лл-
йбћ, РкЮмЩеЩ б КЩаЩиЩ, еЮ аеЩ йЮ зжлаЭЩеж ЭЩ гб јЮ ЪбгЩ лЭЩкЩ аЩ Ъл-
ЬЩийвжЬ оЩиЩ, ИЫЩеЩ ШбрдЩеЩ, бгб њЮЬжЫжЬ йбеЩ, ИЫЩеЩ АгЮвйЩеЭиЩ.
ЊЮеж бдЮ жЭ аЩЪжиЩЫЩ еЩ йизйвжд кгл плЫЩ дЩеЩйкби ДиЩЬЩеЩо, л бйкж-
пежд ЙжйжЫл, еЩаЫЩе зж жЫжј КЩаЩиЮЫжј вћЮиб. Н СЮжЭжиб йЮ еЩјдЩњЮ
аеЩ, зж дбрљЮњл еЮвбн бйкжибпЩиЩ бдЩгЩ јЮ ЭЫжјЮ ЭЮоЮ, зж дбрљЮњл
ЭилЬбн ЪбгЩ јЮ ЪЮа зжижЭЩ, зЩ јЮ аЩкж йдЩкиЩеЩ еЮйиЮћежд.
Т бйкжибјйвжј бйкбеб ж КЩаЩиЮЫбд вћЮибдЩ еЮдЩ дежЬж джиЩг-
ебн аЩзгЮкЩ б иЩйзгЮкЩ бгб, зЩв, жеб ебйл зжаеЩкб йЮд жежЬ ж ѝЮгЮеб
БЩгрбћ, вЩЭЩ јЮ жкбргЩ вжЭ ЛгЮпЩеЩ ЭЩ аЩркбкб йЫжЬ лоЮњЮежЬ йбеЩ

1
МбЬЭЮ йЮ ЫЩљЭЩ ОгЩкжежЫЩ зжЭЫжјЮежйк йЫЮкжЫЩ, зибнЫЩћЮеЩ л (зиЩЫж-
йгЩЫежд) нибрћЩейкЫл, еЮ ЭЮджейкибиЩ кЩвж јЮЭежйкЩЫеж вЩж л жЪјЩрњЮњл КЩ-
аЩиЮЫжЬ жзиЮЭЮљЮњЩ аЩ оЩийкЫж еЮЪЮйвж. ОЩ лзивжй кждЮ, л жзркЮд зжиЮ-
дЮћЩјл ЫиЮЭежйкб й вжјбд ЯбЫбдж л жЫжд нЮЭжебажЫЩежд ЫиЮдЮел, йЫЩвж жзиЮ-
ЭЮљЮњЮ аЩ Ъбгж вЩвЫж „оЩийкЫж еЮЪЮйвж“, зжйкЩјЮ зиЮЭдЮкжд зжилЬЮ б йзиЭњЮ.
РбиждЩн ОгЩкже – жЭ зиЮЫЮгбвЮ љлЪЩЫб вжјл зиЮдЩ њЮдл ЬЩјбдж йЫЮ дЩњЮ ЬЩ
иЩалдЮдж.

123
БЩгрл III жЭ жзклЯЪб аЩ вжЫЩњЮ аЩЫЮиЮ. РЫл вибЫбол аЩ зжЪлел зижкбЫ
ЛгЮпЩеЩ жЫЩ, аЩ ЭбзгждЩкбјл еЩјкЩгЮекжЫЩебјЩ КЩаЩиЮЫЩ вћб (Щгб б
зиЩЫЩ дЩјвЩ), зиЮлаЮгЩ јЮ еЩ йЮЪЮ. ѝЮгЮеЩ ћЮ йЮ зж ЭилЬб злк лЭЩкб, йЩЭЩ
аЩ ЫЮгбвжЬ ЫжјЫжЭл, РЩеЭЩљЩ ФиЩебћЩ, жзЮк й обљЮд ЭЩ жЫЩј зиЬЩЫб иЩ-
кебв ЪлЭЮ аЩркбкебв њЮежЬ йбеЩ. Ожркж јЮ еЩЭЯбЫЮгЩ б ЭилЬжЬ длЯЩ б
йбеЩ, ЫиЩкбгЩ йЮ л ЗЮкл, ЬЭЮ јЮ еЩ жйкиЫол БЮрвЩ л РвЩЭЩийвжд јЮаЮил,
жЪежЫбгЩ ниЩд РЫЮкжЬ ЂжиђЩ б аЩзжпЮгЩ ЭЩ ЬиЩЭб оивЫл РЫЮкЮ БжЬжиж-
ЭбоЮ, ЬЭЮ ћЮ Ъбкб йЩниЩњЮеЩ 1443. ЬжЭбеЮ. ЗЩ њжд јЮ жйкЩж б „Гжибпвб
аЪжиебв“, йзбй вжјб јЮ еЩйкЩж ба њЮеЮ вждлебвЩобјЮ йЩ ЭлнжЫебвжд Мб-
вжежд ѝЮилйЩгбдоЮд 1441/1442. ЬжЭбеЮ.
ѝЮЭбеж еЩјдгЩђЩ КЩаЩиЮЫЩ вћЮивЩ, НгбЫЮиЩ, ебјЮ ЪбгЩ лЭЩкЩ Эж
ЙжйжЫйвЮ ЪбквЮ, ЭЩ Ъб зжйгЮ њЮ, зж жЭглоб ДиЯЩЫежЬ йЩЪжиЩ, ЪбгЩ
зиЮЭЩкЩ БЩјЩабкл л нЩиЮд. Сж јЮ йЩЭЩ, л ежЫбд бйкжибјйвбд лйгжЫбдЩ,
ЪбгЩ еЮвЩ ЫийкЩ ЭбеЩйкбпвжЬ ЪиЩвЩ, Щ аЩзиЩЫж балаЮкеж ЫЮгбвЩ (гбпеЩ б
зжижЭбпеЩ) ЯикЫЩ аЩ йзЩй жкЩпЩйкЫЩ.
НгбЫЮибеЩ ЯбЫжкеЩ зибпЩ јЮ, б ЪЮа ЭждбрљЩњЩ, йЩдЩ зж йЮЪб
жЭгбпЩе йбежзйбй аЩ лдЮкебпвл жЪиЩЭл. ГлЪбкебв ЪбквЮ вжЭ АеЬжиЮ
1402. ЬжЭбеЮ, БЩјЩабк I, аЩјЮЭеж й НгбЫЮижд, Ъбж јЮ жЭ зжЪЮЭебвЩ СЩдЮи-
гЩеЩ, кЩкЩийвжЬ вЩеЩ, йлижЫж зжебЯЩЫЩе зиЮ йдикб. ОжйгЮ кЮ плЫЮеЮ
ЪбквЮ, л вжјжј йл вЩж ЫЩаЩгб виЫЩибгб б йизйвб иЩкебоб зиЮЭЫжђЮеб
РкЮмЩежд КЩаЩиЮЫбћЮд, њЮЬжЫбд ЪиЩкжд Влвжд б йЮйкибћбдЩ БиЩевж-
ЫбћбдЩ, ГиЬлижд б ЂлиЩђЮд, зжЭбЬелкЩ јЮ зиЫЩ ЋЮгЮ-влгЩ, зиЮкЮпЩ еЩ-
ржј, ЧЮЬЩийвжј.
ИйкжибјйвЩ бйкбеЩ ж КЩаЩиЮЫбд вћЮибдЩ еЮ лзлћлјЮ еб еЩ вЩвЫЮ
њбнжЫЮ дЮђлйжЪеЮ иЩадбибоЮ, зжЬжкжЫж еЮ еЩ кЩвж жркиЩ йлвжЪљЩЫЩњЩ
вжјЮ Ъб джЬгж ЭжЫЮйкб „оЩийкЫж Эж зижзЩйкб“. СЩвж еЮркж вЩж зижјЮ-
вобјл, вЩж зжвлрЩј жЪјЩрњЮњЩ бйкжибјйвбн аЪбЫЩњЩ, еЮЬлјЮ жеЩ ЭилЬЩ,
ЮзйвЩ бйкбеЩ бгб вжгЮвкбЫеж зЩдћЮњЮ. НеЩ кЩвж зжйклзЩ еЮ йЩдж аЪжЬ
еЮаеЩњЩ, еЮзжаеЩЫЩњЩ ЭжЬЩђЩјЩ, ЫЮћ аЪжЬ йЫжјЮ ЭилЬЩпбјЮ, иЮвгж Ъб йЮ
„дЮЭбјйвЮ“ йЫинЮ, аЪжЬ зжкиЮЪЮ аЩ лдЮкебпвжд йкбгбаЩобјжд, Щгб б ба
йЩйЫбд ЭилЬЩпбјЮ гжЬбвЮ еЩ вжјжј зжпбЫЩ.

Пнлесња Лазапевиф йћепи т еорйнл оалћењт

ИйкжибјйвЩ бйкбеЩ зжйкжјб л дЮиб л вжјжј јЮ жквибЫЮеЩ, Эжв йЮ
ЮзйвЩ бйкбеЩ ЬиЩЭб, жЪгбвлјЮ еЮ зж еЮвжј бдЩеЮекежј елЯежйкб лйвгЩ-
ђЮежј й бйкжибјйвбд пбњЮебоЩдЩ, ЫЮћ л ЫЮгбвжј дЮиб аЩЫбйб жЭ йвгж-
ежйкб вЩ йкЫЩиЩгЩпвбд йгжЪжЭЩдЩ йЫжЬ кЫжиоЩ. Не јЮ л зибгбоб ЭЩ еЮ-
вЩвЫж зЩдћЮњЮ, вжјЮ ж еЮпЮдл зжйкжјб, ЭжЬиЩђлјЮ зиЮдЩ йжзйкЫЮебд
ЩмбебкЮкбдЩ, гбпежд жйЮћЩњл йкЫЩиб б л йвгЩЭл й зжЬгЮЭжд еЩ йЫЮк
жвилЯЮњЩ л вждЮ ЭЮглјЮ.

124
 ЙжЭ ВлвЩ ЙЩиЩќбћЩ, л еЩржј еЩјЪжљжј аЪбиоб еЩижЭебн зЮйЩдЩ,
еЮдЩ йзждбњЩњЩ КЩаЩиЮЫбн вћЮиб. ОижзЩйк оЩийкЫЩ, аЩ зЮЫЩпЮ ба XIX
ЫЮвЩ, джЬгЩ јЮ ЭЩ лйгЮЭб вЩж зжйгЮЭбоЩ баЭЩјЮ, ебвЩвж еЮ вЩж иЮалгкЩк
йЫЩђЮ ЯЮейвбн жйжЪЩ, зЩ дЩвЩи кж ЪбгЮ КЩаЩиЮЫЮ вћЮиб. Т ВлвжЫжд аЩ-
збйл Юзйвбн зЮйЩдЩ аеЩ йЮ лЬгЩЫежд йЩдж аЩ „длрвб зиЮйкж“. Сл йЮ зж
ЭЮгбдЩ йзждбњл вжйжЫйвб јлеЩоб еЩ пЮгл й веЮажд КЩаЩиЮд, вжјб йЮ
длпЮебркЫжд б јлеЩркЫжд жзиЮЭЮљлјЮ аЩ ЫЮпеб ЯбЫжк, ркж ћЮ Ъбкб
жйежЫЩ аЩ йкЫЩиЩњЮ њЮЬжЫжЬ йЫЮкбкЮљйвжЬ влгкЩ. МЩјбйкЩвелкбјЩ ЯЮеЩ,
веЮЬбњЩ ЛбгбоЩ, еЩ кжв аЪбЫЩњЩ ебјЮ л йкЩњл ЭЩ лкбпЮ еб еЩ вжјб еЩ-
пбе, пЩв еб ЭЩ жЭ жЭгЩйвЩ л Ъжј аЩЭиЯб йЫжЬ еЩјдгЩђЮЬ ЪиЩкЩ, БжрвЩ
ѝлЬжЫбћЩ, ЭЩ Ъб јжј еЮвж ЯбЫ жйкЩж аЩ аЩвгЮкЫл. НеЩ ћЮ йЮ, дЮђлкбд, зиЫЩ
йлжпбкб йЩ зжйгЮЭбоЩдЩ вжйжЫйвЮ киЩЬЮЭбјЮ, зжпЮЫ жЭ жежЬ йлйиЮкЩ йЩ
йглЬжд-иЩкебвжд вжјб ежйб йЫжјл ЭЮйел л гЮЫжј илоб.
ЧЩв јЮ б йлвжЪ л „ЙеЮЯЮЫжј ЫЮпЮиб“ бадЮђл ЛбгжрЩ НЪбгбћЩ б
ВлвЩ БиЩевжЫбћЩ жйкЩж дЩњЮ-ЫбрЮ еЮджкбЫбйЩе. Не ЭжгЩаб еЮжпЮвб-
ЫЩеж, йЩйЫбд еЮеЩјЩЫљЮеж вжЭ лжЪбпЩјЮежЬ еЩаЭиЩЫљЩњЩ, зиб еЩзбјЩњл
пЩрЩ ЫбеЩ ЫЮпЮ зиЮЭ жЭйлЭел Ъбквл. ВлвжЫб зЩкибјЩинЩгеб зЮЫЩпб ебйл
джЬгб, Щ кЮрвж ЭЩ Ъб нкЮгб ЭЩ еЩйглкЮ ЪлЭлћЮ еЩпЮгж миЩеолйвбн виб-
дбежгжЬЩ вжјЮ ћЮ ЬгЩйбкб cherchez la femme (киЩЯбкЮ ЯЮел), ркж л виЩј-
њжј гбебјб лзлћлјЮ ЭЩ йл ЯЮеЮ ЬгЩЫеб лаижпебоб еЮпЮЬЩ. Мбйл ВлвжЫб
зЮЫЩпб л ЯЮеЩдЩ ЫбЭЮгб ЬгЩЫеЮ зжвиЮкЩпЮ ЭЮрЩЫЩњЩ, јжр дЩњЮ йл зЮ-
ЫЩјлћб ж ЯЮйкбеб ЫжђЮебн ЪжиЪб й СлиобдЩ, джЬгб зждбйгбкб ЭЩ аЪжЬ
йЫЩђЩ еЮвбн йлјЮкебн ЯЮеЩ джЬл йкиЩЭЩкб ЭиЯЩЫЩ б еЩижЭ. Неб зЮЫЩјл л
ЫиЮдЮ еЮ вЩЭЩ „оЩийкЫж“ зижзЩЭЩ, ЫЮћ жеЭЩ вЩЭЩ йЮ жеж жЪеЩЫљЩ.
ЛЮђлкбд, л Юзйвжј бйкбеб вжјЩ јЮ йкЫЩиЩеЩ л аЩзЩЭежд ЭЮгл йи-
зйвжЬ ЮкебпвжЬ зижйкжиЩ, еЩ ѝЩЭиЩейвжј жЪЩгб, кжвжд XVIII б XIX ЫЮвЩ,
лзиЩЫж йл ЯЮеЮ, б кж КЩаЩиЮЫЮ вћЮиб, йдЩкиЩеЮ лаижпебобдЩ вљлпебн
бйкжибјйвбн ЭЮрЩЫЩњЩ. НеЮ ћЮ йЫжјжд еЮжЪлаЭЩежрћл ЭЮгбдбпеж жЭиЮ-
Эбкб б йЩд кжв ЙжйжЫйвЮ ЪбквЮ. ЧбњЮеж јЮ кж кЩвж еЩ кЮдЮљл жежЬЩ ркж
јЮ ДлЪижЫпЩебе б ЪЮеЮЭбвкбейвб жзЩк, ЛЩЫиж НиЪбе, У йпаљеврсвт Скн-
вема (ОЮаЩиж, 1601), аЩзбйЩж вЩж еЩижЭеж зЩдћЮњЮ вжйжЫйвжЬ йлвжЪЩ.
Оибпл ж кждЮ ркЩ йЮ аЪбЫЩгж еЩ ЙжйжЫл кЮ 1389. ЬжЭбеЮ, НиЪбе
јЮ, йглрЩјлћб еЩижЭеЮ зЮЫЩпЮ, Эждбйгбж бгб жЪжЬЩкбж джкбЫжд йЫЩђЮ
КЩаЩиЮЫбн вћЮиб, ЛЩиЮ, ЯЮеЮ ВлвЩ БиЩевжЫбћЩ, б ВлвжйЩЫЮ, кжЪжЯњЮ
ЯЮеЮ ЛбгжрЩ НЪбгбћЩ. ЕзбажЭЩ ж йЫЩђб КЩаЩиЮЫбн вћЮиб, зжиЮЭ Кпа-
љеврсва Скнвема, йиЮкЩћЮ йЮ зжкжд л кЩвжђЮ зижаебд ркбЫбдЩ, вЩж ркж
йл Ппица н бнјт йнрнврйнл б зЮиЩрвЩ ЭиЩдЩ Бнј ймеза Лазапа.
ЛжкбЫ баЭЩјЮ, вжјЩ јЮ зибзбйЩеЩ Влвл БиЩевжЫбћл вЩж иЩагжЬ зж-
иЩаЩ жЭ СлиЩвЩ, бйкЩвелк вжЭ НиЪбеЩ, ебвЩЭЩ ЫбрЮ ебјЮ Ъбж йЩйЫбд
жЭЪЩпЮе, лзивжй ЫЮждЩ иЩагжЯежј ЩиЬлдЮекЩобјб вжјЩ јЮ л дЮђлЫиЮдЮел

125
бйкбоЩеЩ зижкбЫ кЩвЫжЬ лЫЮиЮњЩ. ЛжЯЭЩ јЮ кж ЭжЪиж, дЩвЩи ЭЩ ебјЮ
бйкбебкж, јЮи јЮ еЩ кЩј еЩпбе джиЩгеЩ ймЮиЩ, њЮеж жЪјЩрњЮњЮ зжиЩаЩ,
зжкбйелгж йЫЩ ЭилЬЩ. ѝЮи джиЩгеж зжйклзЩњЮ аЩЫбйб л еЩјЫЮћжј дЮиб жЭ
пжЫЮвЩ йЩджЬ, жЭ њЮЬжЫбн вЩиЩвкЮиебн йЫжјйкЩЫЩ, зЩ јЮ еЩјдЩњЮ зжЭгж-
Яеж лкбоЩјл кЩвжаЫЩебн жЪјЮвкбЫебн жвжгежйкб.
РлвжЪ КЩаЩиЮЫбн вћЮиб вжЭ НиЪбеЩ еЩйкЩјЮ ба йлјЮкЮ, кжвжд зиЮ-
збивЮ ж ЫиЮЭежйкб длЯЮЫЩ. ВлвжйЩЫЩ, кжЪжЯњЩ ЯЮеЩ ЛбгжрЩ НЪбгбћЩ,
нЫЩгбгЩ јЮ йЫжЬ длЯЩ, ркж јЮ зжЫиЮЭбгж ЛЩил, ЯЮел ВлвЩ БиЩевжЫбћЩ,
вжјЩ јл јЮ жрЩдЩибгЩ. НеЭЩ ћЮ зжЫиЮђЮеб Лбгжр зжаЫЩкб ВлвЩ еЩ дЮ-
ЬЭЩе. ОжкжњЩ ЭЮрЩЫЩњЩ бдЩћЮ лаЫбрЮебјб вЩиЩвкЮи б бйкжибјйвб аеЩ-
пЩј. МЩјзиЮ ћЮ Влв жвгЮЫЮкЩкб ЛбгжрЩ аЩ баЭЩјл, лйгЮЭбћЮ зжкжд Лб-
гжрЮЫ аЩЫЮк еЩ јлеЩпвб зжЭЫбЬ, зжкжд лЪбйкЫж ЛлиЩкЩ б баЭЩјЩ ВлвЩ
БиЩевжЫбћЩ.2
ОжиЮЭ йзждЮелкбн зижаебн йзбйЩ, джкбЫ йЫЩђЮ КЩаЩиЮЫбн вћЮиб
зжйкжјб б л еЮвжгбвж ЪлЬЩиркбоЩ, ЯЩгжЪебн зЮйЩдЩ ЭлЬжЬ б кижджЬ йкб-
нЩ. ЗЪжЬ лЫиЮЭЮ пЩйкб бгб ЩглабјЮ еЩ йжобјЩгеж зжиЮвгж, йлвжЪљЩЫЩјл йЮ
ЭЫЮ КЩаЩиЮЫЮ вћЮиб; јЮЭеЩ јЮ бйкжибјйвб зжаеЩкЩ ЛЩиЩ БиЩевжЫбћ,
ЭилЬЭЮ јЮ кж ѝЮгЮеЩ (БЩгрбћ), Эжв йЮ еЩ йлзижкежј йкиЩеб еЩгЩаб КЩаЩ-
иЮЫЩ ћЮивЩ й бадбрљЮебд бдЮежд, вжјЩ јЮ ла кж ЯЮеЩ ЛбгжрЩ НЪбгб-
ћЩ, йлзилЬЩ бйкжибјб еЮзжаеЩкжЬ јлеЩвЩ.
Т ЪлЬЩиркбоб вжјл јЮ аЩзбйЩж ѝжаж БЮкжеЭбћ ДЩебоЩ јЮ бдЮ
ЛбгжрЮЫЮ ЯЮеЮ, Щ л зЮиЩрвжј, зжйгЮЭњжј аЩзбйЩежј ЪлЬЩиркбоб й жЫбд
джкбЫжд, баЫирЮеЩ јЮ зжкзлеЩ беЫЮиабјЩ бдЮеЩ йлвжЪљЮебн јлеЩвбњЩ;
ЛЩиЩ јЮ кл ЛбгжрЮЫЩ љлЪЩ, Эжв йЮ БиЩевжЫбћЮЫЩ ЯЮеЩ, вЩж б вжЭ ЛЩЫиЩ
НиЪбеЩ, ажЫЮ ВлвжйЩЫЩ. ОжиЮЭ еЮкЩпежЬ бдЮежЫЩњЩ ЬгЩЫебн јлеЩвбњЩ б
вжЭ НиЪбеЩ б вжЭ БЮкжеЭбћЩ бдЩ ЩеЩкжзбаЩдЩ. ЙжЭ НиЪбеЩ РкилдбоЩ
јЮ иЮвЩ еЩ ЙжйжЫл, вжЭ БЮкжеЭбћЩ јЮ кж ЛЩибоЩ (ркж јЮ ЫЮижЫЩкеж зж-
йгЮЭбоЩ иЮдбебйоЮеобјЮ еЩ ЛЩибпвл Ъбквл). РЫжјЮЫиЮдЮеж јЮ б ЬЮеб-
јЩгеб ШЮвйзби ЧЮрвл йдЮйкбж зжиЮЭ джиЩ, ркж еб еЩ вжјб еЩпбе ебјЮ
лЬижабгж ЫиЮЭежйк њЮЬжЫбн ЭиЩдЩ, зЩ еб жЫЮ ЬЮжЬиЩмйвЮ зжЬиЮрвЮ ебвж
еЮ йдЩкиЩ еЮЭжзлйкбЫбд ждЩрвЩдЩ жеЭЩрњбн йзбйЩкЮљЩ.
КЩаЩиЮЫЮ ћЮивЮ л жЫбд зЮйдЩдЩ ебйл лвљлпЮеЮ л зжгбкбпвЮ зж-
йгжЫЮ, ж пЮдл йЫЮЭжпб бйкжибјйвЩ бйкбеЩ, ЫЮћ йл зжЭгжЯеЮ йлјЮкЩдЩ б
аЩЫбйкбдЩ, ркЩЫбрЮ, зж баЫЮйебд йЮЬдЮекбдЩ вжгЮвкбЫежЬ зЩдћЮњЩ
йгЮЭб ЭЩ њбнжЫб Юзйвб ЯбЫжкб жЭиЮђлјл еб дЩњЮ еб ЫбрЮ еЮЬж кжвжЫЮ
2
МЮвЩвж йгбпеж лаижпеж-зжйгЮЭбпеж ЭЮрЩЫЩњЮ зжйкжјб б л иждЩел
Мајрснп и Мапгаписа ЛбнЩбгЩ БлгЬЩвжЫЩ. СЩдж јЮ еЩјзиЮ АелрвЩ зижгбгЩ
аЮјкбе, зжкжд йЮ еЮвж жвгбаелж б лгЮкЮж зжЭ киЩдЫЩј, Щ жЭ кЮ вгбаЩЫбоЮ еЮ-
зждЮебв йлЫЮиЮеж иЩЭб йЫжј зжйЩж кжвжд пбкЩЫжЬ иждЩеЩ.

126
еЩобжеЩгеЮ бйкжибјЮ, бебобиЩјл баЫЩеиЮЭеж јлеЩркЫж, Щгб б баЭЩјл. Рл-
вжЪб њбнжЫбн длЯЮЫЩ жвжепЩЫЩгб йл йЮ еЮ клпЩдЩ ЫЮћ ЫбкЮрвб. ДЫж-
Ъжјб йл л зиЮвжджийвбд аЮдљЩдЩ ЫЮћ лЫЮгбвж Ъбгб л джЭб, Щ киЩЭбобж-
еЩгеЩ мжгвгжиеЩ влгклиЩ зжпЮгЩ јЮ ЭЩ кизб лкбоЩјЮ аЩзЩЭеЮ, лпЮеЮ
влгклиЮ.

Тпећа ирсима – ми ирснпијрйа, ми еорйа

Н КЩаЩиЮЫбд вћЮибдЩ (Щ джЬлћЮ јЮ еЮ йЩдж ж њбдЩ) зжйкжјб б
киЮћЩ бйкбеЩ, еб ЮзйвЩ, еб бйкжибјйвЩ ЫЮћ гЮЬЮеЭЩиеЩ, бгб јЮ джЯЭЩ Ъж-
љЮ иЮћб дЮкЩмбабпвЩ. Ож еЩижЭежд зиЮЭЩњл влвЩЫбоЮ, кЮ зкбоЮ клЬЮ,
ЭжЫжЭЮ йЮ л ЫЮал йЩ ЫЩйвийгбд КЩаЩижд (ѝжЫЩе, 11), пбјЮ йл жеЮ ЪбгЮ еЮ-
лкЮреЮ йЮйкиЮ, вжјЮ йл аЪжЬ влвЩњЩ зиЮкЫжиЮеЮ л жЫЮ зкбоЮ бгб йЮ, зЩв,
йдЩкиЩјл вћЮибдЩ йизйвжЬ веЮаЩ КЩаЩиЩ. НЫж ЭилЬж ЫЮижЫЩњЮ зибйлкеж
јЮ еЩ зжпЮквл Гнпрйнг вијемха. СЩдж Влв ПЩйгЩзпЮЫбћ збкЩ ЫжјЫжЭл ДиЩ-
рвЩ: „МЩ ркж дјЮибр ќЮмЮиЭЩижд, ДиЩрвж?“ ВжјЫжЭЩ ДиЩрвж дл жЭЬж-
ЫЩиЩ: „ФжћЩн лЪбк јЮЭел влвЩЫбол, / Щ ЯЩ дб јЮ мбрЮв жркЮкбкб“. МЩ кж
ћЮ зжежЫж Влв ПЩйгЩзпЮЫбћ: „МЮджј, ДиЩрвж, кЩвж кб ЯбЫжкЩ! /МЮ ЫЩљЩ
йЮ Ъбкб влвЩЫбоЩ…/ Агб еЮ аеЩр, иђЩ кЮ еЮ ЪбгЩ, / ЭЩ йл жеж рћЮиб
КЩаЩиЮЫЮ?“
НЫбд йкбнжЫбдЩ јЮ ЊЮЬжр ЯЮгЮж ЭЩ, зжиЮЭ жйкЩгжЬ, лвЩЯЮ еЩ
зибйлйкЫж вжйжЫйвЮ киЩЭбобјЮ л йЫжд ЭЮгл. ЛЮђлкбд, еЩЫЮЭЮеб йкбнжЫб
ЬжЫжиЮ б ж зижгЩаежйкб љлЭйвжЬ ЯбЫљЮњЩ, жвжепЩЫЩњл ЭЮгжЫЩњЩ б йкиЮд-
љЮњл вЩ йЫЮжзркЮд йдбиЩјл, жЭежйеж, ж гЮЬЮеЭЩиежд еЩпбел зжЫиЩ-
ћЩјЩ йЫЮЬЩ ЯбЫжЬ л зибижЭл б зжежЫежЬ йјЮЭбњЩЫЩњЩ й њжд. СлЯежд
йЫжјжд йлЭЪбежд КЩаЩиЮЫЮ вћЮиб, зиЮкжпЮеЮ л гЮЬЮеЭл, дбк, л йЫЮкл
зибпл, зжйкЩгЮ йл влвЩЫбоЮ б л зибижЭб аЩЭжЪбгЮ еЮвЩвЩЫ йЮЪб б йЫжд
зжйкжјЩњл еЩјзибдЮиЮебјб йкЩклй. МЮвЩ ЭилЬЩ ЪбћЩ аЩЭжЪбћЮ л њжј еЮвЩ
ЭилЬЩ дЮйкЩ б лгжЬЮ. НЫЩвЫЮ киЩеймжидЩобјЮ йл ЫбЭ йкбоЩњЩ еЮбйкж-
ибјйвжЬ б еЮЮзйвжЬ, Щгб зибижЭежЬ, л йЫЩвжд йглпЩјл ЫЮпежЬ ЯбЫжкЩ. МЩ-
ЫЮЭЮебд йкбнжЫбдЩ ЊЮЬжр јЮ ЭЮджейкибиЩж вЩвж йЮ кж зжйкбЯЮ, вЩвж
кЩЪл еЩижЭежЬ ЫЮижЫЩњЩ ркбкб жЫЩ ЪбћЩ жЭ лебркЮњЩ.

КбкЮиЩклиЩ:
- Сбнждби П. ЂжиђЮЫбћ, Бекечйе н мачнј мапндмнј онезији, БЮжЬиЩЭ, 1939.
- Лбгж КждзЩи, Песап II Песпнвић Његнч и йнрнврйа спадихија,
Srbski fb reporter, зибйклзљЮеж 11. 04. 2019.
- ЉлЪбевж ЛбгжйЩЫљЮЫбћ, Кнкейсивмн оалћење мезабнпава, Мбр, 1991.

127
 - ЛбижйгЩЫ ОЩекбћ, Кмез Лазап и Кнрнврйа бисйа т рсапнј йњижев-
мнрси Дтбпнвмийа и Бнйе Кнснпрйе, Из йњижевме опнчкнрси – рстдије и нгкеди,
БЮжЬиЩЭ, 1978.
- РжњЩ ОЮкижЫбћ, Свађа Лазапевиф йћепи – укейрибикмнрс лндека йн-
рнврйе спадихије, ГжЭбрњЩв ЙЩкЮЭиЮ аЩ йизйвл вњбЯЮЫежйк йЩ јлЯежйгжЫЮе-
йвбд вњбЯЮЫежйкбдЩ, Убгжгжрвб мЩвлгкЮк, ЬжЭбеЩ V, БЮжЬиЩЭ, 2010.
- ЉбљЩеЩ ОЮрбвЩе-ЉлркЩежЫбћ, Од ирснпије дн кегемде т виђењт Не-
мада Љтбимйнвића, КЮкжзбй ЛЩкбоЮ йизйвЮ, МжЫб РЩЭ, дЩј 2019.
- ЛбжЭиЩЬ ОливжЫбћ, Кћепи ймеза Лазапа – ирснпијрйа рстдија, БЮж-
ЬиЩЭ, 1966.
- ѝЮгвЩ ПЮђЮз, Бирспт вндт залтсике, БЮжЬиЩЭ, 2006.

128
 Симича Мичић

БПАЙ И ЛНЋ –
ТРОНМ ЙМЕЗА КАЗАПА И БПАЧМА ОНКИСИЙА

Сажесай: ПШЬ иЭ ЩШЪа ЩзШодег жевайабег жезеЬанЭ бдЭЯШ КШЯШ-

зШ, бШе изЭЬийЪег ЯШ ийанШњЭ жеЯанајШ а гећа к изЭЬњеЪЭбеЪдег из-
жибег ЬзкпйЪк к ЪзЭгЭ КШЯШзЭЪЭ гвШЬеийа а ЬеЩШ бШЬШ јЭ Щае ЯЭгШљиба
бдЭЯ. Т жайШњк ик њЭЫеЪШ ЮЭдаЬЩШ а кЬШјЭ њЭЫеЪам иЭийШзШ. АдШваЯазШ
иЭ гећ жезеЬанШ иШ бејагШ иЭ ед езеЬае ибвШжШњЭг еЪам ЩзШбеЪШ а бе
јЭ еЬ њам агШе ЪЭћЭ жевайаобЭ безаийа еЬ йам ЩзШбеЪШ.

Кљтцме пеци: бдЭЯ КШЯШз, ЩзШб, гећ, ийШЪавШн, ЯЭгШљиба бдЭЯ,

йЭзайезајЭ а кжзШЪШ.

ОзекоШЪШјкћа ЩаеЫзШлајк бдЭЯШ КШЯШзШ а ЬеЩШ њЭЫеЪеЫ кижедШ,

аийзШЮаЪШоа ик аийанШва зШЯваоайЭ гегЭдйЭ к њЭЫеЪеј ЩаеЫзШлаја бШе
ЪШЮдЭ ава оШб жзЭикЬдЭ ЯШ њЭЫеЪ кижЭм.1 МЭЬШЪде јЭ кеоЭдШ еЬзЭђЭдШ
жеийкждеий а лШЯЭ к КШЯШзЭЪег жеиЭЯШњк бШ гећа.2 РЪа Шкйеза ик кижкй
аийанШва а квеЫк ЩзШодЭ жевайабЭ а ийЪШзШњЭ зеђШобам иШЪЭЯШ (бвШде-
ЪШ), бШе ЬЭе жевайабЭ ийанШњШ гећа а жеЯанајШ к кЯШјШгдаг ЩезЩШгШ.
Се иЭ жеиЭЩде еЬдеиа дШ кЬШјЭ КШЯШзЭЪам бћЭза. Т ЬзкЫа жвШд јЭ жейа-
ибаЪШдШ ЩзШодШ жевайабШ КШЯШзЭЪеЫ енШ веЫейЭйШ ОзаЩнШ, бШе а иШгеЫ
КШЯШзШ к зШдаг ЫеЬадШгШ КШЯШзЭЪеЫ ЮаЪейШ а жевайаобеЫ ЬЭвеЪШњШ.
Т зШЯгШйзШњк еЪЭ йЭгЭ йзЭЩШ жећа еЬ КШЯШзЭЪЭ ЮЭдаЬЩЭ Ла-
ванег, бћЭзбег ЪЭвабеЫ бдЭЯШ изжибеЫ ВзШйбШ. Нд а њЭЫеЪ гвШђа ЩзШй,
ПШЬеивШЪ, Щава ик иадеЪа ЮкжШдШ ВзШйаивШЪШ, иадШ ДагайзајШ (ДШЪаЬШ)
а жзШкдкна ЪЭвабеЫ бдЭЯШ ВкбШдШ МЭгШњаћШ, дШјийШзајЭЫ иадШ еидаЪШоШ
ЬадШийајЭ РйЭлШдШ МЭгШњЭ.3 БзШб јЭ ибвежљЭд ебе 1350. ЫеЬадЭ (КШЯШз

1
П. ЛамШљоаћ, Лазап Хпебељамнвић – ирснпија, йткс, опедање, БЭе-
ЫзШЬ, 1989. иШ ийШзајег вайЭзШйкзег.
2
Р. Лапаћ, Од зелаљрйнг ймеза дн ймеза Спба – тздизање дн вкадапрйе
лнћи, ВвШий а гећ – ЪвШийЭвШ ЛезШЪибЭ РзЩајЭ еЬ 1365. Ье 1402. ЫеЬадЭ, кз. Р.
Лапаћ, ЙзкпЭЪШн, 2014, 7-20.
3
Деб јЭ бзЪдШ ЪЭЯШ ВзШйаивШЪШ а ВзШйбШ жейЪзђЭдШ жза аийзШЮаЪШњк
ДШЪаЬеЪанЭ, иШЪзЭгЭдам аЯЪезШ е Лаваоадег жезЭбвк дЭгШ. ОеЯдаја аЯЪеза
јЭ дШЪеЬЭ бШе ВзШйбеЪк бћЭзбк. ВаЬа В. АвЭбиаћ, Рарондека лнћи т рпорйнл

129
јЭ йШЬШ агШе ебе 21 ЫеЬадк, ЛаванШ јЭ ЪЭзеЪШйде ЩавШ а гвШђШ), иЪШ-
бШбе кЯ иШЫвШидеий бдЭЯШ ВзШйбШ а веЫейЭйШ ОзаЩнШ (Шбе јЭ Щае јеп к
ЮаЪейк), Ш а иШгеЫ ЪвШЬШзШ нШзШ РйЭлШдШ ДкпШдШ. НЪЬЭ ЪШљШ еЬЫеЪе-
зайа дШ жайШњЭ: пйШ јЭ бејШ еЬ ЩзШодам ийзШдШ ЬеЩајШвШ еЪаг ЩзШбег а
бе јЭ агШе ЪапЭ безаийа еЬ њЭЫШ?
МШ еЪе жайШњЭ дШјЩељЭ иЭ геЮЭ еЬЫеЪезайа Шбе иЭ ШдШваЯазШ
жевеЮШј ЬЪЭјк жезеЬанШ к йШЬШпњЭг изжибег ЬзкпйЪк. ВзШйбе јЭ деиае
йайквк ЪЭвабеЫ бдЭЯШ бејШ јЭ 1196. ЫеЬадЭ ийЪезЭдШ ЯШ ВкбШдШ, Ш бејк јЭ
ДкпШд еЩдеЪае жеивЭ жзеЫвШпЭњШ нШзийЪШ 1346. ЫеЬадЭ. МајЭ ивкоШјде
њЭд жзЪа деиавШн жеийШе ВзШйбе, ВкбШдеЪ ЬазЭбйда жейегШб. НЪШ йайк-
вШ јЭ к пачйил зелљала ЩавШ дШјЪапШ, еЬгШм жеивЭ йайквЭ бзШљШ, бејк
еЬ 1346. ЫеЬадЭ деиа ДкпШдеЪ иад а дШивЭЬдаб Тзеп. СайквШ ЪЭвабеЫ
бдЭЯШ јЭ ЩавШ жШдЬШд йайква ЬЭижейШ к гпцйил зелљала, бејШ јЭ ЬевШЯавШ
еЬгШм аЯШ нШзибЭ.4 Т жзЪег жемеЬк дШ РЭз (1343) бдЭЯ ВзШйбе жзЭЬЪеЬа
изжибЭ йзкжЭ бШе ЪејЪеЬШ к еЬикийЪк бзШљШ. ОеивЭ ЯШЪзпЭдам еиЪШјШњШ
ед јЭ кжзШЪљШе ЗЭйег, ЫЬЭ ЫШ ЯШйаоЭге а 1352. ЫеЬадЭ к жеивеЪдаг еЬде-
иагШ иШ ДкЩзеЪоШдагШ.5 НЪе јЭ ЪзЭгЭ бШЬШ јЭ бдЭЯ ВзШйбе Щае дШ Ъзмк-
днк гећа а бШЬШ јЭ кжзШЪљШе дпжавнл бејШ иЭ жзеийазШвШ дШ жзШЬЭЬеЪ-
ибаг ЯЭгљШгШ. ТЩзЯе дШбед ДкпШдеЪЭ игзйа (1355) ед иЭ ЯЩеЫ ийШзеийа
жеЪкбШе аЯ ОзагезјШ, еЬ 1357. ЫеЬадЭ к ЗЭйа јЭ жзаикйШд ЖШзбе, еЮЭ-
њЭд ДкпШдеЪег иЭийзаоадег, СЭеЬезег. ВзШйбе иЭ ЯШгедШпае а бШе
гедШм ДагайзајЭ јЭ ебе 1360. ЫеЬадЭ иШмзШњЭд к иЪејеј ЩШпйадибеј нз-
бЪа ДШЪаЬеЪана.6 ДШбвЭ, к йзЭдкйбк КШЯШзЭЪЭ ЮЭдаЬЩЭ, њЭЫеЪ йШий јЭ
Щае јЭЬШд еЬ дШјгећдајам љкЬа к нШзийЪк, жеиЭЩде к пачйил зелљала,
кЯ зШгЭ ЬЭижейагШ РагЭедк а ЈеЪШдк НваЪЭзк.

хапрсвт и тронм ймеза Лазапа, ВвШий а гећ – ЪвШийЭвШ ЛезШЪибЭ РзЩајЭ еЬ

1365. Ье 1402. ЫеЬадЭ, кз. Р. Лапаћ, ЙзкпЭЪШн, 2014, 51-74.
4
Л. БвШЫејЭЪаћ, Дпжавма топава т рпорйил рпедњнвейнвмил зелљала,
БЭеЫзШЬ, 1997; Иийа, Векийи ймез и зелаљрйи ймез, ЗПВИ 41 (2004), 293-318. Тж.
П. ЛамШљоаћ, Вкадапрйе систке нбкармиф гнрондапа, БЭеЫзШЬ, 2001, 90 ЫЬЭ јЭ
жеЫзЭпде имЪШћЭдШ а жзейкгШоЭдШ йайквШ ЪЭвабеЫ бдЭЯШ.
5
Љ. РйејШдеЪаћ, Ссапе рпорйе онвеље и оирла I – 1, БЭеЫзШЬ, 2006
(лейейажајШ), 66, 70.
6
В. АвЭбиаћ, Рарондека лнћи т рпорйнл хапрсвт и тронм ймеза Лазапа,
54-55. ЗШ еЪк йЭгк дајЭ еЬ жеиЭЩдеЫ ЯдШоШјШ, Шва јЭ ЯШдагљаЪШ оањЭданШ ЬШ иЭ
жеивЭ еиЪШјШњШ к гпцйил зелљала бдЭЯ ВзШйбе ЪзШйае к пачйе зелље, Ш њЭЫеЪ
ЩзШй ПШЬеивШЪ јЭ еийШе иШ жезеЬанег, кЯ нШзШ. ЊЭЫеЪ иад ФвШжЭд бШидајЭ кжзШ-
ЪљШ БЭзег а ВеЬЭдег, Ш њЭЫеЪШ бћЭзбШ ЈЭвЭдШ јЭ кЬШйШ ЯШ ЛШзбШ, жШ јЭ йШбе
лкади йпаљ езеђЭд иШ МЭгШњаћагШ жзЭбе ВкбШдеЪЭ веЯЭ бШе а бдЭЯ КШЯШз.

130
 Лећ веЫейЭйШ ОзаЩнШ, Ш а иШгеЫ КШЯШзШ, иЪШбШбе јЭ ЩавШ дЭкже-
зЭЬаЪе гШњШ еЬ гећа бдЭЯШ ВзШйбШ, Шва да њамеЪ ийШйки дајЭ Щае ЯШ-
дЭгШзљаЪ. ОзаЩШн јЭ бШе пЭл ЪвШЬШзЭЪЭ бШднЭвШзајЭ агШе ЯдШйШд кйа-
нШј дШ ЬЪезк, Ш а дШ иШгеЫ ЪвШЬШзШ.7 ЛЭђкйаг, дајЭ иаЫкзде ЬШ јЭ ед Щае
ЮаЪ к ЪзЭгЭ КШЯШзЭЪЭ ЮЭдаЬЩЭ, пйе Ьежзадеиа јеп ЪапЭ жеЬзЭђЭдег
жевеЮШјк к еЬдеик дШ йШийШ, бдЭЯШ ВзШйбШ. Т иЪШбег ивкоШјк, еЬ еЪеЫ ЩзШ-
бШ јЭ ЪЭвабШ еоЭбаЪШњШ агШе КШЯШз, Шва к дШјзШдајЭг жЭзаеЬк њЭЫеЪеЫ
ЬЭвеЪШњШ йе а дЭћЭ Щайа еЬ жзЭикЬдЭ ЪШЮдеийа.
Ргзћк нШзШ ДкпШдШ (1355) к изжибег нШзийЪк ик ейжеоЭвЭ жзе-
гЭдЭ а деЪШ зШижеЬЭвШ гећа кдкйШз ЪвШЬШзибЭ бкћЭ, бШе а гЭђк ЪЭв-
геЮШгШ а ЪвШийЭвег. Т йег жЭзаеЬк бдЭЯ ВзШйбе јЭ дШ ЯШвШибк бШза-
јЭзЭ, Ш жеивЭ 1357. ЫеЬадЭ дајЭ кежпйЭ ШбйаЪШд јЭз иЭ жеЪкбШе к гШдШ-
ийаз. ДШбвЭ, ед к йе ЪзЭгЭ дајЭ еЬ ЪЭвабЭ жегећа КШЯШзк а њЭЫеЪаг йЭ-
ЮњШгШ дШ ЪвШЬШзибег ЬЪезк. РШ ЬзкЫЭ ийзШдЭ, Лаваоад ЩзШй еЬ ийзанШ,
ФвШжЭд, кЬШе јЭ иЪејк бћЭз ЯШ ЛШзбШ а икЬЩадк иЪејЭ бкћЭ ЪЭЯШе ЯШ ЩзШћк
ЛзњШЪоЭЪаћ. Абе иЭ йегЭ ЬеЬШ а оањЭданШ ЬШ иЭ КШЯШзЭЪШ ЩШпйадШ
дШвШЯавШ дШ йЭзайезаја бејк јЭ бедйзеваиШе бзШљ ВкбШпад,8 едЬШ јЭ јШ-
иде ЯШпйе иЭ ед 1365. ЫеЬадЭ ЯШЬеЪељае йайквег ЯЭгШљибеЫ бдЭЯШ а
еЬвШибег иШ ЬЪезШ нШзШ ТзепШ. РбвШњШњЭ иШ ЬЪезШ, Шва а ЪаиебШ йайквШ
иШ кжзШЪег дШЬ ЯдШоШјдег йЭзайезајег, йзЭЩШве јЭ ЬШ игазЭ а еийШЪЭ
КШЯШзШ же ийзШда к йзШдЯанаја ЪвШийа иШ бкћЭ МЭгШњаћШ дШ ЛзњШЪоЭ-
ЪаћЭ. Сайквк а дпжавт КШЯШз јЭ ЬеЩае еЬ нШзШ ТзепШ, кЯ иШЫвШидеий
бзШљШ ВкбШпадШ, а едШ јЭ еЩкмЪШйавШ дШјЪЭћа ЬЭе дЭбШЬШпњЭ МЭгШња-
дЭ кЬЭедЭ бдЭЮЭЪадЭ: ПШиадк, Сежванк а ИЩШз, ЫЬЭ ик њЭЫеЪа ЯЭйеЪа
ЛкиШ а АвйегШд ИЪШдапЭЪаћ жзаЯдШЪШва њЭЫеЪе ийШзЭпадийЪе.9 Т Се-

7
Н веЫейЭйк ЪаЬа Л. БвШЫејЭЪаћ, Дпжавма топава, ЪаЬа жеЫвШЪљЭ е ве-
ЫейЭйк. ОайШњЭ дШ бејЭ аийезаеЫзШлајШ йЭб йзЭЩШ ЬШ еЬЫеЪеза жебзЭћЭ а де-
ЪеейбзаЪЭда дШЬЫзеЩда дШйжаи к иЭвк ЙШедабк (изЭЬњеЪЭбеЪдШ ЮкжШ ЗШ-
ЫзвШйШ) к бегЭ иЭ жегањЭ дЭба ДзШЫШд ФзЭЩЭљШдеЪаћ беја јЭ дШ йег жзеийезк
агШе иЪејк дпжавт к ЬШдЭ нШзШ ТзепШ. СЭб йзЭЩШ кйЪзЬайа ЬШ ва еЪШј ЪЭвабШп
агШ зеЬЩадибЭ ЪЭЯЭ иШ бдЭЯег КШЯШзег а бШбЪЭ ик едЭ (жзЭгШ жзЭЯагЭдк геЮЭ
ЭЪЭдйкШвде Щайа ийзан). ВаЬа Д. ПШЬаиШЪљЭЪаћ, Спедњнвейнвми мадгпнбми мас-
оири из ркива Рибапрйе пейе йнд Кптчевха, МШйжаиа а ЯШжаиа 5, БЭеЫзШЬ –
ОеЮШзЭЪШн, 2019 (к пйШгжа).
8
ВаЬа Р. Лапаћ, Од зелаљрйнг ймеза дн ймеза Спба – тздизање дн вка-
дапрйе лнћи, 8, 10.
9
Л. БвШЫејЭЪаћ, Векийи ймез и зелаљрйи ймез, 311.

131
жвана јЭ Щаве иЭЬапйЭ бдЭЯШ РйЭлШдШ МЭгШњЭ, Ш његЭ јЭ јЭЬде ЪзЭгЭ
кжзШЪљШе а ЪЭваба бдЭЯ ВкбШд, жзЭ аЯЩајШњШ ЫзШђШдибеЫ зШйШ.10
ЙдЭЯ КШЯШз јЭ к жЭзаеЬк 1365-1371. ЫеЬадЭ аЫзШе ЯдШоШјдк квеЫк
бШе деиавШн дШјЪапЭ йайквЭ к пачйил зелљала. Т еЪег жЭзаеЬк ЬевШЯа
Ье деЪЭ зШижеЬЭвЭ гећа а дЭЯШЬеЪељийЪШ гЭђк изжибаг ЪЭвабШпагШ. Т
пачйил зелљала јШоШ дЭЯШЬеЪељийЪе зЭпЭњЭг бејЭ јЭ дШгЭйдкйе еЬ ийзШ-
дЭ ЛзњШЪоЭЪаћШ 1365. ЫеЬадЭ а иШЪвШЬШзийЪе ТзепШ а ВкбШпадШ. МШ
оЭвк еЪеЫ жебзЭйШ ийШе јЭ гвШЬа ЮкжШд, МабевШ АвйегШдеЪаћ, дШивЭ-
Ьдаб иЪеЫШ ийзанШ, гећдеЫ ЪЭвабеЫ бдЭЯШ ВејаивШЪШ ВејадеЪаћШ. ЙдЭЯ
КШЯШз јЭ дШийејШе ЬШ еокЪШ ЬеЩзЭ еЬдеиЭ а иШ јЭЬдег а иШ ЬзкЫег ийзШ-
дег к жеоЭйбк, јЭз иШ јЭЬдЭ ийзШдЭ дајЭ ЮЭвЭе ЬШ МабевадШ гећ икЪапЭ
дШзШийЭ, Ш иШ ЬзкЫЭ јЭ гезШе ЬШ ЪеЬа зШокдШ е ЛзњШЪоЭЪаћагШ беја ик
гк Щава ЪЭћ к МеЪег БзЬк. Т еЪе ЪзЭгЭ бдЭЯ КШЯШз жеоањЭ ЬШ кЩазЭ же-
вайаобЭ жвеЬеЪЭ иЪеЫШ ЩзШбШ јЭз јЭ Лаваоад кЫвЭЬ иЪШбШбе Ьежзадеиае
ебкжљШњк ЬЭвШ ЪвШийЭвЭ ебе њЭЫШ. ЛШЬШ ик еЫзШдаоЭњШ ЪЭЯШдШ ЯШ
оањЭданк ЬШ јЭ Лаваоад ЩзШй еЬ ийзанШ, ФвШжЭд, оЪзийе ийШјШе кЯ Лз-
њШЪоЭЪаћЭ еийШвШ иЪЭ Ье њамеЪеЫ бзШјШ.11 ОеЫаЩајег ЛзњШЪоЭЪаћШ дШ
ЛШзана 1371. ЫеЬадЭ бдЭЯк КШЯШзк иЭ жзкЮавШ жзавабШ ЯШ ЬЭвеЪШњЭ, жШ
јЭ ед аийЭ ЫеЬадЭ ижејае иЪејк ЩШпйадк иШ дпжавнл, ЯШЫеижеЬШзае Ме-
Ъаг БзЬег, јкЫеаийеодаг ЙеиеЪег иШ ЫзШЬег КажљШдег, бШе а Юкжег
КШЩ бејк јЭ к дпжавт ЬеЩае оЭвдаб ЛкиШ.12 ОеивЭ еЪам ЬеЫШђШјШ бдЭЯ
КШЯШз јЭ жеийШе еЩвШида ЫеижеЬШз беја ЪапЭ дајЭ да гезШе ЬШ иЭ еЩШ-
ЯазЭ дШ зеЬЩадибЭ ЪЭЯЭ иШ бзШљЭг ЛШзбег а ЬШ к иЪег ЬШљЭг ЬЭвеЪШњк
гШбиагШвде аибезаийа оањЭданк ЬШ јЭ жзЭбе ЛаванЭ жзажШЬШе ЪвШ-
ЬШзибеј ЬадШийаја МЭгШњаћШ.
КШЯШз јЭ јеп к ЪзЭгЭ иЪејЭ ивкЮЩЭ дШ нШзибег ЬЪезк дШийејШе ЬШ
кЬШјег иЪејам иЭийШзШ жеЩељпШ иЪеј жевеЮШј. Нд јЭ еоаЫвЭЬде Щае Ье-
Щзе кжкћЭд а иЪЭийШд жевеЮШјШ едЭ веЯЭ МЭгШњаћШ иШ бејег иЭ езеЬае

10
Р. Лапаћ, Тнокиха т систки векийнг ймеза Втйама Нелањића, РйЭ-
лШд МЭгШњШ а СежванШ, кз. Д. БејеЪаћ, Мап, 2011, 19-25.
11
Т Щана дШ ЙеиеЪк 1369. ЫеЬадЭ, же ЛШЪзк НзЩадк, ЛзњШЪоЭЪаћа ик
иЭ икбеЩава иШ ЮкжШдег Мабевег АвйегШдеЪаћЭг а бдЭЯег КШЯШзег. Ое Нз-
ЩадеЪег гапљЭњк КШЯШз јЭ аЯЬШе Мабевк а жеЪкбШе иЭ аЯ ЩејШ, жШ јЭ гвШЬа
ЮкжШд јЭЬЪШ жзЭЮаЪЭе еЪШј икбеЩ. МШ КШЯШзЭЪк еЬвкбк јЭ иЪШбШбе кйанШвШ оа-
њЭданШ ЬШ јЭ бзШљ ВкбШпад геЫШе ЬШ гк еЬкЯгЭ а дпжавт а ЩШпйадк, Шва ге-
ЮЬШ а йе пйе јЭ ФвШжЭд Щае к бзШљЭЪеј Ъејина иШ иЪејаг љкЬагШ. ВаЬа Л.
НзЩад, Кпаљеврсвн Скнвема, БЭеЫзШЬ, 1968, 50.
12
Л. БвШЫејЭЪаћ, Теписнпије ймеза Лазапа ма Кнрнвт и Меснфији, 11,
13; Р. Лапаћ, Од зелаљрйнг ймеза дн ймеза Спба – тздизање дн вкадапрйе лнћи,
10.

132
ЮЭдаЬЩег. Т еЪе ЪзЭгЭ жзЭЬийШЪдана ВкбШдеЪЭ веЯЭ јЭик ЬеЩајШва Ъа-
иебЭ йайквЭ, Шва ик ажШб Щава к ЬзкЫег жвШдк к еЬдеик дШ ЬазЭбйдЭ нШ-
зЭЪЭ изеЬдабЭ (ЛавкйадеЪШ веЯШ МЭгШњаћШ) а изеЬдабЭ нШзанЭ ЈЭвЭ-
дЭ. ЗШйе јЭ КШЯШз иЪејк иЭийзк, дЭжеЯдШйеЫ агЭдШ, кЬШе ЯШ АвйегШдШ
ИЪШдапЭЪаћШ, иадШ ЬЭижейШ ИЪШдапШ, беја јЭ ЬЭе жеиЭЬШ агШе к Сежва-
на. ДЭижей ИЪШдап иЭ ижегањЭ к АзмШдђЭвеЪибеј мзаиеЪкља, ЫЬЭ ЫШ нШз
ДкпШд дШЯаЪШ иЪејаг зеЬайЭљЭг.13 МШзШЪде, еЪЬЭ дајЭ зЭо е бзЪдег
изеЬийЪк иадШ а енШ, ЪЭћ е еЬдеик к ЫеЬадШгШ а ийЭжЭдк жепйеЪШњШ.14
Ое иЪЭгк икЬЭћа, ЬЭижей ИЪШдап јЭ ЪЭзеЪШйде дЭбе еЬ зеђШбШ ДкпШдеЪЭ
ЮЭдЭ БкЫШзбЭ ЈЭвЭдЭ.15 ТЬШјег иЭийзЭ ЯШ њЭЫеЪеЫ иадШ АвйегШдШ КШЯШз
иЭ езеЬае иШ јеп јЭЬдег ЫзШдег ЪвШЬШзибЭ жезеЬанЭ, Ш иШгаг йаг ийЭ-
бШе жеЬзпбк к Сежвана, бејШ јЭ 1365. ЫеЬадЭ жеийШвШ ЬЭе њЭЫеЪЭ дпжаве
бејег јЭ кжзШЪљШе бШе ЯЭгШљиба бдЭЯ. ЙдЭЯ КШЯШз јЭ к еЪеј жезеЬана
ийЭбШе йзШјдЭ иШЪЭЯдабЭ, дЭ иШге к АвйегШдк ИЪШдапЭЪаћк, ЪЭћ бШидајЭ
а к њЭЫеЪег иадк, Ш иЪег иЭийзаћк ИЪШдапк АвйегШдеЪаћк, беја јЭ иШ-
мзШњЭд к гШдШийазк ДЭоШда.16
ДзШЫШдк, иЭийзк жеЯдШйеЫ агЭдШ, КШЯШз јЭ кЬШе ЯШ оЭвдабШ Лкик
ЫеижеЬШзШ ЗЪЭоШдШ, иЪШбШбе жзЭ 1363. ЫеЬадЭ. Н Лкиа а њЭЫеЪаг иаде-
ЪагШ Ье иШЬШ ик жеЯдШйа иЪа зШижевеЮаЪа жеЬШна, Ш еда ик дШ ЯШЬеЪе-
љШЪШјкћа дШоад ЪапЭ жкйШ бегЭдйШзаиШда к дШпеј аийезаеЫзШлаја, жШ
ћЭге ЯШйе еЪЬЭ еЩзШйайа жШЮњк иШге дШ ШижЭбйЭ еЪеЫШ ЩзШбШ бШе изЭЬ-
ийЪШ ЯШ жеийаЯШњЭ еЬзЭђЭдеЫ кйанШјШ к изжибег ЬзкпйЪк.17 Т йзЭдкйбк
ибвШжШњШ еЪеЫ ЩзШбШ оЭвдаб ЛкиШ јЭ агШе Ъапк йайквк еЬ ийШЪавнШ
КШЯШзШ, Ш кЯ йе њЭЫеЪШ йайквШ јЭ ЩавШ ЪејдаобеЫ бШзШбйЭзШ, Ш КШЯШзЭЪШ
йажаоде ЬЪезибШ. Лећ ийШЪавнШ дајЭ аЯЪазШвШ аЯ ивкЮЩЭ, бевабе аЯ

13
Р. Лапаћ – С. РкЩейад ГевкЩеЪаћ, Свеснапфамђекнврйа фпирнвтља,
БЭеЫзШЬ, 2003, 110.
14
Л. БвШЫејЭЪаћ, Спндрсвема сеплимнкнгија и дптчсвема фијепапфија т
рпедњнвейнвмнј Спбији – бпас и бпаћа, ЗЩездаб ЭйдеЫзШлибеЫ гкЯЭјШ 1901 –
2001, БЭеЫзШЬ, 2001, 115-129.
15
Тж. Б. УЭзјШдоаћ, Деронси т Визамсији и јтжмнркнвемрйил зелљала;
БЭеЫзШЬ, 1960, 158-159.
16
Љ. РйејШдеЪаћ, Ссапи рпорйи заоири и масоири 1, 55 (Щз. 173); В. АвЭ-
биаћ, Рарондека лнћи т рпорйнл хапрсвт и тронм ймеза Лазапа, 56.
17
Н ЛкиаћагШ ЪаЬа Р. ЛавејЭЪаћ, Мтрићи, опнрнонгпаурйн ирспажи-
вање једме рпорйе рпедњнвейнвме онпндихе, ИЦ 33 (1986) 5-35; Л. ЛамШавеЪаћ –
Л. ЙеЪШоЭЪаћ, Ннва Павкиха, БЭеЫзШЬ, 1989; Л. ЙежзаЪанШ, Уронм и лнћ вка-
рсенрйе онпндихе Мтрић, ВвШий а гећ – ЪвШийЭвШ ЛезШЪибЭ РзЩајЭ еЬ 1365. Ье
1402. ЫеЬадЭ, кз. Р. Лапаћ, ЙзкпЭЪШн, 2014, 95-112.

133
гећа, кЫвЭЬШ а ЩеЫШйийЪШ жезеЬанЭ бејеј ик жзажШЬШва.18 ЙШе ЫеижеЬШз
ЗЪЭоШдШ, Ш бШидајЭ БзЪЭдабШ, иШ жеиЭЬагШ к ИЩзк, Ш ЪЭзеЪШйде а к КШЩк,
оЭвдаб ЛкиШ јЭ бедйзеваиШе Ьевадк ИЩзШ а жзаийкж ЙеиеЪк иШ иЭЪЭзШ.
ЊЭЫеЪЭ ЯЭгљЭ ик ЩавЭ дШ жзеийезк беја ћЭ 1365. ЫеЬадЭ кћа к дпжавт
бдЭЯШ КШЯШзШ, Шва а дШ жзеийезк беја јЭ КШЯШзк егеЫкћШЪШе жзеЬез
жзЭгШ ЙеиеЪк а МеЪег БзЬк а њЭЫеЪаг ЩШпйадибаг жеиЭЬагШ. ЗШгЭ-
дег жеиЭЬШ 1363. ЫеЬадЭ иШ ЪЭвабаг бдЭЯег изжибаг ВејаивШЪег Веја-
деЪаћЭг ЛкиШ иЭ коЪзийае к ИЩзк (БзЪЭдаб), Ш игзй гећдеЫ бдЭЯШ аийЭ
ЫеЬадЭ јЭ жедапйавШ ЯдШоШј ЯШжеиЭЬШњШ ЗЪЭоШдШ ЯШ еЪк жезеЬанк. ЦЭ-
вдаб ЛкиШ јЭ еийШе дШјгећдаја ЪЭвабШп к ИЩзк. ЈШидШ јЭ жевайаобШ а
йЭзайезајШвдШ безаий бејк јЭ бдЭЯ КШЯШз ЯШЬеЩае ЪЭЯаЪШњЭг оЭвдабШ
ЛкиЭ ЯШ иЭЩЭ. РШ ЬзкЫЭ ийзШдЭ, ЛкиШ јЭ еЪаг ЩзШбег ийЭбШе жеЬзпбк дШ
ТзепЭЪег ЬЪезк а жеизЭЬде иЭ езеЬае иШ јЭЬдег еЬ ЫзШдШ МЭгШњаћШ.19
ЙШидаја зШЯЪеј ЬеЫШђШјШ жебШЯШћЭ ЬШ ик еоЭбаЪШњШ еЩејанЭ ЩавШ аижзШЪ-
дШ јЭз ик, иШ јЭЬдЭ ийзШдЭ, Лкиаћа жеийШва дШјгећдајЭ ЪЭвгеЮЭ к КШЯШ-

18
ВаЬа е ийШЪавнк П. ЛамШљоаћ, Ссавиках, ИЦ 23 (1976) 5-21; Л.
БвШЫејЭЪаћ, Дпжавма топава, 125 а дШж. 26, е оЭвдабк дШ аийег гЭийк ийз. 208-
216.
19
Т жеЪЭља е ЯШгЭда жеиЭЬШ аЯ 1363. ЫеЬадЭ (Л. ЧканШ, Пнвеља хапа
Упнча н залеми онреда излеђт ймеза Внјиркава и цекмийа Мтре, РРА 2 (2003)
143-166) бШе гавеидана иЭ дШЪеЬЭ бдЭЯ ВејаивШЪ ВејадеЪаћ а КШЯШз. Лећда
бдЭЯ јЭ иШг иЭЩа ЫШзШдйеЪШе ижзеЪеђЭњЭ нШзЭЪЭ ЪељЭ, пйе ежЭй ЫеЪеза е њЭ-
ЫеЪеј зЭШвдеј гећа к нШзийЪк к йег йзЭдкйбк. Т аийезаеЫзШлаја јЭ ЪапЭ жкйШ
аийШбдкйе бШбе јЭ КШЯШз Щае гавеидаб оЭвдабШ ЛкиЭ а аЯ йеЫШ иЭ аЯЪвШоЭ ЯШ-
бљкона е њЭЫеЪег кЫвЭЬк а ШкйезайЭйк, ЬШ јЭ ед Щае снкийн лнћам уетдаках да
ре лнган леписи ра ймезнл Внјиркавнл и да је рсвапмн бин т рсањт да зачсиси
имсепере рвнг зеса (Л. БвШЫејЭЪаћ, Дпжавма топава, 125). Лаиваге ЬШ јЭ еЪе
жзЭјШбШ енЭдШ к безаий ийШЪавнШ КШЯШзШ. МШ еидеЪк иЪЭЫШ пйе иЭ ЯдШ е еЬдеик
идШЫШ аЯ 1363. ЫеЬадЭ ибведа иге ЬШ йЪзЬаге ЬШ јЭ еЪе Щае ЪапЭ жзаЪаЬ а
лезгШ, Ш дЭ ийЪШзда еЬзШЯ КШЯШзЭЪЭ гећа. ОзЪе иШг оЭвдаб ЛкиШ зШижевШЮЭ
ЪЭћег ваодег гећа еЬ КШЯШзШ к еЪег йзЭдкйбк, Ш ЬзкЫе бдЭЯ ВејаивШЪ Веја-
деЪаћ зШижевШЮЭ Шжиевкйдег гећа к еЬдеик дШ еЩејанк, жШ оШб а дШ иШгеЫ
нШзШ ТзепШ. ЗШгЭдШ жеиЭЬШ иЭ а ижзеЪеЬа дШ њЭЫеЪ ЯШмйЭЪ а к њЭЫеЪк безаий.
КШЯШз еЪЬЭ дајЭ гавеидаб ЯЩеЫ зШижевШЫШњШ изЭЬийЪагШ ЬШ ижзеЪЭЬЭ еЬвкбк,
ЪЭћ ЯЩеЫ иЪеЫ жевеЮШјШ дШ ЬЪезк, бШбе Ща иЭ еЬзЮШе жзаЪаЬ ЬШ иЭ к иЪЭгк еЪегЭ
иШге ижзеЪеЬа ЪељШ нШзШ ТзепШ, бејк ЫШзШдйкјЭ њЭЫеЪ ийШЪавШн. СагЭ иЭ ЬШјЭ
жзаЪаЬ ЬШ иЭ иЪЭ еЬаЫзШЪШ же нШзЭЪеј Ъеља, Ш иЪЭ йе јЭ ЬШвЭбе еЬ ийЪШздЭ гећа
а нШзШ а њЭЫеЪеЫ гавеидабШ. Т йег йзЭдкйбк гећ изжибеЫ жзЭийевШ вЭЮа к зк-
бШгШ бдЭЯШ ВејаивШЪШ ВејадеЪаћШ, бШе пйе ћЭ ЬЪЭ ЫеЬадЭ бШидајЭ жзЭћа к зкбЭ
ВкбШпадШ ЛзњШЪоЭЪаћШ.

134
зЭЪеј ЬзЮШЪа, Ш КШЯШзк ик њЭЫеЪа иЭийзаћа Щава жекЯЬШд еиведШн, иЪЭ
Ье ЯШјЭЬдаобЭ игзйа дШ ЙеиеЪк жељк 1389. ЫеЬадЭ. ТЬШјег иЪејам иЭийШ-
зШ КШЯШз јЭ еиаЫкзШе йзШјдк жеЬзпбк жзЪе ЯЭйеЪШ, Ш жейег а иЭийзаћШ,
дШ жзеийезк ИЩзШ, КШЩШ а СежванЭ, йЭзайезајШгШ бејЭ ик ЫШ жеЪЭЯаЪШвЭ
иШ ЙеиеЪег а МеЪаг БзЬег а њЭЫеЪег ЩШпйадег, Ш бШидајЭ а иШ йЭза-
йезајШгШ ВкбШ БзШдбеЪаћШ, њЭЫеЪеЫ ЯЭйШ еЬ ћЭзбЭ ЛШзЭ. СШбе јЭ КШЯШз
еийЪШзае кйанШј а ЪвШий дШЬ нЭваг ЙеиеЪег а ЛЭйемајег ЯШмЪШљкјкћа
ЩзШбеЪагШ бШе изЭЬийЪк ЯШ жеийаЯШњЭ жевайаобЭ гећа.
Т жеиЭЯШњк ЯШ ЪвШЬШзибег гећа к бШзајЭза бдЭЯШ КШЯШзШ јеп јЭ-
ЬШд ЩзШб, Шбе аЯкЯгЭге кЬШјЭ њЭЫеЪам бћЭза, агШе јЭ ЯдШоШјШ к ЯШебзк-
ЮаЪШњк гећа дШ ЬзЮШЪдеј йЭзайезаја. Т жайШњк јЭ ЩзШб ЪејЪеЬЭ МабевЭ
ЗејаћШ а ВвШЬаивШЪЭ маче пндихе, бШбе йе бШЮЭ бдЭЫањШ ЛаванШ к јЭ-
Ьдеј жеЪЭља.20 ТЬШјег бдЭЫањадЭ зеђШбЭ ЯШ ЫеижеЬШзШ ПкЬдабШ а зкЬда-
обеЫ бзШјапйШ ЪејЪеЬк, Мабевк ЗејаћШ, бдЭЯ КШЯШз јЭ ЪЭЯШе ЯШ иЭЩЭ йЭза-
йезајк бејк јЭ зШдајЭ ЬзЮШе њЭЫеЪ йШбгШн, ЮкжШд МабевШ АвйегШдеЪаћ.
МабевШ Зејаћ јЭ ЬзЮШе ЫзШданк жзЭгШ ТЫШзибеј пйе ћЭ иЭ жебШЯШйа бШе
жеиЭЩде ЪШЮде жеивЭ ЙеиеЪибеЫ ЩејШ а дШжШЬШ кЫШзибеЫ бзШљШ ЖаЫгк-
дЬШ. ПкЬдаоба ЪејЪеЬШ јЭ дШ бзШјк 1398. ЫеЬадЭ аЯдЭЪЭзае иЪејЭ зеђШбЭ,
пйе ЫШ јЭ ЯШјЭЬде иШ жезеЬанег еЬЪЭве к гШдШийаз, Ш дЭ дШ ЫкЩавапйЭ,
кжзШЪе ЯШмЪШљкјкћа изеЬийЪк иШ КШЯШзЭЪаћагШ.21
ДШбвЭ, ЩзШодШ жевайабШ а ийанШњЭ гећа а жеЯанајШ к ЬзкпйЪк,
даик Щава еиведШн КШЯШзЭЪЭ жевайабЭ иШге бШЬШ ик к жайШњк њЭЫеЪЭ
бћЭза, ЪЭћ а ед иШг а њЭЫеЪЭ иЭийзЭ, бШе а еийШвЭ зеђШбЭ. Нд ам јЭ
кЬШЪШе, ава ЯШ овШдеЪЭ ЬадШийајЭ, ава ЯШ гећдЭ ЪЭвабШпЭ дШ йЭзайе-
зајШгШ бејЭ ик гк егеЫкћШЪШвЭ оЪзийе жеиЭЬеЪШњЭ њЭЫеЪЭ дпжаве, бШе а
ебевдам йЭзайезајШ. БзШодЭ ЪЭЯЭ ажШб дЭ йзЭЩШ жзЭнЭдайа к бзЭазШњк
жевайабЭ а ЬеЫШђШјагШ йебег кижедШ бдЭЯШ КШЯШзШ. НдЭ ик иЪШбШбе евШ-
бпШЪШвЭ иШЪЭЯЭ, бШе а ЪЭздеий жейоањЭдам ЪЭвгеЮШ, Шва ик ажШб жејЭ-
ЬадШода адйЭзЭиа Щава жзЭикЬдаја. СШбе ЯЭй бдЭЯШ КШЯШзШ, ЂкзШђ РйзШ-
нагазеЪаћ, дајЭ ЬепШе к Щеј дШ ЙеиеЪе јЭз гк јЭ ЩавШ жзЭоШ еЬЩзШдШ

20
Рй. МеЪШбеЪаћ, Зайнмрйи ронлемихи рпорйиф дпжава рпедњег вейа,
БЭеЫзШЬ, 1912, 515-527. Н ЪејЪеЬа Мабева Зејаћк ЪаЬа Л. ЧканШ, Завепа вка-
рсеке опнсив ймеза Ссеуама Лазапевића 1398. гндиме, ИГ 1-2 (1997) 7-24; В.
АвЭбиаћ, Рарондека лнћи т рпорйнл хапрсвт и тронм ймеза Лазапа, 66.
21
Л. ЧканШ, Завепа вкарсеке опнсив ймеза Ссеуама Лазапевића, 7-24.
Н йЭзайезајШвдеј езЫШдаЯШнаја ПкЬдабШ ЪаЬа Р. Лапаћ, Теписнпијакмн – топав-
ма нпгамизахија Ртдмийа и нйнкиме (12-15. вей), ПкЬдаб а ВЭдоШн иШ ебевадег
к изЭЬњЭг ЪЭбк а зШдеј геЬЭзда, кз. Р. Лапаћ, Д. ПШЬаоЭЪаћ, Л. ЧканШ,
АзШдђЭвеЪШн, 2018, 7-14.

135
њЭЫеЪам ЯЭгШљШ. ИжШб, ЩзШб јЭ Щаве јЭЬде еЬ ЪШЮдајам изЭЬийШЪШ ЯШ же-
ЪЭЯаЪШњЭ к иШЪЭЯЭ к ЩезЩа ебе ЪвШиа жеивЭ 1355. ЫеЬадЭ. ОебШЯШве иЭ ЬШ
јЭ КШЯШз к йеј жевайана Щае јШбе кижЭпШд а аЯкЯЭйде ийзжљаЪ к ийЪШзШ-
њк јЭЬдеЫ пазебеЫ жезеЬаодеЫ иШЪЭЯШ к наљк еЩдеЪЭ ЬзЮШЪЭ а икжзей-
ийШЪљШњШ СкзнагШ.
Т жЭзаеЬк еЬ 1365. Ье 1371. ЫеЬадЭ, жезЭЬ ЛаваоадеЫ жезЭбвШ,
иЪШбШбе ик жегећ а жеЬзпбШ КШЯШзЭЪам ЯЭйеЪШ, ЛкиЭ а АвйегШдШ ИЪШ-
дапЭЪаћШ, ЩавЭ бљкодЭ к жзкЮШњк жеЬзпбЭ њЭЫеЪаг жвШдеЪагШ а ЬЭ-
вагШ. Нда ик гк егеЫкћава оЪзийе жеиЭЬеЪШњЭ йЭзайезајШ бејЭ јЭ Ье-
Щае к дпжавт, бШе а ЩкЬкћа жзеЬез жзЭгШ ЙеиеЪк. РкЬЭћа же бШидајаг
ЪЭийагШ геЮЭ иЭ жзЭйжеийШЪайа ЬШ јЭ КШЯШз агШе еЬзЭђЭдк жеЬзпбк дЭ
иШге к ИЩзк а Сежвана, ЪЭћ а дШ жзеийезк ЮкжЭ ПШиадЭ.22

Summary

MARRIAGE AND POWER –

ASCENT OF PRINCE LAZAR AND HIS MARRIAGE POLICY

The paper discusses the issues of the marriage policy of Lazar

Hrebeljanovic and his father Pribac at the time of his marriage to Milica,
the daughter of Grand Duke Vratak, and what this marriage had brought
to Lazar, both at the time of his marriage and later during the power
struggles. Attention has also been paid to Lazar's policy of marrying

22
И ЬШљЭ ЯШ аийезаоШзЭ еийШјЭ дЭјШидШ квеЫШ гедШмШ ДезейЭјШ бйайезШ
ДзЭдоЭ а дЭбШЬШпњЭЫ векийнг деронса рпорйнг. Р еЩЯазег дШ йе ЬШ јЭ жеЪЭљк
аЯЬШе ДзЭдоа дШ нзбЪЭдег иШЩезк 1382. ЫеЬадЭ, ЬШ иЭ жзЭйжеийШЪайа ЬШ јЭ к
жЭзаеЬк 1365-1371. ЫеЬадЭ Щае жевайаоба ШбйаЪШд. ЙШе деиавШн дШјЪапЭ
йайквЭ к ХШзийЪк ед јЭ иЪШбШбе гезШе ЬШ жзажШЬШ ЪвШЬШзибег зеЬк МЭгШњаћШ,
ЬазЭбйде ава жеизЭЬде. ИЯ жеЪЭљЭ ДзЭдоа ЪаЬа иЭ ЬШ јЭ зШижевШЫШе ЪЭвабаг
жеиЭЬагШ к Юкжа ПШиада, бШе а к ЩваЯада иШгеЫ ЙзкпЭЪнШ, ЫЬЭ јЭ бдЭЯ КШЯШз
игЭийае иЪејк жзЭийеданк. Т зШдег жЭзаеЬк КШЯШзЭЪЭ ЪвШийа дШ еЪег жзеийезк
дајЭ Щаве ЯШгаиваЪе ЬШ Ща ед йе геЫШе ЬШ еийЪШза ЩЭЯ жеЬзпбЭ еЪеЫ ЬЭижейШ,
ЬендајЭ гедШмШ ДезейЭјШ. Тжзбеи гдеЫаг ЬеиШЬШпњаг жебкпШјагШ, иЪЭйеЪдШ
ваодеий ДезейЭјШ а ЬШљЭ еийШјЭ ЯШЫедЭйдШ. ДеиШЬШпња дШжеза аийзШЮаЪШоШ ик
апва ЯШ йаг ЬШ ДезейЭјШ аЬЭдйалабкјк иШ дЭбаг Ье иШЬШ жеЯдШйаг ЬЭижейег
(ИЪШдап, ЈеЪШд ДзШЫШп), Шва дЭгШ бљкодеЫ ЬебШЯШ ЯШ еЪЭ аЬЭдйалабШнајЭ.
ЛеЮЬШ Ща иЭ геЫве жегапљШйа а дШ дЭбк ваодеий бејШ дШг дајЭ жеЯдШйШ аЯ
њЭдеЫ иЪЭйеЪдеЫ ЮаЪейШ.

136
sisters for his officials Musa and Altoman Ivanisevic and what brought
him to it. First, the support he received from his son-in-law in the
management of the territory he received in 1365 to rule as a grand duke.
He had certainly enjoyed the support of the monk Dorotej, the founder of
the Drenca Monastery, who was a great Serbian despot before he became
monk. Marital relationships were of immense importance, but their role
should not be overemphasized, because if circumstances changed the
relatives could easily find themselves on different sides of the battlefield.
Nevertheless, they facilitated and consolidated alliances that were
politically beneficial to the parties in the agreement.

137
4
 Бнпир Рснјйнврйи

ПОРОДИЦА ГОРЈАНСЙИ –
УГАРСЙИ РОЂАЦИ ЙНЕЗА КАЗАРА

Аорспайс: Т зШЬк иЭ ЬШјЭ бзШйШб жзЭЫвЭЬ еЬдеиШ жезеЬанЭ Гез-

јШдиба а жезеЬанЭ бдЭЯШ КШЯШзШ ФзЭЩЭљШдеЪаћШ иШ жеиЭЩдаг еиЪзйег
дШ ЩаеЫзШлајЭ МабевЭ I а МабевЭ II ГезјШдибеЫ, еЬ бејам јЭ жейења Щае
еЮЭњЭд јЭЬдег КШЯШзЭЪег ћЭзбег. МШ жеоЭйбк иЭ ЬШјЭ а јЭЬШд бзШћа
жзЭЫвЭЬ жезЭбвШ иШгЭ жезеЬанЭ ГезјШдиба а еиЪЭйљШЪШјк кдкйзШпњЭ
жзавабЭ к иШгеј ТЫШзибеј. Т зШЬк иЭ жебкпШЪШ кйЪзЬайа жзЭнаЯдајШ мзе-
девеЫајШ еЪеЫ ЩзШбШ, бШе а бедйЭбий еЬдеиШ РзЩајЭ а ТЫШзибЭ к ЪзЭгЭ
бдЭЯШ КШЯШзШ бШЬШ јЭ Ье еЪеЫ оадШ а Ьепве.

Йљтцме пеци: бдЭЯ КШЯШз, ТЫШзибШ, жезеЬанШ ГезјШдиба, МабевШ

II ГезјШдиба

ЙдЭЯ КШЯШз ФзЭЩЭљШдеЪаћ јЭ Щае ваодеий бејШ јЭ ЪеЬавШ Ъзве

зШЯЫзШдШйк ижељдк жевайабк. ТЯ икбеЩЭ иШ СкзнагШ, еЬзЮШЪШе јЭ а ЯдШ-
оШјдЭ ЪЭЯЭ иШ ЬзкЫаг изжибаг ЯЭгљШгШ а изжибаг ЪвШЬШзагШ, бШе пйе
јЭ Щае СЪзйбе I KoйзегШдаћ а жејЭЬада изжиба еЩвШида ЫеижеЬШза.
ЙдЭЯ КШЯШз јЭ агШе а ЩваибЭ жезеЬаодЭ ЪЭЯЭ иШ ТЫШзибег, еЬдеиде
њЭдег ЯдШоШјдег ЪЭвабШпбег жезеЬанег ГезјШдибам. ЙШбе јЭ иШгШ еЪШ
жезеЬанШ агШвШ жеиЭЬЭ кжзШЪе дШ јкЫк ТЫШзибЭ, иШ бејЭЫ јЭ а жейанШвШ, а
ЯШ йе жеЬзкојЭ јЭ ЩавШ аЯкЯЭйде ЪЭЯШдШ, йе ик а еЬдеиа иШ јкЮдаг ик-
иЭЬег РзЩајег Щава к лебкик еЪЭ жезеЬанЭ. ИийезајШй а жезЭбве еЪЭ
жезеЬанЭ ик к лебкик еЪеЫ зШЬШ, бШе а њЭдЭ ЪЭЯЭ кжзШЪе иШ бдЭЯег
КШЯШзег, жзЭбе јЭЬдЭ еЬ њЭЫеЪам бћЭза, ЪЭзеЪШйде СЭеЬезЭ.
МШ жеоЭйбк Ща иЪШбШбе йзЭЩШве ЬШйа дЭбевабе бљкодам адлез-
гШнајШ е иШгеј жвЭгаћбеј жезеЬана иШ бејег ик иЭ КШЯШзЭЪаћа езе-
Ьава. ОезеЬанШ ГезјШдибам (de Gara, Garay, гШђШзиба Garai) жейанШвШ
јЭ еЬ жвЭгаћбеЫ зеЬШ ДезеЮгШа аЯ ЮкжШдајЭ ЦедЫзШЬ. РЪеј жвЭгаћба
жзЭЬабШй ГезјШдиба ЬеЩава ик 1269. ЫеЬадЭ, бШЬШ аг јЭ мЭзнЭЫ БЭвШ
ЬШзеЪШе жеиЭЬ ГезјШда к ЪкбеЪибеј ЮкжШдаја. НЬ 1310. ЫеЬадЭ жејШЪљкјЭ
иЭ к аийезаја йЯЪ. Бамрйа гпама жезеЬанЭ, оаја јЭ еидаЪШо ОШЪвЭ Гез-
јШдиба. РШ ЬзкЫЭ ийзШдЭ, оакасимрйа гпама иЭ јШЪљШ дЭпйе бШидајЭ, еЬ
1317. ЫеЬадЭ бШЬШ иЭ иад ЩШдШ РйЭлШдШ ГезјШдибеЫ, АдЬзајШ, жејШЪљкјЭ

139
жзЪа жкй к аЯЪездеј ЫзШђа.1 НЪеј ЫзШда жзажШЬШвШ ик а ЬЪејанШ дШјЩа-
йдајам овШдеЪШ еЪЭ жезеЬанЭ, Ш к бедйЭбийк йЭгЭ еЪеЫ зШЬШ. Се ик Щава
МабевШ I а МабевШ II ГезјШдиба.
МабевШ ГезјШдиба РйШзаја, еЬдеиде к аийезаеЫзШлаја ЯдШд а
бШе МабевШ I, Ъзпае јЭ даЯ еЬЫеЪездам а Ъаиебам лкдбнајШ кЫШзибЭ
ЬзЮШЪЭ а иШ њаг јЭ ЯШжеоЭе ЪзйеЫвШЪа кижед ГезјШдибам к лЭкЬШвдеј
мајЭзШзмаја кЫШзибЭ ЬзЮШЪЭ. РЪШбШбе дШјЪапа жевеЮШј жеивЭ бзШљЭЪ-
ибеЫ јЭийЭ ЬеийејШдийЪе жШвШйадШ йебег нЭвЭ изЭЬњеЪЭбеЪдЭ кЫШзибЭ
жеЪЭиданЭ. МабевШ I јЭ Ъзпае кжзШЪе еЪк лкдбнајк оайШЪк ЬЭнЭдајк, еЬ
13. ебйеЩзШ 1375. ЫеЬадЭ, жШ иЪЭ Ье 7. јквШ 1385. ЫеЬадЭ, бШЬШ јЭ жеиЪЭ-
ЬеоЭд жеивЭЬња жкй к аЯЪезагШ дШ еЪег ЯдШоШјдег гЭийк.2 МШ йег
жевеЮШјк ЫШ јЭ дШивЭЬае МабевШ РЭоа, гШЬШ иЭ ГезјШдиба јеп ебйеЩзШ
аийЭ ЫеЬадЭ к јЭЬдег ЬебкгЭдйк а ЬШљЭ дШЯаЪШ жШвШйадег. ПЭоЭда РЭоа
Щае јЭ ЪЭздШ жзаийШванШ бзШљШ ЖаЫгкдЬШ. Чйе иЭ МабевЭ I ГезјШдибеЫ
йаоЭ, жШб, њЭгк јЭ жзажШвШ йайквШ ЩШдШ ДШвгШнајЭ а ФзЪШйибЭ, Ш дШ йег
жевеЮШјк иЭ дШвШЯае иЪЭ Ье иЭжйЭгЩзШ 1386. ЫеЬадЭ бШЬШ јЭ беЬ ГезјШдШ
кЩајЭд, Ш њЭЫеЪШ ЫвШЪШ еЬиЭоЭдШ а жеивШйШ к МШжкљ жзаийШванШгШ а
кЬеЪана ЙШзвШ II, дШжкљибеЫ бзШљШ а жзЭйЭдЬЭдйШ дШ кЫШзиба йзед.
ЗШдагљаЪе јЭ ЬШ дЭ жеийеја дајЭЬШд ЬебкгЭдй беја јЭ ГезјШдиба ивкЮЩЭ-
де аЯЬШе к иЪејийЪк ЩШдШ. ИЯЪЭиде јЭ ЬШ јЭ жевеЮШј ЩШдШ Ъзпае иШге
дегадШвде, Ш йзЭЩШ зЭћа ЬШ јЭ к ЪзЭгЭ Ьеб јЭ Щае жШвШйад ЙзШљЭЪадЭ
ТЫШзибЭ аийеЪзЭгЭде Щае ЮкжШд дЭбевабе ЮкжШдајШ дШ иШгег јкЫк ЯЭ-
гљЭ: йШгапбЭ, бзШпеЪибЭ, беЪадибЭ а оШдШЬибЭ. МЭпйе бзШћЭ, к зШЯЬе-
Щљк еЬ 1375-1377. ЫеЬадЭ Щае јЭ а ЮкжШд жеЮкдибЭ ЮкжШдајЭ. Т ФзЪШй-
ибеј а ДШвгШнаја ЬегадазШвЭ ик жзаийШванЭ дШжкљибЭ ийзШдбЭ жзЪЭд-
ийЪЭде жезеЬанШ ФезЪШйа, Ш ЯдШоШјШд јЭ Щае кйанШј а ЩеиШдибеЫ бзШљШ
СЪзйбШ I.3

1
Н жеоЭнагШ жезеЬанЭ кж. Wertner Mór, A Garaiak, Századok, XXXI
(1897), 903-914; Árvai Tünde, A Dorozsma nembeli Garai család felemelkedése
(1269-1359) In: Specimina Operum Iuvenum 1. Szemelvények a PTE BTK 2011-
es Országos Tudományos Diákköri Konferencián díjazott hallgatóinak pályamű-
veiből. Szerk. Böhm Gábor – Fedeles Tamás. Pécs 2013. 122-138.
2
Engel Pál, Magyarország világi archontológiája 1301–1457, Budapest,
2001 CD ROM.
3
Wertner M, Мав. декн, 914-916; Engel P, Magyarország világi archo-
ntológiája; Stanko Andrić, Velikaška obitelj Gorjanski i Hrvatsko Kraljevstvo, Pre-
kretnice u suživotu Hrvata i Mađara. Ustanove, društvo, gospodarstvo i kultura –
A horvát-magyar együttélés fordulópontjai. Intézmények, társadalom, gazdaság,
kultúra, ur. Pál Fodor i Dinko Šokčević, Budimpešta, 2015, 544-546.

140
 Нд јЭ жеийШЪае йЭгЭљ ЯШ ЪЭегШ кижЭпдк а жвеЬейЪездк бШзајЭзк
бејк јЭ агШе њЭЫеЪ иад МабевШ II ГезјШдиба ава МабевШ ГезјШдиба
ЛвШђа. Нд жзЭЬийШЪљШ ЯШ йЭгк зШЬШ беја јЭ жзЭЬ оайШенагШ иЪШбШбе
дШјЩайдајЭЫ овШдШ жезеЬанЭ. НЪШј кЫШзиба ЪЭвабШп зеђЭд јЭ ебе 1366.
ЫеЬадЭ, Ш кгзе 1433. ЫеЬадЭ. Бае јЭ еЬ 1387. ЫеЬадЭ гШоЪШдиба ЩШд, Ш
ЫеЬадк ЬШдШ ЬендајЭ жеийШе јЭ ЮкжШд ВазеЪайаобЭ ЮкжШдајЭ. МШ жеве-
ЮШјк гШоЪШдибеЫШ ЩШдШ еийШе јЭ иЪЭ Ье 1390. ЫеЬадЭ. Т гЭђкЪзЭгЭдк, Ш
ЯШдагљаЪе ЯШ дШпк аийезајк јЭ пйе јЭ ЪЭћ 7. јквШ 1389. ЫеЬадЭ, иЪЭЫШ
дЭбевабе ЬШдШ дШбед ЙеиеЪибЭ ЩайбЭ, ижегЭдкй к јЭЬдег жаигк бзШљШ
ЖаЫгкдЬШ Вкбк БзШдбеЪаћк бШе њЭЫеЪ жеивШдаб к ЪЭЯа иШ дЭбаг жеиве-
ЪагШ ЪЭЯШдаг ЯШ РзЩајк, Ш беја ик к безаий вачт и пачйе зелље. Безае
иЭ жзейаЪ ЪЭвабШпбЭ жезеЬанЭ ФезЪШйајШ к РзЭгк а РвШЪедаја, Ш а к
Беида жзейаЪ дЭжзајШйЭљШ бзШљШ ЖаЫгкдЬШ. ЊЭЫеЪШ јЭ бШзајЭзШ ЩавШ
жеиЭЩде кЯЩкЬљаЪШ. НЬ 1394. ЫеЬадЭ Щае јЭ ЩШд ДШвгШнајЭ а ФзЪШйибЭ, Ш
ЬЪЭ ЫеЬадЭ ЬендајЭ кЯЭе јЭ коЭпћЭ к ЪЭвабег жемеЬк жзейаЪ СкзШбШ
беја јЭ ЯШЪзпЭд бШйШийзелег беЬ МабежељШ 1396. ЫеЬадЭ. МШвШЯае иЭ а
к жзШйња бзШљШ ЖаЫгкдЬШ КкбиЭгЩкзпбеЫ, бејШ иЭ, дШбед йЭпбеЫ же-
зШЯШ еЬ БШјШЯайеЪЭ ЪејибЭ, ЪзШйавШ жзЭбе ХШзаЫзШЬШ а ДШвгШнајЭ дШЯШЬ
к ТЫШзибк. НЬ 2. деЪЭгЩзШ 1397. ЫеЬадЭ жеийШе јЭ ЬеЮаЪейда ЩШд, Ш аийЭ
ЫеЬадЭ јЭ ЬеЩае к жеиЭЬ а еийзЪе Йезоквк. Ава, ЯШ еЪШј жевеЮШј, агШе јЭ
кЯЪзШйайа бзШљк Ъејдег ивкЮЩег бШЬШ Ща ийаЫвШ бзШљЭЪибШ ЯШжеЪЭий ЬШ
иЭ ежзЭгЭ йзкжЭ ЯШ зШйдШ ЬЭјийЪШ. БезШЪае јЭ к ДШвгШнаја а ФзЪШйибеј
ЫЬЭ јЭ аЯЬШЪШе даЯ жеЪЭљШ, бШе а к РвШЪедаја дШ иЪејаг жеиЭЬагШ а к
ВкбеЪибеј ЮкжШдаја, Ш коЭийЪеЪШе јЭ иШ бзШљЭг ЖаЫгкдЬег а икбеЩагШ
иШ Беидег жзейаЪ ФзЪејШ ВкбоаћШ. Оейег јЭ к жемеЬк жзейаЪ БеидЭ а
НигШдвајШ коЭийЪеЪШе а 1400. ЫеЬадЭ, Ш дШзЭЬдЭ, 1401, жзЭЬкЯЭе јЭ Шбна-
јк еивеЩШђШњШ бзШљШ ЖаЫгкдЬШ аЯ ЯШйеоЭдапйЪШ к беја ЫШ јЭ ийШЪавШ
ЪЭвабШпбШ ежеЯанајШ. МШзЭЬдЭ ЫеЬадЭ жзЭийШе јЭ ЬШ еЩШЪљШ лкдбнајк
ЩШдШ, ЩкЬкћа ЬШ ик к ФзЪШйибеј а ДШвгШнаја жейжкде ЬегадазШвЭ жза-
ийШванЭ КШЬаивШЪШ МШжкљибеЫ. ЛЭђкйаг, бевабе ЪЭћ дШзЭЬдЭ, 1402. Ые-
ЬадЭ, к жеЪЭља еЬ 21. иЭжйЭгЩзШ, МабевШ ГезјШдиба ЛвШђа јЭ дШЪЭЬЭд
бШе жШвШйад ТЫШзибЭ. МШ еЪег жевеЮШјк еийШе јЭ жкдЭ йза ЬЭнЭдајЭ, же-
пйе јЭ њЭЫеЪ жеивЭЬња к аЯЪезагШ жеиЪЭЬеоЭда жегЭд дШ еЪег жеве-
ЮШјк аЯ 1433. ЫеЬадЭ. Оежкй иЪеЫ енШ, а МабевШ II ГезјШдиба јЭ Щае Юк-
жШд дЭбевабе кЫШзибам ЮкжШдајШ. Т жЭзаеЬк еЬ 1406. ЫеЬадЭ, жШ иЪЭ Ье
1409. дШвШЯае иЭ дШ оЭвк ЮкжШдајШ: АЩШкј, БезпеЬ, ЧШзеп, РШЩево, РЭ-
жЭп, СзЭдоад, Кажйе а АзЪШ, ЬШбвЭ гШмег дШ иЭЪЭзк ЯЭгљЭ а жедШј-
ЪапЭ дШ йвк бејЭ ЬШдШи жзажШЬШ РвеЪШобеј. ЙШе ЪЭижзЭгиба ЮкжШд дШ-
ЪЭЬЭд јЭ к аЯЪезагШ 1412. ЫеЬадЭ, Ш бШе ЮкжШд ЙегШзегШ 1422. ЫеЬадЭ.

141
ТоЭийЪеЪШе јЭ а к даЯ ЬзкЫам ЬажвегШйибам гаиајШ, жзежкйеЪШЪпа иШ
иЪејаг ЫеижеЬШзег ЫейеЪе оайШЪк ЕЪзежк. ЊЭЫеЪШ жзЪШ ЮЭдШ ЩавШ јЭ
ћЭзбШ бдЭЯШ КШЯШзШ, иШ бејег јЭ ЬеЩае, жзЭгШ дЭбаг гапљЭњагШ, иадШ
Мабевк III ГезјШдибеЫ. ВЭзеЪШйде дШбед њЭдЭ игзйа еЮЭдае иЭ МабевШ
ГезјШдиба ЛвШђа а же ЬзкЫа жкй. АЪЫкийШ 1405. ЫеЬадЭ икжзкЫШ гк јЭ
жеийШвШ АдШ ХЭљибШ, йЭйбШ БШзЩШзЭ ХЭљибЭ, икжзкЫЭ бзШљШ ЖаЫгкдЬШ
КкбиЭгЩкзпбеЫ. МШ еЪШј дШоад езеЬае иЭ иШ иШгаг ЪвШЬШзег. МабевШ
ГезјШдиба ЛвШђа јЭ а јЭЬШд еЬ еидаЪШоШ „ПЭЬШ ЗгШјШ“ беја јЭ еидеЪШе
бзШљ ЖаЫгкдЬ а оаја јЭ жзЪа ЪайЭЯ Щае Мабевад зеђШб а пкзШб к
жзЪег ЩзШбк изжиба ЬЭижей РйЭлШд КШЯШзЭЪаћ. МабевШ иЭ дШвШЯае к
жзШйња бзШљШ ЖаЫгкдЬШ а дШ иШЩезк к ЙедийШднк, бШе а к гаиајШгШ к
АзШЫед, УзШднкибк а ЕдЫвЭибк. НЬ ЧШзвШ VI ЬеЩае јЭ а ЫзЩ 1416. ЫеЬа-
дЭ, Ш к ЕдЫвЭибеј јЭ кжзШЪе ед ЪеЬае жзЭЫеЪезЭ иШ жзЭЬийШЪданагШ Эд-
ЫвЭибеЫ ЪвШЬШзШ. Т МаздЩЭзЫк јЭ 1431. ЫеЬадЭ ЪеЬае жзЭЫеЪезЭ иШ ВЭдЭ-
најег к жзШйња бзШљШ ЖаЫгкдЬШ КкбиЭгЩкзпбеЫ, Ш ЬЪЭ ЫеЬадЭ ЬендајЭ
јЭ кгзе.4
ИгШјкћа к еЩЯаз иЪЭ дШжзЭЬ зЭоЭде, веЫаоде јЭ пйе јЭ јеп Ма-
бева ГезјШдибег РйШзајЭг Щаве еЬ аЯкЯЭйдЭ ЪШЮдеийа ЬШ кижеийШЪа
ЬеЩзЭ ЪЭЯЭ к иЪег дЭжеизЭЬдег икиЭЬийЪк, еЬдеиде иШ ЛезШЪибег РзЩа-
јег бдЭЯШ КШЯШзШ. Т ЪзЭгЭ Ьеб јЭ Щае жШвШйад (1375-1386) езеЬае иЭ иШ
бдЭЯег КШЯШзег. ѝЭЬдШ ћЭзбШ изжибеЫШ бдЭЯШ жеийШвШ јЭ ЮЭдШ МабевЭ
ГезјШдибеЫ ЛвШђЭЫ а йе јЭ ЯШжзШЪе а дШјЯдШоШјдаја ЯШ еЪк жзавабк

4
Nagy Iván, Magyarország családai czímerekkel és nemzékrendi táblákkal:
III. kötet [Caballini – Dvornikovich], Pest, 1858. 327–343; Wertner M, Мав. декн,
919-925; Mályusz Elemér, Zsigmond király uralma Magyarországon 1387-1437,
Budapest, 1984, 35-38, 50-56, 82-92 а passim; Engel P, Magyarország világi archo-
ntológiája; S. Andrić, Мав. декн, 546-550; Norbert C. Tóth, Pitanje doživotnog ba-
novanja dalmatinsko-hrvatskog i slavonskog bana Nikole Gorjanskog, Prekretnice u
suživotu Hrvata i Mađara. Ustanove, društvo, gospodarstvo i kultura-A horvát-
magyar együttélés fordulópontjai. Intézmények, társadalom, gazdaság, kultúra,
555-564; Bárány Attila, Zsigmond király 1416-os angliai kísérete, Aetas, 19/3
(2004), 5-30; Árvai Tünde, „magnus comes de Hungaria“: Garai Miklós nádor
Nyugat-Európában, Causa unionis, causa fidei, causa reformationis in capite et
mem ris: tanulman ok a konstan i sinat 600. evforduloja alkalma ol, sz. Bárány
Attila, Pósán László, Debrecen, 2014, 317-327; Безаи РйејбеЪиба, Ймез Казап и
Угапрйа, ВвШий а гећ – ЪвШийЭвШ ЛезШЪибЭ РзЩајЭ еЬ 1365. Ье 1402. ЫеЬадЭ,
СЭгШйиба ЯЩездаб зШЬеЪШ иШ ЛЭђкдШзеЬдеЫ дШкодеЫ ибкжШ еЬзЮШдеЫ еЬ 20. Ье
22. иЭжйЭгЩзШ 2013. ЫеЬадЭ к ЙзкпЭЪнк, ВЭвабег ЧаљЭЫеЪнк а ВШзЪШзадк,
кзЭЬдаб жзел. Ьз РадапШ Лапаћ, ЙзкпЭЪШн, 2014, 232-233.

142
еЬЩвЭиШб еЪам изжибе-кЫШзибам ЪЭЯШ, бејЭ ик к ЬеЩШ бдЭЯШ КШЯШзШ ЩавЭ
аЯкЯЭйде бегжвЭбидЭ.5 МајЭ жеЯдШйе бШбе иЭ йШ ћЭзбШ ЯЪШвШ, Шва жеийејЭ
жзЭйжеийШЪбЭ к дШкна ЬШ јЭ њЭде агЭ Щаве СЭеЬезШ.6 ѝЭЬШд еЬ дШјЯдШоШј-
дајам аЯЪезШ ЯШ еЪк йЭгк ЛШЪзе НзЩад к иЪег Йпаљеврсвт Ркнвема зЭ-
оЭдк КШЯШзЭЪк бћа агЭдкјЭ бШе ѝЭвЭдк.7 ГеЬадШ ибвШжШњШ еЪеЫ ЩзШбШ иЭ
дЭ ЯдШ йШоде а йЭпбе јк јЭ кйЪзЬайа, Ш к изжибеј (јкЫеивеЪЭдибеј) а гШ-
ђШзибеј аийезаеЫзШлаја дкђЭдЭ ик зШЯдевабЭ жзЭйжеийШЪбЭ.8 ѝеп јЭ
ейШн изжибЭ бзайаобЭ аийезаеЫзШлајЭ, ИвШзаед ПкЪШзШн, аЯдЭе йЭЯк ЬШ
јЭ ЩзШб ибвежљЭд 1387-1388/9. ЫеЬадЭ, Ш жейег јЭ а ЛаеЬзШЫ ОкзбеЪаћ
аЯдЭе йЭЯк ЬШ јЭ йе Щаве к жЭзаеЬк 1378-1379. ЫеЬадЭ.9 ТЫвЭЬда гШђШз-
иба гЭЬајЭЪаийШ, ЕвЭгаз ЛШљки, ежзЭЯде дајЭ ЬШЪШе жзЭнаЯдк ЫеЬадк,
иШге јЭ мзедевепба егЭђае ибвШжШњЭ еЪеЫ ЩзШбШ жЭзаеЬег бШЬ јЭ Ма-
бевШ ГезјШдиба РйШзаја Щае кЫШзиба жШвШйад.10 ѝеЪШдбШ ЙШваћ, жШб, игШ-
йзШ ЬШ јЭ Ье езеђШЪШњШ КШЯШзЭЪаћШ а ГезјШдибам Ьепве аЯгЭђк 1387. а
1389. ЫеЬадЭ а дШЪеЬа ЬШ иЭ КШЯШзЭЪШ ћЭзбШ ЯЪШвШ СЭеЬезШ а ЬеЬШјЭ бШбе
јЭ аЯ йеЫ ЩзШбШ жейанШе МабевШ III ГезјШдиба.11 РйШзаја гШђШзиба аийе-
заоШз, Лез ВЭзйдЭз, йШбеђЭ јЭ игШйзШе ЬШ јЭ МабевШ III иад КШЯШзЭЪЭ
ћЭзбЭ а МабевЭ ЛвШђЭЫ ГезјШдибеЫ, Шва ед йк ћЭзбк дајЭ агЭдеЪШе, Шва
јЭ Ъзве аижзШЪде ЯШбљкоае ЬШ јЭ ѝЭвЭдШ ЩавШ ЮЭдШ БШвпЭ II, йЭ ЬШ дајЭ
геЫвШ Щайа а икжзкЫШ кЫШзибеЫШ ЪЭвабШпШ.12 Т дШјдеЪајеј, жШб, гШђШз-
ибеј аийезаеЫзШлаја, жеийеја ийШЪ ЬШ јЭ ЩзШб ибвежљЭд дШбед жемеЬШ дШ
РзЩајк 1359. ЫеЬадЭ, Шва еЪШ ЫеЬадШ јЭ гШве аЯЪЭидШ.13 РШ ЬзкЫЭ ийзШдЭ

5
Mályusz E, Мав. декн, 12. МабевШ ГезјШдиба РйШзаја јЭ Щае а ЩваЯШб
жзајШйЭљ а ЯШпйайдаб МабевЭ АвйегШдеЪаћШ, Ъ. ПШЬЭ ЛамШљоаћ, Йпај рпорйнг
хапрсва, БЭеЫзШЬ, 1989, 159-160.
6
Л. Ав. ОкзбеЪаћ, Йћепи ймеза Казапа, БЭеЫзШЬ, 1996, 105.
7
ЛШЪзе НзЩад, Йпаљеврсвн Ркнвема, жзЭЬЫеЪеза Л. ОШдйаћ, П. РШгШз-
ќаћ, У. БШзапаћ, бегЭдйШза а аЯЪеза Р. ЋазбеЪаћ, БЭеЫзШЬ, 2006, 94.
8
Б. РйејбеЪиба, Мав. декн, 232-233 иШ ЬЭвег жзЭйжеийШЪба еЬ бејам ћЭ
дЭбЭ Щайа аЯдЭйЭ а к еЪег зШЬк.
9
ИвШзаед ПкЪШзШн, Н ймезт Казапт, МеЪа РШЬ, 1888, 4, 9, 10 ЫЬЭ дШЪеЬа
жзЪеЩайде ЬШ јЭ ЩзШб ибвежљЭд 1387-1388; Л. ОкзбеЪаћ, Мав. декн, 105, дШЪеЬа
ЬШ ПкЪШзШн агШ йЭЯк ЬШ јЭ Ье ЩзШбШ Ьепве 1378-1379. ЫеЬадЭ аШбе беЬ ПкЪШзнШ
йеЫ жеЬШйбШ дЭгШ.
10
Mályusz Е, Мав. декн, 12.
11
ѝеЪШдбШ ЙШваћ, Деронс Рсеуам и Мийнка II Гнпјамрйи, ИийзШЮаЪШњШ
16 (2005), 96-97.
12
Wertner M, Мав. декн, 923-924.
13
Árvai T, „magnus comes de Hungaria“, 318.

143
аийШ ШкйезбШ, дШ еидеЪк жзЭйжеийШЪљЭдеЫ кЯзШийШ МабевЭ ЛвШђЭЫ, же-
бкпШвШ јЭ жзЭнаЯдајЭ ЬШ ЬШйазШ ибвШжШњЭ еЪеЫ ЩзШбШ жзЭ 1386. Ые-
ЬадЭ.14
ЦањЭданШ јЭ ЬШ кЫШзибШ ЬажвегШйаобШ ЫзШђШ дЭ ЬШјЭ еЬЫеЪез дШ
йе бШбе иЭ ЯЪШвШ ЬейаодШ ћЭзбШ. Иийе йШбе, к кЫШзибаг аЯЪезагШ дајЭ
геЫкћЭ дШћа да йШоШд ЬШйкг ибвШжШњШ ЩзШбШ, ЩкЬкћа ЬШ ик кЫШзибЭ же-
ЪЭљЭ бејЭ ижегањк зеЬЩадибЭ ЪЭЯЭ бдЭЯШ КШЯШзШ иШ жезеЬанег ГезјШд-
ибам, еЬдеиде ЩзШб њЭЫеЪЭ ћЭзбЭ а МабевЭ ЛвШђЭЫ бШидаја жзЭжаиа.
ПШЬа иЭ кЫвШЪдег е ЬебкгЭдйагШ ЫЬЭ иЭ жейЪзђкјк жеЪЭљЭ ГезјШдибагШ
а ЫЬЭ иЭ Ъзпа зЭгадаинЭднајШ дШ дЭбЭ кЫШзибе-изжибЭ икбеЩЭ а жеЯа-
најк иШгеЫ МабевЭ II к йаг ЬЭпШЪШњагШ.
ЙШЬШ иЭ жеЫвЭЬШјк изжиба аЯЪеза, жШб, зЭЯквйШйа даик гдеЫе
Щеља к еЬдеик дШ кЫШзибЭ аЯЪезЭ. МШагЭ, Оејаснвићев кесноир дШЩзШјШ
КШЯШзЭЪЭ бћЭза, дШЪеЬЭћа: НваЪЭзк, ЛШзк, ДзШЫШдк, ѝЭвк а СЭеЬезк. Т
дШийШЪбк еЪеЫ вЭйежаиШ иШЯдШјЭ иЭ бејШ иЭ еЬ бћЭза кЬШвШ ЯШ беЫШ, жШ иЭ
йШбе ЛШзШ кЬШвШ ЯШ ВкбШ БзШдбеЪаћШ, НваЪЭзШ ДЭижадШ ЯШ нШзШ Баписа
Ьеб иЭ ДзШЫШдШ кЬШвШ ЯШ ЩкЫШзибеЫ нШзШ АвЭбиШдЬзШ. КЭйежаиШн ЯШ ѝЭ-
вЭдк бШЮЭ ЬШ јЭ ЩавШ ЯШзкоЭдШ ЯШ БШвйк, Ш жейег ЯШ РШдЬШљШ кЫШзибеЫ
бзШљШ.15 НЪЬЭ јЭ Ьепве Ье еоаЫвЭЬдЭ ЫзЭпбЭ ава Ье жзеийеЫ гЭпШњШ
аийезајибам ваодеийа. СЭеЬезад ЩзШб јЭ жейжкде жзЭибеоЭд, Ш ЩзШбеЪа
ѝЭвЭдЭ КШЯШзЭЪаћ (БШвпаћ а жейег ФзШдаћ) јЭик дШЪЭЬЭда мзедевепба
ЬеЩзе, Шва јЭ њЭд ЬзкЫа гкЮ, РШдЬШљ ФзШдаћ, жеЫзЭпде йайкваиШд. ДШ-
бвЭ, да вЭйежаиШн ЭбижванайЭ дЭ дШЪеЬа ЬШ иЭ СЭеЬезШ кЬШвШ ЯШ кЫШз-
ибеЫ жвЭгаћШ, ЪЭћ иЭ еЪЬЭ, аЯ ЫзЭпШбШ к аЯвШЫШњк вЭйежаинШ, геЮЭ јЭ-
ЬдеийШЪде аЯЪкћа йШбШЪ ЯШбљкоШб.
Оеийеја јеп јЭЬШд аЯЪез беја агжванайЭ ижегањЭ бћЭза бдЭЯШ
КШЯШзШ а бдЭЫањЭ ЛаванЭ. Т жайШњк јЭ кЫеЪез аЫкгШдШ МабеЬагШ аЯ
иЪЭйеЫезибеЫ гШдШийазШ РЪЭйеЫ ОШдйЭвЭјгедШ иШ бдЭЫањег Лаванег
(гедШмањег йип Евгемијнл) а њЭдаг иадеЪагШ РйЭлШдег а Вкбег е
ШЬзлШйагШ, еЬдеиде е аЯЬзЮШЪШњк њам а њамеЪам иЭийШзШ. НЪШј Ьебк-
гЭдй иЭ ЬШйкјЭ к 1396. ЫеЬадк, а к њЭгк иЭ жегањЭ ЬШ бдЭЯ КШЯШз а

14
Árvai Tünde, A házasságok szerepe a Garaiak hatalmi törekvéseiben, In:
Fedeles Tamás – Font Márta – Kiss Gergely (szerk.): KOR – SZAK – HATÁR. A
Kárpát-medenceés a szomszédos birodalmak (900–1800). a PTE BTK Interdiszci-
plináris Doktori Iskola Közép- és Koraújkori programjának I. konferenciája, Pécs,
2013, 106.
15
ЉкЩегаз РйејШдеЪаћ, Рсапи рпорйи пнднркнви и кесноири, РзЭгиба
ЙШзвеЪна, 1927, 50.

144
бдЭЫањШ ЛаванШ агШјк жЭй бћЭза, Шва аг иЭ агЭдШ дЭ дШЪеЬЭ.16 Нде
пйе јЭ ОкзбеЪаћ ЬеЩзе жзагЭйае јЭийЭ ЬШ иЭ еЪШј аЯЪез геЮЭ јЭЬаде
аибезаийайа ЬШ иЭ жзЭйжеийШЪа ЬШ ик к еЪе ЪзЭгЭ КШЯШзЭЪЭ ћЭзбЭ, жШ а
едШ бејШ иЭ кЬШвШ к ТЫШзибк, ЮаЪЭ.17
ЙШбе Ща иЭ ЩељЭ зШЯкгЭе еЬдеи бдЭЯШ КШЯШзШ а ГезјШдибам, жШ а
бедйЭбий ЩзШбШ кЫШзибеЫ ЪЭвабШпШ а бдЭЮЭЪЭ ћЭзбЭ йзЭЩШ иЪШбШбе зЭ-
бедийзкаиШйа еЬдеиЭ аЯгЭђк изжибеЫ ЪвШЬШзШ а кЫШзибеЫ лЭкЬШвнШ.
ЙедйШбйа ик кижеийШЪљЭда иЪШбШбе јеп к ЪзЭгЭ бзШљШ КШјепШ I ВЭвабеЫ
(1342-1382). KдЭЯ КШЯШз јЭ жеийШе ЪШЯШв КШјепШ I ВЭвабеЫ жзЭ 1373.
ЫеЬадЭ, Ш ТЫШзибШ гк јЭ Ъејде жегеЫвШ кжзШЪе йЭ зЭоЭдЭ 1373. ЫеЬадЭ к
ЩезЩа жзейаЪ изжибеЫ ЪЭвабШпШ, МабевЭ АвйегШдеЪаћШ, беја јЭ, кЯ же-
гећ ВЭдЭнајЭ мйЭе ЬШ еиЪеја еЬ ДкЩзеЪдабШ Рйед а ОЭљЭпШн. ЛШЪзе
НзЩад дШЪеЬа ЬШ јЭ изжиба бдЭЯ Щае жебезда ЪШЯШв (ивкЫШ) бзШљШ КШ-
јепШ I, беја јЭ кЫШзибег бзШљк жебвШњШе ЬШзеЪЭ к изЭЩзк а ЯвШйк. ДШ-
заЪШе јЭ изжиба ЪвШЬШз а кЫШзибЭ аЯШивШдабЭ а жзЭЬийШЪдабЭ Ъзве Ще-
ЫШйе. ЙдЭЯ КШЯШз ФзЭЩЭљШдеЪаћ, жШб, јЭ, бШе пйе јЭ ЬеЩзе жеЯдШйе, жзе-
йаЪ МабевЭ АвйегШдеЪаћШ ЯШзШйае бШе иШЪЭЯдаб бШидајЭЫ жзЪеЫ ЩеиШд-
ибеЫ бзШљШ (Ш йШЬШ јеп ЩШдШ) СЪзйбШ I KoйзегШдаћШ беја јЭ Щае к зе-
ЬЩадибаг ЪЭЯШгШ иШ кЫШзибаг ЬЪезег. НЪШј жаиШн, гЭђкйаг, ежаикјЭ
аийеЪзЭгЭде јЭЬдк жейжкде ЬзкЫШоајк жзазеЬк еЬдеиШ бдЭЯШ КШЯШзШ иШ
кЫШзибаг ЪвШЬШзЭг. МШагЭ, к Йпаљеврсвт Ркнвема ийеја ЬШ јЭ бзШљ КШ-
јеп I ивШе ЪапЭ жкйШ Ъејибк дШ КШЯШзШ, Шва Ща ед кЪЭб кижЭе ЬШ иЭ
аЯЩШЪа. ЛШЪзе НзЩад жапЭ а бШбе јЭ МабевШ ГезјШдиба, ЫеижеЬШз РзЭ-
гШ, иШ 1.000 бежљШдабШ ЬепШе к жегећ бдЭЯк КШЯШзк к ЩезЩа жзейаЪ
МабевЭ АвйегШдеЪаћШ.18
ѝеп јЭЬШд аЯЪез ЫеЪеза е еЬдеиагШ бзШљШ КШјепШ I ВЭвабеЫ а
изжибеЫ бдЭЯШ, Ш к йаг еЬдеиагШ, еЬдеиде икбеЩагШ ЯдШоШјдк квеЫк
агШе јЭ а жвЭгаћ же агЭдк МабевШ ГезјШдиба. Т жайШњк јЭ мзедабШ
ѝеЪШдШ ЙабавЭајШ (ава ѝеЪШдШ Сейпељгепа АжзеЬШ). НЪШј аЯЪез јЭ Ье
жзЭ дЭбевабе ЫеЬадШ Щае аЯЪШд ЬегШпШјШ дШпЭ аийезаеЫзШлајЭ, бШЬШ јЭ

16
РйејШд МеЪШбеЪаћ, Зайнмрйи ронлемихи рпорйиф дпжава рпедњега ве-
йа, БЭеЫзШЬ, 1912, 521-526.
17
Л. ОкзбеЪаћ, Мав. декн, 105.
18
ЛШЪзе OзЩад, Мав. декн, 60, 94; еЬ вайЭзШйкзЭ кж. РагШ ЋазбеЪаћ,
Ртгтби вемах. Опикнг ирснпији йпаљеврсва т Бнрми, ЗЩездаб УавеЯелибеЫ лШ-
бквйЭйШ VIII-1 (1964), 349; ПШЬЭ ЛамШљоаћ, Казап Хпебељамнвић. Ирснпија,
йткс, опедање, БЭеЫзШЬ, 1989, 59-61; ОЭйШз ПебШа, ЗевйШд ЂЭзЭ, СаЩез ОШв,
АвЭбиШдЬШз ЙШиШп, Ирснпија Лађапа, БЭеЫзШЬ, 2002, 114-115 (О. ПебШа); ѝе-
ЪШдбШ ЙШваћ, Рпби т онзмнл рпедњел вейт, БЭеЫзШЬ, 2012, 42.

145
Шкйез еЪеЫ ибзегдеЫ жзавеЫШ, зШЬЭћа ЬЭйШљдајЭ дШ еЬдеиагШ бдЭЯШ
КШЯШзШ а ТЫШзибЭ, аЯдЭе дШ иЪЭйвеий ЬШдШ дЭбЭ жеЬШйбЭ аЯ ЙабавЭајЭЪеЫ
ижаиШ беја иЭ еЬдеиЭ дШ РзЩајк а РзЩЭ.19 ЙабавЭа јЭ Щае дейШз бзШ-
љЭЪибЭ бШднЭвШзајЭ, Ш еЬ 1350. ЫеЬадЭ јЭ Ъзпае а даЯ нзбЪЭдам лкд-
бнајШ. Бае јЭ ШзШЬиба а јЭЫШзиба вЭбйез еЬ 1352. ЫеЬадЭ, Ш еЬ дШзЭЬдЭ
ЫеЬадЭ а иежийЪЭдаб ЯШЫзЭЩШобеЫ бШдедабШйШ, бШе а едеЫ к Рйедег
БЭеЫзШЬк. Де игзйа јЭ Щае а ЭзЬЭљиба бШдедаб, бШе а ЬЭбШд ЙабавЭШ
(ЬШдШпњШ СздШЪШ к Пкгкдаја, гШђШзиба Kükülő). Бае јЭ а еийзеЫедиба
бШдедаб, Ш к ЬЪШ дШЪзШйШ а ШЬгадаийзШйез еийзеЫедибЭ дШЬЩаибкжајЭ.
НЬ 1358. ЫеЬадЭ Щае јЭ ЫвШЪда дейШз бШднЭвШзајЭ бзШљШ КШјепШ I ВЭва-
беЫ. ЊЭЫеЪ ижаи иЭ ЯеЪЭ De gestis Ludovici I. regis Hungarorum ава јЭЬде-
ийШЪде Хпнмийа йпаља Кајнча (Ктднвийа). ЙабавЭајЭЪе ЬЭве јЭ жзЭЪШ-
имеЬде дШгЭњЭде ЪЭваоШњк вабШ а ЬЭвШ бзШљШ КШјепШ ВЭвабеЫ а Щаве
јЭ жзЪШ иЪЭйеЪдШ ЩаеЫзШлајШ к кЫШзибеј аийезаја а ед јЭ жзЪа кЫШзиба
изЭЬњеЪЭбеЪда Шкйез беја јЭ безаийае ЬажвегШйаобк ЫзШђк (кЫШзибЭ
жеЪЭљЭ, жзЭЪШимеЬде ЪвШЬШзибЭ) бШе аЯЪез ЯШ жаиШњЭ бзШљЭЪЭ ЩаеЫзШ-
лајЭ. ЛЭђкйаг, ЯЩеЫ еидеЪдеЫ бШзШбйЭзШ ЬЭвШ а њЭЫеЪЭ дШгЭдЭ ЬеЫШђШја
иЭ а дЭ дШЪеЬЭ оЭийе мзедевепбаг зЭЬег. ВШЮде јЭ Щаве аийШћа ЪайЭ-
пйЪе еЪеЫ кЫШзибеЫ ЪвШЬШзШ аЯ ШдЮкјибЭ ЬадШийајЭ а жзЭЬийШЪайа ЫШ Шбе
кЯез жеЩеЮдеЫ мзапћШдибеЫ бзШљШ.20
Чйе иЭ йаоЭ еЪЭ йЭгЭ, ЯШ њк јЭ ижаи ѝШдепШ ЙабавЭајШ адйЭзЭ-
иШдйШд аЯ ивЭЬЭћЭЫ зШЯвеЫШ. МШагЭ, к XXXIX ЫвШЪа иЪејЭ Хпнмийе еЪШј
кЫШзиба жаиШн а нзбЪЭда ЪЭвабеЬеийејдаб жапЭ а е икбеЩагШ иШ РзЩа-
гШ. Т йеј ЫвШЪа бејШ деиа дШЯаЪ De diversis Regi Lodovici expeditionibus et
pietate, et ceteris virtutibus ejusdem авайа Н пазкицисил онфндила йпаља
Кајнча, његнвнј онбнжмнрси и дптгил впкимала еЪШј мзедаоШз жапЭ
бШбе јЭ кЫШзиба бзШљ оЭийе зШйеЪШе жзейаЪ РзЩШ а ЛевЬШЪШнШ онйазиван
векийт ирспајмнрс. Т дШийејШњагШ ЬШ иЭ РзЩајШ задпжи иронд йпаљеве
вкарси дШзеоайе ик иЭ аийШбва гШоЪШдиба ЩШд, Дегадаб Нпйла, а же-

19
Б. РйејбеЪиба, Мав. декн, 226-227.
20
Н ѝеЪШдк ЙабавЭајк а њЭЫеЪег ЬЭвк кж. ЬЭйШљдк ийкЬајк беЬ Küküllei
János életrajza és művének méltatása, in: Küküllei János, Nagy Lajos király viselt
dolgairól, fordította és éllátta Dékáni Kálman, Brassó, 1906, 12-91 иШ жежаиег
вайЭзШйкзЭ Ье йеЫ ЪзЭгЭдШ, Ш к деЪајЭ ЪзЭгЭ кж. Küküllei János к: Kristó Gy.
(főszerkesztő), Korai magyar történeti lexikon (9-14. század), Budapest, 1994, 384.
(Köblös József) ca ЬеЬШйдег вайЭзШйкзег. ТбзШйбе дШ изжибег беЬ Б. Рйеј-
беЪиба, Мав. декн, 226-227.

146
иЭЩде МабевШ ГезјШдиба. НЪШј жейења јЭ гвШЬ жеийШе ЩШд, а бШбе иЭ к
Хпнмихи бШЮЭ, бин лапљив и сакемснвам за паснвање (multum agilis et
strenuus ac in bellis circumspectus).21
Т еЪеј ЫвШЪа јЭ, гЭђкйаг, Ьепве Ье жеЪЭЯаЪШњШ кЫШзибе-изжибам
икбеЩШ к ЪзЭгЭ нШзШ ДкпШдШ а бдЭЯШ КШЯШзШ. ОегЭдкйа кЫШзиба ЪЭва-
беЬеийејдаб, Дегадаб Нпйла, јЭ йайквк гШоЪШдибеЫ ЩШдШ деиае 1341-
1353. ЫеЬадЭ. ВШЮШд јЭ јЭз јЭ жедеЪе дШиЭвае ЛШоЪк, ежкийепЭдк жеивЭ
изжибам жзеЪШвШ 1345. ЫеЬадЭ.22 ЗдШ иЭ а ЬШ јЭ коЭийЪеЪШе к икбеЩагШ
ТЫШзибЭ иШ нШзЭг ДкпШдег, беја ик йзШјШва иШ жзЭбаЬагШ 1343-1354.
ЫеЬадЭ.23 МабевШ ГезјШдиба беја иЭ еЪЬЭ жегањЭ иЪШбШбе геЮЭ Щайа
ава МабевШ ГезјШдиба РйШзаја, жШвШйад а гШоЪШдиба ЩШд (1369-1375)
ава њЭЫеЪ аийеагЭда иад а дШЪЭЬЭда ЯЭй бдЭЯШ КШЯШзШ. ЙШбе јЭ жеЯдШйе
ЬШ јЭ ЙабавЭа жаиШе 30 ЫвШЪШ (XXVI-LV) жеивЭ бзШљЭЪЭ игзйа, йЭ јЭ ЩЭЯ
икгњЭ геЫкћЭ ЬШ иЭ еЪЬЭ зШЬа оШб а е гЭпШњк ЬЪејанЭ аийеагЭдам кЫШз-
ибам ЪЭвабШпШ. Т дШкна јЭ ЪЭћ кйЪзђЭде ЬШ иЭ дШ аийадайеий жеЬШйШбШ
аЯ еЪЭ мзедабЭ геЮЭ еиведайа, оагЭ Ща иЭ геЫвШ Ьежкдайа жеийејЭћШ
иШЯдШњШ е икбеЩагШ бзШљШ КШјепШ ВЭвабеЫ иШ РзЩагШ.24
ОезЭЬ йеЫШ, Шбе Щаиге ШдШваЯазШва НзЩадШ, геЮЭ иЭ ЯШбљкоайа
ЬШ јЭ а йк Ьепве Ье ЩзбШњШ аийеагЭдеЫ енШ а иадШ аЯ жезеЬанЭ Гез-

21
КШйадиба йЭбий Scriptores redum Hungaricarum veteres ac genuines, pars
prima, ed. J. Schwandtner, Vindobonae, 1766, 241; гШђШзиба жзЭЪеЬ: Küküllei
János és a névtelen minorita krónikája, latinból fordította Geréb László, A beveze-
tész írta Trencsényi-Waldapfel Imre, a fordítást ellenőrozte Juhász László, Buda-
pest, 1960, 70.
22
Macsó, к: KMTL (Takács M.-Rokay P.), 421. ОезеЬанШ Нпйла јЭ
жеЯдШйШ еЬ XIII ийевЭћШ, Ш Дегадаб јЭ Щае јЭЬШд еЬ дШјжеЯдШйајам аЯЬШдШбШ еЪЭ
ЪЭвабШпбЭ жезеЬанЭ аЯ ЮкжШдајЭ ВШп. Н еЪеј жезеЬана иШ жезеЬаодаг ийШ-
Щвег а аийезајег иЪЭ Ье 1539. Ъ. бвШиаоде ЬЭве Nagy Iván. Magyarország
családai, VIII. kötet, Pest, 1861, 202-205; кж. а дЭЯШеЩавШЯШд жзЭЫвЭЬ беЬ
Karácsonyi J, A magyar nemzetségek a XIV. század középig. Második kötet, Buda-
pest, 1901, 401-409.
23
БеЮаЬШз УЭзјШдоаћ – РагШ ЋазбеЪаћ, Рсеуам Дтчам йпаљ и хап
1331-1355, БЭеЫзШЬ, 2005, 293-295. аШбе еЪШ йЭгШ ЯШивкЮкјЭ јЭЬШд деЪа ЬЭйШљ-
даја жзЭЫвЭЬ кЫШзибЭ ЬажвегШйаобЭ ЫзШђЭ бШе а ЙабавЭајЭЪеЫ йЭбийШ, еЪег
жзавабег, ЯЩеЫ йЭгЭ зШЬШ к ЬЭйШљдајк жзаок изжибе-кЫШзибам еЬдеиШ к ЪзЭгЭ
нШзШ РйЭлШдШ ДкпШдШ иЭ дЭћЭге кжкпйШйа.
24
Trencsényi-Waldapfel I, к: Küküllei János és a névtelen minorita króni-
kája, 28, 30. Б. РйејбеЪиба, Мав. декн, 227-228, кбШЯШе јЭ дШ геЫкћдеий а ЬШ јЭ
Ьепве Ье икбеЩШ иШ КШјепЭг а к ЪзЭгЭ бШЬШ јЭ кЫШзиба бзШљ Щае ЯШкЯЭй же-
меЬег дШ КайЪШдајк а к ЪзЭгЭ бШЬШ јЭ Щае ЯШкЯЭй зШйег ЯШ СЭдЭЬеи.

147
јШдибам. РЪШбШбе дЭ йзЭЩШ аибљкоайа геЫкћдеий ЬШ јЭ, бШбе иЪЭЬеоа
ЛШЪзе НзЩад, а еЪЬЭ к жайШњк МабевШ ГезјШдиба РйШзаја беја јЭ ЬепШе
иШ маљШЬк бежљШдабШ бШбе Ща жегеЫШе КШЯШзк а СЪзйбк к ЩезЩа жзейаЪ
МабевЭ АвйегШдеЪаћШ. Се Ща геЫве ЬШ икЫЭзапЭ ЬШ ик ЪЭЯЭ еЪЭ жезе-
ЬанЭ иШ РзЩајег а изжибаг ЯЭгљШгШ, Шва а иШ бдЭЯег КШЯШзег, ийШзајЭ
дЭЫе пйе ик ЩзШода бедйШбйа ЬЪШјк жезеЬанШ.
ѝШиде јЭ, ЬШбвЭ, ЬШ јЭ жезеЬанШ ГезјШдибам ЩавШ кжвЭйЭдШ к из-
жибе-кЫШзибЭ еЬдеиЭ а беднЭг ЪвШЬШЪадЭ бзШљШ КШјепШ I а дШ жеоЭйбк
ЪвШЬШЪадЭ бзШљШ а нШзШ ЖаЫгкдЬШ КкбиЭгЩкзпбеЫ (1387-1437). ВЭћ еЬ
игзйа жеивЭЬњЭЫ ШдЮкјибеЫ ЪвШЬШзШ ТЫШзибЭ бзШљ ЖаЫгкдЬ агШе јЭ
еЯЩаљдЭ жзеЩвЭгЭ а жейЭпбећЭ ЬШ ЬеђЭ дШ йзед. ЧйШЪапЭ, кжзШЪе
ЪЭвабШпа иШ јкЫШ ТЫШзибЭ ик аЫзШва еЬвкокјкћк квеЫк к ЩезЩа жзейаЪ
њЭЫШ, Шва жејЭЬадЭ жезеЬанЭ жежкй ГезјШдибам ЩавЭ ик ЪЭздЭ жзаийШ-
ванЭ вкбиЭгЩкзпбеЫ жзЭйЭдЬЭдйШ. НЬ 1382. ЫеЬадЭ ед јЭ ЪеЬае ЩезЩк ЯШ
иЪеј жзЭийе, Ш йебег 1386. ЫеЬадЭ икбеЩа ик Щава дШјадйЭдЯаЪдаја. Чйе
иЭ изжибам ЪЭвабШпШ йаоЭ, жезЭЬ бдЭЯШ КШЯШзШ жзейаЪ ЖаЫгкдЬШ јЭ
кийШе а йШЬШ ЪЭћ бзкдаиШда бзШљ БеидЭ а РзЩШ СЪзйбе I KoйзегШдаћ.25
НЬзЭЬа изжибЭ ЪејибЭ ик иЭ Щезава к изЭгибеј а ЪкбеЪибеј ЮкжШдаја. Н
еЪег икбеЩк дШ иШгег жеоЭйбк ЖаЫгкдЬеЪЭ ЪвШЬШЪадЭ, ава кжзШЪе ке-
оа бзкдаиШњШ еийШЪљЭд јЭ а јЭЬШд адЬазЭбйШд жеЬШйШб. МШагЭ, 1388.
ЫеЬадЭ, к јЭЬдеј жеЪЭља, бзШљ ЖаЫгкдЬ бШЬШ дШЩзШјШ бе иЭ иЪЭ дШвШЯае
кЯ жезеЬанк ФезЪШйа а Йезеђа, њЭЫеЪЭ дЭжзајШйЭљЭ ЬеЬШјЭ ac plerisque
et innumeris paganis et Schismaticis Boznensibus et Rasciensibus. ПШЬа иЭ е
ЬШЪШњк йЪзђШЪЭ ФШзпШњ к ЩШзШњибеј ЮкжШдаја жзЭЬийШЪданагШ жезе-
ЬанЭ Йезеђа, еЬкЯЭйеЫ еЬ јЭЬдеЫ еЬ ЖаЫгкдЬеЪам жзейаЪдабШ РйЭлШдШ
ЙезеђајШ еЬ ЧагедйезњЭ а ЦШбеЪнШ.26
Т еЪеј жеЪЭља МабевШ ГезјШдиба ЛвШђа иЭ кежпйЭ дЭ дШЪеЬа,
Шва јЭ ед 1388. ЫеЬадЭ ЯШиаЫкзде ЪЭћ гШоЪШдиба ЩШд, јЭз ЫШ аЯЪеза иже-
гањк ЫеЬадк ЬШдШ зШдајЭ дШ йег жевеЮШјк.27 Иийе йШбе, дЭгШ зЭоа е
ЩзШбк МабевЭ II а КШЯШзЭЪЭ бћЭза. ОегЭд еЪеЫ ЩзШбШ, к кЫШзибеј Ьажве-
гШйаобеј ЫзШђа, бШбе јЭ ЪЭћ икЫЭзаиШде, жейаоЭ аЯ бШидајЭЫ ЪзЭгЭдШ.
МШагЭ, 1408. ЫеЬадЭ Мабева ЛвШђЭг а ЩзШйк гк ѝеЪШдк бзШљ жейЪзђкјЭ
жеиЭЬЭ. ѝЭЬдШ жеЪЭљШ аЯЬШйШ ЯШ КШЬаивШЪШ ГезјШдибеЫ еЬ бзШљШ АвЩЭзйШ

25
Mályusz Е, Мав. декн, 7-21.
26
Ъ. Fejér Gy., Codex Diplomaticus Hungariae Ecclesiasticus Ac Civilis, X/1,
Budae, 1864, 416-418 (нЭе ЬебкгЭдй 415-418) дШЪеЬа иЭ оШб дШ ЬзкЫег гЭийк
schismaticorum Bosnensium ac Rasciensium equitum. НЪе Ща иЪЭЬеоаве ЬШ јЭ из-
жибШ ЪејибШ коЭийЪеЪШвШ иШ ЬеийШ јШбег Ъејибег.
27
Engel P, Magyarország világi archontológiája.

148
ФШЩЯЩкзпбеЫ аЯ 1438. ЫеЬадЭ ЫЬЭ ик дШЪЭЬЭдЭ њЭЫеЪЭ ЯШивкЫЭ, бШе а ЯШ-
ивкЫЭ њЭЫеЪЭ жезеЬанЭ, Ш бејег иЭ жейЪзђкјк бзШљЭЪибЭ ЬедШнајЭ. ЛЭђк
ЯШивкЫШгШ жезеЬанЭ ГезјШдиба, дШЪеЬЭ иЭ а ЩезЩЭ иШ РзЩагШ к еЩШ Ье-
бкгЭдйШ, бШе а ЯШивкЫЭ иШгеЫ МабевЭ II. Т зЭоЭдаг жеЪЭљШгШ йЭбий ЯШ
еЪк жзавабк ЪШЮШд ЫвШиа: Crescentibus itaque ipsius Nicolai Palatini
virtutibus, Lazarum, Dominum Rasciae, socerum suum ab obedientia regia
declinantem, idem Nicolaus Palatinus suae circumspectionis industria solitae
obedientiae reduxit in gremium, debita coronae regiae obsequia redditurum.
Ipso denique Lazaro et Omurath Turcarum Domino in conflictu personali,
mutuis bellis inter se commisso, debita carnis vniuersae vtrinque reddentibus,
praefatoque Joanne de Horwáthy in suis detestabilibus processibus districtus
regios Belyn et Machow inuadente, idem Nicolaus Palatinus, tunc Banus
Machowien, praedictos districtus ab eius insultibus suae virtutis arduitate
liberauit, consequenterque cum aduersus Turcarum et Rasceanorum praedicto-
rum malignam conspirationem vicibus quatuor continuat.28 ДШбвЭ, јШиде иЭ
дШЪеЬа ЬШ јЭ МабевШ ЛвШђа Щае ЯЭй КШЯШзЭЪ, еЬдеиде ЬШ гк јЭ изжиба
ЪвШЬШз Щае йШий – socer. ЛЭђкйаг, да ЪзЭгЭ ибвШжШњШ ЩзШбШ, да агЭ зЭ-
оЭдЭ бћЭза бдЭЮЭЪЭ иЭ дЭ ижегањЭ.
Т жеЪЭља жезеЬана ГезјШдиба еЬ 1. ШЪЫкийШ 1406. ЫеЬадЭ, жШб,
ЖаЫгкдЬ КкбиЭгЩкзпба дШЪеЬа ЬШ иЭ бдЭЯ КШЯШз ЪзШйае к еЬдеи жзЭгШ
ТЫШзибеј, бШе к ЬеЩШ бзШљШ КШјепШ. Нд жапЭ бШбе јЭ пerampliusquoque
Idem Nicolaus de virtute in virtutem gradatim ascendens Lazarum Kenezium
Regni Rasscie, qui quodammodo a Jurisdiccione nostra se retraxerat, humani-
tate et industria suis proprys in sinum reduxit uostre maiestatis, illa seruicia
et easdem dacias, quas et que viuente domino Rege Lodouico socero et patre
nostro, eidem facere et dare astrictus fuerat, nobis soluturum et exhibiturum.29
Т еЪег ЬебкгЭдйк иЭ дЭ дШЪеЬЭ зеЬЩадибЭ ЪЭЯЭ КШЯШзШ а ГезјШдибам,
Шва иЭ дШЪеЬа жедеЪе ЬШ јЭ ГезјШдиба кижеийШЪае ава жегеЫШе ЬШ иЭ
кижеийШЪа дЭбШбШЪ иЪејЭЪзийШд status quo ante аЯ ЪзЭгЭдШ бзШљШ КШјепШ
ВЭвабеЫ. ЗШдагљаЪе јЭ ЬШ иЭ КШЯШз йайквапЭ бШе бдЭЯ ЙзШљЭЪадЭ Рз-
ЩајЭ.
ТЫШзиба бзШљ иЪШбШбе дајЭ ежзеийае изжибегЭ бдЭЯк гЭпШњЭ к
кдкйзШпњЭ жевайаобЭ жзавабЭ, бШе а жеЬзпбк изжибеЫШ бдЭЯШ КШЯШзШ
жзаийШванШгШ КШЬаивШЪШ МШжкљибеЫ а жезеЬанЭ ФезЪШйа. Се јЭ иЪЭ ге-

28
Fejér X/4, 660-679; Fejér XI/1, 82-98. еЬ вайЭзШйкзЭ кж. ѝеЪШдбШ
ЙШваћ-ЛајкпбеЪаћ, Бенгпад т рпедњел вейт, БЭеЫзШЬ, 1967, 364; J. ЙШваћ, Рпби,
43.
29
Ipolyi Arnold–Nagy Imre–Véghely Dezső, Hazai okmánytár. Codex
diplomaticus patrius VII, Budapest, 1880, 436.

149
Ыве ЬШ кЯзебкјЭ дЭбШбЪе дЭжеЪЭзЭњЭ а икбеЩ гЭђк њагШ, ЫЬЭ јЭ жеизЭ-
ЬеЪШе а ГезјШдиба. ОеоЭйбег 1389. ЖаЫгкдЬ јЭ мйЭе ЬШ дШжШЬдЭ РзЩајк,
Шва дајЭ жеЯдШйе ЬШ ва јЭ Ьепве Ье ЩезЩа. ЛЭђкйаг, к еЪеј жеЪЭља аЯ
1389. ЫеЬадЭ дЭ дШЪеЬа иЭ кежпйЭ МабевШ ГезјШдиба ЛвШђа, дайа иЭ кЯ
КШЯШзШ жегањЭ ЬШ јЭ йШий еЪеЫ ЪЭвабШпШ.30
МабевШ ГезјШдиба ЛвШђа, ЯЭй бдЭЯШ КШЯШзШ, Щае јЭ оШб к јЭЬдег
йзЭдкйбк гЭЬајШйез аЯгЭђк икбеЩљЭдам ийзШдШ.31 ЧйШЪапЭ, к дЭбевабе
жеЪЭљШ иЭ МабевШ ГезјШдиба ЛвШђа дШЪеЬа, бШе пйе иЭ ЪаЬа аЯ зШдајЭЫ
аЯвШЫШњШ, бШе оеЪЭб бегЭ бзШљ жзажаикјЭ к ЯШивкЫк пйе јЭ КШЯШзШ, ймеза
йпаљеврсва Пачйе, беја иЭ Щае аЯЪкбШе аЯ јкзаиЬабнајЭ бзШљШ Жа-
ЫгкдЬШ, ЪзШйае жеЬ ебзаљЭ ТЫШзибЭ а њЭдеЫ ЪвШЬШзШ а бШбе јЭ изжиба
ЪвШЬШз жеийШе дШдеЪе ЪШЯШв. КШЯШз јЭ, ЯШйаг, еЩЭћШе ЬШ ћЭ Ъзпайа аийк
ивкЮЩк а ЬШЪШйа аийЭ ЬШЮЩадЭ бејЭ јЭ жвШћШе а оадае КШјепк ВЭвабег.
Т дЭбег йзЭдкйбк еЪе јЭ ЯШжЭоШћЭде а ЩзШбег, Шва јЭ мзедевеЫајШ еЪеЫ
ЩзШбШ жейжкде дЭјШидШ. ТЫШзибЭ жеЪЭљЭ КШЯШзШ жзеийе дШЯаЪШјк йШийег
ГезјШдибеЫ, Шва ЬЭйШља ЩзШбШ иЭ дЭ дШЪеЬЭ. ИЯЪЭиде јЭ ЬШ ик ЬШйеЪШњШ
гШђШзибам аийезаоШзШ, бШе а ЛаеЬзШЫШ ОкзбеЪаћШ йЭЮЭ жзамЪШйљаЪШ.
Т ЬебкгЭдйагШ, Шва да к дШзШйаЪдаг аЯЪезагШ, даЫЬЭ дЭгШ жегЭдШ ЬШ
иЭ йШј ЩзШода ижезШЯкг ЬеаийШ а жеийаЫШе к ЪзЭгЭ бзШљШ КШјепШ ВЭ-
вабеЫ. Иийе йШбе, йЭпбе јЭ дШћа йзШЫеЪЭ беја Ща жеиЪЭЬеоава ЬШ иЭ йШј
ЩзШб ибвежае к ЪзЭгЭ бзШљШ ЖаЫгкдЬШ, ЩкЬкћа ЬШ иЭ к жеЪЭљШгШ дШ-
ЪеЬа ЬШ јЭ бдЭЯ КШЯШз йШий МабевЭ II а ЬШ јЭ ЯШжзШЪе жеизЭЬеЪШе еЩдеЪа
ЪШЯШвибам еЬдеиШ аЯгЭђк бзШљШ ЖаЫгкдЬШ а изжибеЫШ бдЭЯШ, бШе к ЬеЩШ
бзШљШ КШјепШ. БкЬкћа ЬШ ик иЪЭ йЭ жеЪЭљЭ бШидајЭЫ ЬШйкгШ, дЭјШиде јЭ
дШ беја иЭ жЭзаеЬ еЬдеиа, Шва иЭ геЫк дШЯзЭйа дЭба ЯШбљкона.
МШагЭ, аЯгазЭњЭ ТЫШзибЭ а РзЩајЭ жеизЭЬийЪег кЫШзибеЫ ЪЭва-
бШпШ оаја јЭ КШЯШз Щае йШий иЭ игЭпйШ к жЭзаеЬ жзЭ КШЯШзЭЪЭ жеЫаЩајЭ
дШ ЙеиеЪк 1389. ЫеЬадЭ. Се Ща иЪШбШбе геЫве ЬШ кжкйа дШ оањЭданк ЬШ
ик зеђШоба еЬдеиа кижеийШЪљЭда к жЭзаеЬк жзЭ ЙеиеЪибЭ ЩайбЭ, а иЪШ-
бШбе жеивЭ 1386. ЫеЬадЭ, бШЬШ јЭ КШЯШз аЯЪЭиде коЭийЪеЪШе к ШбнајШгШ
жзейаЪ ЖаЫгкдЬШ. СЭ ЪЭЯЭ ик, гЭђкйаг, геЫвЭ Щайа а ийШзајЭ, кЯЭЪпа к
еЩЯаз геЫкћдеий ЬШ ик ГезјШдиба Щава жегећ бдЭЯк КШЯШзк жзейаЪ Ма-
бевЭ АвйегШдеЪаћШ. Се Ща оШб а ЭЪЭдйкШвда ЩзШб жегЭзаве кдШЯШЬ, йе

30
Fejér X/1, 517 ЫЬЭ иЭ бдЭЯ КШЯШз жзеийе дШЯаЪШ иЪејаг агЭдег ЩЭЯ
йайквЭ а еЬзЭЬданЭ ЫЬЭ ЪвШЬШ а бШЮЭ cumque nos de praesenti contra Lazarum
proficiscemur, eum ab insultibus regno nostro hactenus illatis prohibendo; Ъ. а Ferdo
Šišić, Nekoliko isprava iz početka XV st, Starine JAZU 39 (1938), 279; Б. Рйе-
јбеЪиба, Мав. декн, 231-232.
31
J. ЙШваћ, Рпби, 43.

150
Ща еЯЩаљде ЬеЪЭве к жайШњЭ а мзедевеЫајк зеђЭњШ КШЯШзЭЪам бћЭза.
ЛЭђкйаг, к дЭЬеийШйбк жзЭнаЯдајам аийезајибам аЯЪезШ, геЫк иЭ Ье-
дЭйа иШге йЭ ЬЪЭ жзЭйжеийШЪбЭ. ДШбвЭ, ава јЭ Ье ЩзШбШ Ьепве дЭбевабе
ЫеЬадШ кеоа ЙеиеЪибЭ ЩайбЭ, ава јЭ йе ЩзШб беја ЬШйазШ аЯ дЭбеЫ зШ-
дајЭЫ жЭзаеЬШ, Ш кжзШЪе ЯШмЪШљкјкћа зеЬЩадибаг ЪЭЯШгШ јЭ а жеийаЫдкй
ижезШЯкг аЯгЭђк бдЭЯШ КШЯШзШ а бзШљШ ЖаЫгкдЬШ. МШзШЪде, дЭ йзЭЩШ
еЬЩШнайа да геЫкћдеий ЬШ јЭ МабевШ II ГезјШдиба Щае жеизЭЬдаб к
ибвШжШњк газШ, йЭ ЬШ јЭ њЭЫеЪ ЩзШб жеивЭЬанШ йеЫШ а дЭбШ ЪзийШ коЪз-
пћаЪШњШ аийеЫ, гШЬШ ЯЪкоа иЪШбШбе ЪЭзеЪШйдајЭ ЬШ јЭ еЪШј ЩзШб ибве-
жљЭд зШдајЭ.
НЪШј ЩзШб јЭ жейзШјШе дШјбШидајЭ Ье 1401. ЫеЬадЭ јЭз иЭ йШЬШ Ма-
бевШ II ГезјШдиба ЪЭзае Адег ХЭљибег. ЗШ ЬЭнк аЯ ЩзШбШ иШ КШЯШзЭЪег
ћЭзбег дЭ геЮЭ иЭ зЭћа дапйШ жекЯЬШде, ЪЭћ иШге жеизЭЬде жзЭйже-
ийШЪайа ЬШ јЭ йе ЯШаийШ Щае МабевШ III. Лез ВЭзйдЭз јЭ јеп жзЭ ЪапЭ еЬ
јЭЬдеЫ ийевЭћШ игШйзШе ЬШ еЬдеиа МабевЭ II а МабевЭ III даик Щава
ЬеЩза. НЪеЫ жейењЭЫ ейШн јЭ ЬШе бШе йШенШ 1401. ЫеЬадЭ, к ЪзЭгЭ Ча-
бвепбЭ ваЫЭ, бШбе Ща аЯ ЯШзеЩљЭдапйЪШ Щае жкпйЭд бзШљ ЖаЫгкдЬ. Н
вепаг еЬдеиагШ енШ а иадШ ГезјШдиба иЪЭЬеоЭ а ЬеЫШђШја беја ик
кивЭЬава. МабевШ II јЭ 1424. ЫеЬадЭ дШзЭЬае ЬШ к ивкоШјк игзйа иадеЪШ
аЯ ЩзШбШ иШ Адег ХЭљибег йЪзђШЪШ КШдЮЭз жзажШЬдЭ иадеЪагШ њЭЫе-
Ъам иЭийШзШ. Оейег, аЯ јЭЬдеЫ жаигШ бзШљШ ЖаЫгкдЬШ 1431. ЫеЬадЭ гШ-
оЪШдибег ЩШдк ОЭйзк РЭоајк иЭ иШЯдШјЭ бШбе јЭ МабевШ III жзейаЪжзШ-
Ъде а икжзейде ижезШЯкгк к СШйа, бШе а жзейаЪ ЪељЭ иЪеЫ енШ, иавег
жзаиЪејае дЭбевабе йЪзђШЪШ. Т еЪег жаигк бзШљ йзШЮа еЬ гШоЪШдибеЫ
ЩШдШ ЬШ зШибадЭ ЪЭзаЬЩк иЪејЭ ћЭзбЭ јЭЬаданЭ иШ Мабевег III а ЬШ
жегеЫдЭ Мабева II ЬШ кгаза дЭжеивкпдеЫ иадШ. МШбед 1431. ЫеЬадЭ
Ьепве јЭ Ье деЪеЫ ЬеЫеЪезШ, а МабевШ II јЭ иЪејаг иадеЪагШ жеЬЭвае
жеиЭЬЭ, Ш ЯШјЭЬде ик оШб 1435. ЫеЬадЭ кЪЭЬЭда к жеиЭЬ БезеЪе к ВкбеЪ-
ибеј ЮкжШдаја. ВЭзеЪШйде јЭ агШе ћЭзбк ЙШйШзадк, бШе а ћЭзбк ѝЭвЭдк а
иадШ ѝеиалШ беја ик кгзва гвШЬа.32
МШ беднк иЭ ЬШ ЯШбљкоайа бШбе жеийејЭ ЬЪЭ геЫкћдеийа ЪЭЯШдЭ ЯШ
ибвШжШњЭ ЩзШбШ бћЭза бдЭЯШ КШЯШзШ а кЫШзибеЫ ЪЭвабШпШ а жейењЭЫ
жШвШйадШ МабевЭ II ГезјШдибеЫ. ЙШбе јЭ зЭоЭде, йе јЭ ава жЭзаеЬ јеп ЯШ
ЮаЪейШ КШјепШ ВЭвабеЫ а жеЩЭЬЭ дШЬ Мабевег АвйегШдеЪаћЭг ава
кеоа ЙеиеЪибЭ ЩайбЭ, дШјжзЭ 1387-1389. ЫеЬадЭ бШбе јЭ а зШдајЭ икЫЭ-
заиШде к аийезаеЫзШлаја. Тбевабе јЭ Ье ЩзШбШ Ьепве зШдајЭ, йе јЭ ге-
ЫШе Щайа еидеЪ а ЯШ кжвайШњЭ бдЭЯШ КШЯШзШ к кдкйзШпњЭ икбеЩЭ к ТЫШз-

32
Wertner M, Мав. декн, 923-924; Árvai T, A házasságok szerepe, 106-108.

151
ибеј, бШбе јЭ јеп ПШЬЭ ЛамШљоаћ аижзШЪде икЫЭзаиШе.33 ЗШмЪШљкјкћа
егШпна аЯ вЭйежаиШ геЮЭ иЭ жзЭйжеийШЪайа ЬШ иЭ зШЬа е ћЭзна бејШ иЭ
ЯЪШвШ СЭеЬезШ, Шва дЭ жеийеја дајЭЬШд ЬзкЫа аЯЪез беја йе дШЪеЬа. НдШ
јЭ кгзвШ дШјбШидајЭ 1401. ЫеЬадЭ, Ш жеивЭЬњШ жзЭйжеийШЪбШ е њЭдег
ЮаЪейк јЭ аЯ 1396. ЫеЬадЭ, бШЬШ ик ЬеЫеЪезЭда ШЬзлШйа, еЬдеиде аЯЬз-
ЮШЪШњШ иШ гШдШийазег РЪЭйеЫ ОШдйЭвЭјгедШ дШ Айеик. РШге жеизЭЬде,
геЮЭ иЭ ЯШбљкоайа ЬШ ик агШва иадШ Мабевк III, а ЬШ ед дајЭ Щае к
ЬеЩзаг еЬдеиагШ иШ енЭг, жебкпШЪШјкћа ийШвде ЬШ ЯШкЯгЭ ЪЭћа Щзеј
йЪзђШЪШ а жеиЭЬШ.

Boris Stojkovski
THE GARAI FAMILY – HUNGARIAN RELATIVES OF PRINCE LAZAR
The paper discusses ties between Hungarian noble family Gorjanski
(Garai) and Serbian Prince Lazar Hrebeljanovic. This prominent Hungarian noble
family originates from southern parts of Hungary, with possessions throughout
counties of Vukovar, Syrmia and other. The core of their feudal belongings was in
Slavonia. HШving in mind that this family had their possessions near restless
border with Serbia they were interested in having good relations with Serbia and
its’ ke figure-Prince Lazar Hrebeljanovic. Nicholas Garai the Elder and his son
Nicholas Garai the Younger or Nicholas II were far most important in
maintaining these relations. Garai family has helped Lazar and Bosnian ban and
King Tvrtko I against other Serbian nobleman Nikola Altomanovic. As a result of
this help, or as a result of a peace mediation in period prior to 1389 Nicholas II
Garai got married to one of the daughters of prince Lazar. There are two dates
possible. Either during King Louis the Great last years of rule, as a result of a
coalition against Nikola Altomanovic, or in period 1386/7-1389 as a consequence
of Nicholas II Garai’s intervention when Lazar had helped the enemies of King
Sigismund of Luxembourg.
Her name is also a matter of scholarly dispute, since only an omission in
Serbian annals can suggest that her name was Theodora. It seems that she had
lived until 1401 when Nicholas II got engaged to Anna of Celje. La ar’s daughter
gave him son Nicholas III with whom Nicholas III (later palatine of Hungary)
had conflicts over division of possessions.

Keywords: Garai family, Prince Lazar Hrebeljanovic, Serbia, Hungary.

33
П. ЛамШљоаћ, Казап Хпебељамнвић, 119.

152
 ИЯЪеза а вайЭзШйкзШ:
- Andrić Stanko, Velikaška obitelj Gorjanski i Hrvatsko Kraljevstvo, Pre-
kretnice u suživotu Hrvata i Mađara. Ustanove, društvo, gospodarstvo i kultura-A
horvát-magyar együttélés fordulópontjai. Intézmények, társadalom, gazdaság,
kultúra, ur. Pál Fodor i Dinko Šokčević, Budimpešta, 2015, 543-554.
- Árvai Tünde, A házasságok szerepe a Garaiak hatalmi törekvéseiben, In:
Fedeles Tamás – Font Márta – Kiss Gergely (szerk.): KOR – SZAK – HATÁR. A
Kárpát-medenceés a szomszédos birodalmak (900–1800). a PTE BTK Interdiszci-
plináris Doktori Iskola Közép – és Koraújkori programjának I. konferenciája,
Pécs, 2013, 103-118.
- Eadem, A Dorozsma nembeli Garai család felemelkedése (1269-1359) In:
Specimina Operum Iuvenum 1. Szemelvények a PTE BTK 2011-es Országos
Tudományos Diákköri Konferencián díjazott hallgatóinak pályaműveiből. Szerk.
Böhm Gábor‒Fedeles Tamás. Pécs, 2013, 122-138.
- Eadem, „magnus comes de Hungaria“: Garai Miklós nádor Nyugat-
Európában, Causa unionis, causa fidei, causa reformationis in capite et mem ris:
tanulman ok a konstan i sinat 600. evforduloja alkalma ol, sz. Bárány Attila,
Pósán László, Debrecen, 2014, 317-327.
- Bárány Attila, Zsigmond király 1416-os angliai kísérete, Aetas, 19/3
(2004), 5-30.
- C. Tóth Norbert, Pitanje doživotnog banovanja dalmatinsko-hrvatskog i
slavonskog bana Nikole Gorjanskog, Prekretnice u suživotu Hrvata i Mađara.
Ustanove, društvo, gospodarstvo i kultura – A horvát-magyar együttélés fordu-
lópontjai. Intézmények, társadalom, gazdaság, kultúra, 555-564.
- Engel Pál, Magyarország világi archontológiája 1301-1457, Budapest,
2001. CD ROM.
- Fejér Gy., Codex Diplomaticus Hungariae Ecclesiasticus Ac Civilis. I-XI,
Budae, 1829-1844.
- Ipolyi Arnold–Nagy Imre–Véghely Dezső, Hazai okmánytár. Codex
diplomaticus patrius VII, Budapest, 1880.
- Karácsonyi J, A magyar nemzetségek a XIV. század középig. Második kötet,
Budapest, 1901.
- Kristó Gy. (főszerkesztő), Korai magyar történeti lexikon (9-14. század),
Budapest, 1994.
- Küküllei János, Nagy Lajos király viselt dolgairól, fordította és éllátta
Dékáni Kálman, Brassó, 1906.
- Küküllei János és a névtelen minorita krónikája, latinból fordította Geréb
László, A bevezetész írta Trencsényi-Waldapfel Imre, a fordítást ellenőrozte Ju-
hász László, Budapest, 1960.
- Mályusz Elemér, Zsigmond király uralma Magyarországon 1387-1437,
Budapest, 1984.
- Nagy Iván. Magyarország családai, VIII. kötet, Pest, 1861.

153
 - Nagy Iván, Magyarország családai czímerekkel és nemzékrendi táblákkal:
III. kötet [Caballini – Dvornikovich], Pest, 1858.
- Scriptores redum Hungaricarum veteres ac genuines, pars prima, ed. J.
Schwandtner, Vindobonae, 1766.
- Ferdo Šišić, Nekoliko isprava iz početka XV st., Starine JAZU 39 (1938),
129-320.
- Wertner Mór, A Garaiak, Századok, XXXI (1897), 903-938.
- ЙШваћ-ЛајкпбеЪаћ ѝеЪШдбШ, Бенгпад т рпедњел вейт, БЭеЫзШЬ, 1967.
- ЙШваћ ѝеЪШдбШ, Деронс Рсеуам и Мийнка II Гнпјамрйи, ИийзШЮаЪШњШ
16 (2005), 95-102.
- ЙШваћ ѝеЪШдбШ, Рпби т онзмнл рпедњел вейт, БЭеЫзШЬ, 2012.
- ЛШЪзе НзЩад, Йпаљеврсвн Ркнвема, жзЭЬЫеЪеза Л. ОШдйаћ, П. РШгШз-
ќаћ, У. БШзапаћ, бегЭдйШза а аЯЪеза Р. ЋазбеЪаћ, БЭеЫзШЬ, 2006.
- ЛамШљоаћ ПШЬЭ, Йпај рпорйнг хапрсва, БЭеЫзШЬ, 1989.
- ЛамШљоаћ ПШЬЭ, Ймез Казап Хпебељамнвић. Ирснпија, йткс, опедање,
БЭеЫзШЬ, 1989.
- МеЪШбеЪаћ РйејШд, Зайнмрйи ронлемихи рпорйиф дпжава рпедњега вейа,
БЭеЫзШЬ, 1912.
- Л. Ав. ОкзбеЪаћ, Йћепи ймеза Казапа, БЭеЫзШЬ, 1996.
- ПебШа ОЭйШз, ЂЭзЭ ЗевйШд, ОШв СаЩез, ЙШиШп АвЭбиШдЬШз, Ирснпија
Лађапа, БЭеЫзШЬ, 2002.
- ПкЪШзШн ИвШзаед, Н ймезт Казапт, МеЪа РШЬ, 1888.
- РйејШдеЪаћ ЉкЩегаз, Рсапи рпорйи пнднркнви и кесноири, РзЭгиба
ЙШзвеЪна, 1927.
- РйејбеЪиба Безаи, Ймез Казап и Угапрйа, ВвШий а гећ – ЪвШийЭвШ Ле-
зШЪибЭ РзЩајЭ еЬ 1365. Ье 1402. ЫеЬадЭ, СЭгШйиба ЯЩездаб зШЬеЪШ иШ ЛЭђкдШ-
зеЬдеЫ дШкодеЫ ибкжШ еЬзЮШдеЫ еЬ 20. Ье 22. иЭжйЭгЩзШ 2013. ЫеЬадЭ к Йзк-
пЭЪнк, ВЭвабег ЧаљЭЫеЪнк а ВШзЪШзадк, кзЭЬдаб жзел. Ьз РадапШ Лапаћ,
ЙзкпЭЪШн, 2014, 225-244.
- УЭзјШдоаћ БеЮаЬШз – ЋазбеЪаћ РагШ, Рсеуам Дтчам йпаљ и хап
1331-1355, БЭеЫзШЬ, 2005.
- ЋазбеЪаћ РагШ, Ртгтби вемах. Опикнг ирснпији йпаљеврсва т Бнрми,
ЗЩездаб УавеЯелибеЫ лШбквйЭйШ VIII-1 (1964), 343-370.

154
 Касапима Миспнвић

ТРИ ЈЕЛЕНЕ У СРПСКОЈ СРЕДЊОВЕКОВНОЈ ИСТОРИЈИ

Йпаљиха ѝекема, ртоптга Тпнча I, хапиха ѝекема, ртоптга Рсе-

уама Дтчама, и ѝекема Бакчић, йћеп ймеза Казапа и ртоптга зесрйнг
гнрондапа Ђтпђа I Рспахилипнвића Бакчића и бнрамрйнг внјвнде Рам-
даља Фпамића, опедрсављајт замилљивт селт за опнтцавање. Нрил
илема бнгасе рилбнкийе, лмнгн је нрнбима йнје нве спи жеме онвезтјт,
опелда рт живеке т пазкицисн впеле и т дптгацијил онкисицйил и
дптчсвемил нйнкмнрсила. Ма опвнл лерст бике рт ртоптге вкадапа и
лнћмиф нбкармиф гнрондапа. И рале рт т мейил спемтхила и т онје-
димил нбкарсила бике т опикихи да ирстоајт т ткнгала вкадапйи, ме-
нбицмн ралнрсакмиф за впеле н йнле је пец. Рве спи рт т оирамил рве-
днцамрсвила забекежеме йан гнрондапихе Укхиња. Онвезтјт иф и рмажме
везе ра Зеснл. Йада ре гнвнпи н њифнвнл опивасмнл и онпндицмнл жи-
внст, замилљивн је опасиси иф т ткнгала ртоптга и лајйи. Онвезтје иф и
тртд лајцимрсва нбекежемнг бпнјмил ирйтчењила. Днй ре йпаљиха ѝе-
кема лнпака мнриси ра две рмажме леђтрнбмн ртйнбљеме кицмнрси ‒
йпаљевила Дпагтсимнл и Ликтсимнл, днске рт хапиха ѝекема и ѝекема
Бакчић опед рнбнл илаке римнве т векийнј лепи меднпарке нбавезала
вкадапа, чсн је т рктцајт хапа Тпнча онребмн видљивн. И нбе рт ма-
дживеке рвнје римнве йнји мирт троеки да нригтпајт марсавай кнзе. Т
нвнл изкагањт оажња је онрвећема њифнвнј ткнзи т хпйвемнј диокнла-
сији и њифнвил йсиснпрйил ондтфвасила, чсн роада т днлем јавмнг.
Завипики рлн и т њифнве ндмнре ра дтфнвмихила, йнји нсйпивајт њифнв
дтбнйн имсилми днживљај вепе. Маонркесйт, опелда је ралн йпаљиха
ѝекема звамицмн йамнмизнвама и йан Свеса Кпаљиха ркављема т Рп-
орйнј хпйви, и хапиха ѝекема и ѝекема Бакчић ркаве ре йан рвесисељйе
т кнйакмил нйвипила. Т мапндмнл опедањт, онребмн ма ондптцјт Хпме
Гнпе, рећање ма спи ѝекеме церсн ре опнжила.
Леђт онресинхила йпаљицимнг двнпа маказин ре и бањрйи еои-
рйно Дамикн, йнле је т сн днба бика малењема ткнга мадзнпмийа паднва
ма изгпадњи хпйве Рвеснг Рсеуама ламарсипа Бањрйе, задтжбиме йпа-
ља Ликтсима, гпађеме р малепнл да ирснвпелемн бтде йпаљев латзнкеј
и рснкми фпал бањрйиф еоирйноа. Опелда т памил цеспдересил гнди-
мала, Дамикн је иза ребе већ илан завидмт хпйвемт йапијепт йан игт-
лам Фикамдапа. Бин је т опикихи да ѝекемт церсн виђа, сайн да ре впе-

155
лемнл излеђт њега и йпаљихе лајйе, дале т онзмил гндимала, пазвикн
ирйпемн и спајмн опијасељрсвн. Лкади дтфнвмий бин је онд рмажмил
тсирйнл ѝекемиме менбицме кицмнрси, илан је твид т њема орифнкнчйа
рсања, йапайсепме нрнбиме, њеме мелипе и рктсње, њемт ндктцмнрс и
онрснјамнрс т ропнвнђењт малепа т декн. Тсирхи мирт бкедеки ми лмн-
гн гндима йармије. Оичтћи њемн жисије т рйкнот рвнг дека Живнси
йпаљева и апфиеоирйноа рпорйиф, апфиеоирйно Дамикн II йпаљихт ѝекемт
опедрсавља йан тзнпмт опавнркавмт вкадапйт, векицајтћи њемт сптдн-
љтбивнрс и ондвижмичсвн. Т његнвил виђењила йпаљиха је нчспа
пецјт, а бкага он опипнди, меонпнцмнг живнса и венла нбпазнвама. Из
Дамикнве ноарйе да је онзмавака рве йњиге лнгкн би ре зайљтциси да је
онреднвака и вкарсист бибкинсейт т йнјнј је лнпакн биси дека ма бнгн-
рктжбемнл хпйвемнркнвемрйнл језийт, йњижевмнл рпорйнл језийт ма
йнле је рсвапан и рал Дамикн, аки и ма гпцйнл и касимрйнл. Йпаљиха
је рвайайн гнвпика рпорйи језий, аки мије лнгка забнпависи ми језий рпе-
диме из йнје је онсейка, йан чсн је рарвил извермн бика вицма йнперон-
демхији и йњижевмнрси ма касимрйнл. Дамикн даље йазтје да је йпа-
љиха меребицмн декика ликнрсињт, тсефт и днбпе онтйе љтдила пазки-
цисиф рсакежа. Бика је нйпемтса онспебисила т рвнјнј нйнкими ме ла-
пећи лмнгн за рйпнлмн онпейкн лмнгиф нд њиф. Онпед бпиге за онје-
димха, йпаљиха је онйазивака изтзесмн замилање за опавнркавме бнгн-
лнље чипнл ирснцмнг Ледисепама, оа је сайн т рйкадт ра рвнјил лн-
гтћмнрсила дапивака рвесиње т ѝептракилт и ламарсип Рвесе Йасапиме
ма Римајт, а њемн иле забекежемн је и леђт йсиснпила Фикамдапа.
Дноиривака ре ра опавнркавмил дтфнвмихила, нд йнјиф рт мейи бики
гкарнвиси еоирйнои и царми игтлами тгкедмиф ламарсипа. Опелда ве-
нла лтдпа, ѝекема је нд њиф падн опилака равесе и онтйе. Њем дтфнв-
мий бин је пачйи еоирйно Оавке йнд йнга ре иронведака и опице-
чћивака.
ѝекемимн закагање за днбпнбис опавнркавмиф рвесиња занйпт-
жемн је изтзесмил йсиснпрйил ондтфваснл ‒ изгпадњнл ламарсипрйнг
йнлокейра Гпадах ма опнокамйт онвиче Гпадацйе пейе, мейнкийн йикн-
лесапа нд њемнг тчћа т Ибап. Бајйнвисн лерсн ма нбпнмхила Гнкије он
рвнј опикихи мије ндабпамн рктцајмн, бтдтћи да ре макази гнснвн ма
онка отса излеђт Рстдемихе и дпевмнг Пара ра йаседпакмил фпалнл
Рвесиф аонрснка Оеспа и Оавка, йптмидбемил лерснл векийиф жтоама,
и Ђтпђевил рстонвила, Мелањимнл задтжбимнл. Сайн ре йпаљиха упт-
чйнг пнда ртосикмн тоирака т пед рвеснпндмиф йсиснпа Мелањића.
Рвнјт опавнркавмт задтжбимт ѝекема је дтгн гпадика, йан тднвиха, йада

156
рт јнј ма паронкагањт рсајака дтфнвма и ласепијакма бнгасрсва њеме
дпжаве. Рйптоткнзмн ре вндикн ре пацтма н рвайнл десаљт йайн би фпал
ондигмтс т царс Опервесе Бнгнпндихе и опазмийа Бкагнвечсења бин ма
ночст паднрс. Йпаљиха ре ирйпемн мадака да ће јнј т рлпсмнл царт
зарстомиха опед Фпирснл биси рала Бнгнлајйа, ма цијт је ликнрс и
онлнћ пацтмака јнч днй рт паднви бики т снйт. Рабпами рт рви мапнди
йнји рт живеки т њемнј дпжави и леђт њила рт изабпами мајбнљи тле-
смихи и лајрснпи йнји рт опирстоики изгпадњи ламарсипа. Йпаљиха ре
кицмн рсапака да сптдбемихи педнвмн днбијајт нбпнйе и да ми т целт
ме нрйтдевајт. Йада је фпал завпчем и нрвећем, йпаљиха га је бнгасн
нбдапика ийнмала ра церсихала рвесацйиф лнчсијт, зкасмил и рпебп-
мил рартдала, зкаснсйамил заверала, рйтонхемил йњигала. ѝекема је
кицмн тцерсвнвака т ндабипт лнмафа ма цект ра мајцармијил игтламила.
Йпаљиха је равеснвака лнмачйнј нбисељи да нмн циле паронкажт т
изнбиљт, лиркећи опеварфндмн ма фпамт и ндећт, меребицмн деке р
нмила йнји живе т нрйтдихи бикн да рт нми бнкерми, рипнлари ики
рспамхи, јеп опела њемил пецила нмн чсн ре сайвила даје и једмнл нд
сайвиф, Бнг, бнгас т ликнрси впасиће рснрсптйн ноес ма рвнје лерсн.
Гпадисељи Бкагнвечсемрйе хпйве бики рт мадафмтси идејала
гнсийе. Ирснвпелемн гпадацйа рвесиња венла ондрећа ма Рстдемихт.
Сайн је йпаљихи ѝекеми ончкн за птйнл да рсвнпи задтжбимт йнја т ре-
би ражила ртвпелеме тсихаје гнсицйе тлесмнрси заоадме Евпное, йнји
рт т Рпбијт опндипаки опейн Опилнпја, и днлаће спадихије пачйнг
гпадисељрсва нбкийнвамнг тйпчсањел пнламийе и визамсијрйиф тзнпа,
онвезтјтћи иф т рйкадмт хекимт. Меилапи рт тгкавмнл онсихаки из опи-
лнпрйиф нбкарси йпаљициме дпжаве. Йсиснпйа ре мије рсапака ралн н
њифнвнј тднбмнрси и днбпнј рмабдевемнрси малипмихала и ласепија-
кнл, већ и н њифнвил дтфнвмил онспебала. Днй је Бкагнвечсемрйа хп-
йва јнч бика т изгпадњи, запад лајрснпа пилнйаснкийа ма нбкижњнј
рсеми ондигмтса је хпйвиха рйпнлмиф дилемзија онрвећема Рвеснл Ми-
йнки. Нма венла макийтје ма лаке упањевацйе бнгнлнље йнјила је ле-
дисепамрйи рвес т сн днба бин опейпивем.
Опелда је лмнгн тцимика за опавнркавме хпйве, ламарсипе и
дтфнвмийе т Рпбији и дакейн извам рвнјиф гпамиха, йпаљиха ѝекема ре
мийада мије ндпейка вепе т йнјнј је опилика рвест сајмт йпчсења, йан
ми спадихија и нбицаја заоадмнг фпичћамрсва. Ндпжавака је днбпе
ндмнре и педнвмт опеоирйт ра оаонл Мийнкнл IV (1288-1292). Нвај
упањевах је опе днкарйа ма цекн Пилрйе хпйве бин гемепак упањева-
цйнг педа, здтчмн онрвећем опиопелала Кинмрйе тмије, менофндмил

157
йайн би ре нрсвапикн једимрсвн фпичћамрйиф хпйава. Збнг снга је церсн
нбиказин бакйамрйе зелље. Цими ре да ре ма сил отснвањила мейнл
опикийнл Мийнка кицмн тонзман ра йпаљихнл ѝекемнл, йнјт т рвнјил
днхмијил оирлила мазива мајдпажнл йћепи т Хпирст, рвескнчћт йа-
снкицйе вепе, вепмнл йћепи Цпйве. Йан оаоа Мийнка IV зарстоан је тми-
вепзакизал Пилрйе хпйве, марснјан је да иропавља онрпмтке вкадапе и
нпгамизтје лирије леђт лтркиламила и Сасапила. Упањевацйи опнон-
ведмихи т сн впеле рсизаки рт цай дн Йиме. Мийнка IV ре имсемзивмн
дноириван и ра ѝекемимил римнвила, йпаљевила Дпагтсимнл и Ликт-
симнл, йан и ра бтгапрйил хапел Генпгијел Сепсепнл и спмнврйил
оаспијапфнл ѝнайилнл III магнвапајтћи иф да опифвасе тмијт. Са оирла
рт т Рпбијт рсизака онрпедрсвнл упањеваха Лапијама и Йиопијама.
ѝекема је онрпеднвака т ндмнрила излеђт оаое и бтгапрйнг хапа Генп-
гија Сепсепа, имаце Ликтсимнвнг сарса, и оаспијапфа ѝнайила III р хи-
љел да Бтгапрйа опирстои тмији. Т кесн 1291. гндиме нма ре цай рарса-
ка ра бтгапрйил хапел т малепи да га магнвнпи да опифваси тмијт. Ле-
ђтсил, т Бтгапрйнј је тркедика јайа опавнркавма пеайхија, сайн да је
хап бин опимтђем да онбегме т Хапигпад, днй је оаспијапф ѝнайил
тбијем. Ма сакарт ейтлемрйиф идеја Кинмрйе тмије йпаљиха ѝекема ре
ме ралн днбпн рмаказика, већ је онйазивака изтзесмт днличљаснрс и
диокнласрйи сайс.
Онребмт майкнмнрс ѝекема је гајика опела бемедийсимхила т
опилнпрйил нбкарсила рвнје дпжаве. Дпевмт ноасијт Рвесе Лапије
Пасацйе йнд Бапа йпаљиха је нбдапика опнрспамил онредила йнји рт ре
оптжаки дтж лнпрйе нбаке нд Карсве ма ревепт (дамачњи Оеспнвах) дн
твака Рснках и Цањ и заоадмиф гпамиха Роица ма јтгт. Вептје ре да је
йпаљиха нвт дапнвмихт нбмапнднвака нйн 1288. гндиме. Т сн впеле т
ламарсипт ре онјавика ийнма Лајйе Бнжје, йнја је трйнпн рсейка гкар
Расацйе Чтднсвнпихе. Топавн сиф гндима т нйвипт ламарсипрйнг йнл-
окейра нсонцека је изгпадња векицамрсвеме базикийе онрвећеме Опе-
рвеснј Бнгнпндихи ма цијел гкавмнл нксапт је спебакн да бтде изкн-
жема Чтднсвнпиха. Нва хпйва, дамар т птчевимала, венла ондрећа ма
Децаме, чсн је мейил атснпила дакн онвнда да зайљтце да јт је гпадин
кицмн децамрйи опнснлајрснп, упа Виса Йнснпамим. Пасацйа ноасија
опнркавика ре тбпзн йан тзвичеми хиљ бпнјмиф фнднцармицйиф опегмт-
ћа вептјтћиф љтди йнји рт из пазкицисиф декнва рпорйе дпжаве и из
ртредмиф нбкарси днказики да ре онйкнме цтднсвнпмнл Бнгнпндицимнл
кийт. Йпаљ Ликтсим је 15. лапса 1306. т Йнснпт, т опиртрсвт тгкедмиф
рведнйа, йаснкицйиф и опавнркавмиф еоирйноа, дпжавмиф рктжбемийа и

158
йнснпрйиф вкарсекима, издан онвељт йнјнл је Пасацйнј ноасији онсвп-
дин лајцимт дапнвмихт. Опифнди нд маведемиф онреда спебакн је, опе-
ла изпициснј йпаљевнј жељи, да рктже за издпжавање рсапхила, и за
ндећт ркеоила и фпнлила, и бпасији. Йпаљиха је бика майкнњема и
дпевмнј ноасији Рвесиф Рпђа и Вайфа ма Бнјами, ондигавчи 1290. гн-
диме мнвт ламарсипрйт хпйвт он тзнпт ма гнсийт хирсепхисрйиф ноа-
сија јтжме Исакије. Т сн днба бемедийсимрйи пед бин је рвтда т ноа-
дањт, днй т рпорйнј дпжави бекежи опнхвас топавн зафваљтјтћи ѝеке-
мимил марснјањила. Йпаљиха је нйн 1288. гндиме онлнгка и нрмивање
цесипи упањевацйа ламарсипа: Рвеснг Мийнке т Бапт, Рвеснг Упање ма
Гтпдићт т Йнснпт, Рвесе Лапије т Ткхињт и Рвесе Лапије т Рйадпт.
Тсихај упањевацйе онбнжмнрси мадафмтсе јевамђенрйил идекила рлеп-
мнрси, једмнрсавмнрси, бпиге и љтбави опела бкижњел видљив је т
лмнгил ѝекемимил онрстохила и мацимт пазличљања. Онпед пачйнг
еоирйноа Оавка йпаљиха је илака и рвнг иронведмийа упањевха, изве-
рмнг упа Мийнкт из Внчсихе.
Бтдтћа Дтчамнва меверса је јнч т памнј лкаднрси, днй је нби-
савака т пндисељрйнл днлт т дптчсвт лкађе рерспе и бпаће, ирон-
љавака љтбав опела йњизи и тцемнрси, йан и њем рсапији бпас, Ивам
Акейрамдап, он цијнј маптќбими рт оираме фпнмийе, ораксипи и је-
вамђеља. Майкнмнрс опела йњижевмнрси ѝекема је марсавика да мегтје
и т рвнл мнвнл днлт йан рпорйа вкадапйа. Лнгтће је да је впелемнл
рсвнпика и вкарсист бибкинсейт. За њеме онспебе, а онд онйпнвисељ-
рсвнл фикамдапрйнг игтлама Днпнсеја, маоирам је једам лимеј ма гп-
цйнл. Рсапах ѝнамийије је ма ѝекемим зафсев ра гпцйнг ма рпорйи језий
опевен стлацења јевамђеља из оепа нфпидрйнг апфиеоирйноа Сенуи-
кайса. Снл опикийнл нвај Рвеснгнпах изјавин је да мийада мије тонзман
мийнга йн је снкийн внкен йњиге йан хапиха ѝекема. Цисака је лмнгн,
рспарсвемн и онрвећемн. Змања рсецема т нрали двнпрйе бибкинсейе
ондрсихака рт је ма чипе онкисицйн и дптчсвемн декнвање. Йада је
опачима већ твекийн оноадака он днгађајила р онцесйа цеспдересиф
гндима XIV вейа т лиркила и рећањила лнмафа ѝнарауа, мейадачњег
хапа ѝнвама VI Йамсайтзима, ирйправака је ѝекема, пециса, лтдпа и
чипнйиф онгкеда.
Рпорйа хапиха једма је нд песйиф жема йнје рт онресике Рвест
гнпт р нбзипнл ма забпамт опирстоа жемала и гнкнбпадил децахила ма
ске зелље йнјт је нрмнвака Опервеса Бнгнлајйа, а марсањтјт је меберйи
љтди и зелаљрйи амђеки. Хапрйа онпндиха бнпавика је ма Аснрт нд
авгтрса 1347. дн аопика 1348. гндиме. Рсеуам Дтчам је т лмнгн мавпаса

159
ирйазан ончснвање опела рвеснгнпрйил ламарсипила, ирстоан је т
ткнзи њифнвнг зачсисмийа илајтћи пнлејрйе хапеве йан тзнпе, аки сн
рвайайн мије бин опертдам пазкнг нве онресе. Мирт онзмасе пазлепе
дамйа йнји је Рпбија окасика хпмнј рлпси, аки ре лнже марктсиси да је
рспаф нд бнкерси бин гкавми пазкнг да Дтчам т опасњи онпндихе и
мајндамијиф рападмийа онспажи тснцичсе т завеспими лнмачйе назе.
ѝекема је бика и се йайн рверма да рвнјил опиртрсвнл йпчи вичерсн-
кесме нбицаје лнмачйнг живнса. ѝедам йармији оирах забекежин је да је
нма марстоака ме јавмн, мн мейайн опелтдпн и рйпивемн. Хапрйа онпндиха
мајопе је ндрека т Фикамдапт, а онснл ре заотсика т Еруиглем, оа т
Векийт кавпт Рвеснг Асамарија, да би ре т јамтапт нбпека т ламарсипт
Рвеснг Оамсекејлнма. Дтчам је за марснјасеља нве рвесе нбисељи он-
рсавин Рпбима рсапха Ираијт. Збнг издачмиф дапнва хап је опнгкачем
за дптгнг йсиснпа нвнг птрйнг ламарсипа. Онркедње ндпедичсе опед-
рсављан је гпцйи ламарсип Васноед, йнји је мейада давмн оптжин тснци-
чсе лкаднл Рави Мелањићт и његнвнл нрсапекнл нхт, Рсеуамт Мела-
њи. Т аопикт 1348. гндиме хапрйа онпндиха маотрсика је Рвест гнпт. За
впеле бнпавйа ма Аснрт Дтчам је бнгасн нбдапин векийи бпнј ламарси-
па и издан виче онвеља. Йармија онйнкења опебахивака рт лт да је
ропнвен рличљемт ркнвемизахијт Рвесе гнпе бтдтћи да рт т ламарсипе
онфисаки лнмари онпейкнл Рпби, аки и дптги Ркнвеми. Хапицимн опи-
ртрсвн иоай мије опнчкн мезаоажемн. Нма је снйнл бнпавйа т Йапеји
ндктцика да нбмнви иронрмихт Рвеснг Раве, циле је онрсака дптги йси-
снп Йапејрйе йекије.
Т памн кесн 1364. гндиме ѝекемт је т Репт онресин хапигпадрйи
оаспијапф Йакирс. Опнгкачење Рпорйе оаспијапчије нгнпцикн је Йа-
кирса йнји је 1350. гндиме бахин амаселт ма хапа Дтчама, оаспијапфа
ѝнамийија и рпорйн рвечсемрсвн. Рпорйа хпйва бече сайн нсктцема из
заједмихе опавнркавмиф хпйава заједмн ра мапнднл йнји је нд њемиф
рвечсемийа опилан рвесе сајме. Т леђтвпелемт, опви хап Дтчам и оп-
ви оаспијапф ѝнамийије опелимтки рт онд бпелемнл хпйвемнг опнйкес-
рсва. Ноармнрс нд Стпайа йнја ре рве виче мадвијака мад Бакйамнл
магнмика је пнлејрйнг хапа и хапигпадрйнг оаспијапфа да ре ронпазт-
левајт ра Рпбила. Тркнв је бикн онвкацење амаселе. Йакирс је онресин
хапихт ѝекемт, а ме хапа Тпнча, чсн би бикн нцейивамн, јеп је днбпн
хемин да је нма бика лмнгн тсихајмија нд рвнг рима. ѝекема је хапигпад-
рйнг оаспијапфа опилика ра рвил онцарсила. Леђтсил, ма онцесйт опе-
гнвнпа Йакирс ре измемада пазбнкен и тлпн т Репт 21. јтма 1364. гнди-
ме. Леђт Пнлејила рт йнкаке опице да је оаспијапф нспнвам, аки је

160
ѝнвам Йамсайтзим хапихт ндктцмн тзен т зачсист ирсицтћи да нма
мийада ме би онрегмтка за сайвил рпедрсвнл. ѝедмн онркамрсвн рвесн-
гнпрйиф йактђепа днчкн је т Реп йайн би опетзеки оаспијапфнвн секн р
малепнл да га рафпаме ма Рвеснг гнпи, бтдтћи да је Йакирс т лкаднрси
и рал бин рвеснгнпах. Хапиха је њифнв опедкнг ндбика и оаспијапфа,
йнји је мейада опнйкен њемнг ртоптга, онпндихт, хпйвт, мапнд и њт ра-
лт, днрснјамрсвемн рафпамика т йаседпакмнл фпалт репрйиф лиспн-
онкиса.
Онрке дерес гндима нбмнвљеми рт опегнвнпи н излипењт Хапи-
гпадрйе и Рпорйе оаспијапчије. Ймез Казап и оаспијапф Рава IV тот-
сики рт 1374. гндиме т Хапигпад онркамрсвн рарсављемн нд тгкедмиф
рвеснгнпрйиф лнмафа ма цект ра рсапхел Ираијнл. Рвеснгнпхи рт ма
отст йа Хапигпадт рвпасики йнд хапихе ѝекеме. Њема ирйтрсва и рса-
внви лнгки рт ил биси нд векийе йнпирси. Мије онзмасн ма йнл лерст
ре нвај ртрпес ндигпан. Оаспијапф Уикнсеј опифвасин је оптжемт птйт,
сайн да је излипење хпйава рвецамн опнгкачемн мад гпнбнл хапа
Дтчама т хпйви Рвесиф Апфамђека т Опизпемт т опнкеће 1375. гндиме.
Мечсн памије ирсе гндиме рвеснгнпрйи опнс Гепарил онйазан је векийн
ончснвање опела ѝекеми йада ре нгктчин н мапедбт хапа ѝнвама V
Оакенкнга да нд Фикамдапа ндтзле йекијт Окайар, дап хапа Дтчама.
Гепарил је ндбин да сн тцими тз нбпазкнжење да би сайав онрстоай
венла нжакнрсин хапихт. Медтгн онснл, лнмафиња ѝекиравеса онрсака
је векийнрфилмиха ѝевгемија.
Онркедње гндиме живнса ѝекема Бакчић опнвека је т Зеси, нофп-
вама тронлемала и загкедама т нмнрспамн, салн где је нцейивака да ће
рперси рвнје дпаге нд йнјиф ре опепамн нопнрсика. ѝнч днй је живека т
бпайт ра Ђтпђел I Рспахилипнвићел Бакчићел и меонрпедмн ончсн је
нрсака тднвиха, ѝекема ре йнд лкесацйиф вкарси емепгицмн закагака за
опава рпорйиф хпйава т баремт Рйадапрйнг језепа. Гндиме 1404. ѝекема
је мајопе илака т видт изверме хпйве ма нбаки пейе Бнјаме, за йнје је
свпдика да рт иф јнч рпорйи йпаљеви и онснњи нбкарми гнрондапи да-
пиваки рве днмедавмн, йан и опавнркавми ламарсип Рвеснг Оеспа т
Рйадпт т йнле ре бнгнрктжење нбављакн ма гпцйнл језийт. Рима Бакчт
III вароисака је т сайвнл дтфт, се ре и нм церсн закаган за днбпнбис
опавнркавмиф хпйава, марснјећи йасйад да онлнгме нбмнвт ики изгпа-
дњт мейиф нд њиф, опелда је паронкаган виче мегн рйпнлмил рпедрсви-
ла. Т спемтсйт ѝекемимнг онвпасйа т Зест ма гнпихала (нрспвхила) и
нбакала Рйадапрйнг језепа биврсвнван је цисав једам рвес дтфнвмийа,
сифнвасеља, ондвижмийа. Нми рт топйнр опесњала Нрламкија и меопи-

161
јасељрсвт Лкецама, збијеми излеђт вирнйиф нбпнмайа Птлије, ћтдљи-
виф језепрйиф внда, опнрспамиф лнцвапа трпед вкажме йкиле пазвијаки
и чипики бнгнркнвље нркнњемн ма сейнвиме ирифарсицйнг матйа. Бефт
описирмтси рспафнл нд иркала, йнји рт вепнвасмн ркабн онзмаваки, и
меспоељивнчћт пилнйаснкицйнг рвечсемрсва. Њифнвн опиртрсвн и он-
рвећемнрс атсемсицмил впедмнрсила ирснцмнг фпичћамрсва даваки рт
ондрспей опенрсакнл опавнркавмнл рсамнвмичсвт да ре бнпи за нцт-
вање рвнје вепе, чсн ре изједмацавакн р бнпбнл за нцтвање дптчсвемнг
и ейнмнлрйнг рсастра, трсаљемиф живнсмиф нбпазаха изгпађемиф јнч т
днба Мелањића и тсвпђемиф за впеле вкадавиме Бакчића. ѝекема је
днчка т рпхе нве зесрйе Рвесе гнпе, ма нрспвн Гнпихт ики Бпезнвихт
(дамар Бечйа) где је т птчевимала засейка хпйвт Рвеснг Ђнпђа, рагпа-
ђемт вепнвасмн снйнл онркедње две дехемије XIV вейа. Лнгтће је да рт
њем опви ртоптг Ђтпађ и нма бики йсиснпи нвнг фпала, йнји је тркед
њемнг ндртрсва и зесрйиф лесежа заотрсен. ѝекема је тцимика рве да
хпйвт нбмнви, се је за онопавйт нкнвмнг йпнва издвнјика чездерес дт-
йаса и јнч спидерес за птйе лајрснпила йнји је спебакн да ондтфвас
изведт. Онпед снга, нма је ма Гнпихи ондигка и једмнбпндмт хпйвт
лањиф пазлепа, онрвећемт Опервеснј Бнгнпндихи, йнјт је ндпедика да
јнј бтде лерсн вецмнг онцимйа. Рвнјнл спийнмфнрмнл нрмнвнл хпйва
Рвеснг Ђнпђа ма опви онгкед дектје йан ронлемий лнпаврйнг гпади-
сељрсва, аки онједими екелемси, онотс звнмийа ма оперкихт и йнм-
рсптйхије пебпарснг рвнда, ндајт птйт и залирки лајрснпа из Опилнпја,
мадафмтснг идејала гнсицйе апфисейстпе. Ма Гнпихи ре маказин и йн-
май т йнле је ѝекема бнпавика снйнл онркедњиф гндима рвнг живнса.
Ирифарси, опедвнђеми рсапхел Лайапијел, нйтоики рт ре ма ртредмнл
нрспвт јнч редалдересиф гндима XIV вейа и ст ондигки рвнј ламарсип,
йармије мазвам Рсапцева Гнпиха. Ма језепрйил вндала и нбакала мийки
рт и ламарсипи Лнпацмий, Йнл, Днњи Бпцеки, Снофама. За мейе нд њиф
хпйвемн и мапндмн опедање и дамар вептје да иф је ондигка йпаљиха
ѝекема, ртоптга Тпнча I и лајйа Дпагтсимнва и Ликтсимнва. Сайнђе,
мапндма лачса иде и даље т опнчкнрс пазласпајтћи лнгтћмнрс да је
опва хпйва ондигмтса ма Гнпихи (Бечйи), рсапија нд ѝекемимиф задт-
жбима, ције рт нрсасйе апфенкнзи сей нвкач, ндвиче меригтпмн, ма-
рктсики т йалењапт, задтжбима рале йпаљихе ѝайвимсе. Бикн йайн
бикн, и рсапији ламарсипи Опецирса Йпајимрйа и Впањима чипнл рт
рвнје йаоије нсвнпики ирифарсила. Лкађи ламарсипцићи Гнпњи Бпцеки
и Нпафнвн, сайнђе рт марсаки и пазвијаки ре онд тсихајел нве дтфнв-
мнрси.

162
 ѝекеми је ондпчйт оптжан Мийнм ѝептракилах, онснњи векийн-
рфилмий Мийамдап, њем дтфнвмий р йнјил ре он нбицајт дала из пн-
лејрйнг вирнйнг дптчсва дноиривака. Њифнва опеоирйа рацтвама је т
„Гнпицйнл збнпмийт“. Рсапах Мийамдап је т Гнпицамила 25. мнвелбпа
1442. гндиме рарсавин ѝекемимт нонптйт. Днйтлемс мије рацтвам т нпи-
гимакт, већ т унпли атсемсицмнг опеоира йнји је мацимин Мийнка Зве-
здић, йамхекап рпорйнг ндељења дтбпнвацйе йамхекапије. Из йамхека-
певе бекечйе размаје ре да рт опед дтбпнвацйил ймезнл, Мийчнл От-
хићел, и Лакил већел рсапах Мийамдап, йактђеп ѝнвам и Днбпйн Лап-
мић онд зайкесвнл даки изјавт да је серсалемс рарсављем он макнгт
рале ѝекеме днй је нма бика т днбпнл уизицйнл здпављт и онсотмн
рверма рвнјиф онрстоайа. Серсалемс је оирам т опвнл кихт лмнжиме и
заонциње вепбакмнл имвнйахијнл, опизивнл Рвесе Спнјихе – У иле
Оха и Сима и Свеснга Дтфа. Алим. Ми гнронђа Екема ми ма једмнл лерст
ме онлиње рвнје лтжеве, већ ралн ирсице да је нма йћи рвеснонцивчег
ймеза Лазапа. Опе мегн чсн је рсапхт Мийамдапт издийсипака рвнјт
онркедњт внљт, нма ре т Гнпицамила рарсака р внјвнднл Рсеуамнл Вт-
йцићел. Нд њега је днбика гапамхије да ре ми нм, ми његнви маркедми-
хи меће опнсивиси извпчењт серсалемса. Серсалемс нве изтзесме жеме
нсйпива лмнгн снга н њнј ралнј, аки и н мапавила љтди и опикийала
нмнг впелема.

163
4
 Мапйн Штиха

ГОСПОЂА МАРА
И ОЧУВАЊЕ НАСЛЕЂА ВУКА БРАНКОВИЋА
(ЙегжШзШйаЪдШ ШдШваЯШ ивкоШјШ ЬЪЭјк ЪвШЬШзба и бзШјШ XIV ЪЭбШ – бдЭ-
ЫањШ ЛаванШ а ЫеижеђШ ЛШзШ)

Сажесай: Т зШЬк иЭ зШЯгШйзШ жевайаобШ а ЬзЮШЪдаобШ квеЫШ

ЫеижеђЭ ЛШзЭ к еокЪШњк жезеЬанЭ а зЭийШкзШнаја еЩвШийа БзШдбеЪаћШ
жеивЭ игзйа њЭдеЫ гкЮШ, ВкбШ БзШдбеЪаћШ, дШ бзШјк XIV ЪЭбШ. ТивЭЬ
дЭЬеийШйбШ иШЬзЮадиба адлезгШйаЪдам жеЬШйШбШ жзагШздам аийезај-
ибам аЯЪезШ, ЯШ аЯЪеђЭњЭ ЯШбљкоШбШ јЭ жзагЭњЭд бегжШзШйаЪда аийзШ-
ЮаЪШоба жеийкжШб. ЛЭйеЬевепбе кжезапйЭ ЯШ жезЭђЭњЭ жевеЮШјШ Ые-
ижеђЭ ЛШзЭ а њЭдЭ гШјбЭ, бдЭЫањЭ ЛаванЭ, жзЭЬийШЪљШ оањЭданШ ЬШ ик
еЩЭ жевайаоба ЬЭвеЪШвЭ к аийе ЪзЭгЭ а иваодаг, Шва ажШб зШЯваоайаг
аийезајибаг ебевдеийагШ.

Кљтцме пеци: MaзШ БзШдбеЪаћ, бдЭЫањШ ЛаванШ, НигШдвајЭ, Ле-

зШЪибШ РзЩајШ, еЩвШий БзШдбеЪаћШ.

ОеЪЭий ЫеижеђЭ ЛШзЭ, ћЭзбЭ бдЭЯШ КШЯШзШ а бдЭЫањЭ ЛаванЭ,

икжзкЫЭ ВкбШ БзШдбеЪаћШ а гШјбЭ ЬЭижейШ ЂкзђШ, жеЬјЭЬдШбе јЭ еЬзШЯ
јЭЬдЭ аийезајибЭ ЭжемЭ а ивабеЪайе иЪЭЬеоШдийЪе ЬЭвабШйдеЫ жевеЮШјШ
к бегЭ ик иЭ дШвШЯавЭ изжибЭ ЪвШЬШзбЭ а ЪвШийЭвадбЭ ЪаиебеЫ зеЬШ
бзШјЭг XIV а жеоЭйбег XV ЪЭбШ. МШ еидеЪк зШижевеЮаЪЭ аЯЪездЭ же-
ЬвеЫЭ а дШбдШЬдЭ зЭлвЭбиајЭ изжибЭ аийезаеЫзШлајЭ дШ ЬеЫШђШјЭ а же-
јШЪЭ аЯ дШЪЭЬЭдеЫ зШЯЬеЩљШ, геЮЭ иЭ ЯШбљкоайа ЬШ јЭ аийезајибк зЭвЭ-
ЪШдйдеий бШе ЪвШЬШзбШ-ЬзЮШЪдаб, ийЭбвШ иШге бдЭЫањШ ЛаванШ, еЬде-
иде гедШмањШ ЈЭЪЫЭдајШ. ЖаЪей а ЬЭве икжзкЫЭ бдЭЯШ КШЯШзШ к ЪапЭ
дШЪзШйШ ик Щава жзЭЬгЭй зШЯваоайам аийзШЮаЪШњШ аийезаоШзШ, аийеза-
оШзШ кгЭйдеийа, бњаЮЭЪдеийа а ШзмЭевеЫШ, пйе јЭ зЭЯквйазШве ийЪШ-
зШњЭг дШкоде ЯШидеЪШдЭ а иШЬзЮШјдЭ жзЭЬийШЪЭ е њЭдеј аийезајибеј
ЯШеийШЪпйада.1 Р ЬзкЫЭ ийзШдЭ, кЯагШјкћа к еЩЯаз жевайаобЭ ебевдеийа

1
Т СзийЭдабк јЭ дЭЬШЪде еЬзЮШд дШкода ибкж жеиЪЭћЭд бдЭЫања Ла-
вана дШ бегЭ јЭ аЯ зШЯваоайам кЫвеЪШ еиЪЭйљЭдШ њЭдШ аийезајибШ квеЫШ а
ЭжемШ к бејеј јЭ ЮаЪЭвШ. ЙШе зЭЯквйШй дШкодам аийзШЮаЪШњШ жзазЭђЭд јЭ ЯЩез-
даб зШЬеЪШ, Кмегиња Микиха – лнмафиња Јевгемија и њемн днба, СзийЭдаб, 2014.

165
бејЭ ик ЪвШЬШвЭ гЭђк изжибаг ЬзЮШЪейЪездаг еЩвШийагШ к жеивЭЬњаг
ЫеЬадШгШ XIV ЪЭбШ, геЮЭ иЭ ЯШбљкоайа ЬШ јЭ аийезајибШ квеЫШ њЭдЭ
дШјийШзајЭ ћЭзбЭ, ЛШзЭ БзШдбеЪаћ, еийШвШ дЭЬеЪељде дШЫвШпЭдШ.2 ТивЭЬ
еЫзШдаоЭдам ава жеизЭЬдам ЪЭийа аЯ аЯЪезШ, ЪЭегШ јЭ йЭпбе кийШ-
деЪайа еЩаг а Ъзийк ЛШзадеЫ жевайаобеЫ ЬЭвеЪШњШ бејЭ јЭ егеЫкћаве
жезеЬана БзШдбеЪаћ ЬШ жзЭЪвШЬШ йЭпбЭ аийезајибЭ иайкШнајЭ а ЬШ иЭ
бШе ЪвШЬШзибШ ЬадШийајШ, жеивЭ игзйа ЬЭижейШ РйЭлШдШ КШЯШзЭЪаћШ,
кийеваоа дШ оЭвк РзжибЭ ЬЭижейеЪадЭ.
ДШ Ща иЭ жзЭЪШЯапвШ ижегЭдкйШ дЭЬезЭоЭдеий аЯЪездЭ ЫзШђЭ а
кйЪзЬае ЛШзад лШбйаоба жевеЮШј бШе јЭЬдеЫ еЬ ийкЩеЪШ жезеЬаодЭ ЪвШ-
ийа БзШдбеЪаћШ, дЭежмеЬде јЭ жзагЭдайа бегжШзШйаЪда аийзШЮаЪШоба
гЭйеЬ а дШжзШЪайа жезЭђЭњЭ иШ изеЬдаг а аЯЪезагШ ЩељЭ жейбзЭжљЭ-
даг аийезајибаг бедйЭбийег. ОзШЪљЭњЭг ШдШвеЫајШ а кеоШЪШњЭг зШ-
ЯвабШ к жевайаобег жевеЮШјк, бШзШбйЭзк ЪвШийа, жезеЬаодеј иайкШна-
ја, ежпйаг жзавабШгШ, бШе а јЭЬадийЪЭдаг ЬеЫШђШјагШ ЪЭЯШдаг ЯШ Ые-
ижеђк ЛШзк а бдЭЫањк Лаванк, ейЪезае Ща иЭ жзеийез ЯШ аЯЪеђЭњЭ
ЯШбљкоШбШ беја Ща, ЩШз ЬЭвагаоде, жежкдава жеийејЭћЭ жзШЯдадЭ. Тже-
зЭђаЪШњЭ дШЪЭЬЭдам жејШЪШ дајЭ ЪЭЯШде иШге ЯШ зШЯваоай ава иваоШд
бедйЭбий ЬЭвеЪШњШ ЬЪЭ аийезајибЭ ваодеийа аЯ аийеЪзЭгЭде аийЭ а
зШЯваоайЭ ЬадШийајЭ, ЪЭћ а ЯШ ЬЪЭ мзедевепба ЩваибЭ Шва, же аийезај-
ибаг ебевдеийагШ а жејШЪШгШ, ажШб ЬзкЫШоајЭ ЭжемЭ. ОзЪШ ЭжемШ, ЯШже-
оањЭ Лаваоадаг жевайаобаг ЬЭвеЪШњЭг дЭжеизЭЬде жеивЭ ЙеиеЪибЭ
ЩайбЭ (1389). НдШ јЭ йзШјШвШ иЪЭ Ье изЭЬадЭ ЬЭЪЭЬЭиЭйам ЫеЬадШ XIV
ЪЭбШ, еЬдеиде аийкзШњШ бдЭЯШ РйЭлШдШ к жзЪа жвШд. РШ ийШдеЪапйШ же-
зЭђЭњШ дШгШ ЪШЮдам жејШЪШ, оШб да ЯШгедШпЭњЭ бдЭЫањЭ ЛаванЭ (1393)
дЭ жзЭЬийШЪљШ бљкоШд аийезајиба жзЭебзЭй к еЪег аийезајибег жЭзаеЬк,
ЪЭћ иайкШнајШ дШийШвШ жеивЭ ЩайбЭ беЬ ПеЪадШ (1395), дШбед пйе иЭ
бдЭЯ РйЭлШд КШЯШзЭЪаћ бШе еигШдиба ЪШЯШв Ъејде ШлазгаиШе а ийЭбШе
жзШЪе дШ жевайаоба жзагШй к ЛезШЪибеј РзЩаја. Т йег зШЯЬеЩљк јЭ њЭдШ
бћа, ЫеижеђШ ЛШзШ, ЩавШ ЬЭе ЬзкЫеЫ жезеЬаодеЫ бедйЭбийШ к бегЭ јЭ
ЫвШЪдШ жевайаобШ лаЫкзШ Щае њЭд гкЮ, Вкб БзШдбеЪаћ, жШ ик ижегЭда
њЭдеЫ агЭдШ к аийезајибаг аЯЪезагШ Щава иЭбкдЬШзда, ЩЭЯ жеиЭЩдЭ
жевайаобЭ агжвабШнајЭ. ДзкЫа мзедевепба ебЪаз ЯШжеоањЭ 1395/
1396. ЫеЬадЭ а ЯШЪзпШЪШ иЭ жеоЭйбег XV ЪЭбШ. СШ ЭжемШ жзЭЬийШЪљШ ЯШ-
јЭЬдаоба ебЪаз к бегЭ иЭ дШ жеиЭЩШд дШоад кбзпйШјк зШЯваоайЭ ебев-

2
Иийезајибк квеЫк ЛШзЭ БзШдбеЪаћ к иЪејаг аийзШЮаЪШњагШ жзеие-
жеЫзШлајЭ, аийезајибЭ ЫЭеЫзШлајЭ, ийзкбйкзЭ ЬзЮШЪдам адийайкнајШ а дШоадШ
ЪвШЬШЪадЭ к зШЯЬеЩљк жкдег жзейаЪзЭодеийа жзекоШЪШва ик, жзЭ иЪЭЫШ, Лае-
ЬзШЫ ОкзбеЪаћ, ЛамШаве Дадаћ, Лавеп БвШЫејЭЪаћ а Легоаве РжзЭгаћ.

166
деийа жевайаобеЫ ЬЭвеЪШњШ ЛШзЭ БзШдбеЪаћ а њЭдЭ гШјбЭ, гедШмањЭ
ЈЭЪЫЭдајЭ. ЗШ иШге дЭбевабе ЫеЬадШ Вкб БзШдбеЪаћ јЭ аЯЫкЩае жева-
йаоба ЯдШоШј, жейег а ЮаЪей, Ш њЭЫеЪШ кЬеЪанШ ЛШзШ иЭ дШпвШ к иа-
йкШнаја ЪвШЬШзбЭ бејШ иЭ Щеза ЯШ ежийШдШб жезеЬанЭ а ЬзЮШЪдеЫ дШивЭ-
ђШ иЪеЫШ гкЮШ. Т аийе ЪзЭгЭ, бдЭЯ РйЭлШд КШЯШзЭЪаћ јЭ ЯШжеоЭе еиЭ-
йљаЪе ЬажвегШйибе вШЪазШњЭ аЯгЭђк НигШдибеЫ нШзийЪШ а ЙзШљЭЪадЭ
ТЫШзибЭ, пйе јЭ ЯШ жеивЭЬанк агШве жеЪзШйШб к ШбйаЪШд жевайаоба
ЮаЪей њЭЫеЪЭ а ЛШзадЭ гШјбЭ, гедШмањЭ ЈЭЪЫЭдајЭ. ОеЬ йШбЪаг ебев-
деийагШ, к жЭзаеЬк еЬ 1395/1396. Ье 1402. ЫеЬадЭ, квеЫШ а ЬЭвШйдеий
гедШмањЭ ЈЭЪЫЭдајЭ а ЛШзЭ БзШдбеЪаћ ик агШвЭ ЯдШоШјдк аийезајибк
йЭЮадк, Шва а зШЯваоайк бедейШнајк. ОевеЮШј ЛШзЭ жеивЭ игзйа ВкбШ
БзШдбеЪаћШ, ЬедЭбвЭ јЭ дШвабеЪШе жевеЮШјк к бегЭ иЭ дШпвШ њЭдШ
гШјбШ к жзЪаг гЭиЭнагШ, жШ а ЫеЬадШгШ, жеивЭ КШЯШзЭЪЭ жеЫаЩајЭ 1389.
ЫеЬадЭ. ЛЭђкйаг, а гШјбШ а ћЭзбШ ик иЭ еЬ 1398. ЫеЬадЭ, иЪШбШ дШ иЪеј
дШоад а к зШЯваоайег жевайаобег ебЪазк, ЩезавЭ ЯШ ежийШдШб иЪејЭ
ЬзЮШЪЭ а ЮаЪейЭ иЪејам иадеЪШ. ВЭегШ ЪШЮдк зШЯвабк гЭђк њагШ жзЭЬ-
ийШЪљШ а дЭеЩаоШд жевеЮШј ЛаванЭ бејШ јЭ, дШзеоайе еЬ 1398. ЫеЬадЭ
аШбе гедШмањШ, жедеЪе жеийШвШ бљкоШд жевайаоба ШбйЭз к ЛезШЪибеј
РзЩаја, оагЭ јЭ, ЬШ Ща ЯШпйайавШ иадШ, бдЭЯШ РйЭлШдШ а ЬзЮШЪк, еЩјЭЬа-
давШ ЬкмеЪдЭ а иЪЭйеЪдЭ-ЪвШЬШзибЭ адЫЭзЭднајЭ. ЗШ зШЯвабк еЬ њЭ, дШ-
бед ЯШгедШпЭњШ жеивЭ јквШ 1423. ЫеЬадЭ а к ЬзкЫШоајаг аийезајибаг
ебевдеийагШ, ЛШзШ БзШдбеЪаћ ЪапЭ дајЭ ЩавШ жевайаоба ШбйаЪдШ.3
РвабШ е ЛШзадеј квеЯа к еокЪШњк ВкбеЪеЫ жевайаобеЫ дШивЭђШ
геЫвШ Ща иЭ ЬЭвагаоде кжейжкдайа дШ еидеЪк кжезЭЬдеЫ аийзШЮаЪШњШ
жејШЪШ бејЭ иЭ еЬдеиЭ дШ: жевайаоба/аийезајиба бедйЭбий, жезеЬаодЭ
еЬдеиЭ, ЬзкпйЪЭдЭ а гШйЭзајШвдЭ еиведнЭ ЪвШЬШЪадЭ, ЩезЩк ЯШ вЭЫайа-
гайЭй а еокЪШњЭ йЭзайезајШ, бШе а еЬдеи жзЭгШ Рзжибеј нзбЪа.4 НЪег

3
ОкзбеЪаћ, 1957, 26.
4
ОзЭЬкивеЪ ЯШ Щаве бШбЪе аийзШЮаЪШњЭ, жШ а бегжШзШйаЪдк ШдШваЯк
жзЭЬийШЪљШ бЪШдйайЭй, жзазеЬШ, бШе а иШЬзЮадибШ, еЬдеиде адлезгШйаЪдШ ЪзЭ-
Ьдеий иШокЪШдам аийезајибам аЯЪезШ. СзЭЩШ дШЫвШиайа ЬШ, бШЬШ ик к жайШњк еЪЭ
ЬЪЭ изЭЬњеЪЭбеЪдЭ ЪвШЬШзбЭ, жеийеја ЯдШоШјдШ ЬаижзежезнајШ иШгам аЯЪезШ а
жеЬШйШбШ к безаий бдЭЫањЭ ЛаванЭ, еЬдеиде гедШмањЭ ЈЭЪЫЭдајЭ, к еЬдеик дШ
ЛШзк БзШдбеЪаћ. СШ оањЭданШ дШ дЭба дШоад ЫеЪеза а е њамеЪеј жевайаобеј
ЪШЮдеийа к еЬзЭђЭдег аийезајибег жЭзаеЬк. ЗШ ЛШзк БзШдбеЪаћ ЯШ жЭзаеЬ дЭ-
жеизЭЬде жеивЭ ВкбеЪеЫ кбвШњШњШ иШ жевайаобЭ инЭдЭ, иЪЭ Ье жеоЭйбШ XV ЪЭ-
бШ, ЬШбвЭ дШјеиЭйљаЪајЭг зШЯЬеЩљк к ЩезЩа ЯШ ЭЫЯаийЭднајк жезеЬанЭ БзШдбе-
Ъаћ, дЭгШге Щайдајам жегЭдШ к аЯЪезагШ. ОзЭймеЬде јЭ ЛШзШ ЩавШ жзаикйдШ к
ЬкЩзеЪШобеј безЭижеЬЭднаја иШ Вкбег бШе ШЬзЭиШй 1390, 1395. а 1396. ЫеЬадЭ,

167
жзавабег жШЮњШ ћЭ Щайа жеиЪЭћЭдШ жезЭђЭњк жевайаобеЫ бедйЭбийШ а
жезеЬаодЭ иайкШнајЭ.
Н йШодег ЪзЭгЭдк зеђЭњШ, ЬЭйањийЪк а еЬзШийШњк ЛШзЭ, еоЭба-
ЪШде, дЭгШ дЭжеизЭЬдам аЯЪездам жеЬШйШбШ.5 МШ еидеЪк бШидајЭЫ ивЭЬШ
аийезајибам ЬеЫШђШјШ геЮЭ иЭ ЯШбљкоайа ЬШ јЭ, жежкй ЬзкЫам ЯдШгЭда-
йам ЪвШийЭвадба а жзаднЭЯШ, ЩавШ жзажзЭгШдШ ЯШ квеЫк жевайаобЭ
дЭЪЭийЭ. ОзШЪавШ ЪаиебЭ жевайабЭ изЭЬњЭЫ ЪЭбШ, бШбе кдкйзШпњЭ, йШбе
а ижељШпњЭ, жеЬзШЯкгЭЪШвЭ ик безапћЭњЭ „адийзкгЭдйШ“ ЩзШбШ к Ъа-
иебеј ЬажвегШйаја ЯШ кижеийШЪљШњЭ жзајШйЭљибам а иШЪЭЯдаобам еЬде-
иШ. МШ йШј дШоад ик жвЭгбањЭ кЬШйЭ ЯШ ЪвШЬШзЭ ава ЪЭвгеЮЭ ийанШвe
дШјЪапШ жзШЪШ, кижањШвЭ иЭ, ава ЯШЬзЮШЪШвЭ дШ Ъзмк ЬзкпйЪЭдЭ вЭийЪа-
нЭ.6 РйзШйЭЫајШ јШоШњШ жеЯанајШ ЬзЮШЪЭ к зЭЫаедШвдаг ебЪазагШ же-
изЭЬийЪег кЬШјЭ ћЭзба ЯШ жейЭднајШвдЭ жевайаобЭ а ЪејдЭ иШЪЭЯдабЭ
ЬепвШ јЭ Ье жкдеЫ аЯзШЮШјШ к ЪзЭгЭ ЪвШЬШЪадЭ бдЭЯШ КШЯШзШ.7 ОзеЩеј а
ЭйШЩвазШњЭ ЛезШЪибЭ РзЩајЭ дШ жевайаобеј инЭда иШ аийШбдкйаг аЬЭе-
вепбаг а ийШйкидаг аЯЬЪШјШњЭг к еЬдеик дШ еЩвШийа еийШвЭ изжибЭ Ые-
ижеЬЭ йеЫШ ЬеЩШ, ЯШжеоЭйе јЭ, аЯгЭђк еийШвеЫ, ийкжШњЭг ЛШзЭ к жевайа-
оба ЩзШб. БзШодШ жевайабШ кЬШјЭ ћЭзба, ижзеЪеђЭдШ јЭ к наљк јШоШњШ
гЭђкдШзеЬдеЫ бШжШнайЭйШ ЛезШЪибЭ РзЩајЭ бедйадказШде а ЬеивЭЬде
йебег оайШЪЭ КШЯШзЭЪЭ ЪвШЬШЪадЭ, Ш жейег јЭ дШийШЪљЭдШ а жеивЭ њЭ-
ЫеЪЭ игзйа кЬШјег дШјгвШђЭ ћЭзбЭ НваЪЭзЭ ЯШ еигШдибеЫ ЪвШЬШзШ
БШјШЯайШ I.8 Тбевабе јЭ ЩзШода ШижЭбй ЮаЪейШ а квеЫЭ ЮЭдибЭ ЬЭнЭ жвЭ-
гЭдайеЫ зеЬШ Щае жзЭЬЪаЬаЪ, кйЪзђЭд ЬзкпйЪЭдаг дезгШгШ а жевайа-
обаг гЭзавагШ едеЫШ ЪзЭгЭдШ дШ бејЭ иâгЭ ЪвШЬШзибЭ а ЪвШийЭеибЭ
ћЭзбЭ даик геЫвЭ кйанШйа, едЬШ јЭ јЭЬШд ЬзкЫа, ЬЭладаиШд аийезајибаг
ебевдеийагШ, жзЭЬийШЪљШе еЬзШЯ њамеЪам ваодам ЪзЭЬдеийа, ижеиеЩде-
ийа а еЬзЭђЭдам жзЭЬаижеЯанајШ. Нд иЭ еЫвЭЬШе к ЬЭвеЪШњк ЪвШЬШзба а
жвЭгбањШ дШ жељк бквйкзЭ, бйайезийЪШ, жзагЭњЭдЭ кгЭйдеийа, Ш к

ава иЭ ижегањЭ к Скнвт н рвеснл ймезт Лазапт жШйзајШзмШ ДШдавШ III жза-
вабег ежаиШ жзЭдеиШ гепйајк бдЭЯШ КШЯШзШ аЯ ОзапйадЭ к ПШЪШданк, ЬеЫШђШјк
к бегЭ јЭ, Шва иШ ЬзкЫЭ ийзШдЭ, коЭийЪеЪШвШ а њЭдШ гШјбШ. ЕЪаЬЭднајШ еЩагШ а
жзазеЬЭ еокЪШдЭ ЫзШђЭ дЭ ЫеЪеза иШге е вЭЫайагайЭйк жезеЬанЭ КШЯШзЭЪаћ а
њамеЪег ЬзЮШЪдаобег ЯдШоШјк, ЪЭћ а е аийезајибег бедйЭбийк а ижЭнала-
одаг жзавабШгШ к бејагШ ик иЭ дШпвЭ и јЭЬдЭ ийзШдЭ ЛаванШ, Ш иШ ЬзкЫЭ њЭдШ
ћЭзбШ ЛШзШ.
5
ОкзбеЪаћ, 1957, 19.
6
УеийабеЪ, 2004, 328-329.
7
ЛамШљоаћ, 1989, 109.
8
ОкзбеЪаћ, 1957, 109-112.

168
аЯкЯЭйдаг ебевдеийагШ а ЬзЮШЪдЭ жевайабЭ. ТжзШЪе к илЭза ЬзЮШЪдЭ
а ЬадШийаобЭ жевайабЭ ЫеижеђШ ЛШзШ БзШдбеЪаћ јЭ еийЪШзавШ иЪејк дШј-
ЯдШоШјдајк аийезајибк квеЫк.
ЙШе дШјийШзајШ бћа бдЭЯШ КШЯШзШ а бдЭЫањЭ ЛаванЭ, ЛШзШ јЭ
кЬШйШ жзЪШ а йе ЯШ ЫеижеЬадШ ВкбШ БзШдбеЪаћШ, иадШ иЭЪШийебзШйезШ
БзШдбШ ЛвШЬЭдеЪаћШ, жейегбШ ийШзеЫ изжибеЫ жвЭгийЪШ аЯ ЪзЭгЭдШ МЭ-
гШњаћШ.9 ОзЭгШ жзенЭдШгШ жејЭЬадам аийезаоШзШ ЩзШб јЭ ибвежљЭд
ебе 1370/1371. ЫеЬадЭ.10 Т йе ЪзЭгЭ бдЭЯ КШЯШз јЭ жвШдиба ЯШжеоЭе бед-
ийайкаиШњЭ иЪејЭ ЬзЮШЪейЪездЭ еЩвШийа бејШ ћЭ жеийШйа деиавШн дЭгШ-
њаћбам йзШЬанајШ дШбед игзйа нШзШ ТзепШ 1371, Ш дШзеоайе жеивЭ аЯ-
газЭњШ ХШзаЫзШЬибЭ а РзжибЭ нзбЪЭ 1375. ЫеЬадЭ.11 БзШб ЛШзЭ а ВкбШ
БзШдбеЪаћШ агШе јЭ к ЫЭеийзШйЭпбег жеЫвЭЬк а ЯШ бдЭЯШ КШЯШзШ а ЯШ
њЭЫеЪеЫ ЯЭйШ ЪЭвабк жевайаобк йЭЮадк.12 НдШ јЭ Ье аЯзШЮШјШ ЬепвШ йе-
бег иЭЬШгЬЭиЭйам а еиШгЬЭиЭйам ЫеЬадШ XIV ЪЭбШ, Ш бквгадШнајк јЭ Ье-
иЭЫвШ ЯШјЭЬдаобаг Ъејдаг ШдЫШЮеЪШњЭг йШийШ а ЯЭйШ жзейаЪ НигШдвајШ
жзЪе 1386. ЫеЬадЭ, жзавабег ЛкзШйеЪеЫ жемеЬШ дШ ЛезШЪибк РзЩајк, Ш
жейег а 1389. ЫеЬадЭ дШ ЙеиеЪк жељк.13 И жезЭЬ йеЫШ пйе јЭ адийайкна-
јШ ЩзШбШ жзЭЬийШЪљШвШ ЯдШоШјде жевайаобе изЭЬийЪе к ибвШжШњк жева-
йаобам ШвајШдиа, ава кижеийШЪљШњк еЬзЭђЭдЭ гЭђкЬзЮШЪдЭ мајЭзШзма-
јЭ, дЭ Ща йзЭЩШве жзЭкЪЭваоШЪШйа њЭЫеЪ ЯдШоШј к ижзеЪеђЭњк жевайабЭ
жејЭЬадам ЪЭвгеЮШ, ава еЩвШидам ЫеижеЬШзШ беја ик жзЭЪШимеЬде ивЭ-
Ьава иЪејЭ жејЭЬадШодЭ адйЭзЭиЭ.14
ЗШ ЮаЪейШ бдЭЯШ КШЯШзШ, ЛШзШ дајЭ жзаикйдШ к аийезајибаг
аЯЪезагШ. ОеивЭ ЙеиеЪибЭ ЩайбЭ, њЭде агЭ жеоањЭ ЬШ иЭ ижегањЭ кЯ

9
ЧканШ, 2014, 19-32.
10
Ирсн, 61.
11
ЛамШљоаћ, 1989, 92-94; Лапаћ, 2014, 13-17.
12
ЧканШ, 2011 Ш, 236-237.
13
ЧканШ, 2014, 88-101.
14
БзШбег ЈЭвЭдЭ, ћЭзбЭ бдЭЯШ КШЯШзШ а бдЭЫањЭ ЛаванЭ, а ЂкзШђШ II
РйзШнагазеЪаћШ БШвпаћШ кижеийШЪљЭдШ јЭ жевайаобШ ЪЭЯШ аЯгЭђк ЛезШЪибЭ
РзЩајЭ а ЫеижеЬШзШ ЗЭйЭ. БзШб јЭ ибвежљЭд ЪЭзеЪШйде 1386. ЫеЬадЭ, Шва дЭ ге-
ЮЭ иЭ ЯШбљкоайа ЬШ ва жзЭ ава жеивЭ ЪЭвабеЫ жемеЬШ НигШдвајШ дШ ЛезШЪибк
РзЩајк, бШЬШ јЭ бдЭЯ КШЯШз аЯЫкЩае ЫзШЬ Мап. КШЯШзЭЪШ ШдйаеигШдибШ жевайабШ
дајЭ агШвШ кйанШјШ дШ адйЭзЭиЭ ЂкзШђШ II беја јЭ 1386. а 1388. ЫеЬадЭ егеЫк-
ћае а жеЬзЮШе еигШдибЭ жзеЬезЭ к ЯШвЭђк ДкЩзеЪдабШ. ЦањЭданШ ЬШ иЭ 1389.
ЫеЬадЭ дајЭ жзабљкоае бдЭЯк КШЯШзк к Щана дШ ЙеиеЪк, ЪЭћ јЭ иЪејЭ ЪејдЭ идШЫЭ
аибезаийае к бедлвабйк иШ ЩеиШдибаг бзШљЭг СЪзйбег I ЙейзегШдаћЭг, иЪЭ-
ЬеоШдийЪе ик зЭвШйаЪдЭ жевайаобЭ йЭЮадЭ ЩзШодеЫ жеЪЭЯаЪШњШ еЩвШидам Ые-
ижеЬШзШ.

169
ВкбеЪе к безЭижеЬЭднаја иШ ДкЩзеЪдабег, а йе к жаигк бејаг ДкЩзе-
ЪоШда еЬеЩзШЪШјк БзШдбеЪаћагШ жзШЪе дШ ШЯав 1390. ЫеЬадЭ.15 Н жзейе-
бевШздеј а лезгШвдеј жеЯанаја ЛШзЭ БзШдбеЪаћ иЪЭЬеоЭ адибзажнајЭ
безапћЭдЭ к ЬкЩзеЪШобаг жаигагШ. ЛШзШ иЭ дШЪеЬа ЩЭЯ жеиЭЩдам
нЭзЭгедајШвдам ЭжаийевШздам ЭжайЭйШ, иШге иШ йайквег ЫеижеђЭ а йе к
иЪејийЪк икжзкЫЭ ЫеижеЬадШ ВкбШ БзШдбеЪаћШ.16 Т жЭзаеЬк Ье јШдкШзШ
1395. ЫеЬадЭ дЭгШ иШокЪШдам жаиШгШ, Шва иЭ еЬ йШЬШ к еЩзШћШњк Дк-
ЩзеЪоШдШ геЮЭ јШиде ЪаЬЭйа, к гЭђкЪзЭгЭдк еийЪШзЭд, жевайаоба кЯвЭй
ВкбШ БзШдбеЪаћШ бегЭ иЭ еЩзШћШјк бШе ркавмнлт а веклнжмнлт Ыеиже-
Ьадк а мала рпхе љтбилт опијасељт. ТЯ њЭЫШ иЭ ЛШзШ а ЬШљЭ ижегањЭ
иШге иШ йайквег ЫеижеђЭ, ЩЭЯ Щаве бШбЪам ЬзкЫам жеиЭЩдам ЭжайЭйШ,
ава ЪвШЬШзибам ШйзаЩкнајШ бејЭ Ща иЪЭЬеоавЭ е њЭдеј жШзйанажШнаја к
ЪвШийа.17 СШбЪШ жзейебевШздШ лезгШ ЯШЬзЮШдШ јЭ ЬеЫеЬ јЭ њЭд икжзкЫ
Щае ЮаЪ, Ш жеивЭЬњЭ ЭЪаЬЭдйазШде жаиге ДкЩзеЪоШдШ Вкбк жеивШйе јЭ
10. јШдкШзШ 1396.18 СЭ ЫеЬадЭ дШЫве жзЭийШјЭ бегкдабШнајШ ДкЩзеЪоШдШ
иШ БзШдбеЪаћагШ, Ш йШбЪШ иайкШнајШ јЭ жейзШјШвШ иЪЭ Ье зЭийШкзШнајЭ
њамеЪЭ ЬзЮШЪЭ кеоа ЩайбЭ беЬ АдЫезЭ. И жезЭЬ дЭЬеийШйбШ дЭжеизЭ-
Ьдам ЪЭийа аЯ аЯЪезШ, аЯЪЭиде јЭ ЬШ јЭ ЫеижеђШ ЛШзШ к йег жЭзаеЬк,
ЯШјЭЬде иШ иЪејаг жкдевЭйдаг иадеЪагШ, ЯШжеоЭвШ ЪвШЬШЪадк. ЛШзаде
жзЭкЯагШњЭ жевайаобЭ квеЫЭ дШ жеизЭЬШд дШоад јЭ, к бШидајЭг ивЭЬк
аийезајибам ЬеЫШђШјШ, ЬеЪЭве Ье агЭдеЪШњШ њЭдеЫ иадШ ЂкзђШ ЯШ
дШивЭЬдабШ ЩзШйШ, ЬЭижейШ РйЭлШдШ КШЯШзЭЪаћШ, Ш жейег а кийеваоЭњШ
жезеЬанЭ БзШдбеЪаћ бШе жеивЭЬњЭ ЪвШЬШзибЭ ЬадШийајЭ изжибЭ изЭ-
ЬњеЪЭбеЪдЭ ЬзЮШЪЭ. РШгШ оањЭданШ ЬШ ДкЩзеЪоШда даик еЬзЮШЪШва
безЭижеЬЭднајк иШ БзШдбеЪаћагШ к ЬзкЫеј жевеЪада ЬЭЪЭЬЭиЭйам Ые-
ЬадШ XIV ЪЭбШ, иЪЭЬеоа е њамеЪеј жевайаобеј ибзШјдкйеийа а ЭЫЯаийЭ-
днајШвдеј бзаЯа к бејк ик ЯШжШва, Ш бејШ јЭ ебедоШдШ БШјШЯайеЪаг жза-
жзЭгШгШ ЯШ зШй жзейаЪ СШгЭзвШдШ.
ДШ Ща иЭ дШ еЬЫеЪШзШјкћа дШоад иШЫвЭЬШвШ а кжезЭЬавШ аийе-
зајибШ жеЯанајШ бдЭЫањЭ ЛаванЭ а њЭдЭ ћЭзбЭ, ЛШзЭ БзШдбеЪаћ, дЭе-
жмеЬде јЭ дШжзШЪайа жезЭђЭњЭ дШоадШ еЩзШћШњШ, еЬдеиде лезгЭ ЯЪШ-
даодам жаиШгШ ДкЩзеЪоШдШ кжкћЭдам јЭЬдеј а ЬзкЫеј изжибеј ЪвШЬШзба.

15
РйејШдеЪаћ, 1929, 140.
16
ДкЩзеЪоШда јЭ к еЪег жЭзаеЬк дЭ еивеЪљШЪШјк бШе онцсемт, лмнгн-
онцсемт, врецармт, ЭжайЭйагШ бејЭ кжкћкјк њЭдеј гШјна, бдЭЫања Лавана. СЭб
еЬ 1402. к еЩзШћШњк ЛШза жеоањк ЬШ безаийЭ дЭбЭ еЬ дШЪЭЬЭдам ЭжайЭйШ. СШ-
ЩЭвШ адибзажнајШ к: ЧканШ, 2011, 46-47.
17
Ирсн, 44.
18
РйејШдеЪаћ, 1929, 145-146.

170
Деб ик иЭ ДкЩзеЪоШда йебег 1395. а 1396. ЫеЬадЭ Вкбк БзШдбеЪаћк еЩзШ-
ћШва дШјЪапаг жзейебевШздаг ЭжайЭйагШ ркавми и веклнжми, бдЭЫањШ
ЛаванШ јЭ к аийе ЪзЭгЭ ЩавШ ибзегдајЭ еивеЪШљШЪШдШ бШе ончсема
гнронђа а рвецарма йактђепиха.19 Т ЪзЭгЭ бШЬШ БзШдбеЪаћа дЭийШјк аЯ
ЬкЩзеЪобЭ ЭжаийевШздЭ ЫзШђЭ, жзегЭдЭ к ШЬзЭиазШњк КШЯШзЭЪаћШ ик же-
ийЭжЭдЭ, жШ иЭ ЭйабЭнајШ жзавабег еЩзШћШњШ ЈЭЪЫЭдаја, РйЭлШдк а Вк-
бк жзеЫзЭиаЪде кивеЮњШЪШ а аЯзШЮШЪШ њамеЪ жевайаоба кижед. ЈЭЪ-
ЫЭдајШ 1398. ЫеЬадЭ жеийШјЭ жезЭЬ ркавме а веклнжма, Ьеб ШйзаЩкнајЭ
бдЭЯШ РйЭлШдШ ЪШзазШјк еЬ ончсемнг, лмнгнончсемнг Ье векийнг ава
ркавмнг.20 ЈЭЪЫЭдајШ јЭ ЭжайЭй ркавме, еиаг к јЭЬдег йзЭдкйбк бШЬШ ик
ДкЩзеЪоШда аЯзШЯава ЬажвегШйиба жзейЭий ЯЩеЫ ЯвеийШЪљШњШ њамеЪам
йзЫеЪШнШ, ЯШЬзЮШвШ Ье бзШјШ ЮаЪейШ.21 ЛШзШ БзШдбеЪаћ иЭ жедеЪе јШЪљШ
к ЬкЩзеЪШобаг жаигагШ жеоЭйбег XV ЪЭбШ, еЪеЫ жкйШ к иЪејийЪк ЪвШ-
ЬШзбЭ. ДкЩзеЪоШда јЭ 1402. ЫеЬадЭ ижегањк бШе лмнгнончсемт гнронђт,
ЬШ Ща йЭб дШ жзевЭћЭ 1405. ЫеЬадЭ ЯШ ЬкЩзеЪШобЭ ЪвШийа жеийШвШ ркавма
а веклнжма, пйе ЫеЪеза к жзавеЫ жеийЭжЭдег жевайаобег кижедк же-
зеЬанЭ БзШдбеЪаћ к деЪаг аийезајибаг ебевдеийагШ. МЭ йзЭЩШ ЫкЩайа
аЯ ЪаЬШ ЬШ иЭ иайкШнајШ дШ БШвбШдк жеивЭ АдЫезибЭ ЩайбЭ 1402. ЫеЬадЭ
дЭ геЮЭ жеаийеЪЭйайа иШ едег бејШ јЭ ЪвШЬШвШ 1389. бШЬШ јЭ жеЫадке
бдЭЯ КШЯШз, Ш ЪвШий жзЭкЯЭе БШјШЯай I, ава 1396. ЫеЬадЭ бШЬШ јЭ иШ же-
вайаобЭ инЭдЭ кбвењЭд Вкб БзШдбеЪаћ, a НигШдвајЭ аЯЪејЭЪШвЭ бљк-
одк жеЩЭЬк дШЬ мзапћШдибег беШванајег к Щана беЬ МабежељШ. МеЪа
аийезајиба momentum жзЭЬийШЪљШ ийШњЭ interregnum к бејЭ јЭ ЯШжШве
НигШдибе нШзийЪе аЯЩајШњЭг зШйеЪШ ЯШ дШивЭђЭ еигШдибеЫ жзЭийевШ
гЭђк БШјШЯайеЪаг иадеЪагШ. СШЬШ ик иЭ еЬаЫзШЪШва а гЭђкиеЩда езк-
ЮШда икбеЩа овШдеЪШ изжибам ЬадШийајШ КШЯШзЭЪаћ а БзШдбеЪаћ. ЛЭђк-
йаг, јеп ЯШ БШјШЯайеЪеЫ ЮаЪейШ 1402. ЫеЬадЭ, иШЬзЮШј а жзейебев Ьк-
ЩзеЪШобам жаиШгШ кжкћЭдам Ыеижеђа ЛШза кбШЯкјЭ дШ њЭд дЭЬЪеига-
ивЭд ШкйезайЭй гЭђк жзЭеийШваг овШдеЪагШ жезеЬанЭ БзШдбеЪаћ, аШбе
иЭ ДкЩзеЪоШда жеиЭЩде еЩзШћШјк а лмнгнончсемнл гнрондимт Ђкзђк.22
Maзаде жзЪЭдийЪе кдкйШз жезеЬанЭ БзШдбеЪаћ, жеиЪЭЬеоЭде јЭ а Ьзк-
Ыег ЬкЩзеЪШобег ЫзШђег, жзЭ иЪЭЫШ жейЪзЬШгШ е жеЬаЯШњк зШдајЭ ЬЭ-
жедеЪШдЭ еийШЪЭ. СШбе јЭ ДкЩзеЪШобШ ежпйадШ 9. јШдкШзШ, Ш жейег а 28.
гШзйШ 1401. ЫеЬадЭ аЯЬШвШ жейЪзЬк бејег иЭ кйЪзђкјЭ ЬШ ик БзШдаивШЪ
заЯдаоШз а ДеЩзеЪеј ЬајШб Ьепва ЬШ жеЬаЫдк ЬзШЫенЭдеийа БзШдбеЪаћШ

19
ЧканШ, 2011, 44-45.
20
Ирсн, 45-46.
21
РйејШдеЪаћ, 1929, 187-188; ЛвШЬЭдеЪаћ, 2007, 28.
22
РйејШдеЪаћ, 1929, 146.

171
же дШвеЫк „ЫеижеђЭ ЛШзЭ а њЭдам иадеЪШ“.23 И дШзЭЬдЭ ЫеЬадЭ к безЭ-
ижеЬЭднаја иЭ ЛШзШ дШЪеЬа бШе жзЪа ШЬзЭиШй, жШ йЭб едЬШ њЭда иадеЪа
ЫеижеЬад ГзЫкз а ЂкзШђ, пйе ЫеЪеза к жзавеЫ бедйадказШдег жзЭа-
гкћийЪк к ебЪазк жезеЬаодеЫ иШЪвШЬШзийЪШ.24
Оепйе е иШЬзЮШјк а лезга жзЭжаибЭ ДкЩзеЪдабШ иШ КШЯШзЭЪаг
дШивЭЬданагШ Ье 1395. ЫеЬадЭ дЭгШге адлезгШнајШ, йЭпбе јЭ дШжзШ-
Ъайа, дШ еидеЪк еЪШбЪЭ ЪзийЭ ЫзШђЭ, ЬеивЭЬдк ШдШвеЫајк аЯгЭђк жеЯана-
јЭ КШЯШзЭЪаћШ дЭжoизЭЬде жеивЭ 1389. ЫеЬадЭ, иШ иайкШнајег к бејеј ик
иЭ дШпва БзШдбеЪаћа жеивЭ 1396. ЫеЬадЭ. ИЯЪЭиде јЭ ЬШ иШ ежШЬШњЭг
гећа жезеЬанШ, игзћк бдЭЯШ КШЯШзШ а ВкбШ БзШдбеЪаћШ, њамеЪЭ кЬеЪа-
нЭ жзаЪзЭгЭде ЫкЩЭ дШ жевайаобег ЯдШоШјк, ЬШ Ща иЭ к аЯгЭњЭдаг
ебевдеийагШ њамеЪе жедеЪде жевайаобе кЯЬаЯШњЭ јШиде еоайеЪШве к
ЭжаийевШздаг аЯЪезагШ. ДажвегШйаобШ ЫзШђШ аЯ бШднЭвШзајЭ КШЯШзЭ-
ЪаћШ и бзШјШ XIV ЪЭбШ јЭ ЬеЪељде еЩагдШ а иШЬзЮШјдШ ЬШ Ща иЭ дШ еидеЪк
њЭ геЫвЭ зЭбедийзкаиШйа жејЭЬадЭ жзавабЭ к ЛезШЪибеј РзЩаја а кийШ-
деЪайа жевайаоба ЯдШоШј бдЭЫањЭ ЛаванЭ. Р ЬзкЫЭ ийзШдЭ, ЛШзШ БзШд-
беЪаћ иЭ ЯШјЭЬде иШ иЪејаг иадеЪагШ јШЪљШ к иЪејийЪк ШкбйезШ жзШЪдеЫ
оадШ йЭб 1405/1406. ЫеЬадЭ а йе к ЬШзеЪдана гШдШийазк ФавШдЬШз.25
Сег жзавабег, едШ иЭ бШе а к ЬкЩзеЪШобаг ЬебкгЭдйагШ јШЪљШ аижзЭЬ
иадеЪШ, пйе Ща ЫеЪезаве к жзавеЫ јеп кЪЭб ШбйкЭвдег жевайаобег
жзагШйк кдкйШз жезеЬанЭ.26 ОейЪзЬШ кижеийШЪљШњШ жкдеЫ кЫвЭЬШ Ые-
ижеђЭ ЛШзЭ а жезеЬанЭ БзШдбеЪаћ, жейЪзђЭдШ јЭ а к ЬкЩзеЪШобаг Ьебк-
гЭдйагШ аЯ ШжзавШ 1405. ЫеЬадЭ, ЫЬЭ иЭ ЛШзШ йайквапЭ бШе ркавма и
веклнжма гнронђа, оагЭ јЭ ЬеийаЫвШ ийШйки беја јЭ агШвШ њЭдШ гШјбШ
1398, Ш њЭд гкЮ дШјбШидајЭ жеоЭйбег 1395. ЫеЬадЭ.27 ЛеЮЭ иЭ ЯШбљк-
оайа ЬШ ик а бдЭЫањШ ЛаванШ а ЫеижеђШ ЛШзШ, иЪШбШ к иЪејеј ЬзЮШЪа, к
јЭЬдег жЭзаеЬк ЩавЭ дШ оЭвк жезеЬаодЭ ЪвШЬШЪадЭ жзейЭЮазШјкћа а
жеЬзЮШЪШјкћа иЪејЭ иадеЪЭ.
ПШЯвабШ к жевеЮШјк аЯгЭђк еЪЭ ЬЪЭ ЪвШЬШзбЭ дШ жеоЭйбк њаме-
ЪеЫ кЬеЪаобеЫ, кивеЪде ЫеЪезЭћа иШгеийШвдеЫ, жевайаобеЫ ЬЭвеЪШњШ Ща-
вШ јЭ ЪЭвабШ. И жезЭЬ игзйа бдЭЯШ КШЯШзШ, бдЭЫањШ ЛаванШ јЭ ЩавШ к
жзавана ЬШ к вЭйе 1389. ЫеЬадЭ коЭийЪкјЭ дШ ЬзЮШЪдег иШЩезк к бегЭ
ик кЯЭва коЭпћШ ШзмајЭзЭја ЛезШЪибЭ РзЩајЭ, ЬЭе жвЭгийЪШ а, пйе јЭ
дШјЪШЮдајЭ, жШйзајШзм РжазаЬед. ОзЭвегдЭ еЬвкбЭ еЪеЫ иШЩезШ, бејагШ

23
Ирсн, 143-144; БвШЫејЭЪаћ, 2004, 378.
24
РйејШдеЪаћ, 146; БвШЫејЭЪаћ, 2004, 380-381.
25
БкЩШве, 2001, 77-79; РжзЭгаћ, 2005, 437.
26
БвШЫејЭЪаћ, 2004, 378-379.
27
ЧканШ, 2011, 47.

172
јЭ еЬзЭђЭдШ ЬШљШ икЬЩадШ ЬзЮШЪЭ КШЯШзЭЪаћШ, ЩавЭ ик ЬедЭиЭдЭ кЯ иШ-
ЫвШидеий, геЮЬШ а дШ ЯШмйЭЪ бдЭЫањЭ ЛаванЭ. ОеЬзпбк, бејк јЭ йег
жзавабег ийЭбвШ, бдЭЫањШ ЛаванШ јЭ аибезаийавШ ЯШ ижзеЪеђЭњЭ еиЭ-
йљаЪам а бегжзегаидам жевайаобам еЬвкбШ к безаий иЪејам иадеЪШ,
жзЭ иЪЭЫШ бдЭЯШ РйЭлШдШ. Р ЬзкЫЭ ийзШдЭ, жзавабег жзЭкЯагШњШ жева-
йаобеЫ ЪеђийЪШ к ЬзЮШЪа БзШдбеЪаћШ, ЛШзШ дајЭ геЫвШ еЩЭЯЩЭЬайа йШ-
бШЪ, гШбШз а еЫзШдаоЭда, вЭЫайагайЭй а ийЭћа жеЬзпбк бвЭзШ а ЪвШ-
ийЭвЭ, беја ик еийШва дШ еЬкЯЭйаг йЭзайезајШгШ. ЛШзШ БзШдбеЪаћ јЭ
гезШвШ ЬШ иЭ икеоа иШ жеивЭЬанШгШ ШдйаеигШдибЭ жевайабЭ иЪеЫШ гк-
ЮШ. ЙдЭЫањШ ЛаванШ јЭ к дЭизЭђЭдаг гЭђкдШзеЬдаг жзавабШгШ дЭже-
изЭЬде жеивЭ ЙеиеЪибЭ ЩайбЭ геЫвШ ЬШ дШжзШЪа еЬЫеЪШзШјкћа жевайа-
оба аЯЩез а кЯ жеЬзпбк ЪзмШ РзжибЭ нзбЪЭ дШжзШЪа ейбвед еЬ жзЭйме-
ЬдЭ КШЯШзЭЪЭ ийзШйЭЫајЭ ЪеђЭњШ зШйШ жзейаЪ НигШдвајШ, оагЭ јЭ бШе
ЪШЯШв НигШдибеЫ нШзийЪШ еЩЭЯЩЭЬавШ ийШЩавдеий ЛезШЪибеј РзЩаја. ТивЭЬ
жзегЭњЭдам аийезајибам ебевдеийа еЬ 1389. Ье 1395/1396. ЫеЬадЭ, бШ-
ЬШ јЭ кбвењЭд Вкб БзШдбеЪаћ, ЛШзШ дајЭ геЫвШ ЬШ жзЭебзЭдЭ иайкШнајк
к иЪејк безаий а дШ иваоШд дШоад еокЪШ бШжШнайЭй ВкбеЪЭ ЬзЮШЪЭ. Т дЭ-
ЬеийШйбк гШдЭЪШзибеЫ жзеийезШ едШ јЭ, бШе жзЪШ к жезеЬаодег иШЪвШ-
ЬШзийЪк, ЩавШ икеоЭдШ иШ еигШдибаг зЭжзЭиШвајШгШ, икпйадибаг зЭЬк-
беЪШњЭг йЭзайезајШвдеЫ ежиЭЫШ ЬзЮШЪЭ, ЫкЩайбег иЪам ЯдШоШјдајам ЫзШ-
ЬеЪШ а Эбедегибам зЭикзиШ. ОзадкЬде кийкжШњЭ дШјЪЭћЭЫ ЬЭвШ аЯЫкЩљЭ-
дам жеиЭЬШ изеЬданагШ, дЭбШЬШ аЯ њЭдЭ гШйаодЭ, Ш иШЬШ жевайаоба
заЪШвибЭ жезеЬанЭ КШЯШзЭЪаћ, жзЭЬийШЪљШве јЭ ЬеЬШйде жедаЮЭњЭ.
РкЬЩадШ БзШдбеЪаћШ к дШЯдШоЭдег жЭзаеЬк ЯШЪаиавШ јЭ аибљк-
оаЪе еЬ ЪељЭ иквйШдШ БШјШЯайШ I, њЭЫеЪам ЬШљам еиЪШјШобам жвШдеЪШ а
ЫЭежевайаобам ебевдеийа бејЭ ик иЭ к јЭЬдег йзЭдкйбк ажШб ебзЭдквЭ к
безаий ЫеижеђЭ ЛШзЭ а њЭдам иадеЪШ. СШј жзЭебзЭй дШЫеЪЭийае јЭ еида-
ЪШо СагкзаЬибеЫ нШзийЪШ, СШгЭзвШд, дШжШЪпа аийеодЭ ЫзШданЭ БШјШЯа-
йеЪЭ ЬзЮШЪЭ к ЛШвеј АЯаја, дШ иШгег бзШјк XIV ЪЭбШ.28 ЈЭЬШд еЬ ЫвШЪдам
зШЯвеЫШ ЯЩеЫ бејам јЭ БШјШЯай I ЬЭвагаоде еокЪШе бШжШнайЭй ЬзЮШЪЭ БзШ-
дбеЪаћШ ЩавШ јЭ жейзЭЩШ ЬШ иЭ КШЯШзЭЪаћа, аШбе к йег йзЭдкйбк њЭгк
еЬШда ЪШЯШва, еЬзЮЭ к ийШњк ЬеЯазШдЭ, Шва ийШвдЭ дЭиаЫкздеийа. НигШд-
ибШ жевайабШ јЭ кЪЭб йЭЮавШ зШЪдегЭздег зШижезЭђаЪШњк кйанШјШ ња-
меЪам жеЬШдабШ, јЭз Ща, к икжзейдег, жзЭЪЭвабШ гећ дЭбеЫ еЬ мзапћШд-
ибам ЪШЯШвШ геЫвШ кЫзеЯайа ЬзЮШЪде-ЪШЯШвдк мајЭзШзмајибк ийзкбйкзк
НигШдибеЫ нШзийЪШ. МШ йШбШЪ дШоад БШјШЯай I јЭ пйайае Ъејда, Эбеде-
гиба бШжШнайЭй ЬзЮШЪЭ а еиаЫкзШЪШе бедйадкайЭй ижељдЭ, жзЭ иЪЭЫШ,

28
ЛШдйзШд, 2002, 58.

173
еиЪШјШобЭ жевайабЭ. НЬвкокјкћШ квеЫШ бдЭЯШ РйЭлШдШ КШЯШзЭЪаћШ к Ма-
бежељибеј Щана иЭжйЭгЩзШ 1396. а БШјШЯайеЪШ ийзШйЭпбШ жеиЪЭћЭдеий
ЬЭийШЩаваЯеЪШњк гЭђкиеЩдам еЬдеиШ изжибам ЪвШийЭеибам жезеЬанШ,
кивеЪава ик ийзкбйкздЭ ЬзкпйЪЭде-жевайаобЭ жзегЭдЭ. ИийеЪзЭгЭде
иШ кижеийШЪљШњЭг ЪвШийа КШЯШзЭЪаћШ дШ йЭзайезајШгШ бејагШ јЭ Ье
1395/1396. кжзШЪљШе Вкб БзШдбеЪаћ, БШјШЯай јЭ жзажзЭгШе а жзЭзШ-
ижеЬЭвк кйанШјШ кдкйШз ЛезШЪибЭ РзЩајЭ.29 ОеЬзЮШЪШјкћа дШзШийШњЭ
деЪам гећдабШ еваоЭдам к изжибег Ъејдег жвЭгийЪк жейоањЭдег КШ-
ЯШзЭЪаћагШ, БШјШЯай I јЭ ЮЭвЭе ЬШ бегжЭдЯкјЭ жейаибаЪШњЭ БзШдбеЪаћШ
а кижеийШЪа деЪк бедйзШйЭЮк дШЫвег кижедк бдЭЯШ РйЭлШдШ.30 Тбевабе
јЭ бдЭЫањШ ЛаванШ жеивЭ ЙеиеЪибЭ ЩайбЭ 1389. ЫеЬадЭ ийзЭжЭвШ еЬ
жевайаобам жейЭЯШ иЪеЫ ЯЭйШ ВкбШ БзШдбеЪаћШ а ЪеЬавШ жевайабк ЯШ-
пйайЭ кдкйзШпњЭ ийзкбйкзЭ ЛезШЪибЭ РзЩајЭ а ижељдам ЫзШданШ ЪЭ-
ЯаЪШњЭг ЯШ НигШдвајЭ, ЫеижеђШ ЛШзШ јЭ 1396. ЫеЬадЭ геЫвШ иШге ЬШ
жзамЪШйа дЭаЯЩЭЮде а жеЪвШоа иЭ жзЭЬ гШјбег а ЩзШћег беја ик, кЯ
ЬежкпйЭњЭ, ЪЭзеЪШйде а дШвеЫ, иквйШдШ БШјШЯайШ I, жейаидква иЪејЭ дШј-
ЩваЮЭ изеЬдабЭ дШ ибзегдЭ ЯЭгљапдЭ жеиЭЬЭ.
ТЯагШјкћа к зШЯгШйзШњЭ жевеЮШј ЫеижеђЭ ЛШзЭ 1396. ЫеЬадЭ,
геЮЭ иЭ аЯЪЭийа ЯШбљкоШб ЬШ јЭ ЭЫЯаийЭднајШ жезеЬанЭ ЯШЪаиавШ еЬ
еЩдШЪљШњШ ЪШЯШвдеЫ ийШйкиШ жзЭгШ БШјШЯайк I, Шва еЪеЫ жкйШ жеЬ аЯгЭ-
њЭдаг ебевдеийагШ а к ЬзкЫШоајЭг ЫЭежевайаобег ебзкЮЭњк дЭЫе пйе
јЭ йе Щае ивкоШј иШ ЛезШЪибег РзЩајег 1389. ЫеЬадЭ. МШЮШвеий, дЭ же-
ийејЭ дЭжеизЭЬда жеЬШна е ийкжШњк к ЪШЯШвда жевеЮШј ЛШзЭ а њЭдам
иадеЪШ жзЭгШ БШјШЯайк I ава дЭбШбЪег еЩдШЪљШњк ЪШЯШвийЪШ бејЭ јЭ иЪе-
јЭЪзЭгЭде, 1392. ЫеЬадЭ ЯШидеЪШе Вкб БзШдбеЪаћ, Шва јЭ аЯЪЭиде ЬШ ик к
ЬеЫШђШјагШ беја ик кивЭЬава дШ иШгег жеоЭйбк XV ЪЭбШ, БзШдбеЪаћа
Щава вејШвда жеЬШдана еигШдибеЫ ЪвШЬШзШ. ОЭзаеЬ еЬ 1396/1397. Ье
1400/1401. ЛШзШ БзШдбеЪаћ а њЭда иадеЪа жзеЪЭва ик дШ гШзЫада ЫвШЪ-
дам аийезајибам йебеЪШ, жзЭЬийШЪљШјкћа вШйЭдйШд жевайаоба жейЭд-
најШв к ийзШйЭпбеј бегЩадШйезана иквйШдШ БШјШЯайШ I. Деб јЭ к вЭйе
жеивЭ ЙеиеЪибЭ ЩайбЭ дШ гЭђкдШзеЬдег жвШдк кЫШзиба бзШљ ЖаЫгкдЬ
КкбиЭгЩкзпба зШокдШе дШ жевайаобе ава Ъејде иШЪЭЯдапйЪе иШ Вкбег
БзШдбеЪаћЭг, жеивЭ ЩайбЭ беЬ МабежељШ ЫеижеђШ ЛШзШ а њЭда иадеЪа
ЯШ жвШдеЪЭ ЙзШљЭЪадЭ ТЫШзибЭ ЪапЭ даик Щава жевайаоба зЭвЭЪШдйда.
Т лебкик кЫШзибеЫ бзШљШ дШпШе иЭ еигШдиба ЪШЯШв бдЭЯ, РйЭлШд КШЯШ-
зЭЪаћ, беја јЭ, жШзШЬебиШвде, иЪејег Ъејдег ЪЭпйадег а жеЮзйЪеЪШде-

29
БвШЫејЭЪаћ, 2009, 34-35; ЈЭогЭданШ, 2014, 200.
30
ЧканШ, 2014, 29-32.

174
пћк ЯШ БШјШЯайШ I ЬежзадЭе жезШЯк мзапћШдибЭ ЪејибЭ к ижегЭдкйеј
Щана.31 ОезЭЬ дШЪЭЬЭдам кдкйШзжевайаобам зШЯвеЫШ беја ик иЭ еЬдеиава
дШ еЫзШдаоЭњЭ гећа КШЯШзЭЪаћШ жеивЭ ивегШ ЯШЪЭзЭ ЪвШийЭвЭ 1398. Ые-
ЬадЭ, ЯШ иквйШдШ БШјШЯайШ I ик ЫеижеђШ ЛШзШ БзШдбеЪаћ а њЭда иадеЪа
агШва ЬеЬШйде а Эбедегиба, еЬдеиде ладШдиајиба ЯдШоШј, жзЭЪШимеЬде
ЯШмЪШљкјкћа еийШЪа ЬЭжедеЪШдеј к ДкЩзеЪдабк јеп ЯШ ЮаЪейШ ВкбШ
БзШдбеЪаћШ.
МШоад а ЬадШгабШ еЩдеЪЭ ЬзЮШЪЭ БзШдбеЪаћШ Щава ик жеЪЭЯШда
иШ ЪЭвабег ЪзЭЬдепћк ЬзШЫенЭдеийа бејЭ ик ВкбеЪа дШивЭЬдана окЪШва
к ДкЩзеЪдабк, Ш бејЭ јЭ БШјШЯай I ЮЭвЭе ЬШ аибезаийа ЯШ кЪЭћШњЭ иЪејЭ
ЩезЩЭдЭ гећа кеоа жзЭЬийејЭћЭЫ ебзпШјШ иШ СШгЭзвШдег.32 Т йег ига-
ивк, аийезаеЫзШлајШ јЭ а дШЪеЬавШ жебзЭйШњЭ ЪејдЭ бШгжШњЭ к ЛШвеј
АЯаја бШе јЭЬада ШзЫкгЭдй „ейбкжШ“ йЭзайезајШ БзШдбеЪаћШ еЬ еигШд-
ибеЫ ЪвШЬШзШ, гШЬШ ик зШЯвеЯа ЯШ зЭийШкзШнајк йЭ еЩвШийа жеийЭжЭде
иШЯзЭЪШва, бШбе ик КШЯШзЭЪаћа жеийШјШва жевайаоба оадавШн дЭеЫзШда-
оЭдеЫ кйанШјШ к нЭдйзШвдаг изжибаг еЩвШийагШ а дШзеоайе дШ иЭЪЭз-
даг ЫзШданШгШ жзЭгШ ЙзШљЭЪада ТЫШзибеј. Т зЭнЭдйдеј аийезаеЫзШла-
ја јЭ бедийШйеЪШде ЬШ јЭ „жевайаоба жеЪзШйШб“ гедШмањЭ ЈЭЪЫЭдајЭ 1398.
ЫеЬадЭ к йЭидеј ЪЭЯа иШ РйЭлШдеЪаг дЭЪЭзийЪег а ЫкпЭњЭг ЯШЪЭзЭ бзк-
ждЭ ЪвШийЭвЭ ЛезШЪибЭ РзЩајЭ.33 ОЭзаеЬ дЭжзабеидеЪЭдеийа КШЯШзЭЪа-
ћШ к изжибаг ЯЭгљШгШ ЪЭћ иЭ Щае ЪзЭгЭдиба зШийЭЫШе, жШ јЭ к еиЪай
АдЫезибЭ ЩайбЭ Щаве дЭежмеЬде дШжзШЪайа деЪа ЩШвШди жевайаобам
идШЫШ гЭђк изжибаг ЪвШЬШзибаг жезеЬанШгШ. ИЯШивШдана БзШдбеЪаћШ, Ш
жзЭ иЪЭЫШ ЫеижеђЭ ЛШзЭ, ЯШжеоЭва ик 9. јШдкШзШ 1401. жеЬаЯШњЭ ЬЭже-
ЯайШ к жзажзЭга еЩдеЪЭ ЬзЮШЪЭ.34 Се ЯдШоа ЬШ ик ЬеЫеЪеза иШ иквйШдег
БШјШЯайег I Щава ЪеђЭда дШјбШидајЭ йебег 1400. ЫеЬадЭ, Шва е њагШ,
дШЮШвеий, дЭгШге дабШбЪам ЪЭийа к аийезајибаг аЯЪезагШ.35 ЛеЮЭ иЭ
дШивкйайа, агШјкћа к ЪаЬк жзЭймеЬдЭ ЬажвегШйибЭ ШбйаЪдеийа гедШма-
њЭ ЈЭЪЫЭдајЭ к еокЪШњк ЛезШЪибЭ РзЩајЭ, ЬШ јЭ бШе жеЫвШЪШз жезеЬа-
одеЫ иШЪвШЬШзийЪШ к жзЭЫеЪезагШ коЭийЪеЪШвШ кжзШЪе ЛШзШ БзШдбеЪаћ.
Т иЪШбег ивкоШјк, дШ иЪег ибзегдег жеиЭЬк БзШдбеЪаћа даик жзЭЬ-
ийШЪљШва ЯдШоШјШд Ъејда жейЭднајШв, Ш зШйда бШжШнайЭй а геЩаваЯШнајк
ЪвШийЭвЭ иШ йЭзайезајШ бејЭ ик дШбдШЬде жеЪзШйава ейбкжег, БШјШЯайк
ик жзЭймеЬде геЫва еЩЭЯЩЭЬайа а КШЯШзЭЪаћа бШе жзаЪзЭгЭда Ыеиже-
ЬШза. СШ оањЭданШ ЫеЪеза к жзавеЫ гапљЭњк ЬШ јЭ жзЭЬШјШ ЬзШЫенЭ-

31
ЧканШ, 2009, 114-116.
32
Дадаћ, 1978, 164-166; БвШЫејЭЪаћ, 2000, 264.
33
Лапаћ, 2017, 52; Šuica, 2016, 98-99.
34
Дадаћ, 1978, 165.
35
Šuica, 2018, 92-93.

175
деийа иквйШдеЪеј ЩвШЫШјда аЫзШвШ жзЭикЬдк квеЫк к еЩдеЪа ЬзЮШЪЭ
БзШдбеЪаћШ. БШјШЯай I јЭ јеп јЭЬдег кеоа еЬикЬдЭ ЩайбЭ беЬ АдЫезЭ
еЬаЫзШе ЯШмйЭЪШд жевайаоба жейЭЯ беја гк дајЭ жегеЫШе ЬШ ежийШдЭ дШ
ЪвШийа, Шва јЭ ЯШйе к ЪЭвабеј гЭза егеЫкћае жеЪзШйШб ВкбеЪам дШивЭ-
ЬдабШ к жевайаобк аЫзк. Т бевабеј гЭза ик зШЯвеЯа зЭийШкзШнајЭ еЩвШ-
ийа БзШдбеЪаћШ Щава ладШдиајибе-ЪејдЭ жзазеЬЭ ЯШзШЬ БШјШЯайеЪеЫ
зШйШ иШ СШгЭзвШдег, Ш бевабе еЬзШЯ жейзЭЩШ иквйШдШ ЯШ еЫзШдаоЭњЭг
кйанШјШ КШЯШзЭЪаћШ, еийШјЭ жайШњЭ ейЪезЭде ЯШ ЬШљЭ аийезаеЫзШлибЭ
бедйЭбийкШваЯШнајЭ.
ОезЭђЭњЭг аийезајибам ебевдеийа к бејагШ ик иЭ дШвШЯавЭ бдЭ-
ЫањШ ЛаванШ а ЫеижеђШ ЛШзШ дШбед ЫкЩайбШ иЪејам гкЮЭЪШ, еЬдеиде
жзЭкЯагШњШ ЬзЮШЪдаобам квеЫШ, кбШЯШде јЭ дШ ижЭналаодеийа жеве-
ЮШјШ еЪЭ ЬЪЭ ЪвШЬШзбЭ к ЪзЭгЭдагШ жкдаг зШЯваоайам ЭЫЯаийЭднајШв-
дам аЯШЯеЪШ. Р ЬзкЫЭ ийзШдЭ, йзЭЩШве Ща дШЫвШиайа а еЬзЭђЭдЭ иайкШ-
најЭ ава бедйЭбий беја ик жзеаЯавШЯава аЯ жезеЬаодам ЪЭЯШ, Ш беја ик
кйанШва дШ њамеЪ жевайаоба жевеЮШј бзШјЭг XIV а жеоЭйбег XV ЪЭбШ.
ЗШ зШЯвабк еЬ бдЭЫањЭ ЛаванЭ ЯШ бејк иЭ дЭ геЮЭ жекЯЬШде кйЪзЬайа ЬШ
ва јЭ њЭд ЩзШй, ЮкжШд МабевШ, геЫШе кйанШйа дШ њЭде жевайаобе ЬЭ-
веЪШњЭ, ЛШзШ БзШдбеЪаћ јЭ агШвШ ЬЪШ ЩзШйШ а оЭйаза иЭийзЭ, еЬ бејам
јЭ иЪШбе агШе иЪејк ЯдШоШјдк жевайаобк квеЫк.36 ЛЭђк њагШ јЭ иЪШбШбе
дШјЯдШоШјдаја Щае ЩзШй, бдЭЯ, Ш жейег ЬЭижей РйЭлШд КШЯШзЭЪаћ, оајЭ јЭ
Ъејде а жевайаобе ШдЫШЮеЪШњЭ к дЭбевабе дШЪзШйШ жзЭикЬде кйанШве
дШ ЮаЪей ЛШзЭ а њЭдам иадеЪШ. Т ЪзЭгЭ бШЬШ иЭ зеЬае РйЭлШд КШ-
ЯШзЭЪаћ (1377), ЛШзШ јЭ ЪЭзеЪШйде агШвШ ЪапЭ еЬ ЬЪШЬЭиЭй ЫеЬадШ, јЭз
јЭ жзЭймеЬде к ЩзШбк иШ Вкбег БзШдбеЪаћЭг ЬеЩавШ иадеЪЭ ГзЫкзШ а
ЂкзђШ, оагЭ јЭ дШ жеизЭЬШд дШоад Щае еиаЫкзШд бедйадкайЭй КШЯШзЭЪЭ
веЯЭ.37 МЭжеизЭЬде жеивЭ ЙеиеЪибЭ ЩайбЭ, бШЬШ иЭ бдЭЫањШ ЛаванШ ик-
еоШЪШвШ иШ аЯШЯеЪагШ дШийШваг кжзШЮњЭњЭг КШЯШзЭЪеЫ жзЭийевШ, њЭда
иадеЪа ик Щава гШвевЭйда а дЭжеЬеЩда ЯШ икпйадибе коЭпћЭ к ЪвШийа.
ИШбе јЭ жедЭе йайквк бдЭЯШ, РйЭлШд јЭ к йе ЪзЭгЭ агШе иЪЭЫШ 12 ЫеЬадШ,
Ьеб кЯзШий гвШђЭЫ ВкбШ дајЭ геЫкћЭ жзЭнаЯде кйЪзЬайа – иаЫкзде дајЭ
агШе ЪапЭ еЬ 9 ЫеЬадШ, јЭз Ща бШе жкдевЭйШд иШ 16 ЫеЬадШ ЪЭћ гезШе
коЭийЪеЪШйа к ЩайбШгШ дШ ПеЪадШгШ, ава беЬ МабежељШ, е оЭгк дЭгШ
жаиШдам ЪЭийа. Р ЬзкЫЭ ийзШдЭ, к ЪзЭгЭ ВкбеЪеЫ кбвШњШњШ иШ жевайаобЭ
инЭдЭ 1396. ЫеЬадЭ, њЭЫеЪа а ЛШзада иадеЪа ик Щава жкдевЭйда, жШ ик
њамеЪШ ЩаевепбШ ЯзЭвеий, ЬзкпйЪЭда а жевайаоба ийШйки дЭжеизЭЬде
кеоа а дШбед АдЫезибЭ ЩайбЭ 1402. ЫеЬадЭ, геЫва жеЯайаЪде кйанШйа
дШ кЩзЯШдк зЭийШкзШнајк ЬзЮШЪЭ БзШдбеЪаћШ.

36
ОкзбеЪаћ, 1957, 15; РжШиаћ, 1991, 113.
37
ЧканШ, 2011 Ш, 236-237.

176
 ЛеЮЭ иЭ ЯШбљкоайа ЬШ јЭ бдЭЫањШ ЛаванШ, к еЬдеик дШ иЪејк
ћЭзбк бШЬШ јЭ жеийШвШ кЬеЪанШ, агШвШ жзЭЬ иеЩег ЪЭћа жезеЬаода аЯШ-
ЯеЪ ЬШ еЩЭЯЩЭЬа ийШиШЪШњЭ а жкд ЯШбедиба вЭЫайагайЭй жзЭкЯагШњШ ЪвШ-
ийа гШвевЭйдеЫ бдЭЯШ, РйЭлШдШ КШЯШзЭЪаћШ, к иЭдна жевайаобЭ дШЬгећа
ВкбШ БзШдбеЪаћШ. ЗШмЪШљкјкћа жзШЫгШйаодаг еЬвкбШгШ бејЭ јЭ Ьеде-
иавШ, жзавШЫеђШЪШјкћа иЭ жевайаобаг ебевдеийагШ, едШ јЭ бШе гШјбШ а
бШе жевайаоШз кижЭвШ ЬШ еЩЭЯЩЭЬа бедйадкайЭй ЬадШийајЭ а ејШоШ Ьз-
ЮШЪк.38 Т ЛШзадег ивкоШјк иайкШнајШ јЭ еЩздкйШ. ОкдевЭйийЪе ГзЫкзШ а
ЂкзђШ дајЭ агШве ЬеЪељдк жевайаобк йЭЮадк, дайа јЭ жзЭЬийШЪљве ЫШ-
зШднајк а иаЫкздеий ежийШдбШ жезеЬанЭ, Ш да ЬзЮШЪЭ. Рваодеий к же-
веЮШјк гШјбЭ а ћЭзбЭ геЮЭ иЭ ЪаЬЭйа к жзавабШгШ аЯ 1402. ЫеЬадЭ бШЬШ
ик аижзШйавЭ иЪејЭ иадеЪЭ к Щайбк беЬ АдЫезЭ. ЛаваоадШ еЩШ иадШ ик
ЩавШ аЯвеЮЭдШ зЭШвдеј ежШидеийа ЫкЩайбШ ЮаЪейШ, пйе Ща к ивкоШјк ЬШ
иЭ даик ЪзШйава аЯ ЩайбЭ, ЬзШгШйаоде аЯгЭдаве жевайаобк иайкШнајк к
ЛезШЪибеј РзЩаја. ОеЫаЩајег РйЭлШдШ а ВкбШ, ЛезШЪибШ РзЩајШ Ща
еийШвШ ЩЭЯ ЬазЭбйдеЫ гкпбеЫ дШивЭЬдабШ аЯ ЬадШийајЭ КШЯШзЭЪаћ. ЙШЬШ
јЭ вЭЫайагайЭй ЪвШийа а бедйадкайЭй ЬзЮШЪЭ к жайШњк, ЛШзШ јЭ 1402.
ЫеЬадЭ ЩавШ к ЩељЭг жевеЮШјк. ИШбе ик њЭда иадеЪа ГзЫкз а ЂкзШђ,
жежкй РйЭлШдШ а ВкбШ КШЯШзЭЪаћШ, ейапва иШ БШјШЯайеЪег Ъејибег к
ЛШвк АЯајк, дШјгвШђа иад, КШЯШз, дајЭ коЭийЪеЪШе к жемеЬк. НийШЪпа иШ
гШјбег дШ иЪејаг жеиЭЬагШ, КШЯШз БзШдбеЪаћ јЭ к ивкоШјк жеЫаЩајЭ
бдЭЯШ РйЭлШдШ а ВкбШ КШЯШзЭЪаћШ, жШ а иЪејЭ ийШзајЭ ЩзШћЭ, Щае јЭЬада
гкпба дШивЭЬдаб а јЭЬдЭ а ЬзкЫЭ ЬзЮШЪЭ.
Н йЭЮада йШЬШпњЭ жевайаобЭ иайкШнајЭ иЪЭЬеоа еЬвкбШ ВЭва-
беЫ ЪЭћШ ДкЩзеЪШобЭ ПЭжкЩвабЭ еЬ 1. иЭжйЭгЩзШ 1402. ЬШ е иЪег йзепбк
ейаидк ЩзеЬеЪЭ жкй РзЭЬеЯЭгљШ к жейзШЯа ЯШ коЭиданагШ ЩайбЭ аЯ еЩЭ
жезеЬанЭ, е оЭгк ик еЩШЪЭийава а Лаванк а ЛШзк.39 РвеЮЭдЭ а еиЭ-
йљаЪЭ еЬдеиЭ беја ик ЪвШЬШва аЯгЭђк ЛШзЭ а њЭдеЫ ЩзШйШ, РйЭлШдШ,
еиЪЭйваве јЭ жаиге ЬкЩзеЪШобам ЪвШийа кжкћЭде 12. ЬЭнЭгЩзШ 1402.
ЫеЬадЭ Ыеижеђа ЛШза.40 Т њЭгк иЭ, жезЭЬ гевЩа ЯШ зЭЫкваиШњЭ жеивеЪ-
де-ладШдиајибам ЬкЩзеЪШобам адйЭзЭиШ, кжкћкјк ЮЭљЭ ЬШ јеј иЭ пйе жзЭ
ЪзШйа иад ГзЫкз аЯ ЯШзеЩљЭдапйЪШ, Ш аийеЪзЭгЭде аЯзШЮШЪШ ЮШљЭњЭ
пйе јЭ к икбеЩк иШ ЩзШйег. Оаиге јЭ жеивШйе к јЭбк икбеЩШ аЯгЭђк КШ-
ЯШзЭЪаћШ а ЂкзђШ БзШдбеЪаћШ жеивЭ ЩайбЭ беЬ СзажељШ, бејШ иЭ еЬа-
ЫзШвШ к јЭиЭд аийЭ ЫеЬадЭ. ЛШзШ јЭ, иЪШбШбе, жзЪе ЩавШ жеиЪЭћЭдШ ЯШ-

38
Сегад, 2016, 91.
39
Iorga, 1899, 87; ОкзбеЪаћ, 1957, 22.
40
РйејШдеЪаћ, 1929, 147-148.

177
пйайа адйЭзЭиШ иЪејЭ ЬЭнЭ, Ш йЭб жейег жеЩељпШЪШњк еЬдеиШ иШ ЩзШ-
йег. ЙедШоде игазаЪШњЭ жзавабШ аЯгЭђк ЩзШйШ а иЭийзЭ Щаве јЭ еге-
ЫкћЭде РйЭлШдеЪаг а ЂкзђЭЪаг аЯгазЭњЭг а ЬедепЭњЭг еЬвкбЭ ЬШ
иЭийзаћ дШивЭЬа иЪеЫ кјШбШ дШ жзЭийевк.
Н адйагдеј ийзШда ЮаЪейШ љкЬа к изжибаг изЭЬњеЪЭбеЪдаг
аЯЪезагШ дЭгШ гдеЫе жеЬШйШбШ. ТЪаЬ к йШј ибзаЪЭда ЭгейаЪда иЪЭй еЩва-
беЪШд јЭ бњаЮЭЪдаг ЮШдзег а лкдбнајег аЯЪезШ, жежкй, бквйдам ижа-
иШ. ИжШб, дШ еидеЪк бедйЭбийкШваЯШнајЭ а жеизЭЬдам ежаиШ аЯ жејЭЬа-
дам дШзШйаЪдам аЯЪезШ, жежкй жемЪШвШ, геЮЭ иЭ ЬедЭбвЭ дШивкйайа
њЭЫеЪШ гаиШедШ икпйадШ.41 ЙШЬШ јЭ зЭо е кЬеЪаобег ЮаЪейк бдЭЫањЭ
ЛаванЭ а ЫеижеђЭ ЛШзЭ, аЯЪеза дЭ жзкЮШјк ЬеЪељде жеЬШйШбШ ЬШ Ща иЭ
дШжзШЪавШ ШзЫкгЭдйеЪШдШ бегжШзШнајШ. ЗШ бдЭЫањк Лаванк иЭ ЯдШ ЬШ јЭ
1391. ЫеЬадЭ ЬеоЭбШвШ дШ ЫзШдана ЛезШЪибЭ РзЩајЭ гепйа иЪеЫ гкЮШ
бејЭ ик жзЭдЭиЭдЭ аЯ еЩвШийа ВкбШ БзШдбеЪаћШ к КШЯШзЭЪк ЯШЬкЮЩадк
ПШЪШданк.42 МШбед йеЫШ, дШзеоайе жеивЭ ЯШгедШпЭњШ, геЫвШ јЭ дЭигЭ-
йШде жеиЭћаЪШйа а еЬзЮШЪШйа КШЯШзЭЪ ЫзеЩ. ЗШ зШЯвабк еЬ њЭ, и еЩЯа-
зег дШ йе ЬШ дајЭ жеЯдШйе гЭийе ЫЬЭ јЭ иШмзШњЭд Вкб БзШдбеЪаћ, Ш ЬШ
аЯЪеза дЭ жзкЮШјк Щаве бШбЪЭ ЬзкЫЭ жеЬШйбЭ, дЭ ЯдШ иЭ да ЬШ ва јЭ ЛШзШ
геЫвШ ЬШ жзаикийЪкјЭ жеЫзЭЩк иЪеЫ икжзкЫШ а дШ ЬеийејШд дШоад йкЫкјЭ
дШ њЭЫеЪег ЫзеЩк. ОеивЭЬња жегЭд ЛШзЭ јЭ аЯ јквШ 1423, Ш жзЭгШ йЭ-
бийк јЭЬдеЫ ЯШжаиШ кгзвШ јЭ 12. ШжзавШ 1425. ЫеЬадЭ.43
И бдЭЫањШ ЛаванШ а ЫеижеђШ ЛШзШ ик аЯЫкЩавЭ иЪејЭ гкЮЭЪЭ дШ
ебзкйШд дШоад. НЩЭ ик иЭ, ивЭЬЭћа адйЭзЭи а жзШЪШ ЬЭнЭ, ЩезавЭ ЯШ вЭ-
ЫайагайЭй а еокЪШњЭ ЬзЮШЪдеЫ дШивЭђШ иЪејам гкЮЭЪШ. ЛШјбШ а ћЭзбШ
ик бзШјЭг XIV ЪЭбШ еЬ икжзкЫШ еигШдибам дЭжзајШйЭљШ жеийШвЭ йШпйШ а
иЪШийабШ еигШдибеЫ иквйШдШ, Ш жзЭ иЪЭЫШ њЭЫеЪа ЪШЯШва. НЩЭ ик коЭийЪе-
ЪШвЭ кжзШЪљШњк ЬзЮШЪег дШ оЭвк жезеЬаодеЫ иШЪвШЬШзийЪШ ЯШјЭЬде иШ
иЪејаг иадеЪагШ. ЗШ зШЯвабк еЬ бдЭЫањЭ ЛаванЭ 1389. ЫеЬадЭ, ЛШзШ
1396. дајЭ агШвШ геЫкћдеий жевайаобеЫ аЯЩезШ. И жезЭЬ жзаЪзЭгЭдеЫ
еиажШњШ еЩвШийа КШЯШзЭЪаћШ жеивЭ ЙеиеЪибЭ ЩайбЭ, бдЭЫањШ ЛаванШ јЭ
кижЭвШ ЬШ еокЪШ йЭзайезајШвда а ЬзЮШЪда бШжШнайЭй. ЛШзШ јЭ иШ иаде-
ЪагШ еийШвШ ЫейеЪе ЩЭЯ еЩвШийа, зЭШвдеЫ жевайаобеЫ, ЭбедегибеЫ а Ьзк-
пйЪЭдеЫ бШжШнайЭйШ. ЙдЭЫањШ ЛаванШ јЭ дЭжеизЭЬде жеивЭ ЙеиеЪибЭ
ЩайбЭ 1389, жШ иЪЭ Ье изЭЬадЭ 1392. ЫеЬадЭ, бШе еигШдиба ЪШЯШв ЩавШ к
41
Tomin, 2013, http://www.knjizenstvo.rs/sr-lat/casopisi/2013/zenska-
knjizevnost-i-kultura/doprinos-zena-srpskoj-kulturi-srednjeg-veka (жзаийкжљЭде
04. 09. 2019).
42
ЧканШ, 2014, 135-139.
43
РйејШдеЪаћ, 1902, 75.

178
жевайаобег заЪШвийЪк иШ иЪејаг ЯЭйег, Ьеб јЭ ЛШзШ к ЯЩаЪШњагШ еЬ
1395/1396. агШвШ жзейаЪ иЭЩЭ НигШдвајЭ, иЪејк гШјбк а ЩзШћк. ХЭдШ
еЩдеЪЭ ЬзЮШЪЭ БзШдбеЪаћШ ЯШ ЛШзк јЭ ЩавШ иваодШ едеј бејк јЭ жеивЭ
ЙеиеЪибЭ ЩайбЭ жвШћШвШ њЭдШ гШјбШ – ЪШЯШвийЪе, ЪејибШ, йзаЩкй. Деб јЭ
ЛаванШ коЪзийавШ иЪејЭ ЪЭЯЭ иШ еигШдибаг ЬЪезег кЬШјег ћЭзбЭ Нва-
ЪЭзЭ ЯШ БШјШЯайШ I, ЛШзШ јЭ иаЫкздеий ЬзЮШЪЭ еЩЭЯЩЭЬавШ ейбкжег же-
иЭЬШ ЬзШЫенЭдеийагШ бејЭ ик иЪејЭЪзЭгЭде ЩавЭ ЬЭжедеЪШдЭ к ДкЩзеЪ-
дабк. ЙдЭЫањШ ЛаванШ јЭ жкйЭг ЬажвегШйајЭ а ЬеивЭЬдеЫ аЯЪзпШЪШњШ
ЪШЯШвдам еЩШЪЭЯШ еидШЮаЪШвШ иЪејк ЬзЮШЪк а коЪзпћаЪШвШ жевайаобк
жеЯанајк РйЭлШдШ, агШјкћа жзЭЬ иеЩег бедийШдйк ШкйезайШздЭ а бедЯа-
ийЭдйдЭ ЪвШийа иквйШдШ БШјШЯайШ I. ГеижеђШ ЛШзШ јЭ агШвШ гдеЫе гШњЭ
геЫкћдеийа а ЪзЭгЭдШ ЬШ к еЩдеЪљЭдеј ЬзЮШЪа езЫШдаЯкјЭ жевайабк
еЬзЭђкјкћа иЭ жзЭгШ оЪзийеј а гедевайдеј нЭдйзШвдеј ЪзмеЪдеј кжзШЪа
НигШдвајШ, јЭз јЭ ЪЭћ к вЭйе 1402. НигШдибе нШзийЪе, аЯЫкЩаЪпа икЪЭ-
зЭдШ, ЯШпве к дЭийШЩавШд жЭзаеЬ зШйеЪШ ЯШ дШивЭђЭ жзЭийевШ. ТжзШЪљШ-
њЭ ЬзЮШЪег к јЭбк гЭђкиеЩдам ЩезЩа БШјШЯайеЪам иадеЪШ, жзЭЬийШЪљШ-
ве јЭ ЯШ ЛШзк ЬзкЫШоајк Ъзийк жевайаобеЫ аЯШЯеЪШ к еЬдеик дШ едЭ, иШ
бејагШ иЭ иЪејЭЪзЭгЭде икеоШЪШвШ њЭдШ гШјбШ. Јеп јЭЬдШ ЩайдШ зШЯвабШ
аЯгЭђк еЪЭ ЬЪЭ ЪвШЬШзбЭ вЭЮа к оањЭдана ЬШ ЛШзШ, еЬ бШЬШ јЭ жзЭкЯЭвШ
кжзШЪљШњЭ ЬзЮШЪег БзШдбеЪаћШ, кЯ иЭЩЭ дајЭ агШвШ Ъзм РзжибЭ нзбЪЭ.
НЬдеиа БзШдбеЪаћШ иШ ФавШдЬШзег дШ иШгег бзШјк XIV ЪЭбШ ик ЪЭзе-
ЪШйде еийШва ЬеЩза, Шва ЪапЭ даик агШва еЬвкокјкћк жевайаобк йЭ-
Юадк бШе к ЪзЭгЭ ВкбШ БзШдбеЪаћШ дЭжеизЭЬде жеивЭ ЙеиеЪибЭ ЩайбЭ.44
СЭб жеЪЭљег ФавШдЬШзк аЯ 1405/1406. ЫеЬадЭ, ЛШзШ јЭ, ЫейеЪе аийеЪ-
зЭгЭде иШ ЩзШйег, ЬЭижейег РйЭлШдег КШЯШзЭЪаћЭг, еЩдеЪавШ бйайез-
ибк ЬЭвШйдеий жзЭгШ еЪег иЪЭйеЫезибег гШдШийазк.
МШ бзШјк, иагЩеваоба жеигШйзШде, икжзейдеий аЯгЭђк бдЭЫањЭ
ЛаванЭ а ЫеижеђЭ ЛШзЭ жзЭЬийШЪљШ еЬдеи жзЭЬШњШ, жШ а аийезаеЫзШ-
лајЭ жзЭгШ њамеЪаг гкЮЭЪагШ. Лаваоад гкЮ, ЬеЬкпЭ а ЛШзад ейШн,
бдЭЯ КШЯШз, жеийШе јЭ гкоЭдаб а иЪЭйайЭљ РзжибЭ нзбЪЭ. ЛШзад гкЮ,
ЫеижеЬад Вкб БзШдбеЪаћ, жеийШе јЭ к дШзеЬдеј йзШЬанаја жЭзиедала-
бШнајШ дШјЪЭћЭ аЯЬШјЭ а ЪЭзевегийЪШ, пйе јЭ еийШе ЬШ лаЫкзазШ а к
иШЪзЭгЭдег јШЪдег Ьаибкзик.45 СЭб дШ бзШјк XIX ЪЭбШ дЭжзШЪЬк бејк јЭ
Вкбк дШдЭве жзЭЬШњЭ, к дШкна ик аижзШЪава жзЭЬийШЪдана изжибЭ бза-
йаобЭ аийезаеЫзШлајЭ.46 Деб јЭ КШЯШзЭЪ ЫзеЩ жеийШе гЭийе меЬеоШпћШ,
ЯШ ВкбеЪаг иЭ јеп кЪЭб йзШЫШ. ИгШјкћа иЪЭ дШЪЭЬЭде к ЪаЬк, геЮЭ иЭ
44
РжзЭгаћ, 2005, 435-437.
45
Stojanović, 2010, 139.
46
ЧканШ, 2010, 9-14.

179
ЬедЭйа ЯШбљкоШб ЬШ јЭ ЛШзадШ ЬзЮШЪдаобШ квеЫШ ийЭбвШ жейЪзЬк дШ
ЬзЮШЪдег иШЩезк к зкЬдаобеј РзЭЩздана, бШЬШ јЭ њЭд иад, ЂкзШђ БзШд-
беЪаћ, жзеЫвШпЭд ЯШ дШивЭЬдабШ ЬЭижейШ РйЭлШдШ. СагЭ ик иЪа њЭда
дШжеза ЯШ еокЪШњЭ ЬзЮШЪЭ а жезеЬанЭ БзШдбеЪаћ ЬеЩава жкд аийезај-
иба игаиШе.

Summary

MARA BRANKOVIC AND THE PRESERVATION OF VUK

BRANKOVIC’S LEGACY
(Comparative analysis of two female rulers from the end of the 14th
century)

History of Mara, the daughter of Prince Lazar and Princess Milica,

equally represents specific historical epoch as well as the position of
Serbian female rulers and noble women at the end of the 14th century in
the Balkans. Mara was married around 1371 to the regional feudal
potentate, lord Vuk Brankovic, who belonged to the famous Serbian noble
family. After the political decline and imprisonment of her husband by
the Ottomans in the year 1395/6, Mara was compelled together with her
sons Grgur, Djuradj and Lazar to take care of the principality she
inherited as the legal heir. Her struggle to keep the family and reduced
territory politically relevant in turbulent times was a great challenge. As
the consequence of previously executed politics of her husband, she had
to face the retribution of Ottoman sovereign Bayezid I. To make the
situation additionally humiliating and politically challenging, sultan
decided that punishment had to be conducted by her mother and brothers
who took the most of the land properties belonging to Brankovic family.
Comparing Mara’s semi-reconstructed political life to the better known of
her mother, the conclusion that emerges is that both of them had to strive
for the physical existence of their families and principalities in partly
different ways. Unlike her mother, when she became the head of the
family, Mara had far less political options and that state of affairs made
her position essentially difficult. However, political changes the end of
14th century enabled Mara and her sons to establish themselves as the
relevant factor in the Ottoman Balkan policy framework. Redeeming
previously confiscated territories Mara renewed vassal position that

180
increased Ottoman financial and military capacity in the eve of the Battle
of Ankara (1402). At the same time, sultan Bayezid I supported the ascent
of her dynasty in order to get stronger control of his other vassals from
Lazarevic dynasty. Mara’s role in maintaining her deceased husband’s
political legacy was acknowledged at the State assembly when her son
Djuradj Brankovic was designated as the only successor of her brother
Despot Stefan Lazarevic. Mara Brankovic died in an unknown place on the
12th April 1425, not witnessing her son becoming the ruler of the Serbian
state.

Key words: Mara Brankovic, Princess Milica, Нttomans, Lazarevic

Principality, Brankovic Principality

ИЯЪеза а вайЭзШйкзШ:
- M. БвШЫејЭЪаћ, Савкадапрсвн т рпорйил зелљала онрке рлпси хапа
Упнча, МЭгШњаћа а КШЯШзЭЪаћа, БЭеЫзШЬ, 2004, 355-390.
- Л. БвШЫејЭЪаћ, Д. ЛЭЬШбеЪаћ, Ирснпија дпжавмнрси I, МеЪа РШЬ, 2000.
- Л. БвШЫејЭЪаћ, О издаји ики мевепи Втйа Бпамйнвића, ЗЩездаб ЛШйанЭ
изжибЭ ЯШ аийезајк, 79-80 (2009), 7-42.
- Л. Дадаћ, Обкарс Бпамйнвића, РзжибЭ ЯЭгљЭ к изЭЬњЭг ЪЭбк, БЭе-
ЫзШЬ, 1978, 148-177.
- Iorga N., Notes et Extraits pour sevri a l' historare des croisades II, Paris,
1899.
- Д. ЈЭогЭданШ, Пнреди рвеснгнпрйнг ламарсипа Свеснг Памсекејлнма т
Мнпаврйнј Спбији, ВвШий а гећ, ВвШийЭвШ ЛезШЪибЭ РзЩајЭ еЬ 1365. Ье 1402.
ЫеЬадЭ, ЙзкпЭЪШн, 2014, 183-206.
- ЙедийШдйад УавеЯел, Жисије деронса Ссеуама Лазапевића, РйШзШ
изжибШ бњаЮЭЪдеий к 24 бњаЫЭ, жзЭЪеЬ К. ЛазбеЪаћ, БЭеЫзШЬ, 1989.
- П. ЛШдйзШд, Ирснпија Орламрйнг хапрсва, БЭеЫзШЬ, 2002.
- Ђ. БкЩШве, Пнвеље Мапе Бпамйнвић и римнва јнј Гпгтпа, Ђтпђа и Лазапа
ламарсипт Хикамдапт, ОзавеЯа ЯШ бњаЮЭЪдеий, јЭЯаб, аийезајк а левбвез
LXV/LXVI иЪ. 1-4 (1999-2000), 77-105.
- П. ЛамШљоаћ, Лазап Хпебељамнвић, ирснпија, йткс, опедање, БЭеЫзШЬ,
1989.
- Р. Лапаћ, Од зелаљрйнг ймеза дн ймеза Спба – тздизање дн вкадапрйе
лнћи, ВвШий а гећ, ВвШийЭвШ ЛезШЪибЭ РзЩајЭ еЬ 1365. Ье 1402. ЫеЬадЭ,
ЙзкпЭЪШн, 2014, 7-20.

181
 - Р. Лапаћ, Кмегиња Микиха и Лазапевн маркеђе, ЛезШЪибШ РзЩајШ,
БЭеЫзШЬ, 2017, 47-52.
- А. ЛвШЬЭдеЪаћ, Пнвеље и оирла деронса Ссеуама, БЭеЫзШЬ, 2007.
- Л. ОкзбеЪаћ, Кћепи ймеза Лазапа, ЛЭвЩкзд, 1957.
- Д. РжШиаћ, А. ОШвШЪЭийзШ, Д. ЛзђЭдеЪаћ, Рнднркнвме сабкихе и гпбнви
рпорйиф димарсија и вкарсеке, БЭеЫзШЬ, 1991.
- Л. РжзЭгаћ, Бпамйнвићи и Хикамдап (1365-1427), ОзЭбадкй кижед,
РзжибЭ ЯЭгљЭ к жеЯдег изЭЬњЭг ЪЭбк, БЭеЫзШЬ, 2005, 421-438.
- Љ. РйејШдеЪаћ, Ссапи рпорйи заоири и масоири I, БЭеЫзШЬ, 1902.
- Љ. РйејШдеЪаћ, Ссапе рпорйе онвеље и оирла I-1, БЭеЫзШЬ – Рз. ЙШз-
веЪна, 1929.
- D. Stojanović, R. Vučetić i dr., Novosti iz prošlosti – znanje, neznanje,
upotreba i zloupotreba istorije, Beograd, 2010.
- Р. Сегад, М. ОевеЪадШ, Оци рпдацме, Лицмнрси и идеје рпорйнг рпедњег
вейа, МеЪа РШЬ, 2016.
- Doprinos žena srpskoj kulturi srednjeg veka, ЙњаЮЭдийЪе, оШиежаи ЯШ
ийкЬајЭ бњаЮЭЪдеийа, зеЬШ а бквйкзЭ 3 (2013).
- А. УеийабеЪ, Жема – излеђт впкиме и гпефа, ОзаЪШйда ЮаЪей к из-
жибаг ЯЭгљШгШ изЭЬњЭЫ ЪЭбШ, БЭеЫзШЬ, 2004, 323-366.
- Л. ЧканШ, Бисйа йнд Нийнонља т дект Кнмрсамсима Фикнзнуа, Иийе-
зајиба оШиежаи LVIII (2009), 109-124.
- Л. ЧканШ, Втй Бпамйнвић т дект Љтбнлипа Кнвацевића, ГвШи CDXIV
РАМТ, НЬЭљЭњЭ аийезајибам дШкбШ бњ. 15 (2010), 9-15.
- Л. ЧканШ, Дтбпнвацйа оирла: нгкедакн дптчсвемн-онкисицйиф опн-
лема т рпорйил зелљала (1389-1402), ГеЬапњШб ЯШ ЬзкпйЪЭдк аийезајк XVIII
иЪ. 2 (2011), 29-50.
- Л. ЧканШ, О лнгтћнј ткнзи Втйа Бпамйнвића т Кнрнврйнј бихи – опикнг
пазласпањт рпедњнвейнвме пасме сайсийе, РжегЭданШ ШбШЬЭгабШ РагЭ Ћа-
збеЪаћШ, ЗЩездаб зШЬеЪШ, бњ. 25, Иийезајиба адийайкй, БЭеЫзШЬ, 2011, 225-244.
- Л. ЧканШ, Напарсање мнвиф лнћмийа (1389-1402), ВвШий а гећ, ВвШ-
ийЭвШ ЛезШЪибЭ РзЩајЭ еЬ 1365. Ье 1402. ЫеЬадЭ, ЙзкпЭЪШн, 2014, 21-38.
- Л. ЧканШ, Втй Бпамйнвић – ркавми и веклнжми гнрондим, БЭеЫзШЬ, 2014.
- M. Šuica, S. Rudić, Princess Milica as the Ottoman vassal – one case of
multifaceted Serbian-Ottoman relations at the end of 14th century, ÇANAKKALE
ONSEKİZ MART ÜNİVERSİTESİ BALKAN VE EGE UYGULAMA VE ARAŞTIRMA
MERKEZİ ULUSLARARASI BALKAN TARİHİ VE KÜLTÜRÜ, Çanakkale, 2017,
88-102.
- M. Šuica, The Ottoman-Serbian Relations in The Framework of The Battle
of Ankara 1402, Ankara 1402 Savaşı Çerçevesinde Osmanlı-Sırb İlişkileri BÜTÜN
YÖNLERİYLE, ÇUBUK VE ÇEVRESİ, II. ULUSLARARASI SEMPOZYUMU,
Ankara, 2018, 97-98.

182
ликовна приношења
 „ОД ЕВРОПЕ ДО РУСИЈЕ“
Изкнжба ркийа Ейасепиме Бепјнрйиме-Ликићевић т рйкнот „Јеуили-
јимиф дама“ 2019. гндиме

МАЈЙПАЋЕ Н ТЛЕСМНРСИ
ЕЙАСЕПИМЕ БЕПЈНРЙИМЕ-ЛИКИЋЕВИЋ

Ркийап Паднвам Спмавах Лића, йаже:

Сн чсн нма пади је Тлесмнрс мнве гемепахије (New Age Art), йн-
ја тлесмихила днзвнљава да йнпирсе опеонзмасљиве опавхе т тлесмн-
рси, йпеипајтћи рвнјт тлесмнрс, роајајтћи рве нмн чсн ил ре рвиђа из
опнчкнрси, т рвнје мнвн тлесмицйн декн.
Йад онгкедасе њеме ркийе издакейа, видисе да је сн једам впкн
замасрйи онсйнвам пеакизал, йад опиђесе лакн бкиже, видисе да је сн
впкн змакацйи йнпичћем ейроперинмирсицйи онсез йнји је йапайсепи-
рсицам за ейроперинмизал, ндмнрмн менейроперинмизал; йад опиђесе јнч
бкиже, опилесићесе да ре ст маказе мейи опипндми ласепијаки, йнје
нма кеои ма окасмн йайн би днбика сейрстпт и сај ден лнгки бирлн да
рвпрсалн т емунплек.
Йада ре рве сн ронји, днбија ре New Age Art. Дайке, Ейасепима је
опедрсавмий Тлесмнрси мнве гемепахије тлесмийа, йнји ће рвнјил де-
кнл нбекежиси XXI вей.

Т ЛНЛ РПХТ ПТРИЈА И РПБИЈА – МЕШСН ЙАН БИНГПАУИЈА

Птрйа тлесмиха, Ейасепима Бепјнрйима-Ликићевић, пнђема је т

Лнрйви, т онпндихи онзмаснг апфисейсе, Јтпија Бепјнрйима. Диокнли-
пака је ма Апфисейснмрйнл уайтксест йнд айаделийа Лифаика Онрн-
фима, гкавмнг апфисейсе птрйе оперснмихе. Збнг снга ре апфисейстпа и
апфисейснмрйе унпле йнмрсамсмн „опнвкаце“ йпнз њемн вичедехемиј-
рйн рсвапакачсвн, циле је троека да йпеипа рнорсвеми кийнвми изпаз и
тцими га опеонзмасљивил. Ейасепимима љтбав опела Рпбији спаје отме
спи дехемије, нд йада ре 1989. гндиме из пндме Лнрйве оперекика т
Бенгпад, се ме цтди чсн ма њемил окасмила, ондједмайн кеои и гпа-
мдинзми, пале тз пале „рснје“ и птрйи и рпорйи гпаднви и њифнве зма-
лемиснрси, чсн мапавмн ме тлањтје тлесмицйе опийазе њемиф ркийап-
рйиф заоажања из нрсакиф евпнорйиф зелаља.

185
 Онпед Фикамдапа, йнји је јайн змацајмн рпорйн „ндкицје“, ма
ркийала Ейасепиме Бепјнрйиме-Ликићевић, онјављтјт ре и рпедњеве-
йнвми рпорйи ламарсипи Рнонћами и Љтбнрсиња, аки и цтвема бенгпа-
дрйа Рйадапкија и спијтлуакми бенгпадрйи ронлемий „Онбедмий“.
Гндиме 1997. онрсаје дипейснп гакепије Птрйнг Днла т Бенгпадт
и онрсаје једам нд мезвамицмиф албараднпа йткстпе Птрије и Рпбије,
йнја онрпедрсвнл језийа тлесмнрси роаја бпасрйе мапнде.
Сайн т рйкнот рвнг тлесмицйнг амгажлама, нма 1998. гндиме
нсвапа децијт кийнвмт чйнкт йпнз йнјт ће опнћи опейн 400 дехе, а мейи
нд њиф ће ре онснл тоираси ма вирнйе кийнвме чйнке и айаделије.
Изкагака је мебпнјамн отса ралнрсакмн т: пндмнј Птрији, Рпбији,
Атрспији, Упамхтрйнј, Лађапрйнј, Исакији, Бекнптрији и Уимрйнј. Дн-
бисмиха је бпнјмиф магпада и опизмања за рвнј тлесмицйи пад и фтла-
мисапмн амгажнвање, а мајдпаже рт јнј „Зкасма цесйа“, йнјт јнј је 1999.
гндиме дндекин Йнлисес за йткстпт Лнрйве и окайеса Рйточсиме гпада
Бенгпада за тцечће т фтламисапмил айхијала, леђт йнјила је и опийт-
ољање рпедрсава за изгпадњт Авакрйнг снпња.
Гндиме 2007. тцерсвтје т нрличљавањт емсепијепа т цтвемнл
бенгпадрйнл перснпамт „Птрйи хап“ ра 22 онпспеса птрйиф хапева и
оамнпалала Лнрйве, Рамйс Оесепбтпга, Бенгпада и онпндихе Мийнкаја
Пнламнва. Гндиме 2011. т Лнрйви т Хемспт птрйе дијаронпе нпгамизтје
заоажемт изкнжбт, тз онлнћ албараде Птрије, йан и две заоажеме изкнж-
бе ирсе гндиме т Бенгпадт, ме заонрсављајтћи ми марстое он онзмасил
лнрйнврйил гакепијала и йтксмил перснпамила т Лнрйви.
Зафваљтјтћи њнј, лмнги рпорйи тлесмихи изкагаки рт т Птрији,
Тйпајими и Бекнптрији, а ирсн сайн лмнги птрйи, тйпајимрйи и бекнпт-
рйи тлесмихи изкагаки рт т Рпбији, йнјт нма рласпа и нрећа рвнјнл
зелљнл.

Днотма бингпауије:

Сећал ре,
...йада рал илака 11 гндима онд тсихајел лнга нха онзмаснг
апфисейсе, йнји је јайн кеон хпсан, тоирака рал Лийнвмт чйнкт т хем-
спт Мнрйве, а йнја ре памије звака Гилмазија оакивамнвиф. Њт рт он-
фађака лмнга онзмаса илема из птрйе йткстпе (Мапима Цвесајева, Ам-
дпеј Бекиј...). Дипейснп чйнке бин је ркийап Евгемиј Лаоим ђай Ктопима и
Шевцемйа, два ркийапа птрйе авамгапде, йнји рт опиоадаки гптои „Бт-

186
бмнвиј Вакес“ (Капн Жамдап). Његнв асеље ре маказин т онсйпнвљт рса-
пимрйе згпаде опейн отса Хпала Хпирса Соарисеља ра цијиф опнзнпа ре
видека оамнпала Кпелља.
Сећал ре,
...т снј чйнки рал нресика опавт ркийапрйт аслнруепт. Начи
опнуернпи рт опиоадаки ирсимрйнј птрйнј имсекигемхији, традики рт мал
сайн онспебмт љтбав опела тлесмнрси, опела ирснпији тлесмнрси тн-
очсе и пазвики ирснвпелемн и љтбав опела птрйнј кисепастпи.
Внкил,
...внкил да отстјел, да виђал мнва опнрспамрсва, мнве гпаднве и
твей ле мамнвн имроипиче нмн мнвн виђемн. Внкил да пазличљал н Веме-
хији. О гпадт т йнјел рал бика 30-40 отса и мийада ли мије днвнљмн ви-
деси је онмнвн. Пнмейад рањал Вемехијт, и илал нрећај йан да рал салн
већ живека т мейнл опнчкнл живнст.
И чса јнч внкил,
...айн онрснје мейи опнрснпи йнје внкил, йнји ле имроипичт, н йн-
јила пазличљал, твей онлиркил ма Цпмт Гнпт. Виче отса рал илака
изкнжбе ма Свеснл Ссеуамт. Ооцињава ле са оепвнздама, йайн би Спби
пейки, ирйнмрйа, кеонса йалема, кеонса дпвећа, кеонса внде. Орећал са-
да ребе рарсавмил декнл се опипнде онгнснвн йад чесал ма Кпаљицимнј
окажи леђт нмил нгпнлмил дпвећел рсапил опейн 1.000 гндима.
И чса мајвиче внкил,
...мајвиче внкил бект, окавт и љтбицарст – засн чсн за леме нме
јерт бнје ваздтфа.

187
 Папиз

Самйс Песепбтпг

189
 Смежми Гпах

Наотчсема йтћа т Бецт

190
музичка приношења
4
193
194
 Оливера Цветић

ЈЕФИМИЈА1

Иропаћач вейнве, сифтјеч,

липичт киое, сичима сиња,
спеоес внчсамихе, липир липа,
сн рвески йакел – Љтбнрсиња.

У йпикт сале рсифнве сйач

ркнва жива ма меберйнл рвндт,
везеч онфвакт мисила дтче
хапт Казапт и рвнле пндт.

Зкасарсил везнл ирсима сеце

днй оерлнл љтбилн си рйтсе
рацтвај опавнркавља вен
бкагнркнвнл онйажи отсе.

Реупем:
Хнднцарма деронсихе,
лнмафињн, тздамихе,
оермийињн Јеуилија
лнкисва си рвеснл рија.

1
Йнлонзихија је роехијакмн оирама за йњижевмн-дтфнвмт ламиуе-
рсахијт „Јеуилијими дами“. Ппелијепмн је изведема ма нсвапањт 32. „Јеуи-
лијимиф дама“, 11. јтма 2019. гндиме, а царс да је опви изведе илакн је Пе-
вацйн дптчсвн „Бнчйн Јтгнвић“ (нрмнвамн 1870. гндиме) йнје дектје опи фпа-
лт Свесе Тпнјихе т Тпрсемийт.

195
4
фото-документација
4
 ФОТОГРАФИЈЕ 32. „ЈЕФИМИЈИНИХ ДАНА“
/11-13. јун 2019/

Јарлима Ссниљйнвић-Сснјамнвић Береда Гнпдаме Ђикар, атснпйе

гнвнпи „Пнфвакт рвеснл ймезт Лазапт“ мајбнље йњиге оерала

Микнвам Варић, опедрсавмий СО Тпрсемий, тптцтје магпадт „Јеуилијим вез“

оермийињи Гнпдами Ђикар

199
 Љтбича Ђидић Јама Акейрић Мипнркав Акейрић

Дтчйа Впфнвах Ппедпаг Бјекнчевић Икеама Упрт

Бтдилип Дтбай Стмциха Радткнвић-Тнпбиха Микам Мифајкнвић

200
Уцермихи ма нсвапањт „Јеуилијимиф дама“ – Љиљама Бпакнвић, Окивеп Његн, Верма
Раднвић, Винкеса Акейрић и Бтдилип Дтбай

На нсвапањт „Јеуилијимиф дама“ Певацйн дптчсвн „Бнчйн Јтгнвић“ опелијепмн је

извекн йнлонзихијт Микивнја Икића „Јеуилија“ ма рсифнве Окивепе Цвесић

201
 Ден отбкийе и тцермийа ма „Ойптгкнл рснкт“

Изкнжбт ркийа Ейасепиме Бепјнрйиме-Микићевић

нсвнпин је завицајми ркийап, Мипнљтб Фикионвић Фикилип

202
Уцермихи опнгпала ма опедрсављањт гндичњайа „Љтбнрсињрйа опимнчења“ бп. 4

„Спбрйи опавнркавми онјхи“ т онпси ламарсипа Љтбнрсиње

ма завпчмнј вецепи „Јеуилијимиф дама“

203
 Ден отбкийе ма нсвапањт „Јеуилијимиф дама“ т Лийнвмнл ракнмт Днла йткстпе

Ппед онцесай завпчме вецепи т онпси ламарсипа Љтбнрсиње

204
prilozi
4
светилници
4
 Јадранка Јагличић

„ЗНА ЈАБУЙА ШТО ДРУГИ НЕ ЗНАЈУ“1

Мнја онпндиха је једма нд бпнјмиф и рспадакмиф рпорйиф онпн-

диха ра Йнрнва и Меснфије.
Мнј нсах и лнја лајйа рт йидмаонвами из йтће рвнје и дн дама
дамачњег мичса ме змалн н њила.
Йтћа т йнјнј рт живеки онсотмн је рптчема. Секн т йнјел рт опн-
веки хен рвнј живнс је мерсакн заједмн ра рвила йнји рт ре т снл рспа-
чмнл царт т њелт засейки.
Гндимала рлн онйтчаваки да размалн мечсн н њила. Нирлн
троеки, а и дамар ме змалн мичса. Аки, лнј бпас је једмнл троен да днђе
дн маче оноаљеме и онптчеме йтће опед йнјнл га је рацейака ралн
мача јабтйа, онд йнјнл рлн мар спнје онпарки. Убпан је опегпчс зпекиф
окнднва и днмен иф т Йпаљевн леми и рерспала.
Ничса мије гнвнпин, ротрсин иф је т маче птйе. Тайн рлн загп-
љеми рве цесвнпн ћтсаки дтгн. Змаки рлн да је сн бин онздпав нд мачиф
пндисеља.
Пнрке лмнгн гндима рал нвт опицт иропицака оермийт и опи-
јасељт, Микнјт Раднвићт, рведнйт лмнгиф стжмиф ртдбима йнрнврйиф
Спба. Једмнга дама днчан је йнд леме и ме гнвнпећи ли мичса, оптжин
једам оаоип. Бика је сн маоирама „Јабтйа“, цими ли ре, ирса нма иропед
маче йтће йнје виче мела.
Есн, сайн је т лнје птйе днчка оерла „Зма јабтйа чсн дптги ме
змајт“, ма йнјт рал мечсн йармије маоирака лтзийт.
И, рад ли ре цими, да је, топавн, ма „Јеуилијимил дамила“ нва
оерла онвезака мар и нме йнјиф виче мела. И, ригтпма рал, да рт т сај
цар ра мала бики и нми мачи дтфнвми рвесикмихи, рвесисељи и лтце-
михи йнрнврйи, н йнјила је мајсацмије и мајкеоче оевака векийа Јеуи-
лија.

1
Перла је нсоевама 12. јтма 2019. гндиме ма „Јеуилијимил дамила“ т
рйкнот опедрсављања гндичњайа „Љтбнрсињрйа опимнчења“ бп. 4.

209
4
поводи
4
 Нада Мапимйнвић

ИЗКАГАЧЙА ДЕКАСМНРС ЛТЗЕЈРЙЕ ЗБИПЙЕ СПРСЕМИЙ

НД 2008. ДН 2017. ГНДИМЕ РА ОПИЙАЗНЛ ИЗКНЖБЕ
„РТЙЊЕ СПРСЕМИЧЙНГ ЙПАЈА“

АжийзШбй: Т зШЬк јЭ жзабШЯШдШ ЬЭиЭйеЫеЬапњШ аЯвШЫШобШ ЬЭвШ-

йдеий ЛкЯЭјибЭ ЯЩазбЭ СзийЭдаб к жЭзаеЬк еЬ 2008. Ье 2017. ЫеЬадЭ.
ОеиЭЩШд ЬЭе зШЬШ јЭ жеиЪЭћЭд ШбйаЪдеийагШ дШ жеийШЪна а ейЪШзШњк
аЯвеЮЩЭ „РкбњЭ йзийЭдаобеЫ бзШјШ“.

ЙљкодЭ зЭоа: ЛкЯЭј, ЛкЯЭјибШ ЯЩазбШ, аЯвеЮЩЭ, икбњЭ.

НРМИВАЊЕ ЛТЗЕѝРЙЕ ЗБИПЙЕ

ОзеЫзШгег зШЬШ ЗШјЭЬданЭ ЯШ бквйкзк ЯШ 1972. ЫеЬадк, Ш дШбед

НЬвкбЭ РбкжпйадЭ ежпйадЭ СзийЭдаб, лезгазШд јЭ ЛЭђкежпйадиба
аийезајиба ШзмаЪ иШ иЭЬапйЭг к ЙзкпЭЪнк. МШгЭзШ, ЫезЭ ЪЭћ жегЭдкйЭ
ЗШјЭЬданЭ ЯШ бквйкзк, ЩавШ јЭ ЬШ иЭ кжезЭЬе зШЬа а дШ ийЪШзШњк кивеЪШ
ЯШ лезгазШњЭ НЬЭљЭњШ гкЯЭјШ аЯ ЙзкпЭЪнШ. И АзмаЪ (беја иЭ йШЬШ
жзаЪзЭгЭде дШвШЯае к ЯЫзШЬа ЕбедегибЭ пбевЭ) а ЛкЯЭј, Щава Ща игЭ-
пйЭда к Йкћа ЙШйаћШ, ЯЬШњк бејЭ јЭ жеЬаЫШе кЫвЭЬда йзЫеЪШн а жеивШ-
даб к ЬзкЫеј жевеЪада XIX ЪЭбШ. ЛкЯЭј Ща иЭ ЩШЪае „окЪШњЭг а еЬзЮШ-
ЪШњЭг ижегЭдабШ ЬШљЭ а ЩваЮЭ жзепвеийа“.1
ОзЭЫеЪеза ебе ейбкжШ бкћЭ даик апва же жвШдк, йШбе ЬШ јЭ а
лезгазШњЭ НЬЭљЭњШ гкЯЭјШ еийШве ЬШ оЭбШ дЭбе ЩељЭ ЪзЭгЭ.
СЭб ик иЭ зШЬег дШ аибежШЪШњк дЭевайибеЫ вебШвайЭйШ ЧљаЪаб,
к иЭвк РйзШЫШза, еЬ ийзШдЭ бевЭЫШ аЯ МШзеЬдеЫ гкЯЭјШ к ЙзкпЭЪнк,
1983. ЫеЬадЭ, ийЪезава кивеЪа ЯШ лезгазШњЭ ивкЮЩЭ, бејШ Ща иЭ ЩШЪавШ
окЪШњЭг а жзЭЯЭдйШнајег гШйЭзајШвШ аЯ РйзШЫШзШ. СШбе јЭ, к ебЪазк
ХЭдйзШ ЯШ бквйкзк ПШЬдаобеЫ кдаЪЭзЯайЭйШ „ОзЪШ жЭйевЭйбШ“ „ЯШвШЫШ-
њЭг а кЯ жкдк жегећ дШјпазЭ ЬзкпйЪЭде-жевайаобЭ ЯШјЭЬданЭ“, жеоЭвШ
иШ зШЬег ЛкЯЭјибШ ЬЭвШйдеий, „бејШ Ща к ЬеЫвЭЬде ЪзЭгЭ йзЭЩШве ЬШ

1
РйШдбе БЯЭдаћ, „ЛкЯЭјибШ а ШзмаЪибШ ЬЭвШйдеий“, „СзаЩадШ“ Щз. 202,
ЫеЬадШ VII, СзийЭдаб, 22. 06. 1972, ийз. 5.

213
жзЭзШийЭ к гкЯЭј бегжвЭбидеЫ йажШ“.2 БеЫШйе дШивЭђЭ йзийЭдаобам иЭвШ,
Ш а жзелЭиаедШвде ежзЭЬЭљЭњЭ зШЬдабШ беја јЭ йк кжеивЭд (ЭйдевеЫ),
коадава ик ЬШ иЭ еиаг ШзмЭевепбЭ, елезга а ЩеЫШйШ ЭйдевепбШ ЯЩаз-
бШ.
ЛкЯЭјибШ ЬЭвШйдеий јЭ ЪапЭ еЬ ЬЭнЭдајк а же ЩавШ игЭпйЭдШ к
жзеийезајШгШ ПШЬдаобеЫ кдаЪЭзЯайЭйШ. Ск ик зЭШваЯеЪШдЭ а жзЪЭ аЯве-
ЮЩЭ, к жзеийезајШгШ бејЭ ЬШдШи безаийа ПШЬае СЭвЭЪаЯајШ СзийЭдаб. Ое-
ийШЪбЭ ик ЩавЭ кЫвШЪдег ШзмЭевепбe а Эйдевепбe а йанШвЭ ик иЭ йз-
ийЭдаобеЫ бзШјШ – еЩзШђаЪШвЭ ик иЪШбеЬдЭЪда ЮаЪей дШ иЭвк, ЯдШоШјдЭ
СзийЭдаоШдЭ, ЮаЪей к дЭевайк, Ш ЯШ ЪЭћЭ аЯвеЮЩЭ, бејЭ ик ЩавЭ зЭЯквйШй
ЯШјЭЬдаобеЫ зШЬШ иШ еийШваг гкЯЭјагШ к ебзкЮЭњк, безаийае иЭ жзе-
ийез КабеЪдеЫ иШведШ.3
ДЭЪЭЬЭиЭйам ЫеЬадШ ЛкЯЭјибШ ЬЭвШйдеий гЭњШ агЭ к ЛкЯЭјибШ
ЯЩазбШ,4 Ш ПШЬдаоба кдаЪЭзЯайЭй „ОзЪШ жЭйевЭйбШ“ к МШзеЬда кдаЪЭз-
ЯайЭй СзийЭдаб.5

ЗБИПЙЕ

ЛкЯЭјибк ЯЩазбк ЬШдШи оадЭ: ШзмЭевепбШ, ЭйдевепбШ а аийезај-

ибШ, Ш к лШЯа лезгазШњШ ик жШвЭедйевепбШ а кгЭйдаобШ ЯЩазбШ.
Апфенкнчйт збипйт оада жзШаийезајШ (ийШзајЭ а гвШђЭ бШгЭде
ЬеЩШ) а ШдйабШ. МШјЩзејдаја јЭ гШйЭзајШв аЯ жЭзаеЬШ дЭевайШ, гвШђЭЫ
бШгЭдеЫ ЬеЩШ, иШ вебШвайЭйШ ЧљаЪаб, аЯ иЭвШ РйзШЫШза. ЛШйЭзајШв жза-
жШЬШ ЪадоШдибеј бквйкза, Ш оадЭ ЫШ: ШдйзежегезлдЭ лаЫкзадЭ, ШгквЭ-
йа, ЮзйЪЭдана, жзеиежегезлда жебвежна, павШ а ижШйквЭ, йЭЫеЪа, иЭ-
базЭ, ШглезЭ, ЯЬЭвЭ а гадајШйкздЭ жеикЬЭ. Т иШзШЬња иШ МШзеЬдаг
гкЯЭјег аЯ ЙзкпЭЪнШ, к РйзШЫШзагШ ик 2016. а 2017. ЫеЬадЭ дШийШЪљЭдШ
ШзмЭевепбШ аибежШЪШњШ. РШ ШзмЭевепбаг зШЬеЪагШ иЭ дШийШЪаве 2018.
а 2019. ЫеЬадЭ, еЪеЫ жкйШ аибежШЪШњЭг к Паљнк а дШ жейЭик ЂкзеЪШоШ к
БеЫЬШњк.

2
ЉкЩанШ ЖаЪбеЪаћ, „ОЭзижЭбйаЪда жвШд зШЯЪејШ ЛкЯЭјибЭ ЬЭвШйдеийа
к ежпйада СзийЭдаб“, ПШЬдаоба кдаЪЭзЯайЭй „ОзЪШ жЭйевЭйбШ“ ХЭдйШз ЯШ бк-
вйкзк СзийЭдаб, деЪЭгЩШз 1983.
3
ВЭзељкЩ ВкбШпадеЪаћ, ѝЭвЭдШ ВкбоЭЪаћ, Мнмнгпауија ночсиме Тп-
рсемий, СзийЭдаб, 2016, ийз. 119.
4
Т ЬШљЭг йЭбийк ЛкЯЭј а ЛкЯЭјибШ ЯЩазбШ иЭ безаийЭ бШе иадедаг.
5
ВкбШпадеЪаћ, ВкбоЭЪаћ, Ирсн, ийз. 111.

214
 Апфенкнчйи ласепијак ра менкисрйнг маказичса т Сспагапила
6
(извнп: Мтзејрйа збипйа Тпрсемий)

ЗЩазбк ШдйабЭ оада ЪЭваба Щзеј дШвШЯШ, жзЭйЭЮде иШ жейЭиШ

ГзШЩШб к ОеоЭбеЪада: Щзејда загиба деЪШн аЯ зШЯваоайам жЭзаеЬШ,
лаЩквЭ, ЪзмеЪа ийзЭвШ а бежШљШ, йЭЫеЪа, ЬЭвеЪа дШбайШ, лзШЫгЭдйа
жеикЬШ.
Есмнкнчйт збипйт, бејШ иЪЭЬеоа е ЮаЪейк к йзийЭдаобег бзШјк и
жеоЭйбШ XX ЪЭбШ, иШоањШЪШјк жзЭЬгЭйа еЬ йЭбийавШ, ЬзЪЭйШ а бЭзШгабЭ.
Н ЬкЫеј йзШЬанаја йбШњШ еЪеЫ бзШјШ иЪЭЬеоЭ Щзејда ћавага, йбШданЭ а
икбњЭ, Шва а жЭпбаза, мШљадЭ, бепкљЭ, јЭвЭна, ваЩШЬШ… ЛЭђк жзЭЬгЭ-
йагШ еЬ ЬзЪЭйШ окЪШјк иЭ жељежзаЪзЭЬдЭ а ЯШдШйибЭ ШвШйбЭ, жеикђЭ а
ЬЭвеЪа жебкћийЪШ, жзЭиванЭ, ЪзЭйЭдШ, иШдЬкна ЯШ ЬЭЪејШобк ижзЭгк.
ЗЩазбк дШзеЬдЭ бЭзШгабЭ оадЭ: ведна, ћкжеЪа, аЩзана, ЪШЯЭ, йЭийајЭ,
ебЭ, бейвШјбЭ, жљеибЭ…

Ден есмнкнчйе збипйе

6
РЪЭ лейеЫзШлајЭ бејЭ ик безапћЭдЭ бШе авкийзШнајШ к еЪег зШЬк
жзажШЬШјк ЛкЯЭјибеј ЯЩазна СзийЭдаб.

215
 Ирснпијрйа збипйа, бејШ Ые-
Ъеза е ЩеЫШйеј аийезаја СзийЭдабШ а
ЯдШгЭдайаг ваодеийагШ бејЭ ик йк
ЮаЪЭвЭ, иШЬзЮа ЪШЮдЭ ЭбижедШйЭ,
бШе пйе ик: изЭЬњеЪЭбеЪда гШо, йкз-
ибШ иШЩљШ а еланазибШ иШЩљШ аЯ Оз-
ЪеЫ изжибеЫ зШйШ, жкпбШ Л-1871, ЮЭд-
ибШ йезЩанШ еЬ ШвжШбШ изЭЩзШ, йзЫе-
ЪШобШ бШиШ аЯ жзЪЭ жевеЪадЭ XX
ЪЭбШ, ЫзШђШдиба иШвед жезеЬанЭ Ра-
гаћ, ижШЪШћШ иеЩШ ЛавЭ Йзийаћ,
ийШза лейе-ШжШзШй аЯ зШЬњЭ жезе-
ЬанЭ ОЭпаћ, ЯШийШЪШ ДзкпйЪШ ЯШ йЭ- Ден ракнма онпндихе Силић
вЭиде ЪШижайШњЭ „ОШзйаЯШд“, лейеЫзШлајЭ дШийШвЭ аЯгЭђк ЬЪШ иЪЭйибШ
зШйШ, Шва а ЪЭваба Щзеј лейеЫзШлајШ аЯ ЮаЪейШ ЫзШЬШ аЯ ЪзЭгЭдШ
иенајШваийаобеЫ жЭзаеЬШ а жзенЪШйШ лШЩзабЭ ИФО „ОзЪШ жЭйевЭйбШ“,
жаигШ, ЬебкгЭдйШ, ЬажвегЭ а ЯШмЪШвданЭ, езЬЭњЭ а ваодЭ жзЭЬгЭйЭ
кЫвЭЬдам СзийЭдаоШдШ.
Ппипндњацйа збипйа јЭ дШјгвШђШ; жзЭЬийШЪљШ ижедк аЯгЭђк ЯШ-
пйайЭ жзазеЬЭ а гкЯЭјибЭ ЬЭвШйдеийа. ОзазеЬњШобШ ЯЩазбШ жзабкжљШ
а окЪШ ЫЭевепбе-жШвЭедйевепбЭ ЭбижедШйЭ (леиав ШгедайШ), йЭзаеве-
пбвЭ (ЯкЩ зкдШийеЫ гШгкйШ – Mammuthus primigenius), жШвЭеЯеевепбЭ
(бепйШда гШйЭзајШв аЯ ЪадоШдибЫ жЭзаеЬШ) а ездайевепбЭ (жзЭжШзШйа
жйанШ бејЭ дШийШњкјк йзийЭдаоба бзШј).
ЗШжеивЭда к ЛкЯЭјибеј ЯЩазна, иЪејаг ШбйаЪдеийагШ а ЯШвШЫШ-
њЭг к вебШвдеј ЯШјЭЬдана, ЩзаЫег е жебзЭйдаг а дЭжебзЭйдаг бк-
вйкздаг ЬеЩзагШ, жзЭЯЭдйеЪШњЭг гШйЭзајШвШ жеЪЭзЭдеЫ аг дШ окЪШњЭ,
бШе а жзаЩваЮШЪШњЭг а кбљкоаЪШњЭг пбевШ к иЪеј зШЬ жзЭбе зШЯдам
зШЬаеданШ а жзЭЬШЪШњШ, кйаок дШ лезгазШњЭ гкЯЭјибЭ жкЩвабЭ.
ГеЬадЭ 2000. ЛкЯЭј иЭ аЯ ЯЫзШЬЭ МШзеЬдеЫ кдаЪЭзЯайЭйШ лаЯа-
оба жзЭгЭпйШ к дЭЪЭваба еЩјЭбШй, ЯШдагљаЪЭ ШзмайЭбйкзЭ, беја иЭ дШ-
вШЯа дШ кЫвк ТванЭ ЖаЪШЬадШ АжеийевеЪаћШ а БзШћЭ ѝкЫеЪаћ. ЗЫзШЬк јЭ
жзејЭбйеЪШе зкиба ЭгаЫзШдй, ВШвЭзај ЛШйЪЭјЭЪ, 1953. ЫеЬадЭ ЯШ жейзЭЩЭ
жзЭЬпбевибЭ кийШдеЪЭ. ЗШЩШЪапйЭ јЭ агШве ЬЪЭ коаеданЭ а еЩЭ ик
жзЭйЪезЭдЭ к аЯвШЫШоба жзеийез. ВЭћа ЬЭе гкЯЭјибеЫ гШйЭзајШвШ иЭ а
ЬШљЭ дШвШЯае к коаеданШгШ а жеЬзкгк МШзеЬдеЫ кдаЪЭзЯайЭйШ, Ш ЬЭе
ШзмЭевепбеЫ гШйЭзајШвШ иЭ окЪШе к ЯШјЭЬдаобег ЬЭжек иШ йзийЭдаобаг
ШзмаЪег. И жезЭЬ ЯШЪаЬдеЫ гШйЭзајШвШ, беја јЭ жеиЭЬеЪШвШ, ЛкЯЭјибШ
ЯЩазбШ дајЭ агШвШ ийШвдк жеийШЪбк, Шва јЭ кижЭЪШвШ ЬШ бзеЯ аЯвеЮЩЭ

216
жзЭЯЭдйкјЭ аийезајк СзийЭдабШ а ебевадЭ еЬ дЭевайШ Ье ЬШдШи. ЗЩеЫ
дЭШЬЭбЪШйдам кивеЪШ к жеЬзкгибаг жзеийезајШгШ МШзеЬдеЫ кдаЪЭзЯа-
йЭйШ, ЫЬЭ ик иЭ окЪШва жзЭЬгЭйа, 2007. ЫеЬадЭ, ЬЭже иЭ жзаЪзЭгЭде игЭ-
пйШ к јЭЬдк еЬ жзеийезајШ ЯШ аЯвШЫШњЭ, ЫЬЭ иЭ јеп кЪЭб дШвШЯа.

Згпада Мтзејрйе збипйе

ЗЫзШЬШ ЛкЯЭјибЭ ЯЩазбЭ, еиаг ЬЪЭ жзеийезајЭ, еЬ бејам иЭ јЭЬдШ

безаийа бШе ЬЭже, Ш ЬзкЫШ ЯШ аЯвШЫШњЭ а квШЯдЭ жзеийезајЭ – меЬдабШ,
ЫЬЭ иЭ дШвШЯа ЬЭе ЫзШЬибЭ жеийШЪбЭ аЯ жзЪЭ йзЭћадЭ XX ЪЭбШ, еЬ жзе-
ийезајШ агШ јеп а: бШднЭвШзајк а дЭЪЭвабк бкмањк иШ гШвег еийШЪег.
Т ЬЪезапйк иЭ дШвШЯЭ „дШийзЭпданЭ“ – дШйбзаЪЭда ЬзЪЭда еЩјЭ-
бШй к еЩвабк ћазаваодеЫ ивеЪШ Г (же жзЪеЩайдег жзејЭбйк ЯШгапљЭд
бШе „бкћанЭ“ иШ ийШзаг ЯШдШйагШ), аЯЫзШђЭд 2006. ЫеЬадЭ, Ш ЫЬЭ иЭ, же
жейзЭЩа, к вЭйњаг гЭиЭнагШ еЬЪајШјк ЭЬкбШйаЪда жзеЫзШга к иШзШЬњда
иШ пбевШгШ (ЭбевепбЭ зШЬаеданЭ), ЩаЩваейЭбег (жзЭЬийШЪљШњЭ бња-
ЫШ), жзејЭбнајЭ лавгеЪШ, вабеЪдЭ беведајЭ ава ЬзкЫа иШЬзЮШја ЪЭЯШда
ЯШ дЭбЭ еЬ гШдалЭийШнајШ ава аЯвеЮЩа (жЭзлезгШдаиа а аЯвеЮЩЭ к
Мећа гкЯЭјШ, ЩзаЫШЬазиба зкоШб к ебЪазк еЩЭвЭЮШЪШњШ ДШдШ НгвШЬад-
ибам зШЬдам ШбнајШ...). Себег 2018. а 2019. ЫеЬадЭ ЯШЫзШђЭдЭ ик ЬЪЭ дШ-
ийзЭпданЭ бејЭ иЭ безаийЭ бШе ЬЭже.

217
 ИЗКАГАЦЙИ ОПНРСНП

НЬ 2000. Ье 2008. ЫеЬадЭ ЯШ аЯвШЫШњЭ ик иЭ безаийавЭ еЩЭ жзе-

ийезајЭ, дЭбШЬШпњЭ коаеданЭ, Ьеб јЭ квШЯда ЬЭе ивкЮае бШе меЬдаб.
ОзеийезајЭ ик ШЬШжйазШдЭ жеийШЪљШњЭг бедийзкбнајЭ еЬ аЪЭзанЭ, бејШ
иЭ жзеийазШвШ нЭвег ЬкЮадег ЯаЬШ, жебзаЪШјкћа жзеЯезЭ. ЗШ аЯвШЫШњЭ
иЭ, еЬ 2007. ЫеЬадЭ, еЬ бШЬШ јЭ ЬЭже жзЭиЭљЭд к јЭЬдк еЬ ЬЪЭ аЯвеЮЩЭдЭ
жзеийезајЭ, безаийа иШге јЭЬдШ жзеийезајШ ЬагЭдЯајШ 7 x 5 гЭйШзШ а же
жейзЭЩа квШЯда ЬЭе, меЬдаб ЬагЭдЯајШ 5 м 5 гЭйШзШ.7
ВзЭгЭдег јЭ, ЯЩеЫ ЬейзШјШвеийа а дЭлкдбнаедШвдеийа, бедийзк-
бнајШ кбвењЭдШ а 2011. аЯЪзпЭда гевЭзиба зШЬеЪа к жзеийезаја ЯШ
аЯвШЫШњЭ. Сег жзавабег јЭ ижкпйЭд жвШлед, аЯЫвЭйеЪШда ик а ебзЭоЭ-
да ЯаЬеЪа, Ш дШ Ъаиада еЬ 2 гЭйзШ ик жеийШЪљЭдЭ падЭ ЯШ аЯвШЫШњЭ а
бедийзкбнајШ иШ еиЪЭйљЭњЭг.

Изкнжбема
онрсавйа т
тказмнј
гакепији

НЬ 2019. ЫеЬадЭ иЭ к квШЯдег ЬЭвк/меЬдабк дШвШЯЭ ЭбижедШйа

ЪЭЯШда ЯШ ЮаЪей к СзийЭдабк.

7
ТвШЯдШ жзеийезајШ – меЬдаб јЭ же жейзЭЩа безапћЭд йШбеђЭ ЯШ аЯвШ-
ЫШњЭ, кбевабе ик аЯвеЮЩЭ же еЩагк ЯШмйЭЪШвЭ жзепазЭњЭ жзеийезШ, джз. Ые-
ийкјкћЭ аЯвеЮЩЭ: „ѝШгШв“ (ДзкпйЪе изжибе-зкибеЫ жзајШйЭљийЪШ аЯ ЙзШљЭЪШ, к
иШзШЬња иШ МШзеЬдаг гкЯЭјег аЯ ЙзШљЭЪШ), „МеЪадШза пжШдибеЫ ЫзШђШдибеЫ зШ-
йШ“ (ТЬзкЮЭњЭ „РЭзЪШдйЭи“ аЯ БЭеЫзШЬШ), иежийЪЭдЭ аЯвеЮЩЭ: „ОеЯезапда жвШ-
бШй“, „ОевШ ЪЭбШ МШзеЬдеЫ кдаЪЭзЯайЭйШ“...

218
 ИЗКНЖБЕ
МЭЬеийШйШб жзеийезШ дајЭ ижзЭоае ЯШжеивЭдЭ ЬШ агШјк ЮаЪЭ
аЯвеЮЩЭдЭ ШбйаЪдеийа, бејЭ ик ЪзЭгЭдиба ЬЭладаиШдЭ.

Изкнжбе нд 2008. дн 2017. гндиме

ЗЩеЫ жзЭЫвЭЬдеийа а ЩељЭЫ кЪаЬШ к аЯвеЮЩЭдк ЬЭвШйдеий ЛкЯЭј-
ибЭ ЯЩазбЭ, аЯвеЮЩЭ ик жзабШЯШдЭ йШЩЭвШзде, же ЫеЬадШгШ.
(СШЩЭвШ иШЬзЮа дШјеидеЪдајЭ жеЬШйбЭ е аЯвеЮЩШгШ: ЫеЬадк, дШ-
ЯаЪ аЯвеЮЩЭ, езЫШдаЯШйезШ / ШкйезШ а гЭийе ЫЬЭ јЭ аЯвеЮЩШ жеийШЪљЭдШ.)
П. БП. ГНДИМА МАЗИВ ИЗКНЖБЕ НПГАМИЗАСНП / ЛЕРСН
АТСНП

1. 2008. Оеж ПШјШ – ЮаЪей а ЬЭве ЛкЯЭјибШ ЯЩазбШ ЛкЯЭј

иЪЭпйЭдабШ П. Р. КШЯШзЭЪаћШ (ЛкЯЭј)
2. 2008. ЕбевепбЭ еЬвабЭ йзийЭдаобеЫ ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
бзШјШ ДЭјШд ВкјШдаћ
3. 2008. ОШЫШдиба еЩаоШја к ЮаЪейк ЛкЯЭј ЛкЯЭј
ийШдеЪдапйЪШ йзийЭдаобеЫ бзШјШ
4. 2008. ОвШбШйа дЭЪвШЬадам ЛкЯЭј ЛкЯЭј
езЫШдаЯШнајШ
5. 2008. ЛвШЬа йШвЭдйа – РвабЭ ЙзаийадЭ ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
Ладаћ ЙзаийадШ Ладаћ
6. 2008. ИЯвеЮЩШ зШЬеЪШ коЭидабШ ЛкЯЭј ЛкЯЭј
зШЬаеданЭ
„ЖЪзљШеданШ“
7. 2008. ПаЩШзибЭ ижзШЪЭ к йзийЭдаобег ЛкЯЭј ЛкЯЭј
бзШјк
8. 2008. РвабЭ СедајШ АдкпаћШ „ПШЯЫеЪез ЛкЯЭј, КТП ЛкЯЭј
иШ ЩЭвадег“
9. 2008. РйзШЫШза – дЭевайибе дШиЭљЭ ЛкЯЭј ЛкЯЭј
10. 2009. Ржезй к СзийЭдабк ЛкЯЭј К. иШвед
11. 2009. ВадеЫзШЬШзийЪе к йзийЭдаобег ЛкЯЭј КабеЪда
бзШјк иШвед
12. 2009. „ОзЪШ жЭйевЭйбШ“ – 60 ЫеЬадШ ЛкЯЭј КабеЪда
жеийејШњШ иШвед
13. 2009. МШпЭ ЩвШЫе ЛкЯЭј ЛкЯЭј
14. 2009. НжвЭгЭда жзеийез ЛкЯЭј ЛкЯЭј
15. 2009. ИЯШйбШда идеЪа ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
МШЬШ ГзШодЭз
16. 2009. ВШиШ ОежеЪаћ – зШйда лейеЫзШл ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
ЗШгШб бквйкзЭ
ВзњШобШ БШњШ

219
 17. 2009. Дежаидана пжШдибеЫ ЫзШђШдибеЫ ЛкЯЭј, ЧжШдиба ЛкЯЭј
зШйШ бквйкзда нЭдйШз
„РЭзЪШдйЭи“
18. 2009. РйШза ЯШдШйа – йбШњЭ ЛкЯЭј ЛкЯЭј
19. 2009. ВЭвкћЭ а ЪайЭЯеЪа зЭЬШ ЯгШјШ ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
ЖаЪејад АдЬзЭјаћ
20. 2009. ХзйЭЮа РгаљШдЭ Езбаћ ЛкЯЭј ЛкЯЭј
21. 2009. РЪЭйа ЪвШЬабШ МабевШј ЛкЯЭј ЛкЯЭј
22. 2010. ВЭвагазеЪаћ
ѝШгШв – маљШЬкЫеЬапњЭ йзШЬанајЭ ЛкЯЭј, МШзеЬда ЛкЯЭј
гкЯЭј ЙзШљЭЪе
23. 2010. ВзЭгЭжвеЪ – НЧ „Л. Ц. ЦШјбШ“ ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
НЧ „Л. Ц. ЦШјбШ“
24. 2010. ЖЭдЭ иЪег ЫзШЬк ЛкЯЭј, ЙКИР ЛкЯЭј
25. 2010. РзЭЬњеЪЭбеЪда ЫзШЬ ГзШЩеЪШн ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
ТГ „ѝЭзадад ЫзШЬ“
26. 2010. ОзаоШ е ЬзЪЭйк – ивабЭ ЕгавајЭ ЛкЯЭј ЛкЯЭј
27. 2010. ЛавеЪШдеЪаћ
ОвШбШйа йзийЭдаобеЫ жеЯезапйШ ЛкЯЭј ЛкЯЭј
28. 2010. БзШћШ Лкиаћ ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
МШзеЬда гкЯЭј
29. 2010. РзЭЬњеЪЭбеЪда ЫзШЬ ГзШЩеЪШн ЛкЯЭј,
ЙзкпЭЪШн ЛкЯЭј
(жедеЪљЭдШ аЯвеЮЩШ) ТГ „ѝЭзадад ЫзШЬ“
30. 2010. Леј жкй иЪавЭ – ивабЭ ЛШзадЭ ЛкЯЭј ЛкЯЭј
ѝШдбеЪаћ
31. 2010. РбЭвЭ дШ ЛезШЪа ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
ДЭјШд ВкјШдаћ
32. 2010. РЪЭй бзеЯ гејЭ еоа – лейеЫзШлајЭ ЛкЯЭј ЛкЯЭј
ЛавепШ ХЪЭйбеЪаћШ
33. 2011. МЭжзевШЯ – ивабЭ ѝеЪШдбЭ ПШпеЪаћ ЛкЯЭј ЛкЯЭј
34. 2011. НбкжШнајШ к ивабШгШ – ПШйда жвШбШй ЛкЯЭј, МШзеЬда ЛкЯЭј
1941-1944. гкЯЭј ЙзШљЭЪе
35. 2011. ЖЭдЭ иЪег ЫзШЬк ЛкЯЭј, ЙКИР ЛкЯЭј
36. 2011. РдеЪШњЭ зкбШгШ ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
МШЬШ ГзШодЭз
37. 2011. ИийезајШ адлезгШнајЭ – к икизЭй ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
ЬаЫайШваЯШнаја ПСВ СзийЭдаб
38. 2011. Т икизЭй „ѝЭлагајадаг ЬШдагШ“ ЛкЯЭј ЛкЯЭј
39. 2011. ВеЬЭданЭ жейеоШзЭ – дајЭ аг ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
жзейЭбвШ ЪеЬШ, Ш да ЪзЭгЭ ДЭјШд ВкјШдаћ
40. 2011. ПкибЭ жзШЪеивШЪдЭ нзбЪЭ к ЗШжШЬдеј ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
ЕЪзежа ДзкпйЪе изжибе-
зкибеЫ жзајШйЭљ.

220
41. 2011. „ѝЭлагајада ЬШда“ ЛкЯЭј ЛкЯЭј
42. 2011. ЧШв еЬ иЪавЭ – ивабЭ ЛШзадЭ ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
ѝШдбеЪаћ ЛШзадШ ѝШдбеЪаћ
43. 2011. ВејбШд ЂкзђЭЪаћ – ивабЭ ЛкЯЭј, КТП ЛкЯЭј
44. 2011. ОевШ ЪЭбШ МШзеЬдеЫ кдаЪЭзЯайЭйШ ЛкЯЭј ЛкЯЭј
45. 2011. РзЩајШ бејШ дЭийШјЭ – ивабЭ ПШйегазШ ЛкЯЭј ЛкЯЭј
ЛајШйеЪаћШ
46. 2011. ДШда гШвЭ ЪеЬЭ ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
ДЭјШд ВкјШдаћ
47. 2012. УейеЫзШлајЭ ШзмайЭбйедибам ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
еийЪШзЭњШ МабевШјШ ОЭйзеЪаоШ ДзкпйЪе изжибе-
ЙзШидеЪШ зкибеЫ зајШйЭљийЪШ
„ОкбеЪдаб ПШјЭЪиба“
48. 2012. РвеЩеЬШд ѝеЪШдеЪаћ (1869-1958) ЛкЯЭј
49. 2012. ИЯ ЫЭевепбЭ жзепвеийа йзийЭдаобеЫ ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
бзШјШ ЛавШд TзалкдеЪаћ
50. 2012. УейеЫзШлајЭ ѝеЪШдЭ ПШбЭЯаћ аЯ ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
ВзњШобЭ БШњЭ ѝеЪШдШ ПШбЭЯаћ
51. 2012. ИЯвеЮЩШ ЩШйабШ БаљШдЭ ЙзШЫкљШн аЯ ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
ВзњШобЭ БШњЭ БаљШдШ ЙзШЫкљШн
52. 2012. ѝАЗЗЛН, ивабЭ МЭдШЬШ ЛавепЭЪаћШ ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
аЯ ЙзкпЭЪнШ МЭдШЬ ЛавепЭЪаћ
53. 2012. ИЯвеЮЩШ ивабШ иШ 1. гЭђкдШзеЬдЭ ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
вабеЪдЭ беведајЭ к ГезњЭг ДкЩаок НЙХ „ПЭлезгШди“
54. 2012. ЖЭдЭ иЪег ЫзШЬк ЛкЯЭј, ЙКИР ЛкЯЭј
55. 2012. УейеЫзШлајЭ, СегаивШЪШ ЛкЯЭј, СегаивШЪ ЛкЯЭј
ДагайзајЭЪаћШ СегШбШ ДагайзајЭЪаћ
СегШбе
56. 2012. ГзШлабЭ, ЛавШд ДеЬаћ ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
ЛавШд ДеЬаћ
57. 2012. ОвайбЭ ЪеЬЭ гезШЪибЭ зШЪданЭ ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
ДЭјШд ВкјШдаћ
58. 2012. ЙШзабШйкзаийа вебШвдеЫ ваийШ ЛкЯЭј ЛкЯЭј
59. 2012. ИЯ ЛкЯЭјибЭ ЯЩазбЭ ЛкЯЭј ЛкЯЭј
60. 2012. ЉкЩапШ ВкбШЬадеЪаћ (1912-1973) ЛкЯЭј ЛкЯЭј
61. 2013. РжегЭдана зкибам дЭагШзШ ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
ДзкпйЪе изжибе-
зкибеЫ жзајШйЭљийЪШ
„ОкбеЪдаб ПШјЭЪиба“

221
 62. 2013. ЦШза ОезйкЫШвШ, зЭжзеЬкбнајЭ ЛкЯЭј, КТП ЛкЯЭј
гедейажајШ, Вабйез БЭве
63. 2013. МШ ЬШибШгШ ЮаЪейШ, нзйЭЮа АвЭдШ ЛкЯЭј, АвЭд Дагаћ ЛкЯЭј
ДагаћШ
64. 2013. ЖЭдЭ иЪег ЫзШЬк ЛкЯЭј, ЙКИР ЛкЯЭј
65. 2013. Т жейзШЯа ЯШ иежийЪЭдаг, ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
лейеЫзШлајЭ, БејШд ВЭиЭвадеЪаћ БејШд ВЭиЭвадеЪаћ
66. 2013. ЖаЪей бзеЯ жШбШе, жШбвег бзеЯ ЛкЯЭј, РйШдбШ ЛкЯЭј
ЮаЪей, РйШдбШ ЂабШдеЪаћ-ЛШзаћ ЂабШдеЪаћ-ЛШзаћ
67. 2013. ИижеЬ ћавагШ, аЯвеЮЩШ а ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
жЭзлезгШди ТЬзкЮЭњЭ УЛИ
68. 2013. ИбедШ, аЯвеЮЩШ а жЭзлезгШди ТЬзкЮЭњЭ УЛИ ЛкЯЭј
69. 2013. ИийезајШ мвЭЩШ к йзийЭдаобег ЛкЯЭј ЛкЯЭј
бзШјк
70. 2013. ЗЭгљШ жзаоШ, аЯвеЮЩШ ЫздоШзајЭ ЛкЯЭј ЛкЯЭј
71. 2013. РйзШЫШза ЛкЯЭј ЛкЯЭј
72. 2014. ВЭоайа бзкЫ МШзеЬда гкЯЭј КабеЪда
ЗШјЭоШз ЛкЯЭј иШвед
73. 2014. ГзШЬибШ бкћШ СзийЭдаб ЛкЯЭј ЛкЯЭј
74. 2014. 15 ЫеЬадШ МАСН ЩегЩШзЬеЪШњШ ЛкЯЭј, ЛавЭд КабеЪда
Цкљаћ иШ РШЪЭЯег иШвед
ШЬгазШвШ а
ЫЭдЭзШвШ
75. 2014. ИЯвеЮЩШ ЬЭојам зШЬеЪШ вабеЪдЭ ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
зШЬаеданЭ „НйЪезЭда ШйЭљЭ“
76. 2014. „НйЪезЭда ШйЭљЭ“
ЛкЯаоба адийзкгЭдйа ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
изЭЬњеЪЭбеЪдЭ РзЩајЭ ДкпШд ОежеЪаћ
77. 2014. ИЯвеЮЩШ зШЬеЪШ жевШЯдабШ ЛкЯЭј, АвЭбиШдЬШз ЛкЯЭј
вабеЪдЭ зШЬаеданЭ АвЭбиШдЬзШ ЦабШвШ
78. 2014. ЦабШвЭ
КЭй аЯдШЬ ЪеЬежШЬШ ИЫкШЯк ЛкЯЭј, СегаивШЪ ЛкЯЭј
ДагайзајЭЪаћ
СегШбе
79. 2014. ѝШЫеЬадШ а КЭЪШо к Скзибе- ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
изжибег зШйк (1876-1978) Дкпбе ГзЩеЪаћ
80. 2014. ЙКИР дШ гШдалЭийШнаја ЛкЯЭј, СкзаийаобШ ЛкЯЭј
„СзийЭдаб дШ ЛезШЪа“ езЫШдаЯШнајШ
СзийЭдаб
81. 2014. РвабЭ РвеЩеЬШдШ ЙШзШќаћШ ЛкЯЭј, КТП ЛкЯЭј
82. 2014. ЛавкдбШ РШЪаћ, мЭзеадШ ВЭвабеЫ ЛкЯЭј, КабеЪда
зШйШ РвШђШдШ ЗШзаћ иШвед

222
 83. 2014. СзийЭдаоба бзШј к жзЪаг ЬШдагШ ЛкЯЭј КабеЪда
ВЭвабеЫ зШйШ иШвед
84. 2014. ОзЭЯЭдйШнајШ жзЪЭ лШЯЭ жзејЭбйШ ЛкЯЭј ЛкЯЭј
„ИЯзШЬШ зЭжвабЭ дЭевайибЭ
лаЫкзадЭ и БвШЫейадШ“
85. 2014. ИЯгЭђк лезгЭ а лкдбнајЭ – ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
аЯвеЮЩШ кдабШйдам йезЩа ЛањЭ ЛањШ СШзвЭ
СШзвЭ
86. 2014. НЮаЪљШЪШњЭ жзепвеийа – ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
ОзЭЯЭдйШнајШ ЬзкЫЭ лШЯЭ жзејЭбйШ АдШ а РйЭЪШд
„ИЯзШЬШ зЭжвабЭ дЭевайибЭ Ђкзаоаћ
лаЫкзадЭ и БвШЫейадШ“
87. 2014. Ржезйиба ЪзЭгЭжвеЪ ЛкЯЭј ЛкЯЭј
88. 2014. 65 ЫеЬадШ „ОзЪЭ жЭйевЭйбЭ“ ЛкЯЭј ЛкЯЭј
89. 2015. ЉкЩаг зкбЭ ЛкЯЭј ЛкЯЭј
90. 2015. ОйанЭ дШпЭЫ бзШјШ ЛкЯЭј ЛкЯЭј
91. 2015. ЙТД „ОзЪШ жЭйевЭйбШ“ – 70 ЫеЬадШ ЛкЯЭј, ЙТД „ОзЪШ КабеЪда
еЬ еидаЪШњШ жЭйевЭйбШ“ иШвед
92. 2015. Звеоада ВЭзгШмйШ ЛкЯЭј, КабеЪда
ЛадаийШзийЪе ЯШ иШвед
зШЬ, ЯШжепљШЪШњЭ,
ЩезШобШ а
иенајШвдШ жайШњШ
93. 2015. ѝЭз гЭда јЭ ЮШе ЛкЯЭј, ИийезајибШ ЛкЯЭј
иЭбнајШ ГагдШЯајЭ
„Вкб ЙШзШќаћ“
94. 2015. 70 ЫеЬадШ ивеЩеЬЭ ЛкЯЭј, РШЪЭЯ ЛкЯЭј
ЩезШнШ
95. 2015. ИЯвеЮЩШ ЬЭојам зШЬеЪШ иШ ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
ивабШзибЭ беведајЭ МШйШвајШ Рйепаћ
96. 2015. ПЭйзеижЭбйаЪШ нзйЭЮШ ЛаћЭ ЛкЯЭј, ЛаеЬзШЫ- КабеЪда
БШјаћШ ЛаћШ БШјаћ иШвед
97. 2015. РйШзе а дЭийШве ЪећЭ РзЩајЭ ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
ОзазеЬњШоба
гкЯЭј БЭеЫзШЬ
98. 2015. МЭЪЭдбШ ПШјбеЪаћ – ивабЭ а ЛкЯЭј, КабеЪда
нзйЭЮа ЛШйајШ ПШјбеЪаћ иШвед
99. 2015. ЙдЭЯ КШЯШз а њЭЫеЪШ жезеЬанШ ЛкЯЭј, ЛаеЬзШЫ- ЛкЯЭј
ЛаћШ БШјаћ
100. 2015. ЗезШд а ЛШйајШ ПШјбеЪаћ - РвабЭ ЛкЯЭј, КабеЪда
ЛШйајШ ПШјбеЪаћ иШвед

223
101. 2015. Њкјезб, Њкјезб – лейеЫзШлајЭ ЛкЯЭј, СегаивШЪ ЛкЯЭј
СегаивШЪШ ДагайзајЭЪаћШ ДагайзајЭЪаћ
СегШбШ СегШбе
102. 2015. СзийЭдаб дШ ЛезШЪа – ЛкЯЭј ХЭдйШз
лейеЫзШлајЭ ЫзШЬШ
103. 2015. ЦШзеЩда жзийаћа – ЬЭоја зШЬеЪа ЛкЯЭј ЛкЯЭј
„ХЭдйзШ к Щеја“
104. 2015. ДЪЭ ийзШдЭ гЭЬШљЭ – ДзкЫа ЛкЯЭј ЛкЯЭј
иЪЭйиба зШй к СзийЭдабк
105. 2015. ЙШбе иге геийава ЛезШЪк ЛкЯЭј КабеЪда
иШвед
106. 2015. Ажеийева XXI ЪЭбШ ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
ОзШЪеивШЪда
гаиаедШзиба
нЭдйШз „Н. ДШдаве
РаиејЭЪ“ жза РОХ
107. 2015. РбквжйкзЭ – СегШ Сегаћ ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
СегШ Сегаћ
108. 2015. ДЭојШ мкгШдайШздШ аЯвеЮЩШ ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
„ХзйЭЮ ЯШ еигЭм“ „НйЪезЭда ШйЭљЭ“ –
МШйШвајШ Рйепаћ
109. 2016. КШЯШз ФзЭЩЭљШдеЪаћ а њЭЫеЪШ ЛкЯЭј, ЛаеЬзШЫ- ЛкЯЭј
жезеЬанШ ЛаћШ БШјаћ
110. 2016. ДеЩзе Ьепва, Ыеийа гава ЛкЯЭј ЛкЯЭј
111. 2016. Лаиваг, ЬШбвЭ иеЪШ иШг ЛкЯЭј ЛкЯЭј
112. 2016. НПА СзийЭдаб ЛкЯЭј ЛкЯЭј
113. 2016. ИбедЭ аЯ вЭЫШйШ гШдалЭийШнајЭ ЛкЯЭј ЛкЯЭј
„ѝЭлагајада ЬШда“
114. 2016. ЙеиеЪе а ЛЭйемајШ – лейеЫзШлајЭ ЛкЯЭј ЛкЯЭј
СегаивШЪШ ДагайзајЭЪаћШ СегШбШ
115. 2016. РбквжйкзЭ – ЗЪЭЯЬШдШ ЕвЭЯеЪаћ ЛкЯЭј
116. 2016. РйзШЫШза – дЭевайибе дШиЭљЭ ЛкЯЭј ЛкЯЭј
117. 2016. ОевШ ЪЭбШ МШзеЬдеЫ кдаЪЭзЯайЭйШ ЛкЯЭј КабеЪда
иШвед
118. 2016. ЧШзЭдбеве дШебеве ЛкЯЭј ЛкЯЭј
119. 2016. ИЯв. зШЬеЪШ же жзејЭбйк ТГ ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
„ѝЭлагајад ЪЭЯ“ „ѝЭлагајад ЪЭЯ“
120. 2016. ИЯвеЮЩШ ЬЭојам зШЬеЪШ „НйЪезЭда ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
ШйЭљЭ“ – НЬ йзШЬанаедШвдеЫ Ье „НйЪезЭда ШйЭљЭ“
иШЪзЭгЭдеЫ

224
 121. 2016. ОзЪШ ЫеЬапњШ аЯвеЮЩШ ЛкЯЭј, ХЭдйШз ЯШ ЛкЯЭј
лейеЫзШлајШ (ВзњШобШ БШњШ) бквйкзк
ВзњШобШ БШњШ
122. 2017. РкбњЭ йзийЭдаобеЫ бзШјШ ЛкЯЭј ЛкЯЭј
123. 2017. СзийЭдаб а ебевадШ ЛкЯЭј, СегаивШЪ ЛкЯЭј
ДагайзајЭЪаћ
СегШбе
124. 2017. МШивЭђЭ йзийЭдаобеЫ бзШјШ ЛкЯЭј ЛкЯЭј
125. 2017. РкбњЭ йзийЭдаобеЫ бзШјШ ЛкЯЭј ЛкЯЭј
ЖкжЭ
АвЭбиШд-
ЬзеЪШн
126. 2017. РкбњЭ йзийЭдаобеЫ бзШјШ ЛкЯЭј ХЭдйШз ЯШ
бквйкзк
Бзки
127. 2017. Нбег бШгЭзЭ – нзде-ЩЭва иЪЭй ЛкЯЭј ЛкЯЭј
128. 2017. ИЯгЭђк беийагШ а ездШгЭдйШ ЛкЯЭј, МШзеЬда ЛкЯЭј
гкЯЭј РгЭЬЭзЭЪибШ
ОШвШдбШ
129. 2017. НвЫШ РкЪезеЪШ „Comedia dell'arte“ ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
Азй бШгж ПегШ
130. 2017. ВапЭЫзШЬибЭ ийШЯЭ ЛкЯЭј, ЛавШЬад ЛкЯЭј
ЛавеиШЪљЭЪаћ
ДадШ
131. 2017. ПШЬеЪа ТГ „ѝЭлагајад ЪЭЯ“ а ЬЭнЭ ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
иШ жеиЭЩдаг жейзЭЩШгШ „ѝЭлагајад ЪЭЯ“
132. 2017. НЩкна нзйЭЮ, дШЩШна еигЭм ЛкЯЭј, ЛкЯЭј
„НйЪезЭда ШйЭљЭ“ –
МШйШвајШ Рйепаћ

ДзкЫЭ ЬЪЭ йШЩЭвЭ ик ийШйаийаобеЫ йажШ.

СШЩЭвШ 2 иЭ еЬдеиа дШ йаж аЯвеЮЩЭ а аЯ њЭ геЮЭ ЬШ иЭ ЪаЬа
бевабе јЭ, к жзейЭбвам ЬЭиЭй ЫеЬадШ, Щаве кбкжде ШзмЭевепбам (6),
аийезајибам (41), Эйдевепбам (9), кгЭйдаобам (56), жзазеЬњШобам (4)
а еийШвам аЯвеЮЩа (17),8 Ш йШбеђЭ а ЯШийкжљЭдеий аЯвеЮЩа еЬзЭђЭдеЫ
йажШ же ЫеЬадШгШ. ЛкЯЭјибШ ЯЩазбШ жеЬзЮШЪШ гвШЬЭ йШвЭдйЭ, жШ еиаг
жзаЯдШйам а жеЯдШйам кгЭйдабШ, жзкЮШ пШдик дЭШлазгаиШдаг гвШЬаг
йШвЭдйагШ ЬШ жзЭЬийШЪЭ иЪејЭ зШЬеЪЭ, йШбе ЬШ дЭ окЬа пйе ик дШјЪапЭ

8
Т „еийШвЭ“ ижШЬШјк ЭбевепбЭ а мкгШдайШздЭ аЯвеЮЩЭ, ЯШйаг, аЯвеЮЩЭ
бејЭ ик зЭЯквйШй жзејЭбйШ дЭбеЫ кЬзкЮЭњШ, ава, жзеийе, аЯвеЮЩЭ бејЭ иЭ дЭ кбвШ-
жШјк к ЫезЭ дШЪЭЬЭдЭ.

225
ЯШийкжљЭдЭ кгЭйдаобЭ аЯвеЮЩЭ (41%). РвЭЬЭћЭ же ЯШийкжљЭдеийа ик
аийезајибЭ аЯвеЮЩЭ (32%), ЯШйаг ЭйдевепбЭ (7%) а жзазеЬњШобЭ (3%).
Т еийШвЭ (13%) ижШЬШјк аЯвеЮЩЭ жејЭЬадШнШ а кЬзкЮЭњШ бејЭ даик Ьа-
зЭбйде ЪЭЯШдЭ ЯШ ЛкЯЭјибк ЯЩазбк.

Гндима Архенкншйe Истнријсйе Етмнкншйе Тлетмичйе Орирндњачйе Нстаке

изкнжбe
2008. 1 2 1 4 - 1
2009. - 6 1 1 - 4
2010. - 3 - 6 - 2
2011. - 5 - 7 - 2
2012. - 5 - 7 1 1
2013. 1 1 1 5 - 3
2014. 2 7 1 7 - -
2015. - 7 - 10 2 1
2016. 1 2 2 6 1 1
2017. 1 4 3 2 - 2
Тбкжде: 6 42 9 55 4 17
Табека 2: Тионви изкнжби он гндимала (извнп: атснпнвн ирспаживање)

Гпауийнм 1:
Ппнхемстакма
зарстољемнрс
сионва
изкнжби нд 2008.
дн 2017. гндиме
(извнп: атснпнвн
ирспаживање)

СШЩЭвШ 3 икгазШ бевабе јЭ Щаве иежийЪЭдам аЯвеЮЩа, бевабе к

иШзШЬња иШ ЬзкЫаг аЯвШЫШоагШ, бевабе Ыеийкјкћам аЯвеЮЩа аЯ ЬзкЫам
гкЯЭјШ, Ш бевабе јЭ дШпам аЯвеЮЩа ЫеийеЪШве к ЬзкЫаг адийайкнајШгШ.

226
 OЬ 2008. Ье 2017. ЫеЬадЭ зЭШваЯеЪШдЭ ик 133 аЯвеЮЩЭ: иежийЪЭдам – 36
(27%), иШ ЬзкЫагШ 71 (54%), Ыеийкјкћам 24 (18%) а дШпам ЫеийеЪШњШ 2 (1%).

ГеЬадШ аЯвеЮЩЭ РежийЪЭдЭ ИЯвеЮЩЭ к ГеийкјкћЭ ИЯвеЮЩШ Тбкжде

аЯвеЮЩЭ иШзШЬња иШ аЯвеЮЩЭ аЯ дШпЭЫ аЯвеЮЩа
ЬзкЫаг ЬзкЫам гкЯЭјШ бејШ
аЯвШЫШоагШ гкЯЭјШ јЭ
ЫеийеЪШвШ
ЪШд
2008. 4 5 - СзийЭдабШ
- 9
2009. 4 5 3 - 12
2010. 1 8 2 - 11
2011. 2 10 2 - 14
2012. 3 8 3 - 14
2013. 3 6 2 - 11
2014. 6 7 4 - 17
2015. 5 12 3 - 20
2016. 5 6 2 - 13
2017. 3 4 3 2 12
Тбкжде: 36 71 24 2 133
Табека 3: Табекапми опегкед нпгамизаснпа изкнжби
(извнп: атснпнвн ирспаживање)

Гпауийнм 2:
Ппнхемстакми опегкед
нпгамизаснпа изкнжби
нд 2008. дн 2017.
гндиме
(извнп: атснпнвн
ирспаживање)

Т наљк авкийзеЪШњШ аЯвШЫШобЭ ЬЭвШйдеийа ЛкЯЭјибЭ ЯЩазбЭ Сз-

ийЭдаб к зШЬк ик жзабШЯШдЭ дЭбЭ еЬ лейеЫзШлајШ бејЭ авкийзкјк аЯвШ-
ЫШобк ЬЭвШйдеий к жзейЭбвег жЭзаеЬк.

227
„Зелља опица“, десаљ изкнжбе из 2013. „Ойнл йалепе“, десаљ изкнжбе из 2017.

„Гпадрйа йтћа“, десаљ изкнжбе из 2014.

228
 „Ћикили спрсемицйнг йпаја“, десаљ ра нсвапања изкнжбе, 2019.

ОПИЙАЗ ИЗКНЖБЕ „РТЙЊЕ СПРСЕМИЦЙНГ ЙПАѝА“

Т ебЪазк аЯвШЫШобЭ ЬЭвШйдеийа 2017. ЫеЬадЭ, зЭШваЯеЪШдШ јЭ

аЯвеЮЩШ „РкбњЭ йзийЭдаобеЫ бзШјШ“, бејШ јЭ йзШјШвШ еЬ 10. лЭЩзкШзШ Ье
1. ШжзавШ 2017. ЫеЬадЭ. АкйезбШ аЯвеЮЩЭ јЭ ѝЭвЭдШ ВкбоЭЪаћ, Ш ийзкодк
жеийШЪбк зШЬавШ јЭ МШЬШ ЛШзадбеЪаћ.
„РкбњШ јЭ, бШе ЬЭе дШзеЬдЭ депњЭ, дШийШвШ пЭЯЬЭиЭйам ЫеЬадШ
XIX ЪЭбШ а оада жзЭбзЭйданк к зШЯЪејк ЮЭдибЭ депњЭ. БавШ јЭ жзеа-
ЯЪЭЬЭдШ к бкћдеј зШЬадеийа, еЬ иазеЪадШ бејЭ ик ЩавЭ ЬеийкждЭ иЪШбег
иЭеибег ЬегШћадийЪк (икбде еЬ ЬегШћЭ ЪкдЭ а жвШйде еЬ йЭЮадЭ), јЭ-
ЬдеийШЪдеЫ еЩвабШ а кбзШиШ.“9 ТйанШј ЧкгШЬајЭ (иЭвШ вЭЪе еЬ ЗШжШЬдЭ
ЛезШЪЭ) а ЖкжЭ, ЙеиеЪШ а јкЮдЭ РзЩајЭ (иЭвШ иШ ЬЭидЭ ийзШдЭ зЭбЭ), бШе
а ЬеиЭљШЪШњЭ ийШдеЪдапйЪШ аЯ зШЯдам бзШјЭЪШ, беја ик иШ иеЩег Ьеде-
иава иЪејЭ еЩаоШјЭ а депњк, зЭЯквйазШва ик ийЪШзШњЭг ижЭналаодеЫ
йажШ икбњЭ бШзШбйЭзаийаодЭ ЯШ еЪШј бзШј.
СШбе к ЯЩазна агШге: икбњЭ ЫзоЭ, ЯШЪајШоЭ, гЭвЭибЭ, аЯваЪбЭ, „к
вЭЪвЭ“, кЩазШоЭ а жваиазбЭ. РЪЭ едЭ ик дШийШвЭ к жзЪаг ЬЭнЭдајШгШ дШ-
бед ДзкЫеЫ иЪЭйибеЫ зШйШ. ЛШйЭзајШв ЯШ икбњЭ, беја иЭ йбШе дШ меза-
ЯедйШвдег зШЯЩејк, јЭ еЬ ЪкдЭ, вШдШ, бедежљЭ а жШгкбШ, иШ ЬеЬШнагШ
изгЭ, иЪаванЭ, ЪкданЭ а иШйЭдШ. КШдЭдам а жШгкодам икбШњШ агШ 32,

9
ВкбоЭЪаћ ѝЭвЭдШ, „РкбњЭ йзийЭдаобеЫ бзШјШ“, бШйШвеЫ аЯвеЮЩЭ, Лк-
ЯЭјибШ ЯЩазбШ СзийЭдаб 10. 02 – 01. 04. 2017, ийз. 2.

229
ЪкдЭдам 13, жваиазба а ЫзоШ же 2. „МШ еЪаг икбњШгШ ЬегадазШ гейаЪ
жзкЫШ дамги бејЭ ик жејЭЬадШодЭ ава к идежеЪагШ, ава геЫк Щайа дШ-
ЯкЩљЭдЭ. ХЪЭйда а ЫЭегЭйзајиба гейаЪа ик аЯзШђЭда йЭмдабег ЪЭЯШ ава
ма дарйт. ЛейаЪа а ЩејЭ дШ икбњШгШ ик кЯагШда иШ жЭпбазШ, жебзаЪШоШ
ЯШ ЫвШЪк беја иШЬзЮЭ ЭвЭгЭдйЭ ЬкЩебЭ ийШзадЭ. БејЭ жШгкодам а вШдЭ-
дам вЭйњам икбШњШ ик ЩЭвЭ, геЬзЭ а нзЪЭдЭ (ШвЭЪЭ) к бегЩадШнајШгШ иШ
гзбаг, Юкйаг, ЩЭваг, нздаг, љкЩаоШийаг а ЯЭвЭдаг. ВкдЭдЭ икбњЭ
бејЭ ик иЭ деиавЭ Яага еЩаоде ик йШгдајам ЩејШ, иШ гейаЪег ЬШдЫа
(жзкЫШ)“.10

Ден изкнжбе „Стйње спрсемицйнг йпаја“ т Мтзејрйнј збипхи, 2017.

ВЭћа ЬЭе бевЭбнајЭ бејШ јЭ аЯвеЮЭдШ, жзабкжавШ јЭ ЉкЩанШ Жа-

ЪбеЪаћ, гШЫаийШз ЭйдевеЫајЭ (1948-2016), жШ јЭ аЯвеЮЩШ кјЭЬде ЩавШ
жеиЪЭћЭдШ а иЭћШњк дШ њк. РкбњЭ ик жзабкжљШдЭ еЬ 1983. Ье 1990.
ЫеЬадЭ, Ш оЭйаза икбњЭ, еЬ кбкжде 45 икбња, 2 жеЬикбњЭ а јЭЬдеЫ жвШ-
йдШ ЯШ икбњк, бејЭ ик аЯвеЮЭдЭ, ик дШЩШЪљЭдЭ бШидајЭ. ЙШбе Ща к жзеийе-
зк ЬагЭдЯајШ 7м5 г, геЫвШ ЬШ иЭ аЯвеЮа бегжвЭйдШ бевЭбнајШ икбња а
аижепйкјк еидеЪдШ дШоЭвШ аЯвШЫШњШ еЪШбЪам ЭбижедШйШ, Ш ЬШ иЭ кјЭЬде
ЯШЬзЮа ЪаЯкЭвдШ ЬежШЬљаЪеий, дШђЭде јЭ зЭпЭњЭ ЬШ иЭ икбњЭ Ызкжапк
ийЭжЭдШийе (еЬ же 5 Ье 6 икбња), иШ ЩвШЫаг жзЭбвШжШњагШ. ГзкжЭ ик оа-
давЭ икбњЭ изеЬдЭ же гШйЭзајШвк а дШоадк аЯзШЬЭ. Т кЫвеЪагШ ик, вЭЪе
а ЬЭиде еЬ ЪзШйШ к аЯвеЮЩЭдеј ЫШвЭзаја, к жзеийезк, ебШоЭдЭ 2 жеЬ-

10
ВкбоЭЪаћ, Ирсн, ийз. 3.

230
икбњЭ а икбњЭ бејЭ ик иЭ иЪејаг аЯЫвЭЬег еЬЪШјШвЭ еЬ бвШиаодам иЭе-
ибам икбња, бШе а жвШйде еЬ беЫШ ик иЭ икбњЭ павЭ. Т нЭдйзШвдег ЬЭвк,
аЯгЭђк жзеЯезШ а к кЫвеЪагШ, дШвШЯавЭ ик иЭ вкйбЭ к икбњШгШ.

Са изкнжбе „Стйње спрсемицйнг йпаја“ т Мтзејт Жтое т Акейрамдпнвхт, 2017.

ИЯвеЮЩк јЭ ейЪезавШ ѝЭвЭдШ ВкбоЭЪаћ, бкийеи, Ш е ЮаЪейк а зШЬк

гз ЉкЩанЭ ЖаЪбеЪаћ ЫеЪезае јЭ њЭд ЬкЫеЫеЬапња жзајШйЭљ а дШийШЪ-
даб к жЭдЯаја, Легоаве СеЬеиајЭЪаћ. Т гкЯаобег ЬЭвк жзеЫзШгШ коЭ-
ийЪеЪШвШ јЭ ЮЭдибШ ЪебШвдШ ЫзкжШ УА „СзШЬанајШ“, бејШ јЭ аЯЪЭвШ жШз
аЯЪездам жЭиШгШ, йЭгШйиба жзавШЫеђЭдам.
ИЯвеЮЩк жзШйа бШйШвеЫ дШ 14 ийзШдШ, к бегЭ ик иЭ, жезЭЬ йЭбийШ
ШкйезбЭ, дШпвЭ а лейеЫзШлајЭ иЪам икбња бејЭ иЭ дШвШЯЭ к ЛкЯЭјибеј
ЯЩазна.
Себег йзШјШњШ аЯвеЮЩЭ, к аЯвеЮЩЭдеј ЫШвЭзаја јЭ еЬзЮШдШ а
ЬЭојШ зШЬаеданШ. Т зШЬаедана ик коЭийЪеЪШва коЭдана пЭийеЫ зШЯзЭЬШ
НЧ „ЛаеЬзШЫ ЦШјЭйадШн ЦШјбШ“ иШ жзелЭиезбег вабеЪдеЫ ЪШижайШњШ,
ИЪШдбег ОШЪвеЪаћ. ЗШЬШйШб јЭ Щае ЬШ иЭ безапћЭњЭг йЭбийавШ а кбзШ-
идам ЭвЭгЭдШйШ бзЭазШ геЬЭзШд еЬЭЪда жзЭЬгЭй, бШбШЪ јЭ иЪШбе ЬЭйЭ
ЯШгаиваве к иЪејеј ЫвШЪа, Ш же кЫвЭЬк дШ аЯвеЮЭдЭ икбњЭ.
ИЯвеЮЩк „РкбњЭ йзийЭдаобеЫ бзШјШ“ јЭ ЪаЬЭе 331 жеиЭйавШн.

231
 Децја йпеасивма падинмиха
т опнрснпт Мтзејрйе збипйе,
2017. гндиме
МШбед ЯШЪзпЭйбШ аЯвеЮЩЭ, икбњЭ ик ЫеийеЪШвЭ к ЛкЯЭјк ЖкжЭ к
АвЭбиШдЬзеЪнк (4. Шжзав – 15. гШј 2017) а Йквйкздег нЭдйзк к Бзкик
(16. гШј – 15. јкд 2017). ОеивЭ гШвЭ жШкЯЭ, кЫеЪезЭдШ ик деЪШ ЫеийеЪШњШ,
йШбе ЬШ аЯвеЮЩШ дШийШЪљШ ЬШ ЮаЪа.

Десаљ изкнжбе „Стйње спрсемицйнг йпаја“ т Йткстпмнл хемспт т Бптрт, 2017.

ЗАЙЉТЦАЙ
ЛкЯЭјибЭ аЯвеЮЩЭ жзЭЬийШЪљШјк еидеЪда ЪаЬ бегкдабШнајЭ гк-
ЯЭјШ иШ жкЩвабег, Ш аЯвШЫШњЭ „жзенЭи иЭвЭбйеЪШњШ а кигЭзШЪШњШ ад-
лезгШнајШ бејЭ Эгайкјк гкЯЭјиба жзЭЬгЭйа“.11 НЬ 2008. Ье 2017. ЫеЬадЭ

11
ВвШЬагаз ЙзаЪепЭјЭЪ, „ЛкЯЭја, жкЩвабШ, гШзбЭйадЫ – ийШвдЭ гкЯЭј-
ибЭ жеийШЪбЭ а ЊЭЫеЪШ Ваиеий ОеиЭйавШн“, ВШљЭЪе, 2009, ийз. 49.

232
езЫШдаЯеЪШдЭ ик 133 аЯвеЮЩЭ. ИЯвеЮЩЭ ик йЭгШйибЭ, беднажазШдЭ а
кигЭзЭдЭ йШбе ЬШ жебзаЪШјк аийезајибЭ а аийезајибе-кгЭйдаобЭ йЭгЭ,
ЭйдевеЫајк, ШзмЭевеЫајк, йЭмдабк, иШЪзЭгЭдк кгЭйдеий, гЭгезајШв беја
иЭ еЬдеиа дШ дЭба ЬеЫШђШј ава ваодеий, ЭбевеЫајк, Шва а аЯвеЮЩЭ ЬЭојам
зШЬеЪШ. ЗЩеЫ йеЫШ дЭ окЬа ЬШ ик дШјЩзејдајЭ аЯвеЮЩЭ ЩавЭ ЩШп едЭ бејЭ
ик зЭШваЯеЪШдЭ ЯШјЭЬде иШ ЬзкЫаг аЯвШЫШоагШ – кЬзкЮЭњагШ, пбевШгШ,
кийШдеЪШгШ ава жејЭЬаднагШ (53%) а кгЭйдаобЭ аЯвеЮЩЭ (41%). МШ-
пЭ, гкЯЭјибЭ аЯвеЮЩЭ ик ЯШийкжљЭдЭ к 27%, Ьеб ик ЫеийкјкћЭ (аЯ ЬзкЫам
гкЯЭјШ) ЯШийкжљЭдЭ к 18%, Ш дШпШ ЫеийеЪШњШ иШ йЭб 2%. ОеивЭ кгЭйда-
обам аЯвеЮЩа, дШјЩзејдајЭ ик ЩавЭ аийезајибЭ (32%), еийШвЭ – аЯвеЮЩЭ
бејЭ ик ЩавЭ ЬЭе жзејЭбйШ дЭбеЫ кЬзкЮЭњШ, ЭбевепбЭ, гЭгезајШвдЭ, мк-
гШдайШздЭ (13%), ЯШйаг, ШзмЭевепбЭ (4%) а жзазеЬњШобЭ (3%).
НидеЪдШ аЬЭјШ јЭ ЬШ иЭ к дШзЭЬдег жЭзаеЬк жеЪЭћШ ЪаЬљаЪеий
жзеЫзШгШ ЛкЯЭјибЭ ЯЩазбЭ СзийЭдаб, йШбе пйе ћЭ иЭ жеЪЭћШйа Щзеј
ЫеийеЪШњШ дШпам аЯвеЮЩа к ЬзкЫЭ ЫзШЬеЪЭ РзЩајЭ. РШгаг йаг ћЭ иЭ а
жкЩвабШ ЪШд СзийЭдабШ кжеЯдШйа иШ ЩШпйадег дШпЭЫ бзШјШ.

233
4
 ШЕЗДЕСЕТ ГНДИМА ЙЊИЖЕВМНГ
ЙКУБА „ЛНРАВСЙИ ТНЙНВИ“ ТРСТЕМИЙ, 1959-2019.

ПжЫжЭжд жЫжЬ ЫЮгбвжЬ јлЪбгЮјЩ, вжјб аЩйглЯлјЮ йЫЩвл Ыийкл зЩ-

ЯњЮ, жЭиЯЩеж јЮ л ТийкЮебвл јлЪбгЩиеж йЫЮпЩеж вњбЯЮЫеж ЫЮпЮ, еЩ вж-
јЮд йл еЩйклзбгб пгЩежЫб вњбЯЮЫежЬ вглЪЩ, вЩж б њбнжЫб Ьжйкб ба
вглЪжЫЩ йЩ вжјбдЩ йЮ жЭиЯЩЫЩјл ЭлЬжЬжЭбрњб зжЮкйвб йлйиЮкб.
Тжд зибгбвжд, еЩ јлЪбгЩиежј ЫЮпЮиб зиЮЭйкЩЫљЮеЩ јЮ зЮйебпвЩ
АекжгжЬбјЩ йЫбн жебн вжјб йл зижргб вижа вглЪ аЩ жЫбн 60 ЬжЭбеЩ.
АекжгжЬбјл јЮ зибиЮЭбж Мбгжр МбгжрЮЫбћ ШбвЩ, Щ ж њжј јЮ ЬжЫжибж
њЮе зибиЮђбЫЩп, вЩж б зЮйебв ВЮижљлЪ ВлвЩрбежЫбћ. У еЩдЮиб ЭЩ йЮ
еЮ аЩЪжиЩЫб б жйкЩеЮ вЩж киЩјЩе ЪЮгЮЬ б вЩж зибгжЬ ЩмбидЩобјб кийкЮ-
ебпвЮ вњбЯЮЫеЮ йоЮеЮ, жЪјЩЫљлјЮдж жЪЩ жЫЩ жЪиЩћЩњЩ.

Верољуб Вуйашиновић

ПЕСНИЧЙИ ЙРУГ „МОРАВСЙИХ ТОЙОВА“

ПжЫжЭжд рЮаЭЮйЮк ЬжЭбеЩ жЭ жйебЫЩњЩ ЙњбЯЮЫежЬ вглЪЩ „Мж-

иЩЫйвб кжвжЫб“ л ТийкЮебвл, Мбгжр МбгжрЮЫбћ ШбвЩ, јЮЭЩе жЭ њЮ-
ЬжЫбн еЩјЩвкбЫебјбн пгЩежЫЩ, зибиЮЭбж јЮ ЩекжгжЬбјл, ЪжљЮ иЮпЮеж,
аЪжиебв зЮйЩдЩ йЫбн ЭжйЩЭЩрњбн пгЩежЫЩ жЫжЬ вглЪЩ. ТЩвЫбн вњбЬЩ јЮ
Ъбгж б иЩебјЮ, л иЩаебд зибгбвЩдЩ б йЩ иЩаебд зжЫжЭбдЩ, б жеЮ йл
пбебгЮ зиЮйЮв йкЫЩиЩгЩркЫЩ йЫбн зЮйебвЩ вжјб йл Ъбгб ЫЮаЩеб аЩ жЫЩј
ЙњбЯЮЫеб вглЪ йЩ гЮзбд б йбдЪжгбпебд еЩабЫжд „МжиЩЫйвб кжвжЫб“.
ШЮаЭЮйЮк ЬжЭбеЩ зжйкжјЩњЩ јЮЭежЬ вглЪЩ аЩљлЪљЮебвЩ л зЮйеб-
пвл б вњбЯЮЫел иЮп јЮ аеЩпЩјеЩ влгклиеЩ пбњЮебоЩ аЩ ТийкЮебв, вжјЩ
йЫЮЭжпб ж вжекбелбкЮкл збйЩеЮ иЮпб л жЫжд зжЭеЮЪљл вжјЮ јЮ йизйвжј
вњбЯЮЫежйкб зжЭЩибгж ЩвЩЭЮдбвЮ МбжЭиЩЬЩ ИЪижЫоЩ б ДжЪибол Ћж-
йбћЩ, вњбЯЮЫеЮ вибкбпЩиЮ б йгЩЫбйкЮ МбижйгЩЫЩ ЕЬЮибћЩ, МбгжрЩ
ПЮкижЫбћЩ б МбжЭиЩЬЩ РЩЭжЫбћЩ, зижаЩбйкл МбгжйЩЫЩ ЂЩгбћЩ б деж-
ЬжЪижјеЮ зЮйебвЮ вжјб йл зижргб вижа „МжиЩЫйвЮ кжвжЫЮ“ б, лЬгЩЫежд,
жйкЩгб бд ЫЮиеб б Эж ЭЩеЩрњЮЬ ЭЩеЩ.
ОЫжд вњбЬжд, вжјЩ јЮ иЩђЮеЩ зж нижежгжрвжд иЮЭжйгЮЭл аЩйкл-
зљЮебн зЮйебвЩ, жЭежйеж жЭ еЩјйкЩибјбн Эж еЩјдгЩђбн, жЪлнЫЩћЮе јЮ, Эж
йЩЭЩ, еЩјрбиб баЪжи йЫбн зЮйебвЩ вжјб йл Ъбгб пгЩежЫб ЙњбЯЮЫежЬ
вглЪЩ „МжиЩЫйвб кжвжЫб“, жЭ жйебЫЩњЩ Эж ЭЩеЩй. СЫЩвж жЭ њбн јЮ аЩ-
йклзљЮе йЩ зж еЮвжгбвж виЩћбн бгб јЮЭежд ЭлЯжд зЮйджд, б ЪЮгЮрвжд

235
ж Щлкжил, йЩ ЪбЪгбжЬиЩмбјжд жЪјЩЫљЮебн вњбЬЩ б мжкжЬиЩмбјжд Щл-
кжиЩ. ИдзжаЩекЩе јЮ Ъижј жЭ 110 бдЮеЩ, дЩЭЩ л ЫиЮЭежйежд йдбйгл йЫЩ
кЩ бдЮеЩ ебйл зжЭјЮЭеЩвж зЮйебпвб жйкЫЩиЮеЩ б рбиЮ зжаеЩкЩ л йЩ-
ЫиЮдЮежј йизйвжј вњбЯЮЫежйкб, Щгб кЩ обмиЩ ЬжЫжиб ж јЮЭежд ЫбрЮ-
ЭЮоЮебјйвжд ЮеклабјЩадл еЮЬжЫЩњЩ вњбЯЮЫеЮ иЮпб.
ТЮдЩкйвб ЬгЮЭЩеж, вжЭ ЫЮћбеЮ зЮйебвЩ, л жЫжд баЪжил, зиЮж-
ЫгЩђлјл кЮдЮ ЫЮаЩеЮ аЩ еЩр аЩЫбпЩј, МжиЩЫл б ЉлЪжйкбњл, зЩ јЮ еЩйгжЫ
вњбЬЮ Љубостињсйи песничйи йруг жЪлнЫЩкбж кЩј йиЮЭбрњб джкбЫйвб
баЫжи зжЮкйвжЬ еЩЭЩнелћЩ б зЮйебпвЮ киЩЭбобјЮ жЭ вжјЮЬ йЮ, вЩж вже-
оЮекибпеб вилЬжЫб, иЩйзижйкбил зЮйдЮ иЩаебн аЫлпЮњЩ б аеЩпЮњЩ. ИдЩ
дЮђл њбдЩ б љлЪЩЫебн, б ижЭжљлЪбЫбн, б джгбкЫЮебн б йЩкбибпебн
зЮйЩдЩ, б йкбнжЫЩ аЩ ЭЮол, кЩвж ЭЩ Ъб йЮ джЬгж иЮћб ЭЩ јЮ зЮйебпвб
ЯЩеи аЩебдљбЫ, иЩаежгбв б ЪжЬЩк.
ЧбкЩјлћб ЪЮгЮрвЮ ж ЩлкжибдЩ ЫбЭбдж ЭЩ дЮђл њбдЩ бдЩ: Щмби-
дбйЩебн зЮйебвЩ, зижмЮйжиЩ, зижйЫЮкебн иЩЭебвЩ, дЮкЩгЩоЩ, зжљжзиб-
ЫиЮЭебвЩ, ЭждЩћбоЩ, йклЭЮеЩкЩ, јЮЭежд иЮпјл, длрвЩиЩоЩ б ЯЮеЩ иЩ-
аебн аЩебдЩњЩ б ЬЮеЮиЩобјЩ, вжјбдЩ јЮ аЩјЮЭебпвЩ љлЪЩЫ зиЮдЩ зжЮ-
абјб, зЮйебпвж йкЫЩиЩгЩркЫж б ЫЮаЩежйк аЩ киЩЭбобјл вњбЯЮЫежЬ вглЪЩ
ба вжјЮЬ йл дежЬб зжкЮвгб, еЮвб зижкЮвгб, Щ еЮвб жйкЩгб ЭЩ лзжиеж Ял-
ЪжиЮ йкбнжЫбдЩ л бйкжибјйвжд б ЫиЮдЮейвжд ЯлЪжил „МжиЩЫйвбн кжвж-
ЫЩ“ л ТийкЮебвл.

Антокогија Знай „Моравсйих тойова“

236
 „ЉУБОСТИЊСЙИ ПЕСНИЧЙИ ЙРУГ“ – АекжгжЬбјЩ зЮйебвЩ Йњб-
ЯЮЫежЬ вглЪЩ „МжиЩЫйвб кжвжЫб“ ба ТийкЮебвЩ 1959-2019, баЭЩЫЩп ЙЙ
„МжиЩЫйвб кжвжЫб“ ТийкЮебв, 2019. ЬжЭбеЩ

РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА (Мбгжр МбгжрЮЫбћ ШбвЩ)

Verba volant, scripta manent

(Речи кете, а записано остаје)

У еЩржј дЩгжј СиЪбјб зжйкжјб ЫЮгбвб Ъижј вњбЯЮЫебн вглЪжЫЩ б

лЭилЯЮњЩ. Оебн Ъжљбн б жебн дЩњЮ Ъжљбн, Щ йЫЮ зиЮдЩ дЮиб йиЮЭбеЮ
ба вжјЮ зжкбпл. Нж, иЮквж вжјЮ йЮ жЭ њбн джЯЮ зжнЫЩгбкб еЮвбд ЫЮ-
гбвбд јлЪбгЮјжд, дЩЭЩ йдж, дб СиЪб, зжаеЩкб зж кждЮ ЭЩ зжеЮвЩЭЩ
лдЮдж б ЭЩ зиЮкЮиЩдж йЩ њбдЩ. ИйкжибјЩ еЩд јЮ злеЩ вжјЮвЩвЫбн јлЪб-
гЮјЩ, йгЩЫебн Щвж јЮйл, еЮйгЩЫебн Щвж ебйл йгЩЫеб, јЮи дб йдж бн, жЪи-
еб-жвиЮеб, еЩЫгЩпЮћб ЫжЭл еЩ йЫжјл ЫжЭЮебол, зиЮкЫЩиЩгб вЩвж еЩд
жЭЬжЫЩиЩ, л јжр йгЩЫебјЮ. А б, зжркЮеж ЬжЫжиЮћб, еЩйгЩЫбгб йдж йЮ вЩж
ебвж еЩр еЩ йЫЮкл. ЙЩвЫбн кл ебјЮ Ъбгж зиЮйгЩЫЩ, йгЩЫбоЩ, йгЩЫЩ б йгЩ-
ЫЮкбеЩ. СгЩЫбгб йдж б МЩивЩ б Млйл б Йликл б Мликл...
Е, вЩЭЩ јЮ кийкЮебпвбд зЮйебобдЩ б зижаебд збйобдЩ кжЬ б
йгбпежЬ йгЩЫљЩ Ъбгж Эж зЮипбеЩ, йЩЭЩ ЫЮћ ЭЩЫеЮ 1959. ЬжЭбеЮ, иЮрбрЮ
ЭЩ зжпел ЭЩ йгЩЫЮ њЮеж ЫЮгбпЩейкЫж збйЩел иЮп... ДЩ жйелјл йЫжјл вњб-
ЯЮЫел БжЬжджљл л вжјжј Ъб йЮ вгЩњЩгб б ЬжЫжибгб йЫжјЮ йкбнжЫЮ.
Овлзб бн кЮ ЭЩЫеЮ ЬжЭбеЮ зижргжЬ ЫЮвЩ жвж йЮЪЮ, кЩЭЩ дгЩЭб
зижмЮйжи илйвжЬ јЮабвЩ б вњбЯЮЫежйкб, Мбгжр РЩЭлйбежЫбћ, б кЩвж
зжпЮ йЩ иЩЭжд, еЩ ЭжЪижЪбк йЫбн зжвгжебвЩ збйЩеЮ иЮпб, гбкЮиЩиеЩ
йЮвобјЩ вжјл виЩјЮд рЮаЭЮйЮкбн ЬжЭбеЩ зижргжЬ ЫЮвЩ еЩаЫЩрЮ: Йњб-
ЯЮЫеб вглЪ „МжиЩЫйвб кжвжЫб“. И ЮЫж бн ЫЮћ рЮйк ЭЮоЮебјЩ вЩвж жвл-
зљЮеб л вибгл кЮ йЫжјЮ йЫЮкбњЮ, л йгЩЫл б пЩйк збйЩеЮ иЮпб Ъбкбрл л
жЫжд дЩгжд ЬиЩЭл виЩј њбнжЫЮ б йЫЮйизйвЮ ЗЩзЩЭеЮ МжиЩЫЮ.
Пижргж јЮ жЭ кЩЭ вижа жЫЩј ниЩд збйЩеЮ иЮпб дежЬж лйзЮребн б
дЩњЮ лйзЮребн збйЩоЩ, гбийвбн б зижаебн, жебн јжр лЫЮв ЯбЫбн б
жебн вжјб йЮ жЭйЮгбрЮ (еЩЭЩд йЮ) л иЩјйвж еЩйЮљЮ, жЭЩвгЮ джкиЮ еЩ еЩй
б ЬжЫжиЮ еЩд вижа еЩрЩ йЮћЩњЩ йЫжјЮ еЩјгЮзрЮ йкбнжЫЮ б зибпЮ. Ббгж јЮ
кл аеЩебн б зждЩгж аЩЪжиЩЫљЮебн бдЮеЩ кийкЮебпвбн гбкЮиЩкЩ...
ПжЮкйвбд ЭЩижЫбдЩ жЪЩйлрЮ б аЩЬжЫжижд ЫЮпбкЮ мбгжажмбјЮ
жЫбрЮ еЩрЩ плгЩ жЫб еЩЭЩиЮеб, Щгб бйкж кЩвж б ЫЮћ ЩмбидбйЩеб
йкЫЩиЩжоб. ОЫЩ ЫийкЩ еЮлджиежЬ, ЫЮпбкжЬ еЩЭдЮкЩњЩ йЩ йЩдбд йжЪжд

237
еЮЭЫжйдбйгЮеж зжвЩалјЮ Ыжљл ЭлнЩ, бйвжейвл зжкиЮЪл ЭЩ еЩр зжЮкйвб
аЭЮеЩо ЯлЪжиб б ЭжабЫЩ ЯЮЭеЮ, ЪлЭлћЮ иЩЭжйебвЮ жзбјЮеЮ ЫЮћ еЩйкЩгбд
ЪиаЩгбоЩдЩ, жебд аЫлвжд вжјб жйдЮн иЩђЩ.
ХиЩЪиж йл нигбгб кЩјежЫбкжйкб ежйЮћб бйзЮЫЩеЮ зжЮкйвЮ иЮпб,
дЮгжЭбјЮ вжјЮ йЮ ЭилЬЩпбјЮ зЮЫЩјл жЭ жЪбпежЬ зжебиЩњЩ л йЫЩвжЭеЮЫбол
б жйкЩјл ЭЩ зжпбЫЩјл л йдбйгЮежйкб зижйкжиЩ л вжјЮд киЩјЮдж Эж баеЮ-
джЬгжйкб.
ЖЮљЩ ЭЩ йЮ л ЬжЭбеб кижйкилвжЬ јлЪбгЮјЩ (60 ЬжЭбеЩ зжйкжјЩњЩ
вглЪЩ, 40 ЬжЭбеЩ зЮйебпвЮ дЩебмЮйкЩобјЮ „ПЮйебпвЩ јЮйЮе виЩј Мж-
иЩЫЮ“ б 20 ЬжЭбеЩ дЩебмЮйкЩобјЮ „СкЩижд джйкл й љлЪЩЫљл“), йЫЮ б йЫб
жвлзЮ еЩ јЮЭежд дЮйкл, Щ кж јЮ Ъбгж јЮЭбеж джЬлћЮ ла зжджћ њЮежЬ Ыб-
йжпЩейкЫЩ вњбЬЮ, ЭжЫЮгЩ јЮ вжеЩпеж Эж кжЬЩ, ЭЩ еЩйкЩеЮ б лЬгЮЭЩ йЫЮ-
кгжйк ЭЩеЩ жЫЩ ЩекжгжЬбјЩ. У њжј йл аЩйклзљЮеб йЫб жеб вжјб йл кжвжд
зижкЮвгбн рЮйк ЭЮоЮебјЩ бдЩгб пЩйк б зибЫбгЮЬбјл ЭЩ ЪлЭл пгЩежЫб
јЮЭежЬ жЭ еЩјйкЩибјбн вњбЯЮЫебн вглЪжЫЩ еЩ вњбЯЮЫежј дЩзб СиЪбјЮ.
ЖЮљЩ дб јЮ ЪбгЩ ЭЩ бадЮђл жЫЮ ЭЫЮ вжибоЮ зиЮЭйкЩЫбд йЫЩвжЬ вж йЮ,
дЩњЮ бгб ЫбрЮ лйзЮреж, жЬгЮЭЩж л збйЩњл зжЮабјЮ б зижаЮ зжЭ „Љл-
Ъжйкбњйвбд зЮйебпвбд вилЬжд“.
ТЩвж лђжрЮ л кЩј аЩпЩиЩеб вилЬ дежЬб йкЫЩиЩжоб ба еЩрЮ
жзркбеЮ, Щгб б жеб ЭилЬб вжјб еЮ зибзЩЭЩјл мбабпвб еЩржј йиЮЭбеб,
Щгб йл Элржд б йиоЮд ла еЩр б йЫжј вглЪ. ДЮмбгжЫЩгб йл вижа „Мж-
иЩЫйвЮ кжвжЫЮ“ ЬжйзжЭЩ б йЮљЩоб, ЭЮЫжјпбоЮ б ЭЮпЩоб, йглЯЪЮебоб б
иЩЭебоб, Эжвкжиб б зижмЮйжиб, йдЮиеб б жЪЮйеб б јжр дежЬб ЭилЬб
вжјб жйкЩЫбрЮ збйЩеб бгб ркЩдзЩеб киЩЬ ЭЩ йЮ ЭЩеЩй еЩђл бадЮђл жЫбн
вжибоЩ. Увлзеж, вЩж баЭЩЫЩп, ЙњбЯЮЫеб вглЪ „МжиЩЫйвб кжвжЫб“ жЭ
йЫжЬ жйебЫЩњЩ, зЩ Эж ЭЩеЩй жЪјЩЫбж јЮ 146 еЩйгжЫЩ, зжЮабјЮ, зижаЮ, ЩгдЩ-
еЩнЩ, пЩйжзбйЩ б аЪжиебвЩ, Щ вжјб йл йЫб зжЪижјЩеб л жЫжј ЩекжгжЬбјб.
НЩЯЩгжйк, бдЩ б жебн Эж пбјбн иЩЭжЫЩ ебйЩд лйзЮж ЭЩ ЭжђЮд.
ЈЮЭежйкЩЫеж, еЮдЩижд њбнжЫбн зжкждЩвЩ ЪЮаЪижј зиЮЭбЫебн йкбнжЫЩ јЮ
жкбргж л еЮзжЫиЩк. Окбргж еба кЩгЩйЮ МжиЩЫЮ, вжјжј йл зЮЫЩгб „еЩ йЩЫ
ЬгЩй“ бгб еЮйкЩјЩгж л ЫЩкиб б Эбдл. Иа кжЬ иЩагжЬЩ јЮ ЭЩеЩй еЮджЬлћЮ
иЮћб вжгбвж јЮ кЩпеж зЮйебвЩ Эж йЩЭЩ зижргж вижа „МжиЩЫйвЮ кжвжЫЮ“,
Щ јжр кЮЯЮ, вжгбвж јЮ Эж йЩЭЩ йкбнжЫЩ б зЮйЩдЩ баиЮпЮеж.
У жЫжј ЩекжгжЬбјб јЮ аЩйклзљЮеж њбн 110-жиж. Дж њбнжЫбн Ъбж-
ЬиЩмбјЩ, ЪбЪгбжЬиЩмбјЩ, мжкжЬиЩмбјЩ б зЮйЩдЩ, лйзЮж йЩд ЭЩ ЭжђЮд ла
зжджћ ЩинбЫЮ вглЪЩ, НЩижЭеЮ ЪбЪгбжкЮвЮ СиЪбјЮ, НЩижЭеЮ ЪбЪгбжкЮвЮ
„ЈЮмбдбјЩ“ ба ТийкЮебвЩ, йкЩибн пЩйжзбйЩ, ежЫбеЩ, аЪжиебвЩ б вњбЬЩ
вжјЮ јЮ жЪјЩЫбж ЙглЪ, вЩж б йЮћЩњЩ зибјЩкЮљЩ „МжиЩЫйвбн кжвжЫЩ“...

238
 НЮвЩ дб жзижйкЮ б ЯбЫб б дикЫб ркж бн джЯЭЩ, зж њбнжЫжд
дбрљЮњл, ебйЩд аЩйклзбж йЩ њбнжЫбд еЩјгЮзрбд йкбнжЫбдЩ. ЈЮЭеж-
йкЩЫеж, л ЫбрЮ йглпЩјЮЫЩ ебйЩд бдЩж джЬлћежйк баЪжиЩ.
ВЮилјЮд ЭЩ ћЮ йдбйЩж ЭилЯЮњЩ зижргбн б йЩЭЩрњбн йкЫЩиЩгЩоЩ
л жвЫбил ЙњбЯЮЫежЬ вглЪЩ „МжиЩЫйвб кжвжЫб“, вЩж б йЫбн вжјб ћЮ Эжћб,
Ъбкб л ЭЩљЮд жЭЬжеЮкЩњл вЩибвЩ л гЩеол ЯбЫжкЩ й еЩдЮижд ЭЩ йЮ ЯбЫб
б еЩЭЯбЫб йЫЮ жеж ркж джЯЮ лебркбкб пжЫЮвЩ. ЙњбЯЮЫеб йкЫЩиЩжоб йл
лЫЮв йзиЮдеб ЭЩ еЩ ЫЮгбвжј б ЪЮйвиЩјежј ЙњбЯЮЫежј зжажиебоб зибнЫЩ-
кЮ йЫЮ баЩажЫЮ б ЭЩ зж аЩвжебдЩ йЫжјЮ лелкиЩрњЮ дЩЬбјЮ б иЮгбЬбјЮ
бйкиЩјл л ЫЮиб ЭЩ јЮ пжЫЮв йиЮЭбркЮ б ЭЩ ебвж еЮдЩ зиЩЫЩ ЭЩ дл „вжљЮ б
аЩвжљЮ йгЩЫлјЮ л йиол“.
Тж јЮ Ъбж јжр јЮЭЩе жЭ иЩагжЬЩ ЭЩ йЮ зибиЮЭб жЫЩ ЩекжгжЬбјЩ, вЩж
баиЩа зжкиЮЪЮ аЩ Ъгбабежд б зжкиЮЪЮ ЭЩ йЮ баЩђЮ ба аЩкЫжиЮежйкб б
аЩЪжиЩЫежйкб... ПибиЮђбЫЩјлћб јЮ, вЩж ЫирњЩв ЙњбЯЮЫежЬ вглЪЩ „МжиЩЫ-
йвб кжвжЫб“, ебйЩд джЬЩж, Щ ЭЩ еЮ бйвЩЯЮд иЩЭжйк ЭлЬЮ рЮкњЮ вижа
йкбнжЫЮ б иЩаежижЭеЮ йкбгжЫЮ ЭЩјлћб бд аЩ зиЩЫж ЭЩ йЮ йЫб зжјЩЫЮ еЩ
жЫЩј ЫЮгбвб јлЪбгЮј.
ДлЬ јЮ злк Эж йиоЩ б же пЮйкж еЩЭЫбйлјЮ йЫЮ зжйкжјЮћЮ. Плк Йњб-
ЯЮЫежЬ вглЪЩ „МжиЩЫйвб кжвжЫб“ ба ТийкЮебвЩ л Ъбк гЮзжкЮ еЮ жйкЩЫљЩ
аЩкЫжиЮеЩ ЫиЩкЩ. Ое зжабЫЩ ЭЩ йЮ вжиЩпЩ ЭЩљЮ, пЮйкж зиЮвж иЩаЫЩгбеЩ,
еЩгЩаЮћб йдЮиебоЮ аЩ еЮвл ежЫл ЩекжгжЬбјл вжјжд ћЮ еЩй, аЩ еЮвб ежЫб
јлЪбгЮј, жЪиЩЭжЫЩкб еЮвб ежЫб зибиЮђбЫЩп.
СлЭ ж жзиЩЫЭЩњл б ЫиЮЭежйкб жЫЩвЫЮ јЮЭеЮ вњбЬЮ еЮвЩ ЭЩјл жеб
вжјбдЩ јЮ ЯЮљЩ аЩ лелкиЩрњбд жйкЫЩиЮњЮд ЫЩЯебјЩ жЭ йзжљЩрњЮЬ.
НЩаЭиЩЫљЮ ВЩд пбкЩњЮ б зжЭйЮћЩњЮ!

ДОСАДАШЊИ ПРЕДСЕДНИЦИ (УО)

ЙњбЯЮЫежЬ вглЪЩ „МжиЩЫйвб кжвжЫб“ ТийкЮебв

1. Мбгжр РЩЭлйбежЫбћ,
2. ДлрЩе МбгЮевжЫбћ,
3. СкЩевж БаЮебћ,
4. ТжЭжи ПЮкижЫбћ (ЭЫЩ дЩеЭЩкЩ),
5. ОгбЫЮиЩ СбджежЫбћ,
6. БжЯбЭЩи Бивбћ,
7. ПЮкЩи ПЮкижЫбћ ЉлЪжйкбњйвб (ЭЫЩ дЩеЭЩкЩ),
8. ТждбйгЩЫ РЩйбеЩо (ЭЫЩ дЩеЭЩкЩ),
9. Мбгжр МбгжрЮЫбћ ШбвЩ (пЮкбиб дЩеЭЩкЩ),

239
 10. ВЩйбоЩ Мбгбћ,
11. НЩЭЩ НжЫЩвжЫбћ,
12. РЩЭжрбе ЗЩјбћ,
13. СЩрЩ ВжјбежЫбћ,
14. СЩЫЩ МбјжЭиЩЬ РЩЭбЫжјЮЫбћ.

240
 Дпагиша Баснћамим

РАСВЕТЉАВАЊЕ ЗАМРАЧЕНЕ ПРОШЛОСТИ

Векибнп Казапевић, Свесиње и змалење Жтоањевца т Левчт, Бека Внда,
2016.

Пец је н лнмнгпауији нбјављемнј 2016. гндиме, йан окнд дтгн-

гндичњег меребицмнг пада и марснјања њемнг атснпа да измере опи-
йтољеме цињемихе и уайсе дн йнјиф је днчан н Жтоањевхт и његнвнл
лерст ма ирснпијрйнј лаои Кевца и Рпбије. Аки йайн и рал атснп т
онгнвнпт нве лнмнгпауије йаже, нма ме би лнгка да тгкеда рвескнрс
дама, миси да бтде чсалоама т йнкнпмнј нопели, миси т нвайвнл нбки-
йт, да мије бикн нмиф йнји рт уимамријрйи онлнгки њемн чсалоање.
Ма 340 рспама т меотмнл унпласт А4, ра дересимала йапаса, ра
опейн двадересай нбјављемиф ирснпијрйиф днйтлемаса, ра нйн оедересай
рйиха и нпигимакмиф хпсежа марсакиф опикийнл ирйноавања и пейнм-
рсптйхије гпада т Жтоањевхт и ра опейн 150 унснгпауија, нд снга он-
кнвима т йнкнп-сефмихи, нва отбкийахија завпеђтје оажњт йайн циса-
каха, сайн и рсптцме јавмнрси.
Нва лнмнгпауија ре лнже ондекиси ма спи хекиме. Опвт хекимт,
йнја је и мајйпаћа, циме ирснпијрйи и рсасирсицйи ондахи н марсамйт,
пазвнјт и дптчсвемнл живнст река Жтоањевха.
Заонциње ондахила н онпейкт илема, онкнжајт и отсевила йнји
Жтоањевах онвезтјт ра нйнкимнл, оа марсавља ра фидпнкнгијнл и ирхп-
омил роирйнл снонмила нвнга лерса, да би ркедеће рспамихе бике он-
рвећеме онпейкт рсамнвмичсва нвнга йпаја и ирснпијрйнл опегкедт ре-
ка Жтоањевха.
Имсеперамсмн је да из педнва йнји опедрсављајт онпейкн рсамнв-
мичсва размајелн да рсамнвмичсвн Жтоањевха из мајрсапијиф впелема,
онсице ра Йнрнва (нйнкима Оећи) и из Цпме Гнпе (Лнпацами).
Майпасйн ре атснп нрвпће и ма рвайндмевми мапндми живнс, ма
фајдтцијт нвнга йпаја и трсамйе и паснве. Ондпнбмн гнвнпи н паснвила
1912-1918 гндиме; мавнди роирай илема онгимткиф, ра ронлемийа он-
дигмтснг 1923. гндиме. Сн ирсн важи и за жпсве т Дптгнл рвесрйнл па-
ст, йнје рт онбпнјаме, йан и спидересай нмиф йнји рт пасме гндиме опн-
веки т пнорсвт, т кнгнпила.
Мадаље днказе рспамихе онрвећеме оноирила, нд йнјиф је мај-
рсапији стпрйи из 1530. гндиме и нпгамизахији вкарси, онцев нд 1839.
гндиме дн дамачњиф дама. Рспамихе онрвећеме вндемихала мтде он-

241
дасйе н мазивила вндемиха, йан и њифнвил вкармихила, засил ден йнји
ре бави замасила йнји рт бики зарстољеми т рект; задптгапрсвнл и
чйнкрсвнл, где размајелн да је опва задптга унплипама 1934. гндиме, а
да ре опви тцисељ т Жтоањевхт ронлиње 1838. гндиме.
Опва хекима завпчава реглемснл йнјег атснп мазива „Ондека
река“, а бави ре заопавн оноирнл онпндиха йнје марељавајт онједиме
декнве река и сн оноирнл изведемил чездересиф гндима XX вейа и
оноирнл изведемил 2016. гндиме.
Дптга хекима је и мајнбилмија и опедрсавља, заопавн, рпж нве
лнмнгпауије. Бави ре рвесињала и змалењила Жтоањевха, нрсахила
Гнпњег и Днњег гпада, ндмнрмн райпакмил нбјейсила, гпнбљила и нрса-
хила ласепијакме йткстпе, се апфенкнчйил ирспаживањила, йан и па-
днл Дптчсва за нбмнвт ламарсипа Жтоањевах т Днњел гпадт.
Нва хекима је и мајнопелљемија унснгпауијала и мајпеопезе-
мсасивмија је. Онрвећема је Днњел гпадт, йнји ре макази т хемспт река
Жтоањевха и т цијил ре зидимала маказин ламарсип, а рада хпйва жт-
оањевацйа.
Атснп нбпађтје и Гнпњи гпад йнји ре макази измад река, ма бпдт
Гпад опела ламарсипт Йакемић, опеземстјтћи нбиље ирснпијрйиф он-
дасайа н ралнл гпадт, н хпйви тмтсап гпада и рвелт нмнле чсн је бикн
изгпађемн за онспебе гпада. Засил н нрсахила хпйве ма отст опела ре-
кт Мадпље ма лерст звамнл Цпйвиме, йан и хпйве ма лерст звамнл Ца-
пиме.
Т марсавйт ре десаљмн опедрсавља жтоањевацйи Днњи гпад и
ирснпија ламарсипа йнји ре ст мафндин. Сейрс опаси нбиље унснгпауија
рсапнг гпада, сайн да ре лнже размаси рве н њелт (његнва векицима и
илонзамсмнрс), йан и рвенбтфвасми махпси (пейнмрсптйхија) рсапе хп-
йве. Т марсавйт атснп оиче н ирснпијаст радачње хпйве онрвећеме Рве-
снл Икији, изгпађеме онпед селеља рсапе хпйве.
Векийи ден нвнг онгкавља онрвећем је апфенкнчйил ирйноава-
њила и ирспаживањила нйн онрснјеће хпйве, ндмнрмн т хпйвемнј онпси,
опикийнл йнјиф рт нсйпивеми селељи рсапе хпйве, бпнјми гпнбнви,
мадгпнбми ронлемихи и йалема окарсийа. Мадаље, атснп нбпађтје ирсн-
пијас онрснјеће хпйве, рабнпе и дптге рйтонве йнд хпйве, рвечсемнркт-
жисеље и хпйвењайе дн дамачњиф дама, йан и пад ндбнпа за нбмнвт
ламарсипа.
Опи ралнле йпајт нве хекиме онбпнјами рт апфенкнчйи макази
ра нвнг сепема, нд йнјиф спеба рвайайн издвнјиси зкасмий спелирир из
днба Сибепија (578-582. гндима), мађем ма Гнпњел гпадт, йан и пазми

242
опедлеси нд бпнмзе и гвнжђа. Тз маонлемт да је мајвећи ден нрсасайа
завпчин т опивасмил збипйала без чамре да ре ийада оноичт и рсаве
ма твид.
Оноирама рт и гпнбља т Жтоањевхт, а бикн иф је редал. Мај-
рсапији бекези рт из оесмаерснг вейа. Ма ралнл йпајт атснп онйкања
оажњт йалемнј окарсихи ма радачњел гпнбљт и завпчава йпасйил за-
оирнл цији маркнв рве гнвнпи: Шса је мерсакн нд бачсиме Жтоањевха?
Силе днказилн да онркедње, спеће хекиме, йнја ре издваја јеп је
њт атснп рвпрсан т онребми ден, мазвавчи га „Опикнзи“, йнји онсйпе-
ољтје днйтлемсила и рведнцамрсвила рве нмн чсн је радпжај нве лн-
мнгпауије.
Опви днйтлемс је опеоир онвеље ймегиње Ликихе (лнмафиње
Евгемије) из 1398. гндиме йнјт чаље Векийнј Кавпи из ламарсипа Жт-
оањевах.
Даље ре мабпајајт кегемде и опедања нвнга йпаја, онснл атснп
опеднцава сеусепе и оноире ймежевиме Рпбије за рекн Жтоањевах, ме-
йа хпйвема днйтлемса, а нмда ре опеземсипајт пезтксаси роекен ирспа-
живања т оећимала ма Гнпњел гпадт, мазвамиф Векийа и Лака сал-
миха. Опи йпајт је реглемс онд мазивнл „Змалемиси Жтоањевхи“ и рес
унснгпауија рсапиф йтћа, албапа, днйраса и чсака т Жтоањевхт.
Сн би тйпасйн бин радпжај нве змацајме лнмнгпауије, йнја па-
рвесљава једмт рпедњнвейнвмт сајмт, забнпављемт и заспоамт.
Ма йпајт да дндалн да рт издаваци нве лнмнгпауије, Нгпамай
Втйнве задтжбиме т Бекнј Внди и РАСЦИО Впњацйа Бања, а да рт њеми
пехемземси дп Липйн Йнвацевић, опну. дп Ликивнје П. Јнвамнвић и дп
Медељйн Паднрављевић.
Атснп нве лнмнгпауије, дп Векибнп Казапевић, т рвнл пезилет
зайљтцтје:

Мамарсип Жтоањевац, меопаведмн забнпављем т ирснпији и оал-

ћењт мапнда, а заонрсављем нд рсптчњайа, ралнван је т медпила Левча ма
нбпнмцила Гкедићйих окамима.
Днрадашњи онйтшаји да нва рвесиња онмнвн заживи йан лама-
рсип мирт тпндики окнднл, јеп рт маиказики ма пазкичисе нсонпе и норспт-
йције.
Нейа нва йњига бтде заопавн његнвн дтхнвмн варйпрење йад ре већ
мије лнган днгндиси т рсвапмнрси.

243
 Заличљема и опеземснвама лнмнгпауија н рпедњнвейнвмнј ба-
чсими је ирснвпелемн и фпнмийа река Жтоањевха. Нвај матцми пад н
маркеђт нвнг дека Кевца је и рвнјевпрми вндиц н лање онзмасил и за-
онрсављемил йткстпмил, ирснпијрйил, опипндмил и стпирсицйил впе-
дмнрсила нвнга дека Рпбије.

244
обзорје
4
 „ДЕСЕТ МОЛИТВИЦА“ ИСИДОРE СЕКУЛИЋ

ИиаЬезШ РЭбкваћ јЭ, ЩЭЯ жзЭгнШ, ЩавШ дШјжзеиЪЭћЭдајШ ЮЭдШ к

аийезаја изжибЭ бквйкзЭ.
БкЬкћа ЬкЩебе зЭваЫаеЯдШ ЮЭдШ, ЩавШ јЭ зЭЬеЪда жеиЭйавШн иЪЭ-
йам ЩеЫеивкЮЭњШ к „гШвеј йежоаЬЭзибеј нзбЪа“ к БЭеЫзШЬк. Т еЩаоШјЭ-
дег зЭЬеЪдег „гевайЪЭдег жзШЪавк“ ЬеЬШЪШвШ јЭ а дЭбЭ иЪејЭ ваодЭ ге-
вайЪЭ, бејагШ иЭ еЩзШћШвШ ГеижеЬк, бејЭ јЭ ЯШжаиШвШ а ЬШвШ аг дШивеЪ
„ДЭиЭй гевайЪанШ“.
НдЭ ЯШаийШ жзЭЬийШЪљШјк ЬзШЫкљЭ, дЭ иШге дШпЭ, ЪЭћ а иЪЭйибЭ
ЬкмеЪдЭ жеЭЯајЭ а бњаЮЭЪдеийа.
ЗЩеЫ њамеЪЭ дЭжзЭЪШЯађЭдЭ ЬкмеЪдЭ вЭжейЭ а ЬкЩадЭ игаивШ жзЭЬ-
ийШЪљШге ам оайШйЭљийЪк а ЪЭзкјкћЭг дШзеЬк изжибег.

Ириднпа Сейткић

ЛНКИСВА ОПВА
БеЮЭ, жегеЯа га а ЬШдШи. ЙШе зЭбШ иШг, ГеижеЬЭ, бзеЯ бејк јЭ
жзепШе Ъамез и кЬШзнагШ а изќЩШгШ, и зкбШгШ а гЭйвШгШ. РЪШ јЭ ЪеЬШ
жебзаЪЭдШ гкйдег жЭдег, иЪЭ иЭ иШ ЬдШ ЬаЫве, и жЭдег иЭ ЪШљШ еде пйе
адШоЭ вЭЮа ЬкЩебе дШ Ьдк зЭбЭ.
Ое гЭда йе, ГеижеЬЭ, јкза гкйдШ жЭдШ! И к жЭда нЭве гејЭ Ьде!
И ЭЪе дапйШ дЭћк ЬШ ибзајЭг еЬ љкЬа, Шбе бе мећЭ ЬШ ЯШийШдЭ а жеЫвЭЬШ
йШвеЫ. А еЬ СЭЩЭ, БеЮЭ, дапйШ а дЭ геЫк ибзайа. И даиШг ибзаЪШвШ.
Са иа ивкпШе ЪзЭвЭ аижеЪЭийа, а Са иа га кйЭпде ЫеЪезае: ЬШ
ЯЭгљШ дајЭ дЭЩе. Чйе Щам ЮЭвЭвШ иШЬШ, йе јЭ ЬШ иЭ Ьде дЭ ЪзШйа дШ Ьде.
ЛеЮЭп ва га йк жегећа, ГеижеЬЭ?
Ава бкЬШ а бШбе ЬШ ибведаг еде пйе жзагам, ЩЭјШм, жеЯдШм,
оЪзийе дШкоам, ЯЫзЭпам, оЭЫШ иЭ иЭћШг, пйе дЭ геЫк ЯШЩезШЪайа! СШвеЫ
геј иШг јШ, ГеижеЬЭ! И бШЬ жЭдШ аибажа, йШвеЫ ћЭ иЭ ежЭй ижкийайа к
гЭдЭ. Де игзйа ЫШ гезШг деиайа. ЙШе зЭбШ јЭ оеЪЭб, БеЮЭ: БЭЯ ЬдШ а
гкљШ дЭ жеийеја...
ГеижеЬЭ, коада ЬШ Ъамеза жедЭбШЬ ЩзЮЭ гадк. ТйапШј ЪЭйШз,
жзЭбза дЭЩе дЭжегаодаг еЩвШнагШ, ЬШј дећ газдк а ЬкЫк, ЬШ иЭ
еЬгезаг, БеЮЭ геј!

247
 ЛНКИСВА ДПТГА
РШд, мзШдк, Ьебеванк, жеоадШб, иЪЭ иШг иЭЩа кибзШћаЪШвШ, а
кибзШћкјЭг, ГеижеЬЭ.
Ава иЪЭ йе, а иЪЭ ижеиеЩдеийа а иШЪ зШЬ зеЩајШпба ийШвШд јЭЬде-
ваб, дЭ жзЭеЩзШЮШЪШјк гЭ ЬеийШ. Чйе ћк Са дШјЯШЬ жзадЭйа еЬ иЭЩЭ,
БеЮЭ, дЭћЭ Щайа кжейзЭЩљаЪе да ЯШ жзШпадк ЩкЬкћдеийа љкЬибЭ.
Се, ГеижеЬЭ, йШј дШжез аЯ иЪам иавШ, а йе ЩкЬде ЯдШњЭ ЬШ јЭ иЪЭ
гШве а ивШЩе, йе СЭ геваг ЬШ жзагап бШе ивкЮЩк гејк СЭЩа.
ѝШ ЪЭзкјЭг ГеижеЬЭ, ЬШ агШ ЬеийаЯШњШ, Шва јШ гкоде а кЯШвкЬде
оадаг жебкпШјЭ ЬШ ийаЫдЭг а Ье жзШЫШ ЬеийаЯШњШ.
Ме дЭгШг жеивЭЬњЭ еоШјШњЭ ЯЩеЫ йеЫШ, ГеижеЬЭ! Се иШежпйЭњЭ,
йе јЭ ЬШдШи бзШј гејЭ гевайЪанЭ.

ЛНКИСВА СПЕЋА
БеЮЭ, еЬ дећа јЭ оеЪЭбШ ийзШм. РЪЭ жежзайаидЭ јШоЭ, иЪЭ ЯШЩева
ЩевдајЭ, иЪЭ жзеЮЭЮЭ бШе ЮаЪа еЫШњ. А дећ иЪЭ ЪапШ а пазШ, Ш оквШ ое-
ЪЭбеЪШ, бејагШ ЪаЬа бзеЯ йк дећ ийеийзкбШ ик.
БеЮЭ, дЭ еийШЪа оеЪЭбШ дећк ЩЭЯ ЯдШбШ еЬ РЭЩЭ... Ава гЭиЭн, Ге-
ижеЬЭ, дЭбШ дЭ ЩкЬЭ йШј ЯдШб. СШбе СЭ гева оеЪЭојШ ивШЩеий. РйзШпа иЭ
оеЪЭб гЭиЭнШ.
ТижШЪШј га, БеЮЭ, ЬеЩзе ЪаЬ аижеЬ еодам бШжШбШ, јЭз а бзеЯ њам
ЪаЬаг ЯЭвЭде иајШњЭ мвШЬдеЫ гЭиЭнШ. РЪЭйвкнШ ебе гејЭ жеийЭљЭ Яве-
ивкй. Ива ЫШ ЪаЬаг, йШге ЬШвЭбе, бШе ийкЬЭде ЪШЯЬкпШийе нШзийЪе дЭоШ-
ийаЪеЫШ.
ГеижеЬЭ, дЭоШийаЪеЫШ дШ гЭиЭнк дЭгШ, Шва јЭ гЭиЭн ЯЪЭЯЬШ дЭиШ-
данШ а йкђадЭ. ОегеЯа, БеЮЭ, иЪагШ љкЬагШ беја же ЬШдк оЭийе гезШјк
кгезде ЬШ ибвежЭ еоа, Ш дећк еийШјк ЩЭЯ идШ а еЬгезШ.

ЛНКИСВА ЦЕСВПСА
МЭ ЪШжајЭг, ГеижеЬЭ, дЭ кЬШзШг иЭ к жзиШ, дЭ кижзШЪљШг зкбЭ
жзЭЬ кжШљЭдег ЪепйШданег. Рйејаг к гзШодег ћепбк нзбЪанЭ ийаидк-
йам ЯкЩШ а жЭиданШ, јЭз ик йе геја оеЪЭоШдиба ЯдШна ийзШпдеЫ дШжезШ
ЬШ иЭ еЩзЪШг, еЩезаг, иайде а гЭбШде иШгЭљЭг.
ЙШЬ ЩкЬЭг иайдШ бШе иаЪа гезиба жЭиШб СЪеј, едЬШ ћк иЭ ЬШљЭ
йзепайа, ГеижеЬЭ, ЬШ жеийШдЭг јеп ЪапЭ иаЪШ а вШбШ, бШе гШЫвШ йШј ок-
Ьда дШјжзевШЯдаја Ыеий дШ ЯЭгља.
Ава ЯдШј, ГеижеЬЭ, ийаћа ћк бкЬШ иШг жепвШ, Ьећа ћк Са!

248
 Баћк жзЭЬ СеЩег гЭђк жеивЭЬњагШ, дШјиайдајЭ игвЭЪЭдагШ, гШ-
ЫвЭде иаЪагШ, еикђЭдШ ЬШ апоаваг, Шва ћк Са Ьећа, БеЮЭ, јЭз га јЭ жкй
јЭЬШд.

ЛНКИСВА ОЕСА
НЪШбе Са иЭ аижеЪЭЬШг ЬШдШи, ГеижеЬЭ.
ЙШЬ ЯШйкйњЭ дЭЩЭиШ, а евкј ийШдЭ бзпайа ЬзЪЭйШ а зЭбк аЯ бе-
зайШ ЩШнШйа, а еЬ оЭваоде жвШЪам гкњШ ЪаЬда ЮаЪна жеодк ивЭжЭйа, а
ЫзегеЪа йкћа а жШвайа, а ЫзШЬаћ дШп ЩкЬЭ бШе бкйајШ жШваЬзЪШнШ бејШ
жвШгдЭ а аЯЫеза – едЬШ, ГеижеЬЭ, јШЪа дШг иЭ, жеђа дШг еЬ ЪзШйШ Ье
ЪзШйШ, кйЭпа дШи; ЬШ ћЭ еЬ ЫзеЯЭ аЯЫадкйа жйанЭ а вЭжйаза, ЪећЭ а бвШ-
иеЪа, Ш дШгШ љкЬагШ дапйШ Щайа дЭћЭ.
И ЯШжайШј дШи јеп, БеЮЭ: ПЭнайЭ га, е ЪЭоайе дЭЯШЬеЪељда, а
зШЯвЭвЭбШда, пйШ ЪШг йзЭЩШ, пйШ ЪШг јеп йзЭЩШ, а иЪЭ ћк ЪШг ЬШйа.
А га ћЭге еЬЫеЪШзШйа: ФЪШвШ, ЛавеийаЪа а ДеЩза, а икЪапЭ иЪЭ-
ЫШ агШге, дапйШ дШг дЭ йзЭЩШ.
СШбе ћЭге Са ЫеЪезайа ГеижеЬЭ – Ьеб дШи ийзШЪШ еЬ СЪејам иавШ
дЭ гадЭ.

ЛНКИСВА ЧЕРСА
БеЮЭ, мЪШвШ Са дЭаЯгЭзде, жзеђЭ гЭ Ызо гевайЪЭ. Се јЭ ийзШпдШ
ЩезЩШ ЯШгкбвеийа, жзабеЪШдШ јЭЯабШ а зШЯШжЭйам киШдШ, а ЯШЬкЪШдам
ЫзкЬа жкдам бзабеЪШ а жвШоШ. ОзеђЭ Ызо гевайЪЭ.
Лазде аЯЬаЮЭг зкбЭ, иШ ЬЭиЭй жзийајк бШе иШ ЬЭиЭй иЪЭћанШ, а
ЯШЩезШЪљШг бШбе га јЭ гШвеоШи Щаве, а ЫЬЭ иШг, а дабеЫШ ЪапЭ дЭ же-
ЯдШјЭг, а дапйШ га ЪапЭ дЭ йзЭЩШ, јЭз даиШг ЪапЭ к иЪЭйк гаива а
ЩзаЫШ.
РШ ЬЭиЭй иЪЭћанШ иЪејам, иШ ЬЭиЭй гШвам иЪайШнШ дШ иЭЩа, ийаЮЭг
жзЭЬ СЭЩЭ, БеЮЭ.

ЛНКИСВА РЕДЛА
ГеижеЬЭ, бкпШвШ иШг гећ мзШгШ СЪеЫШ. ГвЭ бкћанШ јЭ йе бШе а
иЪШбШ ЬзкЫШ бкћанШ бзШј ЬзкгШ аЯгЭђк дЭбевабам ЬзЪЭйШ.
ТвШЯавШ иШг к йШј мзШг бШЬ иШг ЩавШ ЫезбШ а гзЫеЬдШ, а иазе-
йањиба бењ беја мећЭ ЬШ кЫадЭ. ТвШЯавШ иШг к њЭЫШ бШЬ иШг ЩавШ ЩЭиже-
гећдШ а кгездШ бШе ЬШвЭбе йЭзШдШ еЪнШ, бејШ оЭйаза иЪејЭ деЫЭ дЭ кгЭ
ЬШ зШижвЭйЭ, а јЭЬЪШ еЬЪеја ЬЪЭ жзЭЬњЭ ЬШ жШЬдЭ дШ њам дШ бевЭдШ, а
ижкийа ЫвШЪк дШ иЪЭЮк ЯЭгљк, а ЮЭва игзй, игзй, игзй.
БеЮЭ, аЯвШЯавШ иШг аЯ мзШгШ жзШЪШ а еЬгезЭдШ, ЩаийзШ жеЫвЭЬШ,
ЯдШјкћа пйШ ћк а бкЬШ ћк йеЫШ ЬШдШ, а јеп а икйзШпњЭЫ ЬШдШ.

249
 ЛНКИСВА НРЛА
БеЮЭ ГеижеЬЭ, зЭна га к еЪк иазегШпдк ЪЭоЭз гејк: бШЬШ дЭ
геЫк ЬШ Са ЩвШЫеЬШзаг јЭз дЭ геЫк ЬШ нЭдаг дапйШ еЬ едеЫШ пйе иШг
ийЭбвШ а жеийШвШ, зЭна га ЬШ ва јЭ аийадШ ЬШ иШг бШе бШгЭд йЭпбШ ЬШ иЭ
аЯЬаЮЭг, а бШе бШгЭд йЭпбШ ЬШ дШЫве жШЬШг.

ЛНКИСВА ДЕВЕСА
ГеижеЬЭ, жегеЯа га. НиЭћШг ЬШ гЭ дШкбШ баЬШ еЬ СЭЩЭ, а ЬШ гЭ
љкЬибе ЯдШњЭ а зШокдШњЭ жзазеЬдам ЯШбедШ СЪејам ЪкоЭ ЬШвЭбе еЬ
СЭЩЭ. Нмеваг иЭ а јШ аийадег бејШ га јЭ аижкдавШ ЫвШЪк, а дШкоавШ
јЭЯаб геј ЫвШйбе ЫеЪезайа иШгекЪЭзЭдЭ зЭоа коЭдеийа а жеивЭЬњам
аийадШ.
ГеижеЬЭ, јШ Ъеваг ЬШ ЮаЪаг бШе а ЬзкЫа коЭњШна, Шва јШ ЯдШг ЬШ
јЭ к йШјда СЪејам ЯдШњШ а ЯШбедШ иЪЭ ЬзкбоајЭ. Ма к јЭЬдеј дШкна иЭ даик
йШбе оЭийе еЩШзШвЭ аийадЭ, жеивЭЬњЭ аийадЭ, бШе к дШкна е жзазеЬа а
СЪејаг ЯШбедагШ.
ДеЩзе јЭ пйе жзазеЬШ газде йзжа љкЬибШ ЯдШњШ, а зШЬа иЪејШ
кгЭњШ. ЧйШ Ща Щаве и дШгШ ЬШ јЭ ЯЭгљШ ийШвШ, Ш икднЭ жеоЭве ЬШ меЬШ,
бШЬ јЭ йе гЭђ љкЬагШ жзеЫвШпЭде жеивЭЬњег аийадег.
А пйШ, ЬШ јЭ еЬјЭЬШзЭЬ ЯЩаљШ коЪзпћЭдШ ЯЭгљШ жеоЭвШ ЬШ иЭ Ъз-
йа, Ш ЯШЪайвШде икднЭ иЭ кбеоаве.
ГеижеЬЭ, Са јЭЬада ЯдШп оагЭ ћЭ иЭ јеп емевайа ЫвШЪЭ а јЭЯана
љкЬа беја ЯдШјк жеивЭЬњЭ аийадЭ е ЪЭвабаг йШјдШгШ жзазеЬЭ а дЭЩЭ-
ибам ийЪШза.

ЛНКИСВА ДЕРЕСА
Леваг СЭ, БеЮЭ, ЬШ гЭ нзбЪанШ СЪејШ гШвШ, жзШЯдШ а йамШ а еЪЭ
ЪЭоЭза еЬзЭпа еЬ иЪам ЪЭЯШ. ДШ коада, ЬШ дЭ ЪаЬаг да евйШз, да бШд-
Ьаве, да иЪЭћанк бејк иШг иШгШ жзажШвавШ.
ДШ ЩкЬЭг к жзеийезк к бејЭг дЭгШ даоЭЫШ еЬ ЮаЪейШ ЯЭгШљибеЫ.
ДШ дЭ ЪШЮа ЯШ гЭдЭ дапйШ еЬ едеЫ пйе јЭ оањЭданШ а еЩваб иЪЭйШ. ДШ
кђЭг к ЬкмеЪдк иЪејк икЬЩадк жейжкде, а жзЭийШдЭг Щайа еде ЯШ пйе
ЪШЮаг к ЮаЪейк. ДШ иЭ иЪЭ к гЭда жзегЭда, еЬ агЭдШ Ье мШљадЭ.
ДШ кзШийЭг к газ ЬкмеЪда йШбе бШе пйе јЭ езШм кзШийШе к љк-
ибк... ЕЪе, нзбЪанШ иЭ иљкЩавШ иШ гдег, йежвШ јЭ иШ гдег. НиЭћШг ЬШ јЭ
йе иШиЪаг ЬеийШ а иЪЭ. И жевШЯаг аЯ мзШгШ ижзЭгдШ ЯШ еде пйе гЭ и
ЬзкЫЭ ийзШдЭ оЭбШ, бШе ЬШ јЭ йе иШге јЭЬШд ЬШд йзШјШњШ, а ЬЭојШ аЫзШ.
Ава бШЬ жзЭђЭг жзШЫ, еиЪздЭг иЭ а кЯЬШмдЭг йЭпбе кЯЬШмег Юа-
ЪейШ, кЯЬШмег аЯ иЪЭйШ.

250
 ГеижеЬЭ, ЬШј га ЬШ дЭ ЯШЩезШЪаг жзЭвШЯайа йШј окЬда, ЯШјЭЬда-
оба жзШЫ аЯгЭђк СЪејЭ а гејЭ бкћЭ, а ЬШ жедеЪе а жедеЪе ЬевШЯаг к
СЪејк бкћанк бзШј ЬзкгШ, аЯгЭђк дЭбевабе ЬзЪЭйШ.

ЙПАСЙА БИНГПАУИѝА
ПеђЭдШ јЭ 16. лЭЩзкШзШ 1877.
ЫеЬадЭ к жеЬдеЮјк СайЭвибеЫ ЩзЭЫШ,
к ЩШобег иЭвк Лепезадк беЬ СайЭ-
вШ. ПеЬайЭља ик јеј Щава ДШдаве а
ЉкЩанШ, Ш ЩзШћШ ОзЭЬзШЫ а Дага-
йзајЭ. ДЭйањийЪе јЭ жзеЪЭвШ к ЗЭгк-
дк, Пкга а МеЪег РШЬк. ЧбевеЪШвШ
иЭ к МеЪег РШЬк (ВапШ ЬЭЪејШобШ
пбевШ), РегЩезк (РзжибШ жзЭжШзШд-
ЬајШ) а БкЬагжЭпйа (ОЭЬШЫеЫајкг).
ПШЬавШ јЭ бШе дШийШЪданШ к ОШдоЭЪк
к Рзжибеј Ъапеј ЬЭЪејШобеј пбева
еЬ 1897. Ье 1909. ЫеЬадЭ. ОеивЭ йеЫШ
зШЬавШ јЭ к ЧШжнк (1909-1912) а
БЭеЫзШЬк. ДебйезазШвШ јЭ 1922. ЫеЬа-
дЭ а ЩавШ јЭ жзЪа жзЭЬиЭЬдаб ТЬзк-
ЮЭњШ жаиШнШ РзЩајЭ.
Де бзШјШ, а ЩЭЯ еийШйбШ, жеиЪЭ-
ћЭдШ вЭжейа игаивЭдЭ зЭоа, бњаЮЭЪданШ ИиаЬезШ РЭбкваћ јЭ ЯШ Юа-
ЪейШ ийЭбвШ кЪШЮЭњЭ бШе дШјеЩзШЯеЪШдајШ а дШјкгдајШ РзжбањШ иЪеЫШ
ЪзЭгЭдШ. ЗдШвШн ЪапЭ јЭЯабШ, а жеЯдШЪШвШн ЪапЭ бквйкзШ а жеЬзкојШ
кгЭйдаобеЫ аЯзШЮШЪШњШ, ИиаЬезШ РЭбкваћ јЭ бШе жаиШн, жзЭЪеЬавШн а
йкгШо бњаЮЭЪдам ЬЭвШ жедазШвШ к иШгк икпйадк изжибеЫ дШзеЬдеЫ
ЫеЪезШ а њЭЫеЪеЫ кгЭйдаобеЫ аЯзШЯШ, игШйзШјкћа ЫеЪез а јЭЯаб бквйкз-
дег игейзег дШзеЬШ. ИЯШЩзШдШ јЭ ЯШ ЬежаидеЫ овШдШ РзжибЭ бзШљЭЪибЭ
ШбШЬЭгајЭ 16. лЭЩзкШзШ 1939, Ш ЯШ зЭЬеЪдеЫ овШдШ РзжибЭ ШбШЬЭгајЭ
дШкбШ 14. деЪЭгЩзШ 1950. ЫеЬадЭ, бШе жзЪШ ЮЭдШ ШбШЬЭгаб. ТгзвШ јЭ 5.
ШжзавШ 1958. ЫеЬадЭ к БЭеЫзШЬк, Ш дШ СежоаЬЭзк 2015. ЫеЬадЭ жеЬаЫдкй
јеј јЭ ижегЭдаб.

251
 ДеЬШйШб ЩаеЫзШлаја:
Мнкика рал мейе онзмамийе, лкаде љтде, да где гнд виде мешсн н
леми маоирамн, опигтше. Аки есн шса рт тпадики. Зваки рт ле ма мейн
вече н леми, аки ја рал ндбика, пейка рал да рал бнкерма. Сви рт хсеки да
ле рйимт ра дмевмнг педа. Йажт: ила 80 гндима, рйнпн ће тлпеси, дај да
маоишелн мешсн и да је нрсавилн. Тн рспашмн впеђа. Внкил сишимт,
засн ле је са бтйа нйн леме лмнгн онсперка. Айн мешсн впедил, мейа
йажт онрке лнје рлпси, а ми два дама опед рлпс ме жекил да ле хваке.
Нирал бика рпећма. С сил рал ре онлипика. Пнрснји варинмрйа рпећа
йнја нопедељтје љтде. Айн мирсе внљеми, тзактд ћесе ви марснјаси да вар
внке.

252
 Микнрав Егепић

УСПОМЕНЕ НА МАТИ АНУ,

МОЈУ ДУХОВНУ МАТУШКУ
(ИЫкгШдајк гШдШийазШ ВзШћЭЪпданШ, Ш жеЪеЬег аЯвеЮЩЭ к њЭдк оШий)

Љтби Гнронда Бнга рвнјега рвил рпцел рвнјил и рвнл дтшнл рвнјнл
и рвнл лишљт рвнјнл! НЪе јЭ жзЪШ а дШјЪЭћШ ЯШжеЪЭий. А ЬзкЫШ јЭ бШе а
еЪШ: Љтби бкижњега рвнјега йан ралнга ребе. (Мс. гк. 22. рс. 37- 39)

Најкеоши лнмашйи дап т мајсежил впелемила

ОзЭЯзЭвШ јЭ гШйа АдШ еЪеЯЭгШљибк вЭжейк, иЪЭйибк дШкбк, гвШ-

Ьеий а ЩеЫШйийЪе, иЪЭ, бШбе Ща ЯШЬеЩавa гавеий ЩеЮајк а нШзийЪе дЭ-
ЩЭибе. ЖаЪЭвШ јЭ аижкњШЪШјкћа гедШпбШ жзШЪавШ а дЭжзЭийШде БеЫк иЭ
гевЭћа. ПЭЪдеидШ к ивкЮЩа, аийзШјШЪШјкћа к иЪаг гедШпбаг жеЬЪаЯа-
гШ, нЭваг иЪејаг ЩаћЭг а ЮаЪейег ивШЪавШ јЭ ГеижеЬШ, бШе пйе ћЭ а
ГеижеЬ њк жзеивШЪайа к нШзийЪк иЪегЭ а дШ ЯЭгља гЭђк љкЬагШ. ЛкЬзШ
гедШмањШ АдШ ЬеивеЪде јЭ аижкдавШ к иЪег ЮаЪейк жзЪк ЯШжеЪЭий:
„ЉкЩа ГеижеЬШ иЪејЭЫШ иЪаг изнЭг иЪејаг а иЪег Ькпег иЪејег а иЪег
гапљк иЪејег“. НЩеЫШйавШ je иЪoje изнЭ а Ькпк жзЪе БеЫег, аЯЪезег
иЪШбеЫШ ЩеЫШйийЪШ јЭз иШгШ зЭо ЩеЫШй еЩкмЪШйШ едЭ љкЬЭ беја к иЭЩа агШ-
јк БеЫШ, беја јЭ аЯЪез, иЪШбеЫ ЩеЫШйийЪШ ЪЭва РЪЭйа ѝеЪШд ЗвШйекийа.
ИЯЪез иЪЭЫШ: гкЬзеийа, ЯдШњa, дШкбe, Ъзвадa, ЬкмеЪдам а гШйЭзајШвдам
ЬеЩШзШ. Бае je гкЬзеј гШйа Ада жкйебШЯ ЯШ аижкњШЪШњЭ а ЬзкЫам ЯШже-
ЪЭийа ЩеЮајам к еЪеЯЭгШљибег ЮаЪейк.
OЪе гoje бШЯаЪШњЭ, к ЯдШб ЯШмЪШвдеийа, жеиЪЭћкјЭг гејеј Ьк-
меЪдеј гШйкпба Ада, дШ оШий, Ш иЪагШ дШгШ бШе жзагЭз к ЮаЪейк. ЙШе
жоЭвШ зШЬаванШ апвШ јЭ ЛШйа АдШ еЬ нЪЭйШ Ье нЪЭйШ ибкжљШјкћа дЭбйШз,
Ш њЭЫеЪаг ЬкмеЪдаг гЭЬег мзШдавШ њЭдШ ЬкмеЪдШ оЭЬШ, бејам јЭ Щаве
жзЭбе 200 а јеп ЪапЭ едам бејагШ јЭ жегШЫШвШ, Ш бејa ик ЩавШ зШЯШикйШ
же ибведапйагШ: БЭеЫзШЬШ, БайељШ, СзийЭдабШ, ЙзШљЭЪШ. НбкжљШвШ јЭ
ЮЭЬдЭ а ЫвШЬдЭ, мзШдавШ ЬкмеЪдаг дЭбйШзег а йЭвЭидег мзШдег а же-
јавШ, жзеиЭћа еЬ бкћЭ Ье бкћЭ а дШ иЪејаг бзмбаг вЭђагШ деиавШ мзШ-
дк, ЬШ Ща иЭ йШ иазейањШ еЬзЮШвШ к ЮаЪейк, ЬШ дЭ кгзЭ еЬ ЫвШЬа, ЫевШ а
ЩеиШ јЭз, ЯШ ЛШйа Адк, ЬЭнШ ик ЩавШ дЭЮда нЪЭйеЪа, нЪзбкй дЭЩЭибам
жйаоанШ дШ ЯЭгља. „И ЯШйе јЭ бзеЯ йе БеЫеивкЮЭњЭ ЮаЪей иЪеј жеиЪЭ-
йавШ: иазегШпдагШ, дЭгећдагШ, ЩевдагШ, Ш жедШјЪапЭ ЬЭна. Т ЩЭЬа а

253
дЭгШпйада, дШјжзЭ к Байељк, Ш едЬШ к СзийЭдабк, к иЪејШ дЭЬзШ иЪајШвШ
јЭ ЫвШЬдЭ иазеоаћЭ, ЫзЭјШвШ гШјоадибег љкЩШЪљк а ЬеЩзейег.“ „Абе дЭ
ЯдШйe бШбЪа ик ШдђЭва, жеЫвЭЬШјйe ЬЭнк, йШбЪа ик еда: ЩЭЯШЯвЭда, дЭ-
Ъада, оаийа, ЩвШЫезеЬда…“, ЫеЪезае јЭ ВвШЬабШ МабевШј, ЪЭздеј ивЭЩЬЭ-
дана а ЬкмеЪдеј бћЭза а иШжкйдана, гедШмања Ада.
ЗЩеЫ зШйдам ЯЩаЪШњШ аибкпЭданШ МШЬШ кеоа зШйШ 1941. ЫеЬадЭ,
иШ иЭийзШгШ аЯ БайељШ ЬевШЯа к РзЩајк. ИийЭ ЫеЬадЭ еидаЪШ а мзШда-
вапйЭ ЯШ ЬЭнк к СзийЭдабк, к жШземајибег Ьегк. ЛЭпйШда ик јЭ йежве
жзамЪШйава а иЪЭизЬде јеј жегШЫШва а дајЭ аг Щаве йЭпбе, бШе а њеј ЬШ
ЯШ ЬЭнк, зШйдк а жезШйдк иазеоШЬ, жзабкжљШјк жейзЭжпйадЭ к СзийЭда-
бк а ебевада: же бапа, ЩвШйк а гзШЯк. ЙавегЭйзЭ јЭ жзЭжЭпШоавШ
Ъкбкћа беванШ дШйеЪШзЭдШ мзШдег; иЪејег аийзепЭдег идШЫег а јеп
деиЭћа дШ иЪејаг бзмбаг зШгЭдагШ ќШб иШ жзабкжљЭдаг дШгазданШ-
гШ. НзедквеЫ ЯЬзШЪљШ, дЭЮдеЫ йЭвШ, аийзепЭдЭ ЭдЭзЫајЭ, бШе ЩаљбШ дШ
ЪЭйзк, дајЭ ЬкЫе аЯЬзЮШвШ.
Ое ЯШЪзпЭйбк зШйШ, еЪЬШпњЭ, деЪЭ „дШзеЬдЭ“ ЪвШийа, иЭийзШгШ
еЬкЯагШјк ЯЬзШЪк, вЭже еЬдЭЫеЪШдк ЬЭнк, Ш дШ окЪШњЭ аг ЬШјк лаЯаоба
егЭйЭдк к зШЯЪејк. „Маиге йе геЫвЭ аЯЬзЮШйа. Сеј јШЬдеј ЬЭна ЩавШ јЭ
жейзЭЩдШ ийзкодШ жегећ ЬЭлЭбйевеЫШ, Ш дЭ еЩаодШ дЭЫШ“ – жзаоШвШ јЭ
бШидајЭ гШйа АдШ. „Т йеј ЬЭна јЭ иШг Фзаийеи“. А ГеижеЬ дШп бШЮЭ: „Абе
иЭ дЭ жеЪзШйайЭ а дЭ ЩкЬЭйЭ бШе ЬЭнШ, дЭћЭйЭ кћа к ХШзийЪе дЭЩЭибе“. Йе
иЭ жедаЯа бШе ЬЭйЭ еЪе, йШј јЭ дШјЪЭћа к ХШзийЪк дЭЩЭибег. И бе жзага
йШбЪе ЬЭйЭ к агЭ гејЭ, гЭдЭ жзагШ. „Се гЭда геј ейШн а гШјбШ а ЬШљЭ
жегШЮк.“ ЙШе пйе Шжеийев ОШЪвЭ бШЮЭ к ЬзкЫеј жеивШдана ЙезадћШ-
дагШ Ыв. 6. ийам 10: Йан жакнрми, а йнји ре једмайн вереке, йан рипнла-
шми, а йнји лмнге нбнгаћтјт, йан нми йнји мишса мелајт, а рве илајт. МШ
иваодеј аЯвеЮЩа еЬзЮШдеј к ГезњЭг ЛавШдеЪнк, еЩзШћШјкћа иЭ жзаик-
йдагШ иШЬШпњШ дШгЭиданШ гШдШийазШ ВзШћЭЪпданЭ, гедШмањШ ИзадШ,
ЫеЪезавШ јЭ е ЮаЪейк, зШЬк а ЪЭвабаг ЬЭвагШ гШйа АдЭ, жеЬиЭйавШ дШи
јЭ: да љтди йпхйнг здпавља лнгт биси нбдапеми изтзесмнл тлмнл рмагнл
йнјт рт йадпи да бнгнтгндмн ондеке ра рвила. Чвпрсн је бпамика рвнје
опимциое, описнл нрсављајтћи ралн мадт н лерст т Цапрсвт меберйнл.
СШбЪеЫ јЭ беЪШ ЩавШ гавеизЬдШ гШйа АдШ.
ЛЭђк гдеЫеЩзејдег ЬЭнег бејагШ јЭ гШйа АдШ жегШЫШвШ Щае
иШг а јШ. НЪШбе je Щаве: бШе ђШб жзаЯзЭдибЭ БеЫoивеЪајЭ, Ш дШ жзЭЬвеЫ
йШЬШпњЭЫ зЭбйезШ, ЛЭйеЬајШ ЛкЮЬЭбЭ, жейењЭЫ ЭжаибежШ йагеобеЫ, бШе
дШјЩељЭг ђШбк, Ш же ЮЭља гШйа АдЭ, кЮаЪШе иШг ийажЭдЬајк аЯ ледЬШ
њЭдеЫ енШ, РзЭйЭдШ АќаћШ, бзеЯ нЭве гејЭ пбевеЪШњЭ к ОзаЯзЭдк. Цк-
ЪШг иЪЭ њЭдЭ кжвШйданЭ, иЪШ њЭдШ йежвШ а гШйЭзадибШ жаигШ кжкћа-

254
ЪШдШ га бзеЯ жЭйеЫеЬапњЭ пбевеЪШњЭ, аижаиШдШ гШйЭзадибаг изнЭг к
дЭаЯгЭздеј љкЩШЪа иШ жзЭлањЭдег дЭЮдепћк а еиведнЭг беја ик га к
ЮаЪейк дЭЬеийејШва. ЕЪе јЭЬдеЫ њЭдеЫ ЯШжаиШ дШ ОзевеЫк – ОзЭЬЫеЪезк,
ава ТЪеЬк к ЬкЩеба а ЬаЪда иЪЭй МШкбЭ ФзапћШдибЭ, еЬ њЭ гЭда ЬШза-
ЪШдеЫ жебведШ, дШ ЬШд геЫ зкбежевеЮЭњШ иЪејЭзкоде аижаиШдеЫ: „Ннк
жзЭЯЪайЭзк ЛавеиШЪк ЕЫЭзаћк – зШЬа РЪЭйеЫШ БеЮајЭЫШ ЩвШЫеивеЪШ еЬ
ЭжаибежШ НмзаЬибеЫ – ЖаобеЫ МабевШјШ – ДШзаЪШ Лк њЭЫеЪШ ЬкмеЪдШ
жегШјбШ, дЭЬеийејдШ аЫкгШдајШ гШйа АдШ. ЙњаЫк еЪк иЪЭйк дШийШЪданк
гк бзеЯ ЮаЪей к жШийазибеј ивкЮЩа ФзаийеЪеЫ ийШЬШ. МЭбШ ЯШЪева иЪег
Ькпег а ижШиЭ иЭЩЭ а ийШЬе БеЫег гк жеЪЭзЭде. А дШ ижегЭд њЭЫеЪеЫ
жзеаЯЪеЬийЪШ ЯШ жзЭЯЪайЭзШ еЬ зкбЭ ЕжаибежШ ЖаобеЫ ВШиавајШ.
Ба кЫеЬде РЪЭйег ЙзШљк РйЭлШдк ОзЪеЪЭдоШдег МЭгШњаћк ЬШ
ђШбШ ЛавеиШЪШ жзеаЯЪЭЬЭ ЯШ ђШбедШ к иЪејеј ЯШЬкЮЩада РЪ. Жаоа 1971.
19. иЭжйЭгЩзШ дШ ЬШд РЪ. ЛкоЭдабШ СзелагШ, РШЪШйајШ а ДезагЭдЬед-
йШ. А ЯШ жзЭЯЪайЭзШ 24. IX дШ ивШЪа иЪеЫШ гедШпбеЫ агЭдШ РЪЭйеЫ Раге-
дШ гедШмШ, жебзШј иЪејам РЪЭйам гепйајк дЭйљЭдам к РЪЭйеј РйкЬЭдана
НоЭЪеј Лк ЯШЬкЮЩада, ЫЬЭ а ЊЭЫеЪЭ РЪЭйЭ гепйа жеоаЪШјк РЪЭйеЫШ Ра-
гЭедШ ЛазейеоаЪеЫШ. И йШбе ейШн ЛавеиШЪ, Лавепћк БеЮјег аЯкоаЪ-
па жзаЯзЭдибк ЩеЫеивеЪајк РЪЭйеЫ ЙазавШ а ЛЭйеЬајШ, жза зкбежеве-
ЮЭњк ЩЭмк гк жзаикйда РЪЭйа РагЭед ЛазейеоаЪа иШ иадеЪагШ гаваг
РЪЭйаг РШЪег а РЪЭйаг ЙзШљЭг. ЊамеЪа иЪЭйа ЩвШЫеивеЪа дЭбШ ЫШ ийШв-
де жзШйЭ. ЖЭва йа, а еЪе йа ЯШжаикјЭ гШйа АдШ.“
ОеиЭйае иШг јЭ 1973. ЫеЬадЭ к гШдШийазк ВзШћЭЪпдана иШ жежШ-
Ьајег. ОзагавШ дШи јЭ к иЪејк гедШпбк бЭвајк; иЭЬЭвШ јЭ дШ йзедепнк а
бзеЯ жзеЯез ЫвЭЬШвШ иЪЭйвеий ЬШдШ, гШЬШ, ивШЩе јЭ ЪаЬЭвШ јЭз јЭ ЩавШ
ЩевЭидШ. ВЭпйе јЭ йе жзабзаЪШвШ. НийШвШ јЭ иШ дШгШ к зШЯЫеЪезк ебе ЬЪШ
оШиШ. И йк жзавабк јЭ аибезаийавШ ЬШ дШи жекоа, жеиШЪЭйкјЭ иШ гдеЫе
љкЩШЪа а дЭЮдеийа, едШбе бШбе йе иШге жеЩеЮдШ ЬкпШ, ЩЭЯШЯвЭде а
ЩвШЫезеЬде гШjоаде изнЭ геЮЭ ЬШ кзШЬа:
„НоЭ ЛавеиШЪЭ, Эйе БеЫк мЪШвШ, иШЬШ иа иЪЭпйЭдаб, ивкЮа оШиде
БеЫк, нзбЪа а дШзеЬк. СзкЬа иЭ ЬШ к ЮаЪейк агШп жзајШйЭљЭ, Ш пйе гШ-
њЭ дЭжзајШйЭљШ, јЭз љкЬа иЪЭ геЫк а иЪЭ оадЭ. Рвкм гШве ЩељЭ ЬШ же-
ЩељпШп, ЬШ бкжап Ъаевадк а ЬШ ЪЭЮЩШп, едШ ивкмк жегШЮЭ, жШ ћЭ едЬШ
Щайа иЪЭ к зЭЬк.“ А, ЯШйаг иЭ ебзЭдквШ жежШЬаја а зЭбвШ: „ДЭйЭ гејЭ,
ЩкЬа ЩвШЫШ а дЭЮдШ жзЭгШ гкЮк иЪегЭ. ЊЭЫеЪ жеЯаЪ јЭ йЭЮШб а аинз-
жљкјкћа. Т жШземаја ћЭ иЭ икизЭйШйа а иШ ЬеЩзаг а вепаг љкЬагШ, а
ЪЭзкјкћаг а дЭЪЭзкјкћаг, жШ ћЭ ЬевШЯайа бкћа дЭзЪеЯШд, љкй а аижзе-
ЪеназШд, ЬШдШи ик йЭпбШ ЪзЭгЭдШ ЯШ иЪЭ дШи к гШдйаја. ЙШЬ ЬеђЭ бкћа,
жзЪе жеийШЪа гк ЬШ зкоШ, жШ дЭбШ иЭ еЬгеза, Ш дШбед йеЫШ гк зЭна пйШ
йзЭЩШ ЬШ гк бШЮЭп.“ НЪШбе јЭ гШйа АдШ иШЪЭйеЪШвШ…

255
 БавШ јЭ йе јЭЬдШ дШјЬкмеЪдајШ а дШјеЩзШЯеЪШдајШ аЫкгШдајШ, йеЫШ
ЪзЭгЭдШ. ДкмеЪде оЭЬе ЪвШЬабЭ МабевШјШ. БавШ јЭ жзШЪШ изжибШ гедШ-
мањШ а коайЭљанШ, аижкњЭдШ аибкийЪег ЬкпЭбезаидам гедШпбам ежа-
йШ а иШЪЭйШ бзеЯ еЩагде гЭйеЬевепбе-жЭЬШЫепбе аибкийЪе, к жзелЭ-
иаја еЪеЯЭгШљибеЫ ЮаЪљЭњШ.
МШ њЭде жзЭиЭљЭњe – кидкћЭ к ГеижеЬк к гШдШийазк ВзШћЭЪ-
пдана, ЫЬЭ јЭ а дШ гедШпбег ЫзеЩљк иШмзШњЭдШ, 18. деЪЭгЩзШ 1975.
ЫеЬадЭ. ПЭоа кйЭмЭ њЭдеј ЬкмеЪдеј ЬЭна, иЭийзадийЪк иЪЭйЭ еЩайЭља њЭ-
дЭ, ЪЭздег дШзеЬк, бШе а дШгШ, њЭдаг ийажЭдЬаийагШ, аЯгЭђк еийШвам,
бШЯаЪШе јЭ йШЬШпња аЫкгШд, Ш жейења ШзмагШЬзай гШдШийазШ ПШоЭ
кбзШј ДзадЭ, ФШќа ФзаЯеийег ОШјаћ зЭоагШ: „ЛдеЫе јЭ Щаве ивкоШјЭЪШ,
дШзеоайе к ийШзаг ЪзЭгЭдагШ, бШЬШ ик иЭ дШјЩеЫШйајЭ изжибЭ ЫеижеђЭ
жеЬЪаЯШЪШвЭ бШе гедШмањЭ зШЬа ЪЭодеЫ ижШиЭњШ. РЪЭ ик едЭ еЬЩШнавЭ
зШибеп, жШ ик иЭ еЩкбвЭ к жзеийк заЯк гедШпбк, ЬШ ивкЮЭ ЬзкЫагШ бШе
иШгег ГеижеЬк. ЛдеЫа ик ЪЭбеЪа жзепва, ЬкЫе јЭ йзЭЩШве ЪзЭгЭдШ ЬШ иЭ
зеЬа гедШмањШ иваодШ ивШЪдеј нШзана Лавана, жейењеј иЭийза ЕЪЫЭ-
даја, Ш йе јЭ гШйа аЫкгШдајШ АдШ.“ СШбеђЭ, ейШн ПШлШаве аЫкгШд гШдШ-
ийазШ МабељЭ, еЪШбе јЭ ЫеЪезае дШ ежЭвк ЩвШЮЭдежеоаЪпеј аЫкгШдаја
Ада: „ЛШјбе иЪЭйШ, еоЭбкјЭ йЭ жзЪе ДЭЬШ РЪЭйа, еЬ беЫШ иа иЪЭ ивкпШвШ а
йЪезавШ. ДеоЭбкјЭ йЭ иЪШ едШ иазейањШ ЯШ бејк иа иЭ зШижањШвШ. ДеоЭ-
бкјЭ йЭ ЛШјбШ БеЮајШ оаја иа ШгШдЭй а ЯШЪЭй аижкдавШ.“ И дШ бзШјк ћк
найазШйа јЭЬдк жеиЪЭйк гЭда кжкћЭдк, ЪЭвабеЫ изжибеЫ жаинШ, АдйедајШ
ЂкзаћШ, к бњаЯа ЯШ Чарс Осаќбиме, кжайШЪпа иЪЭ дШи жедШеиеЩ, Ш едШ
ЫвШиа: „ИгШва иге ЪЭваоШдийЪЭдЭ еоЭЪЭ а ЬЭЬеЪЭ, Ш бШбЪа ик жейегна?
– МЭбШ иЪШбе кжайШ иЭЩЭ.
И жеивЭ йевабе жземкјШвам ЫеЬадШ, гејЭ иЭћШњЭ а кижегЭдЭ дШ
еЪк ЬаЪдк ивкпбањк ГеижеЬњк даик аЯЩвЭЬЭвЭ. МШжзейаЪ, гејк ЬкмеЪдк
гШјбк дабШЬШ даиШг ЯШЩезШЪае к иЪејаг гевайЪШгШ. МШзШЪде, јШ иШг
жебкпШе ЬШ иЭ кЫвЭЬШг дШ ШжеийевШ ѝеЪШдШ, беја јЭ дЭжзЭийШде Щае кЯ
БеЫегШјбк Ье ЊЭдеЫ ТижЭдајШ жезЭЬ ЊЭдеЫ еЬзШ к ибзегдеј бкћа дШ
Раедк, бШе дШјдЭЮдаја иад: „ЖЭде, ЭЪе йа иадШ“, зЭбШе јЭ иЪејеј гШјна,
иЪејаг иЪЭйаг, ЩЭижезеодаг а оЭЬдаг кидШгШ дШ зШижЭћк, аЯгкоЭд а к
зШдШгШ ГеижеЬ дШп. НЬ иЪам ШжеийевШ, Нд јЭ иШге ѝеЪШдк, дШјљкЩљЭ-
дајЭг жзЭдЭе йк иЪЭйк йШјдк љкЩШЪа аЯгЭђк гШјбЭ а иадШ: „ЕЪе йа гШ-
йЭзЭ“. СШј ШдђЭеиба, ЫейеЪе иЪЭйеейШоба ваб гШйа АдЭ, дЭжзЭийШде
агШг жзЭЬ гејаг еоагШ: жеЪајЭдк иШ йЭпбаг меЬег; жеЫзЩљЭдам жвЭћШ
еЬ жзЭйЭпбеЫ ЩзЭгЭдШ; кгездШ еЬ йЭзЭйШ, аижеидаобеЫ а зЭЪдеидеЫ ге-
дШпбеЫ ЮаЪейШ; бзейбк а игазЭдк иШ кЪЭб ЪвШЮдаг еоагШ еЬ икЯШ ЯШ иЪЭ
дШи, аЯ бејам јЭ ЯзШоавШ йежвадШ љкЩШЪа, ЩеЮШдибЭ ЭдЭзЫајЭ а иЪЭйве-

256
ийа. СЭ њЭдЭ йежвЭ еоа, изнЭ, ЬкпШ а зЭоа, аЯваЪШва ик дШ гЭ ЩЭЯк-
ивеЪдк љкЩШЪ јЭЬдШбе бШе а жзЭгШ иЪШбег ЮаЪег Щаћк а йЪШза, жеоЭ-
Ъпа еЬ газаидеЫ нЪЭћШ к њЭдег жЭзаЪејк беја јЭ жеЬиЭћШе дШ ЩЭЯЩза-
Юде ЬЭйањийЪе, ЬШдЭ гвШЬеийа к йежвег ЫдЭЯЬк иЪејЭ жезеЬанЭ. СШбШЪ
ваб а иШЪ ЮаЪей, ЩШп њк ик аЯЬЪШјШва еЬ еийШвам гедШмањШ же едаг
Шжеийевибаг зЭоагШ: „И ЯЪЭЯЬЭ иЭ еЬ ЯЪЭЯЬШ зШЯвабкјк“.
ЦайШва иге ЬШ јЭ бзеЯ аийезајк Щаве гдепйЪе жзагЭзШ к еЬдеик
гШјбШ – иад, жШ ик йШбе гдеЫЭ гШјбЭ жеийШвЭ ивШЪдЭ мЭзеадЭ. МШјјЭЬде-
ийШЪдајЭ јЭ йе дШжаиШе Л. Гезба к зегШдк Маси бзШйбег зЭжвабег:
„Рад аЯЩШоЭд аЯ ийзејШ, гШйа ийШвШ дШ њЭЫеЪе гЭийе“. БкЬкћа ЬШ иЭ гШ-
йЭзадийЪе дабШбе дЭ ебедоШЪШ зеђЭњЭг оЭЬШ, ивЭЬийЪЭде йегЭ а нЭе
дШп ЮаЪей игЭпйЭд јЭ к езЭев ЬкмеЪдЭ ЬкЩадЭ. ѝШ иШг, жезЭЬ дЭизЭћЭ
ЬШ ЪЭегШ зШде еийШдЭг ЩЭЯ ЩаевепбЭ гШјбЭ, еЩаљЭг гавеийа ЩеЮајЭ
агШе дЭгЭзљаЪе ЩвШЫе, ЬШ га йк ЬкмеЪдк жзШЯдадк аижкда, ЩвШЮЭдЭ
кижегЭдЭ гШйа АдШ. РЪејег дЭаЯзЭнаЪег љкЩШЪљк, гавепћк, жекбШгШ
а ЬкмеЪдаг ЯзднагШ бејЭ га јЭ ЩзаЮде жзЭдеиавШ а иЭјШвШ, агШе иШг
жейзЭЩк ЬШ јЭ пйе оЭпћЭ ивкпШг а јЭЬЪШ оЭбШе деЪа икизЭй иШ њег. Т
йаг зШЯЫеЪезагШ а зШЬеийагШ, ЫвЭЬШе иШг к гШјбк бШе ЯЪЭЯЬк ЪеЬаљк
бејШ дШјШЪљкјЭ икднЭ, бШе иЪЭйвеий а ЯеЪ йШјШдийЪЭдеЫ ЬШдШ а дЭЯШвШЯда
а дЭкЫШиаЪа еЫШњ, беја гЭ ЫзЭјЭ а еЩШијШЪШ жкй ЯШ ЪЭода ЮаЪей (ЭимШйед).
ДШбвЭ, едШ јЭ Ье иЪеЫ жеивЭЬњЭЫ ЬШмШ, ЪЭзде а зЭЪдеиде жепйе-
ЪШвШ а аижкњШЪШвШ жекбк иЪеЫ ЬкмеЪдеЫ енШ, РЪЭйеЫ ЪвШЬабЭ МабевШјШ:
„ЙћЭза гејШ, к еЪег дШпЭг иЪЭйк гезШге Щайа ижзЭгда ЬШ: ЯШЪеваге
ЮаЪей, жеЬдЭиЭге ЮаЪей а ЮзйЪкјЭге ЮаЪей“.
БавШ га јЭ аЯкЯЭйдШ оШий а ЪЭвабШ ЬкмеЪдШ кйЭмШ пйе иШг к
ЮаЪейк изЭе, а же жзегаивк ЩеЮјЭг, агШе йШбЪк ваодеий ЯШ жзагЭз а
кЫвЭЬ бејШ јЭ иЪЭ ЮзйЪеЪШвШ ЯШ едЭ беја дапйШ дЭгШјк, Ш к ийЪШза иЪЭ
агШјк Ьеб жеийејЭ љкЬа жежкй њЭ аижкњЭдЭ ФзаийеЪег љкЩШЪљк к дЭа-
ЯгЭздеј ЮзйЪа жежкй РжШиайЭљЭЪеј зЭоа: „ДШ еЬ еЪЭ љкЩШЪа дЭгШ ЪЭћЭ.“
ХЭе ЊЭд еЪеЯЭгШљиба ЮаЪей Щае јЭ ЮзйЪЭдаб ЯШ ЩваЮњЭЫШ иЪеЫШ, Ш дШ-
зеоайе ЯШ ЬЭнк. ЛШйа АдШ, к изнк гегЭ а Ькпа гејеј к гевайЪШгШ
гејаг, ЯШјЭЬде иге: Ва, йЪеј ЩзШй ЛавеЪШд, беја јЭ иЪеј гвШЬа ЮаЪей же-
веЮае к ЫкЬкзШгШ жвШдадШ ШвЩШдибЭ ЫевЫейЭ изжибеЫ дШзеЬШ к ВЭвабег
зШйк, Ъејкјкћа дШ ЩзШдабк ейШќЩадЭ ЯШ бзий оШида а ивеЩеЬк ЯвШйдк,
беЫШ иа гдеЫе ЪевЭвШ а ЯШ њаг икЯШ жзевавШ, бШе а йЪејам ЩвШЫезеЬдам
зеЬайЭљШ: РзЭйЭдШ а гШјбЭ ЛавЭЪЭ. РШ иЪЭйагШ ам ГеижеЬЭ кжебеј а к
иЪЭйваг кижегЭдШгШ иШокЪШј ам.

257
 МАТИ АНА
(Надежда Аџић, 1900-1975)

ПеђЭдШ јЭ лЭЩзкШзШ 1900. ЫеЬадЭ к БЭеЫзШЬк. ЊЭдШ жезеЬаодШ

веЯШ јЭ агШвШ ЬкЫк ЩеЫеивеЪибк йзШЬанајк, а иШ гШјоадЭ а иШ еоЭЪЭ ийзШ-
дЭ. ЛШјбШ ЛавЭЪШ јЭ жейанШвШ аЯ жеЯдШйЭ ЩЭеЫзШЬибЭ жезеЬанЭ Оеже-
Ъаћ, Ш ейШн РзЭйЭд јЭ Щае јЭЬШд еЬ дШјЯдШоШјдајам изжибам жЭЬШЫеЫШ а
ЬкЫеЫеЬапња кжзШЪайЭљ ТоайЭљибЭ пбевЭ к ѝШЫеЬада.
ИЯЫкЩае јЭ иадШ ЛавеЪШдШ к ВЭвабег ейШќЩадибег зШйк, жШ јЭ
иЪк љкЩШЪ а жШЮњк кигЭзае бШ МШЬЭЮЬа. МШЬЭЮЬШ јЭ к гвШЬеийа Ьк-
меЪда жкй жеоЭвШ к гШдШийазк ФежеЪе, к бегЭ иЭ жзЪа жкй аижеЪЭЬавШ,
бШе а к ЬзкЮЭњк дШ жзШЪеивШЪдаг зкибе-изжибаг бзкЮенагШ к БЭе-
ЫзШЬк.
ИдйЭзЭиеЪШњЭ ЯШ ЬкмеЪдаг ЮаЪейег идШЮа, дШзеоайе жеивЭ игз-
йа њЭдам зеЬайЭљШ. МШ жеЯаЪ ЪвШЬабЭ МабевШјШ, 1935. ЫеЬадЭ, МШЬЭЮЬШ
јЭ ЬепвШ к Байељ ЬШ Ща зШЬавШ бШе кжзШЪданШ ДЭоајЭЫ мзШдавапйШ ЯШ
иазейк ЬЭнк. ФзШдавапйЭ јЭ Щаве жеиЪЭћЭде РЪЭйег Мабева а ЯЪШве иЭ
БеЫЬШј.
Ое ЩвШЫеивеЪк, ЪвШЬабЭ ЖаобеЫ МабевШјШ, МШЬЭЮЬШ ћЭ кеоа зШ-
йШ, 1941. ЫеЬадЭ, иШ иЭийзШгШ Ьећа к РзЩајк. ИийЭ ЫеЬадЭ еидаЪШ а мзШ-
давапйЭ ЯШ ЬЭнк к СзийЭдабк.
Т ЩЭЬа а дЭгШпйада, дШјжзЭ к Байељк, Ш едЬШ к СзийЭдабк, к
иЪејШ дЭЬзШ јЭ иЪајШвШ ЫвШЬдЭ иазеоаћЭ, ЫзЭјШвШ ам гШјоадибег љкЩШЪљк
а мзШдавШ едаг пйе јЭ геЫвШ жзабкжайа. ОеивЭ ЬЪШдШЭий ЫеЬадШ зШЬШ
иШ иазейањег бШе аибкпЭданШ, МШЬЭЮЬШ Аќаћ иЭ ЯШгедШпавШ 1948.
ЫеЬадЭ к гШдШийазк РзЭйЭњЭ аЯ беЫШ кЩзЯе жзЭвШЯа к гШдШийаз ВзШ-
ћЭЪпданк. ЙШе аЫкгШдајШ гШдШийазШ ВзШћЭЪпданШ, ЬкЫе јЭ ЪеЬавШ гШј-
оадибк ЩзаЫк е иЭийзШгШ а иШгеј иЪЭйања. МЭгећдШ йЭвег, Ш Ькмег јеп
јШбШ а ЩкЬдШ, гШйа АдШ јЭ ЪеЬавШ бкћк бШе ЬШ јЭ жейжкде ЯЬзШЪШ. ОзЭЬ-
ийШЪавШ иЭ к ГеижеЬк 18. деЪЭгЩзШ 1975. ЫеЬадЭ а иШмзШњЭдШ јЭ дШ ге-
дШпбег ЫзеЩљк к гШдШийазк ВзШћЭЪпданШ. БавШ јЭ јЭЬдШ еЬ дШјеЩзШ-
ЯеЪШдајам изжибам аЫкгШдајШ йеЫШ ЪзЭгЭдШ а ЬкмеЪдШ ивЭЬЩЭданШ ЪвШ-
ЬабЭ МабевШјШ, беја јЭ ЬеЩзе ЯдШе бевабШ јЭ њЭдШ љкЩШЪ жзЭгШ Фзаийк.
А дШ иШге жШз ЬШдШ кеоа ЪвШЬабадЭ игзйа, же ЩеЮајеј жзегаива, АдШ
гк пШљЭ а јЭЬдк пШзЭданк йбШдк к Байељк, ЬШ ЫШ жеЬиЭйа дШ ЯШјЭЬдаобЭ
ЬШдЭ бШЬШ ик еЬЫШјШва а мзШдава дШ ийейадЭ гШвапШдШ. РвкоШјде ава дЭ,
(Ш к ЮаЪейк јЭ гШве пйШ ивкоШјде), йаг ћавагег јЭ а жзЭбзаЪЭде йЭве
ЪвШЬабЭ дШ иШгзйдеј жеийЭља.

258
 ѝкдШ 21. 2005. ЫеЬадЭ к СзийЭдабк јЭ иЪЭоШде ейЪезЭдШ ХзбЪЭдШ
ЩаЩваейЭбШ жза мзШгк РЪЭйЭ СзејанЭ к нзбЪЭдеј ЯЫзШЬа к бејеј јЭ еЬ
1942. Ье 1945. ЫеЬадЭ Щаве игЭпйЭде ЬЭоајЭ ибведапйЭ. Њеј к ижегЭд
йШ ЩаЩваейЭбШ јЭ дШЯЪШдШ „ЛШйа АдШ“ а жеийШЪљЭдШ јЭ жвеоШ дШ бејеј јЭ
кзЭЯШде:
У нвнј йтћи је за впеле Дптгнг рвесрйнг паса бикн опихвасики-
шсе за пасмт рипнчад „Свеси Нийнка“. О деци ре бпимтка Надежда
Аќић, онснња ласи Ама, игтламија ламарсипа Впаћевшмица.

259
260
биографије
4
 БИОГРАФИЈЕ И БИБЛИОГРАФИЈЕ
УЧЕСНИКА И АУТОРА

АКЕЙРИЋ ВаевЭйШ, зеђЭдШ јЭ 01. јШдкШзШ 1974. ЫеЬадЭ к КЭЪок.

АбйаЪде иЭ ЩШЪа мкгШдайШздаг а ЬзкпйЪЭдаг ШбйаЪдеийагШ жза зШ-
Ядевабаг кЬзкЮЭњагШ к ЧЪШјнШзибеј. Дежаидаб јЭ ПШЬае БЭеЫзШЬШ а
иЪШбЭ изЭЬЭ агШ иЪеј ЬеЬШйШб к Эгаиаја „ВЭоЭзШи ЯШјЭЬде“. ВеЬайЭљ јЭ а
ЯШгЭдаб кзЭЬдабШ изжибеЫ зШЬајШ „ПШЬае ЛвШЬеий“ беја йзШјЭ ЪЭћ ЬЪШ-
ЬЭиЭй ЫеЬадШ. ОзЪШ аибкийЪШ јЭ ийЭбвШ к Эгаиаја „ИЯ жзЪеЫ зЭЬШ“ дШ
ПШЬајк МеЪеийа а кжзШЪе к йеј Эгаиаја јЭ дШийШвШ аЬЭјШ е бквйкздеј
зкЩзана „ФезаЯедйа“ бејШ ЮаЪа а ЬШд-ЬШдШи.
РЪејк жзЪк ЯЩазбк жЭиШгШ МЭЫЬЭ к гејеј жЭига аЯЬШвШ јЭ 2011
ЫеЬадЭ, Ш аийЭ ЫеЬадЭ к зЭдегазШдеј ИЯЬШЪШобеј бкћа „БЭебњаЫШ“ еЩјШЪ-
љкјЭ ЯЩазбк жЭиШгШ ЖаЪей јЭ окЬШд гегШб. ЗШйаг аЯЬШјЭ ивЭЬЭћЭ бња-
ЫЭ: Маиа йа гЭда Щаве бе, (ИО „ѝеЪШд“), 2012. ЫеЬадЭ; ЙШЬШ иЭ мзШЩзеий
еЬзеЩајШ (ИО „ѝеЪШд“) а зегШд Т йЪејаг ЫеЬадШгШ („БЭебњаЫШ“) 2013.
ЫеЬадЭ, жШ ивЭЬЭ Маиа йа гЭда Щае бе, дШ зегибег јЭЯабк, (ИЙ „Пег
жзеЬкбнајШ“) БЭеЫзШЬ а Абе гЭ зШЯкгЭп („АПСЕ“) 2014. ЫеЬадЭ, бњаЫШ
бзШйбам жзаоШ ДШд бШЬШ иЭ ЩзЭ ЪзШйаве бкћа 2016. ЫеЬадЭ („ЙзЭШйаЪдШ
зШЬаеданШ БШвбШд“), ЙегжШи (ИЙ „Пег жзеЬкбнајШ“) БЭеЫзШЬ а жЭйе
ЬежкњЭде аЯЬШњЭ ЯЩазбЭ жЭиШгШ Маиа йа гЭда Щаве бе („ЙзЭШйаЪдШ
зШЬаеданШ БШвбШд“). Т дШјШЪа ик јеп ЬЪШ дШивеЪШ, ЯЩазбШ жЭиШгШ а жза-
оШ ОзЭЪЭпй а ЬзкЫе аЯЬШњЭ зегШдШ Т йЪејаг ЫеЬадШгШ.
ЦвШд јЭ ТЬзкЮЭњШ бњаЮЭЪдабШ РзЩајЭ, ТЬзкЮЭњШ изжибам жа-
иШнШ ЧЪШјнШзибЭ, ТЬзкЮЭњШ деЪадШзШ РзЩајЭ, ЙњаЮЭЪдеЫ бвкЩШ „РЭ-
ЬганШ“ аЯ УзШдблкзйШ а овШд ТЬзкЮЭњШ „Лавкйад ЛавШдбеЪаћ“ аЯ
БЭеЫзШЬШ.
ОзЭбе ЬЪШЬЭиЭй ЫеЬадШ ЮаЪа а ийЪШзШ к ЧЪШјнШзибеј а ЪЭегШ
ШбйаЪде иШзШђкјЭ к ЬајШижеза, иШ бевЭЫШгШ же жЭзк.

АКЕЙРИЋ ѝШдШ, ЩаеЫзШлајШ еЩјШЪљЭдШ к ЫеЬапњШбк „ЉкЩе-

ийањибШ жзадепЭњШ“ Щз. 4, 2019. ЫеЬадЭ, дШ ийзШда 251.
ДежкдШ ЩаеЫзШлајЭ: 2014. ЫеЬадЭ ЬеЩавШ дШЫзШЬк „ЛвШЬа Даи“
бејк ЬеЬЭљкјЭ ГзШЬибШ ЩаЩваейЭбШ „ВвШЬаивШЪ ОЭйбеЪаћ Даи“ к ЦШобк.
ЗЩазбШ жЭиШгШ жеЬ дШЯаЪег СежШе бШгЭд јЭ 33. бњаЫШ к ЭЬанаја „Се-
беЪа“ бејк аЯЬШјЭ аийеагЭдШ ЩаЩваейЭбШ. ГеЬадЭ 2018. к РзЩеЩзШдк јЭ
ЯШ жЭигк „ФШзгедајШ еЩибкзЭ“ ЬеЩавШ дШЫзШЬк „КЭдбад жзийЭд“, ЯШ дШј-
вЭжпк љкЩШЪдк жЭигк дШ изжибег јЭЯабк.

263
 АКЕЙРИЋ ЛазеивШЪ, зеђЭд јЭ 1960. ЫеЬадЭ к ВзЩШик. Дажве-
газШе јЭ дШ ЙШйЭЬза ЯШ ежпйк бњаЮЭЪдеий а йЭезајк бњаЮЭЪдеийа
УавевепбеЫ лШбквйЭйШ к БЭеЫзШЬк. НЩјШЪае јЭ бњаЫЭ жЭиШгШ: ЗаЫкзШй,
Оежаб ава окЫ, МЭгШ ЪеЬШ, НибкЬде ЪзЭгЭ а МЭжедеЪљаЪа беЬ. ЗШийкжљЭд
јЭ к ЪапЭ еЬ ЬЪШЬЭиЭй ШдйевеЫајШ а аЯЩезШ жеЭЯајЭ к РзЩаја а к аде-
ийзШдийЪк.
ОЭигЭ ик гк жзЭЪеђЭдЭ дШ: зкиба, ЭдЫвЭиба, ивеЪШоба, гШбЭЬед-
иба, зкгкдиба а зкиадиба јЭЯаб.
Т ЛеибЪа јЭ 2017. ЫеЬадЭ аЯШпвШ бњаЫШ њЭЫеЪам аЯШЩзШдам
жЭиШгШ: КШЩазадй/КШЪазадй (ИЯЩез а жзЭЪеЬ: АдЬзЭј БШЯавЭЪиба).
ДеЩайдаб јЭ бњаЮЭЪдам дШЫзШЬШ: „ОЭоШй ЪШзепа изЭгибебШзве-
ЪШобЭ“ а „КЭдбад жзийЭд“. ТоЭидаб јЭ иЪам ЯдШоШјдајам жЭидаобам гШ-
далЭийШнајШ к РзЩаја, ПЭжкЩвана Рзжибеј а Хздеј Геза, Ш бШе жЭидаб
јЭ ЫеийеЪШе а к Пкиаја, ЛШђШзибеј, Пкгкдаја а ФзЪШйибеј.
Бае јЭ иЭбзЭйШз УЭийаЪШвШ јкЫеивеЪЭдибЭ жеЭЯајЭ гвШЬам а кжзШЪ-
даб МШзеЬдЭ ЩаЩваейЭбЭ „ДШдаве Йап“ к ВзЩШик. МЭбевабе ЫеЬадШ јЭ
Щае ШдЫШЮеЪШд дШ жеивеЪагШ жзеЫзШгибеЫ ЬазЭбйезШ ЛЭђкдШзеЬдеЫ иШј-
гШ бњаЫШ к МеЪег РШЬк.
РШЬШ зШЬа бШе жегећдаб кжзШЪдабШ БаЩваейЭбЭ ЛШйанЭ изжибЭ
к МеЪег РШЬк. Т ЛШйана изжибеј кзЭђкјЭ а ЪеЬа бквйдк йзаЩадк „РШЪ-
зЭгЭда оеЪЭб а иШЪзЭгЭда иЪЭй“.

БЕПѝНРЙИМА-ЛИКИЋЕВИЋ ЕбШйЭзадШ, ЩаеЫзШлајШ еЩјШЪљЭдШ

к ибвежк жзавеЫШ „КабеЪдШ жзадепЭњШ“ дШ ийзШда 177.

БѝЕКНЧЕВИЋ ОзЭЬзШЫ (1953. БШњШ КкбШ), жЭидаб, жзажеЪЭЬШо,

ЬзШгиба жаиШн, жзЭЪеЬавШн, жзелЭиез зЭЮајЭ ЯШ вкйбШзиба йЭШйШз. НЬ
1993. ЫеЬадЭ ЬазЭбйез а кгЭйдаоба ЬазЭбйез ДЭоајЭЫ жеЯезапйШ ПЭ-
жкЩвабЭ РзжибЭ. ДажвегазШе дШ ВЕЙЧ-а 1975. к БШњеј Ккна, Ш ийкЬајЭ
Эбедегибам дШкбШ дШийШЪае к БЭеЫзШЬк. РйкЬазШе бњаЮЭЪдеий а зЭЮајк
к БШњеј Ккна а Релаја. ДажвегазШе зЭЮајк ЯШ вкйбШзиба йЭШйШз дШ
МАСУИЗ-к (МШнаедШвдеј АбЭЬЭгаја ЯШ лавгибк а жеЯезапдк кгЭйдеий
„Йзийе РШзШлеЪ“) ЫЬЭ јЭ а гШЫаийзазШе зЭЮајк, к Релаја, 1999. ЫеЬадЭ.
ВзпавШн јЭ ЬкЮдеийа жзЭЬиЭЬдабШ ТЬзкЮЭњШ бњаЮЭЪдабШ ПЭжкЩвабЭ
РзжибЭ.
ПЭЬеЪШд јЭ овШд АбШЬЭгајЭ ивеЪЭдибЭ бњаЮЭЪдеийа а кгЭйдеийа
к ВШзда. ЦвШд ТЬзкЮЭњШ бњаЮЭЪдабШ РП БаФ жеийШе јЭ 1978. а к ЬЪШ
дШЪзШйШ Ье 1992. ЫеЬадЭ еЩШЪљШе ЬкЮдеий овШдШ ОзЭЬиЭЬдапйЪШ ТЙ РП
БаФ.

264
 ДзкпйЪЭдЭ дШЫзШЬЭ а жзаЯдШњШ: НзЬЭд ЊЭЫепШ II зЭЬШ, 2010.
ЫеЬадЭ, ЯШ зШЯЪеј а гЭђкдШзеЬдк жзегенајк бквйкзЭ а кгЭйдеийа ПЭ-
жкЩвабЭ РзжибЭ; MЭђкдШзеЬдa дШЫзШЬa ЯШ Ьежзадеи зШЯЪејк ЭЪзежибеЫ
вкйбШзийЪШ а инЭдибам кгЭйдеийа ЯШ ЬјЭнк „ЛШва жзадн“, дШ „20.
ИдйЭздШнаедШвдаг икизЭйагШ жеЯезапйШ ЯШ ЬЭнк“ к РкЩейана, 2013;
ОеЪЭљa 11. КТСУЕРС-Ш к Иийеодег РШзШјЭЪк, ЯШ Ьежзадеи зШЯЪејк
вкйбШзийЪШ к ПЭжкЩвана Рзжибеј а БаФ, 2012; ГеЬапњa дШЫзШЬa „РШлЭй
Ћапаћ“ ЯШ гЭдШќгЭдй к бквйкза БеидЭ а ФЭзнЭЫеЪадЭ, ЯШ 2015. ЫеЬадк.
НидаЪШо јЭ а ЬазЭбйез ЛЭђкдШзеЬдеЫ лЭийаЪШвШ жеЯезапйШ ЯШ
ЬЭнк к БШњеј Ккна еЬ 2002. ЫеЬадЭ, беја јЭ јЭЬШд еЬ дШјкйанШјдајам лЭ-
ийаЪШвШ к ЕЪзежа. ДеЩайдаб ЯдШоШјдам бњаЮЭЪдам дШЫзШЬШ: „СзЭЩањибЭ
ЪЭоЭза жеЭЯајЭ“, 1978. ЯШ бњаЫк жЭиШгШ ГезбШ ивШЬ; ТЬзкЮЭњШ бњаЮЭЪ-
дабШ ОеЬзкЮданШ БШњШ КкбШ, 1988. ЯШ бњаЫк жЭиШгШ ИЯ гЭђкжзеийезШ;
„ОЭоШй ЪШзепа изЭгибебШзвеЪШобЭ“, 1996. ЯШ бњаЫк жЭиШгШ ГеЪез, Са-
падШ; ГеЬапњЭ дШЫзШЬЭ ТЬзкЮЭњШ бњаЮЭЪдабШ ПЭжкЩвабЭ РзжибЭ ЯШ
2013. (ЯШ бњаЫк жЭиШгШ ЙШзЬаеЫзШг ЩјЭбийЪШ); ЪЭвабЭ гЭђкдШзеЬдЭ бња-
ЮЭЪдЭ дШЫзШЬЭ ивеЪЭдибам дШзеЬШ „КЭйЭћЭ жЭзе“, ЯШ 2014. ЯШ нЭвебкжШд
жЭидаоба ежки, АбШЬЭгајЭ ивеЪЭдибЭ бњаЮЭЪдеийа а кгЭйдеийа аЯ ВШз-
дЭ, 2014; дШЫзШЬЭ ЯШ бњаЮЭЪдеий ЯШ ЬЭнк „ВЭЯЭда геий“ МШиамЭ ЙШжа-
ќаћ-ФШќаћ, ЯШ 2014. ЫеЬадк а ижЭнајШвдЭ дШЫзШЬЭ гЭђкдШзеЬдам бња-
ЮЭЪдам икизЭйШ „РвеЪЭдиба ЯШЫзљШј“, ВШздШ 2016.
НЩјШЪае јЭ бњаЫЭ жЭиШгШ: ГезбШ РвШЬ (1977); КанЭ иШ ЗШйаљбШ
(1979); Il linguaggio del silenzio (аЯШЩзШдЭ жЭигЭ дШ айШвајШдибег),
МШжкљ, 1983; ПЭпЭйбШ а иШд (1985); ИЯ гЭђкжзеийезШ (1989); ГеЪез, Са-
падШ (1995); ВеЬЭдШ бепкљШ (ИЯШЩзШдЭ жЭигЭ, 1996); Т ийзШмк еЬ иЪjЭ-
йвеийа (2001); Le RŽ (ИЯШЩзШдЭ жЭигЭ дШ лзШднкибег), ОШзаЯ, 2002;
РјЭдбШ а иЪеЬ (2005); ОеЬ бзепњег йзепдеЫ ЬзЪЭйШ (аЯШЩзШдЭ а деЪЭ
жЭигЭ, ЬЪејЭЯаоде, дШ изжибег а гШбЭЬедибег јЭЯабк), РбежљЭ (2011);
ЙШзЬаеЫзШг ЩјЭЫийЪШ, „Азй инЭдШ-ОзЪе ивеЪе“, БШњШ КкбШ-БЭеЫзШЬ,
(2013); а ЬзкЫе ЬежкњЭде аЯЬШњЭ 2014. а РдаЪШоагШ, ИЯ дЭидШ (жЭигЭ)
„ОеЪЭљШ“, ЙзШљЭЪе, 2016.
ЙњаЫЭ жЭиШгШ ЯШ ЬЭнк: ПЯ БзЯейзЯ а оШобШванШ, РелајШ, (1990);,
СкЮда жзадн (2000); СШобШ дШ аЯвЭйк 2009. ЙзШйбЭ жзаоЭ а жзаже-
ЪЭйбЭ: ОзаоЭ аЯ БзбвЩзвбШ, ОеЪЭљШ, ЙзШљЭЪе (2009); Т пЭйња ЩЭЯ ЫвШЪЭ,
Азй РнЭдШ а БЭијЭЬШ, БШњШ КкбШ (2010).
ЗШийкжљЭд к Щзејдаг јкЫеивеЪЭдибаг ШдйевеЫајШгШ, бШе а Шдйе-
веЫајШгШ иШЪзЭгЭдЭ изжибЭ, ЩеиШдибемЭзнЭЫеЪШобЭ а жеЭЯајЭ ПЭжкЩвабЭ
РзжибЭ, бШбе ЯШ еЬзШивЭ, йШбе а ЯШ ЬЭнк. ЗШийкжљЭд к гдеЫеЩзејдаг Шд-
йевеЫајШгШ. ОеЭЯајШ жзЭЪеђЭдШ дШ: айШвајШдиба, зкиба, лзШднкиба, дЭ-

265
гШоба, жељиба, ЭдЫвЭиба, ивеЪЭдШоба, ивеЪШоба, оЭпба, гШбЭЬедиба,
гШђШзиба, ЩкЫШзиба а ЬзкЫЭ јЭЯабЭ. ОЭигЭ ОзЭЬзШЫШ БјЭвепЭЪаћШ кЪз-
пйЭдЭ ик к оайШдбЭ а вЭбйазк ЯШ еидеЪдЭ пбевЭ к ПЭжкЩвана Рзжибеј.
ОзЭЪеЬае жеЭЯајк зкибам а ЩкЫШзибам жЭидабШ. ОеЪзЭгЭде жапЭ бња-
ЮЭЪдк а вабеЪдк бзайабк. Акйез бњаЫШ е жеЯезапйк а жеЯезапдеј
кгЭйдеийа. МШ инЭда ДЭоајЭЫ жеЯезапйШ зЭЮазШе јЭ ЬеийШ жзЭЬийШЪШ, Ш
ЬзШгиба йЭбийеЪа ик гк аЯЪеђЭда дШ инЭдШгШ жзелЭиаедШвдам жеЯе-
запйШ к ПЭжкЩвана Рзжибеј, БаФ, РзЩаја а БкЫШзибеј.

БНѝНВИЋ ДзШЫапШ, ЩаеЫзШлајШ еЩјШЪљЭдШ к ЫеЬапњШбк „ЉкЩе-

ийањибШ жзадепЭњШ“ Щз. 3, ЫеЬадШ 2017, ийзШдШ 262.

БПАКНВИЋ ЉаљШдШ, зеђЭдШ јЭ 19. 11. 1966. ЫеЬадЭ к ЦШобк. ТЬШ-

йШ, гШјбШ ЬЪејЭ ЬЭнЭ. ЖаЪа к жеЬикЪеЩезибег иЭвк ОзШњШда, гЭђк пља-
ЪанагШ а еЩвШнагШ, ижейаоЭ иЭ е гЭиЭоадк, ЩевкјЭ зШдЭ иЪејам иЭљШбШ
а йкЫкјЭ ЯШ аЯкгазШњЭг иЭвШ.
ЦвШд ТЙР-Ш, ЙњаЮЭЪдеЫ ЬзкпйЪШ „ЗШжаи“ аЯ ГезњЭЫ ЛавШдеЪнШ,
ВкбеЪЭ ЯШЬкЮЩадЭ, ДзкпйЪШ изжибам ЬегШћадШ, ПШЪдеЫезибеЫ жебзЭйШ
а ЙевШ изжибам иЭийШзШ. ОеоШида јЭ овШд ДзкпйЪШ бњаЮЭЪдабШ ЙеиеЪШ
а ЛЭйемајЭ.
НЩјШЪавШ јЭ јЭЬШдШЭий бњаЫШ жеЭЯајЭ, жзеЯЭ а ЬЭојам ЬзШгШ. Ое
њЭдаг жзажеЪЭйбШгШ „ДЭйЭвадШ дШ жзеоЭЪљк“ а „ВЭзаЫЭ“, идагљЭда ик
ЭйдеЫзШлиба ЬебкгЭдйШзде-аЫзШда лавгеЪа. ДеЩайдаб јЭ „ЗвШйдЭ ЯдШ-
обЭ“ ЙњаЮЭЪде-жзеиЪЭйдЭ ЯШјЭЬданЭ ЯШ 2018. ЫеЬадк.
НЩјШЪљЭдЭ бњаЫЭ: ОйанЭ ик ийЪезЭдЭ ЬШ вЭйЭ – жЭигЭ, „ДеиайЭј“,
Г. ЛавШдеЪШн (2000); ДШвЭба безЭда – жЭигЭ, ЙД „ЗШжаи“, Г. ЛавШдеЪШн
(2002); БШвШЬШ ЯШЩезШЪљЭдегЭ – жЭигЭ, ЙД „ЗШжаи“, Г. ЛавШдеЪШн (2003);
ЦеЪЭб а ЯаЬ – жЭигЭ, ЙД „ЗШжаи“, Г. ЛавШдеЪШн (2005); Ноа бејЭ гЭ йзШ-
ЮЭ – жЭигЭ, „РзжибШ бњаЫШ“, ПкгШ (2007); МајЭ КкЬШ вкЬШ – ЬЭојЭ ЬзШгЭ,
„ЖазШЪШн“, ОеЮЭЫШ (2009); ОзаоЭ аижеЬ еЮаљШбШ – жзажеЪЭйбЭ, „КЭ-
ЫЭдЬШ“, ЦШоШб (2011); ЗШЪЭй а еЩЭћШњЭ – жЭигЭ, „Кае“, Г. ЛавШдеЪШн
(2014); КШјЭг дЭ жзЭийШјЭг – жзажеЪЭйбЭ, „ЙњаЮЭЪдШ ЯШЬзкЫШ РзжибеЫ
дШнаедШвдеЫ иШЪјЭйШ“, ОљЭЪљШ (2016); ЗЪедШ РЪЭйеЫ РагЭедШ – жЭигЭ,
„ГвШи РзЩајЭ“, ЙзШљЭЪе (2017) а ЦеЪЭоанЭ – зегШд, „ГвШи РзЩајЭ“, ЙзШ-
љЭЪе (2019).

ВПФНВАХ ДкпбШ, жЭидаб, жаиШн, деЪадШз а бњаЮЭЪда жзЭЪе-

ЬавШн, зеђЭдШ јЭ 24. гШзйШ 1947. ЫеЬадЭ к ЙебезагШ, БШњШ КкбШ, ПЭжк-
ЩвабШ РзжибШ. РйкЬазШвШ јЭ а ЬажвегазШвШ дШ Уавевепбег лШбквйЭйк

266
ТдаЪЭзЯайЭйШ к БЭеЫзШЬк. Акйез јЭ а кзЭЬдаб Щзејдам йЭвЭЪаЯајибам
ЭгаиајШ а иЭзајШ. МШжкийавШ жеиШе к ПСР а жеиЪЭйавШ иЭ жаиШњк, жзЭ-
ЪеђЭњк а ивеЩеЬдег деЪадШзийЪк. ЖаЪа к БЭеЫзШЬк.
ЗдШоШјдајЭ дШЫзШЬЭ а жзаЯдШњШ: „ЛШјибШ дШЫзШЬШ ЯШ жеЭЯајк“
1966, ѝкЫеивШЪајШ; Premio Gensini – Sezione Poesia 2011 (МШЫзШЬШ „ЂЭд-
иада“ – еЩвШий жеЭЯајЭ), ИйШвајШ; ОвШбЭйШ а гЭЬШљШ иШ вабег РагЭ ЛШ-
йШЪкљШ, еидаЪШоШ а жзЪеЫ жзЭЬиЭЬдабШ ТЬзкЮЭњШ бњаЮЭЪдабШ РзЩајЭ –
ЯШ ЯдШоШјде бњаЮЭЪде ЬЭве а Ьежзадеи бквйкза а бњаЮЭЪдеийа – 2016,
РзЩајШ; а ПЭжкЩваобе жзаЯдШњЭ „ЗвШйдШ ЯдШобШ“ „ЯШ ЪЭвабеЬкпдеий,
жеиЪЭћЭдеий, аийзШјдеий а бзЭШйаЪда Ьежзадеи пазЭњк бквйкзЭ...“, бејЭ
ЬеЬЭљкјЭ Йквйкзде-жзеиЪЭйдШ ЯШјЭЬданШ РзЩајЭ.
ЦвШд јЭ ТЬзкЮЭњШ бњаЮЭЪдабШ РзЩајЭ, ТЬзкЮЭњШ бњаЮЭЪдам
жзЭЪеЬавШнШ РзЩајЭ, овШд јЭ International Federation of Journalists а
ТЬзкЮЭњШ деЪадШзШ РзЩајЭ. АгЩШиШЬез јЭ „ОЭидабШ иЪЭйШ“ (Movimiento
Poetas del Mundo) к РзЩаја а жейжзЭЬиЭЬдаб еЪЭ бњаЮЭЪдЭ езЫШда-
ЯШнајЭ ЯШ ЕЪзежк. МеиавШн јЭ „ОеЪЭљЭ мкгШдеийа“. ЛШјбШ јЭ йзејЭ ЬЭнЭ а
дајЭ овШд дајЭЬдЭ жевайаобЭ жШзйајЭ ава ийзШдбЭ.
НЩјШЪљЭдЭ бњаЫЭ жеЭЯајЭ: РШд же иШд („МеЪШ бњаЫШ“, БЭеЫзШЬ,
1986); Р Ькпег к йЭвк („МеЪе ЬЭве“, БЭеЫзШЬ, 1987); ГеЬадЭ ЩЭЯ вЭйШ
(„ЙњаЮЭЪдЭ деЪадЭ“ а „ГзШлеи“, БЭеЫзШЬ, 1988); ГвШи дШ жзШЫк („ГзШ-
леи“, БЭеЫзШЬ, 1990); I Wear My Shadow Inside Me (РЪејк иЭдбк к иЭЩа
деиаг) (Forest Books, КедЬед, 1991); Р еЩЭ ийзШдЭ ДзадЭ („ЗШЬкЮЩадШ
ОЭйШз Йеоаћ“, БШњШ КкбШ, 1995); ЖЭђ дШ ЪеЬа („РзЭгжкЩваб“, БЭеЫзШЬ,
1995); ЙњаЫШ бејШ ЫеЪеза (аЯЬШЪШо ДзШЫеивШЪ Рагаћ, БЭеЫзШЬ, 1996);
БвШЫеивеЪ – ийепЭий жЭиШгШ е љкЩШЪа („ЛЭйШвеЫзШл“, СзийЭдаб, 1996);
ЖЭђ дШ ЪеЬа (ЬзкЫе ЬежкњЭде аЯЬШњЭ, „РзЭгжкЩваб“, БЭеЫзШЬ, 1997);
ИЯШЩзШдЭ а деЪЭ жЭигЭ („ОзеиЪЭйШ“, БЭеЫзШЬ, 2002); ЗШвеЫ („ЉкЩеийањШ“,
СзийЭдаб, 2003); ЗШвеЫ („ЉкЩеийањШ“, СзийЭдаб, 2003, ЩаЩваелавибе
аЯЬШњЭ); НжЭзШнајШ дШ ейЪезЭдег изнк („АвгШ“, БЭеЫзШЬ, 2006); ЗШ иЪЭ јЭ
бзаЪ жЭидаб („МЭЯШЪаиде ЭвЭбйзедибе аЯЬШњЭ“, БЭеЫзШЬ, 2007); ЛејШ
ДЭиШдбШ („ТЬзкЮЭњЭ ЯШ жвШдазШњЭ жезеЬанЭ а зШЯЪеј ийШдеЪдапйЪШ Рз-
ЩајЭ“, БЭеЫзШЬ, 2008); ТзеђЭдЭ ивабЭ/Immagini innate („Иийезајиба Шз-
маЪ“, РгЭЬЭзЭЪе, 2010); ОЭигЭ 9x5=17 Poems (БЭеЫзШЬ/Belgrade, 2011,
аЯШЩзШдЭ жЭигЭ дШ 9 јЭЯабШ); РШЪзпЭде еЫвЭЬШве („ОзеиЪЭйШ“, БЭеЫзШЬ,
2013); Quanto non sta nel fiato (Чйе к ЬШм дЭ ийШдЭ), (Fusibilia Libri
2014), ИйШвајШ; Quanto non sta nel fiato, ЬзкЫе аЯЬШњЭ (Fusibilia Libri
2015), ИйШвајШ; МЭаЯЩЭЮда ЯШжаиа, „Уаваж Вапњаћ“ (БЭеЫзШЬ, 2018);
РзЭћдШ бкћШ, жзаоЭ ЯШ ЬЭнк а жезеЬанк, к жзажзЭга ЯШ пйШгжк (БЭе-
ЫзШЬ, 2019); ЕжаЫЭдаШ – зЭбШ бејШ йЭоЭ кЯЩзЬе, к жзажзЭга ЯШ пйШгжк
(БЭеЫзШЬ, 2019).

267
 ДТБАЙ БкЬагаз, жЭидаб, зегШдиајЭз, жзажеЪЭЬШо, ЬзШгиба жа-
иШн, ЭиЭјаийШ. ПеђЭд јЭ 25. 02. 1952. ЫеЬадЭ к АдЬзајЭЪана. РйкЬазШе
ѝкЫеивеЪЭдибк а иЪЭйибк бњаЮЭЪдеий к БЭеЫзШЬк. Бае јЭ кзЭЬдаб к ваийк
„НгвШЬадиба жебзЭй“ а бњаЮЭЪдеј зЭЪаја „НЪЬјЭ“. НЩШЪљШе јЭ лкдбна-
јк гадаийзШ бквйкзЭ а гадаийзШ ЪЭзШ к ВвШЬа ХздЭ ГезЭ. БазШд јЭ а ЯШ
жеивШдабШ к Рбкжпйада ХздЭ ГезЭ. ГвШЪда јЭ кзЭЬдаб ИЯЬШЪШобЭ бкћЭ
„ЙњаЮЭЪдШ ЯШЬзкЫШ РзжибеЫ дШзеЬдеЫ ЪајЭћШ ХздЭ ГезЭ“. ЖаЪа к ОеЬ-
Ыезана.
НЩјШЪае јЭ ЬЭвШ: ОеивШданШ дШЫеЪШзШок (жЭигЭ), „ЛвШЬеий“, БЭе-
ЫзШЬ, 1978; Нде оЭЫШ дЭгШ (жзажеЪЭйбЭ), „ОеЩјЭЬШ“, ОеЬЫезанШ, 1978; ЛШ-
биаг ЬзкЫа (ЬзШгШ), жзЭгајЭзде аЯЪЭЬЭдШ к ХМО-к 1979; ЗШЩайШ гјЭийШ
(жЭигЭ), ЙНВ, ВзпШн, 1985; АийзШзајкг (зегШд), „ОШзйаЯШдибШ бњаЫШ“,
БЭеЫзШЬ, 1985; ЗШеЩавШЯда жкй (ЭиЭја), „ТдаЪЭзЯайЭйибШ зајЭо“, Мабпаћ,
1988; ЦеЪјЭб ЩЭЯ кйјЭмЭ (лШдйШийаода зегШд к жзажеЪјЭйбШгШ), жзЪе
аЯЬШњЭ, „ПШЬ“, БЭеЫзШЬ, 1988, ЬзкЫе аЯЬШњЭ, к ШдйевеЫајибеј ЭЬанаја „Пе-
гШд к Хздеј Геза“, „НЩеЬ“, ХЭйањЭ, 1996, йзЭћЭ аЯЬШњЭ, ИЯШЩзШдШ ЬЭвШ
I-VII, „Нбйеам“, ОеЬЫезанШ, 2005; КЭвЭј (жЭигЭ), ТЙХГ, ОеЬЫезанШ, 1989;
ОШзШийеи (ЬзШгШ), жзЭгајЭзде аЯЪЭЬЭдШ дШ зкибег, к ЛеибЪа, СЭШйШз
дШ ОЭзеЪибеј, 1993, Ш адйЭЫзШвде еЩјШЪљЭдШ дШ изжибег к оШиежаик ЯШ
жеЯезапдк кгЭйдеий „РнЭдШ“, Щзеј 1-2, јШдкШз-Шжзав, МеЪа РШЬ, 1994;
ФавШдЬШз (жЭигЭ), ПШЬ а РЙЗ, БЭеЫзШЬ, 1993; ОкийањШ НжйадШ (жЭигЭ),
„ОзеиЪЭйШ“, БЭеЫзШЬ, „Нбйеам“, ОеЬЫезанШ, 1995 (жзЪе аЯЬШњЭ), 1996 (Ьзк-
Ые аЯЬШњЭ); ДзШгЭ (ЛШбиаг ДзкЫа, 1978; ОШзШийеи, 1990; ДЪШ ванШ йзШ-
ЮЭ ванШ, 1993. а ЙадЭиба зЭийезШд, 1996), „НЩеЬибе ивеЪе“, ПајЭбШ Хз-
дејЭЪаћШ, 1996; НйбзаЪЭњШ (жЭигЭ), „Нбйеам“, ОеЬЫезанШ, 1998; ФавШ-
дЬШз (жЭигЭ, дШ зкгкдибег), 1999; ОјЭигЭ (аЯЩез), „НЩеЬ“, ХЭйањЭ, 2000;
СкЫШ ЯШ иЭЬШг иЪајЭйњШбШ (жЭигЭ), „РЪЭйаЫезШ“, ХЭйањЭ, 2002; ИЯШЩзШдШ
ЬЭвШ (жЭигЭ, жзажеЪЭйбЭ, зегШда, ЬзШгЭ, ЭиЭја, к иЭЬШг йегеЪШ), „Нбйе-
ам“, ОеЬЫезанШ, 2005; РбШЬШзибЭ ЭвЭЫајЭ (жЭигЭ), „РЪЭйаЫезШ“, ХЭйањЭ,
2008; Фзаий к ШЬк (жЭигЭ), „ЙњаЮЭЪдШ ЯШЬзкЫШ“ РМВ, ОеЬЫезанШ, 2017,
бШе а гдеЫШ ЬзкЫШ.
ОзЭЪЭЬЭд дШ ЪапЭ иЪЭйибам јЭЯабШ. ДеЩае јЭ дШЫзШЬЭ: „ЛШзбе Ла-
љШдеЪ“, „КШЯШ Йеийаћ“, „ОЭйШз Йеоаћ“, „ЙедЬаз ЙеиеЪбЭ ЬЭЪејбЭ“, „Тда-
ЪЭзЯайЭйибШ зајЭо“, „ОЭоШй ФЭзнЭЫШ ЧћЭжШдШ“, „ВаЬеЪЬШдибШ жеЪЭљШ“,
„РЪЭйеиШЪибе ЩвШЫеЬШзјЭ“, „ЛаеЬзШЫ Ћкжаћ“ а Ьз.

ЂИДИЋ ЉкЩапШ, (1937. ЙзШљЭЪе). ЗШЪзпае УавеЯелиба лШбкв-

йЭй (иЪЭйибШ бњаЮЭЪдеий) к БЭеЫзШЬк, Ш гШЫаийШзибЭ ийкЬајЭ ивкпШе к
ЉкЩљШда.

268
 ОЭидаб, ЭиЭјаийШ, ШдйевеЫаоШз, жкйежаиШн, ЬЭоја жаиШн, жзеЯШ-
аий. НЩјШЪае јЭ жЭйдШЭийШб ЯЩазба жЭиШгШ: ОеЬаЫдкйЭ зкбЭ, МШЫзаЮЭд
жзийЭд, ОзеваийШве бежљЭ, РЪзШбЭ ЪевЭ ијШјдЭ ийЪШза, ОШбШе ЯШ ЬдЭЪдк
кжейзЭЩк, ОзаЯдШјЭп ва жЭжЭе иЪЭйвеийа, Рзжиба нШзиба зЭЯ, РЪЭйа
жељкЩШн, ЛезШЪибШ СзејЭзкоанШ а Ьз. ОкйежаиЭ: ЦкЬЭидШ ЙадШ, ОеЬ
ѝкЮдаг бзийег – КШйадибШ АгЭзабШ, ПкЮШ БкЬагжЭпйЭ, Окйежаида
йзажйам (ЛавЭпЭЪШ, РанавајШ, УадибШ). ПегШдЭ: ДдЭЪдаб ЯШ СЭк, ХШз-
ибШ ЬЭнШ, РбзШћЭданЭ ( ЬЪЭ бњаЫЭ дШјбзШћам жзаоШ), ДдЭЪдаобЭ ЯШжаиЭ
Лазаи жзевЭћШ 1999. ЫеЬадЭ (е ЩегЩШзЬеЪШњк РзЩајЭ), ЙдЭЫањШ ѝЭвЭдШ
БШвпаћ, гедеЬзШгибШ жзеЯШ (аЫзШ иЭ к жеЯезапйагШ), бњаЫШ е ДЭиШдба
ЛШбиагеЪаћ, КЭй дШЬ ЯШЪаоШјдаг ЫдЭЯЬег, бњаЮЭЪдШ бзайабШ, БЭиЭЬЭ
жеЬ ЩШЫЬШвибег Ыезег, а гедеЫзШлајк е гШдШийазк ЛавЭдйаја, бШе а
ЪапЭ ЯЩазба жЭиШгШ ЯШ ЬЭнк.
ОзазЭђаЪШо јЭ дЭбевабе ШдйевеЫајШ: ДеЫеЬаве иЭ к ЙзкпЭЪнк
(1978), ЙзкпЭЪШобШ зеЯЭйШ, РзжибШ бкћШ – жЭидана е ВаЬк, Йзлк а ЗЭј-
йадвабк (аЯШпвШ жШзШвЭвде дШ Ызобег), БЭибзШјда жвШЪа бзкЫ – жЭЬЭиЭй
ЫеЬадШ геЬЭздеЫ изжибеЫ жЭидапйЪШ (аЯШпвШ а дШ оЭпбег, к Бздк), Фа-
вШдЬШз к изжибег жЭидапйЪк, ДкмеЪданШ – жзШЪеивШЪде изжибе жЭида-
пйЪе а Ьз.
ЗШийкжљЭд јЭ к ЪапЭ ШдйевеЫајШ изжибЭ жеЭЯајЭ, бШе а к Шдйе-
веЫајШгШ дШ ЬзкЫаг јЭЯанагШ. ИЯгЭђк еийШвеЫ, еЩјШЪае јЭ дШ Ызобег
(ОзаЯдШјЭп ва жЭжЭе, иЪЭйвеийа), ЭдЫвЭибег (ЙежљЭ РЪ. ЂкзђШ), зкибег
(РзЩаје, љкЩШЪа гејШ), пжШдибег (ОоЭвад кјЭЬ), зкгкдибег (ЙењШдана
РЪ. ЂкзђШ) айЬ. ОзЭЪЭе јЭ ЬЭиЭйШб ЯЩазба жЭиШгШ а зегШдШ иШ ивеЪЭдШ-
обеЫ.
Бае јЭ ЬкЫеЫеЬапња ЬазЭбйез а кзЭЬдаб „БШЫЬШвЭ“ бејШ јЭ агШвШ
гдеЫЭ ШЪШдЫШзЬдЭ ЭЬанајЭ, жзЪЭ бњаЫЭ гдеЫам, ЬШдШи ЪЭћ бвШиабШ дШпЭ
вайЭзШйкзЭ, Шва а иЪЭйибЭ бњаЮЭЪдеийа. МеиавШн јЭ НзЬЭдШ зШЬШ иШ
ЯвШйдаг ЪЭднЭг, „ВкбеЪЭ дШЫзШЬЭ“, „ЗвШйдЭ ЯдШобЭ“ ЙОЗ, ОеиЭЩдеЫ жза-
ЯдШњШ ЛадаийШзийЪШ бквйкзЭ ЯШ Ъзмкдиба Ьежзадеи дШнаедШвдеј бк-
вйкза РзЩајЭ, „ЗгШјЭЪЭ дШЫзШЬЭ ЯШ ЬЭојк бњаЮЭЪдеий“, „ЗвШйдеЫ жзийЭдШ
ЬЭижейШ РйЭлШдШ КШЯШзЭЪаћШ“, „РзЩељкЩ Лайаћ“, „РзЭйЭњибЭ жеЪЭљЭ“,
„ОеЪЭљЭ ЯШ ЮаЪейде ЬЭве“ ТЙР, „НзлЭј дШ ДкдШЪк“ а Ьз.
ИданајШйез јЭ гдеЫам бквйкздам гШдалЭийШнајШ, бШе а жеЬа-
ЯШњШ дЭбеванадЭ ижегЭдабШ. ЦвШд јЭ ТЙР а РЙАМТ. ЖаЪа к ЙзкпЭЪнк.

ЂИКАР ГезЬШдШ, ЩаеЫзШлајШ еЩјШЪљЭдШ к ибвежк жзавеЫШ дШ-

ЫзШЬШ „ѝЭлагајад ЪЭЯ“ дШ ийзШда 31.

269
 ЕГЕПИЋ ЛавеиШЪ, ЩаеЫзШлајШ еЩјШЪљЭдШ к ЫеЬапњШбк „ЉкЩе-
ийањибШ жзадепЭњШ“ Щз. 2, 2017. ЫеЬадЭ, дШ ийзШда 200.

ИКИЋ ЛаваЪејЭ, зеђЭд јЭ к ОШдоЭЪк. ЗШЪзпае јЭ УЛТ к БЭе-

ЫзШЬк, еЬиЭб ЯШ Нжпйк гкЯаобк жЭЬШЫеЫајк а АТ МеЪа РШЬ, гкЯаоба
ЬЭжШзйгШд, еЬиЭб иШбиелед. НЬ 2007. ЫеЬадЭ медезШзда јЭ иШзШЬдаб
езбЭийзШ ОеЯезапйШ дШ СЭзШЯајШгШ а аийЭ ЫеЬадЭ јЭ жеийШе овШд БЭе-
ЫзШЬибеЫ ЬкЪШобеЫ езбЭийзШ. НЬ 2010. ЫеЬадЭ јЭ ижељда иШзШЬдаб иШбие-
ледаийШ РагледајибеЫ езбЭийзШ ПСР-Ш. ОеоШида јЭ овШд ЙњаЮЭЪдеЫ
бвкЩШ „ЛезШЪиба йебеЪа“ аЯ СзийЭдабШ.
НЬ 2005. ЫеЬадЭ иЭ ЩШЪа бегжедеЪШњЭг. ЙегжеЯанајЭ ик гк зШ-
Яваоайам ЮШдзеЪШ: жЭигЭ ЯШ ЬЭнк, ЯШЩШЪдЭ гЭвеЬајЭ, адийзкгЭдйШвдШ а
ЪебШвдШ гкЯабШ. ИийаоЭ иЭ бегШЬ ЯШ йзкЩк а бвШЪаз „ЛШва йзкЩШо“ беја
јЭ жзамЪШћЭд бШе еЩШЪЭЯдШ бегжеЯанајШ дШ ПЭжкЩваобег йШбгаоЭњк 2009.
ЫеЬадЭ а бегжеЯанајШ „ЉаљШд“ бејШ јЭ ЩавШ еЩШЪЭЯдШ бегжеЯанајШ дШ
ПЭжкЩваобег йШбгаоЭњк 2011. ЫеЬадЭ. НЩјШЪљаЪШе јЭ жЭигЭ к оШиежаик
„Йзнбе“. 2009. ЫеЬадЭ бегжедкјЭ гкЯаобк жзЭЬийШЪк ЯШ ЬЭнк „МеЪеЫе-
ЬапњШ ЩШјбШ“ дШ йЭбий БезаиШ ЛШйајЭЪаћШ.
ИЯЬШе јЭ ЪапЭ ЯЩазба бегжеЯанајШ: „ОЭигЭ икйедШ“ („ЛЕХ –
ЛкЯаобШ ЭЬанајШ ХЪајаћ“, ОШдоЭЪе, 2010), „ДкдШЪиба ЩаиЭза“ („ЛЕХ –
ЛкЯаобШ ЭЬанајШ ХЪајаћ“, ОШдоЭЪе, 2010), „ОзЪа иедЭй“ („ЛЕХ – Лк-
ЯаобШ ЭЬанајШ ХЪајаћ“, ОШдоЭЪе, 2010), „ЛкЯаобЭ жзаоЭ“ („ЛЕХ – Лк-
ЯаобШ ЭЬанајШ ХЪајаћ“, ОШдоЭЪе, 2010), „ЛШпйШеданШ“ („КЭЫЭдЬШ“, ЦШ-
оШб, 2016), „ЗЪењШЪШ“ („ОЭЫШЯ“, БајЭве ОељЭ, 2016), „АбезЬа ийамеЪШ“
(„ЉкЩеийањШ“, СзийЭдаб, 2017), „РдЭЪШњЭ а жЭЪШњЭ“ (ОеЬЫезанШ, 2019)
а йза бегжеЯанајЭ ЯШ йзкЩк а бвШЪаз „ЛШва йзкЩШо“ („ЛкЯаоба нЭдйШз“
ОШдоЭЪе, ОШдоЭЪе, 2009), „ЉаљШд“ („ЛкЯаоба нЭдйШз“ ОШдоЭЪе, ОШд-
оЭЪе, 2013), „ОежеЬдЭЪда гегЭдШй“ („ЛкЯаоба нЭдйШз“ ОШдоЭЪе, ОШд-
оЭЪе, 2013).

ѝАГКИЦИЋ ѝШЬзШдбШ, зеђЭдШ јЭ к иЭвк ДејданЭ бзШј ОзаЯзЭдШ.

РзЭЬњк гкЯаобк пбевк „ѝеиаж РвШЪЭдиба“ ЯШЪзпавШ јЭ к ОзаЯзЭдк, Ш
ЛкЯаобк ШбШЬЭгајк к Озапйада. ОеивЭ ЯШЪзпЭдЭ АбШЬЭгајЭ жеоањЭ ЬШ
зШЬа к ГагдШЯаја „ОШдйе ЛШвапаћ“ к ИЪШдЫзШЬк. РШ зШЬег јЭ ЯШжеоЭвШ
1979. ЫеЬадЭ а жеивЭ ЫеЬадк ЬШдШ зШЬШ бедбкзапЭ к ЛкЯаобеј пбева
„РйЭЪШд ЛебзШњШн“ к ЙзШљЭЪк а еЬ 1980. жеоањЭ ЬШ зШЬа к аийеј а иЪЭ
Ье ЬШдШи ЮаЪа а зШЬа к ЙзШљЭЪк бШе жзелЭиез РевлЭђШ.
ОезЭЬ зШЬШ к пбева, ѝШЬзШдбШ ѝШЫваоаћ жЭЪШ изжибЭ йзШЬанае-
дШвдЭ жЭигЭ иШ ЙеиеЪШ а ЛЭйемајЭ. СзШЬанаедШвдЭ жЭигЭ жЭЪШ еЬ иЪејЭ
зШдЭ гвШЬеийа. МШийкжШвШ јЭ дШ гдеЫеЩзејдаг беднЭзйагШ пазег Рз-

270
ЩајЭ – дШ беднЭзйк „СзШЬанаедШвдШ гкЯабШ ЙеиеЪШ а ЛЭйемајЭ“ к
ЕйдеЫзШлибег гкЯЭјк к БЭеЫзШЬк (2001), дШ јШЪдег идагШњк ЭгаиајЭ
„СбШданШ“ ПШЬае БЭеЫзШЬШ 1, йШбеђЭ к ЕйдеЫзШлибег гкЯЭјк к БЭеЫзШЬк
(2001), дШ жзегенаја бњаЫЭ а бегжШбй-ЬаибШ „НокЪШњЭ гШдШийазШ а
нзбЪа ЛЭйемајЭ“ к Айзајкгк МШзеЬдеЫ гкЯЭјШ к БЭеЫзШЬк (2002), дШ
беднЭзйк жеиЪЭћЭдег ЛаеЬзШЫк ВШиаљЭЪаћк к иШва РбкжпйадЭ ежпйа-
дЭ БЭеЫзШЬ (2004), бШе а дШ бквйкздаг гШдалЭийШнајШгШ к Хздеј Геза,
ЛШбЭЬедаја, Оељибеј а ПЭжкЩвана Рзжибеј.
МШ „ДШдагШ изжибЭ бквйкзЭ“ к ОШзаЯк ЩавШ јЭ жзЭЬийШЪдаб из-
жибеЫ йзШЬанаедШвдеЫ жЭЪШњШ (2002) ЫЬЭ јЭ еЬзЮШвШ а иеваийаоба бед-
нЭзй к ебЪазк УЭийаЪШвШ „ОегЭпШда ЫвШиеЪа“. МШийкжШвШ јЭ а дШ ейЪШ-
зШњк аЯвеЮЩЭ „ПШижЭйе ЙеиеЪе“ к ОШзаЯк (2002). Т ОШзаЯк јЭ дШийкжШвШ
а дШ иШЩезк жЭидабШ, Ш 2017. дШ гШдалЭийШнаја „ДШда изжибЭ бквйкзЭ к
ОШзаЯк“. ТоЭидаб јЭ жзЪеЫ иЭзајШвШ ЭгаиајЭ ПШЬае-йЭвЭЪаЯајЭ РзЩајЭ
„ЧљаЪаб“ 29. гШзйШ 2012. ЫеЬадЭ.
Т ЮЭља ЬШ иЪејЭ жЭЪШобе ЯдШњЭ а аибкийЪе жзЭдЭиЭ дШ гвШђЭ,
еидаЪШ ОЭЪШобе ЬзкпйЪе „СбШданШ“, иШ наљЭг еокЪШњШ дШнаедШвдЭ ЩШ-
пйадЭ а дЭЫеЪШњШ дШјийШзајам ЪаЬеЪШ йзШЬанаедШвдеЫ жЭЪШњШ к дШи.
ЗШжШЮЭдЭ кижЭмЭ ЫзкжШ јЭ еийЪШзавШ дШ иШЩезк „РйШзе изжибе жјЭЪШњЭ“ к
Иийеодег РШзШјЭЪк а дШ РШЩезк дШзеЬдеЫ ийЪШзШвШпйЪШ к ПШдавеЪаћк
беЬ АзШдђЭвеЪнШ.
ТоЭийЪеЪШвШ јЭ к Щзејдаг ЭгаиајШгШ ПШЬае-йЭвЭЪаЯајЭ РзЩајЭ а
еийЪШзавШ јЭ идагбЭ дШзеЬдам жЭиШгШ беја ик йзШјде иШокЪШда к ЗЪк-
одег ШзмаЪк ПСР. ДеЩайдаб јЭ гдеЫеЩзејдам жзаЯдШњШ, Ш јЭЬде еЬ дШј-
ЯдШоШјдајам јЭ жзаЯдШњЭ ЯШ дЭиЭЩаоде ЯШвШЫШњЭ ЯШ еокЪШњЭ дШнаедШвдЭ
бквйкздЭ ЩШпйадЭ а зШЯЪеј левбвездеЫ ШгШйЭзаЯгШ, ЬеЩајЭде к Иийе-
одег РШзШјЭЪк 2009. ЫеЬадЭ дШ УЭийаЪШвк „РйШзе изжибе жјЭЪШњЭ“.

ѝНВАМНВИЋ П. ЛаваЪејЭ, зеђЭд јЭ 1948. ЫеЬадЭ к Пеиана. НидеЪ-

дк пбевк ЯШЪзпае јЭ к икиЭЬдег иЭвк ПаЩШзк. Уавевепба лШбквйЭй дШ
Гзкжа ЯШ аийезајк јкЫеивеЪЭдибЭ бњаЮЭЪдеийа ЯШЪзпае јЭ 1975. ЫеЬадЭ.
ЛШЫаийзазШе 1988, Ш ЬебйезазШе 1993. ЫеЬадЭ.
НЬ 1. ебйеЩзШ 1999. ЫеЬадЭ зШЬа бШе ЬенЭдй дШ ийкЬајибеј Ызкжа
ЯШ Рзжиба јЭЯаб а бњаЮЭЪдеий дШ УавеЯелибег лШбквйЭйк к Мапк. МШ
УавеЯелибег лШбквйЭйк к Мапк жзЭЬШЪШе јЭ Рзжибк бњаЮЭЪдеий XVIII
а XIX ЪЭбШ а МШзеЬдк бњаЮЭЪдеий.
МШ УавеЯелибег лШбквйЭйк зШЬае јЭ Ье жЭдЯаедаиШњШ 2013. Ые-
ЬадЭ. ЗШ ЪзЭгЭ зШЬШ дШ лШбквйЭйк ЬЪШ жкйШ јЭ ЩазШд ЯШ пЭлШ ЙШйЭЬзЭ ЯШ
бњаЮЭЪдеий а јЭЬдег ЯШ кжзШЪдабШ ийкЬајибЭ ЫзкжЭ. ТоЭийЪеЪШе јЭ дШ
ЪапЭ гЭђкдШзеЬдам ибкжеЪШ к ЯЭгља а адеийзШдийЪк (БкЫШзибШ, ГзобШ,
ОељибШ).

271
 ИЯШЩзШд јЭ ЯШ зЭЬеЪдеЫ овШдШ РзжибЭ бзШљЭЪибЭ ШбШЬЭгајЭ дШк-
одабШ а кгЭйдабШ 2012. ЫеЬадЭ. ЦвШд јЭ ТЬзкЮЭњШ бњаЮЭЪдабШ РзЩајЭ.
НЩјШЪљЭдЭ бњаЫЭ: ИЯШЯеЪа жЭзаеЬабЭ, ЙзкпЭЪШн, 1993; ѝеЪШд Гз-
оаћ ЛавЭдбе – ваодеий а ЬЭве, ЧаЬ, 1994; ИийезајШ ЩкЬкћдеийа, Йзк-
пЭЪШн, 1996; МШзеЬ к оеЪЭбк, ЙзкпЭЪШн, 1996; МШ ѝШбпаћЭЪег Ьзкгк, БЭ-
еЫзШЬ, 2001; ЙњаЮЭЪдЭ жзавабЭ а жејШЪЭ, ЙзкпЭЪШн, 2003; РЪЭйа РШЪШ к
дШзеЬдаг Эжибаг жЭигШгШ, Мап, 2004; ВЭвагаз ПШјаћ, ваодеий а ЬЭве,
СзийЭдаб – БЭеЫзШЬ, 2006; ИЯШЯЪШдШ зЭо, БЭеЫзШЬ, 2008; ИЯ дШзеЬдЭ зкбЭ
а дШзеЬдЭ ЬкпЭ (аийзШЮаЪШобШ жеЭйабШ СамегазШ П. ЂезђЭЪаћШ к оШие-
жаик „ЙШзШќаћ“), ЙзкпЭЪШн, 2008; БевШда Дејоад – аийезајибШ гЭйШле-
зШ, БЭеЫзШЬ, 2009; БевШда Дејоад к изжибег а ЩкЫШзибег левбвезк, ВЭ-
вабе СздеЪе, 2011; ОзЭЬ ивШжеЪагШ ЩејШ, ПаЩШзибШ БШњШ, 2010; РзжибЭ
дШзеЬдЭ бвЭйЪЭ, РЪзљаЫ, 2013; ПаЩШзибШ БШњШ – авкийзеЪШдШ гедеЫзШ-
лајШ, ПаЩШзибШ БШњШ, 2014; ДкЫ, Мап, 2015; ГдЭЪ, БЭеЫзШЬ, 2018.
ОзазЭЬае јЭ дЭбевабе бњаЫШ еЬ бејам аЯЬЪШјШге РШЩзШдШ ЬЭвШ
ВЭвагазШ ѝ. ПШјаћШ а ОзЭжаибШ ѝеЪШдШ ГзоаћШ ЛавЭдбШ.
Акйез јЭ дЭбевабе ЬЭиЭйадШ дШкодам зШЬеЪШ еЩјШЪљЭдам к дШк-
одаг ЯЩезданагШ а оШиежаиагШ.

ЛАПИМЙНВИЋ МШЬШ, зШЬа к ЛкЯЭјибеј ЯЩазна к иШийШЪк МШ-

зеЬдеЫ кдаЪЭзЯайЭйШ к СзийЭдабк еЬ 2008. ЫеЬадЭ. АдЫШЮеЪШдШ јЭ к зШЬк
иЪам гкЯЭјибам ШбйаЪдеийа а йЭмдаобеј зЭШваЯШнаја аЯвеЮЩа иЪам ЪзийШ
(Эйдевепбам, ШзмЭевепбам, аийезајибам, жзазеЬњШобам, кгЭйдаобам),
иежийЪЭдам а Ыеийкјкћам. РШгеийШвде јЭ жеийШЪавШ а ейЪезавШ дШ ЬЭиЭ-
йадЭ аЯвеЮЩа а беезЬадазШвШ зШЬ ЬЭојам зШЬаеданШ. БШЪа иЭ ЬебкгЭд-
йШзаийабег а ШЬгадаийзШйаЪдаг жеивеЪагШ к ЛкЯЭјк. ПШЬа дШ жзаЩШЪ-
љШњк деЪам ЭбижедШйШ а аЯзШЬк ЬебкгЭдйШнајЭ е ейбкжк, еЬдеиде, же-
бведк.
АдЫШЮеЪШдШ јЭ дШ жзабкжљШњк, изЭђаЪШњк а ЭЪаЬЭдйазШњк гк-
ЯЭјибам жзЭЬгЭйШ а њамеЪеј ЯШпйайа. ТоЭийЪкјЭ к жзегейаЪдаг а жзе-
жШЫШдЬдаг ШбйаЪдеийагШ гкЯЭјибам жзеЫзШгШ (еигапљШЪШњЭ а зЭШва-
ЯШнајШ жеивеЪШ ЪЭЯШдам ЯШ аЯзШЬк адлезгШйаЪдеЫ гШйЭзајШвШ ЯШ аЯве-
ЮЩЭ, вабеЪдЭ ежзЭгЭ а ЬзкЫам жзЭЯЭдйШнајШ ЛкЯЭјШ), бШе а к жзеЫзШг-
ибаг гШдалЭийШнајШгШ ЛкЯЭјШ („Мећ гкЯЭјШ“, „ЛкЯЭја ЯШ 10“...). ТЯагШ
коЭпћЭ к йЭзЭдибег аийзШЮаЪШњк бејЭ езЫШдаЯкјЭ ЛкЯЭј (зЭбеЫдеина-
зШњЭ а ШзмЭевепбе аибежШЪШњЭ). ЦвШд јЭ ЛкЯЭјибеЫ ЬзкпйЪШ РзЩајЭ еЬ
2013. ЖаЪа к СзийЭдабк.

272
 ЛАСИ АдШ (МШЬЭЮЬШ Аќаћ), ЩаеЫзШлајШ еЩјШЪљЭдШ к ибвежк
жзавеЫШ „КабеЪдШ жзадепЭњШ“ дШ ийзШда 258.

ЛИКНРАВЉЕВИЋ ЉкЩадбе (1945, ДењЭ РЪШзоЭ, СежванШ), пбе-

веЪШе иЭ к зеЬдег бзШјк, МеЪег РШЬк, РзЭгибеј ЛайзеЪана а Мапк.
РйкЬајЭ лавеЯелајЭ ЯШЪзпае јЭ дШ УавеЯелибег лШбквйЭйк к БЭеЫзШЬк.
ЛШЫаийзазШе јЭ а ЬебйезазШе дШ УавеЯелибег лШбквйЭйк к Мапк зШ-
ЬеЪагШ е ФЭЫЭвеЪеј лавеЯелаја аийезајЭ а гезШвдаг имЪШйШњагШ к
изжибеј дШзеЬдеј жеЭЯаја ВкбеЪеЫ аЯЩезШ.
ПШЬае јЭ бШе жзелЭиез к ГагдШЯаја к Озебкжљк, зЭлЭзЭдй ЯШ
дШийШЪк дШ УавеЯелибег лШбквйЭйк к Мапк а ийзкода иШзШЬдаб к зЭб-
йезШйк МапбеЫ кдаЪЭзЯайЭйШ. ИЯШЩзШд јЭ ЯШ ЬенЭдйШ дШ УавеЯелибег
лШбквйЭйк к Мапк 1991, ЯШ ЪШдзЭЬдеЫ жзелЭиезШ 1996, ЯШ зЭЬеЪдеЫ жзе-
лЭиезШ 2002. ЫеЬадЭ. Бае јЭ кжзШЪдаб ийкЬајибЭ ЫзкжЭ РенаевеЫајШ а
пЭл ЙШйЭЬзЭ ЯШ ежпйк иенаевеЫајк. ОЭдЯаедаиШд јЭ 2014. ЫеЬадЭ.
НЩјШЪае јЭ ивЭЬЭћЭ бњаЫЭ: РбанШ ЯШ бзкЫ (1991); ЙевЭбйаЪде жШг-
ћЭњЭ дЭЯШЩезШЪШ (1991); АдйаобШ иенајШвдШ гаиШе (1995); ЙЪШЬзШйда
кбзпйШј (1997); ОеЪЭий е ЬЪШ ЗаЫајШ а зШЯјШпњЭњШ (1999); РзЭЬњеЪЭбеЪ-
дШ гаиШе е ЬзкпйЪк (2002); РйШдапйШ аЬЭјШ (2002); Н йзШЬанаедШвдег
а геЬЭздег (2004); ТЪеЬ к лавеЯелајк (2006); ОеЬ/ийанШњЭ ивеЩеЬЭ; Ме-
ЪеЪЭбеЪдШ гаиШе е ЬзкпйЪк (2008); ОкйеЪеђЭ а игЭзеЪа (2009); ЙкЬШ а
бШбе (2012) а ВађЭњШ а ивкйњЭ (2014).

ЛИЉЙНВИЋ ЕгШ, зеђЭдШ јЭ 30. гШзйШ 1967. ЫеЬадЭ к БЭеЫзШЬк.

ДажвегазШвШ јЭ 1989. ЫеЬадЭ дШ Уавевепбег лШбквйЭйк к БЭеЫзШЬк,
ГзкжШ ЯШ езајЭдйШвдк лавевеЫајк. ОеийЬажвегибЭ ийкЬајЭ дШ Гзкжа ЯШ
йкзиба јЭЯаб ЯШЪзпавШ јЭ гШзйШ 1993. ЫеЬадЭ, еЬЩзШдег гШЫаийШзибеЫ
зШЬШ „НиеЩЭдеийа йкзибеЫ јЭЯабШ бШдкдШ а ЬЭлйЭзШ ЯШ игЭЬЭзЭЪибк а
икиЭЬдЭ еЩвШийа к XV ЪЭбк“. Т Иийезајибег адийайкйк, к РЭбнаја ЯШ
аийезајк изжибеЫ дШзеЬШ жеЬ йкђадибег ЪвШпћк XV-XVIII ЪЭбШ, ЯШже-
ивЭдШ јЭ еЬ 1. деЪЭгЩзШ 1990. ЫеЬадЭ, ЫЬЭ иЭ ЩШЪа жзекоШЪШњЭг аийезајЭ
изжибеЫ дШзеЬШ жеЬ йкзибег ЪвШпћк к ЬзкЫеј жевеЪада XV а жзЪеј же-
веЪада XVI ЪЭбШ. ДебйезазШвШ јЭ дШ УавеЯелибег лШбквйЭйк к БЭе-
ЫзШЬк 16. иЭжйЭгЩзШ 2002. ЫеЬадЭ иШ йЭЯег „РгЭЬЭзЭЪиба иШдќШб к Ьзк-
Ыеј жевеЪада XV а жзЪеј жевеЪада XVI ЪЭбШ“. НЬ 2004. ЫеЬадЭ ЯШжеивЭ-
дШ дШ УавеЯелибег лШбквйЭйк к Мапк бШе ЬенЭдй ЯШ жзЭЬгЭй МШнае-
дШвдШ аийезајШ XVI-XVIII ЪЭб. МШ аийег лШбквйЭйк ийЭбвШ јЭ ЯЪШњЭ ЪШд-
зЭЬдеЫ жзелЭиезШ ЬЭнЭгЩзШ 2008. ЫеЬадЭ.

273
 ЦвШд јЭ НЬЩезШ ЯШ жзекоШЪШњЭ ийШдеЪдапйЪШ РАМТ, овШд зЭЬШ-
бнајШ ЪапЭ ийзкодам а дШкодам жкЩвабШнајШ к ЯЭгља а адеийзШдийЪк,
бШе а ЛЭђкдШзеЬдЭ бегаиајЭ ЯШ аийезајибк ЬЭгеЫзШлајк. СШбеђЭ иЭ же-
јШЪљкјЭ а к квеЯа зЭнЭдЯЭдйШ к ЪапЭ дШкоде-ийзкодам оШиежаиШ к ЯЭ-
гља.
НЩјШЪавШ јЭ ивЭЬЭћЭ гедеЫзШлајЭ: РгЭЬЭзЭЪиба иШдќШб 1476-1560:
ЯЭгљШ – дШиЭљШ – ийШдеЪдапйЪе, Иийезајиба адийайкй – „РвкЮЩЭда ЫвШ-
идаб“, БЭеЫзШЬ, 2004; БзШдаоЭЪе к XV ЪЭбк, аийезајибе-ЫЭеЫзШлибШ ийк-
ЬајШ, ОеЮШзЭЪШн, 2006; МШ зШибзпћк ЭжемШ, ийкЬајЭ аЯ аийезајЭ изжибеЫ
дШзеЬШ жеЬ еигШдибег ЪвШпћк, Мап, 2013.
Т ийзкодаг жкЩвабШнајШгШ а дШ ибкжеЪагШ еЩјШЪавШ јЭ жзЭбе
ийейадк ийкЬајШ, овШдШбШ а иШежпйЭњЭ: Нжпазда ЬЭлйЭз РгЭЬЭзЭЪибеЫ иШд-
ќШбШ аЯ 1476. ЫеЬадЭ, Т: „Иийезајиба оШиежаи“ 38 (1991), 1992, ийз. 31-42,
The beginning of the islamization in Serbia, Bosna and Herzegovina, U: Man
on the Balkans – historical and art being, Balkanistic Forum 1, Blagoev-
grad 1995, str. 97-104; ЛкивагШдийЪе а ЩеЫкгавийЪе к аийезаеЫзШлаја,
Т: „БеидШ а ФЭзнЭЫеЪадШ еЬ изЭЬњЭЫ ЪЭбШ Ье деЪајЭЫ ЪзЭгЭдШ“, ЛЭђкдШ-
зеЬда дШкода ибкж 13-15. ЬЭнЭгЩзШ 1995, Иийезајиба адийайкй РАМТ
БЭеЫзШЬ – „ОзШЪеивШЪдШ зЭо“, МеЪа РШЬ, 1995, ийз. 285-295, ЙдЭЮадибШ
иШгекжзШЪШ к РгЭЬЭзЭЪибег иШдќШбк к ЬзкЫеј, Т: ЗЩездаб ЛР ЯШ аийезајк
57 (1998), ийз. 87-97, УЭкЬШвда иаийЭг дШ БШвбШдк к жзЪег ЪЭбк еигШд-
ибЭ ЪвШЬШЪадЭ, Т: МШиЭљШ а ийШдеЪдапйЪе еЩвШийа БзШдбеЪаћШ, РАМТ,
БЭеЫзШЬ, 2001, 533-547, СажевеЫајШ иЭеибам дШиЭљШ к жзЪег ЪЭбк еигШдибЭ
ЪвШЬШЪадЭ к изжибаг ЯЭгљШгШ, Т: РжегЭданШ ЛавШдШ ВШиаћШ, БШњШ Кк-
бШ, 2005, 185-213, НигШдибЭ жежаидЭ бњаЫЭ бШе аЯЪез ЯШ аийезајк изжибеЫ
дШзеЬШ жеЬ еигШдибег ЪвШпћк (Н жеийејЭћаг бзайаобаг аЯЬШњагШ а жвШ-
дазШдаг жзејЭбйагШ), БШњШвкоба деЪЭгЩШзиба икизЭйа „МШкбШ а еЩзШ-
ЯеЪШњЭ“, УавеЯелиба лШбквйЭй к БШњШвкна, МШкода ибкжеЪа, бњ. 6, йег
I, БШњШ КкбШ, 2006, 269-281, ГзШЬ Бамез бШе еигШдибе кйЪзђЭњЭ, ЛавЭ-
пЭЪиба ЯШжаиа 7, ОзајЭжељЭ, 2007, 127-132, СзШЫеЪа изжибеЫ изЭЬњеЪЭ-
беЪдеЫ жзШЪШ к зШдаг еигШдибаг бШдкдагШ а бШдкдШгШ, РзЭЬњеЪЭбеЪде
жзШЪе к РзЩШ к еЫвЭЬШвк аийезајибам аЯЪезШ, ЗЩездаб зШЬеЪШ иШ дШк-
одеЫ ибкжШ еЬзЮШдеЫ 19-21. гШзйШ 2009, БЭеЫзШЬ, 2009, 301-319. (беШк-
йезийЪе иШ А. ЙзийаћЭг), The Christian Sipahis in the Serbian lands (se-
cond half of 15th century), Belgrade Historical Review, vol. 1, Belgrade,
2010, 103-121, OигШдибЭ жежаидЭ бњаЫЭ ЬЭлйЭза бШе аЯЪеза ЯШ аийезај-
ибк ЬЭгеЫзШлајк: геЫкћдеийа аийзШЮаЪШњШ, йШодеий жебШЯШйЭљШ а гЭйе-
ЬевепбЭ дЭЬекганЭ, СЭгЭ Ы. XXXIV, Щз. 1, Мап, 2010, 363-373, бШе а
гдеЫШ ЬзкЫШ.

274
 ЛИСПНВИЋ ЙШйШзадШ (БЭеЫзШЬ, 1973), Ъапа јЭ дШкода иШзШЬдаб
ХЭдйзШ ЯШ аийезајибк ЫЭеЫзШлајк а аийезајибк ЬЭгеЫзШлајк дШ Уаве-
Яелибег лШбквйЭйк к БЭеЫзШЬк. НидеЪдЭ а гШЫаийШзибЭ ийкЬајЭ аийе-
зајЭ ЯШЪзпавШ јЭ дШ УавеЯелибег лШбквйЭйк к БЭеЫзШЬк. ДебйезазШвШ
јЭ дШ УавеЯелибег лШбквйЭйк к МеЪег РШЬк и йЭгег: „БЭдЭЬабйадна
дШ жеЬзкојк БШзибЭ гайзежевајЭ а ЙейезибЭ ЭжаибежајЭ (IX ЪЭб – 1571)“.
БШЪа иЭ жзекоШЪШњЭг жевеЮШјШ а квеЫЭ ЙШйеваобЭ нзбЪЭ к изжибаг ЯЭ-
гљШгШ изЭЬњЭЫ ЪЭбШ а к зШде геЬЭзде ЬеЩШ. ВапЭ еЬ јЭЬдЭ ЬЭнЭдајЭ
иаийЭгШйиба жзекоШЪШ ЫзШђк ИийезајибеЫ ШзмаЪШ Йейез, БаибкжибеЫ Шз-
маЪШ Йейез, БкЬЪШдибеЫ ШзмаЪШ, ЛвЭйШобеЫ ШзмаЪШ а ВШйабШдибеЫ Шзма-
ЪШ. Т ЪапЭ дШЪзШйШ ЩавШ јЭ дШ ийкЬајибаг ЩезШЪнагШ к ИйШваја (ПЭђе
ЕгавајШ, ВЭдЭнајШ, Паг, АиаЯа). ТоЭийЪеЪШвШ јЭ дШ жЭйдШЭийШб дШкодам
ибкжеЪШ к ЯЭгља а адеийзШдийЪк. НЩјШЪавШ јЭ ЪапЭ еЬ оЭйзЬЭиЭй дШк-
одам зШЬеЪШ а йза гедеЫзШлајЭ – Mlečani episkopi Kotora (1420-1513),
Beograd, 2007, 2013; Jurisdikcija Katoličke crkve u Sremu (к беШкйезийЪк
иШ Ьз ЂезђЭг БкЩШвег а Ьз ПШЬгавег ПШЬаћ), Beograd, 2010; Benedik-
tinci na području Barske nadbiskupije i Kotorske biskupije (9. stoljeće – 1571),
Kotor, 2015. СШбеђЭ, ЩШЪа иЭ жзЭЪеђЭњЭг иШ айШвајШдибеЫ јЭЯабШ – Е.
ОЭйејШ, ЛайеЪа а вЭЫЭдЬЭ изЭЬњЭЫ ЪЭбШ, БЭеЫзШЬ 2005; M. Bizari, Ren l
Šato: od izgubljenog Jevanđelja po kainitima do tajnih sekti, Beograd, 2010.

ЛИФАѝКНВИЋ ЛавШд, зеђЭд јЭ 1966. к ЙеиеЪибеј ЛайзеЪана,

дШ иЭЪЭзк ЙеиеЪШ а ЛЭйемајЭ, к РзЩаја, ЫЬЭ а иШЬШ иШ иЪејег жезеЬанег
ЮаЪа, зШЬа а ийЪШзШ. Т зеЬдег ЫзШЬк јЭ ЯШЪзпае еидеЪдк а изЭЬњк пбе-
вк, бШе а УШбквйЭй йЭмдаобам дШкбШ (еЬиЭб – ЫЭевеЫајШ). ПШЬда ЪЭб јЭ
ЯШжеоЭе 1991. ЫеЬадЭ бШе деЪадШз к ПШЬае ЙеиеЪибеј ЛайзеЪана, a еЬ
2000. Ье 2003. ЫеЬадЭ Щае јЭ а еЬЫеЪезда кзЭЬдаб еЪЭ гЭЬајибЭ бкћЭ
бејШ јЭ еЬ 1998. ЫеЬадЭ лкдбнаедаиШвШ к иШийШЪк ОзЪеЫ жзеЫзШгШ ПШЬае
БЭеЫзШЬШ (ПСР). НЬ 2003. ЫеЬадЭ зШЬа бШе кзЭЬдаб бквйкзде-кгЭйда-
обеЫ жзеЫзШгШ СЭвЭЪаЯајЭ „Леий“ к ЗЪЭоШдк, дШ иЭЪЭзк ЙеиеЪШ а ЛЭйе-
мајЭ. НЬ 01. ЬЭнЭгЩзШ 2017. агЭдеЪШд јЭ ЯШ ЬазЭбйезШ ГзШЬибЭ ЩаЩвае-
йЭбЭ „Вкб ЙШзШќаћ“ к ЙеиеЪибеј ЛайзеЪана.
Акйез јЭ пЭий бњаЫШ жеЭЯајЭ: ЙевШпадиба зШибеЪдаб („ЙњаЮЭЪ-
дШ ЯШјЭЬданШ ЗЪЭЯЬШзШ“, БЭеЫзШЬ, 1994); ХЭдйед („БИГЗ“, БЭеЫзШЬ, 1998);
ПШибежШда йЭгЭљ („РзжибШ бњаЫШ“, ПкгШ, 2002); Т бевЭЪна йЪеЫШ изнШ
(„ПаЪЭв Йе“, БЭеЫзШЬ, 2002); РШћЭ иЪам гШйанШ (ФЪеиде – Дег бквйкзЭ
„РЪЭйа РШЪШ“, Иийеб, ЙеиеЪе а ЛЭйемајШ, 2008); РздЭ а зШдЭ („РЙЗ“,
БЭеЫзШЬ, 2019). ОЭигЭ ик гк еЩјШЪљаЪШдЭ к Щзејдаг бњаЮЭЪдаг оШие-
жаиагШ а ШдйевеЫајШгШ а жзЭЪеђЭдЭ дШ ЪапЭ иЪЭйибам јЭЯабШ (зкиба,
жељиба, зкгкдиба, ЩкЫШзиба, ЭдЫвЭиба, лзШднкиба, айШвајШдиба, ШзШж-
иба...).

275
 ДеЩайдаб јЭ ЪапЭ бњаЮЭЪдам дШЫзШЬШ а жзаЯдШњШ, аЯгЭђк еийШ-
вам: „ЗвШйдЭ ЯдШобЭ“ ЙОЗ РзЩајЭ (БЭеЫзШЬ, 2000), „ОЭзШ ДЭижейШ РйЭ-
лШдШ КШЯШзЭЪаћШ“ дШ ВаЬеЪЬШдибег жЭидаобег жзаоЭпћк к гШдШийазк
ГзШоШданШ (2001), жзЭийаЮдеЫ жЭидаобеЫ жзаЯдШњШ „КШЯШз ВкобеЪаћ“
(2005), „ОЭидаобеЫ кижЭдајШ“ дШјжзЭийаЮдајЭЫ жзаЯдШњШ ЙквйкздЭ гШ-
далЭийШнајЭ „РебеванШ“ к ЗЪЭоШдк (2016), „РзЭЩздеЫ вЭйЭћЭЫ жЭзШ“ дШ
12. ЛЭђкдШзеЬдег лЭийаЪШвк жеЭЯајЭ „РвШЪјШдибЭ бњаЮЭЪдЭ а кгЭйда-
обЭ ШбШЬЭгајЭ“ к ВШзда, к БкЫШзибеј (2018), бШе а гдеЫам ЬзкЫам.
НЬ 1991. Ье 2000. ЫеЬадЭ Щае јЭ жзЭЬиЭЬдаб ТЬзкЮЭњШ гвШЬам
кгЭйдабШ „Лайзаби“ аЯ ЙеиеЪибЭ ЛайзеЪанЭ. НЬ 1995. овШд јЭ ТЬзк-
ЮЭњШ бњаЮЭЪдабШ РзЩајЭ, Ш к жЭзаеЬк еЬ 2001. Ье 2013. ЫеЬадЭ Щае јЭ а
жзЭЬиЭЬдаб ЙњаЮЭЪдеЫ ЬзкпйЪШ ЙеиеЪШ а ЛЭйемајЭ а овШд ТжзШЪЭ ТЙР
к ЬЪШ гШдЬШйШ. НЬ 1998. ЫеЬадЭ овШд јЭ а ТЬзкЮЭњШ деЪадШзШ РзЩајЭ.

ЛИЧИЋ РадапШ (ПкјапйЭ, БељЭЪШн, 25. јкд 1961), изжиба аийе-

заоШз. ЗШЪзпае јЭ ОЭЬШЫепбк ШбШЬЭгајк к МЭЫейадк 1980. ЫеЬадЭ, Ш
УавеЯелиба лШбквйЭй к БЭеЫзШЬк 1985. ПШЬае јЭ бШе ЩаЩваейЭбШз дШ
НЬЭљЭњк ЯШ аийезајк 1986, Ш 1987. аЯШЩзШд јЭ ЯШ ШиаийЭдйШ жзажзШЪдабШ
ЯШ жзЭЬгЭй ИийезајибШ ЫЭеЫзШлајШ. ЛШЫаийзазШе јЭ 1990. йЭЯег „Тдк-
йзШпњЭ ЪеЬЭ а њамеЪе безапћЭњЭ к изЭЬњеЪЭбеЪдеј РзЩаја“. МШзЭЬдЭ
ЫеЬадЭ жеийШе јЭ ШиаийЭдй. ДебйезазШе јЭ 1994. иШ ЬаиЭзйШнајег „Фкг-
ибШ ЯЭгљШ к изЭЬњЭг ЪЭбк“ дШ УавеЯелибег лШбквйЭйк к БЭеЫзШЬк. НЪШ
ЬаиЭзйШнајШ еЩјШЪљЭдШ јЭ бШе бњаЫШ 1996. ЫеЬадЭ. ИЯШЩзШд јЭ ЯШ ЬенЭдйШ
1995. ОзекоШЪШ еЬдеи ЬзкпйЪШ а жзазеЬдЭ изЭЬадЭ к изЭЬњеЪЭбеЪдег
ЬзкпйЪк изжибам ЯЭгШљШ а аийзШЮаЪШњагШ жзаЪзЭЬЭ а дШиЭљШ. Нида-
ЪШо јЭ ЙШйЭЬзЭ ЯШ аийезајибк ЬЭгеЫзШлајк дШ ГЭеЫзШлибег лШбквйЭйк
ТдаЪЭзЯайЭйШ к БЭеЫзШЬк.
МШјЪШЮдаја зШЬеЪа: ОемеЬ иквйШдШ ЛкиЭ дШ ДЭижейеЪадк 1413.
ЫеЬадЭ а аийеодШ изжибейкзибШ ЫзШданШ (1987), ОеЪЭљЭ нШзШ РйЭлШдШ Дк-
пШдШ гШдШийазк РЪЭйеЫ ОЭйзШ ЙезапбеЫ аЯ 1355. ЫеЬадЭ (1993), ГШјЭњЭ
а жзЭзШЬШ вШдШ а бедежљЭ к РзЩаја XIV-XVI ЪЭбШ (1994), ФкгибШ ЯЭгљШ к
изЭЬњЭг ЪЭбк, БЭеЫзШЬ: DBR International Publishing (1996), ѝкЫеаийеодШ
РзЩајШ изЭЬњЭЫ ЪЭбШ, ВзШњЭ – ОеЮШзЭЪШн, ЛЭђкежпйадиба ШзмаЪ, ТЬзк-
ЮЭњЭ аийезаоШзШ БзШдаоЭЪШ а СагеобЭ бзШјадЭ (2002), ЙезапћЭњЭ кдк-
йзШпњам ЪеЬШ к изжибаг ЯЭгљШгШ изЭЬњЭЫ ЪЭбШ, „ТйежајШ“, БЭеЫзШЬ, 2007,
„ГзШданШ ЯЭгШљШ ЙеиШоШ к Оевагљк“, „ЛавЭпЭЪиба ЯШжаиа“ 9, 53-57.
(2012), Ш аийЭ ЫеЬадЭ а РйкЬајЭ е изЭЬњеЪЭбеЪдег Оевагљк, УавеЯел-
иба лШбквйЭй Мап, бШе а ИийезајибШ ЫЭеЫзШлајШ изжибам ЯЭгШљШ еЬ VI Ье
жевеЪадЭ XVI ЪЭбШ, „ЛШЫЭвШд ОзЭи“, БЭеЫзШЬ, 2014.

276
 ТзЭЬае јЭ КЭбиабед ЫзШЬеЪШ а йзЫеЪШ изЭЬњеЪЭбеЪдам изжибам ЯЭ-
гШљШ, ОзЭгШ жаиШдаг аЯЪезагШ, „ЗШЪеЬ ЯШ кќЩЭдабЭ“, БЭеЫзШЬ, 2010, Ш
ЯШјЭЬде иШ Егег ЛаљбеЪаћ, ИийзШЮаЪШњШ иШбзШвдЭ йежеЫзШлајЭ ГезњЭЫ
ОевагљШ (Ье бзШјШ XVI ЪЭбШ), ЂкзђЭЪа ийкжеЪа (2011), бШе а јеп дЭбе-
вабе зШЬеЪШ к зШЯдаг ЯЩезданагШ.

ЊЕГН НваЪЭз, зеђЭд јЭ 1959. ЫеЬадЭ к Мапк ЫЬЭ ЮаЪа Ье 10. Ые-
ЬадЭ ЮаЪейШ а жевШЯа к еидеЪдк пбевк. ЛШјбШ гк јЭ ийегШйевеЫ, Ш ейШн
Ъејда жавей. ЗЩеЫ жзЭгЭпйШјШ енШ, жезеЬанШ иЭ жзЭиЭљШЪШ к РбежљЭ, ЫЬЭ
НваЪЭз ЯШЪзпШЪШ еидеЪдк а изЭЬњк пбевк. РйкЬајЭ жеоањЭ иШ ЫзШђЭЪа-
дег, жШ жзЭвШЯа дШ пкгШзиба лШбквйЭй, жебкпШЪШ ЬШ кжапЭ жавейибк
ШбШЬЭгајк, Шва жзазеЬШд ЬШз а ибведеий бШ жЭига жзЭкигЭзШЪШ ЫШ дШ
ЛкЯаобк ШбШЬЭгајк к Рбежљк. Оепйе јЭ Ъејибк ивкЮае к БЭеЫзШЬк, же
дШЫеЪезк жзелЭиезбЭ ПШЬгавЭ БШбеоЭЪаћ жзЭвШЯа дШ ЛкЯаобк ШбШЬЭ-
гајк к БЭеЫзШЬк.
ДажвегазШе јЭ 1990. ЫеЬадЭ дШ УШбквйЭйк гкЯаобЭ кгЭйдеийа к
БЭеЫзШЬк, к бвШиа жзелЭиезбЭ ПШЬгавЭ БШбеоЭЪаћ, Ш жЭЪШобк бШзајЭзк
жеоањЭ јеп бШе ийкЬЭдй иШ жеЪзЭгЭдаг ШдЫШЮгШдег к ибежибеј ежЭза,
ЬШ Ща 1979. ЫеЬадЭ ЬеЩае ийШйки овШдШ ежЭзЭ к Рбежљк.
Ое ЯШЪзпЭйбк АбШЬЭгајЭ, 1991. ЫеЬадЭ жеийШјЭ овШд ежЭзЭ МШ-
зеЬдеЫ жеЯезапйШ к БЭеЫзШЬк. МШийкжШ к ПеиадајЭЪег „РЭЪаљибег ЩЭ-
зЩЭзадк“, бШе а к жзЭЬийШЪа „ЉкЩШЪда дШжайШб“ ГШЭйШдШ ДеданЭйајШ,
бШе а гдеЫаг ЬзкЫаг ежЭзШгШ. НиЪејае јЭ йза ЯдШоШјдЭ дШЫзШЬЭ дШ йШ-
бгаоЭњк „БЭеЫзШЬибе жзевЭћЭ“, Ш ЬеЩае јЭ а гдеЫЭ дШЫзШЬЭ дШ зШЯдаг
бквйкздаг гШдалЭийШнајШгШ пазег ЯЭгљЭ а иЪЭйШ. Де иШЬШ јЭ ЫеийеЪШе:
к Йада, ДкЩШајк, УзШднкибеј, ИйШваја, ЙезЭја, ВЭвабеј БзайШдаја, ЛШ-
ђШзибеј, ЛШбЭЬедаја, бШе а гдеЫаг ЬзкЫаг жзЭийеданШгШ ежЭзибЭ гк-
ЯабЭ.
ЗдШоШјдајЭ дШЫзШЬЭ а жзаЯдШњШ: „РжегЭданШ“ гШдШийазШ ФавШд-
ЬШз, РЪЭйШ ЫезШ, 1999. ЫеЬадШ, „ГзШгШйШ жШйзајШзм ОШЪвЭ“ РОХ, 2004.
ЫеЬадШ, „ЗвШйдШ ЯдШобШ“ Йквйкзде-жзеиЪЭйдШ ЯШјЭЬданШ, 2007. ЫеЬадШ,
„ЗШмЪШвданШ“ ПЭжкЩвабШ РзЩајШ, ЙегШдЬШ ВаОВН, 2007. ЫеЬадШ, „ОеЪЭ-
љШ ЯШ ЮаЪейде ЬЭве“ ТЬзкЮЭњЭ ТдаЪЭзЯайЭйибам жзелЭиезШ а дШкода-
бШ РзЩајЭ, 2009. ЫеЬадШ, „ЗШмЪШвданШ“ ТјЭЬањЭдШ РзжибШ ЯШјЭЬданШ к
ЛШбЭЬедаја, 2012. ЫеЬадШ, „ЗвШйда БЭеокЫ“ Йквйкзде-жзеиЪЭйдШ ЯШјЭ-
ЬданШ, 2013. ЫеЬадШ, „НзЬЭд РЪЭйеЫ ЬЭижейШ РйЭлШдШ КШЯШзЭЪаћШ“ еЬ
жШйзајШзмШ изжибеЫ Ы. ИзадЭјШ, 2013. ЫеЬадШ.

277
 ЗШжеивЭд јЭ бШе ЬенЭдй дШ ЙШйЭЬза ЯШ иеве жЭЪШњЭ дШ Уавеве-
пбе-кгЭйдаобег лШбквйЭйк ТдаЪЭзЯайЭйШ к ЙзШЫкјЭЪнк. ОзЭЬШјЭ ГвШЪ-
да жзЭЬгЭй Реве жЭЪШњЭ а ЛЭйеЬабк дШийШЪЭ иеве жЭЪШњШ, жезЭЬ оЭЫШ јЭ
ШдЫШЮеЪШд а бШе аийШбдкйа жзелЭиез дШ жзЭЬгЭйк СЭмдабШ ЫвШиШ.
РШ иЪејаг бкгег ОзЭЬзШЫег ЛавЭйаћЭг, ЫвкгнЭг МШзеЬдеЫ
жеЯезапйШ, Щанабвег јЭ йза жкйШ жкйеЪШе Ье гШдШийазШ ФавШдЬШз дШ
РЪЭйеј Ыеза. НЮЭњЭд јЭ ѝШидег, иШ бејег агШ йзејЭ ЬЭнЭ, ДШзајк, СШзк а
ЂезђШ.

ОЕѝЦИЋ ѝеЪШд, зеђЭд јЭ 1951. ЫеЬадЭ к БепњШнк беЬ КЭибеЪнШ,

РзЩајШ. ЙзайаоШз, аийезаоШз бњаЮЭЪдеийа, ЭиЭјаий, ШдйевеЫаоШз. МШ
УавеЯелибег лШбквйЭйк к Мапк жзЭЬШЪШе јЭ 1996-2015. Рзжибк бња-
ЮЭЪдеий XX ЪЭбШ, Рзжибк жеЭЯајк XX ЪЭбШ, Рзжибк бзайабк XX ЪЭбШ а
Рзжибк бзайабк а ЬзШгк XX ЪЭбШ.
НЩјШЪљЭдЭ бњаЫЭ: НЩваб а зЭо бзайабЭ (БЭеЫзШЬ, 1994); СШјдШ а
бзий (БЭеЫзШЬ, 1994); ЗШидеЪа ГваЫезајШ ВеЯШзеЪаћШ (БЭеЫзШЬ, 1995, 2009);
ЙквйкзШ а жШгћЭњЭ (БЭеЫзШЬ, 1998); Озеийеза бњаЮЭЪдеЫ ЬкмШ (Мап,
1998); ЗдШгЭњШ а ЯдШна (БЭеЫзШЬ, 2000); Озелав а ЬвШд (БЭеЫзШЬ, 2003,
2010); ЙњаЮЭЪда иЪЭй – бзайаобШ иЪЭий (Мап, 2004); ИийадШ а еЩваб
ЮаЪЭ зЭоа (ЙзШљЭЪе, 2006); ЛавШд ПШбаћ дШ ЙеиеЪк – ЯШЪЭй, жЭигШ, оад
(БЭеЫзШЬ, 2006); НидеЪ, ебЪаза, жзШЫ (ОеЮШзЭЪШн, 2008); Са, гЭђкйаг
(БЭеЫзШЬ, 2009, 2016); ОеоЭна а ЪзмеЪа (БЭеЫзШЬ, 2010); ОеЭйабШ бња-
ЮЭЪдеЫ зШЯЫеЪезШ (БЭеЫзШЬ, 2012); ЗШЪЭй а оад (БЭеЫзШЬ, 2013); ЗздШ, зШ-
иШЬ, ЮЭйЪШ (БЭеЫзШЬ, 2015); СЭийШгЭдй ЩЭЯ жЭоШйШ (БШњШ КкбШ 2015);
ЙзайабШ бШе аЯЩез а зШЯЫеЪез и ХзњШдибаг (БЭеЫзШЬ, 2016); Рзжиба жЭ-
идаб: ЛавШд ПШбаћ а ЙеиеЪе (АдЬзаћЫзШЬ, 2016); ТЯШјШгдеийа а зШибз-
иданЭ (БЭеЫзШЬ, 2018); ОеЭЯајШ а иЪЭйе: изжибе ЬкмеЪде жЭидапйЪе 1 (БЭ-
еЫзШЬ, 2019); ОкйЭЪа изжибЭ дШкбЭ е бњаЮЭЪдеийа (БЭеЫзШЬ, 2019). Ад-
йевеЫајЭ: АдйевеЫајШ изжибам гевайШЪШ: XIII-XX ЪЭб (БЭеЫзШЬ / РзЩа-њЭ,
2000, жЭйе аЯЬ., БЭеЫзШЬ, 2005); Озаедк ЬкпШ гејШ – гевайЪЭ РЪЭйеЫШ
РШЪЭ / гевайЪЭ РЪЭйегЭ РШЪа: 1207-1969 (БЭеЫзШЬ, 2002, МеЪа РШЬ, 2003,
БЭеЫзШЬ, 2014); АдйевеЫајШ изжибам жемЪШвШ: XIII-XX ЪЭб (МеЪа РШЬ,
2003, БЭеЫзШЬ, 2006); Мапба ЬзШгиба жаина. АдйевеЫајШ (Мап, 2004).
ОзазЭЬае јЭ а бзайаобаг бегЭдйШзагШ ежзЭгае ЪапЭ ЬЭвШ из-
жибам жаиШнШ, аЯгЭђк еийШвам, ѝеЪШдШ РбЭзваћШ (к жЭй бњаЫШ), МабШ-
дезШ ГзкјаћШ, ИиаЬезЭ РЭбкваћ, БеЫЬШдШ ОежеЪаћШ, ЛавШдШ ПШбаћШ,
КШЯЭ ЙеийаћШ, ВвШЬаивШЪШ ОЭйбеЪаћШ ДаиШ, ЛавкйадШ БејаћШ, ѝкийадШ
ОежеЪаћШ, БзШдагазШ ЋеиаћШ, ПШЬЭйШ ДзШаднШ, МабевШјШ СагоЭдбШ…,
бШе а бзайаоба ЯЩездаб зЭжзЭЯЭдйШйаЪдам зШЬеЪШ е ЉкЩегазк МЭЬаћк
а ЗезШдк Лаваћк. ЖаЪа а зШЬа к БЭеЫзШЬк.

278
 ПАДНВИЋ ВЭидШ, зеђЭдШ јЭ 31. 12. 1966. ЫеЬадЭ к ФЭзнЭЫ МеЪег.
УШзгШнЭкй јЭ, ижЭнајШваийШ лШзгШнЭкйибЭ гЭЬанадЭ, Ьебйез гЭЬанад-
ибам дШкбШ а дШкода иШзШЬдаб.
ЖаЪа а зШЬа к БЭеЫзШЬк. НЩјШЪавШ јЭ бњаЫЭ жЭиШгШ ЯШ еЬзШивЭ:
ЦкЪШза ЬкпЭ, ГезШ аЯдШЬ гезШ, МЭиШданШ, ИибвШиШвЭ зЭоа, ИгЭ дШ ЪеЬа,
СзШЫеЪа ЩЭвеЫ гЭЬЪЭЬШ, МШ оШјк беЬ ЉаљЭ Бзаб, ОељкЩШн аЯ УзШднкибЭ
кванЭ, аЯЩез жЭиШгШ ЦкЪШза ЬкпЭ, зегШд УазЭдйадиба пШв а бњаЫЭ жЭ-
иШгШ ЯШ ЬЭнк ОзШЪЬШ ЯШ ЩЭвк кбеиданк а ЙШжкйаћ ЯШ жзегзЯвЭ жйанЭ.
ЗдШоШјдајЭ дШЫзШЬЭ: MЭђкдШзеЬдШ дШЫзШЬШ ЯШ кгЭйдеий а бкв-
йкзк, СШзШдйе, ИйШвајШ, 2000; „ЛавШд ПШбаћ“ бејк ЬеЬЭљкјЭ ТЬзкЮЭњШ
бњаЮЭЪдабШ РзЩајЭ ЯШ дШјЩељк бњаЫк жЭиШгШ, 2018; „ЗвШйдШ ЯдШобШ“
Йквйкзде-жзеиЪЭйдЭ ЯШјЭЬданЭ РзЩајЭ, 2007; ДзкЫШ дШЫзШЬШ дШ бедбкзик
ЯШ жеЭЯајк „ВкбеЪа вШийШза“ аЯ КеЯданЭ, 2016; ЗвШйдШ жвШбЭйШ ТЬзкЮЭ-
њШ изжибам бњаЮЭЪдабШ РвеЪЭдајЭ, ЯШ 2017. ЯШ дШјЩеља зегШд; ОзЪШ
дШЫзШЬШ дШ бњаЮЭЪдег бедбкзик „ЉкЩШЪ јЭ ийЪезавШ иЪајЭй“ ТЬзкЮЭњШ
бњаЮЭЪдабШ а кгјЭйдабШ „ЗЭдай“ аЯ ОеЬЫезанЭ, 2017. ЫеЬадa; ДзкЫШ
дШЫзШЬШ дШ бедбкзик ЯШ зеЬељкЩаЪк жеЭЯајк БаЩваейЭбЭ „РзЩељкЩ Ла-
йаћ“ ЛШве ХздаћЭ а ТЙР БзШдаоЭЪибе-ийапбЭ бњаЮЭЪдЭ ЯШјЭЬданЭ а
ТЬзкЮЭњШ жейегШбШ зШйдабШ 1912-1920. ЫзШЬШ ОеЮШзЭЪнШ, 2017; МШЫзШ-
ЬШ дШ бедбкзик „БЭпЭдеЪибШ жзадепЭњШ“, гШдШийазШ БЭпЭдеЪе, 2017;
МШЫзШЬШ дШ бедбкзик ЯШ жеЭЯајк „ВкбеЪа вШийШза“ аЯ КеЯданЭ, 2018;
ДзкЫШ дШЫзШЬШ дШ 30. ЛЭђкдШзеЬдег лЭийаЪШвк жеЭЯајЭ а жЭидабШ Рк-
ЩейанШ – ОШваћ „ОШдедиба ЫШвЭЩ“, 2019.
ѝЭЬде ЪзЭгЭ ЪеЬавШ јЭ бњаЮЭЪдк ЯШјЭЬданк к бкћа ИЪШ АдЬзаћШ
к ФЭзнЭЫ МеЪег. ЦвШд јЭ ТЬзкЮЭњШ бњаЮЭЪдабШ РзЩајЭ а ТЬзкЮЭњШ бња-
ЮЭЪдабШ ХздЭ ГезЭ. ОЭигЭ ик јеј жзЭЪеђЭдЭ дШ ЭдЫвЭиба, айШвајШдиба,
зкиба а гШђШзиба јЭЯаб. НЩјШЪљаЪШвШ јЭ жеЭЯајк к ЪапЭ оШиежаиШ. ЗШийк-
жљЭдШ јЭ к ЯЩезданагШ, ЬегШћаг а гЭђкдШзеЬдаг ШдйевеЫајШгШ.

ПАДТКНВИЋ-СНПБИХА РкдоанШ, зеђЭдШ јЭ 1965. ЫеЬадЭ к НќШ-

нагШ. Ваиебе еЩзШЯеЪШњЭ ийЭбвШ јЭ дШ ТдаЪЭзЯайЭйк к МеЪег РШЬк, ЫЬЭ
ЮаЪа а зШЬа бШе жзеиЪЭйда зШЬдаб. ОеЭЯајк а жзеЯк еЩјШЪљкјЭ к бња-
ЮЭЪдаг оШиежаиагШ: „СзШЫ“, „РЪЭибЭ“, „БЬЭњЭ“, „Иийеб“, „РкпйадШ жеЭ-
йабЭ“ а ЬзкЫаг, бШе а дШ ЭвЭбйзедибаг ийзШданШгШ ЯШ бквйкзк а кгЭ-
йдеий. ОЭигЭ ик јеј жзЭЪеђЭдЭ дШ зкиба, Ызоба, ЩкЫШзиба а зкиадиба
јЭЯаб.
ЙШе жЭидабањШ коЭийЪеЪШвШ јЭ дШ жзЭийаЮдаг бњаЮЭЪдаг гШ-
далЭийШнајШгШ а лЭийаЪШвагШ, бШе пйе ик: „УЭийаЪШв жеЭЯајЭ гвШЬам“
к ВзЩШик, „БзШдбеЪе беве“, „ѝЭлагајада ЬШда“, Шва а дШ Щзејдаг жЭ-
идаобаг ибкжеЪагШ а гайадЯагШ жеЭЯајЭ.

279
 БавШ јЭ к дШјкЮЭг аЯЩезк ЯШ дШЫзШЬк „ЗвШйдШ ийзкдШ“ 2018. дШ
ЛЭђкдШзеЬдеј жЭидаобеј гШдалЭийШнаја РгЭЬЭзЭЪибШ жЭидаобШ јЭиЭд.
ДеЩайданШ јЭ „БЭпЭдеЪибЭ жеЪЭљЭ“ ЯШ ЬкмеЪдк жеЭЯајк 2019.
МШ гЭђкдШзеЬдег лЭийаЪШвк „ЛЭљдапбЭ ЪЭоЭза жеЭЯајЭ“ к Бк-
ЫШзибеј ЬеЩавШ јЭ РжЭнајШвдк дШЫзШЬк ЯШ 2019. ЫеЬадк. ДеЩайданШ јЭ а
дШЫзШЬЭ бњаЮЭЪдеЫ кЬзкЮЭњШ „ЙажзајШд ПШоШдад“ – „ЗвШйда бвШЬЭдШн“
2019.
Пкбежаи бњаЫЭ НЬЩзШдШ жзевЭћШ Щае јЭ ЯШжШЮЭд а жемЪШљЭд дШ
бедбкзик ЯШ дШЫзШЬк „ГезЬШдШ СеЬезеЪаћ“. Акйез јЭ ЬЪЭ ЯЩазбЭ жЭиШгШ,
МабевШјЭЪиба дебйкзде (2018) а НЬЩзШдШ жзевЭћШ (2019).

РЕЙТКИЋ ИиаЬезШ, ЩаеЫзШлајШ еЩјШЪљЭдШ к ибвежк жзавеЫШ

„иЪЭйавдана“, дШ ийзШда 243.

РСНИЉЙНВИЋ-РСНѝАМНВИЋ ѝШигадШ, ЫвкганШ (ГњавШдЭ, 1975),

овШданШ жзапйадибеЫ МШзеЬдеЫ жеЯезапйШ к ГзШоШдана. ДажвегазШвШ
јЭ дШ УШбквйЭйк кгЭйдеийа к Озапйада к бвШиа жзел. РЪЭйеЯШзШ ПШжШ-
јаћШ (1997). ИЫзШвШ јЭ к ЪапЭ ЬЭиЭйадШ жзЭЬийШЪШ дШ гШйаодеј инЭда,
аЯгЭђк еийШвам к „Оебејдабк“, „Геижеђа гадаийШзба“ а „МЭ еоШјШЪШјйЭ
дабШЬ“ МкпаћШ, „КкЬа еЬ љкЩШЪа“ ЧЭжШзЬШ, „ЋЭвШЪеј жЭЪШоана“ ѝе-
дЭибШ, „ЗвШ ЮЭдШ“ а „КШЮШ а жШзШвШЮШ“ ѝ. Р. ОежеЪаћШ, „ЦкЬе к ЧШз-
ЫШдк“ Љ. РагеЪаћШ, а гдеЫаг ЬзкЫаг. ЙШе Ыеий аЫзШвШ јЭ к МШзеЬдег
жеЯезапйк к БЭеЫзШЬк („ЛавЭЪШ АјдпйШјд“, „КЭжейанШ а ЯЪЭз“), к Йквй
йЭШйзк БЭеЫзШЬ („Аве, ЩзЭ Шве“), ОеЯезапйЭ дШ РвШЪаја (бШЩШзЭ „ПШЬа
га иЪШпйШ“), „ЖабадШ ЬадШийајШ“ а к жзЭЬийШЪШгШ ЯШ ЬЭнк „АкйеЩае-
ЫзШлајШ“, „РЪЭйа РШЪШ“, „ЦШзеЩњШб аЯ НЯШ“, „БШп-ЦЭваб“, „ДЪЭ јЭвбЭ“,
„ТижШЪШдШ вЭжейанШ“ а „ПШјиба Ъзй“ ЯШ бејк јЭ ЬзШгШйаЯеЪШвШ ЩаЩвајибк
жзаок а зЭЮазШвШ жзЭЬийШЪк иШ жзЭбе 30 аЯЪеђЭњШ пазег ЙеиеЪШ а
ЛЭйемајЭ, к БЭеЫзШЬк, ОШзаЯк а УзаЩкзЫк (ЧЪШјнШзибШ).
Чазеј жкЩвана жеЯдШйШ јЭ аЯ СВ иЭзајШ: „ѝЭвЭдШ“, „БЭвШ вШђШ“,
„РйаЮк ЬевШза“, „ЖЭдЭ и ДЭЬањШ“, „ИийадЭ а вШЮа“. ТоЭидаб јЭ гдеЫе-
Щзејдам гШдалЭийШнајШ, жеиЭЩде жзавабег еЩЭвЭЮШЪШњШ дШнаедШвдам
а ЬзЮШЪдам жзШЯдабШ а јкЩавЭјШ, еЬ бејам јЭ гдеЫЭ а иШгШ ЬзШгШ-
йаЯеЪШвШ а зЭЮазШвШ.
ЗШгЭдаб јЭ жзЭЬиЭЬдабШ ТЬзкЮЭњШ РзЩШ ЙаЛ к БЭеЫзШЬк. ДеЩа-
йдаб јЭ „ЗЩаљадЭ дШЫзШЬЭ ЯШ Ьежзадеи к бквйкза“ (2016), ЗвШйдЭ ЯдШобЭ
ЙОЗ РзЩајЭ (2018), „ГеЬапњЭ дШЫзШЬЭ“ МШзеЬдеЫ жеЯезапйШ к Озапйа-
да – ГзШоШдана ЯШ Ьежзадеи к зШЬк а ШлазгШнаја ОеЯезапйШ к 2019.
ЫеЬада а гдеЫам ЬзкЫам жзаЯдШњШ а ЩвШЫеЬШзданШ. РзжбањШ, жзШЪе-
ивШЪдШ, кЬШйШ, агШ иадШ ВкбШ еЬ 4 а же ЫеЬадЭ. ЖаЪа к БЭеЫзШЬк а Йе-
иеЪибеј ЛайзеЪана.

280
 РСНѝЙНВРЙИ Безаи, жзел. Ьз., ЪШдзЭЬда јЭ жзелЭиез РзЭЬњЭЫ
ЪЭбШ (ЛЭЬајЭЪаийабШ) дШ НЬиЭбк ЯШ аийезајк УавеЯелибеЫ лШбквйЭйШ к
МеЪег РШЬк.
НЩвШийа аийзШЮаЪШњШ кбљкокјк аийезајк ВаЯШдйајЭ а ЪаЯШдйај-
ибе-кЫШзибам еЬдеиШ, изжибе-кЫШзибЭ еЬдеиЭ, аийезајк ТЫШзибЭ к изЭ-
ЬњЭг ЪЭбк иШ жеиЭЩдаг еиЪзйег дШ жеЬзкојЭ ЬШдШпњЭ ВејЪеЬадЭ, бШе а
аийезајк изЭЬњеЪЭбеЪдЭ ХзбЪЭ, аийезајк ЛЭЬайЭзШдШ, аийезајк аивШг-
ибам ЬзЮШЪШ а њамеЪЭ ЪЭЯЭ иШ изЭЬњеЪЭбеЪдег ѝкЫеаийеодег ЕЪзежег.
ОзекоШЪШ а жеЬШйбЭ изЭЬњеЪЭбеЪдам аЯЪезШ е аийезаја РзЩајЭ а
ТЫШзибЭ к изЭЬњЭг ЪЭбк.
Акйез јЭ ЬЪЭ иШгеийШвдЭ а ЬЪЭ беШкйезибЭ гедеЫзШлајЭ, еЩјШЪае
јЭ а дЭбевабе ЬЭиЭйадШ дШкодам овШдШбШ к ЯЭгља а адеийзШдийЪк а коЭ-
идаб јЭ дШ ЪЭвабег Щзејк дШкодам ибкжеЪШ а бедлЭзЭднајШ к РзЩаја а
адеийзШдийЪк.
ЦвШд јЭ ЪапЭ гЭђкдШзеЬдам ийзкодам а дШкодам кЬзкЮЭњШ, Ш
Щае јЭ а Ыеийкјкћа жзЭЬШЪШо к ОаЯа, Нвегекнк, Твгк а БкЬагжЭпйа.

„РПБРЙИ ОПАВНРКАВМИ ОНѝХИ“, Ш бШжЭвa иШийШЪ, беја иЭ ЩШ-

Ъа еокЪШњЭг изжибЭ йзШЬанаедШвдЭ гкЯабЭ. МЭЫкјЭ зЭжЭзйеШз иШ жЭ-
игШгШ жзЪЭдийЪЭде ЬкмеЪдеЫ, Шва а дШнаедШвдеЫ, Эйде а ийШзеЫзШЬибеЫ
бШзШбйЭзШ. Нбкжава ик иЭ 2011. ЫеЬадЭ бШЬШ ик оЭйаза жзајШйЭљШ, бе-
вЭЫЭ иШ СЭевепбеЫ лШбквйЭйШ, зЭпавШ ЬШ иЪејаг ЬШзег квЭжпШјк нзбЪЭ-
дШ ЩеЫеивкЮЭњШ. ДШдШи ЩзејЭ ЬЭиЭйШб овШдеЪШ. ИЬЭјда йЪезШн а еидаЪШо
„РзЩибам жзШЪеивШЪдам жејШнШ“ јЭ ЛШзбе ЙШоШзЭЪаћ, Ьеб јЭ ивШЪШ иШ-
ийШЪШ РЪЭйШ СзејанШ – ДкмеЪа.
НЬзЮШва ик ЪЭваба Щзеј беднЭзШйШ, ШбШЬЭгајШ, дШийкжШ, гЭђк
бејагШ иЭ аЯЬЪШјШ жЭй ЪЭвабам ЩЭеЫзШЬибам беднЭзШйШ к жЭзаеЬк еЬ 2014.
Ье 2019. ЫеЬадЭ. ПШЬе ик ЪађЭда Ыеийа к изжибеј ЬајШижеза, дШ гШдалЭ-
ийШнајШгШ ЬкмеЪдеЫ а иЪЭйеЪдеЫ бШзШбйЭзШ, бШе а дШ ЙеиеЪк а ЛЭйемаја.
НЬ дШјЪШЮдајам жзејЭбШйШ аЯЬЪШјШге, идагШњЭ ХД-Ш ЯШ еЩдеЪк гШдШийа-
зШ ЂкзђЭЪа ийкжеЪа, бШе а ЯШ Вејибк РзЩајЭ (безШоданЭ). Т иШзШЬња иШ
ЫзШЬег РкЩейанег 2018. ЫеЬадЭ еЬзЮШдШ ик жзЭЬШЪШњШ к еидеЪдаг а
изЭЬњаг пбевШгШ е изжибеј йзШЬанаедШвдеј гкЯана а дШнаедШвдаг
иагЩевагШ, Ш 2019. ЫеЬадЭ зЭШваЯеЪШд јЭ а жзЪа бШгж изжибЭ йзШЬанае-
дШвдЭ гкЯабЭ к аийег ЫзШЬк.
ѝкдШ 2019. ЫеЬадЭ ЬШва ик иЪеј Ьежзадеи к еЩЭвЭЮШЪШњк 20 Ые-
ЬадШ еЬ МАСН ШЫзЭиајЭ дШ дШпк ЯЭгљк, идагаЪпа ХД жеЬ дШЯаЪег
„СзавеЫајШ иШ ЙепШзШ“, ШкйезШ жЭиШгШ МЭЪЭдШ ЛавШбеЪаћШ а бегже-

281
ЯайезШ РШпЭ ОежеЪаћШ ВкбШ. МШ йШј дШоад ик жзЭЬийШЪава Щайбк дШ Йе-
пШзШгШ иШ кгЭйдаобЭ ийзШдЭ а йШбе йШј мЭзејиба оад гвШЬам љкЬа жзЭ-
гШ иЪејеј ейШќЩада бзеЯ жЭигк иШокЪШва еЬ ЯШЩезШЪШ.
ЛЭђк гдеЫеЩзејдаг жзаЯдШњагШ ЯШ иЪеј ЬеиШЬШпња жеиЪЭћЭд
зШЬ к еокЪШњк изжибЭ йзШЬанаедШвдЭ гкЯабЭ аЯЬЪШјШјк иЭ жзаЯдШњЭ Ла-
даийШзийЪШ бквйкзЭ а адлезгаиШњШ „Йквйкзда еЩзШЯШн“, бШе а НзЬЭд
63. жШЬеЩзШдибЭ јЭЬаданЭ Вѝ.

„СПАДИХИѝА“, ЩаеЫзШлајШ еЩјШЪљЭдШ к ЫеЬапњШбк „ЉкЩеийањ-

ибШ жзадепЭњШ“ Щз. 4, 2019. ЫеЬадЭ, дШ ийзШда 270.

ТПРТ ИвЭШдШ, зеђЭдШ јЭ 9. јкдШ 1954. ЫеЬадЭ к ЗзЭњШдадк. ОЭ-

идаб а жзЭЪеЬавШн. ОейжаикјЭ иЭ а иШ ИвЭШдШ Тзик-МЭдШЬаћ. НЩзШЯеЪШ-
њЭ: еидеЪдк пбевк дШ зкгкдибег јЭЯабк жемШђШвШ јз к Сезбк, Ш ДзкЫк
ЭбижЭзагЭдйШвдк ЫагдШЯајк к ЗзЭњШдадк. РйкЬазШвШ јЭ дШ ОзШЪдег лШ-
бквйЭйк к МеЪег РШЬк. ТЬШйШ јЭ ЯШ жЭидабШ ЛавШдШ МЭдШЬаћШ, агШ ЬЪејЭ
ЬЭнЭ а ЮаЪа к МеЪег РШЬк. ПШЬавШ јЭ к ВвШЬа ВејЪеЬадЭ к ОебзШјадибег
иЭбзЭйШзајШйк ЯШ бквйкзк а јШЪде адлезгаиШњЭ. РШЬШ јЭ жЭдЯаедЭз.
НЩјШЪавШ јЭ гдеЫеЩзејдЭ бзайабЭ е жаинагШ а бњаЫШгШ, йШбеђЭ
а ЯдШоШјдЭ ШдйевеЫајЭ бејЭ јЭ кзЭЬавШ а жзЭЪЭвШ а ЬеЩШз Щзеј жЭидаобам
бњаЫШ бејЭ јЭ жзЭЪЭвШ, кЫвШЪдег иШ зкгкдибеЫ дШ изжиба а еЩзШйде.
ИЯгЭђк еийШвам, жзЭЪЭвШ јЭ ЛамШј ЕгадЭибкШ, Лазок ДадЭибкШ а гдеЫЭ
ЬзкЫЭ ЯдШоШјдЭ зкгкдибЭ жЭидабЭ. РЪејЭ жзавеЫЭ еЩјШЪљаЪШвШ јЭ а к где-
ЫеЩзејдаг жзЭийаЮдаг оШиежаиагШ к ЯЭгља а адеийзШдийЪк.
АкйезибЭ бњаЫЭ: ОШдиаед к ЩаЩваейЭна (жЭигЭ), МеЪа РШЬ, (1978);
Grădina de cuvinte (versuri), Panciova, Editura Libertatea, 1979; Abilitatea
vrăjitoarei (versuri), Panciova, Editura Libertatea, 1981; ВзЭгЭ ЯШ ЩШпйЭ
(жЭигЭ), МеЪа РШЬ, Editura РйзШЮавеЪе, 1985; ОЭигЭ (versuri), ЗзЭњШ-
дад, Editura Bibliotecii „ЖШзбе ЗзЭњШдад“, 1985 (în colaborare); Omul –
pasăre neagră (versuri), МеЪа РШЬ, Editura Libertatea, 1990; ѝЭlabuga
(жЭигЭ), ЗзЭњШдад, Editura Bibliotecii „ЖШзбе ЗзЭњШдад“, 1995; Semne
pe nisip (versuri), МеЪа РШЬ, Editura Libertatea, 1996; Candelabru candid
(versuri), Panciova, Editura Libertatea, 1998; Nu mǎ numesc Noel (ver-
suri), Panciova, Editura Libertatea, 2004; Pe limba peştilor (versuri), Pa-
nciova, Editura Libertatea, 2007; Ileana Ursuova, Rybim jazykom (дШ
ивеЪШобег јЭЯабк), БШоба ОЭйзеЪШн, ХВХ, 2013.

282
 ХВЕСИЋ НваЪЭзШ, зеђЭдШ јЭ 15. 11. 1963. ЫеЬадЭ к ЙзШЫкјЭЪнк, к
иЪЭпйЭдаобеј жезеЬана. Ое ЯШдагШњк јЭ ЪШижайШо а дШјЪЭћа ЬЭе иЪејам
ШбйаЪдеийа жеиЪЭйавШ јЭ ийЪШзШвШпйЪк ЯШ ЬЭнк.
ГеЬадЭ 2001. еЩјШЪавШ јЭ бњаЫк жеЭЯајЭ ЯШ ЬЭнк ЗШЫедЭйдШ идЭЪШ-
ванШ („Гадбе“, БЭеЫзШЬ), 2005. ЫеЬадЭ ЯЩазбк бегжеЯанајШ ЯШ ЬЭнк ПШ-
ижЭЪШдбШ („ОзаЬ“, СзийЭдаб), 2009. ЫеЬадЭ ЯЩазбШ жеЭЯајЭ ЯШ еЬзШивЭ ДШ
РЪЭйе дЭ аЯЫкЩаг („КЭЫЭдЬШ“, ЦШоШб), 2010. ЫеЬадЭ ЯЩазбк бегжеЯанајШ
ЛкЯаобШ ЬкЫШ („ЛкЯаоба нЭдйШз ОШдоЭЪе“, ОШдоЭЪе), 2012. ЫеЬадЭ ЯЩаз-
бк жеЭЯајЭ ЯШ ЬЭнк ЉкљШпбШ идеЪШ („КЭЫЭдЬШ“, ЦШоШб), 2015. ЫеЬадЭ
ЯЩазбк жеЭЯајЭ ЯШ ЬЭнк ФквШ-меж („ОвШњШби“, СЭпШњ, БаФ), 2016. ЩавШ јЭ
беШкйез к ЯЩазна бегжеЯанајШ дШ йЭбийеЪЭ ВЭвагазШ ПШвЭЪаћШ ЗЪењШЪШ
(„ОЭЫШЯ“, БајЭве ОељЭ, ХздШ ГезШ) а ЛШпйШеданШ („КЭЫЭдЬШ“, ЦШоШб),
2017. ЫеЬадЭ јЭ беШкйез к ЯЩазна бегжеЯанајШ дШ йЭбийеЪЭ ЉаљШдЭ Ад-
Ьзаћ АбезЬа ийамеЪШ („ЉкЩеийањШ“, СзийЭдаб), РдЭЪШњЭ а жЭЪШњЭ (ОеЬ-
ЫезанШ, 2019) – беШкйез, 2019. ЫеЬадЭ, ЯЩазбк жеЭЯајЭ ЯШ еЬзШивЭ Рде-
мЪШй („ЉкЩеийањШ“, СзийЭдаб). ОЭигЭ ик јеј еЩјШЪљаЪШдЭ к ЪапЭ
ШдйевеЫајШ жЭиШгШ ЯШ ЬЭнк к РзЩаја, Хздеј Геза а ЛШбЭЬедаја.
БШЪа иЭ а жаиШњЭг гкЯабЭ ЯШ ЬЭнк, бејШ иЭ аЯЪеЬа дШ гдеЫаг
лЭийаЪШвагШ („ПШижЭЪШде жзевЭћЭ РзЩајЭ“, „ЉкЩШЪ дШпШ јЭ жвШдЭйШ“
(ТЮанЭ), „СШ иЭ жЭигШ љкЩШЪ ЯеЪЭ“ (ЙабадЬШ), „ЗвШйдШ заЩанШ“ (Бк-
ЫШзибШ), „СзШвШвШ“ а „Ра Ье“ (ЛШбЭЬедајШ), „ЗвШйдШ жШмкљШ“ а „ЛШвЭ
ибШвЭ“ (ХздШ ГезШ), „ОоЭванЭ“, „Деб йЭоЭ КШпЪШ“, „ЧйШ иЭ жјЭигег иШ-
њШ“ а „ОШвоаћа“ (БаФ). НЩјШЪљкјЭ к оШиежаиагШ „ѝЭлагајШ“, „РЪЭйе-
иШЪибе ЯЪеднЭ“, „ОкйЭЪа бквйкзЭ“, „ПШпбШ“, „Йзнбе“. ИЯЬШвШ јЭ ЬЪШ бег-
жШбй-ЬаибШ иЪејам бегжеЯанајШ ЯШ ЬЭнк: „Веваг пйе иШг ЬЭйЭ“ (КазШ,
ТЮанЭ, 2012) а „ЛејЭ изнЭ“ (КазШ, ТЮанЭ, 2016).
ДеЩайдаб јЭ ЪЭвабеЫ ЩзејШ дШЫзШЬШ ЯШ йЭбийеЪЭ а бегжеЯанајЭ ЯШ
ЬЭнк. ЦвШд јЭ ТЬзкЮЭњШ бњаЮЭЪдабШ РзЩајЭ а ТЬзкЮЭњШ љкЩайЭљШ ЬЭ-
ојЭЫ ийЪШзШвШпйЪШ „КазШ“. ТгЭйдаоба јЭ зкбеЪеЬавШн ДЭоајЭЫ мезШ „ХЪЭ-
йаћа“ аЯ СзийЭдабШ.

УИКИОНВИЋ ЛазељкЩ Уавагаз, зеђЭд јЭ 1952. ЫеЬадЭ к Сз-

ийЭдабк. ИийШбдкйа вабеЪда кгЭйдаб, овШд ТЬзкЮЭњШ вабеЪдам кгЭ-
йдабШ РзЩајЭ, а ШбйаЪда ийЪШзШвШн беја јЭ ЪЭћ ЬЭнЭдајШгШ жзаикйШд дШ
ЬегШћеј а ийзШдеј кгЭйдаобеј инЭда. НЬ 1968. ЫеЬадЭ жзазЭЬае јЭ 60
иШгеийШвдам аЯвеЮЩа к ЯЭгља а адеийзШдийЪк.
НзЫШдаЯеЪШе јЭ ЩзејдЭ мЭжЭдадЫЭ, жЭзлезгШдиЭ а кгЭйдаобЭ жзе-
јЭбйЭ. ТоЭийЪеЪШе јЭ к ЪапЭ еЬ 700 бевЭбйаЪдам аЯвеЮЩа. ТоЭийЪеЪШе дШ
БајЭдШвк к ВЭдЭнаја 2003, БајЭдШвк к КедЬедк 2004, БајЭдШвк к ОЭ-

283
бадЫк 2005, ОзЪег ЩајЭдШвк гадајШйкзЭ к ВЭдЭнкЭва 2008, СзЭћЭг
ЩајЭдШвк к ОЭбадЫк 2008, БајЭдШвк ОвШбШйШ к ЛЭбиабк 2013… Акйез јЭ
жеЯдШйеЫ гЭђкдШзеЬдеЫ кгЭйдаобеЫ жзејЭбйШ „ТгЭйдана иЪЭйШ жзейаЪ
аЯевШнајЭ оеЪЭбШ а дШзеЬШ“ беја јЭ ЯШжеоЭе к ОШзаЯк 1993. Т еЪег жзе-
јЭбйк јЭ Ье иШЬШ коЭийЪеЪШве ЪапЭ еЬ 8.000 кгЭйдабШ иШ иЪам бедйадЭ-
дШйШ.
ВапЭ жкйШ јЭ дШЫзШђаЪШд ЯШ иЪејЭ кгЭйдаобе ийЪШзШвШпйЪе. ЗШ
ЩзејдЭ ШбйаЪдеийа дШ пазЭњк бквйкздам ЪЭЯШ аЯгЭђк дШпЭ ЯЭгљЭ а вШ-
йадеШгЭзаобам дШзеЬШ, ПЭжкЩвабШ ЙкЩШ ЫШ јЭ 1996. ЫеЬадЭ еЬвабеЪШвШ
ЛЭЬШљег жзајШйЭљийЪШ.
Н њЭЫеЪег зШЬк идагљЭдШ ик ЬЪШ лавгШ: „ИбедШзйа“, зЭЬайЭљ
жзел. ВвШЬагаз ОЭзеЪаћ (2000); „Йзаб ЩејЭ“, зЭЬайЭљ ВЭибе Бкйзаћ
(2002). ЦвШд јЭ ДзкпйЪШ изжибам ивабШзШ „КШЬШ“ а еидаЪШо ЛквйагЭЬа-
јШвдЭ кгЭйдаобЭ ЫзкжЭ „ЙЪШзй“.
МШ ОзевЭћдеј аЯвеЮЩа ТКТР 2012. ЫеЬадЭ дШЫзШђЭд јЭ ЗвШйдег
жШвЭйег ЯШ ивабШзийЪе (ивабШ ЗаЫЭд ЗШЫЭд). ОзЭЬиЭЬдаб јЭ езЫШдаЯШ-
наедеЫ еЬЩезШ „СзајЭдШвШ жзепазЭдам кгЭйдаобам гЭЬајШ“ БЭеЫзШЬ
2010. а беезЬадШйез СзајЭдШвШ „Mixed Media“ СзийЭдаб 2013.

ЧТИХА ЛШзбе, ЬажвегазШе, гШЫаийзазШе а ЬебйезазШе дШ НЬЭ-

љЭњк ЯШ аийезајк УавеЯелибеЫ лШбквйЭйШ к БЭеЫзШЬк ЫЬЭ јЭ ЩазШд к
ЯЪШњШ ШиаийЭдйШ-жзажзШЪдабШ, ШиаийЭдйШ, ЬенЭдйШ а ЪШдзЭЬдеЫ жзелЭ-
иезШ.
Себег ЬЭнЭгЩзШ 2001. а јШдкШзШ 2002. ЫеЬадЭ ЩезШЪае јЭ к Ид-
ийайкйк „ГЭезЫ ЕбЭзй“ к МЭгШобеј зШЬа аийзШЮаЪШњШ аЯ еЩвШийа ЬаЬШ-
бйабЭ а гЭйеЬевеЫајЭ бзЭазШњШ кќЩЭдабШ аийезајЭ. НЬ ебйеЩзШ 2002. Ье
ШжзавШ 2004. ЫеЬадЭ овШд јЭ НЩвШидеЫ йагШ ЯШ ЬзкпйЪЭдЭ дШкбЭ а лаве-
Яелајк а ОзЭЬгЭйдеЫ йагШ ЯШ аийезајк к ебЪазк зЭлезгЭ ЛадаийШз-
ийЪШ жзеиЪЭйЭ а ижезйШ ПЭжкЩвабЭ РзЩајЭ.
ТоЭийЪеЪШе јЭ к зШЬк ЪЭвабеЫ ЩзејШ бедлЭзЭднајШ, иЭгадШзШ а
зШЬаеданШ к ЯЭгља а адеийзШдийЪк (МЭгШобШ, ЕдЫвЭибШ, УзШднкибШ,
ФзЪШйибШ, ЙажШз, ТбзШјадШ, СкзибШ, ФевШдЬајШ). НЬ ЬЭнЭгЩзШ 2003. Ье
вЭйШ 2004. ЫеЬадЭ овШд јЭ ОзеиЪЭйдеЫ иШЪЭйШ ЛадаийШзийЪШ жзеиЪЭйЭ а
ижезйШ ПЭжкЩвабЭ РзЩајЭ. НЩШЪљШе јЭ ЬкЮдеий беезЬадШйезШ жзејЭбйШ
ЙегжШзШнајШ а аийзШЮаЪШњЭ кќЩЭдабШ аийезајЭ к ѝкЫеаийеодеј ЕЪзежа
ОШбйШ ЯШ ийШЩавдеий јкЫеаийеодЭ ЕЪзежЭ, ийзкодк беезЬадШнајк дШ жзе-
јЭбйк РйШдЬШзЬа к дШийШЪа аийезајЭ ЯШ еидеЪдЭ пбевЭ к РзЩаја йебег
2006, бШе а беезЬадШнајк жзејЭбйШ Ейде-аийезајиба ЪеЬао бзеЯ РзЩајк.
РШзШЬдаб дШ жзејЭбйагШ ВзЭЬдеЪШњЭ коЭњШ аийезајЭ к еидеЪдеј пбева,

284
Иийезајиба аЯЪеза к дШийШЪа аийезајЭ, ИдйЭЫзаиШда жзаийкж дШийШЪа
аийезајЭ – мезаЯедйШвдШ а ЪЭзйабШвдШ жЭзижЭбйаЪШ, Tempus MASTS жзе-
јЭбйк жза ХЭдйзк ЯШ еЩзШЯеЪШњЭ дШийШЪдабШ УавеЯелибеЫ лШбквйЭйШ к
БЭеЫзШЬк, бШе а дШ зШЯваоайаг жзејЭбйагШ ЗШЪеЬШ ЯШ ЪзЭЬдеЪШњЭ бЪШ-
вайЭйШ ЪШижайШњШ а еЩзШЯеЪШњШ.
РШзШЬдаб дШ жзејЭбйагШ РзжибШ ЬзЮШЪШ а ЬзкпйЪе к аЯЪезагШ
изЭЬњЭЫ ЪЭбШ, Рзжибе изЭЬњеЪЭбеЪде ЬзкпйЪе к жаиШдаг аЯЪезагШ, Дзк-
ЫШ пШдиШ – лкдбнаедШвде еидеЪде еЩзШЯеЪШњЭ еЬзШивам (аийезајШ) а
гЭђкдШзеЬдег жзејЭбйк:
РHE – Civic and history education „Assessment, tutorial
structures and initial teacher education of trainee students in the subjects
Political/Civic Education, Social/Cultural Studies and History in Europe –
A comparative study on Structures and Standards of Initial Training for
History Teachers in Europe“ к езЫШдаЯШнаја ТдаЪЭзЯайЭйШ к БЭок а
ЕЪзежибЭ бегаиајЭ. СШбеђЭ јЭ иШзШЬдаб дШ жзејЭбйк:
UTB Kulturgeschichte der Überlieferung - AF0420721, ИдийайкйШ
ЯШ ѝкЫеаийеодк ЕЪзежк жза ТдаЪЭзЯайЭйк к БЭок.
ЙШе јкдаез ЭбижЭзй коЭийЪеЪШе јЭ дШ ЬЪЭ бегжедЭдйЭ жзејЭбйШ
„ПШЯЪаеданШ“ ЛадаийШзийЪШ жзеиЪЭйЭ, дШкбЭ а йЭмдевепбеЫ зШЯЪејШ ПЭ-
жкЩвабЭ РзЩајЭ к еЩкна дШийШЪдабШ-гЭдйезШ а кижеийШЪљШњк пбевШ к
бејагШ иЭ еЩШЪљШ ийзкодШ жзШбиШ ЯШ ийкЬЭдйЭ НЬЭљЭњШ ЯШ аийезајк Уа-
веЯелибеЫ лШбквйЭйШ к БЭеЫзШЬк, МеЪег РШЬк а Мапк. НЬ 2011. Эби-
жЭзй НЬЭљЭњШ ЯШ дШийШЪк аийезајЭ РШЪЭйШ ЕЪзежЭ. ТоЭийЪеЪШе јЭ дШ жзе-
јЭбйк Shared histories, Europe without dividing lines, РШЪЭйШ ЕЪзежЭ.
ЙеШкйез јЭ „ОзЭжезкбШ ЯШ кдШжзЭђаЪШњЭ љкЬибам жзШЪШ зШЯЫзШ-
Ьњег ийЭзЭейажШ к еЩзШЯеЪШњк, бквйкза а гЭЬајагШ“ к ебЪазк жзејЭбйШ
езЫШдаЯеЪШдеЫ еЬ ийзШдЭ ЕЬкбШнајЭ ЯШ XXI ЪЭб кЯ жеЬзпбк дЭгШобЭ езЫШ-
даЯШнајЭ ЯШ гЭђкдШзеЬдк иШзШЬњк ГИЗ, беШкйез а Шкйез ЪапЭ кќЩЭдабШ
а дШийШЪдам изЭЬийШЪШ а зЭШваЯШйез ЪапЭ еЩвабШ ийзкодеЫ киШЪзпШ-
ЪШњШ дШийШЪдабШ к ПЭжкЩвана РзЩаја.
ТжзШЪдаб јЭ ХЭдйзШ ЯШ аийзШЮаЪШњЭ дШийШЪЭ аийезајЭ а аийезај-
ибеЫ дШивЭђШ еЬ њЭЫеЪеЫ еидаЪШњШ.

285
4
 РАДПЖАЈ
„ЈЕУИЛИЈИМИ ДАМИ“ 2019.
ФПНМИЙА 7

магпада „јеуилијим вез“

- Одктйа жипија 11
- Јнвам Пејцић
ЛЕКАМФНКИЈА ОЕРМИЦЙНГ РАЗМАВАЊА РВЕСА 13
- Гнпдама Ђикар / Береда ма дндеки магпаде „Јеуилијим вез“
ЈЕУИЛИЈА, МАЈЛИКИЈА 15
- ОЕРЛЕ 19
- БИНГПАУИЈА 31
оермичйа опимншења
- ЉТБИЧА ЂИДИЋ 37
- ЈАМА АКЕЙРИЋ 40
- ЛИПНРКАВ АКЕЙРИЋ 44
- ДТЧЙА ВПФНВАХ 46
- ОПЕДПАГ БЈЕКНЧЕВИЋ 53
- ИКЕАМА ТПРТ 57
- БТДИЛИП ДТБАЙ 61
- РТМЦИХА ПАДТКНВИЋ-СНПБИХА 64
- ЛИКАМ ЛИФАЈКНВИЋ 66
нд пнда рвеска и ркавма
- Бтдилип Дтбай / Береда
КАЗАПЕВ ОЈЕРМИЦЙИ ПНД 75
Вемах рпорйиф оермийиња
- ЉИЉАМА БПАКНВИЋ 81
- ВЕРМА ПАДНВИЋ 85
- ВИНКЕСА АКЕЙРИЋ 89
рсапнркавмий / „Ойптгки рсн“:
„Кћепи ймеза Лазапа т ирснпији и спадихији“
- Љтбича Ђидић
ЖИСИЈЕ ЈЕКЕМЕ БАКЧИЋ Т ПЕМЕРАМРМНЛ ТРОНМТ
И ОАДТ XIV/XV ВЕЙА 95
- Микивнје Р. Јнвамнвић
ИРСНПИЈРЙА И КЕГЕМДАПМА ОПЕДРСАВА
Н КАЗАПЕВИЛ ЙЋЕПИЛА 103
- Ела Миљйнвић
ОПИМХЕЗА НКИВЕПА ВИЂЕМА ЙПНЗ ОПИЗЛТ СТПРЙЕ
ИРСНПИНГПАУИЈЕ 113
- Љтбимйн Микнрављевић
КАЗАПЕВЕ ЙЋЕПИ ИЗЛЕЂТ ИРСНПИЈРЙЕ ИРСИМЕ
И ЕОРЙНГ ОАЛЋЕЊА 121
- Симича Мичић
БПАЙ И ЛНЋ – ТРОНМ ЙМЕЗА КАЗАПА И БПАЦМА ОНКИСИЙА 129
 - Бнпир Сснјйнврйи
ОНПНДИХА ГНПЈАМРЙИ –
ТГАПРЙИ ПНЂАХИ ЙМЕЗА КАЗАПА 139
- Касапима Миспнвић
СПИ ЈЕКЕМЕ Т РПОРЙНЈ РПЕДЊНВЕЙНВМНЈ ИРСНПИЈИ 155
- Мапйн Штиха
ГНРОНЂА ЛАПА И НЦТВАЊЕ МАРКЕЂА ВТЙА БПАМЙНВИЋА 165
кийнвма опимншења
- „НД ЕВПНОЕ ДН ПТРИЈЕ“ 185
- Т ЛНЛ РПХТ ПТРИЈА И РПБИЈА – МЕЧСН ЙАН БИНГПАУИЈА 185
- РКИЙЕ 189
лтзичйа опимншења
- Микивнје Икић / Кнлонзихија ма рсифнве Окивепе Цвесић
„ЈЕУИЛИЈА“ 193
унсн-днйтлемсација
- УНСНГПАУИЈЕ 32. „ЈЕУИЛИЈИМИФ ДАМА“ /11-13. јун 2019/ 199

ОПИКНЗИ
рвесикмици
- Јадпамйа Јагкицић
„ЗМА ЈАБТЙА ЧСН ДПТГИ МЕ ЗНАЈУ“ 209
онвнди
- Нада Мапимйнвић
ИЗКАГАЦЙА ДЕКАСМНРС ЛТЗЕЈРЙЕ ЗБИПЙЕ СПРСЕМИЙ НД
2008. ДН 2017. ГНДИМЕ РА ОПИЙАЗНЛ ИЗКНЖБЕ „РТЙЊЕ
СПРСЕМИЦЙНГ ЙПАЈА“ 213
- ЧЕЗДЕРЕС ГНДИМА ЙЊИЖЕВМНГ ЙКТБА „ЛНПАВРЙИ
СНЙНВИ“ СПРСЕМИЙ, 1959-2019. 235
Вепнљтб Втйачимнвић
ОЕРМИЦЙИ ЙПТГ „ЛНПАВРЙИФ СНЙНВА“ 235
Микнч Микнчевић Шийа
„ЉТБНРСИЊРЙИ ОЕРМИЦЙИ ЙПТГ“ 237
- Дпагича Баснћамим
ПАРВЕСЉАВАЊЕ ЗАЛПАЦЕМЕ ОПНЧКНРСИ 241
нбзнпје
- Ириднпа Сейткић
„ДЕРЕС ЛНКИСВИХА“ 247
- ЙПАСЙА БИНГПАУИЈА 251
- Микнрав Егепић
ТРОНЛЕМЕ МА ЛАСИ АМТ, ЛНЈТ ДТФНВМТ ЛАСТЧЙТ 253
- ЛАСИ АМА (МШдеждШ Аџић) / Бингпауија 258
бингпауије
- БИНГПАУИЈЕ И БИБКИНГПАУИЈЕ ТЦЕРМИЙА И АТСНПА 263
 Издавачи
Народна библиотека „Јефимија“ Трстеник
Народни универзитет Трстеник

За издаваче
Верољуб Вукашиновић,
Светлана Лазић

Уредник
Драгиша Батоћанин

Ликовни и технички уредник

Иван Величковић

Редакција
Драгиша Батоћанин, Верољуб Вукашиновић,
Верослава Јовановић, Иван Величковић,
Милан Милетић, Јелена Вукчевић,
Душан Јовић

Лектор и коректор
Ивана Илић

Припрема и прелом
Верослава Јовановић, Иван Величковић

ISSN 2466-4553

Штампа
„Брза и лепа штампа“, Трстеник

Тираж
500
 Покровитељ
Општина Трстеник

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

82

ЉУБОСТИЊСКА приношења : годишњак

Јефимијиних дана / уредник Драгиша Батоћанин. -
2016, бр. 1- . - Трстеник : Народна библиотека
"Јефимија" : Народни универзитет Трстеник, 2016-
(Трстеник : Брза и лепа штампа). - 24 cm

Годишње.
ISSN 2466-4553 = Љубостињска приношења
COBISS.SR-ID 224153100