Fakultet tehničkih nauka u Čačku

Univerziteta u Kragujevcu

WINDOWS SERVER
Seminarski rad

Vrsta studija: Master strukovne

Naziv studijskog programa: Elektrotenika i računari
Modul: Elektronika
Predmet: Stručna praksa 2

Student, broj indeksa Profesor

Radovan Todorovic, 531/21 dr Nataša Gojgić
Uvod

Windows server je operativni sistem koji je razvio Microsoft posebno za korišćenje na

serverima. Ovaj sistem pruža skup alata i funkcionalnosti dizajniranih za podršku i upravljanje
različitim poslovnim aplikacijama, web lokacijama, mrežama i drugim infrastrukturnim
resursima.
Danas se mnoge kompanije oslanjaju na korišćenje velikog broja računara za svoje poslovanje.
Kako to obično biva, sa velikim brojem korisnika i računara, neophodno je da se administrira
ceo sistem. Ovaj zadatak se može znatno olakšati povezivanjem takvog sistema na lokalnu
(LAN) mrežu i dodavanjem servera i instaliranjem operativnog sistema Windows server na
njemu i podešavanjem domena. U takvom sistemu, klijenti će vršiti autentifikaciju na serveru i
neće biti klasičnih Windows lokalnih naloga.
Osnovna uloga servera je da deluje kao Domain Controller (DC), što znači da se na serveru
čuvaju svi podaci o korisnicima, njihovim nalozima i organizacionoj strukturi koja je neophodna
za rad. Za administratora to znači da sada ima mogućnost da administrira sve naloge domena sa
jedne centralne lokacije i da se promene koje će biti primenjene na ceo sistem mogu veoma lako
izvršiti korišćenjem ovog sistema. Pored uloge AD, server će imati i uloge u mrežnoj
infrastrukturi mreže.
KATAKTERISTIKE WINDOWS SERVERA

Evo nekih ključnih karakteristika i aspekata operativnog sistema Windows Server:

 Stabilnost i pouzdanost: Windows Server je optimizovan za poslovna okruženja i pruža
visok nivo stabilnosti i pouzdanosti. Ovo je ključno za održavanje stalne dostupnosti
ključnih poslovnih sistema.

 Ažuriranja i bezbednost: Microsoft redovno objavljuje bezbednosne zakrpe i nadogradnje

kako bi obezbedio da Windows Server ostane bezbedan od potencijalnih pretnji. Ovo je
posebno važno u okruženjima u kojima se čuvaju i obrađuju osetljive informacije.

 Active Directori: Windows Server uključuje Active Directori, uslugu koja omogućava
centralizovano upravljanje korisnicima, grupama i resursima na mreži. Active Directori
olakšava organizaciju i omogućava lak pristup resursima.

 Virtuelizacija: Hiper-V je Microsoft-ova tehnologija virtuelizacije koja omogućava da

više virtuelnih mašina radi na jednom fizičkom serveru. Ovo poboljšava korišćenje
resursa i omogućava lakše upravljanje infrastrukturom.

 Usluge udaljene radne površine: Omogućavaju korisnicima daljinski pristup radnim

površinama i aplikacijama preko mreže. Ovo je posebno korisno u distribuiranim
organizacijama ili u situacijama kada je potrebno daljinsko upravljanje.

 Uloga veb servera: Windows Server uključuje Internet Information Services (IIS), koji je
robustan veb server koji podržava hostovanje veb stranica i aplikacija.

 Usluge datoteka i skladištenja: Pruža napredne mogućnosti upravljanja datotekama i

skladištem, uključujući podršku za RAID, upravljanje kvotama i mogućnost postavljanja
mrežnih deljenih resursa.

 Windows PoverShell: Moćan alat za automatizaciju komandne linije i upravljanje

sistemom
OSNOVE WINDOWS SERVERA I DOMENA SISTEMA

U ovom radu biće korišćen Windows server 2016, koji je razvijen paralelno sa Windows 10, koji
možemo nazvati operativnim sistemom za opštu upotrebu.
Činjenica da je Windows server 2016 razvijen paralelno sa Windows 10 znači da dele mnoge
karakteristike, kao što je isti grafički interfejs (postoji i verzija Windows servera 2016 u
komandnoj liniji, tj. verzija kojom se upravlja tekstualnim komandama, ali ćemo ne baviti se tom
verzijom u ovom radu). Još jedna važna sličnost je da Windows server 2016 i Windows 10 dele
isto jezgro ili kernel, što omogućava pokretanje 64-bitnih aplikacija prvobitno napisanih za
Windows 10 (ili neke starije verzije Windows-a) na Windows serveru 2016.
U većini slučajeva , ove aplikacije se ponašaju isto kao i na verzijama operativnog sistema
Windows za koje su namenjene. Iako dele mnogo sličnosti, Windows server i Windows 10
takođe imaju mnogo razlika. Očigledna je razlika u nameni, Windows 10 je operativni sistem
namenjen za svakodnevnu upotrebu na personalnim računarima, dok je Windows Server za
minimalnu upotrebu na serveru (kao što ime govori).
Ova razlika se najbolje vidi kada se korisnik sa administratorskim pravima prijavi na server, pri
čemu se prozor Server Manager pokreće odmah po prijavi, što nije ništa drugo do program koji
se koristi za upravljanje serverom. Neke od glavnih namena Windows servera su upravljanje
drugim računarima, datotekama, uslugama, kao i pokretanje servisa kojima korisnici mogu
pristupiti preko mreže. Da bismo konfigurisali i koristili ove funkcije Windows serverskog
sistema, koristimo takozvane uloge servera. Najvažniju ulogu u ovom radu imaju Active
Directori Domain Services, koji omogućavaju upravljanje korisnicima i računarima. Ova uloga
efektivno pretvara Windows server u kontroler domena i omogućava nam da podesimo i
konfigurišemo domen.

Slika 3.1. – prikaz jednostavnog domenskog sistema

Domen je vrsta mreže u kojoj su svi računari (i povezani korisnički nalozi) i bilo koja druga
oprema (npr. štampači) registrovani u centralnoj bazi podataka na kontroloru domena. Za
upravljanje ovom bazom podataka koristimo komponentu Windows servera pod nazivom Active
Directori. Active Directori nam omogućava da računare i korisničke naloge koji su članovi
domena smestimo u organizacione jedinice u zavisnosti od lokacije, organizacione strukture
određene kompanije ili nekih drugih faktora. Pomoću organizacione jedinice moguće je
organizovati hijerarhiju u bazi podataka.

Na slici 1.1. vidimo grafički prikaz jednostavnog sistema domena. Možemo primetiti kako su
klijentski računari povezani sa serverom (Domain Controller) preko mrežnog prekidača. Kada je
računar povezan sa serverom, možemo ga "dodati" u domen. Dodavanjem u domen omogućeno
je da se korisnik prijavi na računar sa svojim nalogom domena, koji je poseban korisnički nalog
kreiran u sistemu Active Directori. Važno je napomenuti da nalog domena nije lokalni nalog, a
korisnik sa svojim domenskim nalogom može da se prijavi na bilo koji računar koji je član
domena. Autentifikacija se vrši na Kontroloru domena i pri prvom prijavljivanju računar
„povlači” podešavanja za određeni korisnički nalog i kreira lokalnu verziju naloga sa unapred
podešenim podešavanjima.

INSTALACIJA OPERATIVNOG SISTEMA WINDOWS SERVER 2016 I

OSNOVNA PODEŠAVANJA

Pre nego što uopšte počnemo sa radom na serveru i njegovim podešavanjem, potrebno je
instalirati odgovarajući operativni sistem (u daljem tekstu OS) i podesiti neka osnovna
podešavanja. Za potrebe ovog rada, evaluaciono izdanje Windows Server 2016 ver. 1607 OS. U
nastavku sledi kratko objašnjenje instalacije i podešavanja nekih osnovnih postavki za normalan
rad sistema.
U idealnom scenariju, instalirali biste Windows Server na virtuelnu mašinu koja radi na fizičkom
serveru. Zbog nemogućnosti korišćenja pravog, fizičkog servera, instaliraćemo Windows Server
2016 na standardni računar koji ispunjava sistemske zahteve. Taj računar će „igrati“ kao fizički
server.

Pre same instalacije potrebno je preuzeti instalacionu *.iso datoteku, koja je dostupna za
preuzimanje na obezbeđenoj Microsoft veb lokaciji. Nakon preuzimanja instalacione datoteke (u
našem slučaju to je probna verzija sistema), potrebno je kreirati instalacioni medij. Za potrebe
ovog rada koristićemo USB memoriju. Koristićemo Microsoft Windows USB alat za
preuzimanje da napravimo instalacioni medijum za pokretanje sa USB memorije i instalacione
*.iso datoteke.
Kada smo kreirali instalacioni medijum, možemo da ga priključimo na USB port na „serveru“
(preporučljivo je izbegavati prednji panel i USB čvorišta, a idealno bi bilo da priključite USB
memoriju direktno u matičnu ploču na zadnji deo računara). Sada možemo da pokrenemo server.
Pre svega, veoma je važno ući u BIOS (ili UEFI) i podesiti redosled pokretanja tako da USB
memorija bude na prvom mestu. Nakon toga možemo ponovo pokrenuti računar. Ako je sve
ispravno podešeno, Windows podešavanje bi trebalo da počne na serveru koji izgleda ovako
(slika 4.1):

Slika 4.1. – Windows setup

Ako imamo prethodno iskustvo sa instaliranjem Windows OS-a, instaliranje Windows Server
2016 će biti vrlo jednostavno. Za razliku od nekih starijih verzija Windows OS-a, ovde imamo
grafički interfejs koji kontrolišemo pomoću miša. Sam proces instalacije, kao i grafički interfejs,
skoro su identični procesu instalacije Windows 10, a pretpostavlja se da ako korisnik zna kako da
instalira Windows 10 OS, treba da bude u mogućnosti da instalira i Windows Server 2016 bez
teškoća.
Da bismo započeli instalaciju, potrebno je izabrati jezik sistema koji želimo da instaliramo,
odredimo regionalna podešavanja i raspored tastature. U našem slučaju ćemo instalirati Windows
Server 2016 na engleskom sa hrvatskim regionalnim postavkama i standardnim rasporedom
tastature. Klikom na sledeće dugme otvara se prozor sa dugmetom Instaliraj odmah. Kada
kliknemo na Instaliraj odmah, instalacija počinje, a od korisnika se traži da izabere tip OS-a koji
želi da instalira (slika 4.2):

Slika 4.2. – Vrste OS-a

Standardna verzija sistema biće sasvim dovoljna za potrebe ovog posla, a mi biramo Desktop
Ekperience ediciju da imamo na raspolaganju grafički interfejs sa kojim je ipak lakše raditi u
poređenju sa tekstualnim komandama. Pritiskom na dugme Dalje prelazimo na prozor sa
licencom koju moramo prihvatiti da bismo nastavili. Kada prihvatimo licencu, dolazimo do
prozora u kojem moramo da izaberemo da li želimo da nadogradimo postojeću verziju Windows
Server sistema ili želimo novu, čistu instalaciju (slika 4.3):
 Slika 4.3. – izbor načina instalacije

S obzirom da trenutno ne postoji druga verzija Windows OS-a na serveru, biramo drugu opciju,
odnosno novu instalaciju. Nakon toga, potrebno je izabrati na koji disk (ili particiju) želimo da
instaliramo OS, odnosno da li želimo da kreiramo dodatne particije (slika 4.4):

Slika 4.4. – odabir mjesta instalacije

Sa slike 4.4 možemo zaključiti da je disk na serveru potpuno prazan. U ovom slučaju, dovoljno
je samo označiti Drive 0 i kliknuti na Dalje, a Windows Setup automatski kreira jednu sistemsku
particiju na disku (koja kasnije korisniku nije dostupna) i jednu lokalnu particiju na kojoj je
instaliran sam OS. Ovoj particiji je podrazumevano dato slovo C kao oznaka.
Klikom na Dalje zapravo se završava prvi deo instalacije i započinje automatizovani proces
kopiranja datoteka na disk, raspakivanja i pripreme za instalaciju, instaliranja osnovnih
sistemskih funkcija i mogućih ažuriranja i završetka instalacije (koja je uglavnom samo brisanje
raspakovanih datoteka) (Slika 3.5.):

Slika 4.5. – prozor automatiziranog procesa instalacije

Nakon što je automatizovani proces završen, računar se automatski ponovo pokreće.
Nakon ponovnog pokretanja računara, potrebno je podesiti osnovna podešavanja kako bi sistem
pravilno i bezbedno funkcionisao. Pre svega, sistem traži od korisnika da podesi lokalni
administratorski nalog, odnosno da ga zaštiti lozinkom (slika 4.6). Za razliku od Windows 10
OS, administratorski nalog u Windows Server 2016 mora biti zaštićen dovoljno složenom
lozinkom (najmanje 8 znakova, veliko slovo i broj).
 Slika 4.6. – Podešavanje lozinke Administrator računa

Nakon podešavanja administratorskog naloga, instalacija je završena i Windows Server 2016 OS

je uspešno instaliran na našem serveru. Ako je sve ispravno instalirano, na ekranu bi trebalo da
vidimo „Windows početni ekran“ (slika 4.7):

Slika 4.7. – Windows start screen

Pritiskom na kombinaciju tastera Ctrl+Alt+Delete računar se „otključava“, odnosno možemo se
prijaviti sa Administratorskim nalogom sa lozinkom koju smo postavili u prethodnom koraku.
Prijavljivanjem na administratorski nalog otvara se menadžer servera (slika 4.8)

Slika 4.8. – Izgled zaslona nakon prve prijave

Za sada se nećemo baviti Server menadžerom, već ćemo početi sa osnovnim podešavanjem
samog sistema. Ali pre svega, pogledajmo grafički interfejs i izgled radne površine (slika 4.9):
 Slika 4.9. – Grafički interfejs Windows Server 2016 OS-a

Možemo primetiti da je grafički interfejs skoro identičan onom na koji smo navikli sa Windows
10. Takođe je vredno napomenuti da Windows Server 2016 dolazi sa mnogo manje unapred
instaliranih aplikacija u poređenju sa Windows 10, što je takođe vidljivo u Startu. meni.
Počnimo tako što ćemo postaviti neka osnovna podešavanja koja su neophodna za normalno
korišćenje samog OS-a. Klikom na ikonu zupčanika u Start meniju otvara se prozor Windows
Settings, koji sadrži većinu podešavanja (slika 4.10):
 Slika 4.10. – prozor Windows Settings

Podešavanja možemo pronaći ručno unošenjem svake kategorije i na taj način možemo podesiti
odgovarajuće vrednosti, ili možemo u pretraživač iznad kategorija uneti engleski naziv
podešavanja, što je vidljivo na slici. Postoji i alternativni način pretraživanja podešavanja,
upisivanjem engleskog imena u pretraživač start menija, ali u ovom slučaju koristićemo
Windows podešavanja.
Osnovna podešavanja su standardna kao i kod instalacije bilo kog Windows OS-a, ali zbog
posebne namene servera, veoma je važno da se pravilno podese regionalna podešavanja i
podešavanja vremenske i vremenske zone kako bi se izbegli mogući problemi ili problemi
kompatibilnosti sa uslugom Windows Update.
Način da se to uradi je prilično jednostavan i u velikoj meri je olakšan korišćenjem interfejsa za
podešavanja Windows-a. Takođe bi trebalo da proverite podešavanja tastature i obratite pažnju
da li je raspored tastature pravilno podešen da biste izbegli moguće probleme zbog pogrešnog
slova kasnije.

Takođe je poželjno onemogućiti servise koji nemaju veze sa funkcijom servera (u ovom slučaju
Ksbok servisi, telefon, faks i sl.). To možemo da uradimo u prozoru msconfig. Najlakši način da
dođete do njega je da jednostavno unesete msconfig u pretragu u start meniju, izaberete karticu
usluge, prođete ručno i onemogućite sve nepotrebne usluge. (Slika 4.11.)

Slika 4.11. – Services tab

Prije nego što završimo s nekim osnovnim postavkama preporuča se pokrenuti Windows Update
kako bi provjerili postoji li moguće ažuriranje sustava, te ako postoji preuzeli i instalirali isto.
WINDOWS DOMEN

Nakon instalacije Windows server OS-a na računaru, ovaj „server“ još uvijek nije pravi server
zato što nema nikakvu ulogu. Vrijeme je da se serveru dodjeli ulogu Active Directory Domain
Services te da server postane Domain Controller (u daljem tekstu DC).
Potrebno je naglasiti da kada postavimo Active Directory (u daljem tekstu AD) da će server imati
i ulogu DNS (Domain Name System) servera, bez kojeg funkcionisanje domena nije moguće.
DNS je ključan dio domena, a njegova uloga je da „prevodi“ numeričke IP adrese u domenske
nazive, koje je puno lakše zapamtiti i s kojima je ljudima prirodnije raditi. Uzmimo za primjer
adresu 23.32.220.96, koju DNS „prevodi“ kao www.microsoft.com, što je oblik koji je puno
lakše zapamtiti. Isto tako DNS je ključan za identifikaciju uređaja i servisa u mreži te ga koriste
skoro svi mrežni protokoli.
Nakon opisa neke opšte uloge DNS-a jasno je da je njegov zadatak u domenu identifikacija
računala i ostalih uređaja koji su u istoj mreži kao i DC. Prije dodjeljivanja uloge AD DC-a,
potrebno je postaviti statičku adresu DNS servera. Pošto će DC server ujedno biti i DNS server,
adresu DNS-a u postavkama postavljamo na 127.0.0.1, odnosno localhost (Slika 5.1.):

Slika 5.1. – DNS postavke servera

Nakon podešavanja DNS postavke na serveru otvaramo Server manager, te kliknemo na Add
roles and features, te nam se otvara „čarobnjak“ koji nas vodi kroz proces dodjeljivanja nove
uloge serveru. U prvom prozoru (Slika 5.2.) su prikazana opća objašnjenja i upozorenja što je
potrebno podesiti prije dodavanja uloga. Pošto smo sve potrebno podesili prije pokretanja
čarobnjaka, kliknemo Next.

Slika 5.2.. – početni prozor čarobnjaka

Dolazimo do prozora gdje trebamo odabrati tip instalacije (Slika 5.3.). Pošto je ovo jedini lokalni
server u mreži ostajemo pri Role-based or feature-based installation opciji, te klikamo na Next.

Slika 5.3.. – odabir tipa instalacije

Sada treba odabrati server. Ponovno ostajemo pri zadanoj vrijednosti (Slika 5.4.) zato što je ovo
jedini server u mreži.
 Slika 4.4. – odabir servera

Dolazimo do najbitnijeg djela ovog procesa, izbora uloga servera. U ovom slučaju odabiremo
Active Directory Domain Services, DHCP Server i DNS Server (Slika 4.5.).

Server koji će biti domain controller mora imati i ulogu DNS servera. Uloga DNS servera je
ključna da bi uređaji u mreži mogli međusobno komunicirati i da bi mogli pronaći DC.
Takođe, serveru smo dodijelili ulogu DHCP servera zato da izbjegnemo potrebu za ručnim
postavljanjem statičkih IP adresa u mreži, a DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol)
protokol nam omogućuje da server s DHCP ulogom automatski dodjeljuje slobodne dinamičke
IP adrese u mreži. Ali prije svega serveru dodjeljujemo najvažniju ulogu - Active Directory
Domain Services, koja nam omogućuje da server postane Domain Controller.
Možemo primijetiti kako je zadana uloga servera File and Storage Services, koja nam
omogućuje dijeljenje datoteka koje su spremljene na serveru. To može biti vrlo korisna stavka te
će ostati uključena.
ZAKLJUČAK

Ovim radom obrađena je problematika administracije velikog broja računala. Opisana metoda se
najčešće primjenjuje u poslovnom okruženju, zato što nudi mogućnost kontrole računalnog
sistema ljudima na rukovodećim pozicijama.

Osim navedenog, postoje još mnoge prednosti. Administratorima je uveliko olakšana

administracija korištenjem domenskog sistema. Korisnici se mogu prijaviti na bilo koji računar
koje je dodat u domenski sistem sa svojim domenskim računom i početi s radom. Administratori
mogu pomoću Group policya ograničiti korisnicima pristup podešavanjima bitnim za rad
sistema, mogu automatski mapirati zajedničke foldere i stampače na klijentske računare, mogu se
postaviti zahtjevi za kompleksnost lozinke, postaviti zadanu pozadinu radne površine (npr. logo
firme) i tako dalje.

Isto tako, moguće je uspostaviti hijerarhiju pomoću domenskog sistema te primijeniti određena
pravila za određenu grupu korisnika. Uzmimo za primjer kako treba dati veća ovlašćena ljudima
na rukovodećim pozicijama, te se njihova prava pristupa i upravljanja trebaju razlikovati od
ostalih radnika – to je vrlo lako ostvariti pomoću Active Directorya, Organizacionih jedinica i
Security grupa.

Takođe olakšano je dodavanje novih korisnika. Potrebno je samo kreirati novi korisnički račun u
Active Directoryu umjesto lokalnih korisničkih računa na računaru. Korištenjem Active
Directorya je olakšano i rješavanje problematičnih situacija, kada korisnik zaboravi lozinku za
prijavu te u slučaju takvog problema administrator može u nekoliko klikova korisniku resetirati
lozinku.
Server nam može služiti kao file server, odnosno mjesto na kojem će korisnici moći spremati
svoje podatke koji su bitni za posao ili neke podatke koje žele podijeliti s drugima.