Николај Трнинић – драмски текст

Сашина прича

Лица: Мама, Саша

Мама: Саша зашто ниси поспремио собу? Колико сам ти пута рекла?
Саша (игра игрице): Незнам! Колико?!
Мама: Тринаест! Тринаест пута, гледај у мене кад ти се обраћам! Кажњен си!
Саша (и даље игра игрице): Океј мама! (гаси игрицу и креће у школу).

Лица: Саша, Милан, учитељица

Саша ( прича Милану док учитељица дели контролни ): И због тога ме је казнила!
Милан: Такве су маме.
Учитељица: Саша, један минус!
Саша: Да ли сте Ви нечија мама?
Учитељица: Да! Што?
Саша: Тако сте строги!
Учитељица: Саша још три јединице! Реци мами да си добио пет јединица из свих
предмета. Слободни сте.
Саша ( пакује торбу и креће кући): Зашто увек ја?

Лица: Саша и продавац у продавници

Саша ( улази у продавницу): Добар дан! Хвала.
Продавац ( гледа Сашу како узима сок и то не плаћа, него збуњен излази ) : Хеј! Враћај се
овамо!

Лица: Саша, мама

Мама: Саша !!! Зашто си опљачкао човека?!
Саша (пали компјутер ): Нисам!
Мама: Јеси!!!
(сутра дан)
Мама: Иди у школу!

Лица: учитељица и Саша

Учитељица: Физичко!!! Не! Не и ти Саша, ти не идеш!
Саша: Зашто!?
Учитељица: Ти ћеш остати у учионици и сто пута напиши „На следећем контролном ћу
добити пет и нећу бити непристојан.“
( После физичког )
Учитељица: Идите кући! Не! Не и ти Саша, позвала сам твоју маму и рекла јој да си данас
био добар.
Саша: Хвала, од сад ћу више учити обећавам Вам.
Крај