Ишла је лисица мрачном, густом, хладном шумом. Ничега није било за јело.

Дошла је до великог језера, а оно је било ограђено дрвеном браном. Тамо је

било толико риба да су два дебела дабра могла јести макар деведесет девет
дана. Мислила је да ако узме само једну рибу даброви ништа неће наслутити.
Али је погрешила. Кренули су да је јуре,а она је потрчала уз брег ка шуми.
Док се пењала испустила је рибу. Ипак је наставила да трчи и ушла је у
велики, мрачан пањ. Престрављена. Кад тамо је јаје, а из јајета изашла је
птица. Лисица се двоумила да ли да га поједе, или не. Изашла је из пања.
Узела гусеницу и однела је птици. Повела је са собом, помогла јој је да пређе
реку која је била баш брза.Учила ју је да лети, мада је у томе успео лептир.
Птиче је кренуло за лептиром и када је он узлетео више, полетело је и птиче.
Вратили су се кући и легли да спавају. Сутра су вежбали за лов на рибу.
Успешно су завршили вежбе, баш пре него што је почела да пада киша.
Попели су се између две стене и чекали да киша престане.Отишли су да
спавају и кад се лисица пробудила птице није било. Лисица ју је тражила
свуда, али безуспешно. Вратила се кући тужна. Ускоро се птица вратила, а
онда су кренули у лов.Дошли су до бране и решили су да узму рибу. Лисица
је рекла: „ Одлети и узми нам рибу.“ Птица јој је одговорила: „Лисице
погледај иза нас.“ Иза дрвета су их гледали бесни даброви. Кренули су да их
јуре. Птица је полетела, а лисица кренула да бежи. Бежећи од даброва стигли
су до водопада. „Ти си ми помогла и хоћу ја исто да учиним за тебе. Дај ми
шапе да те спустим доле испод водопада.“, рекла је птица. „ Нећеш
издржати.“, рекла је лисица. „Хоћу, пожури еви их долазе!“ „ У реду, важи.“,
рекла је лисица и пружила шапе. Заједно су полетеле низ водопад. Птица је
све теже замахивала крилима. Лисица је то видела и пустила се. Учинила је
то да би птица преживела. Док је падала одједном ју је друга, много снажнија
птица ухватила и спустила на земљу. Птиче је слетело поред лисице и рекло
јој да је то њена мајка. Мајка птица обратила се лисици: „ Хвала ти што си ми
чувала птиче. Ми сад морамо на југ.“ Мама птица уловила је велику рибу и
дала је лисици. „Изволи, заслужила си ово због свега кроз шта си прошла да
спасеш моје дете.“ Кад се птица следеће године вратила лисица није била ту.
Птица је дошла чак и до даброве бране, а тамо ју је лисица радосно чекала.
птица је слетела и лисица јој је рекла да је сва риба из језера коначно њихова,
јер су даброви напустили брану.