Kombinovani stilovi učenja

Iako su stilovi učenja nešto što je lično i što je vrlo osetljiva tema jer najčešće kombinujemo stilove
kako bi na najefikasniji mogući način učili, naučnici širom sveta su se dosta bavili ovom temom.
Samim tim, prema mišljenju naučnika Richard M. Felder i Barbara A. Soloman, postoje stilovi koji su
sami posebi suprotni i upravo zbog te suprotnosti dobro funkcionišu. I ova dva naučnika se slažu sa
stavom da niko ne koristi samo jedan stil učenja i da bi učenje bilo što kvalitetnije i sveobuhvatnije
ljudi kombinuju stilove da bi olakšali sebi ovaj proces. Prema Felderovoj i Solomanovoj teoriji
razvijeni su sledeći stilovi:
Aktivni - Refleksivni
Aktivni - proaktivan tip učenja koji zahteva inerakciju sa sadržajem. Osobama koje uče na ovaj način
"leži" diskusija i objašnjavanje. Za aktivne tipove važi pitanje: "Da probamo i vidimo kako
funkcioniše". Skloniji su radu u timu ili većoj grupi.
Refleksivni - pasivniji učenici koji prvo pažljivo razmišljaju o svemu. U miru i tišini analiziraju naučeno
i skloniji su samostalnom radu.
Osećajni - Intuitivni
Osećajni - kao što ime govori, oslanjaju se na učenje putem čula i samim tim imaju naklonost ka
učenju činjenica. Vole uhodane, već primenjivane metode i ne vole iznenađenja. Dobro vladaju
detaljima i činjenicama, praktični su i pažljiviji.
Intuitivni - nasuprot osećajnim tipovima otkrivaju mogućnosti i odnose, vole inovacije i ne vole
ponavljanje. Potrebno im je da razumeju koncepte i nove pojmove, brži su i inovativniji.
Vizuelni - verbalni
Vizuelni - Vizuelni tipovi, kako i samo ime kaže, bolje funkcionišu ako im se sadržaj predstavi
vizuelno (pomoću slika, grafikona, dijagrama, mapa..) jer bolje pamte ono što vide.
Verbalni - Verbalni tipovi razumeju ono što je izgovoreno ili napisano, slike i ostala vizuelna
pomagala ih poremete i dekoncentrišu.
Sekvencijalni - Globalni
Sekvencijalni - postižu razumevanje linearnim koracima koji su logički povezani. Idu od
pojedinačnog, povezivajući ga sa već naučenim, ka opštem.
Globalni - skloniji su učenju u skokovima, apsorbujući materijal slučajno dok u trenutku ne uvide
veze. Često imaju problem da objasne kako su do rešenja došli. Ako ste prevashodno globalni tip,
potrebno vam je da prvo sagledate celinu da bi ste onda razumeli detalje.

Niko od nas u svakom datom momentu ne koristi samo jedan isključivi stil učenja već kombinuje
poželjno sa mogućim i time se adaptira datoj situaciji. Najkvalitetniji tipovi učenja jesu upravo
kombinovani jer tako zadržavamo i koristimo ono što smo naučili. Učenje jeste, u neku ruku, kružni
proces koji predstavlja upotreba naučenog u svrhu novog učenja i tako u krug. Upravo je zato i
važno da učimo trajno i kvalitetno.
Učenje je jedan od najrasprostranjenijih procesa koji nam se "dešavaju". Bez obzira gde smo i šta
radimo velika je verovatnoća da učimo. Bez obzira da li je namerno ili "slučajno" ili stilom koji nam
odgovara ili onim koji nam je nametnut situacijom - učimo. Svaki naš korak predstavlja rezultat
prethodnog učenja ili sticanje novog znanja. Učenje je čitanje novina i knjiga koliko i prelazak ulice,
vožnja autobusom ili gledanje filma ili TV serije, a sve to predstavlja različite stilove učenja.