АКАДЕМИЈА ВАСПИТНО-МЕДИЦИНСКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

ОДСЕК КРУШЕВАЦ

Тема: Гастроинтестинални симптоми

Предмет: Нега деце са основама педијатрије

Професор:Милена Николић Студент:Андријана Савовић 1ј-003

Крушевац , јун 2024.

 САДРЖАЈ
1. Увод ............................................................................................................................... 3
2. Чести узрочници повраћања ....................................................................................... 4
3. Акутна дијареја ............................................................................................................ 5
3.1. 5
Анамнеза ......................................................................................................................
3.2. Телесни 6
преглед ..........................................................................................................
4. Узрочници акутне дијареје .......................................................................................... 6
5. Хронична дијареја ........................................................................................................ 7
6. Опстипација .................................................................................................................. 8
7. Жутица .......................................................................................................................... 9
8. Повраћање ..................................................................................................................... 10
9. Закључак ....................................................................................................................... 11
10. Литература .................................................................................................................... 12

2
 1. УВОД

 Шта су гастроинтестинални симптоми ?

Систем органа за варење (дигестивни или пробавни систем/тракт; такође цревни

систем) се састоји из низа узастопних делова у којима се одвијају поједине фазе варења и
апсорпције. Црево је причвршћено за телесни зид трбушном марамицом – мезентеријумом.
Усна дупља има функцију примања хране. У усној дупљи се налазе помоћни органи за
варење: зуби, језик, пљувачне жлезде. Једњак чини проксимални део дигестивне цеви и
анатомски повезује ждрело са желуцем. Основне улоге једњака су: спровођење прогутане
чврсте и течне хране у желудац и спречавање регургитације желудачног садржаја, док је
секреторна улога оскудна а апсортивна занемарљива. У желуцу се, у условима екстремне
киселости, одвија биохемијска разградња хране. Тај процес се наставља и у цревима.
Својом великом дужином танко црево представља селективни филтер (апсорбер)
једноставних хранљивих материја - шећера, масти, аминокиселина, витамина и минерала.
Болести дигестивног тракта су бројне, разноврсне и нажалост у порасту. Неке од
најзначајнијих су: гастритис, улкус, диспепсија, опстипације, проливи, инфекције, илеус,
жутица, Црохнова болест, колитис и др. У последње три деценије гастроентерологија је
учинила значајан прогрес у дијагнози и терапији многих болести. Откриће нових
делотворних лекова побољшава ефикасност лечења појединих гастроентеролошких
обољења.

3
 2. ЧЕСТИ УЗРОЧНИЦИ ПОВРАЋАЊА

Гастроезофагусни рефлукс је веома чест код беба и исто тако код деце са развојним
немогућностима, као што је тешка церебрална парализа.Он је последица хроничне
лабавости гастроезофагусног сфинктера или честих спонтаних слабљења напетости
сфинктера, што дозвољава рефлукс желудчног садржаја навише у једњак.
Гастроезофагусни рефлукс је веома чест код беба и исто тако код деце са развојним
немогућностима, као што је тешка церебрална парализа.Он је последица хроничне
лабавости гастроезофагусног сфинктера или честих спонтаних слабљења напетости
сфинктера, што дозвољава рефлукс желудчног садржаја навише у једњак.
Знакови су у распону од тривијалног бљуцкања до епизода које су опасне по живот.
Чести проблеми су повраћања,езофагитис,аспирација и , у мањој мери , апнеа. Повраћање
је најчешћа жалба и може да буде узрок ненапредовања у телесној маси. Езофагитис
изазива раздражљивост и анорексију, а особито треба да се посумња на њега ако у
повраћеном садржају има крви или прекривене крви у столици.Рефлукс такође може да
проузрокује рефлексну апнеу и брадикардиу. Спорна је повезаност гастроезофагусног
рефлукса са догађајима који су опасни по живот.
У благим случајевијма, довољна је пажљива клиничка процена, а потврда дијагнозе
је реаговање на терапију. У озбиљнијим или сложенијим случајевима, од помоћи може да
буде гутање барјум-сулфата, премда резултати морају да се протумаче са опрезом, будући
да рефлукс који се догађа епизодично, не мора да се покаже за време рендгенског
снимања, а такође може да се види код нормалне асимптоматске деце. Јачина и учесталост
рефлукса могу да се документују непрестаним контролисањем рН захваљујући смештању
сонде у доњу трећину једњака. Езофагоскопија са биопсијом најбоља техника за
доказивање езофагитисана који се исто тако може посумњати ако се при гутању барио-
сулфата види искрзана контура слузокоже. У благим, некомпликованим случајевима,
проблем може да се разреши подупирањем детета, давањем гушће хране и тапшањем по
леђима да би подригнуло. Ако постоји езофагитис, морају да се препишу лекови за
смањење желудачне киселине.
Стеноза пилоруса проузрокована је хипертрофијом, хиперплазијом пилорусног
мишића. Обично се јавља у првих четири до шест недеља живота и најчешће је код
прворођене мушке деце.
Повраћање је карактеристично у млазу и углавном се догађа за време храњења или
непосредно после храњења. У повраћеном садржају може да буде примеса крви, али
садржај није обојен жучним бојама. Беба је гладна и одмах је спремна за наредни оброк.
При телесном прегледу запажа се губитак телесне масе уз променљиви степен
дехидрације. У узнапредованим случајевима, беба може да буде на самрти. Видљива
перистаслтика од левог горњег квадранта пут десно, најизразитија је непосредно после
храњења или непосредно пре повраћања. Пажљивом палпацијом треба да се открије тврд

4
покретан тумор који се под прстима осећа као жир или маслина, мало удесно од
епигастријума.

3. АКУТНА ДИЈАРЕЈА

Дијареја се дефинише као повећање учесталости пражњења течног садржаја и

запремине столице. Вероватно ће деца у прве две године живота доживети три акутне
епизоде јаке дијареје. Те епизоде су скоро без изузетка инфективне по етиологији, премда
инфекција може да настане изван гастроинтестиваног тракта.

3.1 Анамнеза

Како изгледа болест?

- Потребно је да добијете добар опис обољења, као и одговор да ли је повећана
учесталост пражњења столице, њена запремина, иоли садржај течности у њој. Тако
ћете се орјентисати колико је могуће да је дете дехидрисано. Крв, слуз, бол у трбуху и
грозница указују на бактеријски узрочни- разлог због којег је битно да се то препозна
јесте здравње народа.
Постоји ли могућност да је дете дехидрисано?
- Осим учесталости столице, постоје и друге индикације које указују да ли је дете
дехидрисано. Ако оно ретко мокри вероватно има известан степен дехидрисаности
исто тако је важан податак о губитку телесне масе.

Постоје ли и други симптоми и знакови?

- Симптом знакови, као што су бол у уву, дизурија или кијавица наговештавају да се
ради о инфекцији изван гастроинтестиналног тракта. Конбулзије и бол
карактеристични су за шигелу.

Да ли је још неко оболео?

- Ако су оболели и други чланови породице или особе које негују дете, узмите у обзир
да узрочник да буде контаминација хране- то је корисна епидемиолошка информација.

5
 3.2 Телесни преглед

Процените хидратацију- потрбно је да процените стање будности, влажност

слузокоже, постојање суза, коже, упалост фонтанела и очних јабучица као френквенцу
пулса.
Знакови било какаве инфекције изван гастроинтесталног тракта- упала средњег ува,
упала крајниика или инфекција грудног коша обично проузрокују дијареју.
Телесна маса-често мерите дете. Ако вам је на располагању податак о предходном
мерењу телесне масе упоредите вредности јер губитак телесне масе је важан доказ о
дегидратацији.

4. УЗРОЧНИЦИ АКУТНЕ ДИЈАРЕЈЕ

 Вирусни гастроентеритис
Вирусни гастроентеритис најчешћи је узрочник гастроентеритиса код млађе деце, а
ротавирус је главни агенс који је одговоран за зимске епидемије.дијареја обично започиње
један до два дана после грознице ниског степена, повраћања и анорксије, премда је код
млађе деце почетак често бржи.Антибиотици не требају да се дају зато што подстичу
суперинфекцију црева другим микрооргнизмима. Дијареја се обично уклања после недељу
дана.
 Бактеријски гастроенеритис
Бактеријски гастроентеритис се испољава клинички која је слична вирусном
гастроентеритису. Најчешћи патогени микроорганизми Escherichia coli, шигела, самонела
и кампилобактер.

6
 5. ХРОНИЧНА ДИЈАРЕЈА

Честа је сметња, особито код беба и мале деце. Међутим у том узрасту могуће су
бројне варијације нормалних образаца пражњења црева, па пре него се упустите у процену
пронађите добар опис обрасца за пражњење црева да бисте били сигурни да је дијареја
стварно проблем.
Дијареја је стање када особа има више од три воденасте столице дневно, праћено
често грчевима и боловима у стомаку, мучнином и снажним нагоном за пражњењем црева.
Дијареја може да се јави више пута годишње. У већини случајева, узрок је непознат и
симптоми нестају сами од себе након два до три дана дана. Међутим, када дијареја траје
много дуже, чак недељама, реч је о хроничној дијареји која обично указује на неко
обољење као што је синдром иритабилног црева (ИБС) или озбиљнији поремећај као што
су целијакија, алергјие на храну, или инфламаторна болест црева (ИБД), дуготрајна
употреба лекова. У зависности од симптома и дужине трајања, постоји неколико типова
дијареје.
 Акутна дијареја: Најчешћи тип који траје један до два дана и не захтева лечење.
Најчешћи узроци акутне и упорне дијареје су инфекције, путничка дијареја и
нежељени ефекти лекова.
 Упорна дијареја: Овај тип дијареје углавном траје две до четири недеље и пролази
уз одговарајући третман.
 Хронична дијареја: Дијареја која траје дуже од четири недеље. Неке инфекције,
алергије и интолеранције на храну, проблеми са дигестивним трактом и дуготрајна
употреба лекова могу изазвати хроничну дијареју.

 Неподношење лактозе

Секундарно неподношење лактозе је код беба и млађе деце. За време акутне

епизоде гастроентеритиса, ћелије на површини слузокоже које садрже лактазу
сљуштене су, а последица је високаконцентрација оскудно апсорбоване лактозе у
цревима, што продузава трајање дијареје.Конгенитално неподношење лактозе
сасвим је ретко.

7
 6. ОПСТИПАЦИЈА

Код здраве деце, постоји широк распон учесталости пражњења црева. У

прошлости, деца су учена да празне црева сваког јутра, и то правило се и даље одржава
код одраслих пацијената. Са не таско строгим идејамса о одгајању деце, већина деце не
успољава такав образац својих тоалетних навика. Опстимација је честа и скоро је увек
функционална по природи. Органски узрочници су ретки, а нсајважнији је Хиршпругова
болест.

8
 Хронична опстипација често потиче од епизоде када је пролажење дебеле чврсте
столице болно или проузрокује аналну распуклину. Опстипација је посебан проблем код
непокретне деце са телесном немогућношћу.

7. ЖУТИЦА

То је стање услед кога кожа и беоњаче новорођенчета добијају жуту пребојеност

због производње велике количине билирубина или зато што јетра новорођенчета не може
да се довољно брзо ослободи његовог вишка.
Билирубин је браонкасто жућкаста материја која настаје разградњом црвених
крвних зрнаца, нормалним физиолошким процесом у организму. Прерађује се у јетри, а из
организма уклања највећим делом путем столице.
Жутица се углавном прво јавља на бебином лицу и грудима, где мајка обично
уочава жуту пребојеност беоњача и жућкасту боју коже, најчешће на бебином носићу. Беба
је често поспана и кењкава (раздражљива), тешко се буди, има слаб апетит и мало сиса јер
нема довољно снаге. У највећем броју случајева жутица није опасна и неће нашкодити
Вашој беби, а нестаће оног тренутка када се бебин организам прилагоди условима
спољашње средине (обично до краја прве недеље од рођења код терминских, и до краја
друге недеље код беба рођених пре термина).
Међутим, у ретким случајевима, билирубин у крви новорођенчета може достићи
концентрације које могу нашкодити детету – довести до оштећења слуха, церебралне
парализе и озбиљних поремећаја у развоју. Срећом, ово се дешава изузетно ретко. У
највећем броју случајева жутица спонтано пролази, а код тежих облика настанак
компликација се може успешно спречити одговарајућом терапијом.

9
 8. ПОВРАЋАЊЕ

Честа је појава и бљуцкања код малих беба, које родитељима може да личи на
повраћање. Бљуцкање је избацивање мале количине тек прогутане хране, незгрушаног
млека. Због слабости залиска на једњаку, млеко се враћа из желуца. Дешава се одмах након
храњења, мада може да се јави и сат-два након оброка.
Повраћање се код беба (нарочито код новорођенчади) може сматрати релативно
нормалном појавом. Несварена храна се избацује у малим количинама, без напора, беба
добро напредује, не показује знаке болести. Узроци овог повраћања су: привикавање
желуца на нов начин исхране; дете се прејело, па се на тај начин решава вишка хране у
желуцу, прогутана је већа количина ваздуха приликом сисања, а није подигнуто да
подригне, неправилна техника при дојењу или храњењу бебе. У питању је пролазна појава,
која не треба да брине родитеље. Са мало пажње приликом дојења и храњења бебе,
проблем се лако реши.
Половина беба у узрасту до три месеца бљуцка једном дневно. Учесталост се
смањује када се у исхрану одојчета уведе чврста храна. Већина беба престаје да бљуцка у
узрасту од седам месеци, мада код неких то може да се задржи током читаве прве године.
Потребна је само правилна техника храњења, одговарајућа количина оброка и
одговарајући положај детета у току и после оброка. Остаје само да купите велики број
портиклица и сачекате да бљуцкање прође само од себе.

10
 9. ЗАКЉУЧАК

Код беба, гастроинтестинални симптоми могу бити посебно забрињавајући због

њихове осетљиве природе. Важно је обратити пажњу на симптоме као што су повраћање,
пролив, констипација или грчеви у стомаку. Родитељи треба да буду пажљиви и да прате
бебину исхрану, као и да се консултују са педијатром уколико примете било какве
необичне симптоме. Редовне посете лекару и брза реакција на симптоме кључни су за
очување здравља беба.
Када су у питању бебе, гастроинтестинални симптоми могу бити прилично
захтевни јер бебе не могу вербално изразити шта им је тачно. Зато је важно обратити
пажњу на њихово понашање, промене у исхрани, као и на симптоме као што су надутост,
грчеви или промене у столици. Родитељска пажња и брза реакција на симптоме могу
помоћи у очувању здравља беба. Ако приметите нешто што вам изгледа забрињавајуће,
увек је најбоље консултовати се са педијатром.

11
 10. ЛИТЕРАТУРА

1. М. Рудолф „Педијатрија и здравље детета“, Датастатус, Београд, 2011.

2. Љ. Маринковић „Здравствена нега у педијатрији“,Г.А.Д., Београд, 2007.
3. Извори са интернета

12