13.

lekcija
Izražavanje mogućnosti
Želimo li reći da nešto možemo ili postoji mogućnost, uzmemo glagol i na njega stavimo
odgovarajući nastavak:
る-glagoli: maknemo －る i stavimo –られる
う-glagoli: maknemo –う i stavimo –える
Nepravilni glagoli: くる－こられる、する－できる
Kod る-glagola se umjesto －られる može koristiti i －れる, no taj nastavak nije standardan u
japanskom jeziku i koriste ga većinom mladi ljudi.
Ovi glagoli se konjugiraju kao i る-glagoli.
Čestica koju bi inače koristili s glagolom se ne koristi nužno s tim glagolim i kada on izražava
mogućnost. Čestica を ostaje ili prelazi u が, osim kod glagola する (できる), gdje uvijek prelazi u
が (を nije uobičajeno i ne spada u standardni jezik). Sve ostale čestice ostaju iste.
－し
から koristimo želimo li dati neki razlog. し također koristimo za tu svrhu, samo što sa し možemo
dati i više razloga, ili implicirati da ih ima više nego što je navedeno: razlogA し, razlogB し,
(razlogC し...), situacija.
Prije し u rečenici dolaze kratke forme imenica i pridjeva (－い-pridjevi ne zahtijevaju kratku
formu glagola です, dok －な-pridjevi i imenice zahtijevaju だ ispred し).
－そうです
そうです stavljamo kao nastavak na pridjeve da izrazimo dojam ili mišljenje.
Kod い-pridjeva maknemo –い i dodamo そうです, a jedina iznimka je pridjev いい koji postaje よ
さそうです.
Kod な-pridjeva maknemo na i dodamo そうです. Negativna forma se radi tako da －ない od
pridjeva promijenimo u －なさ prije nego što se doda そうです. Stavimo li そう nakon kratke
forme pridjeva i dodamo な, そうな postaje な-pridjev koji opisuje imenicu koja ga slijedi.
－てみる
て-formu glagola + みる koristimo kada želimo reći da da ćemo nešto probati i nismo sigurni u
ishod te radnje.
みる dolazi od glagola 'gledati', tako se i konjugira, ali se u konstrukciji －てみる piše hiraganom.
なら
なら koristimo kada želimo ograničiti predikat rečenice samo na prije navedenu imenicu.
Npr.: 日本なら行ったことがありますか、中国は行ったことがありません。 U ovoj rečenici smo
rekli da smo bili samo u Japanu, ali ne i u Kini, dakle naše putovanje je bilo 'ograničeno' samo na
Japan.
Izražavanje učestalosti
Želimo li izraziti učestalost ponavljanja nekog događaja u nekom vremenu, radimo to na ovaj
način:
-razdoblje-に -učestalost-. (Koliko često se nešto događa u nekom razdoblju).

わたしは テレビを みられる。

Ja mogu gledati televiziju.
かのじょは にほんごが はなせる。
Ona može govoriti japanski.
わたしは がっこうに こられる。
Ja mogu ići u školu.
ドイツごが べんきょう できる。
Mogu učiti njemački.
にほんは おもしろいし、 せんせいは いいし、 わたしは にほんごの じゅぎょうが だ
いすき です。
Jako volim svoje sate japanskog, zato što je japanski zanimljiv, i naš profesor je
dobar.
ぶっかは やすいし、 この まちの せいかつは らく です。
Život u gradu je jednostavan, cijene su jeftine kao prvo.
やましたせんせいは いい せんせいです。 おしえるのが じょうずだし、 しんせつだ
し。
Profesor Yamashita je odličan profesor. Dobar je u podučavanju, i ljubazan.
この ほんは おもしろそう です。
Ova knjiga izgleda zanimljivo.
あしたは てんきが よさそう です。
Izgleda da će sutra biti dobro vrijeme.
かれは げんきそう でした。
On je izgledao zdravo.
この ほんは むずかしくなさそう です。
Ova knjiga se ne čini komplicirana.
やまださん はテニスが じょうずじゃなさそう です。
Ne čini se da je Yamada dobar u tenisu.
おとうさんは あたたかそうな セーターを きています。
Otac nosi džemper koji izgleda toplo.
かんじが わからなかったので、 にほんじんの ともだちに きいてみました。
Nisam znao kanji, zato sam pokušao pitati japanskog prijatelja.
にほんなら いったことが ありますが、 ちゅうごくは いったことが ありません。
Išao sam u Japan, ali nikada nisam išao u Kinu.
わたしは いっしゅうかんに さんかい かみを あらいます。
Ja perem kosu tri puta tjedno.