Teslinkalem

See discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.
net/publication/343787611
TESLIN KALEM -TEORIJA I PRAKSA
Book · August 2020
CITATIONS READS
0 2,340
1 author:
Radojle M. Radetic
Javno preduzeće Elektromreža Srbije - Beograd
25 PUBLICATIONS 54 CITATIONS
SEE PROFILE
All content following this page was uploaded by Radojle M. Radetic on 21 August 2020.
The user has requested enhancement of the downloaded file.

Dr Radojle Radetić
TESLIN KALEM
– TEORIJA I PRAKSA –
Dr Radojle Radetić
TESLIN KALEM
BOR 2019. GODINE

TESLIN KALEM
Autor: Dr Radojle Radetić, dipl. inž. el.

Recenzent: Dr Nándor Burány, dipl. inž. el.
Kompjuterska obrada teksta - Radojle Radetić
CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
621.314.23
РАДЕТИЋ, Радојле, 1957-

Teslin kalem : teorija i praksa / Radojle Radetić. - Niš : Agencija Eho,
2019 (Niš : Agencija Eho). - 118 str. : ilustr. ; 24 cm
Autorova slika. - Tiraž 300. - Str. 117: Mišljenje recenzenta / Nándor

Burány. - O autoru: str. 118. - Bibliografija: str. 115.
ISBN 978-86-80134-26-0
а) Трансформатори
COBISS.SR-ID 278096908
Važne napomene
1. Rad sa Teslinim kalemom nije bezopasan i sa njim treba raditi oprezno i
primeniti sve mere zaštite od visokog napona.
2. Autor je nastojao da materija u ovoj knjizi bude izložena tačno i jasno. I pored
velikih napora da izbegne greške, ne može se garantovati da ih još uvek nema.
Autor na to upozorava čitaoce i ne snosi nikakvu odgovornost za eventualne
štete.
3. Autor zadržava sva prava eventualnih izmena, bez obaveze prethodnog
obaveštenja.
4. Bilo kakvo umnožavanje, preštampavanje i kopiranje celine ili pojedinih
delova ove knjige, nije dozvoljeno bez prethodne dozvole autora.
Predgovor
Iako je živeo i radio pre više od jednog veka Nikola Tesla i danas pobuñuje pažnju
stručne javnosti svojim radom, značajem svojih pronalazaka i veličinom svog genija.
I kako vreme odmiče to interesovanje kao da postaje sve veće. To je svetski trend što
se može videti po broju veb lokacija na internetu, naučnim radovima, novinskim
tekstovima, stručnim knjigama o njemu i njegovom radu. I dalje se pronalaze neki
novi pogledi na njegov život i rad. Pogotovu je intersantna druga polovina njegovog
života koja je do danas ostala prilično nejasna. Možda će to veliko interesovanje
doprineti da se i ovaj deo njegovog života bolje razume a možda iz toga nastanu neke
nove spoznaje i još veća otkrića.
Već i sa onim što je otkrio do svoje četrdesete godine Tesla je sebe svrstao u
velikane nauke. Njegov indukcioni motor je pogonska snaga današnje industrije.
Njegov polifazni sistem naizmenične struje i danas je osnova elektroenergetike i
elektroprivrede u celom svetu. Ne postoje ni nagoveštaji da bi on mogao biti
zamenjen nečim drugim. I već samo ovo dovoljno je da on bude na mesu na kome je.
Za ostvarenje svojih ideja Tesla je često morao da se bori. Jedna od najvećih
njegovih bitaka bila sa Edisonom, da bi sa trona skinuo jednosmerni a postavio svoj
prenos naizmeničnom polifaznom strujom. Ali ideja za koju se borio bila je toliko
ubedljivo bolja, da je morao da pobedi.
Po Tesli njegov najznačajniji rad bio je u periodu 1889-1890 godine u svojoj
laboratoriji u Kolorado Springsu. Tada je eksperimetisao sa visokim frekvencijama i
veoma visokim naponima. Bavio se prenosom signala, daljinskom komandom,
fluorescentnim osvetljenjem, prenosom energije na daljinu i još sa mnogo toga. Samo
srce tog njegovog rada bio je njegov transformator – Teslin transformator. On je
razvijao tako visoke napone da su varnice letele celom laboratorijom. Meñu njima su
se pojavljivale i kuglaste munje čije poreklo ni do danas nije objašnjeno. Za običan
svet to je bilo toliko nestvarno da je ličilo na magiju. I danas se pojavljuju filmovi sa
elementima naučne fantastike koji se zasnivaju na Teslinim eksperimentima.
Teslin transformator je opisivan i teoriski analiziran u bezbroj tekstova, naučnih
radova i knjiga. Svaka od njih donosi nešto novo. I ovaj autor je bio zadivljen
Teslinim transformatorom, analizirao je njegov rad i pokušao da mu doda nešto
svoje. Tako je nastalo više rešenja zasnovanih na primeni MOSFET i IGBT.
Napravljeni su modeli koji razvijaju napon do oko 700 kV. U tom radu sakupljeno
veliko iskustvo i došlo se do mnogih korisnih saznanja. Ova knjiga je pokušaj da bar
deo od toga ostane zapisan za one koji tek nameravaju da krenu u tom pravcu. Autor
oseća taj dug prema čitaocima ali i prema Tesli i ovom knjigom je pokušao da
doprinese da se njegove ideje dalje šire.
Vreme će pokazati koliko je uspeo u tome.
Bor, maja 2019. godine Autor

SADRŽAJ
1. UVOD .................................................................................................................... 3
1.1. Postojeća rešenja............................................................................................ 3
1.2. Komentar postojećih rešenja...................................................................... 11
1.3. Strujni udar Teslinog transformatora....................................................... 13
2. TESLIN TRANSFORMATOR – OSNOVNI ELEMENTI............................ 15
2.1. Mrežni transformator ................................................................................. 15
2.2. Primar Teslinog transformatora................................................................ 17
2.3. Primarni kondenzator................................................................................. 19
2.4. Iskrište (varničar) ........................................................................................ 20
2.5. Sekundar Teslinog transformatora............................................................ 21
2.6. Kapacitivni završetak sekundarnog kalema............................................. 25
3. TESLIN TRANSFORMATOR – ANALIZA RADA...................................... 27
3.1. Princip rada.................................................................................................. 27
3.2. Analiza rada Teslinog transformatora ...................................................... 30
3.3. Proračun Teslinog transformatora – osnovni elementi ........................... 36
3.4. Primer proračuna - mali Teslin transformator (375/75 mm) ................. 39
4. TESLIN KALEM – PRINCIP I ANALIZA RADA........................................ 41
4.1. Princip rada.................................................................................................. 41
4.2. Impulsni rad TK .......................................................................................... 42
4.3. Analiza rada Teslinog kalema .................................................................... 44
4.4. Oscilacije posle završetka impulsa napajanja – gašenje oscilacija......... 57
5. TESLIN KALEM – PRORAČUN .................................................................... 61
6. NEKA PRAKTIČNA ISKUSTVA SA KALEMOVIMA ............................... 73
6.1. Tranzijentne oscilacije struji ...................................................................... 73
6.2. Rezonantne frekvencije kalema ................................................................. 74
6.3. Merenje napona Teslinog kalema .............................................................. 74
6.4. Merenje na konkretnom Teslinom kalemu............................................... 75
1
6.5. Kolo za sinhronizaciju................................................................................. 76
7. OBJAVLJENI TEKSTOVI AUTORA ............................................................ 81
7.1. Teslin kalem – SOLID STATE................................................................... 81
7.2. Teslin kalem sa kontinualnom regulacijom izlaznog napona ................. 91
8. PRIMENA TESLINOG KALEMA ............................................................... 103
9. NIKOLA TESLA – KRATKA BIOGRAFIJA.............................................. 107
LITERATURA ........................................................................................................ 115
MIŠLJENJE RECENZENTA................................................................................ 117
O AUTORU.............................................................................................................. 118
2
1. Uvod
1. UVOD
1.1. Postojeća rešenja
Nikola Tesla je jedan od najvećih svetskih pronalazača na polju elektrotehnike.
Iako je živeo i stvarao pre više od jednog veka, njegovi pronalasci ugrañeni su u same
temelje i savremenog življenja. Pored elektro-energetike Tesla je postavio temelje
velikom broju oblasti koje su se razvile mnogo kasnije. Na taj način on je bio i veliki
vizionar. Njegovo delo će nas pratiti i nadahnjivati, i u budućnosti.
Veliki deo svoga rada Tesla je posvetio bežičnom prenosu električne energije iz
koga je nikao radio, i današnje savremene komunikacije, telekomanda, robotika, itd.
Rad u ovoj oblasti visokih napona i visokih frekvencija obeležio je pronalazak
Teslinog transformatora.
Teslin transformator je jedan od najefikasnijih ureñaja za dobijanje visokih napona,
visoke frekvencije. Pod istim uslovima naponi visoke frekvencije su daleko manje
opasni po čoveka od napona niske frekvencije. Za manje kalemove frekvencije su
više stotina kHz a za kalemove velikih dimenzija ispod 100 kHz. Naponi koji se
dobijaju idu od više stotina kV do nekoliko MV. Varnice Teslinog transformatora
mogu biti duge i nekoliko metara. Sa Teslinim transformatorom čovek je napravio
veštačke munje i tako načinio još jedan korak ka upoznavanju prirode.
Teslin transformator (TT) je najlepši simbol njegovog rada a možda i cele
elektrotehnike. Njegov rad ostavlja jak utisak na posmatrače, ostavlja ih bez daha i
dugo se pamti. I sto godina posle ovog pronalaska on iznova raspaljuje maštu i
znatiželju, tako da se neprestano pojavljuju novije i snažnije verzije ovog ureñaja.
On je veoma koristan ureñaj za laboratorije visokog napona. Manji modeli mogu
da budu i lepa učila za škole. On može da bude lep ukras za hol, svečanu salu,
kabinet, itd. Takoñe može da bude lep poklon, koji bi svako poželeo.
Primena je raznovrsna a granice su nebo i mašta. Zato ga danas prave, učenici,
entuzijasti, eksperimentatori, profesori na fakultetima, naučnici u institutima, itd.
I ovaj autor je bio fasciniran radin Teslinog transformatora, proučio njegov rad i
pokušao da se i sam oproba u njegovoj izradi. Baveći se ovom temom, autor je imao
priliku da uživo vidi više TT različitih oblika i snaga. Svakako najviše podataka o TT
može se naći na internetu.
Najpoznatiji TT u Srbiji nalazi se u muzeju Nikole Tesle, u Beogradu. On je
deklarisan za napon od oko 550 kV. Napravljen je kao eksponat koji ujedno
odslikava i vreme u kome je nastao.
Gotovo identičan TT je napravljen na HE ñerdap 2 (Zoran Kršenković). Ovaj
model je napravljen veoma pedantno a posebna pažnja posvećena je izradi obrtnog
iskrišta gonjenog asinhronim motorom, napajanim frekventnim regulatorom.
U HE u Gamzigradskoj banji postojao je manji model TT sa kondenzatorom od
staklenih boca napunjenih elektrolitom i potopljenim u kadu takoñe nalivenu
elektrolitom. Dolivanjem elektrolita kontinualno se menjala kapacitivnost i
podešavala rezonantna frekvencija primara. Iskrište je pokretano čeonom brusilicom
kojoj je brusna ploča zamenjena izolacionom pločom sa obrtnim kontaktima.
3
1. Uvod
Regulacija brzine vršila se sopstvenim regulatorom a rezonancija podešava nivoom

elektrolita u kadi. Iako je delovao nesreñeno ovaj eksponat je razvijao izvanredno
jake varnice. Kasnije iz nepoznatih razloga ovaj eksponat je uklonjen.
Svakako treba pomenuti i dva Teslina transformatora u laboratoriji za visoki napon
Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Jedan je napravljen kao diplomski rad iz
vremena osamdesetih godina prošlog veka. Njegov napon se procenjuje na par stotina
kV. Drugi primerak je noviji i znatno snažniji i razvija napon preko 400 kV.
Treba pomenuti i TT koje je napravila grupa studenata sa ETF-a sa prof. Jovanom
Cvetićem kao i trofazni transformator prof. Vuja Miljevića u institutu Vinča.
Lepo rešenje napravio i kolega Radenko Ajdačić (Elektrovat-Enel, iz Čačka).
Na izložbi Dani Nikole Tesle u Novom Sadu 2012. godine, prikazan je veliki
Teslin transformator, model Gromovnik 10 čiji je autor el. ing. Velimir Mrñen.
Njegova maksimalna snaga je 3 kW i razvija varnice od preko tri metra što ukazuje
na napon reda veličine 1,5 MV. Isti autor je napravio i više Teslinih transformatora
serije gromovnik (8 – 11) manjih snaga (0,15 do 2 kW).
Najsnažniji Teslin transformator (TET 12MV) u Srbiji napravljen je za potrebe
muzeja Nikole Tesle u Beogradu. Napravila ga je firma MegaVolt (el. ing. Velimir
Mrñen) u saradnji sa stručnjacima muzeja Nikole Tesle. Maksimalna snaga
pretvarača je 24 kW, razvija napon od oko 3 - 4 MV, a njegove varnice dosežu
dužinu i do 8 metara. On je prikazan na Kalemegdanu jula 2016. godine na
manifestaciji posvećenoj obeležavanju 160 godina roñenja Nikole Tesle. Ovaj TT se
napaja iz poluprovodničkog pretvarača (solid state) i ima mogućnost amplitudne
modulacije izlaznog napona. Ovaj transformator se može porediti sa najboljim
svetskim rešenjima i dostojan je predstavnik Srbije na ovom polju.
U svetu su napravljeni brojni Teslini transformatori i kalemovi zadivljujućih saga.
Internet je pun takvih primera. Jedan od najvećih na svetu je veliki Teslin
transformator iz Oklahome (big Tesla coil of Oklahoma) koji ima visinu od oko 5
metara sa pražnjenjima na udaljenosti do oko 9 metara.
Smatra se da je najveći kalem na svetu napravio Robert Golka. Radeći u napuštenoj
vazduhoplovnoj bazi u Wendover-u postizao je napone od preko 10 MV.
Zapažena rešenja dali su i braća James i Kenneth Corum.
U svojoj znatiželji i ovaj autor se oprobao i pokušao da da svoj skromni doprinos
ovoj oblasti. Napravljeno je desetak Teslinih kalemova (TK) počev od malih modela
za napone od oko 150 kV pa do kalema koji razvija napon od preko 600 kV.
Kalemovi se napajaju iz tranzistorskih pretvarača (solid state) i imaju mogućnost
regulacije napona. Par primeraka poklonjeno je srednjim školama (elektrotehničke
škole u Kraljevu i Boru). Dva primerka kalema za napon do oko 300 kV poklonjeni
su svojoj firmi Elektromreža Srbije. Kalem koji razvija napon od preko 600 kV i
nalazi se u Fabrici mernih transformatora (FMT) u Zaječaru. On sa torusa prema
kugli prečnika 30 mm baca varnicu na rastojanju do oko 65 cm. Sličan primerak
nalazi se i u fabrici Elbi iz Valjeva a namenjen je visokonaponskoj ispitnoj stanici.
Nekoliko kalemova i njihovi pretvarači od ovog autora biće prikazani na narednim
fotografijama. Neka rešenja su opisana i objavljena u obliku naučnih radova i
4
1. Uvod
stručnih tekstova za popularizaciju nauke. I ovaj tekst bi trebalo da bude deo tog
doprinosa sa ciljem da bude podsticaj i pomoć drugima da se ohrabre i pokušaju.
Na narednim slikama prikazani su pomenuti Teslini transformatori napravljeni u
Republici Srbiji, najpoznatija svetska rešenja, kao i nekoliko rešenja Teslinih kalemova
ovog autora.
Teslini transformatori u Republici Srbiji
Muzej Nikole Tesle
5
1. Uvod
R. Ajdačić, Elektrovat-enel, Čačak

ETF Beograd
HE Đerdap 2 (Z. Kršenković) R. Obradović – HE Gamzigradska Banja
6
1. Uvod
Najsnažniji Teslini transformator napravljen u Srbiji (firma MegaVolt i Muzej Nikole Tesle)
Transformator razvija napon od 3-4 MV i varnice dužine skoro 10 metara.
Dupli TT prof. Jovana Cvetića (ETF) Trofazni TT prof. Vuja Miljevića (Vinča)
7
1. Uvod
Teslini transformatori u Svetu
Rad najvećeg Teslinog kalem na svetu (Novi Zeland - The Electrum Project). On može da proizvede
varnice duge 12 metara i uzima snagu od 130000 W. U sferi na vrhu može da uñe odrasla osoba
kao što je na slici.
Bigg Tesla coil – Oklahoma R. Golka - Tesla coil
Neka interesantna rešenja sa interneta
8
1. Uvod
Teslini transformatori u Svetu
9
1. Uvod
Teslini kalemovi autora
10
1. Uvod
1.2. Komentar postojećih rešenja

Uočeno je nekoliko pravaca u kojima idu rešenja Teslinih transformatora (TT) i
Teslinih kalemova (TK). Rešenja koja se najčešće sreću u Srbiji su takva da što više
liče na kalem u muzeju Nikole Tesle. Sekundarni kalem se mota na izolacionoj cevi.
Namot je od bakarne žice sa pojačanom PVC izolacijom ili lakom. Žica se najčešće
mota bez razmaka. Sekundarni kalem se najčešće postavlja vertikalno ali postoje i
rešenja (manji kalemovi) u horizontalnom položaju. Na vrhu kalema je kapacitivna
elektroda najčešće u obliku torusa ili kugle. Ima rešenja i sa pločom ili šiljkom.
Primarni kalem je cilindričan (helikoidalan) i postavljen u dnu sekundara. Obično
je motan od bakarne cevi ili debele žice. Neka rešenja umesto helikoidalnog koriste
spiralni namot (u ravni) postavljen takoñe u dnu primarnog kalema.
Napajanje kalema je iz monofaznog transformatora sa primarnim naponom 220V
ili 380 V a sekundarnim više kilovolti. Na primaru se često nalazi i regulacioni
transformator kojim se reguliše snaga varnica na izlazu Teslinog transformatora.
Analizirajući postojeća rešenja, ovom autoru se učinilo bi možda mogla da se
naprave neke sitna poboljšanja.
Teslini transformatori sa sekundarom namotanim relativno debelom bakarnom
žicom i sa veoma debelom izolacijom. Na visokim frekvencijama struja ide po
površini provodnika, tako da je najveći deo bakra neiskorišćen i suvišan. Umesto
debele žice on se može namotati od više paralelnih tanjih žica meñusobno izolovanih
lakom. Prečnik žice može da se izabere tako da je približno jednak dubini prodiranja
struje u bakar. Tim bi se dobila velika ušteda u količini bakra za sekundarni namot,
niža cena i lakši kalem. Broj paralelnih žica bi se izabrao prema željenoj
induktivnosti i veličini kalema.
Takoñe i predebela izolacija nepotrebno zauzima prostor i povećava dimenzije
kalema. Već i standardna lak žica (dvostruko ili trostruko lakirana) ima izolaciju koja
izdržava 1 kV. Ni kod najvećih modela napon po navojku ne prelazi ovu vrednost.
Varničari (iskrišta) su najčešće izvedeni tako što se rotacioni kontakti pogone
asinhronim ili univerzalnim elektromotorom čijom se regulacijom brzine traže
najbolje varnice. Sa ovakvim rešenjem varnica na iskrištu nije uvek iste snage pa se
oscilacije ne ponavljaju na isti način. Sigurno postoje i trenuci kada pokretni kontakt
proñe a da se i ne pojavi varnica. Sinhronizacija iskrišta sa mrežnim naponom može
da se postigne sinhronim motorom, tako da se varnica pojavljuje uvek u trenutku kad
je mrežni napon u amplitudi. Nosač nepokretnih kontakata treba da ima mogućnost
zakretanja za odreñeni ugao i njime se podešava da se varnica pojavljuje u amplitudi
napona. Kada se pronañe ovaj položaj nosač se fiksira i više ne dira. Dalje je
potrebno da se mrežni transformator i sinhroni motor napajaju sa iste faze.
Sinhroni motor je male snage i može da bude monofazni.
Sinhroni motor može lako da se napravi od monofaznog asinhronog (kaveznog)
motora. To se postiže struganjem rotora i formiranjem blago istaknutih polova. Broj
polova rotora treba da odgovara namotu statora. Struganje rotora je minimalno (reda
1 mm). Motor se pri zaletu ponaša kao asinhroni ali pri brzini bliskoj sinhronoj,
dolazi do izražaja isturenost polova i pošto nema mehaničkog opterećenja lako ulazi
11
1. Uvod
u sinhronizam. Ulaskom u sinhronizam motor nastavlja da radi kao sinhroni

(reluktantni).
Novija svetska rešenja se sve više udaljavaju od originala, i cilindrični namotaj
primara se sve češće pravi kao spiralni (u ravni) na dnu sekundarnog kalema. Ovakva
konfiguracija ima veoma mali koeficijent sprege ali se njom postižu bolju rezultati.
Ovde se postiže najveći razmak primara od vrha sekundarnog kalema, manja je
opasnost od preskoka prema primaru i može da se postigne veći napon TT.
Umesto preko primara, energija u kalem može da se utiskuje direktno. Tada se
znatno pojednostavljuje upravljanje rezonancijom, postižu pravilniji oblici i postižu
viši naponi. Sada se umesto Teslinog transformatora (TT) govori o Teslinom kalemu
(TK). I sam Tesla je u svojoj laboratoriji imao mnoštvo kalemova a posebno visoke
napone dobijao je na takozvanom dodatnom kalemu (extra coil). Njemu je Teslin
transformator služio kao napajanje (pobuda).
Slaba strana varničara je njegova neprecizna kontrola na frekvencijama na kojima
radi, grejanje i habanje (nagorevanje) kontakata u radu. Umesto varničara sve se
češće primenjuju savremene poluprovodničke komponente i tako je nastao novi
koncept napajanja Teslinog transformatora “solid state“.
U dilemi, biti što sličniji originalu ili primeniti savremena rešenja i postići što bolje
efekte, autor se opredelio za ovaj drugi pristup. Postavljen je cilj da se uz korišćenje
savremenih znanja energetske elektronike dobiju što viši naponi. U tom pravcu idu i
mnoga savremena svetska rešenja.
Pri radu sa varničarima može se koristiti napon od par desetina kV (na primer 20
kV). Struja kroz varničar može biti i više stotina ampera tako da se radi o trenutnim
snagama od više MW što je znatno iznad mogućnosti tranzistora.
Stanje današnjih tranzistora je takvo da se mogu naći tranzistori za rad sa naponom
reda do oko 1500V i strujom reda stotine ampera. Sa ovim naponsko-strujnim
mogućnostima tranzistora mogu se napraviti pretvarači snage od više desetina kW. Sa
ovim snagama mogu se postići naponi do oko 1,5 MV i varnice dužine do oko dva
metra.
Paralelno-rednim vezama više snažnih tranzistora, ili sa više pretvarača, mogu se
postići snage i preko 100 kW i još viši naponi.
Posebno je interesantna kombinacija primene tranzistorskih pretvarača i varničara.
Tranzistorski pretvarač obezbeñuje punjenje kondenzatora (strujni izvor) do napona
proboja a varničar zatvara kolo i pokreće oscilacije. Na ovaj način moguće je
postizanje veoma visokih napona od više miliona volti.
Radeći u ovoj oblasti autor je razvio sopstvena rešenja napajanja TK sa kojima je
dostigao napon kalema od preko 600 kV. Specifičnost ovih rešenja je u kontinualnoj
regulacijom napona i merenju izlaznog napona kalema.
12
1. Uvod
1.3. Strujni udar Teslinog transformatora

Napon Teslinog kalema ima visoku frekvenciju i kaže se da je njegova struja
bezopasna za čoveka jer teče po površini tela (kože).
U Teslinom kalemu se zaista razvijaju napon i struja visoke frekvencije. Kada
doñe do preskoka kroz vazduh, kapacitivnost gornje elektrode se prazni i već u
prvom impulsu oscilacije se prigušuju. Amplituda struje udara je ograničena
naponom i impedansom ljudskog tela. Može se očekivati da je impedansa ljudskog
tela reda 5 kΩ tako da pri naponu od 1 MV struja u prvom trenutku dostiže vrednost
od oko 200 A. Uz kapacitivnost gornje elektrode od nekoliko desetina pF vremenska
konstanta kola je reda nekoliko stotina nanosekundi pa je tog reda veličine i trajanje
udara. Najveći deo ove struje zaista ide po površini ali je ona toliko velika da
značajna struja ipak zalazi i duboko u telo (mišiće pa i kroz srce). Pri ovom udaru
jako je izražena reakcija skupljanja mišića (trzaj ruke).
Ako se ovaj udar ponavlja sa nekom frekvencijom, onda se više ne može govoriti
da je ta struja bezopasna za čoveka.
Posle ovog pražnjenja amplituda oscilacija se smanjuje na relativno nisku vrednost
a varnica prelazi u koronu. Veličina ove struje zavisi od snage generatora i može da
bude reda nekoliko ampera. Ova struja se zatvara preko površine kože i nije opasna
po život čoveka.
Mnogo bolji efekti se dobijaju u impulsnom radu Teslinog kalema. Teslin kalem se
napaja impulsno konstantnim VF naponom. Struja kalema raste, pa raste i napon na
njemu. Posle odgovarajućeg vremena prekida se napajanje kalema. Vremenom
trajanja ovog impulsa reguliše se dostignuti napon kalema. Učestalost ponavljanja
ovih paketa impulsa može biti od nekoliko paketa u sekundi do više stotina paketa u
sekundi. Srednja snaga ovakvog napajanja je znatno manja.
Varnica ovakvo napajanog kalema je snažna i ponavlja se desetinama ili stotinama
puta u sekundi. Takvi udari u telo čoveka su veoma jaki i neprijatni (provereno vidi
sliku) i nimalo nisu bezopasni po čoveka kao što se misli. Zato ovakve probe moguće
su samo kod modela manjih snaga. Sama varnica može da izazove opekotine na koži.
Ako se proba varničenje na ovaj način, u ruci treba držati neki šiljat metalni predmet.
Kod šiljatih predmeta varnica se pojavljuje na nižim naponima pa je i električni udar
slabiji. U ruci ne treba držati predmete koji se završava kuglom.
Možda je najbolji način izraziti ovo preko energije udara. Uzmimo manji model
TT čija je kapacitivnost visokonaponske elektrode 30 pF i koji razvija napon od oko
300 kV. Energija u kapacitivnoj elektrodi TT od 30 pF pri naponu od 300 kV je oko
1,3 J. Električni udar ove energije ekvivalentan je udaru tega od jednog kg pri padnu
sa visine od 13 cm. To nije jak udar ali ako se on ponavlja frekvencijom od 100 udara
u sekundi to je već snaga od 130 W. Već i samo toplotno dejstvo ove snage nije
zanemarivo.
Veliki modeli TT mogu imati kapacitivnost VN elektrode i do 100 pF i napon od
više miliona volti. Energija njihovih udara može biti i stotine Džula. Ovo je jako
velika energija. Već i samo jedan udar ove energije može biti opasan po život čoveka.
13
1. Uvod
Iz sopstvenog iskustva dobijeno je da se udari napona do oko 100 kV uz

kapacitivnost gornje elektrode reda 10 pF jedva osećaju. Naponi do oko 250 kV uz
kapacitivnost gornje elektrode reda 20 pF su veoma jaki ali izdržljivi. Preko ovoga
udari postaju veoma jaki neprijatni i ne preporučuje se igranje sa njima. Autor smatra
da mogu biti opasni po život, pogotovu ako je njihova frekvencija ponavljana velika
(desetine ili stotina Hz).
Sl. 1.3. Strujni udar Teslinog transformatora
14
2. Teslin transformator – osnovni elementi
2. TESLIN TRANSFORMATOR – OSNOVNI ELEMENTI

Teslin transformator je rezonantni
transformator koji na svom sekundaru
daje veoma visok napon visoke
frekvencije.
Osnovni elementi Teslinog
transformatora su (sl. 2.):
- Mrežni transformator
- Primarni kondenzator (C1)
- Varničar
- Primarni kalem (L1)
- Sekundarni kalem (L2)
- Kapacitivni završetak (C2)
Svaki od ovih elemenata ima svoje
Sl. 2. Teslin transformator – osnovna šema
dodatne delove i karakteristike.
Na slici 2. prikazana je jedna od više mogućih varjanti Teslinog transformatora.
Druga varjanta se odnosi na zamenjen položaj iskrišta i primarnog kondenzatora.
Postoji varijanta sa diodom na izlazu mrežnog transformatora i napajanja primarnog
rezonantnog kola jednosmernim naponom, itd.
U nastavku ovog poglavlja će biti opisani sastavni delovi Teslinog transfprmatora,
kako bi u narednom poglavlju mogao da se prikaže njegov princip rada.
2.1. Mrežni transformator
Mrežni transformator treba da obezbedi napajanje primarnog rezonantnog kola
Teslinog transformatora, a preko njega i sekundarnog. Osnovne karakteristike ovog
transformatora su snaga, sekundarni napon i napon kratkog spoja.
Snaga mrežnog transformatora zavisi od željenog izlaznog napona Teslinog
transformatora. Prema literaturi, približna visina sekundarnog napona TT i snage
mrežnog transformatora je:
U Kal , max (kV ) = 15 P (W )
Transformator radi u impulsnom režimu. Posle impulsa sledi duga pauza. Srednja
snaga je znatno manja od maksimalne trenutne. Odnos ovih snaga je oko pMAX /P≈20.
Veza izmeñu ovog napona i maksimalne trenutne snage (pMAX) primara TT je:
U Kal , max (kV ) ≈ 3,4 p MAX (W )
Na primer sa transformatorom snage 1 kW može dobiti napon od oko 450 kV.
Navedene vrednosti odnose se na 100 impulsa TT u sekundi.
Dužina varnice zavisi od oblika elektroda. Prema literaturi, pri pražnjenju torusa na
vrhu transformatora prema maloj kugli orijentaciona dužina varnice je:
l var nice (cm) ≈ 2 P (W )
15
Odnosno preko maksimalne trenutne snage primara TT:

l var nice (cm) ≈ 0,43 p MAX (W )
Ovo odgovara probojnosti vazduha od oko 7,5 kV/cm za navedeni oblik elektroda.
Sa transformatorom snage P=1 kW može dobiti varnica dužine od oko 60 cm. Pri
tome maksimalna trenutna snaga primara TT dostiže vrednost od oko 20 kW.
Sekundarni napon mrežnog transformatora (u praznom hou) je tipično nekoliko
kV do preko 10 kV. Viši naponi idu uz veće snage mrežnih (i Teslinih)
transformatora.
Induktivnost primara Teslinog transformatora je veoma mala i on za mrežnu
frekvenciju predstavlja praktično kratak spoj. Zato opterećenje sekundarnog kola
ostaje samo primarni kondenzator (C1). Sekundarni napon mrežnog transformatora
treba tako odabrati da mu ovaj kondenzator pravi gotovo puno opterećenje (reaktivna
snaga). Za kratko vreme iskrište kratko spaja sekundar, tako da transformator treba
donekle predimenzionisati.
Tokom proračuna Teslinog transformatora prema geometrijskim dimenzijama
izračunava se kapacitivnost primarnog kondenzatora (C1). Za poznatu kapacitivnost i
snagu mrežnog transformatora dobija se vrednost sekundarnog napona koja ne sme
biti veća od:
S MTR (VA)
U2 ≤
314 ⋅ C1
Prema ovom naponu treba odabrati broj navojaka sekundara mrežnog
transformatora.
Napon kratkog spoja
U radu Teslinog transformatora kontakti varničara, za trenutak kratko spajaju
sekundar mrežnog transformatora. Trajanje tog kratkog spoja je reda jedne
milisekunde tokom svake poluperiode. Za to vreme struja kratkog spoja dostiže samo
deo svoje pune vrednosti. Što je dostignuta struja veća trajanje varnice je duže i
intenzitet varničenja sve veći. Pri dovoljno velikoj struji može doći do permanentnog
varničenja (kružne vatre na varničaru) i trajnog kratkog spoja sekundara mrežnog
transformatora. Veličina struje može se smanjiti dodatnom prigušnicom vezanom
redno u sekundarno kolo mrežnog transformatora.
Ako se ne dodaje redna prigušnica, vrednost napona kratkog spoja mrežnog
transformatora treba da je što veća (preko 20 %).
Ovo su klasična rešenja napajanja primarnog rezonantnog kola iz naponskog
izvora. Situacija se znatno pojednostavljuje napajanjem iz strujnih izvora.
16
2.2. Primar Teslinog transformatora

Primarni namot Teslinog transformatora mota se
od debele bakarne žice ili cevi. Prečnik namota je
veliki a dužina (visina) mala. U opštem slučaju, za
kalem sa N navojaka, prečnika D i dužine L
induktivnost se računa prema izrazu:
S
L = µN 2
l
µ magnetna permeabilnost jezgra kalema
S efektivni poprečni presek puta prolaska fluksa
Sl. 2.2-1. Primarni kalem TT
l efektivna dužina linija magnetnog fluksa
Za standardne oblike nisu poznate veličine S i l pa se mora uvesti korekcija
postojećih dimenzija kalema. To se najjednostavnije radi uvoñenjem odgovarajućeg
koeficijenta. Tako za vazdušno jezgro izraz za induktivnost kalema se svodi na:
D 2π
L = k N µ0 N 2
4H
µ0 magnetna permeabilnost jezgra kalema – vazduh
kN Nagaokin faktor koji zavisi od odnosa prečnika i visine kalema (sl. 2.2-2.).
Sl. 2.2-2. Nagaokin faktor
17
Induktivnost dosta dobro daju i Wheeler-ove formule.

Za tri različita oblika su:
- Helikoidalni kalem
Za helikoidalni kalem (primar i sekundar TT), za H>0,2D,
sa greškom do 1% je:
D 2 ( m) 10 D 2 (m)
L( µH ) ≈ N 2 = N2
H (m) + 0,45D (m) 10 H (m) + 4,5 D(m)
Helikoidalni kalem
- Spiralni kalem
D 2 ( m) 10 D 2 (m)
L( µH ) ≈ N 2 = N2
1,1B(m) + 0,4 D(m) 11B(m) + 4 D (m)
Spiralni kalem
- Višeslojni spiralni kalem

8 D 2 (m)
L( µH ) = N 2
9 H (m) + 3D (m) + 10 B(m)

Višeslojni spiralni kalem
- Konusni kalem
Induktivnost ovog kalema se posmatra preko helikoidalne i spiralne komponente.
D 2 ( m)
L H (µH ) = N 2
H (m) + 0,45D(m)
D 2 ( m)
LS (µH ) = N 2
1,1B (m) + 0,4 D (m)

L= [L H sin(α )]2 + [LS cos(α )]2 Konusni kalem
LH helikoidalna induktivnost kalema

LS spiralna induktivnost kalema
18
2.3. Primarni kondenzator

Primarni kondenzator vezan je u sekundarno kolo mrežnog transformatora na red
sa primarnim namotom Teslinog transformatora. Kapacitivnost ovog kondenzatora
treba da bude tolika da obezbedi frekvenciju primarnog kola približno jednaku
frekvenciji sekundarnog kola (f1≈f2).
Za poznatu induktivnost primara Teslinog transformatora i frekvenciju
sekundarnog kola se može izračunati kolika treba da bude kapacitivnost C1.
1
C1 =
(2πf 2 )2 L1
Na primer za L1=63 µH i f2=100 kHz potrebna je kapacitivnost od oko C1=0,1 µF.
Kapacitivnost sekundara za ovakav kalem je oko 30 pF. Odnos kapacitivnosti je oko
C1/C2=3300. Povećanja napona ovakvog kalema iznosi oko 57 puta. Sa početnim
naponom kondenzatora od oko 10 kV na sekundaru bi se dostigao napon od oko
550kV.
Sekundarno kolo odreñuje frekvenciju a kapacitivnošću primarnog kondenzatora i
induktivnošću primara Teslinog transformatora podešava se frekvencija primarnog
kola. Tipične vrednosti kapacitivnosti primarnog kondenzatora su reda nanofarada do
nekoliko stotina nanofarada. To su male kapacitivnosti ali naponi na njima mogu biti
i nekoliko desetina kilovolti. Ovakvi kondenzatori se mogu kupiti gotovi ili napraviti
od manjih jedinica redno-peralelnim vezama. Pri izboru mora se voditi računa da to
budu polipropilenski kondenzatori za visoke napone i jake struje. Takvi su na primer
tipovi FKP1 ili MKP10 proizvoñača WIMA. Radi ujednačenije raspodele napona kod
redne veze treba paralelno sa pojedinačnim kondenzatorima postaviti i visokoomske
otpornike. Na sl. 2.3. prikazana su dva kondenzatora za primar TT. Prvi je sastavljen
od 30 redno vezanih kondenzatora kapacitivnosti po 0,3 µF, i dc napona od 1200 V
koji se koriste za indukcione rešoe. Ukupna kapacitivnost redne veze je 10 nF a
napon dc 36 kV (cena oko 30E - AliExpress). Drugi je standardni kondenzator
kapacitivnosti 35 nF i jednosmernog napona 35 kV (cena oko 25 eura - AliExpress).
Visokonaponski kondenzator za primar
može se napraviti i od prozorskog stakla i
ploča od aluminijumske folije. Proračun
njihove kapacitivnosti (ili dimenzija) je
veoma jednostavan. Kapacitivnost
kondenzatora sa n aluminijumskih ploča
površine SAl i debljine stakla d je:
C (nF ) ≈ 25
(n − 1)S Al (m 2 )
1
d (mm)
Za poznate dimenzije i debljine staklenih
Sl. 2.3. Kondenzatori za primar TT ploča lako se nalazi njihov broj.
19
2.4. Iskrište (varničar)

Uloga iskrišta je da zatvara primarno rezonantno kolo Teslinog transformatora
kako bi se u njemu pojavile oscilacije. Postoje obrtna i statička iskrišta.
Obrtno iskrište se sastoji od nekoliko nepokretnih i pokretnih kontakata obično
od mesinga. Mogu biti jednostruka i višestruka. Kod višestrukih, luk se deli na više
kraćih lukova i time se smanjuje njihovo ukupno zagrevanje. I pored toga zagrevanje
kontakata (nepokretnih) je veoma veliko i potrebno im je obezbediti dobro
produvavanje. Pokretni kontakti se obično pokreću pomoću elektromotora a izbor
njegove brzine vrši se tako da se dobiju najbolje varnice. Motor može biti univerzalni
a regulacija brzine se vršu regulacijom napona. Trajanje varnice treba da bude dve do
tri vremenske konstante primarnog rezonantnog kola. Duže trajanje nepotrebno
opterećuje mrežni transformator.
Najbolji trenutak za zatvaranje
primarnog kola je kada je napon na
kondenzatoru najveći. Sinhronizovan rad
varničara sa mrežom dobija se pogonom
pokretnih kontakata sinhronim motorom.
Broj pokretnih kontakata treba da bude
jednak broju polova sinhronog motora. To
znači da za dvopolni motor (brzina
obrtanja 3000 o/min) treba da bude dva
pokretna kontakata. Ploča sa nepokretnim
Sl. 2.4-1. Obrtno iskrište kontaktima treba da ima mogućnost
zaokretanja za ugao ± 90 električnih
stepeni. Razmak izmeñu pokretnih kontakata (ili prečnik ploče sa rotacionim
kontaktima) treba da bude dovoljan da se luk ne razvlači previše. Razmak izmeñu
pokretnih i nepokretnih kontakata (vazdušni zazor) treba da je što manji ali takav da
se obezbedi siguran prolaz pokretnih kontakata bez direktnog dodira. Poželjno je da
postoji mogućnost finog podešavanja ovog zazora jer se kontakti pod dejstvom luka
oštećuju i potrebno je njihova povremena obrada (šmirglanje ili turpijanje) posle čega
sledi i novo podešavanje zazora. Za
najmanje modele umesto obrtnog može da
se koristi vibraciono iskrište. U njegovo
objašnjenje se neće ulaziti.
Statičko iskrište nema pokretnih
delova. Ono je pogodno kada se
kondenzator puni iz strujnog izvora. To
može biti na primer tranzistorski DC/DC
pretvarač (boost, flyback itd.). Takoñe
može da se koristi naponska kaskada
kojom se lako dobija napon na
Sl. 2.4-2. Statičko iskrište kondenzatoru do oko 20 kV. Primarni
20
kondenzator se puni iz strujnog izvora i njegov napon raste odreñenom brzinom.

Kada se dostigne napon proboja na iskrištu kondenzator se brzo isprazni kroz
prigušene oscilacije primara. Napon primarnog kondenzatora brzo pada na nisku
vrednost i luk na iskrištu se ugasi. Ako je novo podizanje napona sporije od vremena
potrebnog da se prostor u iskrištu dejonizuje počinje novo punjenje kondenzatora,
novo pražnjenje i proces se ponavlja na isti način.
Statička iskrišta primenjuju se kod manjih modela Teslinog transformatora.
Solid state Umesto varničara sve se češće primenjuju savremene poluprovodničke
komponente (tiristori tranzistori, MOSFET, IGBT itd) i tako je nastao novi koncept
napajanja Teslinog transformatora “solid state“. Najednostavniji način je da se
varničar zameni poluprovodničkim prekidačem. Ovde se postiže preciznija kontrola
rada Teslin transformator. Amplitudnom modulacijom ulaunog napona (primarnog
kondenzatora) menja se i napon sekundara. Na ovaj način dobija se Teslin
transformator koji ”svira“.
2.5. Sekundar Teslinog transformatora
Sekundarni kalem je najosetljiviji i najsloženiji element
Teslinog tranasformatora, kako za konstrukciju tako i za izradu.
On se sastoji od izolacionog kalemskog tela i velikog broja
navojaka tanke žice. Najčešće se postavlja vertikalno i njegova
visina je nekoliko puta veća od prečnika. Donji izvod namota je
uzemljen a gornji se završava kapacitivnom elektrodom i na
njoj se dobija visoki napon – izlazni napon Teslinog
transformatora.
Od sekundarnog kalema se očekuje da razvije što veći
napon. To podrazumeva da je namotan na telu od kvalitetnog
izolacionog materijala. U praksi se za kalemsko telo najčešće
koriste PVC odvodne vodovodne (kanalizacione) cevi. Razlog
je da su jeftine i postoji veliki izbor prečnika i dužina. Njegove
osnovne geometrijske dimenzije su visina (H2) i prečnik (D2)
kalema.
Zbog velike dužine žice od koje je namotan, kod
sekundarnog kalema dolazi do izražaja i raspodeljenost
parametara. Pri takvom posmatranju on se ponaša kao četvrt
talasna antena. To znači da dužina žice (xCu) treba da bude
jednaka četvrtini talasne dužine (λ) rezonantnih oscilacija. Ako
se uzme da je brzina prostiranja električnog impulsa kroz kalem
jednaka brzini svetlosti (c) dobija se:
λ c
xCu = =
4 4 f2
Sl. 2.5-1. Sekundarni
kalem TT
21
Ovo može biti jedan od parametara kome se teži

pri konstrukciji sekundarnog kalema. Prema njemu
dalje treba odabrati: prečnik žice, broj navojaka,
dužinu i prečnik kalema i dimenzije kapacitivnog
završetka sekundarnog kalema. Uslov je da se za
izračunatu dužini žice dobije odgovara dobije
odgovarajuća frekvencija. Sve ovo nije lako uklopiti,
pa će daljnji proračun zanemariti gornji uslov (λ/4).
Najvažnije električne karakteristike sekundarnog
Sl. 2.4-2. Statičko iskrište kalema su induktivnost, kapacitivnost i aktivna
optornost. One odreñuju njegovu rezonantnu
frekvenciju.
Induktivnost sekundara
Visina cevi (H) je znatno veća od njenog prečnika (D). Preporučuje se vrednost
H/D ≈5. Za razliku od primara on ima veoma veliki broj navojaka tanke žice.
Za njegovu induktivnost preporučuje se formula:
D22 (m) 2
2 D2 ( m)
L2 ( µH ) = 10 N 2
≈ 0,9 N
4,5 D2 (m) + 10 H 2 (m)
2
H 2 ( m)
Ona se može pisati i u obliku:
2
 D ( m) 
L ≈ 0,712 H (m) 
 d Cu ( mm) 
D2 prečnik sekundarnog kalema (m)
H2 visina sekundarnog kalema (m)
Tipične vrednosti ove induktivnosti su za male kalemove nekoliko desetina mH, za
srednje oko 0,1 H a za najveće do oko henrija.
Aktivna otpornost
Sledeći važan parametar je aktivna otpornost sekundara Teslinog transformatora.
Aktivna otpornost kalema za jednosmernu struju (dc) u hladnom stanju je:
l NDπ 3,14 ND ND (m)
Rdc = ρ =ρ 2
= 0,0175 2
= 0,07
S Cu 0,785 pd Cu 0,785 pd Cu pd Cu2 (mm)
Ako se uzmu u obzir izolacija žice i slučajni razmaci navojaka pri motanju može se
računati broj navojaka kao:
H ( m)
N = 870
pd Cu ( mm)
Sa ovim je:
22
H ( m) D ( m ) H ( m ) D ( m)
Rdc = 0,07 ⋅ 870 2 3
= 61 2 3
p d Cu (mm) p d Cu ( mm)
p broj paralelnih žica od kojih je namotan sekundarni kalem
Na visokim frekvenciji se pojavljuje skin efekat tako da struja ide po površini
provodnika. Za prav (nenamotan) provodnik dubina prodiranja struje je:
ρ
δ=
µπf
Za bakar na 200C, izraz se svodi na:
66
δ (mm) =
f ( Hz )
Ili
Sl. 2.5-2. Dubine prodiranja struje u
2,1
bakar i aluminijum δ (mm) =
f (kHz)
Na primer na frekvenciji od 100 kHz struja u provodniku kružnog preseka
skoncentrisana je u površinskom sloju (prstenu) debljine oko 0,21 mm.
Na sl. 2.5-2 prikazan je dijagram dubine prodiranja struje u bakar i aluminijum.
Kada se provodnik namota u obluku cilindričnog namotaja, pojavljuje se i efekat
blizine. Sada se struja koncentriše na unutrašnju stranu cilindra. U radu kalem zrači
energiju u okolni prostor. Ta energija za kalem predstavlja gubitak i odražava se kao
povećanje aktivne otpornosti sekundarnog namotaja. Taj deo snage ne zagreva kalem
ali povećava opterećenje pretvarača.
Aktivna otpornost na naizmeničnu stuju je rezultat svih ovih pojava.
Eksperimentalni rezultati ovog autora ukazuju da je veličina otpornosti približno
kao da struja prolazi kroz presek provodnika od oko 0,85dCuδ. Sa ovim otpornost za
naizmeničnu struju je:
D2 H 2 ( m) H 2 ( m) D2 (m)
Rac = 27,5 f (kHz ) = 0,87 f
p 2 d Cu
2
(mm) p 2 d Cu
2
( mm)
Za geometrijski slične kalemove može se uzeti približno:
Rac ≈ 0,45 Rdc d Cu (mm) f ( kHz )
Na frekvenciji od 100 kHz izraz postaje:
H ( m) D ( m)
Rac ≈ 275
p 2 d Cu
2
(mm)
Na frekvenciji od 100 kHz odnos otpornosti je:
23
Rac
= 4,5d Cu ( mm)
Rdc
Na primer sa žicom prečnika dCu=0,5 mm i f=100 kHz ovaj odnos je:
Rac
= 2,25
Rdc
To znači da je presek provodnika iskorišćen polovično. Iz ovoga proizilazi ideja da
se ovaj kalem mota od više paralelnih žica manjeg prečnika. Ako je prečnik približno
jednak (ili nešto veći) dubini prodiranja (δ) može se očekivati njegovo potpuno
iskorišćenje i aktivna otpornost približno jednaka kao pri jednosmernoj struji.
Dobitak je značajna ušteda na količini bakra ali je motanje nešto komlikovanije.
U slučaju našeg kalema to bi moglo da se uradi sa dva provodnika prečnika po
0,25 mm. Sa ovim bi se postigla ušteda u količini bakra od oko 50 %.
Aktivna otpornost sekundarnog kalema za rezonantnu frekvenciju može da se
izmeri. Sekundarni kalem treba da se napaja u kontinualnom režimu pravougaonim
naponom rezonantne frekvencije. Pri tome struja je praktično čisto sinusoidalna.
Energetsko kolo pretvarača treba napajati iz posebnog ipravljača jednosmernim
naponom Udc i pri tome postiže struja Idc. Izlazni napon pretvarača je pravougaonog
oblika sa visinom napona približno Udc– 3V. Ovde je uzeto da pad napona na
izlaznim tranzistorima pretvarača iznosi 3 V.
Kod pravougaonog napona (UDC) amplituda njegovog osnovnog harmonika
(UAC,MAX):
U DC ≈ 1,27(U DC − 3)
4
U ' AC , MAX =
π
Veza izmeñu srednje (IDC) i maksimalne (I’AC,MAX) vrednosti struje sinusoidalnog
oblika.
π
I ' AC , MAX = I DC ≈ 1,57 I DC
2
Uz prenosni odnos izlaznog transformatora pretvarača ntr, aktivna otpornost za
rezonantnu frekvenciju je:
(nTR )2 = AC , MAX (nTR )2 = 8 ⋅ (U2DC − 3) (nTR )2

U KALEMA U " AC U ' AC U'
RREZ . = = =
I KALEMA I " AC I ' AC I ' AC , MAX π I DC
1,27 ⋅ (U DC − 3)
RREZ . ≈ (nTR )2 = 0,81 (U DC − 3) (nTR )2
1,57 ⋅ I DC I DC
Zbog velike snage u kontinualnom režimu rada i jakog zagrevanja izlaznih
tranzistora pretvarača, ovo merenje se mora vršiti pri sniženom naponu. Kod tipskih
TK ovog autora taj napon je reda 50 V, pri čemu se obija struja reda 2 A.
24
2.6. Kapacitivni završetak sekundarnog kalema

Kapacitivnost sekundarnog kalema
sastoji se iz tri dela. Prvi je kapacitivnost
samog kalema, drugi je kapacitivnost
njegove gornje (terminalne) elektrode i
treći meñuzavojna kapacitivnost.
Sekundarni namot Teslinog
transformatora ima velike dimenzije i
njegova sopstvena kapacitivnost prema
okolini nije zanemariva. Ona je rada
veličine kapacitivnosti njegove gornjr
elektrode.
Kapacitivnost sekundarnog kalema je
Sl. 2.6-1. Kapacitivni završetak TT - torus
približno (Medhurst - ova formula):
C k ( pF ) = 10,1H k (m) + 31Dk ( m) ≈ 10,1H k (m) + 6,2 H k (m) ≈ 16,3H k (m)
za H2/D2 = 1 ...8
Za neku srednju vrednost D/H≈5 ova kapacitivnost je:
C k ( pF ) ≈ 16,3H k (m) ≈ 82 Dk ( m)
Kapacitivnost gornje (terminalne) elektrode zavisi od njenog oblika. Ona se obično
pravi u obliku torusa ili kugle.
Kapacitivnost torusa je:
Ct ( pF ) = 37 DT (m) + 23d T (m) - - - - za d t /D t ≥ 0,25
Sl. 2.6-2. Torusna
elektroda Ako se uvaži geometrijska sličnost i uzme Dt≈2D i dt≈0,8D
dobija se približan izraz:
Ct ( pF ) = 110 Dk (m) - - - - za d t /D t ≥ 0,25
Kapacitivnost kugle prečnika Dkug. je:
C kug . ( pF ) = 27,8Dkug . (m)
Prema literaturi, ekvivalentna kapacitivnost se računa kao:
C E ≈ 0,75(C 2, kal + Ct )
Koeficijent 0,75 se uzima iz razloga što se deo struje zatvara
lokalno kroz meñuzavojne (parazitne) kapacitivnosti i
raspodeljene kapacitivnosti prema okolini.
Sa ovim ekvivalentne vrednosti kapacitivnosti kreću se oko:
C E ( pF ) ≈ 0,75(C 2, kal + Ctor ) ≈ 140 D (m)
Sl. 2.6-3. Parazitna Iz iskustva autora kapacitivnosti kalema su približno:
kapacitivnost kalema
25
C Kal ( pF ) ≈ 90 D( m)
CTorusa ( pF ) ≈ 80 D (m)
C E ( pF ) ≈ 170 D( m)
Ovo su kapacitivnosti koje se dobijaju iz rezonantnih frekvencija kalema bez
torusa i sa torusom. Dakle za njih ne treba primenjivati nikakav koeficijent.
Pri postavljanju gornje elektrode potrebno je ostaviti dovoljno prostora za prolaz
magnetnog fluksa. Ako se očekuje prolaz fluksa i kroz torus onda on mora biti
prorezan kako ne bi pravio kratak spoj i prigušivao oscilacije sekundarnog namotaja.
Na Sl. 2.6-4. prikazana je jedna lepa konstrukcija Teslinog transformatora.
(http://nikolatesla-inventor.com/INVENTIONS/index.html).
Sl. 4.6-4. Teslin transformator [9]
26
3. Teslin transformator – analiza rada
3. TESLIN TRANSFORMATOR – ANALIZA RADA

3.1. Princip rada
Teslin transformator se sastoji od dva magnetno spregnuta kalema koji imaju
približno jednake rezonantne frekvencije. Propuštanjem struje kroz primar u
sekundaru se indukuje napon. Oba kola su oscilatorna i u njima se vrši razmena
energije izmeñu njihovih kapacitivnosti i induktivnosti, kao i meñusobno.
Pre detaljnije analize može se sprovesti približna analiza na osnovu kretanja
energija primarnog i sekundarnog kola. Pri tome se uvodi pretpostavka da se radi o
kolima bez gubitaka.
Primarni namot se sastoji od malog broja navojaka provodnika velikog poprečnog
preseka. U kolu ovog kalema nalaze se još primarni kondenzator i varničar. Pri
oscilovanju ovom kolu protiče veoma velika struja. Ovo kolo je normalno otvoreno.
Punjenje primarnog kondenzatora vrši se prema sl. 3.1 iz odgovarajućeg mrežnog
transformatora naponom više kV.
Sl. 3.1. Teslin transformator – osnovne šeme

Kada je napon na kondenzatoru dovoljno veliki dolazi do preskoka na kontaktima
varničara. U tom trenutku primarno rezonantno kolo se preko varničara zatvara i
počinju oscilacije. Energija akumulisana u primarnom kondenzatoru neposredno pre
pojave varnice je:
1
WC1 = C1U C21
2
Energija iz kondenzatora se predaje kalemu primara i ovo kolo počinje da osciluje.
Napon kondenzatora se smanjuje a struja kalema povećava. Kada se kondenzator
potpuno isprazni struja kalema je maksimalna. Sada se početna energija iz
kondenzatora nalazi u kalemu.
1
WC1 = WL1 = L1 I L21
2
U tom trenutku struja primara je maksimalna i iznosi:
2WC1 C
I L1 = = U C1 1
L1 L1
27
Veličina ove struje može da bude i reda kA. Vrednosti napona do 20 kV i struje
reda kA su još nedostižne za poluprovodnike tako da se za najveće snage i dalje mora
koristiti iskrište.
U kolu bez gubitaka oscilacije bi bile neprigušene što znači da bi svi naponi i struje
imali konstantnu amplitudu. Energija u kolu bi bila konstantna.
Posle toga kalem vraća energiju kondenzatoru i proces se dalje nastavlja
oscilatorno. Kad ne bi bilo magnetne sprege izmeñu primara i sekundara, frekvencija
oscilacija primara bi bila:
1
f1 =
2π L1C1
Zbog postojanja magnetne sprege izmeñu primara i sekundara tokom oscilacija deo
energije iz kola primara se predaje sekundaru. Zbog toga se amplituda oscilacija
(napona i struje) primara smanjuje a počinju da rastu oscilacije u sekundaru.
Kad ne bi bilo magnetne sprege izmeñu primara i sekundara, sopstvena frekvencija
oscilacija sekundara bi bila:
1
f2 =
2π L2 C2
Kada postoji magnetna sprega vrši se razmena energije sa primarom i rezonantna
frekvencija se malo menja.
Posebno dobro prenošenje energije sa primara na sekundar ima se ako su njihove
frekvencije meñusobno jednake.
Iz uslova jednakosti rezonantnih frekvencija primara i sekundara dobija se:
f1 = f 2 odnosno ω1 = ω 2 , odnosno L1C1 = L2 C2
Oscilacije u sekundaru kreću sa početkom oscilacija na primaru (pojavom varnice
na varničaru). Primarno kolo se tada zatvara i u primaru počinju jake oscilacije. Sa
vremenom napon i struja primarnog oscilatornog kola se smanjuju a povećavaju se u
sekundarnom kolu. Kada se sva energija primarnog kola preda sekundarnom,
primarna struja pada na nulu i varnica na iskrištu se za trenutak gasi. Posle toga kreće
vraćanje energije iz sekundara u primar. Sada su uslovi za njeno paljenje daleko teži
jer sada napon na varničaru postepeno raste a vazduh izmeñu kontakata se delimično
ohladio. Ako se vazduh dovoljno oporavio (dejonizovao) neće doći do ponovnog
paljena varnice. Pri konstrukciji TT i varničara teži se ovome.
Ako se varnica na varničaru ugasila kida se magnetna sprega i tada oscilacije
ostaju u sekundaru TT. Tokom ovih oscilacija energija se prebacuje iz induktivnosti u
kapacitivnosti sekundara i obrnuto. Kad se sva energija sekundarnog kola nalazi u
kapacitivnosti sekundara C2, napon je tada maksimalan (UC2,MAX).
1
WC 2 ,MAX = C2U C2 2 ,MAX
2
28
Pod pretpostavkom da nema gubitaka energije u sekundarnom kolu mora biti

jednaka početnoj energiji kojom je napunjen primarni kondenzator.
1 1
WC1 = WC 2 , odnosno C1U C21 = C2U C2 2, MAX
2 2
Tako se dobija da je:
C1
U C 2, MAX = U C1
C2
Ovo je osnovna formula na kojoj se zasniva dobijanje visokog napona. Energija iz
primarnog kondenzatora kapacitivnosti C1 i napona U1 prenosi se u sekundarni
kondenzator kapacitivnosti C2. Kapacitivnost C2 je daleko manji od C1 i tako se uz
istu energiju na njemu dobija znatno veći napon. Odavde proizilazi da capacitivnost
C2 treba da bude što manja. Najmanja vrednost je kad je na vrhu kalema samo kraj
bakarne žice od koga je on namotan. Tada se ima samo sopstvena kapacitivnost
kalema. Meñutim na takvom kalemu bi se na vrhu pojavio električni proboj već pri
vrlo niskom naponu. Zbog toga se vrh završava elektrodom oblika kugle ili torusa.
Ovim se polje na vrhu homogenizuje i kalem može da razvije viši napon. U praksi
odnos kapacitivnosti C1/ C2 može da bude i do 10000, što daje povećanje napona od
oko 100 puta. U ovom slučaju sa početnim naponom primarnog kondenzatora od 10
kV napon na sekundaru bi dostigao 1 MV.
Tokom oscilacija sekundarnog kola, u trenutku kad napon kondenzatora padne na
nulu sva energija je prešla u induktivnost sekundara.
1
WC 2 = WL 2 =
L2 I L22,MAX
2
U tom trenutku struja sekundara je maksimalna i iznosi:
2WC 2
I L 2,MAX =
L1
Ako nema gubitaka sva energija iz primara je prešla u sekundar pa je:
WC1 = WL1 = WC 2 = WL 2
Iz ovoga sledi da je napon na kapacitivnosti sekundara Teslinog transformatora:
L2
U C 2,MAX = U C1,MAX = U TT ,MAX
L1
Napon UC2 je napon sekundara Teslinog transformatora (UTT).
Kolo sekundara sastoji se od sekundarnog kalema veoma velike induktivnosti i
elektrode male kapacitivnosti na vrhu. Njegovu rezonantnu frekvenciju odreñuje
induktivnost kalema i ekvivalentna kapacitivnost. Ova kapacitivnost se sastoji od
kapacitivnosti samog i kapacitivnosti elektrode na vrhu kalema.
29
Prema gornjem izrazu, da bi se dobio što viši napon na sekundaru potrebno je da je

njegova induktivnost što veća i kapacitivnost što manja u odnosu na primarno kolo. U
praksi njihovi odnosi mogu biti više hiljada, što daje povećanja napona od više
desetina puta (i do stotinu puta). Tako sa početnim naponom reda 10 kV može se
postići sekundarni napon od oko 1 MV. U praksi primarni naponi idu do oko 20 kV.
U realnim uslovima postoje gubici energije i amplituda oscilacija se smanjuje.
3.2. Analiza rada Teslinog transformatora
Preciznija analiza rada Teslinog transformatora vrši se rešavanjem jednačina kola
prema Kirhofovim zakonima. Ova analiza svodi se na rad dva spregnuta kalema (sl.
3.2.1). Situacija se komplikuje ako se zna da sekundarni namot ima veoma veliku
dužinu žice i da se ponaša kao element sa raspodeljenim parametrima. U njemu se
odvija i talasni proces i on se ponaša kao antena. Sve ove aspekte teško je uzeti u
analizu. Približna analiza se radi uz zanemarenje raspodeljenih parametara
sekundarnog kalema.
Kada kola nisu magnetno spregnuta svako ima svoju sopstvenu frekvenciju i to:
1 1
f1 = i f2 =
2π L1C1 2π L2 C2
Kada postoji sprega izmeñu kola (M) za
zatvoreno kolo primara (preko varnice),
jednačine kola pri su:
di1 1 di
R1i1 + L1 + ∫ i1dt + M 2 = 0
dt C1 dt
di2 1 di
Sl. 3.2.1. Ekvivalentna šema Teslinog
R2 i2 + L2 +
dt C 2 ∫ i2 dt + M 1 = 0
dt
transformatora
Struje kola mogu se izraziti preko napona
kondenzatora kao:
dq1 du dq2 du
i1 = = C1 C1 i i2 = = C2 C 2
dt dt dt dt
Ako se umesto trenutnih struja uvedu trenutna naponi na kapacitivnostima (uC1 i
uC2) jednačine postaju:
d 2 uC1 duC1 d 2 uC 2
L1C1 + R1C1 + uC1 + MC2 =0
dt 2 dt dt 2
d 2 uC 2 duC 2 d 2 uC1
L2 C 2 + R2 C2 + uC 2 + MC2 =0
dt 2 dt dt 2
U početnom trenutku (neposredno pre pojave varnice na iskrištu) postoji samo
napon (UC1) primarnog kondenzatora, tako da su početni uslovi:
30
duC1 duC 2
uC1 (0) = U C1 , u C 2 (0) = 0, i1 (0)= C1 = 0 i2 (0) = C2 =0
dt t =0 dt t =0
U opštem slučaju ovaj sistem diferencijalnih jednačina nema analitičko rešenje.

Približno rešenje se može dobiti ako se zanemare omske otpornosti. Dalje
uprošćenje se postiže ako se uzme da su rezonantne frekvencije primara i sekundara
približno jednake (f1≈ f2). Tada se dobijaju rešenja:
  ω + ω 2, S   ω − ω 2, S 
uC1 = U C1 cos 1, S t  cos 1, S t 
  2   2 
2k L2 / L1   ω + ω 2, S   ω − ω 2, S 
uC 2 = − U C1 sin  1, S t  sin  1, S t 
(1 − T )2 + 4 k 2T   2   2 
Kružne frekvencije primara i sekundara su:
1+ T − (1 − T )2 + 4k 2T 1+ T + (1 − T )2 + 4k 2T
ω1, S = ω1 i ω 2, S = ω 2
2(1 − k 2 ) 2(1 − k 2 )
f12 L2C2 M
Gde je: T= 2 = i k=
f2 L1C1 L1 L2
Sl. 3.2.2.. Naponi kondenzatora primara i sekundara TT (bez prigušenja)

Kada su kola primara i sekundara podešena na približno jednake frekvencije
(ω1≈ω2≈ω) onda je T≈1 pa frekvencije spregnutih kalemova postaju:
ω  k ω  k
ω1, S = ≈ ω 1 −  i ω 2, S = ≈ ω 1 + 
1+ k  2 1− k  2
31
Dobijeni izrazi pokazuju da se frekvencija primara pri sprezi snižava a sekundara

povećava. Takoñe se vidi da što je koeficijent sprege manji rezonantne frekvencije
spregnutih kola bliže su sopstvenim rezonantnim frekvencijama. U idealnom slučaju
nulte magnetne sprege (k=0) neće doći do promene frekvencija ali ni do prenosa
energije sa primara na sekundar. Veličine koeficijenta sprege kreću se ispod 0,05. To
znači da je promena frekvencije ispod 2,5% od rezonantne.
Vremenski oblik trenutnih vrednosti napona kondenzatora primara i sekundara TT
prikazan je na sl. 3.2.2 (Christopher Gerekos, The Tesla coil). Pošto po pretpostavci,
kolo nema gubitke kroz oscilacije vrši se razmena energije primara i sekundara. U
početku amplitude naelektrisanja primara se smanjuju a sekundara povećavaju i tako
se energija primara predaje sekundaru. Posle toga proces je obrnut i energija se vraća
iz sekundara u primar. Pri tome se podrazumeva da luk na varničaru primarnog kola
još postoji. Pošto nema gubitaka (zanemarene omske otpornosti) ovaj proces se ne
prigušuje.
Izlazni napon na sekundaru Teslinog transformatora ima frekvenciju koja odgovara
srednjoj frekvenciji primara i sekundara. Napon je amplitudno modulisan naponom
čija je frekvencija jednaka razlici frekvencija primarnog i sekundarnog kola.
Za podešena kola napon sekundara je:
L2   ω + ω 2, S   ω − ω 2, S 
uC 2 = − U C1 sin 1, S t  sin 1, S t 
L1   2   2 
Ako su frekvencije primara i sekundara jednake (ω1,S=ω2,S=ω), drugi sinusni član
postaje jednak nuli.
L2
uC 2 = − U C1 sin ωt
L1
L2 C1
Za jednake frekvencije važi odnos: =
L1 C 2
Kad se isprazni energija primarnog kola i varnica ugasi. Prelazni proces je završen
i dalje sekundarno kolo osciluje svojom sopstvenom frekvencijom. Za kolo bez
gubitaka sekundarni napon je:
C1
u2 = − U C1 sin ω 2 t
C2
C1
Amplituda sekundarnog napona je: U 2, MAX = U C1
C2
32
Sl. 3.2.3. Naponi primara i sekundara TT (sa prigušenjem) sa trajanjem luka na iskrištu tokom
33
a) bez prigušenja u sekundaru b) sa prigušenjem u sekundaru

Sl. 3.2.4. Naponi primara i sekundara TT bez ponovnog paljenja luka na iskrištu
Sl. 3.2.5. Naponi primara i sekundara TT pri pražnjenju kapacitivnosti na sekundarnom kalemu
Odnos maksimalnog napona sekundara prema početnom naponu napunjenog

kondenzatora je:
U 2, MAX C1 L2
= =
U C1 C2 L1
Ovo je izraz koji izražava zakon održanja energije jer je početna pretpostavka da se
zanemaruju gubici.
34
U ovaj izraz mogu da se unesu geometrijske dimenzije (za induktivnosti).

Na primer za cilindrični oblik primara dobija se da je odnos amplituda sekundara i
primara (odnos transformacije) približno:
U 2, max L2 N 2 D2 4,5 D1 + 10 H 1 N 2 D2 4,5 D1 + 10 H 1
= = ≈
U C1 L1 N1 D1 4,5 D2 + 10 H 2 N1 D1 10,8 H 2
I za druge oblike primara mogu se dati slični izrazi.
Prenosni odnos napona kod klasičnog transformatora definisan je samo odnosom
brojeva navoja namota. Ovde on zavisi i od odnosa geometrijskih dimenzija.
Stvarno kolo ima i omske otpornosti i proces je prigušen. Jedno od najvećih
gubitaka energije je sam varničar. Napon na njemu je 20 do 30 V.
Za prigušeno kolo ne može se dati analitičko rešenje ali ono se može dobiti
simulacijom. Jedno takvo rešenje prikazano je na sl. 3.2.3. Ovde su prikazani naponi
primara i sekundara. Razlika rezonantnih frekvencija primara i sekundara su znatne,
perioda modulišućeg napona je kratka. Ovde luk ne stiže da se ugasi i posle njenog
prvog dolaska na nulu, već traje više perioda. Kada se luk ugasi postoje samo
oscilacije sekundarnog namota.
Ako je prilagoñenost frekvencija bolja, luk može da se ugasi već posle prvog pada
anvelope napona na nulu (sl. 3.2.4).
Ako doñe do pražnjenja kapacitivnosti C2 na sekundarnom kalemu njegov napon
trenutno padne na malu vrednost, varnica se ugasi i kolo nastavlja prigušene
oscilacije sa zaostalom energijom i kolu (sl. 3.2.5).
Uslovi za dobar rad su dosta strogi i svaka promena nekog od parametara utiče na
rad. Najveće promene se pojavljuju kod kapacitivnosti sekundarnog namota. Radi se
o kapacitivnosti reda nekoliko desetina pikofarada tako da svako približavanje ili
udaljavanje lica i stvari, kalemu utiče na ovu kapacitivnost.
35
3.3. Proračun Teslinog transformatora – osnovni elementi

Posle ovih teorijskih razmatranja moguće je preći na osnovne elemente proračuna
Teslinog transformatora.
Cilj izrade Teslinog transformatora je da se dobije odreñeni napon na sekundaru
transformatora (U2). Za njegovo napajanje potreban je na primarnoj strani izvor
napona U1. Dalje će biti prikazan približan proračun najvažnijih elemenata Teslinog
transformatora. Radi slikovitosti paralelno sa objašnjenjem ići će primer proračuna
TT za sekundarni napon od oko U2=1 MV.
- Proračun sekundarnog kalema TT
Visina sekundarnog napona definiše visinu sekundara. Visina sekundara
predstavlja razmak u kome ne treba da doñe do električnog proboja u vazduhu.
Najkraće rastojanje je duž samog kalema. Ovde se može govoriti o dva moguća
proboja i to su meñuzavojni proboj i ukupni proboj izmeñu krajeva kalema.
Meñuzavojni proboj - Najveći deo visine kalema ispunjen je bakrom žice
sekundara. Izmeñu dve susedne žice nalazi se dva sloja izolacije žice koja može da
izdrži napon od oko 1 kV. To znači da napon po navojku ne sme biti veći od 1000 V.
Ako se uzme i koeficijent sigurnosti onda taj napon ne treba da preñe 500 V.
Struja sekundarnog namotaja u impulsu može biti veoma velika u odnosu na
presek žice kojim je motan. Razlog je njeno kratko trajanje. Tako za kalem napona 1
MV može da se radi sa žicom prečnika oko 0,6 mm. Za niže napone ona može biti i
tanja. Opseg prečnika žice je relativno uzak i neće se mnogo pogrešiti ako se izabere
prema osećaju (uzme od oka).
Neka orijentacija može da bude da se sekundar mota sa oko 2000 navojaka. Ovo
može da važi do napona od oko 1 MV. Zbog velikog napona po navojku za napone
preko 1 MV bi trebalo motati žicu sa malim razmakom ili ići na veći broj navojaka.
Približni broj navojaka sekundara je:
H2
N 2 = 0,9
d2
H2 visina namotanog dela kalema sekundara.
d2 prečnik žice kalema sekundara.
Ovde je sa 10% uzeta debljina izolacije žice i nesavršenosti motanja.
Ukupni proboj – Najveći napon je izmeñu krajeva kalema. Zbog geometrije
električno polje nije homogeno i može doći do proboja u tom prostoru. Pogotovu je
kritična zona oko vrha kalema. Zbog zaštite od ovih proboja namota potrebna je
gornja elektroda odgovarajućeg oblika. Kod manjih modela ona može da bude oblika
kugle. Za snažnije modele kugla ne obezbeñuje dovoljnu homogenizaciju polja pa se
umesto kugle koristi torus. Pri postavljanju ove elektrode treba da se ostavi razmak
od kalema približno jednak prečniku kalema. Ovaj razmak je potreban da se obezbedi
nesmetano zatvaranje magnetnog fluksa sekundarnog kalema. U protivnom dolazi do
36
njegovog prigušenja vrtložnim strujama u elektrodi. Izvesno smanjenje prigušenja

postiže se prorezanom elektrodom (torus).
Na proboj znatno može da utiče i nečistoća ili vlažnost na zidovima kalema. Tada
može doći do unutrašnjih proboja koji se vide u obliku mreže linija ispod namota.
Sa aspekta proboja izmeñu krajeva kalema, može se uzeti da dužina (visina)
kalema treba da je veća od oko 1,5 m/MV. Tako je za kalem napona od 1 MV
najmanja visina kalema je H2=1,5 m. Kada je poznata visina kalema može se odrediti
prečnik kalema. Iz estetskih razloga uzima se obično da je prečnik kalema oko jedne
petine visine D2≈H2/5. Ovde bi to bilo oko D2=0,3 m.
Na kalem visine oko 1,5 m može se namotati oko N2=2700 navojaka žice prečnika
dCu=0,5mm.
Iz do sada izračunatih podataka može se izračunato induktivnost sekundara kao:
L2 ≈ 0,18 ⋅ 10 −6 N 2 D2 (m) = 0,39 H
Iz dimenzija sekundarnog kalema može se odrediti kapacitivnost samog kalema
približno kao;
C 2 E ( pF ) ≈ 140 D (m) = 42 pF
Za ovaj kalem rezonantna frekvencija bi bila oko 39 kHz.
Energija koja se akumulira u kapacitivnosti sekundarnog kalema je:
1
E2 = C 2 EU 22
2
Pri naponu od 1 MV energija u sekundarnom kolu je oko E2≈21 J.
Primer 2: Induktivnost kalema visine H2=1 m, prečnika D2=0,2 m, sa N2=1800
navojaka je oko L2=0,117 H.
Na primer za H2=1 m i D2 =0,2 m sa torusnom elektrodom prečnika 450/150 mm,
kapacitivnost je oko H2E=28 pF.
Sada se može izračunati rezonantna frekvencija sekundarnog kalema.
Za kalem koji razmatramo (H2=1 m, prečnika D2=0,2 m, sa N2=1800 navojaka je
oko L2=0,117 H, C2E=28 pF) frekvencija bi bila f2=88 kHz.
Sa ovim kalemom mogao bi da se postigne napon od oko 700 kV.
Za ovaj kalem pri naponu od oko 700 kV energija u sekundarnom kolu je E2≈7 J.
- Proračun parametara primarnog kalema TT
Kada ne bi bilo gubitaka u kolu sva početna energija primarnog kondenzatora
prelazi u sekundarni pa tako važi relacija:
1 1
C1U 12 = C2 EU 22
2 2
Primar treba da se napaja iz izvora napona kojim se puni primarni kondenzator.
Neka je taj napon U1. Za ovaj napon može se izračunati kapacitivnost primarnog
kondenzatora kao:
37
2
U 22 U 
C1 = C 2 E 2 = C2 E  2 
U1  U1 
Za TT iz našeg primera i početni napon kondenzatora od oko U1=15 kV dobija se
kapacitivnost primarnog kondenzatora od oko C1=0,28 µF. Ova vrednost se može
dobiti redno paralelnim vezama većeg broja kondenzatora. Dobro rešenje mogu da
budu kondenzatori tipa FKP1 – WIMA, MKP10 i slični.
Sada se može odrediti induktivnost primarnog kalema TT kao:
2
U 
L1 = L2  1 
U2 
Za naš kalem ova induktivnost bi bila oko L1=76 µH.
Sada se mogu odrediti dimenzije primarnog kalema. Usvojimo ravan (spiralni)
primarni kalem za koga je induktivnosti data izrazom:
10 D 2 (m)
L( µH ) = N 2
4 D(m) + 11B(m)
Primer: D1≈3B (B≈0,33D1) induktivnost je: Spiralni kalem
2
10 D
L1 ( µH ) = N12 = 1,3 ⋅ 10 −6 N12 D1
4 D + 11B
U sledećem koraku može se izračunati broj navojaka primara kao:
L1
N1 =
1,3 ⋅ 10 − 6 D1
Uzmimo da je za srednji poluprečnik primarnog kalema D1=0,6 m. Broj navojaka
primarnog kalema bi trebalo da bude oko N1=10. Širina namota je oko B≈0,2 m.
Dobijeni parametri su samo orijentacioni. Precizno podešenje rezonancije primara
mora se uraditi eksperimentalno. To se može uraditi ostavljanjem klizača na
spoljnjem izvodu primara i njegovim pomeranjem dok se ne dobije zadovoljavajuće
podešenje. Drugi način je dodavanje ili oduzimanje manjih kondenzatora na primaru.
Zbog postojanja gubitaka napon na sekundaru će se dobiti manji od polaznog.
Sekundar Teslinog transformatora može da se nadovezže na primar (sl. 3.3.). Pri
tome donji kraj (izvod) primara mora biti uzemljen. Kod ovakve sprege nije potrebna
nikakva magnetna sprega primara i sekundara. Energija se sa primara u sekundar
prenosi direktnom električnom vezom. Sada se više ne radi o Teslinom
transformatoru već o Teslinom kalemu. Primarno kolo ovde služi kao naponski
generator u rednom sekundarnom kolu. Ovo je detaljnije analizirano u poglavlju o
Teslinom kalemu.
Primarni kondenzator može da se napaja iz jednosmernog strujnog izvora. U tom
slučaju može da se primeni statičko iskrište. Dok traje varnica na iskrištu strujni izvor
38
kratko spojen što je za njega znači potpuno rasterećenje. Kada se varnica ugasila
napon na primarnom kondenzatoru je nula i počinje njegovo punjenje i ponovni rast
njegovog napona. Brzina podizanja njegovog napona treba da je manja od brzine
dejonizacije vazduha izmeñu kontakata varničara. Kada napon dostigne dovoljnu
vrednost dolazi do proboja i prosces se dalje ponavlja.
Napajanje iz jednosmernog strujnog
izvora je pogodno iz više razloga:
- Ovakav generator se može kao
univerzalan primeniti na svakom TT
sa varničarem. U zavisnosti od
snage strujnog izvora i izlaznog
napona je i frekvencija proboja
(varnica) na sekundaru.
- Jednostavna regulacija napona
sekundara, menjanjem razmaka
iskrišta.
- I najveća prednost je njegova
jednostavnost jer nema pokretnih
delova (motora, pokretnih kontakata
itd.).
- Rad ovakvog kola je veoma stabilan
Sl. 3.3. Teslin transformator – primarno kolo što daje ujednačenu snagu varnica i
napajano iz strujnog izvora
stabilnu frekvenciju varnica.
Jedna moguća konfiguracija je kao na sl. 3.3. Alternativna konfiguracija sa
zamenjenim mestima kondenzatora i varničara ovde nije dobra jer stvara na strujnom
izvoru visok naizmenični napon (napon kondenzatora). Pri visokom naponu obrnutog
polariteta na strujnom izvoru moglo bi doći do oštećenja elektronike.
Za duži rad potrebno je da se obezbedi dobro hlañenje iskrišta.
3.4. Primer proračuna - mali Teslin transformator (375/75 mm)
Kalem sekundara:
Prečnik kalema 75 mm, visina oko 375 mm. Neka je žica prečnika 0,25 mm, sa
lakom 0,28 mm.
Broj navojaka žice je N=1340
Induktivnost kalema je:
D 2 ( m) 2
2 D ( m) 2 0,075
2
L( µH ) = 10 N 2
= 10 N = 10 ⋅ 1340 = 24,5mH
4,5 D (m) + 10 H (m) 11H (m) 11 ⋅ 0,375
Ukupna kapacitivnost kalema sa torusom je oko:
C E ( pF ) ≈ 140 D( m) = 140 ⋅ 0,075 = 11 pF
Rezonantna frekvencija sekundara je: f2=306 kHz.
39
Cilj da se dobije napon na kalemu od oko 150 kV.

Napajanje primara sa naponom 5 kV.
Na primaru je potreban kondenzator:
2 2
U   150 
C1 ( pF ) = C 2  2  = 11  = 9,9nF ≈ 10nF
 U1   5 
Ovaj kondenzator se može dobiti od 10 kondenzatora po 100nF/2kV tipa FKP1,
MKP10, MMKP82, itd.
Induktivnost primara treba da je:
C2 11
L1 ( µH ) = L2 = 24,5 = 27 µH
C1 10000
Amplituda primarne struje je:
C1 10 −8
I1, MAX = U C1, MAH = 5000 = 96 A
L1 27 ⋅ 10 − 6
Posmatrajmo primar u tri varjante:
1. Za spiralni kalem sa D1=25 cm, D1=10 cm. Broj navojaka primara je:
4 D (m) + 11B (m) 4 ⋅ 0,25 + 11 ⋅ 0,1
N 2 = L( µH ) 2
= 27 = 9,7
D (m) 0,252
Ukupna dužina žice primara je oko 7,9 m.
2. Za višeslojni spiralni kalem sa D=25 cm, B1=H1=2 cm. Broj navojaka primara je:
L( µH ) 3D (m) + 19 B(m) 27 3 ⋅ 0,25 + 19 ⋅ 0,02
N= 2
= = 7,8 ≈ 8
8 D ( m) 8 0,25 2
Ukupna dužina žice primara je oko 6,2 m. Ovo je povoljnije.
3. Za višeslojni spiralni kalem sa D=16 cm, B1=H1=2 cm. Broj navojaka primara je:
L( µH ) 3D (m) + 19 B (m) 27 3 ⋅ 0,16 + 19 ⋅ 0,02
N= = = 11
8 D 2 ( m) 8 0,16 2
Ukupna dužina žice primara je oko 5,5 m. Ovo je najpovoljnije.
40
4. Teslin kalem – princip i analiza rada
4. TESLIN KALEM – PRINCIP I ANALIZA RADA

4.1. Princip rada
Sl. 4.1-1. Teslin transformator: osnovna verzija i sa dodatnim kalemom

Pored ova dva kalema (primarni i sekundarni) koja smo dosada razmatrali, Tesla je
uveo i dodatni kalem (extra coil – sl. 4.1-1.). On nije u magnetnoj sprezi sa
prethodnim kalemovima i njegov početak je vezan za visokonaponski kraj
sekundarnog namota. Sada Teslin transformator postaje pobuda za ovaj dodatni
kalem – Teslin kalem. Na drugom kraju ovog namota dobija se izuzetno visok napon.
Već i analiza rada sa dva spregnuta kalema je veoma složena. Uvoñenjem i trećeg
kalema ona postaje još složenija.
Meñutim, ovaj dodatni kalem (Teslin kalem) ne mora da se napaja iz Teslinog
transformatora. On može da se napaja iz bilo kog drugog
izvora odgovarajućeg napona. Idealno je da to bude izvor
koji može da menja frekvenciju tako da održava rezonansu
kalema. Uslov regulacije ovog kola je da su napon i struja u
fazi. To se relativno jednostavno postiže elektronskim
kolima.
Oblik tog napona kojim se napaja kalem ne mora da bude
sinusni jer ovo kolo deluje za struju kao jak filter propusnik
opsega učestanosti. Impedansa Teslinog kalema je najniža
za osnovnu frekvenciju a za ostale harmonike je daleko
veća. Zato je u struji dominantan osnovni harmonik struje.
Dalje će biti analiziran rad Teslinog kalema napajanog iz
elektronskog ureñaja (naponskog invertora velike snage)
koji na izlazu daje napon pravougaonog oblika (sl. 4.1-2.).
Kada se kalem napaja pravougaonim naponom,
pojavljuju se prigušene oscilacije izazvane rasipnom
Sl. 4.1-2. Teslin kalem induktivnošću izlaznog transformatora pretvarača i
napajan iz naponskog kapacitivnošću kabla za vezu pretvarača i Teslinog kalema.
invertora Njihova frekvencija je reda MHz. Amplituda struje ovih
41
oscilacija može se smanjiti dodavanjem prigušnice od nekoliko desetina

mikrohenrija.
Na ovaj način maksimalno je pojednostavljena cela konstrukcija i izbegnuta je
potreba za strogom sinhronizacijom rada primara i sekundara Teslinog
transformatora.
Elektronski ureñaj generiše signal frekvencije na kojoj su napon i struja kalema u
fazi, i tako održava savršenu rezonanciju. Zahvaljujući automatskom održavanju
rezonancije znatno je smanjen uticaj promena kapacitivnosti kalema i dobijen je
stabilan rad i pri vrlo bliskim rastojanjima čoveka od kalema.
4.2. Impulsni rad TK
Prvi kalemovi ovog autora bili su sa kontinualnim napajanjem kalema
rezonantnom frekvencijom. Nedostatak takvog rada je velika reaktivna snaga u kolu
što jako opterećuje izlazne tranzistore mosta i izlazni feritni transformator. Ovi
elemeti su se jako grejali i trebalo ih je intenzivno hladiti. Sa druge strane vizuelni i
zvučni efekti bili su veoma skromni. Kada doñe do proboja on se nastavlja sa znatno
sniženim naponom, slabog intenziteta i više liči na koronu. Zvuk je nalik na šuštanje.
Ovo nije ni približno radu stvarnog Teslinog transformatora jer on radi impulsno.
Prva rešenja impulsnog rada bila su nesinhronizovana sa mrežom. To je zahtevalo
jake elektrolitske kondenzatore za
filtriranje ispravljenog mrežnog napona
(330 V). Trajanje impulsa je moglo da se
menja u opsegu od oko 0,1 ms do oko 1,5
ms. Ovim je dobijen znatno bolji svetlosni i
zvučni efekat. Varnice su bile snažne,
kratkog trajanja i praćene jakim zvučnim
praskom. Veoma povoljno je i to što je sa
istim tranzistorima u izlazu i istim
intenzitetom hlañenja sada je moglo da se
radi sa višestruko većim strujama. Meñutim
zbog nesinhronog rada sa mrežnim
naponom snaga varnica je varirala.
Posle ove faze razvoja usledila su
rešenja sa sinronizovanim impulsima TK sa
mrežnim naponima. Oscilacije su se
odvijale odvijale u okolini vrhova mrežnog
napona (oko 330 V) i trajale od 0 do oko 1
ms (sl. 4.2-1). Na ovaj način dobijena je
dobra ujednačenost impulsa izlaznog
napona TK što je rezultiralo pravilnim i
ujednačenim zvukom. Sada je rad TK
mogao lepo da se snimi osciloskopom.
Sl. 4.2-1. Impulsni rad TK
42
Sl. 4.2-2. Električna šema TK sa regulacijom napona, za impulsni rad
43
Dobijena je još jedna povoljnost koja se sastoji u izostavljanju jakog elektrolitskog

kondenzatora za filtriranje mrežnog napona. Umesto njega stavljen je kondenzator
MKP tipa, kapacitivnosti oko 5 do 10 µF. Glavnu struju nosila je mreža a ovaj
kondenzator je obezbeñivao stabilan napon pri v-f oscilacijama. Na ovaj način
opterećenje tranzistora išlo je do njihovih krajnjih granica gledajući vršnu struju i
vršni napon a da se grejanje nije značajno povećalo. Ovako dobijeni dobri rezultati
omogućili su da se ide i na napajanje iz trofazne mreže. Korišćeno je napajanje
meñufaznim naponom (400 V) koji daje amplitudu posle ispravljanja od oko 560 V.
Sa tranzistorima u kućištu TO-247 postizane su maksimalne vrednosti struje od 50 A
što odgovara trenutnoj snazi od preko 25 kW. Sa ovakvim rešenjem postignuta je
amplituda izlaznog napona TK od oko 700 kV i varnice dužine preko 65 cm.
Dalje rasterećenje izlaznih tranzistora postignuto je smanjenjem frekvencije
impulsa. Konstruisan je delitelj kojim se može birati frekvencija impulsa u
skokovima i to: 100 Hz, 50 Hz, 25 Hz, 12,5 Hz i 6,25 Hz. Jedno takvo rešenje
prikazano je na sl. 6.2-2.
Prikaz rada kola za sinhronizaciju dat je u poglavlju 6.5.
4.3. Analiza rada Teslinog kalema
Teslin kalem se može posmatrati kao redno rezonantno kolo sastavljeno od R, L, C
elemenata (sl. 4.3-1). Zbog raspodeljenih kapacitivnosti i induktivnosti duž kalema,
nije potpuno tačno ako se radi sa skoncentrisanim parametrima. Ipak, očekuje se da
uticaj ovih efekata na struju i napon kalema ne prelazi više od 10 do 20 %.
Dalje će biti prikazana približna teorijska analiza rada Teslinog kalema. Posle
analize neki rezultati će biti provereni na konkretnom kalemu prečnika D2=0,2 m,
H2=0,91 m namotan žicom prečnika dCu=0,5 mm. Na kraju će biti dati uporedni
rezultati ove analize sa rezultatima simulacije ovog Teslinog kalema.
Posmatrajmo redno R, L, C kolo (sl. 4.3-1). napajano naponskim generatorom
napona u=u(t).
Za ovo kolo važi jednačina:
u R (t ) +u L (t ) +u C (t ) = u (t )
Odnosno:
di
L + uC + Ri = u
dt
Napon kondenzatora je:
dq du
Sl. 4.3-1. Redno rezonantno RLC kolo i= =C C
dt dt
Napon kalema prema zemlji jednak je naponu kapacitivnosti gornje elektrode
odnosno naponu uC. Zato je pogodno jednačinu izraziti preko ovog napona pa se
dobija:
44
d 2uC du
LC 2 + RC C + uC = U (t )
dt dt
Za nulte početne uslove struja i napona, u Laplasovom domenu jednačina je:
LCs 2U C ( s ) + RCsU C ( s ) + U C ( s ) = U ( s )
Upravljanje pretvaračem koncipirano tako da se polaritet njegovog napona menja
kada struja promeni smer. Na taj način struja kalema i napon pretvarača su u fazi.
Izlazni napon iz pretvarača je pravougaonog oblika. Negova veličina se dalje
podiže preko feritnog transformatora na potrebnu vrednost i takva dovodi na ulaz
Teslinog kalema. Neka je visina ovog (dovedenog) napona U1. Dovedeni napon se
može predstaviti kao zbir zakasnelih odskočnih napona na sledeći način.
u (t ) = U 1h(t ) − 2U 1h(t − T / 2) + 2U 1h(t − T ) − 2U 1h(t − 3T / 2) + 2U 1h(t − 2T )......
h(t) odskočna (Hevisajdova) funkcija
Laplasova transformacija napona kalema je:
U ( s) =
U1 U 1 −s T2
−2 e +2 e
U 1 −s 22T U 1 −s 32T
−2 e
(e s − 1)
+ ...... = U 1 2 s
2
s s s s s (e − 1)
Sa ovim jednačina kola u Laplasovom domenu važi:
LCs U C ( s ) + RCsU C ( s ) + U C ( s ) = U 1
2 (e − 1)
s 2
s (e − 1)
2s
Rešenje jednačine u Laplasovom domenu je:

(e − 1)
s 2
s (e − 1) U 1 (e s − 1) U 1 (e s − 1)
U1 2s 2
U C ( s) = = =
LCs 2 + RCs + 1 s (LCs 2 + RCs + C )(e 2 s − 1) s (LCs 2 + RCs + C )(e s + 1)
Za ovo rešenje u Laplasovom domenu ne postoji eksplicitna inverzna Laplasova
transformacija. To znači da ne postoji ni eksplicitno rešenje za struju i napon kola sa
slike – za opšti slučaj.
Zato ćemo pokušati naći rešenja za napon po manjim intervalima vremena.
Posmatrajmo sada napon generatora u trajanjima od po polovine periode (T/2).
Prvi interval 0<t>T/2
U ovom intervalu jednačina kola je:
d 2 uC du
LC 2
+ RC C + uC = U 1h(t )
dt dt
Ovo je nehomogena linearna diferencijalna jednačina drugog reda.
Karakteristična jednačina je:
45
LCs 2 + RCs + 1 = 0
Rešenja ove jednačine su:
R R2 1
s1, 2 = − ± 2
− = −α ± α 2 − ω02 = −α ± β
2L 4 L LC
Od predznaka diskriminante (β2) zavisi ponašanje kola. Za Teslin kalem je:
L
R << 2
C
Diskriminanta je negativna pa su rešenja karakteristične jednačine konjugovano
kompleksna.
s1, 2 = −α ± jω1
Ovde se mogu uvesti veličine:
R 1 L
α= , ω0 = , ω1 = ω02 − α 2 , Z C =
2L LC C
α koeficijent prigušenja
ω0 rezonantna kružna frekvencija kola bez gubitaka
ω1 rezonantna kružna frekvencija realnog kola
ZC karakteristična impedansa
Uvažavajući početne uslove rešenje jednačine je:
 ω 
uC1 (t ) = U 1 1 − 0 e −αt sin (ω1t − ψ )
 ω1 
ψ Fazni stav napona u odnosu na struju
ω1 π
ψ = arctg ≈
α 2
Tako da je napon:
 ω 
uC1 (t ) ≈ U 1 1 + 0 e −αt cos ω1t 
 ω1 
Struja kalema se dobija diferenciranjem napona kondenzatora:
duC U 1 −αt
i1 (t ) = C = e sin ω1t
dt ω1 L
Teži se da Teslin kalem ima što manje prigušenje (α) tako da su frekvencije ω0 i
ω1 veoma bliske.
Primer: kalem: L=103 mH, C=28 pF, R=200 Ω.
46
= 971 (s -1 )
R 200
α= =
2 L 2 ⋅ 0,103
Recipročna vrednost koeficijenta prigušenja (α) je vremenska konstanta (τ). U
ovom slučaju ona je:
1 2 L 2 ⋅ 0,103
τ= = = = 0,00103 (s) = 1,03 (ms)
α R 200
Rezonantna kružna frekvencija ω0 je:
1 1
ω0 = = = 588846,9 (rad/s)
LC 0,103 ⋅ 28 ⋅10 −12
ω
Odnosno frekvencija f0 je: f0 = = 93765,4 Hz
2π
Rezonantna kružna frekvencija ω1 je:
ω1 = 588846,87 2 −9712 = 588846,1 (rad/s)
ω
Odnosno frekvencija f1 je: f1 = = 93765,3 Hz
2π
Očigledno da se radi o veoma bliskim frekvencijama (ω0≈ω1) tako da se može
računati samo sa jednom frekvencijom (ω=ω0≈ω1).
Dobijene relacije odnose se samo za prvi interval odnosno pozitivnu poluperiodu
struje. Kada se potpuno zanemare gubici kola (α=0), ne postoji prigušenje izrazi se
svode na:
U1
uC1 (t ) ≈ U 1 − U 1 cos ωt i i1 (t ) ≈ sin ωt , za 0<t>T/2
ω1 L
Oblici struje i napona u ovom intervalu prikazani su na sl. 4.3-2.
Interval T/2<t>T (druga poluperioda)
Sada se naponu iz prvog intervala dodaje napon –2U1h(T/2).
U ovom intervalu jednačina kola je:
d 2uC
LC 2 + RC C + uC = U 1 [h(t ) − 2h(t − T / 2)]
du
dt dt
Analogno prvom intervalu sada se dobijaju napon kalema i struja:
uC 2 (t ) ≈ U 1 − U 1 cos ωt − 2(U 1 − U 1 cos ω (t − T / 2 ) = −U 1 − 3U 1 cos ωt
U1 2U 3U
i2 (t ) ≈ sin ωt − 1 sin ω (t − T / 2 ) = 1 sin ωt
ωL ωL ωL
47
Interval T<t>3T/2 (treća poluperioda)

U ovom intervalu jednačina kola je
d 2uC
LC 2 + RC C + uC = U1 [h(t ) − 2h(t − T / 2) + 2h(t − 2T / 2)]
du
dt dt
Novi odskočni napon povećaće amplitude napona i struje kalema za iste vrednosti
kao u prethodnom intervalu.
Već se vidi zakonitost tako da se odmah mogu pisati izrazi za napon i struju u
trećoj poluperiodi:
5U 1
uC 3 (t ) ≈ U 1 − 5U 1 cos ωt i i3 (t ) ≈ sin ωt
ωL
Proizvoljan interval (n-1)T/2<t>nT/2 (n-ta poluperioda)
u Analogno prethodnim izrazima, za n-tu
U1
T/2 T 3T/2 2T 5T/2 t poluperiodu mogu pisati izrazi za napon i struju:
-U1
uCn (t ) ≈ (− 1) U 1 − (2n − 1)U 1 cos ωt

n −1
10UI
UC
6UI
in (t ) ≈
(2n − 1)U1 sin ωt
ωL
2UI
U1 U1 U1 t
-U1 -U1 -U1

Iz dobijenih izraza se vidi da se amplitude
-4UI
napona i struja u svakoj novoj poluperiodi
-8UI povećavaju za istu vrednost, tako da je njihov
i 9Iπ/
rast linearan.
Kod napona se menja i srednja vrednost u
5Iπ/
polupirodi (±U1), tako što su za pozitivnu
Iπ/2
t poluperiodu pozitivne (+U1) a za negativnu (–
U1). Povećanje amplitude napona za jednu
-3Iπ/2
poluperiodu iznosi: ∆U = 2U 1 ,
-7Iπ/2 Ovo je linearan rast amplitude i napon kalema
može da se aproksimira približnim eksplicitnim
Sl. 4.3-2. Oblici struja i napona
izrazom:
∆U 2U U
u C (t ) ≈ − t cos ωt = − 1 t cos ωt = −4 1 t cos ωt
T /2 T /2 T
2U 1
Povećanja amplitude struje za jednu poluperiodu iznose: ∆I =
ωL
Ovo je linearan rast amplitude, i struja kalema može da se aproksimira približnim
eksplicitnim izrazom:
48
∆I 2U 1 2U
in (t ) ≈ t sin ωt = t sin ωt = 1 t sin ωt
T /2 2πfLT / 2 πL
Dobijeni oblici napona i struje prikazani su na sl. 4.3-2.
Sa vremenom ovakav napon i struja kalema bi neprestano rasli. Meñutim treba
imati na umu da su zanemareni gubici kola. Taj rast mora negde da se zaustavi – to će
biti stacionarno stanje.
Posmatrajmo sada stacionarno stanje. Struja kalema u stacionarnom stanju
odreñena je naponom osnovnog harmonika i omskom otpornošću kalema. Amplituda
napona osnovnog harmonika je 4U1/π. Sa ovim amplituda struje kalema u
stacionarnom stanju je:
4 U1
I ∞ , M (t ) =
π R
Amplituda napona na kapacitivnosti sekundarnog kalema (C2) u stacionarnom
stanju je proizvod amplitude struje i njene impedanse.
1 4 U1 1
U C∞ , M = I ∞ , M =
ωC 2 π R ωC 2
Ako se ima u vidu da je:
1
ωL ≈
ωC
Dobija se:
4 U1
U C∞ , M ≈ ωL
π R
Sa ovim su odreñene asimptote anvelopa za rast i stacionarno stanje napona i struje
kalema. Iz ovih vrednosti mogu se dati približni izrazi za trenutne vrednosti ovih
veličina.
Napon i struja kalema – približni izrazi
Početni linearni rast amplituda i konstantne stacionarne vrednosti napona i struja
mogu se aproksimirati eksponencijalnom funkcijom oblika:
uC ≈ A(1 − e −αt )
Sa ovim trenutne vrednosti napona i struja mogu se izraziti približno kao:
4 Lω
U 1 (1 − e −αt )cos ωt (
1 − e −αt )sin ωt
4 U1
uC ≈ − i≈
π R π R
Greška ovih izraza je takva da je po njima početak poluperiode manji a njen kraj
veći od stvarnog. Tako se za napon i struju dobijaju glatke krive koje imaju
jednoznačane izvode u svim tačkama. Meñutim kod stvarnih struja i napona to nije
slučaj. Stvarni oblici napona i struja su unutar jedne poluperiode delovi gotovo
49
idealne cosinusoide (napon) ili sinusoide (struja). To se lepo vidi na dijagramu struje
gde se kriva na granicama poluperioda lomi. Tako je po prirodi kod napona kalema
jer se napaja naponom pravougaonog oblika. Jedino je napon kapacitivnog završetka
kalema (kapacitivnosti C2) glatka kriva.
Analizirajmo dalje izraze za napon i struju kalema.
Izlazni napon Teslinog kalema je napon gornje elektrode kalema prema zemlji,
odnosno napon uC.
Na početku rezonantnog procesa eksponencijalni član se može linearizovati kao:
α2
e −αt
≈ 1 − αt + t 2 − ..... ,
2
odnosno:
α2
1− e −αt
≈ αt − t 2 + .....
2
Ako se uzme samo prvi član ovog reda, izrazi za napon i struju postaju:
Lω 4U
uC ≈ − U mαt cos ωt = − 1 t cos ωt
R T
4U 1 2U
i≈ t sin ωt = 1 t sin ωt
2πL πL
Ovo odgovara ranije izvedenim izrazima.
Ovi izrazi pokazuju da amplitude napona i struje u početku rastu linearno sa
vremenom. Rezultat simulacije našeg konkretnog kalema, za ovaj slučaj prikazan je
na sl. 4.3-7 i 4.3-8.
Napon kalema
Prema prethodnim izrazima amplitude napona pojavljuju se na završecima (ωt =π,
2π, 3π, 4π, ... nπ) celog broja polu-perioda (n) naponskog generatora:
nπ nT
t= =
ω 2
Sa ovim veličine amplituda prvih poluperioda napona su:
uC ≈ −
4U 1 4U nT
t cos ωt = − 1 (− 1)n = (− 1)n −1 2nU1
T T 2
Primer: za kalem sa L=103 mH, C=28 pF, R=200 Ω, f=95 kHz, napajan
pravougaonim naponom od oko U1=2000 V naponi tri prve poluperiode su:
U Cπ ≈ 2U m = 2 ⋅ 2000 = 4 kV
U C 2π ≈ −2 ⋅ 4 = −8 kV
U C 3π ≈ 3 ⋅ 4 = 12 kV
50
Napon n-te poluperiode je:

U Cnπ ≈ (− 1)
n −1
n ⋅ 4 kV
Tako bi amplituda napona stote poluperiode (t=525 µs) bila 400 kV. Ovo je ipak
deo u kome ne važi linearnost tako da je stvarna amplituda manja (311 kV). Zbog
nelinearnosti, posle velikog broja poluperioda treba uzeti u obzir prigušenje. Ako se
posmatraju samo amplitude one mogu biti ±, tako da se ima.
4 Lω
uC ≈ ± U 1 (1 − e −αt )
πR
Ilustracije radi, izračunaćemo napon našeg kalema još za nekoliko karakterističnih
tačaka (t=0,2 ms, 1, ms i 1,6 ms).
8 Lf   8 ⋅ 0,103 ⋅ 95000  
2000(1 − e ) = ±7828001 − e
Rt t
− −
−t ( ms )
UC ≈ ± U1 1 − e  = ±
2 L τ 
R   200  
 −
0, 2

U C max,0, 2 ms ≈ ±7831 − e , 03  = ±138,5 kV
1
 
 −
1


≈ ±7831 − e 1, 03 
U C max,1ms  = ±485,9 kV
 
 −
1, 6

U C max1,6 ms ≈ ±7801 − e ,03  = ±616,8 kV
1
 
Rezultati simulacije za ovaj kalem prikazani su u obliku dijagrama na sl. 4.3-3, do
3.3-8. Kao što se vidi, računske vrednosti se odlično slažu sa simulacijom.
Struja kalema
Videli smo da je struja kalema:
4U 1  −
t

i≈ 1 − e τ  sin ωt
πR  
Ova struja je u fazi sa naponom napajanja, tako da se rezonantno kolo ponaša kao
promenljivi otpornik čija otpornost se smanjuje sa vremenom.
Posle vremena t ova otpornost je:
4U 1 R
R (t ) = =
πI m −
R
t
1− e 2L
U stacionarnom stanju (t→∞) otpornost bi pala na aktivnu otpornost kalema R.

Za sve ovo vreme kalem prima energiju i nagomilava je u elektromagnetnom polju.
Amplitude struje su na sredinama poluperioda (ωt=π/2, 3π/2, 5π/2, ... (2n-1)π/2).
51
4U 1  − t 
R
4U  − t 
R
I Cnπ / 2 ≈ 1 − e 2 L  sin ωt = (− 1)n−1 m 1 − e 2 L 
πR   πR  
Za prvih nekoliko poluperioda struja je približno:
4U 1 4U R 2U
i≈ αt sin ωt = 1 t sin ωt = 1 t sin ωt
πR πR 2 L πL
Amplitude ove struje za n-tu poluperiodu su:
2U 1 (2n − 1)π (2n − 1)π = (− 1)n −1 2U1 (2n − 1) = ± (2n − 1)U1 = ±(2n − 1)U
I π ≈ sin π /2
( 2 n −1)
2 πL ω 2 Lω Lω
Prve tri amplitude struje su:

U1 U
Iπ / 2 ≈ = 1
ωL 2πfL
U 1 3π 3U 1
I 3π / 2 ≈ − =− = 3I π / 2
ωL 2 4π ⋅ f ⋅ L
U 1 5π 5U 1
I 5π / 2 ≈ = = 5Iπ / 2
ωL 2 4π ⋅ f ⋅ L
I tako dalje, amplituda struje n-te poluperiode je:
I nπ / 2 ≈
(2n − 1)U1 , za n = 1, 2, 3, ....
4π ⋅ f ⋅ L
Za naš kalem je:
U1
Iπ / 2 ≈ = 0,0325 A , I 3π / 2 ≈ −3I π / 2 = −0,098 A , I 5π / 2 ≈ 5 I π / 2 = 0,163 A
4πfL
Posle velikog broja poluperioda, zbog prigušenja rezonantnog kola mora se
računati eksponencijalna zavisnost od vremena (t), tako da je:
Um  − t 
R
I Cnπ / 2 ≈± 1 − e L 
2
R  
Ilustracije radi, izračunaćemo amplitude struje našeg kalema još za nekoliko
karakterističnih tačaka (t=0,2 ms, 1, ms i 1,6 ms).
4U 1  − t  4 ⋅ 2000  t   
R 200 t ( ms )
− −
2⋅0 ,103 
I Cnπ / 2 ≈± 1 − e 2 L  = ± 1− e = ±12,251 − e 1, 03 
πR   200π  





52
 −
0,2

I C 0, 2 ms 
≈ ±12,25 1 − e 1, 03 
= ±2,24 A
 
 
 −
1

I C1ms ≈ ±12,251 − e 03  = ±7,89 A
1,
 
 
 −
1, 6

I C1, 6 ms ≈ ±12,251 − e , 03  = ±10 A
1
 
 
U prvoj poluperiodi aktivna otpornost rezonantnog kola je:
Rπ / 2 ≈ 8 fL = 8 ⋅ 95000 ⋅ 0,103 = 78290 Ω
Posle toga u svakoj narednoj poluperiodi ova otpornost opada. U linearnoj oblasti
rasta amplitude, u n-toj poluperiodi otpornost bi bila:
8 fL
Rkπ / 2 ≈
2n − 1
Posle puno perioda ova otpornost je:
Um R
R(t ) = = R
Im − t
1− e 2L
U stacionarnom stanju (t→∞) otpornost bi pala na aktivnu otpornost kalema R.

R
R(t → ∞) = R
=R
− ∞
1− e 2L
Rezultati simulacije za struje prikazani su dijagramima na sl. 4.3-3, do 4.3-7.

Analitički dobijene vrednosti se odlično slažu sa rezultatima simulacije.
53
Sl. 4.3-3. Napon kalema (crno) na početku oscilovanja (crveno napon generatora)
Sl. 4.3-4. Struja kalema (crno) na početku oscilovanja (crveno napon generatora)
54
Sl. 4.3-5. Napon kalema (crno) na početku oscilovanja (crveno napon generatora)
Sl. 4.3-6. Struja kalema (crno) na početku oscilovanja (crveno napon generatora)
55
Sl. 4.3-7. Napon kalema (crno) dužem vremenskom intervalu (crveno napon generatora)
Sl. 4.3-8. Struja kalema (crno) u dužem vremenskom intervalu (crveno napon generatora)
56
4.4. Oscilacije posle završetka impulsa napajanja – gašenje oscilacija

Do sada je razmatran prelazni proces povećanja struje i napona od trenutka
dovoñenja napona na redno rezonantno kolo. Naš Teslin kalem radi u impulsnom
režimu tako što se napon napajanja kola drži neko vreme i onda prekida. Posle
prekida napajanja oscilacije struje i napona u kolu se smanjuju.
Prekid napajanja rezonantnog kola može da se uradi na dva načina.
Prvi je da se zaustavi rad tranzistorskog invertora pri čemu ostaju u funkciji
antiparalelne diode IGBT mosta. Preko ovih dioda energija iz rezonantnog kola se
vraća u kondenzator jednosmernog meñukola pretvarača i njegov napon se povećava.
Ovo je simulirano na primeru našeg TK. Simulacija je pokazala da se potpuni
prestanak oscilovanja našeg TK postiže već posle 0,5 ms. Povećanje napona
kondenzatora se kasnije odražava na oscilacije u sledećoj poluperiodi ali taj efekat je
praktično zanemariv. Simulacija je pokazala (sl. 4.4-1 do 4.4-4) povećanje napona
kondenzatora (66 µF) u DC meñukolu za oko 15 %. Ovo je realan rad postojećeg
pretvarača za napajanje Teslinog kalema.
Povećanje napona kondenzatora može se izračunati iz energije akumulisane u TK.
Neka je: L=102mH, Ikal,max=12A,. Za ovaj kalem akumulisana energija je:
LI 2 0,102 ⋅ 12 2
WL = = = 7,344 J
2 2
Kada bi se sva ova energija vratila u kondenzator C= 66µF sa početnim naponom
U=560V, dobilo bi se povišenje napona:
∆WC 7,344
∆U = = ≈ 200V
CU 66 ⋅ 10 − 6 ⋅ 560
Zbog aktivne otpornosti kalema (200 Ω) i gubitaka u njemu povišenje napona je
manje. Simulacija je pokazala da je to povišenje oko 85V (15 %). S obzirom da je na
kraju impulsa struja najveća ovo vraćanje energije je dobro jer dopunjava
kondenzator i smanjuje struju (i snagu) kojom se opterećuje mreža. Ako je pre toga
došlo do proboja, nema vraćanja energije pa se iz mreže uzima veća snaga.
Drugi način je hipotetički i odnosi se na situaciju kada bi se po završetku impulsa
napajanja rezonantno kolo kratko spojilo. Tada bi se u njemu oscilacije smanjivale
zbog sopstvenog gubitka energije i prigušenje bi bilo sporije nego u prvom slučaju i
smanjenje amplituda struja i napona bi se odvijalo eksponencijalno.
Nedostatak ovog načina je što bi elementi preko kojih se vrši kratko spajanje
(tranzistori) bili izloženi veoma jakim strujama što bi zahtevalo njihovo intenzivno
hlañenje. Time bi se izgubila velika prednost impulsnog rada koja se sastojala u
maloj snazi grejanja tranzistora izlaznog mosta.
Prednost bi bila kod bržeg ponavljanja impulsa (na primer 300 Hz i više) jer bi se
moglo desiti da doñe do nagomilavanja energije iz prethodnih impulsa.
Rezultati ove simulacoje prikazani su na sl. 4.4-5 i 4.4-6.
57
Sl. 4.4-1. Impulsni režim rada, sinhronizovano sa mrežom – maksimalni napon
Sl. 4.4-2. Impulsni režim rada – ceo impuls, maksimalni napon
58
Sl. 4.4-3. Prigušenje oscilacija posle prestanka napajanja – sa vraćanjem energije
Sl. 4.4-4. Početak prigušenja – sa vraćanjem energije
59
Sl. 4.4-5. Prigušenje oscilacija posle prestanka napajanja – bez vraćanja energije
Sl. 4.4-6. Početak prigušenja – bez vraćanja energije
60
5. Teslin kalem – proračun
5. TESLIN KALEM – PRORAČUN

Proračun osnovnih parametara kalema i pretvarača
Teslin kalem se napaja iz tranzistorskog pretvarača (invertora) naponom
pravougaonog oblika. Invertor obezbeñuje snagu koja je ograničena ulaznim
naponom (UDC) i maksimalnom dozvoljenom strujom IGBT tranzistora (IT,MAX).
Izlazni napon invertora se preko transformatora sa feritnim jezgrom prenosi na
kalem. Feritni transformator obezbeñuje galvansku izolovanost i vrši prilagoñenje
pretvarača impedanciji kalema.
Posmatrajmo kalem prečnika D, visine namotanog dela H, i prečnika žice dCu.
Uobičajene vrednosti odnosa visine kalema prema prečniku su oko D/H≈5.
U opštem slučaju kalem može biti namotan i od p paralelnih žica prečnika dCu.
Pri izvoñenju će biti uzet u obzir i skin efekat preko dubine prodiranja δ. Za
bakarni provonik, na frekvenciji od 100 kHz ova dubina je oko 0,19 mm, na 100 kHz
oko 0,21 mm i na 90 kHz oko 0,22 mm.
Paralelno sa objašnjenjima će biti prikazan primer proračuna jednog od kalemova
ovog autora: Prečnik kalema D=0,2 m, visina H=0,91 m, prečnik žice dcu=0,5 mm,
p=1. Kalem se napaja meñufaznim naponom (amplituda oko 550 V), a maksimalno
dozvoljena struja tranzistora je 40 A.
Dalja izlaganja su rezultati analize ovog autora i nisu u svim segmentima
proverena, tako da nije isključena mogućnost da postoji i po koja greška.
Masa bakra sekundarnog kalema
Masa bakra sekundarnog kalema je:
2
pd Cu π 2 ND Cu ρ Cuπ 2
m Cu (kg ) = ρ CuV Cu= ρ Cu S Cu l Cu = ρ Cu = d Cu HD Cu
4 4
m Cu (kg ) = 22d Cu (mm) D(m) H (m)
Radi rezerve uzeto je da je cela visina kalema ispunjena bakrom. Ovde je uzeta
rezerva od oko 13 %, zbog eventualne greške u odreñivanju potrebne težine žice i
moguće greške pri kupovini.
Primer: D=0,2 m, H=0,91 m, dcu=0,5 mm, p=1.
m Cu (kg ) = 22d Cu (mm) D (m) H (m) = 22 ⋅ 0,5 ⋅ 0,2 ⋅ 0,91 = 2,00 kg
Za kalem motan sa dve žice prečnika po 0,25 mm masa bakra bi bila:
m Cu (kg ) = 22d Cu (mm) D(m) H (m) = 22 ⋅ 0,25 ⋅ 0,2 ⋅ 0,91 = 1 kg
Razlika u masi bakra je očigledna. Ovde je potrebna dvostruko manja količina
bakra.
61
Aktivna otpornost kalema za jednosmernu struju

Aktivna otpornost kalema za jednosmernu struju (Rdc) je:
l NDπ 3,14 ND ND (m)
Rdc = ρ =ρ 2
= 0,0175 2
= 0,07
S Cu 0,785 pd Cu 0,785 pd Cu pd Cu2 (mm)
H ( m)
N = 870
pd Cu (mm)
H ( m) D ( m ) H ( m) D ( m)
Rdc = 0,07 ⋅ 870 2 3
= 61 2 3
p d Cu (mm) p d Cu (mm)
Ako važi geometrijska sličnost orijentaciona vrednost je:
H ( m) 48,8
Rdc ≈ 24,4 2 2
≈
p d Cu ( mm) pd Cu (mm)
Primer: D=0,2 m, H=0,91 m, dcu=0,5 mm, p=1.
H ( m) D ( m ) 0,91 ⋅ 0,2
Rdc = 61 2 3
= 61 = 89 Ω
p d Cu (mm) 0,53
Izmerena je otpornost od oko 92 Ω.

Za kalem motan sa dve žice prečnika po 0,25 mm aktivna otpornost bi bila:
H ( m) D ( m ) 0,91 ⋅ 0,2
Rdc = 61 2 3
= 61 2 = 178 Ω
p d Cu (mm) 2 0,253
Aktivna otpornost kalema na rezonantnoj frekvenciji
Teslin kalem se napaja iz tranzistorskog pretvarača a njihovo meñusobno
prilagoñenje se postiže pomoću izlaznog transformatora sa feritnim jezgrom. Pri
rezonanciji u stacionarnom stanju postoji samo aktivna otpornost. Izlazni
transtormator treba napraviti tako da maksimalna struja tranzistora bude približno
jednaka njegovoj maksimalnoj dozvoljenoj struji. To se postiže preko prenosnog
odnosa ovog transformatora. Za pravilno odreñivanje ovog prenosnog odnosa treba
poznavati aktivnu otpornost TK pri naizmeničnoj struji.
Aktivna otpornost na visokim učestanostima razlikuje se od iste pri jednosmernoj
struji. Na visokim frekvenciji se pojavljuje skin efekat tako da struja ide po površini
provodnika. Za prav (nenamotan) provodnik dubina prodiranja struje je:
ρ
δ=
µπf
Za bakar na 200C, izraz se svodi na:
0,066 2,1
δ ( m) = , ili δ (mm) =
f ( Hz ) f ( kHz)
62
Na primer na frekvenciji od 100 kHz struja u provodniku kružnog preseka

skoncentrisana je u površinskom sloju (prstenu) debljine oko 0,21 mm.
Kada se provodnik namota u ravan cilindrični namot, pojavljuje se i efekat blizine.
Sada se struja koncentriše na unutrašnju stranu cilindra. U radu kalem zrači energiju
u okolni prostor. Ta energija za kalem predstavlja gubitak i na pretvarač se odražava
kao povećanje aktivne otpornosti. Taj deo snage ne zagreva kalem ali povećava
opterećenje pretvarača.
Aktivna otpornost na zaizmeničnu stuju je rezultat svih ovih pojava.
Eksperimentalni rezultati ovog autora ukazuju da je veličina otpornosti približno
kao da struja prolazi kroz presek provodnika od oko 0,85dCuδ. Sa ovim otpornost za
naizmeničnu struju je:
l NDπ 3,14 ND ( m) f ND( m) f
Rac = ρ =ρ = 0,018 = 10 − 3
S Cu 0,87δpd Cu 66 ⋅ 0,85 pd Cu (mm) pd Cu (mm)
Broj navojaka i frekvencija mogu se izraziti kao:
H ( m) pd (mm)
N = 870 i f ≈ 7,1 ⋅ 103 Cu2
pd Cu (mm) D ( m)
Sa ovim je:
ND( m) 870 H (m) D( m) pd Cu ( mm)
Rac = 10 −3 f = 10 − 3 7,1 ⋅10 3
pd Cu ( mm) pd Cu (mm) pd Cu (mm) D 2 ( m)
H ( m)
Rac = 73,3
pd Cu ( mm) pd Cu ( mm)
Ako važi geometrijska sličnost može se uzeti da je
147
Rac ≈
pd Cu ( mm)
Primer: D=0,2 m, H=0,91 m, dCu=0,5 mm, p=1.
H ( m) 0,91
Rac ≈ 73,3 = 73,3 = 189Ω
pd Cu ( mm) pd Cu (mm) 0,5 0,5
Ista vrednost bi se dobila ako bi kalem bio motan sa dve žice prečnika po 0,25 mm
Ovim se dobija ušteda bakra od 50 %.
Ova otpornost se može izmeriti napajanjem energetskog kola pretvarača iz
ispravljača, pri kontinualnom radu. Na osnovu napona (UDC) i struje (IDC) napajanja
pretvarača i prenosnog odnosa trasformatora (nTR) može se izračunati stvarna aktivna
otpornost kalema.
1,27U DC n TR2 U DC n TR2
Rac = = 0,81
1,57 I DC I DC
63
Merenje: Pri naponu napajanja od 100 V izmerena je struja od oko 4,3 A što
odgovara:
U DC n 2TR 100 ⋅ 3,32
Rac = 0,81 = 0,81 = 205Ω
I DC 4,3
Induktivnost kalema:
2
−6 D22 (m)  870 H (m)  D 2 (m)
Lkal = 0,92 ⋅ 10 N 2
= 0,92 ⋅ 10 − 6  
H 2 ( m) pd
 Cu ( mm )  H ( m)
2
 D ( m) 
Lkal = 0,7 H (m) 
pd
 Cu ( mm ) 
2
 0,2 
Lkal = 0,7  0,91 = 102mH
 0,5 
Na gotovom kalemu izmereno je Lkal=103 mH.
Za kalem motan sa dve žice prečnika po 0,25 mm induktivnost bi bila:
2 2
 D ( m)   0,2 
L = 0,7 H (m)  = 0,7 ⋅ 0,91  = 0,102 H
pd
 Cu ( mm )   2 ⋅ 0, 25 
Komentar: ista induktivnost znači i ista rezonantna frekvenciju kalema. Smanjio bi
se utrošak bakra na polovinu.
Vremenska konstanta kalema
Vremenska konstanta rezonantnog RLC kola je:
1 2L
τ= =
α R
Za naš kalem ona je:
1 2 L 2 ⋅ 0,103
τ= = = = 0,00103 (s) = 1,08 (ms)
α R 189
Kalem iz našeg primera radi do 1,2 ms tako da struja dostigne vrednost od oko
70% stacionarne struje.
Ekvivalentna kapacitivnost kalema
Kapacitivnost kalema sa torusom je:
C E ( pF ) ≈ 140 Dkal ( m)
Primer: Dtor=0,46 m, dtor=0,15 m, Dkal=0,91 m, Hkal=0,2 m, kapacitivnost je:
64
C E ( pF ) ≈ 140 Dkal ( m) = 140 ⋅ 0,2 = 28 pF

Prema iskustvu autora :
C E ( pF ) ≈ 170 Dkal ( m)
Što bi za ovaj kalem bilo:
C E ( pF ) ≈ 170 Dkal ( m) = 170 ⋅ 0,2 = 34 pF
Karakteristična impedansa
Karakteristična impedansa kalema je:
2
 D (m) 
0,7  H (m)
L pd
 Cu ( mm )  Dkal (m) H (m) H ( m)
ZC = = = 70700 ≈ 31600
C 140 Dkal (m)10 −12 pd Cu (mm) pd Cu (mm)
Prema iskustvu autora je:
2
 D (m) 
0,7  H ( m)
L  pd Cu (mm)  Dkal (m) H (m) H ( m)
ZC = = −12
= 64200 = 28700
C 170 Dkal (m)10 pd Cu (mm) pd Cu (mm)
Dkal (m) H (m) 0,2 ⋅ 0,91
Z C = 70700 = 70700 = 60,3 kΩ
pd Cu (mm) 0,5
Dkal (m) H (m) 0,2 ⋅ 0,91
Z C = 64200 = 64200 = 54,8 kΩ
pd Cu (mm) 0,5
Frekvencija kalema
Rezonantna frekvencija kalema je:
1 pd Cu (mm) pd Cu (mm)
f = = = 15900
2π LC 2πD( m) 0,7 H (m)140 D2 (m) ⋅ 10 −12 D (m) H ( m) D2 ( m)
pd Cu ( mm)
f ≈ 7,1 ⋅ 103
D 2 ( m)
1 pdCu (mm) pdCu (mm)
f = = = 14600
2π LC 2πD(m) 0,7 H ( m)170 D2 (m) ⋅ 10−12 D(m) H (m) D2 ( m)
Za odnos H/D približno 5 dobija se:
65
pd Cu ( mm)
f ≈ 6530
D 2 ( m)
Primer: D=0,2 m, H=0,91 m, dCu=0,5 mm, p=1. Frekvencija kalema je:
d Cu ( mm) 0,5
f ≈ 15,9 ⋅ 10 3 = 15,9 ⋅ 10 3 = 93 kHz
D (m) H (m) D2 (m) 0,2 0,91 ⋅ 0,2
Za kalem motan sa dve žice prečnika po 0,25 mm rezonantna frekvencija bi bila:
pd Cu ( mm) 1 2 ⋅ 0,25 1
f = 15,9 ⋅ 103 = 15,9 ⋅ 103 = 93 kHz
D ( m) D ( m) H ( m) 0,2 0,2 ⋅ 0,91
Dobijena je ista frekvencija kao u prethodnom slučaju.
Prema iskustvenim forulama autora frekvencija bi bila:
pd Cu (mm) 0,5
f = 14600 = 14600 = 85,5 kHz
D(m) H (m) D2 (m) 0,2 0,91 ⋅ 0,2
Razlika je oko 8,8%.
Optimalni prenosni odnos transformatora sa feritnim jezgrom u invertoru
Kalem se napaja sa sekundara transformatora sa feritnim jezgrom prenosnog
odnosa nTR=U“/U’. Oba navedena napona imaju pravougaoni oblik. Sekundarni
napon napaja TK i u njemu se pojavljuje struja. Ova struja je sinusnog oblika i
rezultat je samo osnovnog harmonika napona. Na primarnoj strani amplituda
osnovnog harmonika napona je:
U ac' , max = 1,27U dc
Na sekundarnoj strani amplituda osnovnog harmonika napona je:
U ac" , max = nTRU ac' , max = nTR 1,27U dc
Ovaj napon je doveden na TK i u njemu se pojavljuje struja sa amplitudom:
"
U ac n 1,27U dc
I "
ac , max = , max
= TR
Rac Rac
Ova struja se prenosi na primar transformatora kao:
1,27U dc
I ac' , max = nTR I ac
"
, max = nTR
2
Rac
Struja primara izlaznog transformatora je ujedno i struja izlaznih tranzistora.
I ac' = I TR
Najbolje iskorišćenje tranzistora se postiže kada je amplituda primarne struje
jednaka maksimalno dozvoljenoj struji tranzistora.
66
I ac' , max = I TR , max

Prenosni odnos transformatora treba odabrati tako da se pri ulaznom
jednosmernom naponu (Udc) dobije maksimalno dozvoljena struja tranzistora IT,max
(amplituda struje). Prema tome, prenosni odnos izlaznog transformatora treba da
bude:
Rac I T , max
nTR =
1,27U DC
Sa ovim, optimalni prenosni odnos transformatora je:
Rac I T , max 73,3H ( m) I T , max
nTR = =
1,27U DC , max 1,27 pd Cu (mm) pd Cu (mm) U DC , max
H ( m) I T , max
nTR = 7,6
pd Cu ( mm) pd Cu (mm) U DC
Ako se uzme da kalem ima približno 2000 navoja i dačetvrti koren iz prečnika žice
iznosi približno 0,8 dobija se da je prenosni odnos izlaznog transformatora približno:
I T , max
nTR ≈ 13,4
U DC
Teslin kalem radi u impulsnom režimu. Maksimalno trajanje impulsa je reda
veličine vremenske konstante. Ne dostiže se stacinarno stanje i rezerva u struji je oko
30 %. Zbog toga stvarni prenosni odnos može da bude i do oko 15% veći od ovako
dobijene vrednosti.
I T , max
nTR , max ≈ 15
U DC
Primer: UDC=550 V, IT,max=40 A. U ovom slučaju prenosni odnos feritnog
transformatora je:
I T , max 40
nTR = 15 = 13,4 = 3,6
U DC 550
U impulsnom radu ovaj prenosni odnos bi mogao da ide do oko nTR,max=3,8.
Za kalem motan sa dve žice prečnika po 0,25 mm prenosni feritnog transformatora
odnos bi bio:
I T , max 40
nTR = 15 = 15 =4
U DC 550
67
Napon kalema
Napon kalema odreñen je frekvencijom, induktivnošću i strujom.
L2
U Kal = ωL2 I 2 = I 2 = ZC 2 I 2
C2
Njegova najveća vrednost je u trenutku kad je struja najveća i iznosi:
L2 Dkal ( m) H ( m)
U Kal , max = I Kal , max = 70700 I Kal , max
C2 pd Cu (mm)
Ako se pre dostizanja ove vrednosti pojavi varnica energija kalema se prazni i
struja i napon naglo padaju.
Struja kalema se preko izlaznog transformatora prenosi na tranzistore u invertoru.
Za tranzistore mora se posmatrati njihova maksimalna dozvoljena struja IT,max.
Ova struja je:
I T , max = nTr I Kal , max = nTr I Kal , max
Kalem se napaja iz pretvarača sa maksimalnom strujom IT,max. Pri naponu
napajanja UDC, amplituda napona koji se može dobiti na ovom kalemu je:
L I T , max Dkal (m) H (m) I T , max

U Kal , max = = 70700
C nTR pd Cu ( mm) H ( m) I T , max
7,6
pd Cu (mm) pd Cu ( mm) U DC
Dkal ( m)
U Kal , max = 9300 U DC I T , max
pd Cu (mm)
Primer: D=0,2 m, H=0,91 m, dCu=0,5 mm, p=1. Za ovaj kalem je:
D ( m) 0,2
≈ = 0,28
pd Cu (mm) 0,5
Tako da se izraz svodi na približno:
U Kal , max (kV ) ≈ 4,9 U DC I T , max
Za ovaj kalem napon je:
U Kal , max (kV ) = 4,9 U DC I T , MAX = 4,9 550 ⋅ 40 = 726kV
L I T , max
U Kal , max (kV ) = ≈ 4,4 U DC I T , max
C nTR
68
I za kalemove sličnih dimenzija može se uzeti da važi ova formula.

Ako se na kalem malih dimenzija dovede prevelika snaga, može doći do
unutrašnjeg proboja ili korone, pre nego što razvije puni napon. To dovodi do trajnog
oštećenja kalema.
Gruba procena ovog autora je da se sa kalemovima prečnika D=150 mm može
postići maksimalni napon do oko UKal,max=450 kV, a sa kalemom prečnika D=200
mm može ići do oko UKal,max=700 kV.
Najveća struja tranzistora dostupnih na našem tržištu, u kratkom impulsu može da
ide i do 100 A (IKW40N120). Sa njima bi mogao da se dobije napon do oko:
U Kal ,max ( kV ) ≈ 4,9 U DC I T ,MAX = 4,9 550 ⋅100 = 1150kV
Ovo je najviši napon koji se može dobiti dostupnim tranzistorima sa našeg tržišta
(kućište TO247) bez paralelnog vezivanja. Za ovaj napon potreban je kalem visine
bar 1,5 m.
Dužina varnice
Dužina varnice, osim od napona zavisi i od prečnika elektroda izmeću kojih
preskače varnica. Što su prečnici elektroda veći to je dužina varnice kraća. Veliki
prečnici kugli se koriste za iskrišta za merenje napona.
Ovde treba da se postigne dobar vizuelni efekat i ide se sa varničenjem torusa
prema kugli malog prečnika (par centimetara).
Za homogeno polje (kugle velikog prečnika) probojni napon za razmak od 1 mm
iznosi oko 5 kV, za razmak od 1 cm iznosi oko 32 kV. U nehomogenom polju
probojni napon je niži.
V. Bego daje izraz za probojni napon izmeñu igala za šivenje br. 00.
U PR (kV ) = 15,4 + 4,74l (cm) za napone preko 100 kV
Za elektrode u obliku štapova odreñenih dimenzija, pri razmacima od l=250 mm
do l=2500 mm važi približno (E. Peschke):
U PR (kV ) = 2 + 5,34l (cm) ≈ 5,34l (cm)
Iz ove formule sledi da je za napone od oko 130 kV pa do oko 1300 kV jačina
probojnog napona konstantna i iznosi oko 5,34 kV/cm. Kod Teslinog transformatora
jedna elektroda je torus a druga je oblika šipke tako da je veličina probojnog napona
negde izmeñu ovih vrednosti (5,34 kV/cm i 32 kV/cm). U literaturi o Teslinom
transformatoru nailazi se na izraze koji ukazuju na jačinu probojnog napona vazduha
oko 11,5 kV/cm. Sa ovom probojnoćšu može se očekivati dužina varnice od oko:
l var nice (cm) ≈ 0,43 U DC I T , MAX
Za kalem iz našeg primera po ovome dužina varnice bi bila oko:
l var nice (cm) ≈ 0,43 U DC I T , MAX = 0,43 550 ⋅ 40 = 64 cm
Sa strujom od 100 A (UKal,max=1150 kV) dobila bi se varnica dužine oko 101 cm.
69
Zagrevanje kalema
Struja kalema razvija napon na njemu ali ga i zagreva. Za zagrevanje kalema
merodavna je efektivna vrednost struje kalema. Struja kalema raste tokom rezonanse
u vremenu trajanja impulsa. Efektivna vrednost struje u odnosu na trajanje impulsa je
oko 1/1,73 najveće vrednosti. Najduže trajanje impulsa je oko 1,5 ms posle sledi
pauza do 10 ms. Sa ovim efektivna vrednost struje kalema je:
1 1,6
I kal = I kal , max,ef = 0,23I kal , max,ef
3 10
Džulova snaga koja greje kalem je:
IT2, max
PJ , kal = R I2
ac kal = 0,053R I 2
ac kal , max, ef = 0,0267 Rac 2
n
Za naš kalem snaga je:
2
 40 
PJ , kal = 0,0267 R I 2
ac kal , max,ef = 0,0267 ⋅ 200 ⋅   ≈ 700 W
 3,5 
Trajna snaga koja može da se disipira sa površine kalema proporcionalna je
spoljašnjoj površini namota. Njena maksimalna gustina je oko 0,1 W/cm2. Kalem
skoro nikad ne radi tako dugo da se postigne stacionarna temperatura. Samim tim
može da se dozvoli veća snaga od ove.
S Kal = πDH ≈ 15,7 D 2 (m)
Za naš kalem površina je:
S Kal ≈ 15,7 D 2 (m) = 15,7 ⋅ 0,2 2 = 0,63 m 2
Gustina snage je:
P 700
p= = = 1100 W/m 2 = 0,11 W/cm2
S 0,63
Specifični termički otpor kalema je približno oko rkal= 0,1 (0Cm2/W) ili specifična
toplotna provodnost oko hkal=10 (W/0Cm2).
Stacionarna temperatura kalema je približno:
Pkal 700
ϑkal = rkal = 0,1 = 110 0 C
S kal 0,63
Za masu kalema od oko 5 kg, termička vremenska konstanta je približno:
cmkal 1 ⋅ 5000
Tυ = = = 800s = 13,3 min
hkal S kal 10 ⋅ 0,63
Za oko 15 minuta rada postiglo bi se oko 70 0C. I preko ovoga ne bi trebalo ići.
70
Rekapitulacija rezultata
Dalje će biti izračunate karakteristične vrednosti za dva prečnika kalema (0,16 m i
0,2 m) sa visinom namota od 0,9 m, za različite prečnike žice. Maksimalne vrednosti
napona i struja su: UDC=550 V, IT,max=40 A.
m Cu (kg ) = 22 pd Cu (mm) D(m) H (m)
H ( m) D ( m )
Rdc = 61
p 2 d Cu3 (mm)
H ( m) 147
Rac = 73,3 ≈
pd Cu ( mm) pd Cu (mm) pd Cu (mm)
2
 D ( m) 
L = 0,7 H (m) 
 pd Cu ( mm) 
C E ( pF ) ≈ 140 Dkal (m)
Ili
C E , RR ( pF ) ≈ 180 Dkal (m)
pd Cu (mm) 1 pd ( mm)
f = 14,4 ⋅10 3 ≈ 6460 Cu2
D ( m) D ( m) H ( m) D ( m)
Ili
pd Cu ( mm) pd ( mm)
f RR = 14600 ≈ 6530 Cu2
D (m) H (m) D2 (m) D ( m)
H ( m) I T , max 9 I T , max
nTR = 7,6 ≈
pd Cu ( mm) pd Cu ( mm) U DC pd Cu (mm) U DC
H ( m) I T , max 10,3 I T , max

nTR ,imp = 8,7 ≈
pd Cu ( mm) pd Cu ( mm) U DC pd Cu (mm) U DC
U Kal , max (kV ) ≈ 4,9 U DC I T , max
l var nice (cm) ≈ 0,43 U DC I T , MAX

U narednoj tabeli prikazani su računski podaci kalemova prečnika cevi 110 mm,
160 mm i 200 mm, različitih dužina, motanih različitim prečnicima žice i napajani
faznim ili meñuzaznim naponom gradske mreže.
71
Red. D H pdCu mCu Rdc Rac Lkal f ntr Ukal,max

br. (m) (m) (mm) (kg) (Ω) (Ω) (mH) (kHz) (kV)
Napajanje naponom 231 V (UDC=320V), IT,max=16 A
1 0,11 0,60 0,35 0,51 93 152 45 172 2,5 280
2 0,16 0,70 0,35 0,88 165 257 110 110 3,2 370
3 0,16 0,84 0,35 1,00 195 308 132 100 3,4 350
4 0,16 0,88 0,40 1,24 134 242 100 107 3,5 380
5 0,16 0,90 0,40 1,25 138 247 102 101 3,5 380
Napajanje naponom 400 V (UDC=550V), IT,max=40 A
1 0,16 0,90 0,45 1,43 96 196 81 119 3,23 670
2 0,16 0,90 0,50 1,59 70 178 66 123 2,9 670
3 0,16 0,90 2x0,25 0,80 140 178 66 123 2,9 670
4 0,20 0,90 0,45 1,78 120 244 127 86 3,8 730
5 0,20 0,90 0,50 2,00 88 198 102 95 3,4 720
6 0,20 0,90 2x0,25 1,00 176 198 102 95 3,4 720
72
6. Neka praktična iskustva sa kalemovima
6. NEKA PRAKTIČNA ISKUSTVA SA KALEMOVIMA

6.1. Tranzijentne oscilacije struji
Izlazni napon pretvarača bi trebalo da bude pravougaonog oblika. Meñutim, kada
se na izlaz priključi TK dvožilnim kablom dužine reda 5 m na početnim ivicama
pravougaonog napona, u struji se pojavljuju prigušene oscilacije znatno više
frekvencije (oko 3 MHz). Snimanjem izlazne struje pretvarača uočeno je jako
u prisustvo ove komponente struje (sl.8.1).
U1 Sinhronizacija rada pretvarača sa TK vrši se
t
-U1 prema faznom stavu struje i napona. Dok je
i
struja osnovnog harmonika mala ova
komponenta je dominantna i remeti se
sinhronizacija. Za to vreme oscilacije u kolu idu
t sa unapred podešenom frekvencijom pretvarača
koja je blizu rezonantne.
Kasnije kada struja osnovnog harmonika
postane dominantna uspostavlja se prava
rezonasa i povećanje struje i napona odvija se
Sl. 6.1. Parazitne oscilacije na pravilan način. Zbog kašnjenja
sinhronizacije dobija se manji napon na kalemu.
Ove oscilacije bi trebalo smanjiti što je moguće više.
Pretpostavka /+*-/je da ova struja potiče od rasipne induktivnosti feritnog
transformatora (oko 10 µH) i kapacitivnosti dvožilnog kabla (oko 200 pF). Neka je i
ekvivalentna redna aktivna otpornost feritnog transformatora oko 0,1 Ω, tako da je:
Ltr=10 µH, Ckabl=200 pF, R=0,1Ω.
Potpuno prigušenje ovih oscilacija bi se dobilo ako bi se na red dodala otpornost:
L 10 −5
R≥2 =2 ≈ 450 Ω
C 2 ⋅ 10 −10
Ovo je neprihvatljivo velika otpornost i rešenje treba tražiti na drugi način.
Manjenje ove tranzijentne struje moguće je smanjenjem kapacitivnosti kabla i
povećanjem redne induktivnosti što se dobija vezom sa dve razmaknute žile. Neka je
povećanje rasipne induktivnosti (reda 10 puta) i smanjuje kapacitivnosti (oko 10
puta).
Ako bi se vrednosti povećale na:
Ltr=100 µH, Ckabl=10 pF, R=0,1Ω.
Odnos amplituda struje bi bio:
I 2 Z1 L1 / C1 L1 C 2 1 1
= = = = = 0,1
I1 Z 2 L2 / C2 L2 C1 10 10
Amplituda struje I2 bi bila 10 puta manja nego u prethodnom slučaju.
73
Povećanje induktivnosti izlaznog kola (prema kalemu) može se postići i dodatkom

feritnih prstenova oko provodnika za izlaz prema kalemu.
U primaru izlaznog transformatora primećene su jake fluktuacije struje niže
frekvencije od rezonantne. Zbog njih se takoñe pojavljuje problem sa
sinhronizacijom. Izvesno smanjenje dobijeno je dodatkom aktivne otpornosti u
sekundar strujnog transformatora za povratnu spregu. Meñutim u praksi se bolje
pokazalo rešenje da se sinhronizacija vrši preko dodatne antene usmerene prema
kalemu. Antena dužine 20 do 30 cm, na rastojanju od oko 2 m usmerana prema
kalemu dala je sasvim dobru sinhronizaciju. Povratna sprega po struji ostaje radi
prekostrujne zaštite koja skraćuje trajanje impulsa u slučaju prekoračenja struje.
6.2. Rezonantne frekvencije kalema
Pomoću generatora funkcija na kalemu (D=0,2 m, H=0,91 m, dCu=0,5 mm) merene
su rezonantne frekvencije: kalema bez torusa a zatim sa dva različita torusa.
Računska kapacitivnost kalema je oko CK=13,4 pF.
- Torus 1, (dimenzije 380 x 160 x 120 mm), kapacitivnost oko 16,8 pF, ukupno
30,2 pF. Ekvivalentnia kapacitivnost je CE=0,8x30,2=24 pF.
- Torus 2, (dimenzije 440 x 150 x 150 mm), kapacitivnost oko 19,7 pF, ukupno
33,1 pF. Ekvivalentnia kapacitivnost je CE=0,8x33,1=26,5 pF.
Dobijeni su sledeći rezultati:
f1 (kHz) f2 (kHz) f3 (kHz) f4 (kHz)
Samo kalem (bez torusa) 122,2 312 457 586
Sa torusom T-1 (proračun) 93,6 (93,4) 284 439 572
Sa torusom T-1 (proračun) 87,3 (88,9) 279 436 570
U poreklo ovih frekvencija se neće ulaziti. Kalem radi na prvoj rezonantnoj
frekvenciji. Ako se kalem posmatra kao četvrt-talasna antena njena rezonancija
trebala da bude na 75 kHz. Za polovinu talasa frekvencija bi bila oko 150 kHz.
Pokušano je da se naponskim impulsom trajanja 1 µs dobije refleksija ali ona nije
primećena.
6.3. Merenje napona Teslinog kalema
Ovde se predlaže indirektno merenje napona Teslinog kalema preko struje u
njemu. Poznavanjem induktivnosti i frekvencije kalema i merenjem struje može se
izračunati napon kalema:
U kal = ωLkal I kal
Ako se donji kraj izvoda pretvarača uzemlji preko male induktivnosti Lmer kroz nju
ide ista struja kao i kroz kalem. Napon na mernoj prigušnici je:
U mer = ωLmer I kal
Odnos napona kalema i napona na mernoj prigušnici je:
74
U kal L
Kalem = kal
Ikal
U mer Lmer
pa je napon na kalemu:
Pretvarač
Lmer Ikal Lkal
U kal = U mer
Lmer
Pogodno je da induktivnost kalema veća od merne
Sl. 6.3-1. Merenje napona na primer 100 000 puta. Tada svaki izmereni volt na
kalema Lmer odgovara naponu od 100 kV na kalemu.
Zbog viših harmonika koji potiču od veznog kabla
izmeñu pretvarača i Teslinog kalema pogodno je struju meriti indirektno preko malog
strujnog transformatora prenosnog odnosa nst, čije je sekundarno kolo zatvoreno
kondenzatorom.
Napon na mernom kondenzatoru je:
Kalem
IC I
Ikal UC = = kal
ωC nst ωC
Pretvarač
nst Odavde je struja kalema:
I kal = nstU C ωC
Cm Pa je napon kalema:
Sl. 6.3-2. Merenje napona U kal = ωLkal I kal = nst ω 2 Lkal CU C = kU C
kalema
Napon Teslinog kalema je proporcionalan naponu kondenzatora. Koeficijent
proporcionalnosti zavisi od frekvencije ali ona se za jedan kalem vrlo malo menja.
Napon kalema raste sa vremenom i interesantna je njegova maksimalna vrednost
(bilo amplituda bilo najveća efektivna vrednost). Najveća vrednost struje se može
izmeriti pomoću odgovarajućeg elektronskog kola.
Kalem
6.4. Merenje na konkretnom Teslinom kalemu
Ikal
Ekvivalentna šema merenja napona kalema prikazana
je na sl. 6.4-1.
Pretvarač Struja kalema se snižava preko strujnog
f=95 kHz nst2=26
transformatora (nst2=26) i zatvara preko mernog
kondenzatora kapacitivnosti Cm=100 nF. Izmerena je
Cm=100nF
perioda struje od oko 10,5 µs što odgovara frekvenciji
od oko f=95 kHz.
6.4-1. Merenje napona kalema Napon na mernom kondenzatoru je:
IC I I kal
UC = = kal = = 0,645I kal
ωC nst 2ωC 26 ⋅ 6,28 ⋅ 95000 ⋅ 1 ⋅ 10 −7
75
Odavde se dobija da je struja kalema:

UC
I kal = = 1,55 ⋅ U C
0,645
Maksimalna struja tranzistora je:
I T , max = nI kal ,max = 1,55 ⋅ U C max n FT = 1,55 ⋅ 3,5U C , max = 5,42U C , max
Napon kalema je:
U kal = ωLkal I kal = 6,28 ⋅ 95000 ⋅ 0,103 ⋅ 1,55 ⋅ U C = 95200U C
Osciloskopom se može izmeriti maksimalna vrednost napona kondenzatora.
Sa ovom vrednošću napona kondenzatora, najveća efektivna vrednost struje
kalema je:
U C , max
I kal = = 1,1 ⋅ U C ,max
0,645 ⋅ 2
Najveća efektivna vrednost napona kalema je:
95,2U Cm , max
U kal ,max,ef (kV ) = 95,2U Cm = = 67,55U Cm , max
2
Ili približno:
U kal ,max,ef (kV ) = 68 ⋅ U Cm , max (V )
Instrument za merenje napona treba podesiti prema ovoj vrednosti. Na primer:
Povećavati napon kalema dok se na osciloskopu dobije amplituda od oko 6V. Ovoj
vrednosti odgovara napon kalema od oko 390 kV. Instrument podesiti da pokaže ovu
vrednost.
Izlazni transformator ima prenosni odnos n=3,5.
U radu na jednoj fazi dostiže se napon na mernom kondenzatoru (amplituda) od
oko Ucm=6V. Ovom naponu odgovara amplituda struje kalema od oko Ikal,m=9,1A, što
odgovara amplitudi struje tranzistora od oko 32A.
U dvofaznom radu napon na mernom kondenzatoru (amplituda) dostiže do oko
Ucm=10V. Ovom naponu odgovara amplituda struje kalema od oko Ikal,m=9,1A, što
odgovara amplitudi struje tranzistora od oko 54A. Ovome odgovara najveća efektivna
vrednost struje od oko 38 A.
6.5. Kolo za sinhronizaciju
Za rad Teslinog kalema potrebno je dovesti mu početni napon približne
frekvencije. Kad rezonanca krene i struja se dovoljno poveća upravljanje može da se
nastavi tako da polaritet napona prati smer struje. Ovo se može realizovati na više
načina. Ovde je za to primenjeno CMOS kolo tipa CD4046 (sl. 6.5-1).
Oscilator i kolo za održavanje rezonance izveden je sa integrisanim kolom
CD4046. Kolo ima interni naponom kontrolisani oscilator (VCO) i dva fazna
76
komparatora (PC). Ovde je iskorišćen prvi fazni komparator (PC l – izlaz na pin 2).
Radi izjednačavanja trajanja poluperioda izlaz oscilatora se vodi na delitelj
učestanosti sa N=2 (s. 6.2-2). Ovaj napon se dalje vodi na drajvere za upravljanje
izlaznim tranzistorima mosta pretvarača.
Izlazni napon delitelja se vodi na ulaz komparatora (pin 3). Ulazni signal prema
kome se vrši sinhronizacija dovodi se na pin 14. Ova dva signala se porede po fazi u
komparatoru PC l i dobijeni signal ulazi u LOW-PASS filter. Izlazni napon filtra se
vodi na ulaz u VCO i tako postiže sinhronizacija ova dva napona. Ulazni signal može
da bude struja kalema. Meñutim zbog velikih smetnji koje u njoj postoje bolje je uzeti
napon kalema (pomoću antene).
Sl. 6.5-1. Blok dijagram kola 4046
Statička karakteristika naponom kontrolisanog oscilatora je prikazana na slici (sl.

6.5-2). Vidi se da opseg hvatanja ne pokriva ceo frekvencijski opseg rada VCO. Pri
maloj ulaznoj frekvenciji (PIN 14), oscilator nije sinhronizovan sa ulaznom i osciluje
na svojoj frekvenciji (fO). Kada ulazna frekvencija dostigne vrednost fO-fC oscilator
ulazi u sinhronizam i prati ulaznu frekvenciju sve do fmax. Iznad ove frekvencije
oscilator ispada iz sinhronizma i nastavlja rada sa frekvencijom fO. Pri smanjenju
frekvencije dogaña se isto.
77
Zato je potrebno pažljivo odrediti sve elemente oscilatora i filtra prema svakom
konkretnom slučaju. U ovom proračunu prvo se odreñuju otpornosti R1 i R2 kojima se
definiše frekventni opseg rada VCO.
Sl. 6.5-2. Statička karakteristika fosc u zavisnosti od fi

Krajnje frekvencije (fmin i fmax) su definisane sa R1 i R2 i C1 na sledeći način:
1 1 1 1
f min = ≈ f max = f min + ≈ f min +
R2 (C1 + 32 pF ) R2 C1 R1 (C1 + 32 pF ) R1C1
1  1 1 1 1
f max =  +  = ≈
C1 + 32 pF  R2 R1  R21e (C1 + 32 pF ) R21e C1
U kolu je i delitelj učestanosti N=2 radi jednakosti trajanja poluperioda. Zato
oscilator u kolu 4046 mora da osciluje na dvostruko većoj frekvenciji od rezonantne
frekvencije kalema. Neka je frekvencija kalema približno oko 100 kHz ±20kHz
(fk,min=80 kHz, fk,max=120 kHz). Srednja frekvencija oscilatora treba da bude 200 kHz.
Uzmimo da je minimalna frekvencija oscilatora oko 40% srednje frekvencije
odnosno fmin=80 kHz. Maksimalna frekvencija oscilatora je onda oko fmax=320 kHz.
1 1
R12 = R2 ≈ = = 25kΩ ≈ 27 kΩ
f min ⋅ C1 80000 ⋅ 500 ⋅ 10 −12
1 1
R11 = R1 ≈ = = 8,5 kΩ ≈ 10 kΩ
( f max − f min ) ⋅ C1 240000 ⋅ 500 ⋅ 10 −12
Promena frekvencije kalema od ± 20 kHz (80 – 120 kHz) odgovara opsegu
hvatanja oscilatora 2fC=2 x 40 kHz. Da bi se ovo postiglo treba izabrati elemente
LOW-PASS filtera za ulaz u VCO.
Preporuke za izbor elemenata filtera LOW-PASS nalaze se na slici (sl. 6.5-3).
78
Sl. 6.5-3. izbor elemenata filtera LOW-PASS

Koriste se dve vrste filtera (sa i bez R4).
- Filter bez R4
Za opseg hvatanja od 2fC=2 x 40 kHz potrebna je vremenska konstanta filtra:
2 f0 f 200000
R3C 2 = = 0,16 0 2 = 0,16 = 20µs
π (2 f C )2
2πf c 400002
Ovo se može postići sa: R3=22 kΩ i C2=1 nF.
- Filter sa R4
Bolja stabilnost postiže se dodatkom R4. Sada važe sledeće relacije.
R4 C2 =
6N
−
N
, i (R4 + R3 + 3000)C2 = 100 N2 ∆f , gde je ∆f = f max − f min
f max 6,28∆f f max
Vremenska konstanta R4C2 (za N=2) je:
6N N 12 2
R4 C2 = − = − = 36µs
f max 6,28∆f 320000 6,28 ⋅ 240000
Za C2=10nF, dobija se R4=3,3 kΩ. Sada se otpornost R3 dobija kao:
100 N∆f 200 ⋅ 240000
R3 = − R − 3000 = − R4 − 3000 = 47000 − 3300 − 3000 ≈ 39kΩ
10 −83200002
2 4
C2 f max
Mogu se usvojiti sledeće vrednosti elemenata filtera:
R3=39 kΩ, C2=10nF i R4=3,3 kΩ.
Dobijene vrednosti treba proveriti i korigovati na konkretnom ureñaju, tako da se
dobije pouzdan i stabilan rad kalema.
79
80
7. Objavljeni tekstovi autora
7. OBJAVLJENI TEKSTOVI AUTORA

Baveći se ovom problematikom ovaj autor je napisao dva članka za popularizaciju
nauke o Teslinom kalemu i objavio ih u časopisu Infoelektronika 2007. i 2011.
godine. Sa kolegama objavjlen je i naučni rad na šesnaestom meñunarodnom
simpozijumu za energetsku elektroniku u Novom Sadu. U nastavku su dati u celini
svi pomenuti tekstovi.
7.1. Teslin kalem – SOLID STATE

(časopis Infoelektronika 2007.)
Teslin kalem koji Vam predstavljamo ovom prilikom zaslužuje svakako mnogo
više pažnje od klasičnih, ali inovativnih konstrukcija pod nazivom Solid State.
Solid State – Teslin kalem, Vam meñutim, može biti referentna tačka sa koje
polazite u traganje za sličnim konstrukcijama na Internetu. Ova konstrukcija je
jedinstvena po mnogo čemu, izmeñu ostalog i što predstavlja idejno rešenje domaćeg
autora. Autor nije žalio za utrošenim vremenom i uloženim trudom, da osmisli i
napravi originalnu, svoju verziju Teslinog kalema, bez primara, pogonjenu
tranzistorskim invertorom i na kraju izvede neke eksperimente sa njim. Tokom
gradnje, a kasnije i eksperimentisanja, autor je stekao izvesna iskustva koja ovom
prilikom deli sa čitaocima InfoElektronike. Dalje, u tekstu koji sledi, biće prikazan
ukratko, radi podsećanja, princip rada originalne verzije Teslinog kalema, a zatim
jedno originalno, rešenje napajanja Teslinog kalema.
Princip rada Teslinog transformatora
Teslin transformator se sastoji od primarmog i sekundarnog namota (sa svojim
induktivnostima i kapacitivnostima) i varničara.
Primarni namot se sastoji od malog broja navojaka bakarne žice velikog preseka.
Paralelno (ili redno) primarnom namotu vezan je primarni kondenzator koji sa njim
čini oscilatorno kolo. Ovo oscilatorno kolo ima konstantnu induktivnost i
kapacitivnost, tako da mu je i rezonantna frekvencija konstantna. Rezonantna
frekvencija primara je:
1
'
f REZ =
2π L' C '
Obično se ostavljaju izvodi na kondenzatoru ili primarnom namotu tako da se ova
frekvencija može podešavati u uskim granicama, da bi se prilagodila sekundarnom
kolu. U ovom kolu se, pri rezonantnoj frekvenciji, pojavljuje znatno veća struja od
one koja dolazi iz izvora napajanja (preko varničara). Ova velika struja primara u
njegovoj unutrašnjosti stvara veoma jako magnetno polje.
Kada se u ovo polje postavi sekundarni namot u njemu se indukuje napon.
Sekundarni namot je izveden sa velikim brojem navojaka u obliku cilindra. Jedan
izvod (početak) sekundarnog namota direktno je vezan na potencijal zemlje (obično
donji) a drugi (kraj) na dodatnu kapacitivnost u obliku kugle ili torusa. Sekundarni
81
namot sa svojim sopstvenim i dodatnom kapacitivnošću prema okolini čini redno

oscilatorno kolo. U ovom kolu, pri rezonantnoj učestanosti, indukovani napon stvara
veliku struju ograničenu samo njegovim omskim otporom i gubicima energije na
zračenje i varnice. Ova struja na induktivnosti sekundara razvija veoma visok napon
(ovo je ujedno i napon prema zemlji). Na ovaj način mogu se dobiti naponi od više
stotina kV do nekoliko MV.
Teslin kalem
Za rad transformatora potrebno je da primarno i sekundarno oscilatorno kolo imaju
bliske rezonantne frekvencije. Jednakost frekvencija je dosta teško postići. Problem
je u tome što se zbog pomeranja ljudi predmeta u njegovoj blizini, kapacitivnost
sekundara menja i dolazi do razdešavanja rezonanse.
Ovde će biti opisano jedno rešenje u kome je ovaj problem prevaziñen. U suštini
cilj je dobijanje visokog napona. Kao što je opisano, on se dobija tako što u rednom
rezonantnom kolu sekundarnog namota (dalje Teslin kalem) pri rezonantnoj
frekvenciji postoji jaka struja koja na velikoj induktivnosti ovog kalema stvara visok
napon. Ova struja ne mora biti dobijena indukovanim naponom od primarnog namota
već generatorom napona rezonantne frekvencije. Na taj način izostavlja se celo
primarno kolo. Na ovaj način postiže se i veći stepen iskorišćenja jer se energija u
kalem utiskuje direktno, tako da ne postoje gubici energije u primarnom namotu.
Autor je napravio Teslin kalem sledećih karakteristika:
- Cev spoljnjeg prečnika 75 mm
- Visina cevi 500 mm
- Visina namota 445 mm
- Lak žica debljine 0,3 mm (0,33 mm sa izolacijom)
- Broj navojaka 1350
- Dužina žice l=320 m
Induktivnost kalema je oko 25,7 mH a otpornost oko 81 Ω.
Rezonansa Teslinog kalema je složena pojava. U zavisnosti od stanja kraja namota
interesantna su dva slučaja.
Otvoren kraj namota
Kada je kraj Teslinog namota (VN izvod) otvoren on se ponaša kao antena.
Naponski talas koji polazi od početka namota (od generatora) putuje prema njegovom
kraju i zbog beskonačne impedanse, reflektuje se sa nepromenjenim znakom.
Generator koji napaja kalem je naponskog tipa koji ima malu inutrašnju impedansu.
Kada se taj reflektovani talas vrati na početak namota menja znak i ponovo ide se
prema kraju gde se ponovo reflektuje sa istim znakom nazad. To znači da se namot
ponaša kao četvrt talasna antena. Kada bi ova antena bila u obliku prave žice dužine l,
njena talasna dužina bi bila:
λ = 4⋅l
Njoj odgovara frekvencija od:
82
3 ⋅ 108 3 ⋅ 108
f = =
λ 4⋅l
Za naš kalem sa žicom dužine l=320 m, odgovarala bi talasna dužina od λ=1280
m, i njoj odgovara frekvencija od 234 kHz.
Kada je ova žica namotana na kalem, zbog magnetne sprege navojaka, podužna
induktivnost postaje znatno veća. Za kalem iz našeg primera, dobijena je frekvencija
od oko 140 kHz.
Izmerena vrednost otpornosti, na sobnoj temperaturi od oko 25 0C je 81 Ω.
Računska vrednost induktivnosti kalema je oko:
d 2π −7 2 0,075 π
2
L = µ0 N 2
= 12,56 ⋅ 10 ⋅ 1350 = 22,6 mH
4⋅h 4 ⋅ 0,45
Izmerena vrednost induktivnosti je 25,6 mH.
Ako se u svakoj poluperiodi i napon generatora menja tako da struja bude u fazi, u
antenu se stalno utiskuje energija što izaziva povećanje struje na početku i napona na
njegovom kraju. U tom slučaju kalem se prema generatoru ponaša kao otpornik
otpornosti jednake približno polovini otpornosti njegovog namota.
R 81
= = 40,5 Ω
Z0 =
2 2
Ovo je idealna vrednost i ona bi važila kada nebi bilo skin efekta i gubitaka u
okolnim predmetima. Za žicu prečnika 0,3 mm na frekvenciji od 140 kHz skih efekat
gotovo i da ne postoji. Meñutim zračenje i gubici snage u okolnim predmetima
znatno povećavaju ovu impedansu.
Na ovoj rezonantnoj frekvenciji, napon na kraju kalema bi trebalo da iznosi:
U IN
UVN = ω ⋅ L = 2π ⋅ f ⋅ L ⋅ I = 2π 140 000 ⋅ 0,0256 ⋅ I = 22500 ⋅ I = 22,5( kV / A) ⋅ I ( A)
Z0
Kao što se vidi na ovoj rezonantnoj frekvenciji dobija se napon od oko 22,5 kV po
amperu ulazne struje.
Sa polumostnim invertorom napajanim sa mrežnim naponom efektivna vrednost
osnovnog harmonika ulaznog napona je oko 165 V. Pravougaoni napon invertora u
ovom slučaju prati pravougaoni oblik struje i napona na kraju kalema. To znači da
nema slabljenja viših harmonika. Ova rezonantna frekvencija (140 kHz) je osnovna.
U ovom slučaju rezonansa bi trebalo da može da se postigne i na neparnim
umnošcima osnovne frekvencije (140, 420, 700, ... kHz). Na ovu frekvenciju nebi
trebalo da utiču promene u okolini (blizina ljudi i predmeta).
Eksperimenti sa otvorenim krajem namota nisu dalji dobre rezultate. Varnica je
jako slaba i od ovakvog rada se odustalo.
83
Kraj namota opterećen kapacitivnošću

Znatno bolja varnica je dobijena kada je na kraj Teslinog namota stavljena kugla
koja pretstavljaju kapacitovno opterećenje. Sa kapacitivnim opterećenjem, rezonansa
je dobijena na približno dvostruko većoj frekvenciji. Povećanjem kapacitivnosti
rezonantna frekvencija se lagano smanjuje. Sa njom se smanjuje i napon kraja
kalema, ali se pojačava intenzitet varnice i prasak. Za namot iz našeg primera i
kuglom prečnika od oko 15 cm, dobijena je rezonantna frekvencija od 285 kHz a sa
mrežastom kuglom prečnika oko 20 cm 274 kHz. Za razliku od prethodne, ova
rezonantna frekvencija je jedinstvena. Ona se menja sa promenom opteretne
kapacitivnosti i pomeranjem okolnih predmeta (i ljudi).
Na ovoj frekvenciji na kraju Teslinog namota dobija se napon:
UVN = 2π ⋅ f ⋅ L ⋅ I = 2π 285 000 ⋅ 0,0257 ⋅ I = 46( kV / A) ⋅ I ( A)
Pri rezonanciji struja u kolu ograničena je
samo njegovim omskim otporom i gubicima
energije zbog zračenja i varničenja.
Na ovaj način dobijen je dvostruko veći napon
pri istoj struji. Ovaj kalem se kratkotrajno (rada
minuta) može napajati sa najvećom strujom od
oko 2 A (efektivna vrednost) što odgovara
naponu od oko 92 kV (efektivna vrednost).
Ovaj napon postoji samo dok se ne pojavi
varnica na kraju namota. Kada se pojavi varnica,
povećavaju se gibici a struja i napon kalema
opadaju. U kontinualnom radu invertora varnica
je u obliku korone i neprekidno tinja. Zvučni
efekat je sličan jakom šumu. Za ovaj eksperiment
korišćen je polumostni invertor i transformator sa
prenosnim odnosima 3 i 4. U izlazu invertora su
sl. 1. primenjeni tranzistori IRF840 pa je amplituda
Teslin kalem u kontinualnom struje ograničena na oko 6A. Na ovaj način
režimu rada postignuti su maksimalni naponi od oko 65 kV i
50 kV (procena). Viši napon dobijen je na prenosnom odnosu 3 ali je posle proboja
varnica mogla da se razvuče ispod 10 cm. Na prenosnom odnosu 4, varnica je mogla
da se razvuče do oko 15 cm. Snaga generatora je oko 500 W što je dosta grejalo
izlazne tranzistore.
Izgled gotovog kalema i varničenje prikazani su na slici 1.
Impulsni rad
Prema podacima sa interneta od ovog kalema očekivana je veća varnica.
Postignuta snaga je već dosta velika i nije se moglo postići značajnije poboljšanje
njenim podizanjem. Rešenje je potraženo u mostnom invertoru u impulsnom radu.
Prema snimku oblika struje, vremenska konstanta kalema je oko 0,3 ms. Napravljen
84
je mostni invertor kod koga su trajanja

impulsa oko 1 ms i pauze oko 13 ms. I
ovde su u izlazu primenjeni tranzistori
IRF840 pa je amplituda struje opet
ograničena na oko 6A. Prenosni odnos
transformatora je 1,6 što odgovara limitu
efektivne struje kalema od oko 2,8A.
Ova struja daje maksimalnu vrednost
napona od oko 130 kV. Varnica
dobijena na ovaj način je mogla je da se
razvuče do oko 20 cm.
Snaga u impulsu je oko 1200 W, a
srednja vrednost snage oko 90 W. Sa
ovom snagom grejanje izlaznih
tranzistora se smanjilo toliko da
Sl 2. pretvarača može da radi trajno uz veoma
mali hladnjak (Al lim 100 x 60 x 2 mm).
Impulsnim radom dobijen je jak zvučni efekat pri proboju vazduha i praskanje oko
75 puta u sekundi.
Na fotografijama na sl. 2. prikazan je impulsni rad kalema.
Teslin transformator je uvek bio, i još uvek je, inspiracija za mnoge entuzijaste. Na
sl. 3. prikazan je rad Teslinog transformatora na HE Ðerdap 2 autora Zorana
Kršenkovića. Kao što se vidi, autor ovog teksta imao je priliku da lično oseti udar
njegove varnice. Subjektivni osećaj je sličan udaru na sistemu za paljenje kod
automobila (bobina).
Geometrijski odnosi
Prema podacima sa interneta, zavisnost snage i dimenzija prikazana je u tabeli 1.
Snaga Prečnik sekundarnog Visina sekundarnog Prečnik žice

W namota namota mm
do 500 W 75 - 100 mm 5 – 6 prečnika 0,4 – 0,65
500 - 1500 100 – 150 mm 4 – 5 prečnika 0,45 – 0,8
1500 – 3000 150 – 250 mm 4 – 5 prečnika 0,65 – 1,3
preko 3000 W preko 250 mm 3 – 5 prečnika > 0,8
Preporučuje se da broj navojaka sekundara bude oko 900. Sa ovim prečnik žice se
dobija tako što se visina namota podeli sa 900.
Poštujući ovu preporuku autor je napravio i kalem na cevi prečnika 110 mm i
dužine 750 mm sa oko 970 navojaka. Sa mrežastom kuglom prečnika oko 20 cm na
vrhu, dobijena je približno ista rezonantna frekvencija (oko 280 kHz) i pri napajanju
iz istog generatora varnica gotovo iste veličine.
85
sl. 3.
Kada je završen sekundar treba mu napraviti i kondenzator za opterećenje. Autor je
za ovo iskoristio dve poluloptaste mrežaste cediljke spojene u loptu. Na internetu se
preporučuje još i oblik torusa. Torus se može napraviti od aluminijumske fleksi cevi
za odvod vazduha kod aspiratora (na primer prečnika 100 mm). Ova kapacitivnost
mora biti bez oštrih ivica ili šiljaka.
Prema podacima sa interneta torus od cevi prečnika 100 mm i spolnjeg prečnika od
oko 400 mm ima kapacitivnost od oko 18 pF. Procenjena vrednost sopstvene
kapacitivnosti sekundara je oko 5 pF a ukupna kapacitivnost namota i mrežaste sfere
je oko 13 pF.
Izrada kalema
U našim uslovima pogodno je za kalemsko telo upotrebiti odvodnu (kanalizacionu)
PVC cev. U prodavnica mogu se naći cevi prečnika 75 mm ili 110 mm. Pre motanja
dobro je cev lepo očistiti (spolja i iznutra) i spoljnu površinu premazati slojem laka.
Poćetak i kraj namota treba da budu udaljeni za oko d: od krajeva cevi (d - prečnik
cevi). Ovi razmaci omogućavaju zatvaranje magnetnog fluksa dovoljno daleko od
metalnih elektroda, čime se izbegavaju gubici zbog vrtložnih struja u njima i
prigušenje oscilacija Teslinog kalema.
Donji kraj cevi je učvršćen za postolje i donju metalnu elektrodu za oblikovanje
polja (ekran). Postolje je napravljeno od plastične a ekran od posude oblika lavora
(rostfraj ili slično) prečnika oko 320 mm. Na dnu postolja učvrstiti koaksijalni
86
konektor (za TV antenu). Metalni

ekran povezan je za izvod
predviñen za širm na
koaksijalnom konentoru a
početak namota na srednji (vrući)
izvod.
Preko žice početka kalema
navučen je bužir i time
obezbeñena dobra izolacija na
mestu prolaza kroz ekran i
postolje do ulaza u vrući (srednji)
priključak konektora. Pored
koaksijalnog konentora na
postolje učvršćen je i priključak
za uzemljenje. Pri radu Teslinog
kalema ovaj priključak treba
povezati sa najbližom
uzemljenom masom (vodovodna
cev, radijator ili slično).
Kalem je namotan sa
bakarnom dvostruko lakiranom
Sl 4. žicom (L2) odgovarajućeg
prečnika. Žica je motana bez
razmaka. Kada je sve gotovo, namotani kalem je zaštitićen lakiranjem slojem
izolacionog laka i pečenjem (nije neophodno za normalan rad kalema).
Gornji kraj kalema vezan je na metalnu elektrodu oblika sfere koja sa okolinom i
donjim ekranom pretstavlja opteretnu kapacitivnost. Sfera je napravljena od dve
mrežaste ceziljke oblika polusfere sastavljene tako da grade sferu.
Kako tanka žica na visokom naponu nebi isijavala koronu, voñena je što bliže osi
kalema do kontakta sa gornjom elektrodom.
Ispod sfere postavljen je metalni ekran oblika metalnog tanjira prečnika oko 200
mm. Od njega se očekuje da oblikuje polje u svojoj okolini a prečnik je tako izabran
da se pražnjenje odvija i u slobodan prostor.
Na sl. 4 prikazan je oblik opisanog Teslinog kalema.
Umesto sfere može se koristiti i pomenuti torusni oblik spoljnjeg prečnika od oko
300 mm. Na ovako formiranu elektrodu povezuje se gornji kraj kalema.
Samosinhronizujući generator napona
Dalje će biti opisan tranzistorski generator napona sa promenljivom frekvencijom
koja se prilagoñava rezonanciji (samo-sinhronizujući).
Šema generatora prikazana je na sl. 5. Radi se o invertoru mostnog tipa sa
MOSFET-ovima tipa IRF 840 kao prekidačima. Napajanje energetskog dela vrši se
mrežnim 220 V, 50 Hz, naponom preko greca. Primar izlaznog transformarora napaja
87
se sa dijagonale mosta preko kondenzatora C3 koji treba da bude polipropilenski (tipa

na primer MKP10 - WIMA).
U konkretnom slučaju transformator je napravljen na jezgru tipa E 32/9 – 2200 i
kalemskom telu SPK 32 (ITC Svilajnac). Primar je namotan sa 33 navojaka
dvostruke lak žice 0,7 mm, a sekundar sa 54 navojaka iste (jednostruke) žice.
Strujni transformator (STR) je napravljen od prestenastog jezgra prečnika oko 20
mm sa jednom provučenom žicom (1 mm) na primaru i 39 navojaka na sekundaru
(žica 0,2 mm). Na otporniku od 39 Ω, 1/4 W, (R1 na sl. 6.) dobija se napon koji
odgovara dnosu od 1 V/A.
Pažnja: Pri merenju ili snimanju osciloskopom, treba imati na umu da napon
napajanja upravljačke elektronike nije galvanski odvojen od mreže.
Oscilator je izveden sa kolom IC5A,B,C (40106). Kada je na ulazu (na R11) napon
nula, njegova frekvencija je oko 280 kHz. Izlaz oscilatora se dovodi na drajverska
kola IC2 i IC3 (IR2110) koja upravljačke impulse prenose geitovima izlaznih
MOSFET-ova (T1 do T4). Direktnim naponom oscilatora (preko drajvera) upravlja se
tranzistorima T1 i T2 a invertovanim (na IC5F) tranzistorima T3 i T4.
Kašnjenje drajvera IR2110 pri uključenju je oko 130 ns a pri isključenju oko 100
ns. Kašnjenje koje unosi invertor IC5F je oko 50 ns, tako da postoji opasnost od
uključenja tranzistora T1 i T4 pre isključenja T3 i T2. Zbog toga je uvedeno dodatno
kašnjenje pri uključenju ovih tranzistora od oko 100 ns pomoću R8 i D7. Posle ovoga
kašnjenje unose i izlazni tranzistori. Uključenje je usporeno za oko 100 ns a
isključenje se procenjuje na oko 50 ns.
Ukupno kašnjenje od prolaska napona na R13 kroz nulu do uključenja ili
isključenja izlaznih tranzistora procenjeno je na oko 300 ns. Zbog ovoga je potrebno
sliku o struji pomeriti unapred za oko 350 ns. To je urañeno sa R13 i C8. Time je
postignuto da se komutacija tranzistora odvija pri prolasku struje kroz nulu ili nešto
ranije (50 do 100 ns).
Početak oscilovanja kreće na frekvenciji bliskoj rezonansi. Kada se pojavi struja na
sekundaru STR ona oscilator dovodi u sinhronizam (preko R13, C8, R10, RV1 i C9).
Pri prvom uključenju na ulaz invertora (greca GR 1) dovesti mali napon i polako ga
podizati. Ako ne doñe do sinhronizacije okrenuti izvode primara ili sekundara STR.
IC4 (4013B) je dvostruki D flip – flop. Prvi flip – flop prati amplitudu struje i kada
ona dostigne oko 6 V blokira rad invertora. Deblokada se vrši posle vremena od oko
0,1 s (definisano sa C10 i R14). Drugi flip – flop obezbeñuje impulsni rad pri čemu
impuls traje oko 1 ms (definiše ga R15 i C12) a pauza 15 ms (definiše ga R16 i C11).
Preklopnikom start/stop aktiviira se i blokira rad drajvera IR2110 i time se aktivira
i zaustavlja rad pretvarača.
Na sl. 6 prikazana je unutrašnjost otvorenog pretvarača za napajanje Teslinog
kalema, a na sl. 7 njrgov spoljni izgled.
Za iskusne elektroničare, čitaoce Infoelektronike sigurno neće biti problem da na
osnovi ovog teksta i sami pokušaju da naprave Teslin kalem i da se igraju da
naponima reda 100 kV. Pri tome mora se imati na umu da rad sa ovim ureñajem nije
bezopasan, tako da se moraju imati u vidu i odgovarajuće mere zaštite. Autor na to
88
upozorava i ne prihvata nikakvu odgovornost za posledice nastale zbog nestručnog

rada i rukovanja.
Svima koji žele da krenu u izradu Teslinog kalema i pretvarača za njegovo
napajanje, autor ovog teksta želi uspeh i stoji na raspolaganje i sa dodatnim
informacijama ukoliko to bude potrebno.
Sl. 6.
Sl. 7.
89
Sl. 5.
90
7.2. Teslin kalem sa kontinualnom regulacijom izlaznog napona

(časopis Infoelektronika 2011.)
U jednom od ranijih brojeva ovaj autor objavio je tekst o jednoj varjanti Teslinog
kalema sa elektronskom pobudom (solid state). Nastavljajući rad na ovom polju,
autor smatra da je došao do boljeg rešenja, ali u svakom slučaju napravljen je
pretvarač znatno veće snage. Dalje poboljšanje sastoji se i u mogučnosti kontinualnog
podešavanja izlaznog napona, koji na odgovarajućem kalemu razvija napon od nule
do oko 250 kV.
U svakom slučaju, ovaj tekst se može posmatrati i kao nastavak rada opisanog u
pomenutom članku iz ranijih brojeva ovog časopisa.
Malo teorije o kalemu
Kalem se napaja sa sekundara feritnog transformatora prenosnog odnosa n=U“/U’.
Početak sekundarnog namota ovog transformatora je uzemljen unutar same
metalne kutije pretavarača i istovemeno odveden na metalni ekran donjeg dela
Taslinog kalema. Za dobar rad pretvarača potrebno je pravilno dimenzionisati ovaj
transformator kako u pogledu snage tako i u pogledu prenosnog odnosa. Uslov je da
se iz postojećih tranzistora pretvarača izvuče maksimalno moguća snaga, odnosno
dobije naveći mogući napon Teslinog kalema. Dalje će biti prkazan postupak tog
proračuna.
Rezonantna otpornost (RREZ.) kalema, trebala bi biti jednaka omskoj otpornosti
namota. Zbog skin efekta i zračenja energije prema okolini, gubi se deo energije tako
da se prividna otpornost povećava. Rezonantna otpornost će ovde biti izračunata kao
količnik napona (UKALEMA) i struje (IKALEMA) na ulazu u Teslin (VN) kalem. Ovo je
ujedno i sekundarna strana izlaznog feritnog transformatora (U”AC , I”AC). Amplituda
primarne struje feritnog transformatora (I’AC,MAX) je ujedno i maksimalna struja
tranzistora (IT,MAX). Sa ovim rezonantna otpornost je:
U KALEMA U " AC U ' AC
RREZ . = = = (nTR )2 = 1,27 U DC (nTR )2 = 0,81U DC (nTR )2
I KALEMA I " AC I ' AC I T , MAX I DC
Da bi se dobilo maksimalno iskorišćenje tranzistora, potrebno je rezonantnu
otpornost Teslinog kalema prilagoditi pretvaraču. Prilagoñenje se vrši pravilnim
izborom prenosnog odnosa feritnog transformatora. Polazne vrednosti su; maksimalni
ulazni jednosmerni napon za napajanje invertorskog kola UDC=320 V, i amplituda
primarne struje feritnog transformatora (ujedno i amplituda struje tranzistora) IT,MAX.
Napon na VN kraju Teslinog kalema, i struja kalema jednaki su:
0,9 ⋅ U DC 0,9 2U DC (nTR )
2
U
U VN = ωLI KALEMA = ωLnTR I T , MAX = = 1,27(nTR )2 DC
RREZ . RREZ RREZ
Prenosni odnos transformatora treba odabrati tako da se amplituda struje IT,MAX
dobije pri ulaznom jednosmernom naponu UDC,MAX=320 V. Ovo je napon na koji se
91
napuni kondenzator C2 pretvarača kad se napajanje energetskog dela vrši sa mreže

220 V, 50 Hz. Ovim naponom se dalje napaja tranzistorski most.
Sa ovim, optimalni prenosni odnos transformatora je:
RREZ . I T , MAX R I
nTR = = 0,89 REZ . T , MAX
1,27U DC , MAX U DC , MAX
Sa ovim prenosnim odnosom napon na Teslinom kalemu je:
I T , MAX I T , MAX 1,27U DC , MAX I U
U VN = ωLI " AC = ωL = ωL = 0,8ωL T , MAX DC , MAX
2nTR 2 RREZ . I T , MAX RREZ .
Iz ovog izraza se vidi da se primenom tranzistora sa većom dozvoljenom strujom
povišenje napona ide sa kvadratnim korenom ove struje, pri istim ostalim
parametrima. Dalje će biti prikazana primena ovih izraza na konkretnom kalemu.
Proračun kalema
Za ovu priliku napravljen je kalem sledećih karakteristika:
1. Prečnik kalema D=160 mm
2. Visina namotanog dela h=811 mm
3. Ukupna visina kalema H=1000 mm
4. Lak žica dCu=0,40 mm (0,45 mm, sa lakom)
5. Ukupni presek žice: SCu=0,1256 mm2
6. Izmereni otpor kalema DC RDC=127 Ω
Proračun:
1. Broj navojaka:
h 811
N= = = 1800
d Cu 0,45
2. Dužina žice:
lCu = πDCu N = π 0,16 ⋅ 1800 = 905m
3. Rezonantna otpornost:
Pri naponu od 100 V izmerena je struja od 2 A, pa je rezonantna otpornost:
100(V )  77 
2
U U
RREZ . = KALEMA = 0,81 DC (nTR )2 = 0,81   = 50(2,34 ) = 222Ω
2
I KALEMA I DC 2( A)  33 
4. Induktivnost kalema – računska:
d 2π 0,162 π
L = µ0 N 2 = 12,56 ⋅ 10−7 ⋅ 18002 = 101mH
4⋅h 4 ⋅ 0,811
5. Merenjem je odreñena stvarna induktivnost od 95 mH.
92
Izmerena frekvencija T=8,5 µs, f=118 kHz (torus od aluminijumska ventilacione

cevi prečnika 100 mm i spoljnjeg prečnika torusa od oko 300 mm).
6. Ekvivalentna kapacitivnost kalema i torusa.
1 1
C= = = 19,2 pF
ω 2L (6,28 ⋅ 118000)2 0,095
Vremenska konstanta uspostavljanja napona je utvñena merenjem i iznosi oko 1
ms. Skoro puni napon postiže se posle 2 vremenske konstante (oko 95%) što iznosi
oko 2 ms. Ovo je vreme trajanja rada pretvarača pri krajnjem desnom položaju
potenciometra.
7. Indukovani napon po amperu struje kalema:
U = ωLI KALEMA = 2π 118000 ⋅ 0,095 I KALEMA = 70,4kV / A
Neka je maksimalna dozvoljena struja tranzistora IT,MAX=10A (IRFP450).
8. Optimalan prenosni odnos transformatora je:
RREZ I T , MAX 222 ⋅ 10
n = 0,89 = 0,89 = 2,34
U DC 320
9. Pri ovoj struji tranzistora, efektivna vrednost struje kalema je:
I T , MAX 1 10 1
I KALEMA = = = 3,02 A
1,41 n 1,41 2,34
10. Sa ovom strujom napon kalema je:
U VN = ωLI KALEMA
"
= 70,4 ⋅ 3,02 = 213kV
Neka je sada maksimalna dozvoljena struja IT,MAX=15A (IRFP460). Za ovu struju
optimalan prenosni odnos transformatora je:
RREY I T , MAX 222 ⋅ 15
n= = = 2,86
1,27U DC 1,27 ⋅ 320
11.Pri ovoj struji efektivna vrednost struje kalema je:
I T , MAX 1 15 1
I KALEMA = = = 3,7 A
1,41 n 1,41 2.85
12.Sa ovom strujom napon kalema je:
U VN = ωLI KALEMA
"
= 70,4 ⋅ 3,7 = 260kV
13.Ili na drugi način
U DC I T , MAX 320 ⋅ 15
U VN = 0,8ωL = 0,8 ⋅ 6,28 ⋅ 118000 ⋅ 0,095 = 261kV
RREZ . 222
93
Ove dve vrednosti struje navedene su radi orijentacije o naponima koji se mogu
očekivati na vrhu kalema. Na konkretnom realizovanom pretvaraču primenjeni su
tranzistori IRFP460 (500 V, 20 A) ali je prenosni odnos odabran tako da maksimalna
struja ide do oko 12 A. Očekuje se da pri tome kalem razvija maksimalno oko 235
kV. Pri ovoj struji snaga pretvarača bi iznosila oko 2,5 kW. Ovo je veoma velika
snaga koja bi zahtevala veoma velike hladnjake i njihovo vrlo intezivno produvavanje
(hlañenje). Da bi se to izbeglo napravljeno je da pretvarač radi u impulsnom režimu
rada. Maksimalno trajanje impulsa je oko 2 ms a pauze oko 10 ms. Time je srednja
snaga smanjena na oko 500W. Promena izlaznog napona postignuta je promenom
trajanja uključenosti pretvarača u opsegu od oko 0,2 ms do 2 ms. Čime se napon
menja skoro od nule (25 kV) do pune vrednosti (250 kV). Sa ovim je dobijen
pretvarač malih dimenzija bez potrebe za dodatnim produvavanjem. Broj impulsa
izlaznog napona je oko 90 u sekundi.
Opis pretvarača
Na sl. 1. prikazana je električna šema pretvarača. Izlaz pretvarača je tranzistorski
most sa tranzistorima MOSFET tipa IRF460. Galvanska odvojenost i prilagoñenje
kalema i mosta izvedeno je preko feritnog transformatora TR1. U konkretnom slučaju
transformator je napravljen na jezgru tipa E 42/20 – 4700 i kalemskom telu SPK 42
(ITC - Svilajnac).
Upravljanje (pobuda) tranzistorima vrši se preko drajvera tip IR2110. Upravljanje
je takvo da se istovremeno uključuju dijagonalni ranzistori. Pažnja: Drajveri IR2110,
ne obezbeñuju galvansku izolovanost, tako da potencijal mase elektronike nije na
potencijalu zemlje i pretstavlja opasan napon po lica i instrumente koji se priključuju.
Povratna sprega izvedena je preko strujnog transformatora STR prenosnog odnosa
1/33. STR je napravljen od prigušnice od napojne jedinice PC računara, (prečnika
oko 2 cm), kroz koju je kao primar provučena jedna žica prečnika 1 mm. Prvo
uključenje treba obaviti oprezno i pri sniženom naponu napajanja mosta. Pri tome
posebno voditi računa o vezivanju krajeva STR i vezati ih tako da se dobije pravilan
rad pretvarača (negativna povratna sprega).
STR daje informaciju o struji tranzistorskog mosta. Sekundarna struja sa STR se
zatvara preko kondenzatora C8 od 68 nF koji na frekvenciji od oko 120 kHz ima
impedansu od oko 20 Ω. Primarna struja od 12 A, na sekundaru STR daje oko 0,36A,
što na kondenzatoru C8 daje napon od oko 7,3 V. Ovaj napon se uvodi u fazni
komparator FC1 pll – kola IC4 (CD4046).
Izlazni napon sa VCO se dovodi na D flip flop kola CD4013 (IC4A) koji radi kao
delitelj frekvencije sa dva. Ovako dobijenim naponom se pobuñuju tranzistori mosta.
Maksimalna snaga postiže se kada su napon i struja u fazi. Zbog toga je formirana
fazna petlja. Fazni komparator FC1 poredi napon i struju, i u zavisnosti od faznog
stava daje izlazni napon (pin 2), čija je srednja vrednost proporcionalna ovom faznom
stavu. Ceo fazni opseg je 1800. Zbog toga je početni fazni stav pomeren naponom na
kondenzatoru C8 za 900, tako da se nalazi na sredini opsega regulacije faze. Preostaje
samo da se trimerom RV2, fino podesi na najbolji rad pretvarača.
94
Sl. 1.
Trimerom RV1 podešava se da jednosmerni nivo napona na ulazu FC1, tako da on
radi i pri vrlo malim ulaznim naponima (strujama).
Drugi D flip flop se koristi kao astabilni multivibrator kojim se definiše impulsni
rad pretvarača. Logičko H na pin 13 ovog kola blokira pobudu svih tranzistora mosta
i time i zustavlja rad pretvarača. Trajanje pauze definisano je fiksnim otpornokom
R16 i kondenzatorom C11 i iznosi oko 10 ms. Trajanje rada pretvarača je
promenljivo i definisano je kondenzatorom C12 otpornikom R15 i potenciometrom
na prednjoj ploči ureñaja i znosi od oko 0,2 ms do oko 2 ms.
Paralenom vezom parova R12 – D7, R13 – D8 postignuto je kašnjenje uključenja u
odnosu na isključenje, tranzistora iste grane i time izbegnuto eventualno preklapanje
u voñenju (kratak spoj). Slično je urañeno i sa pobudom tranzistora u mostu.
Ovaj flip flop je iskorišćen i za prekostrujnu zaštitu tranzistora. Struja reagovanja
ove zaštite podešava se trimerom RV3. Ako se prekorači podešena struja, naponom
kondenzatora C8 se skraćuje trajanje intervala rada pretvarača.
Na prednjoj ploči pretvarača nalazi se i preklopnik START/STOP, kojim se
uključuje i isključuje rad pretvarača.
95
Završni komentar i fotografije

Na sledećim fotografijama prikazan je izgled sagrañenog Teslinog kalema,
pretvara, kalem u radu i nekoliko snimaka sa osciloskopa. Na ovim snimcima se vidi
impulsni rad transformatora pri različitim nivoima izlaznog napona. Maksimalna
dužina varnice prema kugli prečnika oko 20 mm iznosi oko 40 cm. Zbog kratkog
trajanja, samu varnicu je teško snimiti (bar kamerom iz mobilnog telefona).
96
Dr Radojle Radetić, dipl. Inž. El.

Bor marta 2011. godine
97
16th INTERNATIONAL SYMPOSIUM on
POWER ELECTRONICS - Ee 2011
NOVI SAD, REPUBLIC OF SERBIA, October 26th - 28th, 2011
TESLA COIL WITH CONTINUOUS

OUTPUT VOLTAGE REGULATION
Radojle Radetić1, Dragan R. Milivojević2, Darko Brodić3
1
Serbian Transmission System, Bor, Serbia
2
Mining and Metallurgy Institute Bor, Bor, Serbia
3
University of Belgrade, Technical Faculty Bor, Bor, Serbia
Abstract: The paper describes the original solution of connected to aluminum torus situated at the top of coil
Tesla coil supply by transistor inverter circuits. The [5], [6]. The torus is used to shape the form of high
detailed design and coil parameter definition and voltage field. It increases the electrical capacity as well,
calculation depending of its geometry is presented as and together with coil inductivity makes the serial
well. Necessary measurement and resonant resistance resonant circuit. The coil is supplied by secondary of
estimation for converter to coil adjustment are ferity transformer with transfer rate nTR=U’’/U’. For a
undertaken to reach the maximal output voltage. Article good operation the transformer power is to be
contains description of the realized power MOS-FET appropriate dimensioned as well as the transfer rate. The
transistor inverter electrical scheme and its function main goal is to achieve the great power and high voltage
explanation. The obtained results of high voltage level up as much as possible.
to 250 kV and spark of 40 cm are pretty impressive. The resonant resistance (RRES) should be equal to coil
Key Words: Tesla transformer, high voltage, electrical thermo resistance. But, because of skin effect and
discharging, bridge inverter radiation the part of energy is disappearing. It means the
resistance becomes higher. Consequently, the resonant
I. INTRODUCTION resistance will be calculated as and quotient of voltage
Nikola Tesla developed the Tesla coil around 1890. (UCOIL) and current (ICOIL) at the input of Tesla coil. It is
The original intent was wireless transmission of power. also the output site of the ferrite transformer. (U”AC,
Imagine a world without power transmission wires, but a I”AC). The primary current amplitude (I’AC,MAX) is the
massive Tesla coil in the center of every town. To access same as the maximal transistor current (IT,MAX).
the power, simply pound a metal rod into the ground. Furthermore, the resonant resistance can be calculated
The earth would become the conductor that supplies as:
unlimited power anywhere in the world.
A Tesla coil is a resonate transformer consisting of a RRES =
U COIL U " AC U ' AC
= = (nTR )2 (1)
I COIL I " AC I ' AC
primary and secondary LC circuit. Power is supplied to
the primary circuit through a transformer [1]. Spark
contact circuit in Tesla's transformer has been
representing its weakest point. However, incorporation
RRES = 1,27
U DC
(nTR )2 = 0,81 U DC (nTR )2 (2)
I T ,MAX I DC
of the new technology as well as the devices of power To reach the maximal transistor usage, the resonant
electronic circuits contributes to its exclusion [2]. resistance should be adopted to converter. It is done by
Currently, solid-state transformer has been appeared as correct choice of transformer transfer rate nTR. The initial
Tesla transformer source. values in (2) are: maximal DC input voltage UDC = 320 V
For Tesla transformer smooth operation primary and and amplitude of transformer primary current equal to
secondary coil as well as its resonant frequency should transistor current IT,MAX.
be coupled [3]. Furthermore, high voltage generated by The voltage at the ends and current trough Tesla coil
secondary coil energizes it. However, if there is another could be expressed as:
way to energize secondary coil, the primary one can be
0 ,9 ⋅ U DC
omitted [4]. This approach is investigated in the paper. U VN = ω LI COIL = ω Ln TR (3)
The next chapter describes the calculations and preparing R RES
for practical realization. The following one contains the and the relation between them:
coil realization and detailed explanation of used 0,9 2U DC (nTR )
2
= 1,27(nTR ) DC
2 U
transistor inverter. The last chapter is practically a I T ,MAX = (4)
summary and conclusion. RRES RRES
The optimal nTR is chosen so, that the maximal
II. DESIGN AND CALCULATIONS current IT, MAX is obtained for maximal input voltage
The realized Tesla coil is made of isolated tube with UD,MAX = 320 V:
up winded isolated copper wire. One of two wire ends is
98
RRES I T ,MAX RRES I T ,MAX 1 1
nTR = = 0,89 (5) C= = = 19,2 pF (14)
1,27U DC ,MAX U DC ,MAX ω L
2
(6,28 ⋅118000)2 0,095
Now the Tesla coil voltage can be calculated as: 6. Time constant of voltage onset is established
about 1 ms. After two time constants (2 ms) the voltage
IT ,MAX I T ,MAX 1,27U DC,MAX riches 95% of its final value. It is the converter working
UTC = ωLI"AC = ωL = ωL (6) time for the maximal current (potentiometer in the limit
2nTR 2 RRES IT ,MAX position).
7. Inducted voltage per 1 A of coil current can be
I T ,MAX U DC ,MAX calculated on the next way:
U TC = ωLI " AC = 0,8ωL (7)
RRES
U = ωLI Coil = 2π 118000 ⋅ 0,095I Coil = 70,4kV / A (15)
The expression (7) shows the Tesla coil voltage (UTC)
For the maximal transistor current of IT,MAX = 10A
dependence of transistor current (IT,MAX). The goal is to
(IRFP450), the optimal transformer transmission rate can
achieve the Tesla coil voltage as high as possible, using
be expressed as:
the existing transistors.
III. THE MAIN ELEMENTS OF REALIZED RRES I T ,MAX 222 ⋅10
n = 0,89 = 0,89 = 2,34 (16)
UNIT U DC 320
The following dimensions and parameters
In that case the effective (TRMS) coil current is:
characterized the practically realized Tesla coil:
- coil diameter D = 160 mm IT ,MAX 1 10 1
- coil winding height h = 811 mm I Coil = = = 3,02 A (17)
1,41 n 1,41 2,34
- coil height H = 1000 mm
- isolated copper wire diameter dCu=0.40 mm and coil voltage:
- wire cross-section SCu= 0.1256 mm2
- measured DC resistance RDC= 127 Ω U VN = ωLI Coil = 70,4 ⋅ 3,02 = 213kV (18)
Parameters calculation: For the maximal transistor current of IT,MAX = 15A

(IRFP460), the calculated parameters are as followed:
1. The number of winding turns is calculated by:
n = 2.86, I Coil = 3.7 A, U VN = 260 kV.
h 811
N= = = 1800 (8)
Previous two values for current are chosen just to
d Cu 0,45
illustrate what a voltage can be expected at the top of
2. The estimation of wire length is done by: coil.
The concrete constructed Tesla coil uses converter
lCu = πDCu N = π 0,16 ⋅1800 = 905m (9) (inverter) with IRFP460 transistors (500 V and 20 A),
but the transmission rate is so selected the maximal
3. Resonance resistance can be calculated using the current to be 12 A. The voltage should be about 235 kV
next relations: and power of 2.5 kW. It is pretty great power and there is
U U
R RES = Coil = 0,81 DC (nTR ) a need for the intensive culling. To avoid that problem,
2
(10)
I Coil I DC the converter (inverter) running in pulse mode is in use.
Maximal pulse duration is about 2 ms with 10 ms
By DC voltage of 100 V and the current measured pause. The average power is below 500 W. The time of
trough the coil of 2 A, the resonance resistance is: switch on variations between 0.2 ms to 2 ms imply the
output voltage changing from zero (better 25 kV) to
100(V )  77 
2
maximal value of 250 kV. So constructed converter
RRES = 0,81   = 50(2,34) = 222Ω
2
(11)
2( A)  33  (inverter) is realized as a small portable unit, which
generates 90 pulses per second output voltage.
4. The coil inductivity is defined as:
IV. SELFRESONANT MOS-FET POWER
d 2π
L = µ0 N 2
(12) INVERTER
4⋅h
Converter (inverter) supplies Tesla coil by high
0,16 2 π
L = 12,56 ⋅ 10 −7 ⋅ 18002 = 101mH (13) voltage of appropriate frequency [7], [8]. The own coil
4 ⋅ 0,811 capacity is increased by aluminum toroid at the top of the
coil body. All together represent a resonant circuit with
The real inductivity measured at the coil terminals great Q-factor. Supplying by resonant voltage, at the top
is 95 mH. of the coil appears very high voltage. At the resonant
5. The Tesla coil head is made as an aluminum frequency the inductive and capacitive impedance annul
toroid pipe with 100 mm internal and 300 mm external together and the current intensity is determined by active
diameter. That geometry gives the resonant frequency of resistance. For all of other frequencies this circuit has the
f = 118 kHz. Now the equivalent capacity can be great input impedance. It means that the supply voltage
calculated as: can be rectangle form and only the main harmonic
99
Fig. 1. High voltage supply circuit (Power MOS-FET Inverter Scheme)

generates the high voltage. It is ideal opportunity to use and current are in the same phase. That’s way the
the voltage inverter. synchronization has to be reach. It is done by phase loop.
Only condition is to provide voltage and current in Only condition is to provide voltage and current in
the same phase. The phase loop pll (Phase Locked Loop) the same phase. The phase loop pll (Phase Locked Loop)
circuit is used, Fig 1. circuit is used, Fig 1.
The inverter output is realized as the transistor bridge The inverter output is realized as the transistor bridge
using MOSFET type IRF460 transistors. The ferity using MOSFET type IRF460 transistors. The ferity
transformer TR1 makes the galvanic separation and coil transformer TR1 makes the galvanic separation and coil
adaptation. It is build of kernel type E42/20-4700 and adaptation. It is build of kernel type E42/20-4700 and
coil body SPK42. The transistors running is controlled coil body SPK42. The transistors running is controlled
by drivers type IR2110. Diagonal transistors are switch by drivers type IR2110. Diagonal transistors are switch
on concurrently. The feedback is achieved via current on concurrently. The feedback is achieved via current
transformer CTR of transformer rate 1/33. The first transformer CTR of transformer rate 1/33. The first
switch on has to be done carefully by decreased bridge switch on has to be done carefully by decreased bridge
power voltage. The CTR terminals have to be regularly power voltage. The CTR terminals have to be regularly
connected to get the negative feedback. The secondary connected to get the negative feedback. The secondary
current of CTR goes trough capacitor C8 (68 nF). At the current of CTR goes trough capacitor C8 (68 nF). At the
frequency of 120 kHz its impedance is about 20 Ω. The frequency of 120 kHz its impedance is about 20 Ω. The
primary current of 12 A inducts the 0.36 A secondary primary current of 12 A inducts the 0.36 A secondary
current which makes the 7.3 V voltage at the capacitor current which makes the 7.3 V voltage at the capacitor
C8. That voltage is lead to phase comparator PC1 pll C8. That voltage is lead to phase comparator PC1 pll
circuit IC4 (CD4046). The output VCO voltage is circuit IC4 (CD4046). The output VCO voltage is
divided by CD4013 D flip-flop (IC4A). The bridge divided by CD4013 D flip-flop (IC4A). The bridge
transistors are controlled by this (divided by two) transistors are controlled by this (divided by two)
voltages. The maximal power is obtained when voltage voltages. The maximal power is obtained when voltage
100
and current are in the same phase. That’s way the synchronization has to be reach. It is done by phase loop.
The phase comparator PC1 compares the phases of It is useful for demonstration of high voltage action,
voltage and current and generates the output signal (pin but for materials isolation testing as well.
2). Its average value is proportional to phase state. The
whole range of 1800 is available. The capacitor C8
voltage turns the initial phase for 900 and it is at the
middle of the range. The potentiometer RV2 is used for
the fine inverter function adjustment. The other one,
RV1, regulates the PC1 input voltage and comparator
runs with low input voltages (and currents as well). The
second D flip-flop defines the invertors pulse mode.
High level on pin 13 blocks initialization of all
transistors and stops inverter running. The duration of
pause is determinate by resistance R16 and capacitor
C11 and can be about 10 ms. The working time is
defined by R15, C12 and potentiometer on the front
panel of unit, Fig 2. It can be in the range of 0.2 ms to 2
ms. The delay generated by parallel connection R12-D7
and R13-D8 prevents the contemporary running of both
transistors in the same bridge site (short-circuit). The Fig. 3. Illustration of the Tesla coil action
flip-flop is used for transistor over-current protection as
well. If the current exceeds the limit, the generated C8
voltage makes the inverter run time interval shorter. The
REFERENCES
complete power supply is integrated in a cabinet as a
portable unit, Fig. 2. 1. A. Marincic, Nikola Tesla, Colorado Springs Notes,
Editor, Nolit, Beograd, Yugoslavia, 1978, 478 pages.
2. M.B. Farriz, A. Din, A.A. Rahman, M.S. Yahaya,
J.M. Herman, A Simple Design of a Mini Tesla Coil
with DC Voltage Input, ICECE 2010 International
Conference on Electrical and Control Engineering,
2010, pp.4556-4559
3. Peterson, Gary L., “Project Tesla Evaluated”, Power
and Resonance, The InternationalTesla Society’s
Journal, Volume 6, No. 1, January/February/ March
1990, pp. 25-34.
4. Mitch Tilbury, The ultimate Tesla Coil Design and
Construction Guide, McGraw-Hill, 2007, 413 p.
Fig. 2. Inverter device 5. Corum, J. F. and K. L. Corum, “A Technical Analysis
Warning: The drivers IR2110 do not provide galvanic of the Extra Coil as a Slow Wave Helical Resonator”,
isolation and there is a possibility to appear the danger Proceedings of the 1986 International Tesla
voltage between signal and Earth ground. The Symposium, Colorado Springs, Colorado, July 1986,
manipulation has to be very careful. published by the International Tesla Society, pp. 2-1
to 2-24.
V CONCLUSION 6. Cox, D. C., Modern Resonance Transformer Design
The paper contains the detailed description of Theory, Tesla Book Company, P. O. Box 1649,
realized Tesla coil and inverter. Furthermore, the original Greenville, TX 75401, (1984).
solution for Tesla coil supply with continuous voltage 7. Antonio Carlos M. de Queiroz, Designing a Solid-
regulation in the whole range, up to 250 kV, has been State Tesla Coil,
developed and investigated as well. The MOSFET www.coe.ufrj.br/~acmq/tesla/sstc.html
transistor bridge is used for those purposes. To obtain the 8. Johnson, Gary L., “Using Power MOSFETs To Drive
secondary coil high voltage enough for a spark Resonant Transformers”, Tesla 88, International
appearance, the appropriate calculations and parameter Tesla Society, Inc., 330-A West Uintah, Suite 215,
definitions had to be provided. Some of the parameter Colorado Springs, CO 80905, Vol. 4, No. 6,
values ware empirically determined. The realized model November/December 1988, pp. 7-13.
showed the defined and expected performances: the
maximal spark length is 40 cm (Fig. 3).
101
102
8. Primena Teslinog kalema
8. PRIMENA TESLINOG KALEMA

Tesla je svoj transformator napravio da bi pronikao u tajne prirode i u njima
pokušao da nañe neku korist za čovečanstvo. U to vreme on je vrlo predano radio na
fluorescentnom osvetljenju, rendgenskim zracima, bežičnim komunikacijama
bežičnom prenosu energije, daljinskoj komandi, itd.
Danas se Teslin kalem koristi mnogo šire. Neke oblasti njegove primene su:
edukacija, zabava, reklama, film, naučna istraživanja itd.
U edukaciji Teslin kalem se može koristiti kao sredsvo za demonstraciju mnogih
elektromagnetnih pojava kao što su: rezonantna L–C kola, magnetna sprega, skin
efekat, Faradejev kavez, dielektrični proboj, proizvodnja ozona, fluorescentno svetlo,
bežični prenos energije, zaštita od električnog udara, simulacija atmosferskih
pražnjenja itd.
Teslin kalem je našao primenu i u oblastima reklame, marketinga, zabave (šou
biznisa) i slično. Njegove snažne varnice privlače pažnju lica na velikoj udaljenosti
bez obzira dali su u vidnom polju ili ne. Kada ih čuju, ljudi se okreću i traže odakle
dolazi taj zvuk. Iz znatiželje ljudi mu prilaze, uživaju i dive se njegovom radu. To se
često koristi na izložbama sajmovima i slično, da se što više ljudi privuče na
odreñeno mesto.
Primena savremenih tehnologija obogatila je lepezu raznovrsnosti konstrukcija
Teslinog kalema, prvenstveno u pogledu snage ali i mnogih drugih mogućnosti koje
nisu postojale kod prvobitnog Teslinog transformatora. Primena novih
poluprovodničkih komponenti dovela je do pojave takozvanog solid-state Teslinog
kalema (SSTK). Solid-state tehnologija omogućila je bolje upravljanje Teslinim
kalemom do te mere da se njegov napon može modulisati. Njegova varnica proizvodi
zvuk. Modulacijom snage varnice može da se dobije zvuk neke poznate melodije –
muzički Teslin kalem.
Godine 1977 emitovana je serija Nikola Tesla od 10 epizoda, sa Radetom
Šerbedžijom u glavnoj ulozi. O Tesli je snimljen film Tajna Nikole Tesle (1980.
godine). Lik Tesle pojavljuje se i u poznatim filmovima kao što su Prestiž, (The
Prestige – 2006.), Čarobnjakov šegrt (The Sorcerer’s Apprentic) sa Nikolas Keidžom
itd.
Teslin kalem ima posebno značajnu ulogu kod naučnih istraživanja, i to kako kod
industrijskih tako i kod fundamentalnih istraživanja. Njime se mogu testirati
materijali na električni proboj, meriti raspodela električnog i magnetnog polja, za
ispitivanje kvaliteta izolacionih materijala, uticaja udara munje u avione, istraživanja
u oblasti zaštite od udara groma, proizvodnju visokih napona za akceleratore čestica
itd. Sa njime su, na primer istraživane kuglaste munje, za koje postoje izjave brojnih
očevidaca a koje ni do danas nisu razjašnjene. U svom dnevniku iz Kolorado
Springsa Tesla pominje svetleće kugle koje su se pojavljivale u njegovoj laboratoriji
tokom eksperimenata sa svojim transformatorom.
Meñu neobičnim istraživanjima pominje se primer gde je u kombinaciji sa laserom
dobijena pravolinijsa varnica (Brelet). Ovde se snažnim laserskim impulsom trajanja
103
femtosekunde jonizuje linija kojom prolazi

zrak i ako se na krajeve dovede napon sa
Teslinog transformatora dobija se varnica u
obliku prave linije.
Veliko interesovanje za Teslin kalem
vidljivo je po broju veb lokacija, tekstova,
fotografija video zapisa i svega drugog, što se
mogu naći na internetu. Takoñe se može
videti da se povećava interes za njegov toranj
svetskog komunikacionog sistema
(Wardenclyffe).
Sl. 10-1 Pravolinijska varnica izazvana O Teslinom kalemu je napisano bezbroj
laserom članaka, naučnih radova i vrlo ozbiljnih
knjiga. Za pomoć u konstrukciji i izradi Teslinih kalema postoje brojna uputstava,
softverska rešenja (kalkulatori) za proračun njegovih elemenata i slično.
Napravljena su brojna i izvanredna rešenja Teslinih kalemova kako u Srbiji tako i u
svetu. Rešenja idu od klasičnih kako je to radio sam Tesla do osavremenjenih tipa
solid state (SSTK), double resonance (DRTK) itd.
Postoje i brojna neprofitabilna udruženja za promociju Teslinog rada, kao što je u
Srbiji udruženje “Teslin toranj“ itd.
Mogućnost primene Teslinog kalema za testiranje VN opreme
Standardna naponska ispitivanja VNO podrazumevaju ispitivanje dovedenim
jednominutnim naponom 50 Hz (na suvom ili po kiši) i udarnim naponom talasnog
obika 1,2/50 ms. Radi se o naponima koji su višestriko veći od nazivnih napona
opreme. To se pogotovu odnosi na ispitivanje udarnim naponom. Generatori ovih
napona su veoma skupi i dostupni samo najmoćnijim laboratorijama.
Teslin kalem je jeftin i efikasan generator visokog napona. Zamenom varničara
snažnim tranzistorima postiže se potpuna upravljivost i stabilnost izlaznog napona.
Svaka serija oscilacija odvija se na potpuno isti način i uz identične oblike naponskih
talasa. Takav napon je predvidiv a moguće je i precizno merenje njegove amlitude.
Probojnost izolacije kod VNO zavisi prvenstveno od visine napona, oblika napona,
i njegovog trajanja itd. Sigurno se može uspostaviti veza izmeñu probojnog napona i
pojedinh naponskih oblika. Ta veza se može eksperimentalno utvrditi. To onda znači
da bi se jedan naponski oblik mogao zameniti drugim uz odgovarajuće koeficijente
prilagoñenja. Ovaj zaključak je veoma važan jer omogućava direktnu primenu
Teslinog kalema u visokonaponskim ispitivanjima. To bi značilo daleko veću
dostupnost ovh ispitivanja i daleko manjim firmama i laboratorjama.
Na osnovu prethodnog logičnog zaključka ovde se predlaže primena Teslinog
kalema u ispitivanjima izolacije VNO. Ova metoda bi bila ograničena na opremu koja
ima malu kapacitivnost i koja Teslin kalem nebi značajno izvela iz rezonancije
odnosno opsega koji može da prati upravljačka elektonika. Orijentaciona vrednost
104
kapacitivnosti je reda desetak pikofarada. Takvi su na primer razne vrste

visokonaponskih izolatora, odvodnici prenapona, rastavljači i slično.
Po obliku i visini napona Teslin kalem bi mogao da se primeni za merenja koja se
danas vrše udarnim generetorima kojima se simulira udar groma (Marksov
generator). Takvi generatori su veoma skupi, veoma spori u radu (mali broj udara u
jedinici vremena). Energija udara je veoma velika tako da može da izazove trajna
oštećenja i razaranja ispitivane opreme. Udarni generator se koristi za ispitivanje
izdržljivosti na udarni napon odgovarajućim naponom, odgovarajućeg polariteta i sa
odgovarajućim brojem udara.
Teslin kalem proizvodi čist sinusni napon sa
rastućom amplitudom. Oblik ovog napona u
svom uzlaznom delu je blizak čelu udarnog
talasa. Na primer za kalem sa rezonantnom
frekvencjom od oko 100 kHz trajanje periode je
oko 10 µs, poluperiode 5 µs, uzlaznog dela
napona 2,5 µs. Ovaj deo napona (sl. 1) Teslinog
kalema je po obliku je dosta blizak obliku čela
udarnog napona sa čelom 1,2 µs. Amplituda
napona eksponencijalno raste, a dostignuta
amplituda se lako podešava i meri.
Prisustvo visokog napona u izolaciji izaziva
električno naprezanje i zakretanje polarnih atoma
Sl. 10-2 i molekula u pravcu polja. Prestankom napona
najveći deo ovih naprezanja je povratan i vraća se
na početnu vrednost. Za realan izolator jedan deo ovog procesa je nepovratan i neko
malo naprezanje ostaje i posle prestanka napona. Novim dovoñenjem pod napon istog
polariteta novo naprezanje se superponira na zaostalu vrednost i daljim ponavljanjem
povećava se verovatnća proboja.
Teslin kalem proizvodi seriju naponskih impulsa naizmeničnog polariteta čija
amplituda postepeno raste. Zbog promene polariteta naprezanje u izolaciji se vraća na
početnu vrednost pa čak menja i smer. Njegova srednja vrednost je jednaka nuli tako
da ne postoji zaostalo naprezanje u njoj. Velika frekvencija ponavljanja naponskih
impulsa brzo menja smer naprezanja u izolaciji i ekvivalentna je velikom broju
udarnih napona različitih polariteta za dug vremenski period. Izolacioni materijali
nisu idealni i moglo bi se očekivati da kroz vreme pokazuju osobinu zamora ili
zasićenja prema ukupnom broju promena smera i intenziteta ovih naprezanja. Visoka
frekvencija Teslinog kalema sa te strane u izolaciji bi trebala da izazove proces
ubrzanog starenja sa aspekta električnog polja (električnog starenja). U odnosu na
mrežni napon 50 Hz Teslin kalem sa 100 kHz bi trebalo da ubrza ovu komponentu
oko 2000 puta. Ako se tome doda i znatno viši napon efekat starenja bi mogao biti
ubrzan i znatno više. Ovde se radi samo o električnom starenju pored koga postoji i
starenje od temperature, svetlosnog i drugih zračenja, starenje zbog atmosferskog
zagañenenja itd.
105
Druga prednost i moguća primena Teslinog kalema može da bude njegova znatno
manja snaga pražnjenja koja nije dovoljna da izazove razaranje ispitivane VNO.
Takoñe i rad sa ovim izvorom visokog napona je daleko manje opasan po lica koja
njime rade. Kontinualnost prisustva napona, njegovo postepeno podizanje i
održavanje omogućava da se otkriju mesta pojave lokalne korone i parcijalnih
pražnjenja. To omogućava korekcije konstrukcije i eliminisanje ovih kritičnih mesta
koja su u pogonu mesta potencijalnog proboja izolacije.
Teslin kalem može da posluži proizvoñaču VNO da se sam uveri u kvalitet svog
proizvoda tako što će svaki proizvedeni komad da proñe napon kalema, a za
zakonsko ispitivanje udarnim naponim i dalje ostaje Marksov generator.
Ovo su samo neke ideje za ispitivanja za koja bi se mogao koristiti Teslin kalem.
Kroz rad sa Teslinim kalemom mogle bi se uvideti i druge mogućnosti njegove
primene.
106
9. Nikola Tesla – kratka biografija
9. NIKOLA TESLA – KRATKA BIOGRAFIJA

Nikola Tesla je roñen u Smiljanu u Lici kod
Gospića (Hrvatska) 10. jula 1856. godine u porodici
Srpskog pravoslavnog sveštenika. Posle realne
gimnazije studira politehniku u Gracu (1875.-1877.)
Dva puta biva odbijen njegov zahtev za stipendiju
od Matice srpske iz Novog Sada i on napušta Grac.
Zapošljava se u Mariboru (1878-1879) odakle zbog
neurednog života biva proteran. Pokušava da
studira prirodnu filozofiju u Pragu (1880.). Ne
završivši studije prelazi u Budimpeštu i zapošljava
se u telefonskoj kompaniji. Godine 1882. prelazi u
Edisonovu kompaniju u Parizu a zatim u Strazbur u
gde konstruiše svoj prvi indukcioni motor i gde
nastaju prve ideje o polifaznom sistemu.
Iz pariza Tesla 1884. godine odlazi u Ameriku gde godinu dana radi kod Edisona.
Brzo se raziaze i Tesla osniva svoju kompaniju koja se bavi električnim osvetljenjem.
U tom periodu Tesla je pronašao nove fluorescentne svetlosne izvore kao i svoju
originalnu turbinu. U to vreme dolazi do saradnje sa Westinghausom koji mu
otkupljuje patentna prava za polifazni sistem prenosa električne energije.
U periodu od 1880 do 1890 vladao je takozvani rat struja u kome je Edison
zastupao dotadašnji jednosmerni, a Tesla svoj naizmenični – polifazni sistem.
Pobedio je Teslin sistem i napravljena je prva hirdoelektrana na Nijagarinim
vodopadima na ovom principu.
U oblasti istraživanja visokih napona visoke frekvencije posebno je interesantan
period u Kolorado Springsu iz 1889. godine koji je opisao u svom dnevniku. Tu se
Tesla bavio prenosom signala na daljinu, telekomandovanjem, otkrio je zemljine
stojeće talase, pokušavao bežični prenos i bavio se mnogim drugim oblastima. Po
njemu ovo je period njegovih najvećih otkrića. Eksperimentišući sa visokim
naponima u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu smatra se da je postizao napone
od preko 10 MV.
Naredne godine Tesla najvljuje a 1891. uz pomoć finasijera Morgana na Long
Islandu kreće u gradnju “Svetskog sistema“ u kome je trebalo da budu objedinjene
sve komunikacije i jedinstven sistem. Srce ovog projekta je njegov “Pojačalo –
odašiljač“. Za postizanje ovog cilja pominje napone reda 100 MV. Zbog nedostatka
sredstava projekat nije završen a kasnije 1917. godine toranj je srušen.
Godine 1891. Tesla dobija američko državljanstvo što mu olakšava administrativne
poslove oko patenata. I pored toga uvek je isticao svoje Srpsko poreklo i Hrvatsku
domovinu.
Svoja najznačajnija otkrića Tesla je ostvario do svoje četrdesete godine.
Više puta u istoriji nauke dogodilo se da neko bez formalne diplome ostvari tako
velika otkrića. To ga nije ograničavalo da istražuje i da postiže velike rezultate. U
107
tome mu je pomagala izvanredna intuicija i odličan osećaj za nauku kojom se bavio.

Njegovi patenti donosili dosta novca ljudima oko njega. Za Teslu glavni problem bio
nedostatak finansijskih sredstava. Brzina kojom je on stvarao svoje ideje bila je veća
od mogućnosti njegovih finasijera da ga prate.
Posle četrdesete godine nastupa manje poznati deo njegovog života. Možda je
otišao ispred svog vremena toliko da više javnost nije mogla da ga prati. Njegov život
i delo su neprestana inspiracija i predmet proučavanja. Možda ce vremena koja
dolaze otkriti neku novu dimenziju Teslinih razmišljanja u ovom periodu.
Tesla je umro 7. januara 1943. godine u vreme već odmaklog drugog svetskog rata.
Za života je ostvario više od stotinu patenata (109 osnovnih patenata u SAD i 7
britanskih). Posle drugog svetskog rata njegova zaostavština preneta je u Beograd gde
je osnovan Muzej Nikole Tesle koji postoji i danas.
Posle odlaska takvih genija ostaje mnošto pitanja. Veliko pitanje je čiji je Tesla.
Sudbina velikana je da nisu ničiji. Tesla je grañanin sveta.
U nastavku slede fotografije koje odslikavaju Teslin život, rad, značaj i ugled koji
je uživao i uživa, kako u Republici Srbiji tako i u svetu.
Teslina rodna kuća u Smiljanu Teslin muzej u Beogradu
Nikola Tesla – retrospektiva
108
Tesla u svojoj laboratoriji
Natpisna ploča sa patentima primenjenim na hidroelektrani na Nijagarinim vodopadima. Prvih

devet patenata su Teslini (od ukupno dvanaest)
Neostvareni san – Teslin toranj (Wardenclyffe laboratory)
109
Tesla u svojoj laboratoriji pored svog transformatora
110
ORIGINAL rada akadmeskog vajara Frane Kršinića, koji stoji pred Elektrotehničkim Fakultetom u
Beogradu
111
Teslin spomenik - 1. reprint rada akademskog kipara Frane Kršinića, postavljen kod slapova
Niagare, na američkoj strani (Goat Island). – na lokaciji Goat Island state park.
Spomenik Nikoli Tesli u blizini Nijagarinih vodopada - Kanada
112
Spomenik Nikoli Tesli u gradu Čeboksari u Rusiji
113
Papirni novac sa likom Tesle
Nikola Tesla – srebrni novac, Republika Srbija 2019.
114
LITERATURA
1. Nikola Tesla, Moji pronalasci, Školska knjiga Zagreb, 1981.
2. Nikola Tesla, Colorado Springs Notes 1899-1900, Nolit Beograd 1978.
3. Matt Behrend, How a Tesla Coil works, http://home.earthlink.net/~electronxlc/
4. Dr. Gary L. Johnson, SOLID STATE TESLA COIL. Manhattan, Kansas.
5. Mitch Tilbury, THE ULTIMATE Tesla Coil Design AND CONSTRUCTION
GUIDE, McGRAW-HILL, 2008.
6. Marco Denicolai: Tesla Transformer for Experimentation and Research, Espoossa
30 May 2001.
7. Christopher Gerekos, The TESLA coil, Université Libre de Bruxelles, 2011-2012
8. Heidi Baumgartner and Bayley Wang, One Tesla, Musical 10” Coil User Manual,
v1.3.6, May 2014.
9. Eric B. Wasatonic, COMPARISON OF TESLA COIL DRIVER TOPOLOGIES:
ROTARY SPARK GAP VERSUS DOUBLE RESONANT SOLID STATE,
THE PENNSYLVANIA STATE UNIVERSITY.
10. Heidi Baumgartner and Bayley Wang, oneTesla Musical 10” Coil User Manual.
11. R. Radetić, Tekstovi objavljeni u časopisu Infoelektronika 2007 i 2011. godine.
12. R. Radetić1, D. R. Milivojević2, D. Brodić, TESLA COIL WITH CONTINUOUS
OUTPUT VOLTAGE REGULATION, 16th I.S.P.N., Novi Sad 2011.
13. Jovan M. Cvetić, Tesla’s High Voltage and High Frequency Generators with Oscillatory
Circuits, SERBIAN JOURNAL OF ELECTRICAL ENGINEERING
14. Dr Jovan Cvetić, Toranj u Vardenklifu Teslin uvećavajući predajnik principi rada –
prezentacija.
15. http://nikolatesla-inventor.com/INVENTIONS/index.html
115
116
MIŠLJENJE RECENZENTA
Rad sa visokonaponskom opremom traži duboko poznavanje osnovnih pojmova
elektrotehnike. Tesla se, pred kraj devetnaestog veka, okrenuo generisanju visokog
napona, izmeñu ostalog, radi boljeg upoznavanja prirode električnih pojava. Rezultat
tog interesovanja i rada je da danas znamo kako se konstruišu i koriste obična i
spregnuta rezonantna kola, kako se prave visokonaponski kalemovi i kondenzatori.
Realizacija ureñaja za generisanje velikog napona je i danas izazov za mnoge
stručnjake i amatere. Ova knjiga želi da im pomogne da manje lutaju u svojim
poduhvatima. Može se reći da je realizacija Teslinog transformatora i rezonantnog
kalema danas zrela oblast. Zna se, koji pristupi obećavaju i koji su dometi tih napora.
Meñutim, te informacije su prisutne dosta fragmentarno: pojedini autori obrañuju
specifične teme u kojima su oni postigli značajne rezultate.
Naš autor se potrudio da napravi koristan pregled poznatih načina izvoñenja
Teslinog transformatora. U vezi raznih šema ima dosta mistike i urbanih legendi.
Umesto neproverenih verovanja, u ovoj knjizi je, sa standardnim matematičkim
aparatom, pokazano kako treba pristupiti projektovanju i koji rezultati se mogu
očekivati.
U knjizi ima detaljno razrañenih primera čijom realizacijom mogu da se postignu
naponi reda do jednog megavolta, sa zavidnim varnicama i zvučnim efektima.
Opisana je i metodologija proračuna sa kojim čitaoci mogu da se služe u eventualnim
svojim rešenjima. Naglasak je stavljen na elektronsko pobuñivanje Teslinog kalema
kao pouzdanu metodu za sinhronizaciju i efikasno umnožavanje napona.
U pozadini ovog teksta stoji višegodišnji praktični rad autora u ovoj oblasti. Uradio
je nekoliko lepih Teslinih kalemova koji su i danas u funkciji u eminentnim
ustanovama.
Maja 2019. godine Recenzent: Dr Nándor Burány, dipl. inž. el.
117
O AUTORU
Radojle Radetić je roñen 1957. godine u Buñevu kod
Sjenice. Osnovnu i srednju elektrotehničku školu završio je u
Kraljevu. Diplomirao je na elektro odseku – smer energetika,
na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu 1981. godine.
Magistrirao na ETF u Beograu iz oblasti energetske
elektronike a doktorsku disertaciju odbranio na FTN u Novom
Sadu iz oblasti električnih merenja. Od 1981 do 1987. godine
radio je kako asistent na katedri za energetske pretvarače i
primenu, na elektro odseku FTN u Novom Sadu. Od 1987. do
1999. godine radio je u Inovacionom centru Instituta za bakar
u Boru, na razvoju ureñaja iz oblasti; energetske elektronike, elektrotermije,
elektrohemije, i električnih merenja. Od 1999. godine radi u Elektromreži Srbije –
Pogon prenosa Bor. Za svoj rad dobio je značajna društvena priznanja kao što su;
Zlatna medalja Društva pronalazača grada Bora, Oktobarsta nagrada grada Bora, itd.
Autor je velikog broja ureñaja iz pomenutih oblasti. Objavio je preko 60 naučnih i
stručnih radova iz energetske elektronike i električnih merenja, kao i velikog broja
članaka za popularizaciju nauke i tehnike.
Objavljene knjige:
- Tranzistorski pretvarači snage
- Tranzistorski pretvarači snage (drugo dopunjeno izdanje)
- Tiristorski pretvarači
- Tiristorski pretvarači (drugo dopunjeno izdanje)
- Prekidačka napajanja
- Tranzistorski pretvarači
- Sistemi automatske regulacije sa tiristorskim pretvaračima
- Priručnik za rukovaoce TS/RP
- Zbirka električnih šema tranzistorskih dc/dc pretvarača
- Kad ima volje ima i načina – biseri mudrosti
- Operacioni pojačavači sa zbirkom šema
- Operacioni pojačavači sa zbirkom šema (drugo dopunjeno izdanje)
- Električna merenja – otpornost
- Električna otpornost pojava i merenje – sa originalnim rešenjima autora
- Priručnik za održavanje visokonaponske opreme
- Elektronika – Naučite osnove elektronike
- Teslin kalem – teorija i praksa
118
119
120
View publication stats

Teslinkalem

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Teslinkalem

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

See discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.

TESLIN KALEM -TEORIJA I PRAKSA

Book · August 2020

The user has requested enhancement of the downloaded file.

BOR 2019. GODINE

Autor: Dr Radojle Radetić, dipl. inž. el.

CIP - Каталогизација у публикацији

РАДЕТИЋ, Радојле, 1957-

Autorova slika. - Tiraž 300. - Str. 117: Mišljenje recenzenta / Nándor

Bor, maja 2019. godine Autor

Regulacija brzine vršila se sopstvenim regulatorom a rezonancija podešava nivoom

Teslini transformatori u Republici Srbiji

Muzej Nikole Tesle

Teslini transformatori u Republici Srbiji

R. Ajdačić, Elektrovat-enel, Čačak

HE Đerdap 2 (Z. Kršenković) R. Obradović – HE Gamzigradska Banja

Teslini transformatori u Republici Srbiji

Teslini transformatori u Svetu

Bigg Tesla coil – Oklahoma R. Golka - Tesla coil

Neka interesantna rešenja sa interneta

Teslini transformatori u Svetu

Neka interesantna rešenja sa interneta

Neka interesantna rešenja sa interneta

Teslini kalemovi autora

1.2. Komentar postojećih rešenja

u sinhronizam. Ulaskom u sinhronizam motor nastavlja da radi kao sinhroni

1.3. Strujni udar Teslinog transformatora

Iz sopstvenog iskustva dobijeno je da se udari napona do oko 100 kV uz

Sl. 1.3. Strujni udar Teslinog transformatora

2. TESLIN TRANSFORMATOR – OSNOVNI ELEMENTI

Odnosno preko maksimalne trenutne snage primara TT:

2.2. Primar Teslinog transformatora

Sl. 2.2-2. Nagaokin faktor

Induktivnost dosta dobro daju i Wheeler-ove formule.

- Višeslojni spiralni kalem

9 H (m) + 3D (m) + 10 B(m)

1,1B (m) + 0,4 D (m)

LH helikoidalna induktivnost kalema

2.3. Primarni kondenzator

2.4. Iskrište (varničar)

kondenzator se puni iz strujnog izvora i njegov napon raste odreñenom brzinom.

Ovo može biti jedan od parametara kome se teži

(nTR )2 = AC , MAX (nTR )2 = 8 ⋅ (U2DC − 3) (nTR )2

2.6. Kapacitivni završetak sekundarnog kalema

Sl. 4.6-4. Teslin transformator [9]

3. TESLIN TRANSFORMATOR – ANALIZA RADA

Sl. 3.1. Teslin transformator – osnovne šeme

Pod pretpostavkom da nema gubitaka energije u sekundarnom kolu mora biti

Prema gornjem izrazu, da bi se dobio što viši napon na sekundaru potrebno je da je

U opštem slučaju ovaj sistem diferencijalnih jednačina nema analitičko rešenje.

Sl. 3.2.2.. Naponi kondenzatora primara i sekundara TT (bez prigušenja)

Dobijeni izrazi pokazuju da se frekvencija primara pri sprezi snižava a sekundara

a) bez prigušenja u sekundaru b) sa prigušenjem u sekundaru

Odnos maksimalnog napona sekundara prema početnom naponu napunjenog

U ovaj izraz mogu da se unesu geometrijske dimenzije (za induktivnosti).

3.3. Proračun Teslinog transformatora – osnovni elementi

njegovog prigušenja vrtložnim strujama u elektrodi. Izvesno smanjenje prigušenja

Cilj da se dobije napon na kalemu od oko 150 kV.

4. TESLIN KALEM – PRINCIP I ANALIZA RADA

Sl. 4.1-1. Teslin transformator: osnovna verzija i sa dodatnim kalemom

oscilacija može se smanjiti dodavanjem prigušnice od nekoliko desetina

Sl. 4.2-2. Električna šema TK sa regulacijom napona, za impulsni rad

Dobijena je još jedna povoljnost koja se sastoji u izostavljanju jakog elektrolitskog

Rešenje jednačine u Laplasovom domenu je: