1.

Opsti zadaci, prnicipi nege i sestrinstva

.-zadaci su strucna nega i briga o bolesnim,zdravstvenovaspitanje i savetovanje, posmatranje i

pronalazenje cinilaca koji uticu na zdravlje, saradnja saostalim clanovima.

Principi nege i sestrinstava

postoje cetri principa:

1. Prvi princip - niko ne gubi pravo na lecenje (star,bolestan,siromasan,crnac),

2. drugi princip - potreban obim znanja sastavljen od cinjenica, teorije, principa i koncepcija.
3. Treci princip - doprinositi unapredjenjuzdravlja, prevencija bolesti, obezbediti negu.
4. Cetvrti princip - svako ima svoju odgovornost

– Principi etike su: specavanje pojave bolesti,najveca vrednost je ljudski zivot, aktivno ucestvovanje
u vaspitanju, povredjenom\bolesnom mora pruziti pomoc,obaveza cuvanja medicinske tajne,
negovnje bolesnika, nesebivna, uzdrzana, skromna, ne sme potcenjivati, sve radnje moraju da budu u
skladu sa medicinskom naukom

Upoznavanje pribora,aparata,sredstva licno i posteljno rublje, materijal za licnu higijenu,materijal za

opstu higijenu, aparat za merenje, termometri, razne sonde, laboratorijsko posudje

.Radna odeca i mere licne zastite - pre stupanja na posao med.sestra oblaci svoju radnu odecu.
Zastitna odeca mora biti cista,ispeglana, uredna, zasticuje od infekcije. Odeca je bele boje-suknja,
mantil, bluza, kapa. Uoperativnom bloku odeca je zelene boje, maske za lice i kosu, ortopdeska
obuca, kod rendgenarukavice.

Drugi deo

Definicija i sadrzaj zdravstvene zastite

To je vrsta drustvene delatnosti koja treba da obezbedi zdravlje naroda u dobro

organizovanomsistemu u kome ucestvuju zdravstvena sluzba i brojni nemedicinski factori (porodica,
mesnazajednica, opstina, republika)

ciljevi su: produzenje trjanja zivota, zaustavljanje opadanje stopa prirodnog prirastaja, smanjenje
stope smrtnosti, snizenje stope obolevanja.

Oblasti primarne,sekundarne i tercijalne zdr.zastite

Primarna (domovi zdravlja) treba da obezbedi unapredjenje zdravlja,vaspitanje I

obrazovanje,unaprednjenje higijene, lecenje i lekove, zastita od zaraznih bolesti.

Sekundarna (bolnicka i specijalisticko-konsultativna) za vise opstina, regiona(interna

medicina,neoropsihijatrija, pedijatrija, opsta hirurgija, ocne bolesti, fizikalna medicina,
rendgen,labarorijska dijagnostika, ginekologija i akuserstvo) zadaci su: obavljanje prgleda i
lecenje,zbrinjavanju hitnih slucajeva, specijalisticka sluzba, kucno lecenje, saradnja sa
zdravstvenimustanovama, zdravstveno vaspitanje.
Tercijalna (specijalizovana zdravstvena zastita) zavodi i instituti, klinike, i zavodi za zastituzdravlja.
Delatnosti su: socijalno-medicinska, analiticko-planska, higijensko-epidemioloska, prozivodnja
seruma i vakcina, obezbedjivanje krvi i krvnih produkata

Orgaizacija zdravstvene zastiteZdravstvene organizacije se prema vrsti zdr.zastite koju pruzaju

organizuju kao:

Zavod za zastitu zdravlja

(pracenje, istrazivanje, proucavanje zdravstvenog stanja, otkrivanje uzroka, higijenskih

uslova,ishrane, sistema zdr.zastite, prikupljanje i analiziranje podataka o zaraznim
bolestima,obolevanju, obavljanje hem.bioloskih analiza)

Dom zdravlja

(istrazuje, prati i proucava zdr.stanje, mere i akcije radi ranog otkrivanja bolesti, sprovodi mereza
zastitu zdravlja, sprecavanje, suzbijanje i rano lecenje od zaraznih masovnih oboljenja, vodiregistar
bolesnika, leci obolele i povredjene, kucno lecenje, pruza hitnu medicinsku pomoc -opsta medicina,
zastita zene, dece, medicina rada, fizikalna medicina, kucno lecenje, socijalnamedicina, zdravstvena
statistika)

zavodi i institut (za odredjenu oblast, zavod za serume i vakcine, za reumatizam, tuberkulozu,
onkolski, zazastitumajki i dece, rehabilitaciju, medicinu rada ,transfuziju krvi, mentalno zdravlje.

bolnica(opsta i specijalna, lecenje i rehabilitacija, hitni slucajevi, kucno lecenje,strucno usavrsavanje,

postoje odeljenja: interno, hirursko, ginekolosko, infektivno, decje, rendgen, transfuzija krvi,apoteka,
mrtvacnica, ocno, usno, kozno, a specijalna lecenje tuberkuloze, kostano zglobne ,dusevne bolesti,
straije osobe, lepra)

apoteka (obavlja farmaceutsku delatnost - neprekidno i blagovremeno snadbevnje lekovima,

izradamagistralnih lekova, neke lab.analize, zdravstveno vaspitanje)

prirodno leciliste-(lecenje i rehabilitacija uz prirodne faktore lecenja: gas, mineralna voda, peloid,
klimatskifaktor.)

Medicinski centar- (na teritoriji vise opstina, pracenje i proucavanja stanja u oblasti zdrv.zastite,
predlaganje i preduzimanje mera za poboljsanje zdr.zastite, ispitaivnje, primena i usavrsavnje metoda
isredstava za specavanje, suzbijanje i lecenje, zdr.vaspitanje, opsta medicina, zastitazene i
dece,higijenska sluzba, hirurska, interna oboljenja, zubna, klinicka laboratorija, rendgen, mrtvacnica.)

Univerziteski klinicki centar- (formira se u mestima gde postoje medicinski fakulteti. U sastav ulaze
klinike i instituti, klinika pruza visoko specijalizovanu zdr.zastitu koja obuhvata: dijagnosticke
spec.preglede, lecenje,rehabilitavija, zdravs.vaspitanje, istrazivnje novih metoda i sredstavau
prevenciji, dijagnostici i lecenju. Institut prati i proucava uzroke obolevanja i povredjivanja,
prevencija, dijagnostika, spec.preglede, lecenje, rehabilitacvija, istrazuje, proucava i predlaze nove
medtode i sredstva, vode registar)

klinicko-bolnicki centar- (u vecim gradovima gde postoji vise specijalizovanih bolnickih odeljenja ili
klinika.)
samostalnaprivatna zdravstvena delatnost (ambulante, poliklinike, apoteke, laboratorije)

5.Unutrasnja organizacija zdravstvenih ustanova

Organizacija bolnica- bolnica ima tri dela:

Dinamicki (koriste bolesnici koji se lece ambulantno - cekaonica i prijemna kancelarija, ambulanti
blok,sluzba laboratorije, medicinska dokumentacija)

Stacionarni (za negu i lecenje bolesnika, internos odeljenje, decje, za lecenje zearznih bolesti,
ginekolosko,hirursko) organizacija rada u bolnici (pripema materijala - zasvaki postupak korisiti se
odredjeni materijal, proverava se da li je ispravan i postavlja se na pokretna kolica. Priprema
bolesnika-saradnja bolesnika, fizicka priprema za intervenciju. Priprema sestre-fizicka
priprema,dezinfekcija ruku, psihicka priprema).Radni delovi bolnice:

Laboratorija -sluzi za dijagnostiku, cekaonica, prostorija za uzimanje materijala,prostorija za pregled

mokracei krvne slike, prostorija za biohemijske, bakterijoloske analize, za pranje laboratorijskih
posuda,za sterilizaciju i cuvanje materijala.

rendgen-kabinet - (sluzi za dijagnostiku-cekaonica, prostoriju za skopiju i grafiju, mracna komora,

prostoriju zaevidenciju, citanje i cuvanje filma)

kabineti (specijalizovane radne jedinice-za transfuziju krvi, fizikalnu terapiju, rehabilitaciju, EKG)

bolnicka apoteka (snadbevanje svih odeljenja lekovima, sanitetskim materijalom i opremom. Gotovi
lekovi, bioloski proizvodi, lekovite supstance, zavojni materijal, tecnosti i rastvori za infuzije.)

radna soba sestre (sluzi za pripremu i sterilizaciju instrumenata, prirucna apoteka, lab.posude,
termometar, aparatzamerenje pritiska, vodjenje administracije o terapijama, medicinskim
intervencijama)

prirucna(cajna) kuhinja (sluzi za raspodelu hrane koja se priprema u centralnoj kuhinji,za kuvanje
caja za bolesnike.)

trpezarija (pored kuhinje, mesto gde bolesnici rucaju)

prostorija za dnevniboravak (boravak bolesnika, posete bolesnicima)

sanitarne prostorije, tehnicka odeljenja, perionica, prosektura-mrtvacnica, sluzba veze.

6. Organizacija ambulantno-poliklinickih ustanova

Dom zdravlja (ambulanta doma zdravlja- pregled bolesnika, terapija, bolovanje, ishrana,kontrola,
lecenje, dokumentacija.

laboratorija doma zdravlja -analiza krvi, mokrace,medicinska dokumentacija

zdravstveni karton vodi se za svakog osiguranika,osnovnamedicinska dokumentacija o zdravstvenom

stanju, prelezanim bolestima i povredama i lecenju.Ostala dokumenta su: izvestaj lekara spec.recepti
za podizanje lekova, uputi za bolnicu,uput za laboratoriju, nalog za prevoz ,nalog za davanje inekcija
idr.
7. Osobenosti fizickog, psihickog i socijalnog rasta i razvoja dece

Opsti principi rasta i razvoja

Rast i razvoj cine jedinstven proces, koji zahvata celo telo, razlicit je kod svakog deteta, razvijase
fizicki, mentalno, emocionalno i socijalno. Fizicki rast deteta je uvecanje fizickih strukturaorganizma i
meri se cm i kg. Faze razvoja i rasta su: prenatlni period (od zaceca do rodjenja),neonatalni (od
rodjenja do mesec dana), period odojceta (do jedne godine), period malog deteta(do trece godine),
period predskolskog deteta (do polaska u skolu), period ranog skolskog uzrasta(od seste do
puberteta), period puberteta do adolescencije,do 20godine. Maturacija - zrelostoznacava zavrsetak
fizickog, emocionalnog, intelektulanog i socijalnog razvoja oko 25god.

Pokazatelji fiz.rasta su: masa, visina, proporcija tela, razvoj kostiju, zuba i motorni razvoj.

Psihicki razvoj-Mentalni (osposobljavanje deteta da resava probleme, razlicite situacije, kontinuirani

proces, potencijali-inteligencija, koja se meri koeficijentom inteligencije IQ, prsecan je oko 100,
iznad100 do 140 inteligentna,a preko 140 izuzetno nadarena, ispod 90 retardirana.)I emocionalni
(formiranje osecanja i odnos prema drugim osobama i prema stresnimsituacijama, spoznavanje svoje
ja.)

Socijalni razvoj- pocinje od rodjenja ,integralni deo ukupnog rasta i razvoja dece. Meri se
uporedjivanjem sadrugom decom, osecaj rodbinske veze, komuikacija, interesovanje, radoznalost,
znatizelja, poredjenje, nezavisnost, slobodan socijalni zivot.

8. Ustanove za zdravstvenu zastitu dece

Osnovna ustanova za zdravstvenu zastitu dece jeste decji dispanzer. Zadaci su

obezbedjivanjevanbolnickih zastita dece, prate i proucavaju zdravstveno stanje, higijenu, uslove
zivota,sprovode mere za zdravstvenu zastitu, sprecavanje I suzbijanje oboljenja, patronazna
sluzba,lecenje.

Postoje :decji dispanzer (sastavljen od :pedijatriske ordinacije, savetovaliste, zubna zastita,

kuhinja,laboratorija, terenska sluzba).

skolski dispanzer (za preventivnu zastitu dece u skoli, cekaonica, ordinacija, prostor za
merenjeucenika, za vakcinaciju, trijaza, izolacioni boksevi, za inekcije i intervencije prostor.delatnost-
higijenske mere za sprecavanje i suzbijanje zaraznih bolesti, sistematski pregledi, lekarski pregledi)

9.Osobenosti organizacije decjih bolnica i decjih odeljenja

Kada dete oboli ili ima neki poremecaj koji se ne moze leciti ili ispitivatikod kuce iliambulantno, tada
se ono smesta u bolnicu. To moze biti decje odeljenje opte bolnice ili decja bolnica. Glavni zadatak
hospitalizacije deteta jeste pruzanje kvalitetne dijagnostike, terapije,nege i rehabilitacije kako bi se
izlecilo ivratilo kuci..Bolnice treba da omoguce pravovremenudijagnozu, adekvatnu terapiju i negu,
maskimalno moguc fizicki komfor i bezbednost, da pruzeroditelju i detetu psiholosku sigurnost.

Treci deo

10. Higijensko-tehnicka zastita u zdravstvenim organizacijama

 Nijedan radnik ne moze poceti da radi pre nego sto dostavi odgovarajuce lekarsko uverenje ilidrugi
pismeni dokaz da je zdravstveno sposoban za rad. Postoje zastita od el.struje (opasna mestakao sto
su trafo stanice, agregati, obelezavaju se sa opasno po zivot ili visoki napon.Dozvoljen pristup samo
strucnom licu, svi delovi moraju biti zasticeni od dodira) , zastita od sudova pod pritiskom (samo
strucna lica mogu rukovati, boce moraju biti u rokovima, periodicno se ispituju isva creva moraju biti
bezbedna i sigurna ) , zastita od lako zapaljivih i eksplozivnih materijala(zabranjeno pusenje i svaki
pristup otvorenom vatrom u prostorije u kojim se nalazi lakozapaljive materije, obelezene znakovima
zabranjeno pusenje ili zapaljivo. Zabranjeno nagomilavanje hemikalija koje se upotrebaljavaju u radu
(zastita od otrova(otrovne materijemoraju se drzati u odgovarajucim posudama i na odgovarjucem
mestu. Mogu se izdavati samolicima koja znaju sta su otrovne materije i koji znaju njima da rukuju).

11. Mere higijensko-tehnicek zastite na radu i osnovni sanitarni propisi

Svaki radnik ali i druga lica koja su po bilo kom osnovu nalaze na radu u zdravstvenimustanovama
duzan je :da svoje poslove vrsi sa punom paznjom, da namenski koristi sredstvalicne zastite naradu,
pridrzava propisanih mera zastita na radu, da prijavi nedostatke, sirenjeinfekcija, kvarova, upozna sa
propisima i merama, da svaku povredu na radu odmah prijavi,da pruzi pomoc u slucaju povrede,
nesrece, epidemije, pozara, ukoliko je pod dejstvom drogeili alkohola nedolazi na radno
mesto,periodicni pregledi.

12. Intrahospitalne infekcije

Svaka infekcija nastala u zdravstvenoj ustanovi stacionarnog tipa naziva se intrahospitalnainfekcija.

Da bi doslo do infekcije porebni su sledeci faktori: izvor infekcije, putevi sirenjainfekcije, ulazno
mesto, patogeni mikroarganizmi, sklonost organizma za tu bolest. U bolniciizvor zaraze su bolesnici i
njihovi pratioci, posetioci u bolnici, bolnicko osoblje. Putevi sirenjainfekcije mogu biti direktni
kontaktom (hrana, voda, vazduh, prljave ruke, preko igle, insekti)

Dispozicija-skolnost bolesnika prema intrahospitalnim infekcijama, najcesce se javljaju u odeljenju

zaintenzivnu negu, hemodijalizu, neouropsihijatriju.Virulencija mikkroorganizma razvojinfekcije u
organizmu zavisi od otpornost, od vreste broja i virulencije mikroorganizma.

Endogena infekcija- izazivaju bakterije koje se nalaze u kozi, sluzokozi ili crevima.

Egzogena infekcija-infekcija koja nastaje iz spoljne sredine-orudjem kojim je povreda naneta.

13. Primena metode asepse i antisepse

Sepsa oznacava prisustvo mikroorgnizma ili njihovih toksina. Asepsa je skup svih merazaodrzavanje
sterilnih uslova rada- osnova je sterilizacija. Antisepsa je skup svih metoda kojeuzrokuju redukciju
broja patogenih uzrocnika I apatogenih saprofita na instrumentima, zavojnommaterijalu, na kozi,
sluzokozi. Mere antisepse obuhvataju ciscenje, dezinfekciju isterilizaciju.

14. Sterilizacija

je postupak kojim se potpuno unistavaju svi mikroorganizmi i njihove spore sa predmeta,materijala i

instrumenata koji dolaze u kontakt sa ranom. Metode sterilizacije su: vlaznomtoplotom (kuvanjem,
vodenom parom), suvom toplotom (pregrejanim vazduhom), hemijskimsredstvima.
Cetvrti deo

15. Opsta nega bolesnika - dece i odraslih

se sastoji iz zdravstvene nege, dnevne potrebe bolesnika, posmatranja i kontrole vitalnihfunkcija,

odrzavanje bolesnickih soba i postelja, lecenje bolesnika.

16. Vrsta i organizacija zdravstvene nege

Kontinuirani proces lecenja bolesnika, moze biti :

intenzivna nega - osnovni zadatak je ocuvanje i oporavak vitalnih funkcija bolesnika, dolazi sa drugih
odeljenja,smetanje u postelju, nega i lecenje uz pomoc aparata i uredjaja. Zabranjena je svaka poseta
isetnja bolesnika osoblja i clanova porodica. Sestra sprovodi sve medicinsko- tehnicke radnje istalno
posmatra bolesnike

poluintenzivna nega- primenjuje se kod pacijenata cije su vitalne funkcije fizoloske- bez aparata i
uredjaja, ali kojinisu sposobni samostalno da obavljaju fizioloske potrebe-mokrenje, ishrana,
ustajanje iz postelej.Smestaju se nepokretni, dezorjentisani, sa poremecajima vitalnih funkcija,radi
povremene terapije, radi ispitivanja, koji se hrane u postelji, licne higijena,fizioloska potreba u
postelji

obicna nega- zavisi od prirode oboljenja i vrste povrede,aktivno ili psivno pokretni

kucna nega- nakon zavrsenog lecenja u bolnici otpustaju se svojim kucama, gde se nastavlja bolnicko
lecenje,nisu potrebni skupoceni aparati i oprema i brojno med.osoblje, neophodna sagalsnost
bolesnika iclanova porodice. Sestra svakodnevno u odredjeno vreme obilazi bolesnika, a lekar po
potrebi.

Terminalna nega

17. Dnevne potrebe bolesnika

Osnovne dnevne potrebe bolesnika su: licna nega i higijena, spavanje i odmor, hranjenjei pojenje,
obezbedjivanje izlucevina, drzanje tela i aktivnost organizma, okolina, mirovanje,lecenje i davanje
lekova, emocionalna i duhovna podrska,uskladjivanje mentalnog i fizickog statusa bolensika,aktivnost
na razonodi i rehabilitaciji bolesnika. Higijena-kupanje, nega koze, nega usne duplje,kose i noktiju.
Spavanjem se otklanja umor, obnavljaju istrosena tkiva i organizam,ozdravljenje bolesnika zavisi
odredovne ishrane koja moze biti specificna i razlicita od drugih, polozaj telamora biti pravilan i
udoban,cista okolina mir i tisina su veoma bitni za oporavak bolesnika,davanjem lekova i lecenjem se
pomaze bolesniku.

18. Posmatranje i kontrola vitalnih funkcija

Opservacija ili posmatranje je deo nege i sadrzi sve aktivnosti i mere u nezi bolesnika.Opservacija
treba da omoguci da se sto pre ustanovi dijagnoza, pravilno usmeravanje u nezi, pomogne drugim
radnicima. Gledanje-vizuelno posmatranje je najznacajnije stedstvo zasagledavanje bolesnika,
njegovog stanja, potrebno je obratiti paznju na : izraz lica, kozu, polozajtela, neposrednu okolinu,
posmatranje bolesnikovog stanja-stolica, mokraca, povracene mase,slusanje i razgovor, koriscenje
cula mirisa- neobican zadah, miris znoja, zadah iz usta,izlucevine. Palpacija- culo pipanja- koza suva,
topla ili hladna, da li ima abnormalnosti, povredekoze, oderdjuje se stanje pulsa. Znaci i simptomi o
postojanju necega, mogu se videti, cuti,osetiti, mirisati. Osecanje muke, glavobolje, gadjenje, zedj,
strah, glad, hladnoca. Objektivni su:cijanoza, zamor, otoci, apetit, opsti izgled bolesnika, stanje koze,
povisena temperatura,dianje,kaslj, kijanje, mentalno stranje, a subjektivni mogu biti: vrtoglavica,
zaujanje u usima,malaksalost ,muka, bol, osecaj hladnoce.

20. Vitalni znaci i njihove osnovne karakteristike

Tri znaka su neposredni pokazatelji stanja jednog organizma, to su vitalni znaci i to su:temperatura,
puls, respiracija i kao cetvrti se dodaje krvni pritisak. Medjusobno su povezani iuticu jedan na drugog.

Regulacija temperature-jedan od najvaznijih elemenata za odrzavanje stalnosti unutrasenjesredine

kod coveka (homeostaza) mehanizmi regulacije toplote su okolina (spoljna je visa ili nizaod telesne
temperature) metabolicke aktivnosti (fizicke ili mentalne aktivnosti) putevi gubitkatoplote su preko
koze, okoline, strajanjem vazduha oko organizma.Temperatura se meritermometrom (zivin i
elektronski) Povisenje temperature naziva se febrilnost a stanja seremitentna (u toku dana varijacije),
intermitentna (ide vrlo visoko) i kontinuirana(stalno povisena). Mesta za merenje temp. su usta,
rektum, aksila, prepona.

Puls- osecaj pulsacije arterije koja se registruje pomocu prstiju kada se pritisne ta arterija.-ritmicko
kretanje krvi kroz arterije. Broj udara u jednoj minuti pokazuje frekfenciju srcanograda,normalna je
oko 65 do70 otkucaja u minuti. Moze biti ubrzana i zove se tahikardija, iliusporena bradikardija.
Ritam pulsa moze biti pravilan I nepravilan.

Endogena infekcija- izazivaju bakterije koje se nalaze u kozi, sluzokozi ili crevima.

Egzogena infekcija- infekcija koja nastaje iz spoljne sredine-orudjem kojim je povreda naneta.

Respiracija- posmatranje i procena disanja- akt disanja koji obuhvata inspirijum- udisaj iekspirijum-
izdisaj vazduha. Imaju frekfenciju, ritam i kvalitet. Frekfencija oznacava brojudisanja i izdisanja.
Normalna je oko 18 u minuti. Ritam disanja pravilan i nepravilan (apneja,dispneja, cejn-stoksovo
disanje, vestacko disanje.

Krvni pritisak-oznacava snagu kojom krv protice iz srca u krvnesudove. Metode merenja su
palpatorna,auskultatorna,flas,ultrazvucna pomocu dopler aparata. Normalan krvni pritisak
iznosi140\90.

21. Bolesnicka soba,postelje-vrste I delovi

Sobe za smestaj bolesnika.mesto gde medic.sestra obavlja svoje radne zadatke. Briga o
hogijeni,namestaju, osvetljeneju, zagrevanju I provetravanju. Mora da bude udaljena od lifta,
stepenista,kuhinje, kupatila ili wc, jer su bolesnicima potrebni mir i tisina i cist vazduh. Najcesce se
koristedve vrste soba za smstej laksih bolesnika sa 3-4 kreveta i sobe za teske bolesnike 1-2
kreveta.Savremene bolnice imaju apartmane. Zidovi sobe su premazani specijalnom bojom radi
pranjai dezinfekcije. Pod je prekriven linoleumom ili nekim plasticnim materijalom zbog
higijene.Zagrva se ravnomerno. Provetravanje je obavezno. Osvetljenjemoze biti prirodno i vestacko.
Pored kreveta nalazi se stocici i lampa. Soba za bolesnudecu pored kreveta treba da ima i pomocni
namestaj. Elementi komfora u sobi su: temperatura,valznost vazduha, provetravanje, osvetljenje,
miris u sobi, urednost, tisina, sigurnost i bezbednost bolesnika. Kreveti su metalni a decji su
ogradjeni. Delovi kreveta su dusek, pamucniili vuneno cebe, gumirano platno ,uvalke za cebe, desecni
carsav,jastuk,jastucnica.

22. Polozaj bolesnika u postelji

Polozaj treba da otkloni subjektivne tegobe i omoguci odmor i san. Moze biti aktivan (bolesnicikoji
mogu sami da se krecu, i sami menjaju polozaj), pasivan (bolesnici koji ne mogu sami da se pokrenu i
zauzmu polozaj koji im odgovoara, zavise od drugih osoba,-horizontalan, polusedeci, poloza j na
boku) i prinudan (zavisi od prirode oboljenja i terapijski mera. Moze biti privremen istalan.)

23. Dekubitis

Nastaje zbog nekroze tkiva usled lezanja.Veca ili manja nekroza koze koji su najvise izlozeni pritsku
usled lezanja. Faktori koji dovode do dekubitisa su egzogeni (spoljasni- uzroci suneudobno lezanje na
tvrdoj podlozi ,naborana postelja, vlaga u postelji, nedovoljna ili losahigijena, nestrucno stavljena
imobilizacija.) Endogeni (unutrasnji- rezultat obloljenja: dijabetes,srcana i bubrezna oboljenja,pareze
i paralize) nastaje na tipicnim mestima: na glavi, ledima,u predelu zgloba, lakta, kuka, na unutrasnjoj i
spoljasnoj strani kolena, u predelu skocnogzgloba). Znaci su suva i bleda koza, crvenilo, otok, plik koji
se pretvara u ranicu koja postaje sveveca i dovodi do izumiranja tkiva. Lecenje je kompleksno: nega i
previjanje rane, fizikalneterapije i platicne operativne metode.

24. Nega i zastita novorodjenceta i odocjeta

Zadaci nege su :kupanje novorodjenceta

(prva 7\10 dana sterilnim uljem, svakodnevno, a vodom se peru gluteus i genitalije.)

kupanje odojceta- (svakodnevno, zbog higijene,a trljanjem i drugim potezima se ubrzava cirkulacija
do udaljenihdelova tela. Prostorija treba da bude cista ,temp.oko 24 a temp.vode oko 36)

zapiranje novorodjenceta i odocjeta (poseban oblik kada se peru samo pojedini zaprljani delovi)

nega ojeda- (mesta gde se dodiruju dve povrsine koze-valzne pelen, neredovno zapiranje. Kod
osetljive koze, crvenilo, ranice na kozi, pravilnahigijena.)

podsecanje noktiju - (jednom ili dva puta nedeljno, povreda koze, ogrbotine, sakuplja se prasina,
paraziti bakterije.)

nega ociju, nosnih i usnih supljina- (nega pocinje od cula vida, pa culo sluha i na kraju culo mirisa-
obradjujuse posebna ako postojiinfekcija, inace se obavlja svakog dana pre kupanja)

nega usne duplje- (svakodnevna nega, posebno dok se hrani majcinim mlekom. Ceste su gljivicne
infekcije-soor(mlecac)infekcija sluzokoze usne duplje. Nega se nastavlja i nakon pojave prvih
mlecnihzuba)

pranje kose (svakodnevno, kosmati deo glave je uvek najprljaviji, izlozena cesticama prasine i
lucenjuznojnih zlezda. Najcesce se pere ujutru pri nezi ostalih delova)
skidanje temenjace- (masne naslage na glavi,podloga za bakterije,neprijatne i svrbe, skida se cim se
primeti pomocusterilnih ulja)

odeca deteta- (nepodesan odeca utice lose na psihomotorni razvoj, nehigijenska lose oprana i lose
popeglanatakodje utice na pravilan razvoj, izaziva ostecenja na kozi, pravi ojede. Odecu
novorodjencetacine: pelene, kosuljice, benkice, trougaone marame, spec.gacice. Odeca se razlikuje
po velicini i pokroju.)

povijanje i oblacenje odojceta- (cilj povijanja je da se sacuva telesna toplota zastiti koza i osiguraju
pravilne funkcije deteta.Povijase od 6 do 7 puta dnevno.

Peti deo

25. Dijagnosticke I terpijske procedure

Dijagnosticki testovi imaju znacajnu ulogu u medicini. Pomocu njih zdravstveni tim je ustanju brze i
tacnije identifikuje uzrok bolesti i primen brzo lecenje. Mogu se grupisatiu dve kategorije: testovi koji
se rade na materijalu uzetom od samog pacijenta i testove u vezi sa pregledom samog pacijenta
(merenja,rendgenski pregledi)

26. Uzimanje materijala za dijagnosticka ispitivanja-dijagnosticki testovi

Dve kategorije: testovi koji se rade na materijalu uzetom odsamog pacijenta i testove u vezi sa
pregledom samog pacijenta(merenja,rendgenski pregledi)

Vrste materijala: krv, gastricni sokovi, sluz,spinalna tecnost, likvor i tkiva. Najcesci su krv imokraca,
stolica, ispljuvak. Pravila kod uzimanja materijala su: uzeti u obzir nekespec.okonosti,uzorak ne sme
da bude kontaminiran stranim materijalom, posuda za uzimanje i cuvanje mora da bude
odgovarajuca i cista, i sterilna, uzorak mora da bude svez, nezagadjen. Mora de se obelezi pravilno,
sto pre dostaviti laboratoriji.

27. Zavoji i druga sredstva za previjanje bolesnika

Previjanje je vrlo vazna medicinsko-tehnicka radnja u pruzanju prve pomoci kada su u

pitanjuotvorene i zatvorene povrede, kao i pri raznim hirurskim zahvatima. Osnovni materijal za
previjanje su: gaza, vata, razni medikamenti, platnena poveska. Zavoji mogu biti razlicite sirine
iduzine i sluze za previjanje rana, zaustavljanje krvarenja i imobilizaciju.

Oblici zavoj tipovi su: kruzni zavoj, spiralni, zavoj kornjaca, zavoj osmica. Vrste zavoja prema primeni
su:zastitni zavoj, kompresivnizavoj, fiksacioni zavoj, polozajni zavoj, okluzivni zavoj.

Principi previjanja su : glava zavoja u desnoj ruci a rep u levoj pocetak svakogzavoja je kruzna
putanjazavoj ne sme biti labav nip revise stegnut ekstremiteti se previjajau odozdo navies, zavoj
sezavrsava cepanjemna dva kraja i vezivanjem ili fiksiranjem pomocu flastera, zavoj na rani
kojakrvara se ne skida vec se preko njega stavlja drugi, standardni (proizvodi se za tu namenu),
prirucni (ono sto se nadje u blizini mesta povredjivanja) i improvizovani (kombinacija)

standardnizavojni material su: gaza, vata, zavoj, prvi zavoj, abdominalni trbusni zavoj, prvi zavoj za
opekotine, trouglamarama za previjanje Iimobilizaciju, flaster.
Prirucni I improvizovani material su carsavi, jastucnice, kosulje,rublje,komadi platna, pelene,
marame i dr.

27. Tehnika izvodjenja nekih terapijskih procedura

Lecenje finalni deo napora zdravs.radnika da pomognu polesnom coveku. Osnovna sredstva
zalecenje su lekovi. Odredjuje se vrsta lekova,doziranje i nacin davanja.Terapija je sastavni deo posla.
Lekar daje terapiju a sestra rukuje davanjem i vodjenjem racuna da se lek da tacno i navreme, u
odredjenoj kolicini prema nalogu koji je napisan. Svi lekovi se cuvaju u apoteci. Mora biti zakljucana.
Lekovi se mogu unositi: peroralno-preko usta,parenteralno-inekcijama, rektalno- preko debelog
creva, inhalacijom- preko disajnih organa ,lokalno preko koze- mastiukapavanjem-kapi u nos, uvo,
oci. Pravila pre davanja leka proveriti: tacan naziv,tacnu dozu,tacno vreme, nacin, datum prozivodnje,
ime i prezime bolesnika.