Ранко Јаковљевић

АПОСТОЛИ ПОЛИТИКЕ
или
''НЕ БРИСАТИ ОБУЋУ ЧАРШАВОМ''

Др Љутица Димитријевић рођен је 1889. године у Николинцима,

Сокобања. На медицинском факултету у Берну дипломирао је
1918.године. Већ 1922. године Шематизам Округа крајинског помиње
га као среског лекара у Срезу брзопаланачком, да би 1924.године био
истовремено и шеф санитетске управе Среза кључког и срески лекар
Среза брзопаланачког. У жељи да измени слику кладовског краја, али и
распрши сумње у своје способности, др. Димитријевић у писму Милану
Стојадиновићу од 17. јуна 1937. године сугерише доношење одлуке о
подизању зграде у којој би се сместила сва државна надлештва,
повећању броја запослених у органима среског начелства, оснивању
бановинске болнице ''са хируршким и другим одељењима које
изискују потребе овога краја'' и стационирању једног батаљона
војника у кладовском старом граду. Писмо је поред њега потписао још
51 грађанин Кладова.

И данас се са респектом гледа на борбу др Димитријевића на плану

побољшања здравствених прилика, вођену у скупштини Југославије,
примера ради делови излагања у буџетској расправи од 7.3.1937.г: '' Не
могу се, господо, побољшати здравствене прилике нашега народа, ако
се не донесе специјалан закон, да барем државни и бановински
лекари врше, хумано као апостоли, бесплатно лечење у народу, јер се
на тој основи може само побољшати здравствена политика. Треба дати
државним бановинским лекарима довољно материјалних сретстава,
како то одговара њиховом позиву и на тој основи они могу што чешће
без икакве награде залазити у народ вршити својду дужност... Ja
желим, да се будућности та здравствена политика проводи духу, који
одговара потпуно нашим здравственим приликама у земљи исто
онако као што се данас у целом свету највећа пажња обраћа на
превентивну медицину, јер je превентивна медицина живот једне
нације.''

Излагање др Љутице Димитријевића у југословенском парламенту

7.3.1937.

Др. Љутица Димитријевић: Господо народни посланици, саслушао сам

све претходнике и ја сам хтео да изнесем извесне чињенице у погледу
здравља нашега народа. Ви сте господо народни посланици,
саслушали експозе г.Министра социјалне политике и народног
здравља са нарочитом пажњом, што значи да је г.Министар социјалне
политике и народног здравља дао битне услове за одржавање живота
нашега народа. Овогодишњи буџет Министарства од
прошлогодишњег у многоме се разликује, јер се овом буџету водило
рачуна највише o превентивној медицини. И ja као стручњак морам
похвалити што се тиче грешке у прошлогодишњем буџету што je сада
исправљена. Г. Министар схватио je дубоко смисао социјалног стања
нашег народа и дао je максимум материјалних напора које je засад
било могуће. Зато што je на ту страну нарочито обратио пажњ на
превентивну медицину схватило се je исто тако да je најважнија служба
овога ресора спречавање да не дође до оболељења у народу,
збрињавање невољних и изнемоглих и заштита и оссигурање
радничког сталежа. Да би се у томе имало успеха ми видимо je се
поставио један организовани систем рада, да су дата много већа
материјална средства на хигијенско-социјалне установе које се имају
борити свим средствим да не дође до оболења у народу да велики
проценат нашега народа буд спашен од најопаснијих епидемија.

Ми видимо, господо народни посланици, да се јe проценат на

хигијенско социјалне установе како v односу пре целокупном буџету,
тако и у односу према буџету ресора повећао док се je ранијих година
увек смањивао. Te хигијенско социјалне установе велике су користи
учиниле нашем народу и ја поздравља са овога места акцинју
Централног хигијенског завода, који иде на то да у нашем народу што
више таквих установа постави. Ми тих централних завода имамо:
бактериолошких станица, домова народног здравља, венеричне
амбуланте, здравствене амбуланте. Све су те установе дале максимум
својих напора, јер су им функције биле наметнуте послератним
последицама као неминовна потреба.

Претседник Стеван Ћирић: Господине говорниче, допустите да Вас

прекинем. Да ли сте окренули леђа левици зато што на левици никога
нема , или на левици никога нема зато, што сте окренули леђа?

Др. Љутица Димитријевић (наставља ): Зато што никога нема. (Смех).

Кад сам поменуо са овога места хигијенско- социјалне установе хоћу да
пређем на болничку службу ресора Министарства социјалне политике
народног здравља. Исто тако са овога места не могу да кажем и да се
похвалим са том болничком службом. Болничка служба није
самарићанска установа, али ja схваћам да она треба да врши ту своју
самарићанску хуману дужност. Ja поздрављам акцију и концентрацију
великих бановинских болница и болница у већим центрима наше
државе са стручном болничком спремом и довољним материјалом,
али не могу напустити идеју изградње мањих болница за забачене
крајеве у нашој држави, који немају саобраћајних сретстава. C тога
разлога морам поменути баш и мој крај, који заступам, a који je
гранични крај према Румунији, и где су људи приморани да потраже за
хитну интервенцију хируршку или коју другу од лекара у Румунији, зато
што су од најближе бановинске болнице исувише удаљени. Због тога су
наши сиромашни људи принуђени да буду стављени на милост и
немилост, јер немају довољно материјалних сретстава да плаћају
велике хонораре. У Кладову, центру Кључа Вељкове Крајине и данас
постоји једна модерна зграда, која очекује хитно решење за отварање
једне мање хируршке болнице са инсталацијом која je потребна. Ja
молим г.Министра за социјалну политику да скрене пажњу на ову ствар
Банској управи код које сам ja више пута интервенисао да та зграда не
стоји празна, јер би била национална срамота да та зграда не може
сачека решење да се отвори једна таква болница.

Господо народни посланици, прелазећи са болничке службе теренску

санитетску службу, ja ћу вам кратким потезим изнети извесне
чињенице, каква би та служба требала да буде с обзиром на нашу
здравствену политику. Ми имамо државне среске лекаре, имамо
бановинске односно лекаре удружених здравствених општина и
лекаре здравствених задруга. Ти људи, ти лекари који врше дужност
среског санитетског референта код среског начелника, толико су
преоптерећени администрацијом и статистиком, који се из дана у дан
све више повећавају , да нису у могућности да долазе у контакт са
народом.
Али не само то, већ награде, ко ти лекари изискују, отежавају тај
контакт са народом, да оболелима укажу на време и у свако доба
лекарску услугу.

Не могу се, господо, побољшати здравствене прилике нашега народа,

ако се не донесе специјалан закон, да барем државни и бановински
лекари врше, хумано као апостоли, бесплатно лечење у народу, јер се
на тој основи може само побољшати здравствена политика. Треба
дати државним бановинским лекарима довољно материјалних
сретстава, како то одговара њиховом позиву и на тој основи они могу
што чешће без икакве награде залазити у народ вршити својду
дужност.

Ja желим, да се будућности та здравствена политика проводи духу, који

одговара потпуно нашим здравственим приликама у земљи исто
онако као што се данас у целом свету највећа пажња обраћа на
превентивну медицину, јер je превентивна медицина живот једне
нације. Тако ja мислим, да ће се и ова санитетска теренска служба
поставити нa такву основу, да ће се омогућити у сваком случају да
један оболели сиромах добије на време и брзо лекарску помоћ.

Ови бановински лекари, или лекари удружених здравствених општина,

који су у последње време постављени по нашим срезовимаи у селима,
која захтевају извесну групацију појединих општина, врше врло добро
своју службу, јер су они чак и награђени извесним хонорарима, да у
извесно време обилазе бесплатно дотичне општине свога реона. Али
та награда толико je мизерна, да су они у немогућности да плате и
превозна сретства за тај свој обилазак.

Има још једна опаска, која се мора неминовно поправити, a то je да

постављање тих бановинских лекара буде према потреби групације
дотичних општина, које су удаљене и забачене од центра, или од
места, где се налазе поједини срески лекари или лекари здравствених
задруга. И постоји једна аномалија, да ако групација тих села, која je
забачена у једном крају дотичног среза, нема више од 5.000
становника - да таква групација не може добити бановинског лекара,
односно лекара удружене здравствене општине.

Да не би та аномалија остала, ja молим да се учини та исправка да не

би та групација села изолована остала без бановинско лекара зато што
нема довољан број становника у дотичном крају.

Завршавајући o социјалном делу овога ресора, ja могу са изразити пуну

захвалност г.Министру социјалне политике и народног здравља што je
уложио сав свој труд да побољша и да васпостави заштиту и осигурање
нашег радничког сталежа онако, како њему доликује. Исто тако му
захваљујем и на ревизији инвалидског питања, јер су je диктовали
наши национални интереси, који дубоко засецају у наш јуначки народ.

Завршавајући свој говор, ja желим се ова сад добро организована

здравствена политика и у будуће води истим правцем , као што се
почела на добро и благостање нашег народа . Гласаћу за предложени
буџет. ( Одобравање на десници). ''

ДРУГА СТРАНА ИСТИНЕ

Долазе избори, пријатељи се свуда консултују. Свуда се чују

пријатељска питања:- Шта ћемо и како ћемо ових избора?

Ето, сетих се и ја Вас, господине докторе, па да се и ја са Вама

консултујем. Долазе избори. Малобројни Ваши пријатељи: знате они
што још рачунају да бранећи Вас бране себе и своје поступке за време
последњих избора, проносе ветси да ћете ових избора бити носилац
неке листе за неки округ. Зарадовало ме, јер верујем да ће се све
свршити лепо и праведно, ако тај округ буде у Крајини. Ето како ја све
замишљам; Ви ћете носити листу; Ваши малобројни пријатељи носиће
Вас, а народ ће бити потпуно дезаинтересован, јер се претпостављају
слободни избори, без притиска власти. Све ће се, дакле, свршити лепо.
Али, господине докторе, да ли Вас не забрињавају околности да су
многи Ваши велики пријатељи и сарадници у немогућности да Вам и
ових избора помогну? Први г.Гојко Вуковић, бивши срески начелник из
Кладова, суспендован због многих злоупотреба ко9д последњих
избора, неће бити у могућности да успешно спроведе Вашу политику,а
сем тога, и он Вас свуда напада да сте га упропастили, па чак и да му
дуг од 15000 динара нисте вратили. Затим г.Јојић, звани Кладовски
Робеспјер, познат и из писања ''Крајинских новина'', који Вам је
последњих избора био десна рука, неће моћи да спроводи Вашу
политику ових избора, јер ће ове изборе провести у затвору по судским
пресудама за прљава дела. Изузимајући њега, остали сте и без
политичког сарадника г. Несторовића, бившег управника поште из
Кладова, који је после извршене проневере од око 70000 динара
државног новца, променио боравак (изгледа, ради поправке здравља,
јер с еу затвору не налази). Околност да је и ауто којим сте се са
г.Гојком Вуковићем згодно послужили за време последњих избора,
заплењен због незаконите трансакције са општинама, још већма
отежава Ваш положај. Једина нада остаје још у председнике и
деловође: знате, оне деловође бивше робијаше, фалсификаторе и
дефрауденте, противу којих узалудно виче народ и пишу новине, јер се
још увек налазе у служби ''народу среза Кључког''...

Али да не будемо толико песимисте. Прочитах ту скоро Ваша писма

која сте упућивали народу среза кључког за време ''вођине'' диктатуре,
па у тим писмима нађох и неке Ваше заслуге за народ, наравно о
којима сами пишете. Тако н.пр. Ваша заслуга за израду пруге, моста
преко Дунава, путева, чесама по селима и тд, а затим Ваша велика
заслуга за бесплатно лечење народа. Дакле, то све значило би, о
Вашем схватању, да се можете још увек ослонити на народ. То је лепо,
јер на народ једино и треба рачунати. Али, господине докторе, ево шта
народ каже:

1) Вашу заслугу за пругу народ среза кључког признаје и сматра да

сте заслужили доживотну бесплатну карту у салон вагону на свим
путничким и брзим возовима који пролазе кроз срез кључки.
2) За Вашу заслугу за израду моста преко Дунава, народ среза
кључког води акцију да Вам се подигне споменик поред самог
моста, само никако да пронађе мост, да би знао куд да постави
споменик
3) И за путеве које сте подигли народ Вам признаје заслуге!
Нарочито Вас благосиљају сељаци када им се кола заглибе у
блато и аутомобилисти који сматрају, да путеви у срезу кључком
представљају нашу интернационалну бруку.
4) Што се тиче чесама и пумпи које су израђене на Ваше заузимање,
народ Вам је захвалан, јер сада нема ни бунара ни пумпе. Бунаре
сте затворили,а пумпе се још одмах поквариле.
5) И најзад народ Вас одушевљено чека да Вам захвали на
заузимању, као лекару и бившем народном посланику, за услуге
које сте му учинили док је у срезу кључком беснела зараза
шарлаха и дифтерије, јер сте за све то време живели у Београду и
на тај начин сачували сте свој драгоцени живот и живот своје
породице.
Н. Бивши деловођа из Велике Каменице

*''Крајинске новине'' бр.12, стр 2 1939.г.

''Крајинске новине'' бр 7, 1939
''Време'' 5.октобар 1939,с.9

''Време 12.10.1939.

***
Od 1935. godine postaje činovnik Vlade u Beogradu, zatim predsednik
Administrativnog odbora i kasnije član Interparlamentarne Unije.
Odlikovan je Ordenom Jugoslovenske krune 1936. godine a Ordenom
Svetog Save 1938. godine. Od 1941. godine ponovo živi i radi u Kladovu.
Posle rata u Kladovu je formiran Dom zdravlja 1957. godine, a počinju da
dolaze i novi lekari. Za v.d. upravnika Doma zdravlja postavljen je dr
Ljutica Dimitrijević.

Penzionisan je u 73-oj godini života 1962. godine.

*Александар Видојковић, Razvoj zdravstvene zaštite u Kladovu između dva svetska rata -
pionir zdravstva, Dr Ljutica Dimitrijević

ДОКУМЕНТАРНА ГРАЂА

Писмо Љутице Димитријевића Милану Стојадиновићу Архив СиЦГ Београд, фонд 37, фас.
Бр.34, јединица 348, 54-154

Стенографске белешке Народне скупштине Краљевине Југославије књига 2, Београд

1937, 35.редовни састанак Народне скупштине Краљевине Југославије држан 7.марта
1937. У Београду

https://www.sistory.si/cdn/publikacije/3001-4000/3621/18%20XXXV%20REDOVNI
%20SASTANAK%20%e2%80%94%207%20MARTA%201937%20GODINE.pdf