АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

КОСОВСКО МЕТОХИЈСКА

ТЕМА СЕМИНАРСКОГ РАДА

Eлектронске размене података

Студент: Ментор:
Александра Дакић Јововић 70034/21 др Никола Павловић

Краљево
2024. године
 Садржај

Увод...............................................................................................................................................................3

1. Појам EDI..............................................................................................................................................4
2. Како функционише EDI......................................................................................................................8
3. Закључак...............................................................................................................................................9
4. Литература..........................................................................................................................................11

2
 Увод

Глобална информационо-комуникациона инфраструктура је основа за тренутну

интеграцију економија, култура и друштава, која се јавља широм света. Способност
приступа великој колицини информација, које су доступне у тренутку, на било ком месту,
није прошла непримећена у развијеним земљама и оне су успеле да искористе њене
економске као конкурентне предности. Употреба Интернета од стране предузећа је довела
до глобалне производње, потрошње и конкуренције.

Под електронским пословањем (Electronic Business) подразумевамо обављање

пословних процеса уз примену електронске технологије. Електронска технологија
подразумева комбиновану употребу информационих технологија и телекомуникација.

Ова врста технологије омогућава слање великог броја информација, на велике

даљине у кратком временоском периоду. То омогућава предузећу, које у свом пословању
користи електронску технологију, да оствари значајне уштеде у трошковима пословања,
ефикасније обавља своје задатке и, самим тим, буде конкурентније на тржишту.
Електронско пословање се, према активностима које се обављају, може разврстати на
неколико области пословања, и то: електронске услуге, електронску трговину,
електронске финансије, електронске комуникације и електронску производњу.

У трговини развијених земаља у току је процес структурне, организационе и

пословне трансформације. Основни тон томе даје увођење модерне информационе
технологије. Механичка средства у трговини замењују електроника, а њену техничко-
технолошку основу чине нови системи комуницирања, засновани на електронској размени
података (EDI – Electronic Data Interchange). На основама EDI афирмише се концепт
електронске трговине.

Развој електронских комуникација по;иње са појавoм електронске размене

података шездесетих година прошлог века. Пре електронских комуникационих система у
пословној комуникацији су примењивани телекомуникациони системи као што су
телеграм, телефон, телекс и телефакс. Убрзо се, захваљују’и динами;ном развоју
информационих технологија и њиховом применом у телекомуникацијама, појављују и

3
други системи електронских комуникација као што су електронска пошта, која је била
прво кориш’ена за приватно, а касније и за пословно комуницирање, и електронске
конференције, као новији системи.

Електронске везе се остварују путем Интернета, екстранетова, интранетова,

електронске размене података (EDI), система за ток посла, мобилних комуникационих
технологија и других информационих и комуникационих технологија.

1. Појам EDI

Огромне количине писаних докумената, наруџбеница, рачуна, документације и сл.

циркулишу међу фирмама. Ови документи најчешће су настали на компјутеру прве фирме
а дестинација им је најчешће опет компјутер друге фирме. Процес креирања докумената у
папирној форми, затим слање поштом или факсом и на крају понован унос у компјутер
представљају очигледан непотребни утрошак времена и новца.

EDI је скраћеница од Electronic Data Interchange, буквалан превод би значио

Електронска размена података. Постоји више дефиниција, од којих се најчешће користи
следећа: EDI је размена структуираних пословних података између рачунара засебних
фирми, извршена без мануелне интервенције, електронским путем, посредством
стандардизованих порука које замењују традиционалне папирне документе.

EDI је размена докумената у стандардној електронској форми између организација,

аутоматски, директно са рацунарске апликације једне организације према апликацији
друге организације.

EDI је размена пословних података где се користи разумљиви формат ових

података. Овај систем размене података је претходио појави Интернета и обично се
корстио у размена података између корисника који су међусобно већ били у контакту
(систем 1 на 1).

4
 Све дефиниције EDI -ја садрже следећа четири елемента:

1) структурирани подаци- EDI трансакције се састоје од кодова, бројева и (ако је

неопходно) кратких делова текста, при чему сваки елемент има стриктно
дефинисану намену;
2) договорени стандард порука- EDI трансакција мора имати стандардизовани
формат. Обично је у питању стандард који није само уговорен између трговинских
партнера, већ је то генерални стандард,
3) од једног рачунарског система до другог;
4) путем електронских медија.

EDI јесте:

1) директна комуникација између две апликације које су повезане у међусобну

размену докумената (а не између рачунара);
2) употреба електронских медијума за пренос (мреже рачунара) уместо магнетних
(трака, дискова, дискета) и других медијума за пренос;
3) употреба система електронских поштанских преградака за слање и прихват
пословних докумената који су основа за квалитетну размену пословне
документације;
4) употреба прецизно структурираних докумената који су форматизовани према
синтаксним правилима и семантици појединих поља, стриктно заснованим на
међународно договореним стандардима електронске размене података.

Пословни пратнери обично имају различите рачунарске системе и пословне

програме, EDI окружење стандардним форматима података и протоколима омогућава
слање и примање пословних докумената. Као и други модели електронске комуникације,
EDI дозваљава да се информације шаљу преко јавне или приватне комуникационе линије.

EDI користи могућности које пружају постојећи компјутери и телекомуникациона

мрежа уз истовремено унапређење пословања, снижење трошкова, побољшање у пружању
услуга и смањења грешака до којих се долази у раду на класичан начин.

Достављање пословних докумената се обавља за неколико секунди уместо за

неколико дана, и смањује се могућност да се документи изгубе или буду оштећени. За

5
разлику од других модела електронске комуникације, EDI омогућава рачунару да обрадује
информације које је примио и на тај начин елиминише задатке преписивања и могуће
грешке приликом прекуцавања.

У претходних десет година, електронска размена података (EDI) постаје све

значајнија за стандардне пословне комуникације. Појавом Интернета, EDI може да се
користи на заиста универзалан и економичан начин. Заједно са другим Интернет
сервисима као што је дистрибуција информација преко Web-а и електронска пошта,
Интернет, EDI представља основу за свеобухватну елетронску комерцијалну службу.
Интернет све више користе банке и компаније у свету и за финансијске трансакције.

EDI је широко коришћен у индустрији, бродарству, трговини, услужним

делатностима, фармацији, конструкцијама, нафтној индустрији, металургији,
прехрамбеној индустрији, банкарству, осигуравајућим заводима, малопродаји, државним
установама, здравству, текстилној и многим другим индустријама. Према недавним
истраживањима, предвиђа се да ће се број компанија које користе EDI повећати четири
пута у наредних 6 година.

Главна примена EDI апликација је у извршавању функција као што су, куповина и
продаја робе и сервиса, али EDI такође се може користити за широк спектар пословних
апликација. Добављачи и трговци размењују наруџбенице и рачуне електронским путем
од рачунара до рачунара.

Обично, овај пренос је посредован преко провајдера VAN сервиса. Купац шаље
његову поруџбеницу у облику EDI документа преко VAN, користећи одговарајућу адресу
добављача (електронско поштанско сандуче). Продавац се конектује на VAN и проверава и
прима наруџбине од његових набављача/ муштерија из његовог поштанског сандучета.
Исти сценарио се понавља када трговац пошаље EDI рачун купцу. VAN такође обезбеђује
проверу и потврду трансакција обезбеђјући сигурност и квалитет контроле обраде
података. Електронско вођење послова има много предности за једну организацију као
што је: смањење набавне цене и трошкова набавке, бољи сервис за клијенте, и мање
ивентарске залихе.

6
 Специфичне тактичке предности које се стичу при успешној имплементацији EDI -
ја су:

1) смањене продајних трошкова, набавке и трошкова инвентара;

2) смањују се трошкови обраде папирне документације (папир, особље и време);
3) скраћено време за наручивање елиминишући послове прекуцавања и могуће
грешке прекуцавањем;
4) повећање продуктивности;
5) достава докумената у року од пар секунди уместо пар дана, без губљења или
оштећења;
6) могућност електронског слања рачуна и примање финансијских трансакција као на
пример рачуна и плаћања директно са рачуна фирме;
7) комуникација преко индустријских сектора са сличним стандардима;
8) могућност електронске комуникације са другим фирмама без бриге о хардверској и
софтверској компатибилности;
9) превазилажење језичких баријера и проблема рада у различитим временским
зонама;
10) смањује се обим људских грешака у обради података;
11) ефикасније управљање новчаним средствима;
12) могућност побољшања управљања залихама.

EDI обухвата четири основна процеса:

1) стандардизацију процедура комуникација;

2) форматизовање података у структуре или поруке;
3) пренос порука;
4) превођење порука у облик за обраду пренесених података.

EDI подразумева три неизбежне карике:

1) хардвер;
2) софтвер – значајно утиче на коначну цену EDI производа;
3) Телекомуникације – избор мреже – јавне мреже, VAN провајдери (интерфејс
између иначе некомпатибилних система).

7
 За EDI је неопходно :

1) да се унапред зна ко је пошиљалац, а ко прималац поруке;

2) да је порука један од унапред договорених пословних докумената;
3) да се размена порука врши изме]у ра;унара, а путем телекомуникационих мрежа;
4) да је свака порука унaпред стандардизована - састоји се од унапред одређених
поља, а свако од њих има своју ознаку и садржај који је формиран на основу
унапред договорених кодних листа.

2. Како функционише EDI

Креирани документ се уместо на штампу, прослeђује софтверу који врши његово

превођење у унапред договорени стандардни формат података након чега се електронским
путем обично користећи мрежу даваоца EDI услуга, шаље на адресу пословног партнера
(у његово електронско поштанско сандуце). Када се прималац следе’и пут конектује на
мрежу, он преузима документ који се сада преводи у формат погодан за кориш’ење у
његовом iнформационом систему и шаље га директно апликацији која даље обрађује
податке. Истовремено се и пошиљаоцу шаље потврда о пријему документа. Треба
напоменути да се поред овог модела заснованог на прослеђивању порука може користити
и размена података у реалном времену.

Из овога се може закључити да су неопходни елементи за примену ЕДИ система:

1) стандард који ће бити коришћен за транспорт поруке од пошиљаоца до примаоца,

са обзиром да различита предузећа имају различите рачунарске системе и програме
тако да је директна размена немогућа;
2) софтвер који ће вршити конверзију порука;
3) комуникациони медиј којим ће се порука транспортовати (јавна или приватна
мрежа).

8
 На самом почетку примене EDI највећи део комуникације се одвијао у директном
контакту рачунарских система пословних партнера, што је захтевало да оба система
користе исте комуникационе протоколе и брзину преноса података, имају компатибилан
хардвер и истовремено расположиве телефонске линије у тренутку потребе за
комуникацијом.

Превазилажење ових ограничења је касније постигнуто коришцењем ВАН (Валуе-

аддед нетњорк) мрежа специјализованих фирми за пружање подршке у имплементацији
ЕДИ система. То су приватне затворене мреже које као такве представљају ефикасан,
поуздан и сигуран медиј за пренос поверљивих пословних информација.

3. Закључак

Сваког дана је све већа појединачна и колективна зависност од међусобног

повезивања система као што су информационо - комуникациони системи, електронско
банкарство, тржишта глобалних деоница, система међународног саобраћаја, производње и
дистрибуције електричне, гасне и нуклеарне енергије, итд. Све ове инфраструктуре
користе информационе системе да би управљали и дистрибуирали своје сервисе, и они
представљају основу за креирање економских ефикасност већих размера у модерном
друштву. Креирањем и одржавањем поузданих основних инфраструктура друштво може
посветити своју енергију вишим нивоима ефикасне производње, даљем развоју иновација
и прогресивним мислима.

EDI подразумева размену стандардизованих пословних докумената у облику

електронских порука. Међу фирмама циркулишу огромне количине писаних докумената.
Ови документи најчешће су настали на компјутеру прве фирме а дестинација им је
најчешће опет компјутер друге фирме. Процес креирања докумената у папирној форми,
затим слање поштом или факсом и на крају понован унос у компјутер представљају
очигледан непотребни утрошак времена и новца.

EDI омогућава уштеду у трошковима папира, брзу и сигурну размену докумената и

доприноси олакшаном чувању пословних докумената. EDI користи могућности које

9
пружају постојећи компјутери и телекомуникациона мрежа уз истовремено унапређење
пословања, побољшање у пружању услуга и смањења грешака до којих се долази у раду
на класичан начин.

EDI је размена пословних података где се користи разумљиви формат ових

података. Појави Интернета претходио је овај систем размене података и обично се
корстио у размени података између корисника који су међусобно већ били у контакту.

Морају се пратити глобални трендови у развоју електронског пословања који

подразумевају усвајање јединствених стандарда електронског пословања и избор
Интернета за најзначајнији канал савременог пословања. Израстање сложених система из
једноставнијих је природни закон.

EDI јесте био први вид електронске трговине, омогућио је и проширење е-

трговине од финансијских трансакција до других видова обраде трансакција. Обављање
трговине преко Интернета није у потпуној предности у односу на традиционалну EDI.
Традиционална EDI размена обавља се преко безбеднијих, али ограницених VAN мрежа,
док Интернет пружа већу флексибилност у слању порука уз мању безбедност. Упркос
релативно ниским ценама за неограничен приступ Интернету у односу на електронску
размену података преко VAN мрежа, сматра се да је Интернет инфериорнији управо због
недостатка безбедности и поузданости.

10
 4. Литература

1) мр Славољуб Вујовић, „Основе Финансијског Менаџмента“ Београд 2005.

2) др М. Дедовић, др С. Милачић, „Финансијски Менаџмент“ Лепосавић 2005.
3) др Ж. Ристић, др С. Комазец, „Финансијски Менаџмент“ Београд 2000.
4) др Ж. Радосављевић, др Р. Томић, „ Менаџмент у модерном бизнису“ Нови Сад
2006.
5) www.nbs.rs

11