Sredstva I oprema za gasenje pozara II klk

1. Navesti osnovna fizičko-hemijska svojstva ugljendioksida. Kako ugljendioksid deluje na

proces gašenja požara?
Hemijska formula ugljen-dioksida je CO2. To je gas bez boje i mirisa. Pod normalnim atmosferskim
uslovima ugljen-dioksid je u gasovitom agregatnom stanju. Nema električne dipole. S obzirom da je
zasićen kiseonikom, veoma je slabo reaktivan. Ugljen-dioksid nije provodnik električne struje. U
prirodi se nalazi u obliku jedinjenja. Ugljen-dioksid se može javiti u sva tri agregatna stanja: čvrstom,
tečnom i gasovitom.

Ugljen-dioksid na proces gorenja deluje pre svega ugušujućim efektom, podefekat razređivanja,
efektom hladjenja.
Dovođenjem ugljen-dioksida u zonu gorenja dolazi do njegovog mešanja sa vazduhom pri čemu
dolazi do smanjenja procenta kiseonika u vazduhu. Snižavanjem koncentracije kiseonika na 15%
dolazi do ugušivanja procesa sagorevanja i gašenja požara većine zapaljivih materija.
2. Koja svojstva ugljendioksida utiču na njegovu primenu kao sredstva za gašenje požara?
Ugljen-dioksid ima veliku primenu kao sredstvo za gašenje požara, zbog njegovih dobrih osobina,
kao što su:

• ne reaguje sa mnogim hemijskim materijama,

• ne izaziva materijalna oštećenja,
• nije provodnik elektriciteta,
• ne deluje korozivno i
• ne ostavlja trag za sobom.
3. U kojim slučajevima se ugljendioksid prvenstveno primenjuje kao sredstvo za gašenje? U

kojim slučajevima se ugljendioksid ne preporučuje kao sredstvo za gašenje? Navesti

nedostatke ugljendioksida kao sredstva za gašenje požara.
Ugljen-dioksid je prvenstveno namenjen gašenju:
1. zapaljivih tečnosti i gasova u zatvorenim prostorijama
2. požara na elektrouređajima i opremi
3. požara na preciznim i skupocenim uređajima kada je neophodno izbeći oštećenja koja
nastaju upotrebom vode za gašenje
4. požara u objektima gde se čuvaju vredni predmeti (muzeji, arhive, galerije i sl.).
Ugljen-dioksid se ne preporučuje kao sredstvo za gašenje:

1. požara materija kojima za gorenje nije potreban kiseonik iz vazduha

2. požara klase D, odnosno požara: magnezijuma, titana i cirkonijuma
 3. požara gde ima žara, zbog slabog rashladnog dejstva i mogućnosti obnavljanja požara i
4. požara u prostorijama u kojima se nalaze osetljivi elektronski elementi jer može da dovede
do oštećenja opreme zbog naglog pada temperature (termo-šok).

Ugljen-dioksida kao sredstvo za gašenje ispoljava i izvesne nedostatke:

1. ima mali domet, a koncentracija potrebna za gašenje se brzo smanjuje,
2. nepodesan je za gašenje požara na otvorenom prostoru,
3. pri isticanju, usled strujanja, stvara jake napone statičkog elektriciteta što zahteva
odgovarajuće sigurnosne mere i
4. u koncentracijama potrebnim za gašenje požara je štetan po ljudski organizam.
4. Da li izlaganje ugljendioksidu može da ima štetne posledice na zdravlje čoveka? Šta
obuhvataju mere bezbednosti pri upotrebi ugljendioksida kao sredstva za gašenje požara?

Za ugljen-dioksid može da se kaže da ne spada u izrazito toksične gasove, ali u slučaja izlaganja većim
koncentracijama može da ima štetne posledice po organizam čoveka (20% I vise dovodi do smrti)
S obzirom da su koncentracije ugljen-dioksida potrebne za gašenje znatno veće od koncentracija
neškodljivih po ljudski organizam neophodno je da se pre ubacivanja ugljen-dioksida u štićeni
prostor izvrši zvučno i svetlosno upozorenje o aktiviranju sistema za gašenje i dotoka ugljen-dioksida
i da se izvrši evakuacija ljudi iz prostora. U slučaju intervencije ugljen-dioksidom, tokom i neposredno
nakon gašenja požara, neophodno je korišćenje zaštitne opreme organa za disanje.
5. Načini upotrebe ugljendioksida kao sredstva za gašenje požara. Ručni prenosni i prevozni
aparati za gašenje požara. Stabilni sistemi za gašenje požara.

Ugljen-dioksid se kao sredstvo za gašenje požara koristi primenom:

• ručnih aparata (prenosnih i prevoznih) i

• stabilnih instalacija za gašenje požara.
Ručni prenosni aparat za gašenje požara ugljen-dioksidom je aparat čija masa u napunjenom stanju
nije veća od 20 [kg]. Svi ovi aparati izrađeni su tako da se njima jednostavno rukuje, a namenjeni su
za gašenje početnih požara I za pozare klase B i C. Aparati za gašenje ugljen-dioksidom pune se pod
pritiskom od 80 do 90 [bar]. Gas u boci je u tečnom agregatnom stanju.
Aparat se aktivira na taj način što se oslobodi osigurač i pritisne ručica ventila visokog pritiska, čime
se sabija opruga i vreteno ventila se pomera na dole. Pomeranjem vretena oslobađa se otvor u telu
ventila i ugljen-dioksid iz boce aparata kroz crevo i mlaznicu ističe i ekspandira iz tečne u gasnu fazu,
obrazujući mlaz za gašenje požara.
Prevozni aparati za gašenje ugljen-dioksidom namenjeni su za gašenje požara na električnim
instalacijama napona do 10 000 [V], a takođe i za gašenje požara klase B i klase C.
Rad i aktiviranje prevoznih aparata za gašenje je isti kao i kod ručnih, s tim što pri aktiviranju
prevoznog aparata za gašenje ugljen-dioksidom treba gornji deo aparata da se spusti, tako da leži
na ručki. Posle odmotavanja creva, aktivira se aparat pritiskanjem na ručicu ili odvrtanjem točka na
ventilu boce. Kod aparata CO2 60 prvo se aktivira jedna boca, a pri kraju isticanja ugljen-dioksida iz
ove boce ventil se zatvara i aktivira se druga boca.
Stabilni sistemi primenjuju se tamo gde se zahteva gašenje u prvim trenucima izbijanja požara i gde
mora sekundarna šteta, usled delovanja sredstva za gašenje, da se svede na minimum, u fabrikama
prehrambrenih proizvida, boja I lakova, hemijskih proizvoda…
Ugljen-dioksid se preko cevovoda i mlaznica odvodi od rezervoara do mesta požara, u prostoriju ili
do opreme i uređaja koji se nalaze u prostoriji.
6. Održavanje aparata za gašenje požara.

Postoje tri osnovne koncepcijske mogućnosti održavanja:

1. korektivno,
2. preventivno i
3. koncepcija kombinovanog održavanja
Po koncepciji korektivnog održavanja zadatak je da se sistem iz stanja u otkazu ponovo vrati u stanje
u radu.
Koncepcija preventivnog održavanja ima zadatak da spreči ili odloži pojavu otkaza, odnosno da održi
traženu pouzdanost sistema na utvrđenom nivou.
Kombinovano održavanje se obično realizuje tako što se određeni elementi ili komponente
tehničkog sistema održavaju preventivno, a ostali delovi sistema tek pošto dođe do pojave otkaza,
dakle korektivno.
7. Šta je ozon i kako nastaje? Zašto je značajan ozonski omotač?
Ozon je alotropska modifikacija kiseonika čiji se molekul sastoji od tri atoma kiseonika. Ozon nastaje
delovanjem ultraljubičastih zraka na kiseonik iz vazduha u višim slojevima atmosfere.
U gornjim slojevima Zemljine atmosfere sprečava prodor ultraljubičastih zraka do površine Zemlje.
Ključna uloga ozonskog omotača u održavanju biosfere je apsorpcija ultraljubičastog dela sunčevog
zračenja.

8. Pomoću kojih kriterijuma se karakteriše opasnost po ozonski sloj?

Opasnost za ozonski sloj karakteriše se pomoću sledećih kritrijuma:
1. ODP (Ozone Depletion Potential), potencijal smanjenja ozonskog omotača
2. GWP (Global Warning Potential), globalno otopljavanje
9. ALT, GWP i ODP
ODP (Ozone Depletion Potential), potencijal smanjenja ozonskog omotača, je indeks koji uzima u
obzir vremensko uništavanje ozona određene količine neke gasovite materije u odnosu na vreme
koje je potrebno istoj količini freona 11 (ODP = 1) za halon 1301 je 10, za 1211 je 3;
GWP (Global Warning Potential), je mera uticaja neke materije u atmosferi na globalno otopljavanje,
indeks koji predstavlja uticaj jedinice mase neke materije na globalno zagrevanje u odnosu na isti
uticaj određene količine ugljen-dioksida.

10. Objasniti mehanizam razaranja ozonskog sloja upotrebom halona. Koje su posledice
nestajanja ozonskog sloja?

Smanjivanje koncentracije ozona i slabljenje ozonskog omotača dovodi do slabljenja zaštite Zemlje
od ultraljubičastog zračenja. Povećana radijacija ostavlja posledice na klimu, zdravlje ljudi i životnu
sredinu u celini.
11. Kako se dobijaju haloni, od kojih hemijskih elemenata se sastoje? Objasniti mehanizam
gašenja požara halonima.

To su ustvari halogeni derivati ugljovodonika, alkana, kod kojih je jedan ili više vodonikovih atoma
zamenjen nekim od halogenih elemenata: fluorom, hlorom, bromom.
Mehanizam gašenja halona je hemijski i zasniva se na mehanizmu inhibicije (antikatalize).
Dovođenjem supstanci sa inhibirajućim dejstvom u zonu sagorevanja doći će do smanjenja brzine
reakcije sagorevanja, a samim tim i do gašenja.
Kod ovog načina prekida procesa sagorevanja razlikuju se efekat homogene i heterogene inhibicije.
Proces homogene inhibicije odvija se u slučaju kada su oba reaktanta u istom, gasovitom
agregatnom stanju, a heterogena inhibicija kada je jedan reaktant u čvrstom ili tečnom, a drugi u
gasovitom agregatnom stanju.
12. Da li su haloni toksični? Koji su produkti raspadanja halona u uslovima požara?
Haloni su toksicni. Prvi znaci toksičosti, kod manjih koncentracija, su pospanost, usporena
koordinacija i smanjena mentalna sposobnost. Kod većih koncentracija i dužem izlaganju, javljaju se
efekti anestezije i onesvešćivanja.
Produkti razlaganja halona jesu: bromovofonicna kiselina, hlorovodonicna kiselina, hlor, brom, fluor
I drugi.
13. Na kojim mestima je dozvoljena kontrolisana upotreba halona?
Na osnovu člana 4 propisa EU 2037/2000), moguće je za posebne namene koristiti halonske aparate
u sledećim slučajevima:

1. U avionima - za gašenje požara motora, za zaštitu kabine za posadu i tovarnog prostora i

2. Za ličnu zaštitu službenih lica (vojska, policija, vatrogasci...)
14. Kakva svojstva treba da imaju nova, „zelena“ sredstva za gašenje požara?
Savremena „zelena“ sredstva za gašenje požara treba da su:

• neškodljiva po ljude pre upotrebe i prilikom upotrebe (netoksična i nekancerogena),

• neškodljiva po okolinu (živi svet, vodu, vazduh, zemljište, ozonski sloj...),
• nekorozivna,
• stabilna u pogledu skladištenja i uslova primene,
• efikasna u gašenju požara, i
• jednostavna za upotrebu.
15. Koji mehanizam gašenja je prisutan pri upotrebi hemijskih „zelenih“ sredstva za gašenje

požara?
16. Nabrojati osnovna svojstva FM 200 kao novog zelenog sredstava za gašenje požara.
Nije električno provodljiv pa se koristi za zaštitu elektronike i elektroopreme. Požar gasi veoma brzo,
u toku deset sekundi od aktiviranja sistema za gašenje. FM-200 skladišti se u rezervoarima pod
pritiskom od 24,8 [bar]. Vreme isticanja iz boce je 10 [sec].
17. Nabrojati osnovna svojstva Noveca-a kao novog zelenog sredstava za gašenje požara.

18. Šta čini inertna sredstva za gašenje požara?

Ovde spadaju sredstva koja u svom sastavu sadrže azot (N), argon (Ar) i ugljen-dioksid (CO2).

19. Koja su najbitnija fizičko-hemijska svojstva azota sa stanovišta zaštite od požara?

Azot je bezbojan gas bez mirisa i ukusa, ne gori i ne učestvuje u procesu gorenja, nije toksičan.
Hemijski je neaktivan, teško stupa u reakciju sa drugim elementima. Slabo se rastvara u vodi, slab je
provodnik toplote i elektriciteta.

20. Koja su najbitnija fizičko-hemijska svojstva argona sa stanovišta zaštite od požara?

Argon je prirodni gas, bez boje, mirisa i ukusa, potpuno je netoksičan i hemijski neaktivan. U
atmosferi se nalazi u količini od 0,93 %.
21. Šta su pirotehnički generisani aerosoli? Gde se primenjuju pirotehnički generisani aerosoli?
Koje hemijsko jedinjenje je osnov za proizvodnju pirotehnički generisanih aerosoli?
To su sredstva u vidu mikroskopski sitnih čestica dobijenih sagorevanjem čvrste supstance koje
prekidaju proces gorenja. Pirotehnički generisani aerosol radi u automatskim sistemima za gašenje
požara bez prisustva i intervencije ljudi.
Aerosoli se koriste u:

• stabilnim sistemima za gašenje u industrijskim objektima i

• stabilnim sistemima za gašenje na transportnim sredstvima.

22. Koji je mehanizam gašenja prisutan pri upotrebi pirotehnički generisanih aerosola? Navesti

prednosti i nedostatke pirotehnički generisanih aerosoli kao sredstva za gašenje požara?

Mehanizam gašenja požara zasniva se na antikatalitičkom efektu.
Prednosti:
1. mogu da se samoaktiviraju u slučaju otkazivanja automatskog otkrivanja požara, s obzirom
da im je temperatura samoaktivacije od 250-500 [oC],
2. vreme otpočinjanja gašenja je maksimalno 90 [s] od davanja impulsa za aktiviranje uređaja,
3. nakon oslobađanja aerosola i gašenja nastalog požara u zoni gašenja stvara se zaštićena zona
koja sprečava pojavu povratnog paljenja i do 2 [h],
4. jednostavnom metodom čišćenja mlazom obične vode i ventilacije uklanja se s mesta požara
ostatak aerosol