Биографија

 Рођен је 9. или 10. октобра 1892. године у Доцу поред Травника.

 Отац му је умро због туберкулозе када је имао две године.
 Детињство је провео у Вишеграду.
 1903. је уписао сарајевску Велику гимназију.
 1911. објављује своју прву песму ,,У сумрак“.
 Студије је започео у Загребу, наредне године прешао је у Беч али је због климе имао
честе упале, па је прешао на факултет у Кракову.
 Био је припадник Младе Босне.
 Био је политички затвореник у Марибору и ту је интензивно писао песме у прози.
 Имао је веома успешну дипломатску каријеру.
 У јуну 1924. године је на Универзитету у Грацу одбранио докторску тезу „Развој
духовног живота у Босни под утицајем турске владавине”.
 Због неслагања са политиком владе у рано пролеће 1941. године Андрић надлежнима у
Београду подноси оставку на место амбасадора, али његов предлог није прихваћен.
 Као званични представник Југославије присуствује потписивању Тројног пакта.
 Нобелов комитет 1961. године додељује Андрићу Нобелову награду за књижевност „за
епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје
земље”.
 Новчану награду поклонио је за развој библиотекарства у Босни и Херцеговини.
 Андрић умире 13. марта 1975. године.

Библиографија

 „У сумрак”- 1911.
 Збирка песама у прози „Немири”
 „Ћоркан и Швабица”
 „Мара милосница”- 1926.
 „Мост на Жепи”- 1927.
 „Ћоркан и Швабица”
 „Мара милосница”
 ,,На Дрини ћуприја“- неколико месеци после краја Другог светског рата
 „Прича о везировом слону”, неколико текстова о Вуку Караџићу и Његошу, „Прича о
кмету Симану”, „Бифе Титаник”, „Знакови”, „На сунчаној страни”, „На обали”, „Под
Грабићем”, „Зеко”, „Аска и вук”, „Немирна година” и „Лица”- између 1947. и 1953.

Тип приповедача у овом делу је свезнајући, он зна сваки детаљ ове приче, у сваком тренутку
има увид у осећања јунака. Што се дескрипције тиче, ово је приповетка па нема пуно
могућности да користи дескрипцију која пи помогла ретардацији радње, па зато она можда и
није толико детаљна колико бисмо волели, како бисмо сазнали нешто више о изгледу
појединих делова где се радња одвија.
Аникина спољашњи и унутрашњи портрет се знатно разликује на почетку и на крају
приповетке. Очекивали бисмо да је она стидљива и несигурна девојка која је због мишљења
осталих изгубила самопоуздање, али како се радња развија, она добија неку сигурност и постаје
самоуверена, мада зла, представља несрећу за људе који је окружују и не брине ни за чија
осећања.
