Seminarski rad

Predmet: Komunikacije i odnosi s javnošću

Tema: Komunikacije u obrazovanju

Kosovska Mitrovica, Maj 2023

1
 Komunikacije u obrazovanju

Pojam komunikacije

Komunikacija predstavlja čin prenošenja razumljive informacije, a neophodno podrazumeva tri

elementa: pošiljaoca, primaoca i poruku. Ime je dobila od latinske reči “communicare”, što znači
deliti, odnosno saopštiti, objaviti. (Ames, D. 2020 Pushing up to a point)

Komunikacija je aktivnost u kojoj učestvujemo svakodnevno, iako, u najvećem broju slučajeva,

nismo ni svesni da smo deo komunikacionog procesa i to kao akteri određene pojave ili više njih
istovremeno. (Ames, D. 2020. Pushing up to point)

Komunikaciona razmena je za razliku od bilo koje druge, materijalne razmene, specifična po

tome što u njoj, oni koji komuniciuraju, ne gube ništa, a dobijaju nepresušan izvor informacija,
znanja, pa čak i emocija. Prenos informacija, kao oblik savremene komunikacije, može se
odvijati u prostoru i vremenu, a načini kojima se ona realizuje su: govor, pisana forma ili
vizuelni efekti. (Jakubowski, P. 2021 The assertive option).

Postoji više vrsta komunikacija:

1. Verbalna – u kojoj se poruke i informacije razmenjuju verbalno tj. govorom.

2. Neverbalna – predstavlja spontanu ili namernu komunikaiju u kojoj se, bez reči (gestom,
držanjem tela, izrazom lica) razmenjuju stavovi, namere, emocije.

3. Interpersonalna komunikacija – komunikacija između najmanje dve osobe, najčešće

podrazumeva kotakt licem u lice. U ovu kategoriju spada i razgovor za porodičnim
ručkom, što nam govori da nije nužno da se odvija isključivo izmedju dve osobe.
4. Intrapersonalna komunikacija – komunikacija sa samim sobom.
5. Grupna
6. Javna

2
 7. Masovna – prenošenje informacija pomoću savremenih sredstava komunikacije, uz
organizovan i intitucionalan aspekt. Ovakav vid komunikacije utiče na formiranje javnog
mnjenje i usmeravanje velikog broja korisnika u željenom pravcu. Snagu ove vrste
komunikacije kontrolišu odredjeni centri moći, pa se zato preduzimaju odredjene mere
kontrole, formiranjem posebnih javnih servisa, koji imaju manju propagandnu ulogu.

8. Aktivno slušanje

9. Telekomunikacija

10. Računarsko-posredovana

11. Zdrava komunikacija

Pored navedenih, poznati srpski komunikolog Miroljub Radojković, izvrsio je podelu

komunikacija:

 Prema duhovnim aktivnostima čoveka na:

a. Naučna
b. Umetnička
c. Religiozna

 Prema ljudskim čulima:

a. Vizuelna
b. Auditivna
c. Tektilna
d. Olfaktorna
e. Gustativna

 Prema broju učesnika:

a. Interpersonalna
b. Intrapersonalna
c. Grupna
d. Masovna
e. Rumorna
f. Virtuelna
 Prema načinu kako je počela:
a. Uvežbana
b. Spontana

3
 c. Planirana

 Prema tehničkim sredstvima:

a. Neposredna
b. Posredna

 Prema javnosti:
a. Javna
b. Tajna

 Prema vrsti gesta:

a. Verbalna
b. Neverbalna

Slika br. 1 Komunikacija

Izvor: http://www.komunikacija.com//

Komunikacija u nastavi

4
Dobra komunikacija u nastavi, osnova je uspešne savladanosti nastavnog gradiva i podsticaj što
temeljnije spoznaje naučnog sadržaja, a samim tim i optimalne osposobljenosti učenika i
studenata za primenu naučene materije na praktičnom polju. Za dobru komunikaciju u segmentu
obrazovanja, potrebno je posedovanje dobrih interpersonalnih osobina kao što je: dobra saradnja
sa drugim učesnicima u komunikaciji, sposobnost upravljanja svojim stavovima i svojim
emocijama. Veštine u odnosima danas su ključan faktor uspeha u svim profesionalnim porama
društva a posebno su važne u nastavi. (Bubaš, G. Komunikacijske veštine u nastavi)

Sa druge strane, posledice loše komunikacije mogu trajno poremetiti odnos učenik-nastavnik,
izazivajući negativna emotivna stanja, poput osećaja povičenosti, pobeđenosti, bespomoćnosti,
povlačenja ili odbacivanja. Loša komunikacija često smanjuje samopoštovanje i samopouzdanje
druge osobe.

Savremeno doba, koje je sa sobom donelo radikalne promene u oblasti tehnike i tehnologije,
socijalnoj strukturi i telekomunikacijama, izmenio je i način komuniciranja. Postavljeni su novi
izazovi i zahtevi u pogledu komunikacionih veština. Tako se pred prosvetnim radnicima
postavljaju sve veći zahtevi za socijalnom osetljivošću, kao i razvijanjem i primenom
komunikacionoh veština u odnosu: učenik-nastavnik, ali i podsticanjem dobrih komunikacionih
odnosa izmedju studenata na nastavi. (Bubaš, G. Komunikacijske veštine u nastavi)

Povratne informacije

Povratne informacije su u procesu obrazovanja vrlo važan faktor koji omogućuje kontrolu
razmene poruka i interakcije izmedju studenata i predavača. One nam pokazuju da li je poruka
primljena i interpretirana na adekvatan način. Mogu se javiti u najrazličitijim oblicima: od
smeška, klimanja glavom, verbalnih reakcija, sve do mrštenja. Veština efikasne komunikacije
nastavnika je upravo sposobnost “čitanja” povratnih informacija koje učenici šalju tokom
nastave i prolagođavanju načina sprovođenja iste na osnovu dobijene povratne informacije od
učenika. Komunicirajući na taj način nastavnici mogu korigovati način nastave, motivisati
učenike na aktivno učestvovanje u nastavi, a samim tim i ostavariti bolje rezultate u obrazovnom
procesu. (Jovanović, M. 2019. O postojećoj komunikaciji)

Medjutim, i student od nastavnika očekuju povratnu informaciju, tražeći potvrdu da su uspešno

obavili svoje zadatke i obaveze. Shodno tome, od nastavnika se očekuje, bez obzira da li se rad
studenata prati diskretno, aktivno ili potpuno, da treba reagovati ukoliko je zadovoljan
doprinosom svakog pojedinca. Ta reakcija podrazumeva pohvale, u smislu konstatacije,

5
naglašavanja, priznanja, nagrade, a ukoliko bi ova reakcija izostala, smanjila bi se dodatna
motivacija a samim tim i uspešnost odnosno opravdanost same nastave, a dalje zalaganje učenika
bi se svelo na minimum. (Jovanović, M. 2019. O postojećoj komunikaciji)

Slika br. 2: Pozitivni efekti dobre komunikacije

Slika br. 3: Negativni efekti loše komunikacije

Postoje pravila o tome kako se daju povratne informacije, kao na primer:

 Ukoliko se neko hvali, tu nema mesta ni zrncu kritike.

6
 Ukoliko se neko kritikuje, svakako mora postojati određena doza pohvale, jer će samo na
taj način kritika izazvati želju za poboljšanjem a ne otpor.
 Obe vrste reakcija, to jest zadovoljstvo ili nezadovoljstvo nastavnika, treba se iskazati.
svakodnevnim tonom, jasnim i kratkim rečenicama.
 Posebno se treba biti oprezan ukoliko se kritika upućuje pred svedocima.
 Kritikuje se samo rad, a nikako ličnost ili osoba.
 Kritika predstavlja savet odnosno sugestiju.
 Kritika se odnosi za jednu stvar, postupak, a nikako za više njih.

Slika br. 4 Reakcija na kritiku

7
Postavljanje pitanja

Postavljanje pitanja je jednostavna aktivnost sa kojom se susrećemo od najranijeg detinjastva.

Ona se doživljava kao nešto jednostavno, prirodno i spontano. Medjutim, istraživanja pokazuju
da nastavnička pitanja ne ispunjavaju svoju primarnu funkciju, a to je podsticaj studenata na
razmišljanje ili procena razumevanja naučenog gradiva. Savladavanje složene profesionalne
veštine postavljanja pitanja moguće je jedino razumevanjem prirode te veštine kao i uvežbavanje
iste u različitim situacijama. (Johns, D. 2021 Pravila o pitanjima).

Slika br. 5 - Postavljanje pitanja.

To znači da se različitim formama istog pitanja mogu dobiti sasvim različiti odgovori. Na taj
način se direktno utiče na raspoloženje studenata, podržava se i ohrabruje njihov odgovor, čak i u
situacijama kada je on delimično tačan, a najviše se utiče na razvoj samopouzdanja i održavanja
motivacije za učenje. Nasuprot tome, omalovažavanje i podrugivanje, kao reakcija na pogrešan
odgovor, izazvaće snažnu negativnu emocionalnu reakciju srama ili ljutnje, koji će studenta
obeshrabriti i svesti njegovu motivaciju za radom na minimum.

Istraživanja su takođe pokazala das u uspećniji oni nastavnici koji češće postavljaju pitanja, jer
na taj način aktivno uključuju student u obradu informacija. Takođe podjednako je važno da se
pitanja postavljaju svima pristunima a ne samo onim članovima koji su glasniji od drugih ili se
javljaju za reč. (Bubaš, G. Komunikacijske veštine u nastavi).

Na taj način se neće zanemariti student koji se stide ili koji izbegavaju pitanja gledajući kroz
prozor. U slučajevima kada prozvani studenti daju nepotpun ili netačan odgovor, nastavnici
najčešće brzo prelaze preko takvih studenata i prozivaju druge, za koje znaju da će tačno
odgovoriti na postavljeno pitanje. Takvim postupkom, nastavnik ne pomaže prozvanom studentu
da izgradi sopstveni stav o obrađivanoj temi. Zato se rodila potreba za potpitanjima, kojima se

8
studentu pomaže da pronađe tačan odgovor i na taj način stimuliše da i dalje aktivno prati
nastavu.

Jedan od bitnijih faktora za uspešnu komunikaciju između studenta i nastavnika je vreme koje
nastavnik provede u čekanju odgovora. Većina nastavnika ne shvata potrebu učenika za dužim
razmišljanjem pri davanju odgovora, što predstavlja svojevrsnu tenziju kod učenika. Ovakav stav
nastavnici opravdavaju činjenicom da je čas kratak, da je ćutanje u razredu neprijatno pa ga
nastavnik želi prekinuti, da će dugo ćutanje preusmeriti pažnju učenika na druge stvari, itd.

Pa ipak nastavnici koji duže čekaju odgovor značajno povećavaju kvantitet i kvalitet dobijenih
odgovora na pitanja.

Grupna nastava i komunikacija

Veoma težak zadatak koji se postavlja pred nastavnika je, upravo, organizovanje i vođenje
grupne rasprave, koja neće izmaći kontroli. Za unapređivanje rasprave, potrebno je kontinuirano
činiti napore, u smislu njene pripreme, raspodele zadataka, njene efikasne realizacije i praćenju
doprinosa pojedinaca. (Argyle, M. psychology of international behavior).

Rasprava podrazumeva javno isticanje subjektivnih mišljenja u pomirljivom i polemičnom tonu,

kojim se određeni predlozi podržavaju ili ne. Način vođenja rasprave može biti neposredan ili
posredan, a njen cilj je razmena mišljenja ili izbor najboljeg predloga.

U vođenju rasprave, učenici i nastavnik mogu koristiti nekoliko stila, a sve u zavisnosti od
temperamenta učesnika rasprave, kao i od same prirode probelmatike o kojoj se raspravlja.

Diktatorski stil – u njemu se nastavnik ne obazire na učenike, on je autoriter, sugestivan je, a

učenici se ne javljaju za reč, jer je unapred određen i tok rasprave i njen zaključak. Ovaj je stil
neproduktivan i ne motiviše učenike na menanje necijeg stava, čak iako se oni ne slažu sa istim.

Konfuzni stil – se dešava u neplaniranim raspravama. Svako govori šta želi, najglasniji imaju
glavnu reč i pažnju, problemi ostaju nerešeni, a rasprave traju predugo.

Demokratski stil – Učesnici su blagovremeno obavešteni o temi rasprave, o njoj se demokratski

raspravlja, svako može izneti svoje mišljenje, učenici se služe argumentima, a zaključci su izraz
volje većine.

9
S obzirom da smo videli da postoje različiti uslovi u kojima se rasprava dešava, moramo
spomenuti i Komunikacionu klimu, koja podrazumeva opstu atmosferu u kojoj se odvija
komunikacija tokom obrazovnog procesa, a koja se može menjati s obzirom na doživljeni osećaj
i menifestovanu slobodu izražavanja, otvorenosti, iskrenosti i prihvatanja drugih.

Slika br. 6. Rasprava

Komunikacija i interakcija nastavnika sa učenicima

Komunikacija profesora i učenika se dešava svakodnevno: u učionici, u hodniku, u kabinetu.

Učenici u svom nastavniku/profesoru moraju pronaći osobu od poverenja, osobu kojoj se mogu

10
uvek obratiti za savet i od nje zatražiti pomoć. Ako na komunikaciju gledamo kao na sredstvo
povezivanja ljudi, sa željom da se ostvari zajednički cilj, onda aktivnosti unutar škole nisu
moguće bez komunikacije. Da bi komunikacija bila na intelektualno prihvatljivom nivou,
neophodna je odgovarajuća komunikaciona kompetencija kako nastavnika, tako i učenika, a ona
podrazumeva sluzanje, empatiju, fleksibilnost u ponašanju, poznavanje situacije i upravljanje
interakcijom sa učenicima. Kvalitetna saradnja nastavnika i učenika zahteva ulaganje
zajedničkog i obostrasnog truda. (Argyle, M. psychology of international behavior).

Studenti sa profesorima komuniociraju na različite načine. Osim verbalno, na nastavi,

komuniciraju i pisano putem mejlova, moodlea, sms poruka, ali i neverbalno, jer u svim
pomenutim oblicima postoje i neverbalni.

Značaj komunikacionih kompetencija u obrazovanju

U savremenom svetu koje je zavisno od komunikacija, dešava se efikasna razmena ideja,

informacija, upozorenja, znanja i emocija. To je takozvano strateško komuniciranje koje
uključuje razne ciljno usmerene komunikacione aktivnosti, a one obično uključuju i odnose s
javnošću, marketing i finansijske komunikacije, javnu diplomatiju, internu i eksternu
komunikaciju i brojne druge discipline. U dinamično promenljivoj okolini, komunikacija je
osnova za svaki razvoj i unapređenje rada. Strateška i kvalitetno planirana komunikacija,
neizostavno doprinosi razvoju obrazovnih ustanova, jer se njome definiše koordinacija učesnika
u obrazovanju i školska prosvetna politika void u ženjenom smeru. Komunikacijom se upravlja
sveobuhvatna delatnost vaspitanja i obrazovanja, unutračnji razvoj obrazovnih institucija i
znatno podiže nivo kvaliteta nastave, a sve zahvaljujući protoku informacija na relaciji
nastavnik- učenik, učenik-učenik kao i nastavnik-roditelj. (Ames, D. 2020 Pushing up to a
point).

11
Komunikacija u obrazovno vaspitnom sistemu znači tesnu povezanost svih učesnika. Tako je
postizanje ciljeva i ishoda nastave bazirano na aktivnom uključivanju komunikativnih
komponenti, a potvrda pozitivnih rezultata pedagoške komunikacije zavisi od uzajamnog
poštovanja i ravnopravnog odnosa, pri čemu se posebna pažnja treba skrenuti na psihofizički
uzrast učenika. Svaki učenik mora biti odgovoran zauzimajući se za sebe, iskazivati svoje
potrebe i stavove na direkttan i nedvosmislen način, a da pritom ne ugrožava druge učesnike
vaspitno-obrazovnog sistema. Sa druge strane nastavnici su dužni da učenike podučavaju da
poštuju tuđa osećanja i prava drugih učenika, čime se eliminiše diskriminacija i jača se osećaj
empatije. Na taj način nastavnika oblikuje stil interaktivnosti među učenicima u obrazovnoj
zajednici i razvija oblike ponašanja u komunikaciji. Da bi sve to postigao, nastavnik mora
posedovati sledeće veštine:

 Da ume pokrenuti razgovor sa svim učenicima

 Da lako i efikasno rešava sve konflikte, poštujući integritet ličnosti svakog učenika
 Da podstiče timski duh
 Da ume u nastavi da podstakne kooperavtini pristup
 Da omigućava ravnopravnost i povoljnu klimu za sve učesnike
 Da na adekvatan način izražava pozitivne i negativne emocije…

12
Formiranje ljudi oduvek je bio najodgovorniji i najozbiljniji društveni zadatak. To opravdava
stav da je i nastavnički poziv jedan od najznačajnijih društvenih zadataka. Profesor nije samo
osoba koja pruža pomoć učenicima da bi savladali nastavnu jedinicu, već on utiče na izgradnju
učenika celom svojom ličnošću, jer mu služi kao uzor i osoba koja učestvuje u formiranju
njegovog karaktera. U vaspitno-obrazovnim ustanovama, nastavnici sreću učenike sa
najraznovrsnijim individualnim razlikama, sa različitim odlikama i sklonostima, pod različitim
životnim okolnostima. Sve ove faktore treba uvažiti i svakom od učenika prići na drugačiji način,
u zavisnosti od njegovog senzibiliteta i prirode, a svakog od učenika treba formirati kao čoveka
sa čvrstim karakterom. Sve je to veoma složen posao. Isto tako i deci je podjednako važno
konstantno buditi svest o značaju profesora na životno putu i putu uspeha, a ukoliko se usvoje
zahtevi obe strane, vaspitno-obrazovna aktivnost će neizostavno dati dobre rezultate. (Ames, D.
2020 Pushing up to a point).

Slika br. 8

13
Poboljšanje komunikacije

U vaspitno obrazovnom procesu sve subjekte treba sistemski motivisati a zajedničke aktivnosti
usmeriti prema zajedničkom cilju. Svaki učenik se u školi mora osećati prijatno, a da bi to znao
on treba znati komunicirati. Komunikacija je u razredu vrlo važna, jer od nje zavisi klima u školi.
Jedna od uloga nastavnika, tokom izvođenja nastave, jeste da upoznaju učenike sa načinima
komunikacije: dozvoliti im da upoznaju sebe, da znaju razgovarati, slušati, da se međusobno
bolje upoznaju i uvažavaju. Sistemski pristup podučavanju komunikacionih veština odnosno
komunikcionih kompetencija zavisi i formira se u okvirima načela pedagoške prakse. Treba se
voditi računa da se: uvažavaju i poštuju osećanja učenika, pomoći u prevazilaženju teškoća u
socijalizaciji učenika, da se pojačava delotvornost odraslih uz pomoć neposredne
komunikacije…
Dobre komunikacione veštine pomoćiće svakom nastaniku da od učenika dobije ono najbolje.
. (Jakubowski, P. 2021 The assertive option).

Komunikacija u nastavi menjala se tokom istorije i kretala se od potpuno autoritativne i nasilne,

pa sve do demokratske i otvorene. Rezultati nastavnog procesa zavise od kvaliteta komunikacije
između nastavnika i učenika. To znači da se informacije moraju davati i primati uz međusobno
poštovanje i uvažavanje. Komunikacione veštine su alati koje koristimo za uklanjanje prepreka u
komunikaciji. Sama priroda komunikacije varira od osobe do osobe, od kulture do kulture i od
društva do društva. . (Jakubowski, P. 2021 The assertive option).

Slika br. 9 Komparacija srednjovekovne i savremene nastave

14
Prepreke u komunikaciji

Svaka pojava koja sprečava uspešnu percepciju poruke, zapravo predstavlja prepreku u
komunikaciji. Postoji veliki broj fizičkih i psiholoških prepreka.
Različiti zvukovi iz okoline, mogu ometati komunikaciju. Pošiljalac ili primalac poruke moraju
biti koncentrisani i isključiti buku iz okoline, da bi komunikacija bila na zadovoljavajućem
nivou.
Do konfuzije i konflikta može nas dovesti usmerenost na same sebe, a ne na osobu kojoj poruku
šaljemo. To može biti odbrambeni stav (kada mislimo da nas neko napada), supreiornost (osećaj
da znamo više od drugih) i ego (osećaj da smo mi centar dešavanja).
Ukoloko sagovornik govori prebrzo, nedovoljno tečno, ne artikulira jasno, najčešće slušalac ima
tendenciju da se isključi. Predrasude takođe imaju veliku ulogu u komunikaciji.
Ukoliko se iskazani stav više temelji na ideji nego na činjenicama, izlaganje pošiljaoca poruke
će, najverovatnije, biti osuđeno na nepažnju. To će se isto desiti i onda kada se reč koristi na
način drugačiji od onog koji mi prihvatamo ili poznajemo.
Prejaka svetlost, privlačna osoba, neobični prizori ili slično, takođe mogu odvratiti pažnju pri
komunikaciji.
Uticaj psiholoških okvira i naših verovanja, vrednosti i znanja, u mnogome će uticati na kvalitet
komunikacije, a posebno u slučajevima kada smo izloženi stresu, što je danas svakodnevna
pojava, kojoj ne može pobeći niko.
Ljudi imaju prirodnu i urođenu potrebu da komuniciraju jedni sa drugima, da stvaraju
međuljudske odnose, da održavaju i podržavaju ljudske veze. Komunikacija nam omogućava da
predamo informaciju o čitavoj paleti fizičkih, emocionalnih i psiholoških potreba.
Sve navedene prepreke, koje takođe postoje u vaspitno-obrazovnom sistemu, između različitih
nivoa komunikacije takođe mogu u značajnoj meri uticati na kvalitet komunikacije, kao i na
kvalitet same nastave. Iz tog razloga potrebno je neprekidno pratiti sve promene koje dovode do
kvaliteta komunikacije i nastojati da se svedu na minimum. Samo kvalitetna komunikacija vodi
do postavljenog cilja, a svi izazovi koji je narušavaju moraju biti eliminisani ili svedeni na
podnošljivu meru.
Jedan od bitnih faktora za pažnju slušatelja, odnosno pažnju učenika jeste ritam govora. Ukoliko
nastavnik važne informacije izgovara sporije, da bi učenici lakše percepirali njihovu važnost,
način će biti opravdan i pozitivan. Medjutim, ukoliko se spori govor nastavi i postane
konstantan, on će vrlo brzo zamoriti učenika i nesvesno skrenuti njegovu pažnju. Sa druge
strane, brz govor daje dinamiku i odlučnost, ali takođe može smanjiti mogućnost praćenja
informacija. Pauze su takođe jedan od načina naglašavanja bitnih informacija, ali preduge pauze
mogu izazvati lošu reakciju kod slušaoca (jedinicu kod nastavika). (Jakubowski, P. 2021 The
assertive option).

15
Pored navedenih verbalnih činilaca, u komunikaciji je takođe bitan i govor tela, mimika, očni
kontakt, govorno ponašanje, gestikulacija, dodirivanje, odevanje, prostorno ponašanje,
vremensko ponašanje...

Slika br. 10

Komunikacija između nastavnika i učenika

16
Zadovoljavajući odnos između nastavnika i učenika predstavlja mnogo više od pukog
međusobnog razgovora. Komunikacija mora sadržati konstantno razvijanje poverenja, posebne
veštine slušanja i konverzacije, razmenjivanje pravovremenih i konstruktivnih informacija,
razumevanje značaja sopstvenog neverbalnog izražavanja, kao i definisanje granica u slobodi
komunikacije između nastavika i učenika.

Kao što je Karl Rodžers naglasio: “Empatija znači prihvatanje druge osobe bez osuđivanja. Ona
znači stavljanje po strani makar i privremeno ličnih vrednosti i verovanja.”

Nastavnici koji prihvataju, “problematične” crte učenika vide kao svojevrsne izazove koje treba
nadvladati i takvim učenicima pružiti racionalnu podršku. Dobar nastavnik je uzor svojim
učenicima. On je tramsparentn u svojoj potrazi za što boljim odgovorima i efikasnijim rešenjima
ii ma otvorenu spremnost da neprestano uči od svojih kolega, temeljeći svoje odluke na
uskustvima u radu. Svoje ponašanje prilagođavaju individualnim potrebama učenika i moraju
posedovati spremnost da objektivno posmatraju svakog učenika ponaosob. U tom smilsu
bezrezervno moraju investirati svoje vreme i energiju u građenju i poboljšanju odnosa i
komunikacije sa svojim učenicima i kolegama. Opisivanje opaženog ponašanja, bez osuđivanja,
optužbi ili generalizacije moguće je isključivo po principu konstruktivnog feedback-a. Dakle,
slušati, znači čuti i razumeti ono što vam je rečeno. (Husić, S 2010 Moj doprinos).

Postoje pravila u komunikaciji između nastavnika i učenika:

 Interakcije van škole nisu prigodne

 Pojedini vidovi komunikacije između mentora i učenika (telefon, elektronska pošta,
fejsbuk…) moraju biti razmotreni i odobreni od strane mentorovog nadređenog, kao i od
strane roditelja i učenika
 Ne treba koristiti lascidnu terminologiju i gestove i privatnu korespodenciju u vezi sa
osećanjima učenika. Ako do toga dođe od strane učenika, takav postupak treba obeshrabriti i
saseći u korenu
 Bitno je razvijati profesionalnu komunikaciju koja se ne može protumačiti kao lična
 Za svaki odnos su neophodni jasni ciljevi, jer ukoliko se oni zapostave to može biti znak da
je mentor previše vezan za učenika, i u tom slučaju neophodna je intervencija nadređenog.

Nastavnik pre svega treba prihvatiti sebe onakvim kakav jeste, sa svim svojim vrlinama i
manama. Samo tada će biti spreman da prihvati i učenike sa svim njihovim jedinstvenim
specifičnostima. Da bi ostvario uspešnu komunikaciju sa svojim učenicima, pored objektivne
slike o sebi i slike o učenicima, važno je da zna kakva je percepcija učenika prema sebi i
nastavniku. Usklađenost tih percepcija preduslov je za siguran uspeh kvalitetne edukacije.
Uspešan način komuniciranja podrazumeva da nastavik mora uključiti i deo svojih emocija

17
prema učenicima, ukoliko želi što bolju povezanost. Ponekad je samo malo empatičnog
razumevanja dovoljno da se mnogo pomogne i obogati komunikacija i podigne
samopoštovanje i sigurnost svih učesnika u komunikaciji. Kvalitetnom komunikacijim sa
učenicima dokazuje se da je nastavniku stalo do napretka svojih učenika a na taj način dolazi
do povećanja efikasnosti i kvaliteta u edukaciji.
Interakcija izmedju nastavnika i učenika utiče na život i ponašanje učenika više nego što su
nastavnici svesni. Pedagoški aspect nastavnikovog zanimanja je najbitniji, od svih drugih
kvalifikacija potrebnih za nastavni rad. Takve stvari nastavnik uči ceo život jer je svaki
učenik individua za sebe i ne postoji jedinstvena definicija o tome kako se treba ophoditi
prema učeniku. Ne pamte učenici predavanja, nastavne jedinice, već ono što je uticalo na
njihove emocije i što je budilo prijatna ili neprijatna osećanja u komunikacijskom odnosu na
relaciji profesor-učenik. Uloga nastavnika je, između ostalog, da učenike prihvati, uspešno
komunicira sa njim, da im pomaže, hrabri, kao i da se u prisustvu nastavnika učenik oseća
sigurno, bez ikakvih stega i strahova. Kada nastavnik uspe ostvariti uspešnu interakciju
između učenika i između sebe i učenika, to je njegova najveća nagrada i satisfakcija.
Učenici uče putem nastavnikove komunikacije sa njima, kako ih sluša, kako drži telo, kako
hoda dok predaje. Ponekad se učenik ne seća šta je nastavnik predavao, ali se jasno seća šta
je nosio toga dana ili kakvu je frizuru imao. Način na koji nastavnik komunicira sa svojim
učenicima postaje model na osnovu koga deca uče da komuniciraju sa drugima. Zbog toga,
moderan nastavnik dobija sve veći značaj u inovativnom nastavnom procesu a sve u cilju
povećanja efikasnosti i kvalteta u edukaciji.
(Bubaš, G. Komunikacijske veštine u nastavi).

18
Učenje na daljinu

Američka asocijacija za učenje na daljinu (The United States Distance Learning Association)
dala je definiciju učenja na daljinu koja glasi: “Dostizanje znanja i veština kroz dostavljene
informacije i uputstva primenom različitih tehnologija i ostalih formi učenja na daljinu”.
Obrazovanje na daljinu je system i proces povezivanja prolaznika sa distribuiranim obrazovnim
resursima. Uslov opstanka i razvoja modernog društva je obrazovanje. U oblasti informacionih
tehnologija značaj obrazovanja je u direktnoj srazmeri sa tehnološkim razvojem društva. Mnoge
tradicionalne škole neke od svojih programa koncipiraju u oblik učenja na daljinu a mnoge škole
su izrasle usredsredivši se isključivo na elektronsko učenje na daljinu. Obaveze u karijeri mladih
ljudi u smislu promene mesta rada, promene posle, promenljivog radnog vremena, rada na
terenu, velikog broja sastanaka i poslovnih putovanja, čine da nove generacije studenata, koje su
u mogućnosti da svoje školovanje finansiraju radeći, sve više pristupaju programima učenja na
daljinu. Tendencija razvoja privrede u budućem vremenu ne dozvoljava da studenti odnosno
mladi ljudi od 18-25 godina budu poslovno neaktivni, ili da pak biraju između studija i posla. Te
dve stvari ne mogu biti suprodstavljene i isključujuće. Mladom čoveku treba omogućiti da radii
uči u isto vreme. Većina škola u svetu danas ima ozbiljno organizovane Distance Learning
programe. Podaci koje je iznela u javnost gore pomenuta asocijacija govore o više miliona
studenata širom Amerike i Evrope koje su trenutno u nekom od Distance Learning studija.

Slika br. 12 Učenje na daljinu.

19
Kod nas, na žalost to nije slučaj. Pojedinačni slučajevi koji se u našem okruženju jedva mogu
naći, tretiraju elektronsko učenje na daljinu samo kao dodatni servis za pomoć studentima u
nastavnom procesu i to u formi objavljivanja tekstualnih materijala na internetu. Veliki broj
konvencija, inicijativa i strategija izvedenih ili promovisanih unutar Evropske Unije govori o
tome da su najveća očekivanja od obrazovanja upravo na polju potrebe neprekidnog učenja i
nadogradnje postojećih znanja tokom celog života. Postavlja se pitanje da li i kako standardni
tradicionalni obrazovni proces može ogovoriti pomenutim zahtevima. Iskustva govore da je to
moguće primenom savremenih tehnloških rešenja. Naglim razvojem informatičke tehnologije,
edukacija izlazi iz okvira tradicionalne nastave i postaje nezavisna od vremena i prostora.

Johns, D. (2001) Kakva je priroda raznih oblika daljinskog obrazovanja.

20
 Onima koji učestvuju u učenju na daljinu, na raspolaganju su različite mogućnosti. U upotrebi
su:

 Nastavni materijali – štampani materijali, udžbenici priručnici, knjige, zvučni i video zapisi,
multimedijalni zapisi
 Komunikaciona sredstva – telefon, audio i video konferencija
 Komunikacioni kanali – pošta, fiksna telefonija, radio, TV, kablovska…

Najrasprostranjeniji oblici učenja na daljinu su:

E-mail ili elektronska pošta, kao način komunikacije ima karakteristike brze distribucije,
mogućnost slanja dokumenata i grafičkog materijala na više adresa, učestalu komunikaciju
između učenika i nastavnika. Ona se može čitati koliko puta mi želimo i može se čuvati.

WWW spada u najpopularnije i najbolje metode prikazivanja nastavnog sadržaja. Pored teksta
sadrži i druge multimedijalne elemente (animacija, muzika, video, grafika) i zato se smatra
uzbudljivim i interaktivnim. Veb stranice je moguće redovno ažurirati, može ih posećivati više
korisnika, ali im se može i potpuno ili delimično ograničiti pristup.

Telekonferencija podrazumeva živu komunikaciju pojedinaca i grupa ili nastavnika i učenika

istovremeno. Mesto i vreme su ograničeni ali je moguće snimiti i koristiti kasnije. Mali broj
ustanova ima tehnologiju koja je za to potrebna.

Video konferencija je najčešći oblik komunikacije koja omogućava brže i jednostavnije

prezentovanje sadržaja nastave pa su veće uštede vremena i novca, učenici savladavaju
komunikacijske veštine, a vizuelna povezanost učenika utiče na veću motivisanost.

Postoje dva modaliteta učenja na daljinu:

1. Sinhroni – nastava se odvija u stvarnom vremenu (video konferencije, chat, e-mail)

2. Asinhroni – ne zahteva istovremeno učestvovanje učenika i nastavnika što znači da
učenici mogu sami birati kada će usvajati nastavne sadržaje.

Učenje na daljinu je moćan instrument unapređivanja procesa obrazovanja. Za taj proces koristi
se savremena računarska tehnika koja predstavlja osnovu njegove realizacije. Računari su
multimedijalni alat, oni omogućavaju interaktivnost i učenje po sopstvenom tempu,
omogućavaju pristup pojedinca obrazovnim institucijama, komunikacija podsredstvom računara
je olakšana.
Učesnici učenja na daljinu su nastavnik, učenici, administratori i tehničko osoblje. Svi oni imaju
značajnu ulogu u komunikacionoj mreži i usko su povezani sledeći zajednički cilj, a to je što
kvalitetnija nastava i podizanje efikasnosti edukacije.

21
 Literatura

1. Argyle, M. (1994) The phychology of interpersonal behavior.

2. Bubaš, G. (2008) Komunikacijske veštine u nastavi.
3. Hargie, O. and Dickson, D. (2004) Skilled Interpersonal Communication
4. Jovanović, M. (2009) O postojećoj komunikaciji
5. Jakubowski, P. (1978) The Asseritive Option
6. Ames, D. (2009) Pushing up to a point
7. Husić, S. (2009) Moj doprinos odeljenskoj zajednici
8. Johns, D. (2001) Kakva je priroda raznih oblika daljinskog obrazovanja.

22
 Sadržaj

Pojam komunikacije…………………………………………2

Komunikacija u nastavi……………………………………..5

Povratne informacije………………………………………...6

Postavljanje pitanja………………………………………….8

Grupna nastava i komunikacija…………………………….9

Komunikacija i interakcija nastavnika i učenika………….10

Značaj kompetencija u obrazovanju……………………….11

Poboljšanje komunikacije…………………………………..14

Prepreke u komunikaciji…………………………………….15

Učenje na daljinu…………………………………………….19

Literatura……………………………………………………22

23
24