UNIVERZITET EDUCONS

FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE

www.educons.edu.rs

INOVACIJE I UPRAVLJANJE
PROMENAMA

Predmetni nastavnik: prof. dr Nenad D. PENEZIĆ

Sremska Kamenica, šk. 2022/23.

Inovacije i upravljanje promenama

O Bolonjskom procesu...
 Reforma visokoškolskog obrazovanja
(Bolonjska deklaracija, zakon, akreditacija)
 Novi način studiranja
 praktična usmerenost,
 nivoi studija i trajanje studija,
 način studiranja
 mogućnosti za zapošljavanje
 Inovacije i upravljanje promenama
 Osnovni ciljevi nastavnog predmeta:
 Cilj nastavnog predmeta jeste sticanje teorijskih znanja za razumevanje
inovacija i inovacionih aktivnosti (projekata), kao i praktičnih znanja i
veština za upravljanje promenama unutar preduzeća. Istovremeno, cilj
predmeta je i da kod studenata razvije znanja neophodna za upravljanje
inovacioim projektima, pre svega, kroz sposobnosti: analize i
klasifikacije inovacionih projekata, definisanja cilja, procene
neophodnih resursa, kao i rizika u realizaciji ovakvih projekata.
 Ishod nastave:
 Studenti će biti osposobljeni da, u kontekstu upravljanja promenama,
identifikuju ulogu inovacija u savremenim privrednim organizacijama i
inovacione projekte kao specifične kategorije razvojnih projekata, kao i
obučeni da primenjuju metode, modele i tehnike podrške upravljanja
inovacionim projektima, uključujući i alate i tehnike kreativnog
mišljenja i rešavanja kompleksnih problema.
Inovacije i upravljanje promenama

 Jednosemestralni nastavni predmet

 Ukupan fond sati: 2+2

 Broj bodova (ECTS): 8

 Inovacije i upravljanje promenama

 Način rada: dvosmerni tok komuniciranja, pri čemu

studenti:
 Vežbaju i usvajaju elemente radne etike-profesionalizam,
spremnost za saradnju, nezavisnost, efektivnost, dobro ponašanje
 Pripremaju i učestvuju u timskim diskusijama -eksperimentalnim
(pisanim i govornim) vežbama, PowerPoint prezentacijama,
studijama slučaja (case study), Internet istraživanjima
 Cilj: razvijanje sopstvenih vrednosti (motivacija, kreativno
razmišljanje, planiranje i postavljanje ciljeva, donošenje odluka...)
i sposobnosti za timski rad, unapređenje informatičke pismenosti,
unapređenje strategije aktivnog učenja.
 Inovacije i upravljanje promenama

 Pohađanje nastave: minimalno zahtevano prisustvo na

predavanjima/vežbama je 75% ukupno raspoloživog fonda sati.

 Predispitne obaveze:
 Izrada i prezentacija domaćih zadataka

 II semestralne pismene provere znanja (I i II kolokvijum)

 Studija slučaja ( e-week)

 Završni ispit
Inovacije i upravljanje promenama

Sadržaj predmeta i osnovna/ pomoćna literatura:

Oblasti prema PLANU RADA na jesenji semestar školske

2022/23. godine
 Deo I - Preduzetništvo za 21. vek

Poglavlje 1 – Savremeni svet preduzetništva i inovativna uloga

preduzetnika u privrednoj strukturi

Ciljevi poglavlja su da:

 objasni i ilustruje fenomen preduzetničke ekonomije

• doprinese razumevanju kategorije “novog preduzetništva”

 potencira dimenzije savremenog preduzetništva

 ukaže na mesto i inovativnu ulogu preduzetnika u savremenim

privrednim strukturama
 Deo I - Preduzetništvo za 21. vek

Fenomen preduzetničke ekonomije

 Masovna ekonomija vs ekonomija zasnovana na znanju
• Šta je to masovna ekonomija?
• 1950– tih: fokus na velika preduzeća

 Masovna eksploatacija jeftinih energenata (nafta, ugalj, gas) ›

stabilan ekonomski rast

 Fenomen masovne potrošnje

 Specifične potrošačke navike › zasićenje “standardnim”

proizvodima
 Deo I - Preduzetništvo za 21. vek

 problem stvarnih potreba kupaca,

 Povećanje produktivnosti – cilj po sebi : uvođenje

savremenijih sredstava za rad

 Šta je to donelo? Primer automobilske industrije: Ford

 “alijenacija” (otudjenje) zaposlenih u velikim kompanijama

Deo I - Preduzetništvo za 21. vek

• Tehnološki diskontinuitet sredinom 20. veka i oslobađanje

preduzetničke inicijative

• Izmena privredne strukture u dva pravca

 Brzo nastajanje velikog broja novih malih preduzeća (›
individualno preduzetništvo/ inovativna uloga preduzetnika)
 Preoblikovanje velikih korporacija u dinamičnija
preduzeća (› unutrašnje, tzv. interno preduzetništvo / inovativna
uloga pojedinaca/grupa u korporacijama)
 Deo I - Preduzetništvo za 21. vek

 Masovna ekonomija polako ustupa mesto ekonomiji zasnovanoj

na znanju (preduzetničkoj ekonomiji)
• Ključni momenti:
 Dinamičan razvoj informacione tehnologije,
 Tradicionalni faktori proizvodnje (prirodni resursi, radna snaga i kapital)
ne nestaju, ali postaju sekundarni.
 Nova vrednost zasnovana na informacijama i znanju!
 Osnovne odrednice ekonomije zasnovane na znanju: inovativnost uloga
znanja u kreiranju novih proizvoda.
 Kako izgledaju proizvodi / usluge danas? Imate li primer?
Deo I - Preduzetništvo za 21. vek

 A šta je to znanje?

o Podatak – brojevi, slike, tekst... kao “sirovina” za informaciju

o Informacija – transformisan podatak koji ima kontekst (objašnjenje
i komentar), perspektivu i relevantnost za delovanje (poslovanje) –
Dajte primer!
o Znanje – informacija kombinovana sa iskustvom, kontekstom,
interpretacijom i razmišljanjem; oblik informacije visoke vrednosti.
 Deo I - Preduzetništvo za 21. vek

 Kategorije znanja:

• Znati – šta (know-what): poznavanje činjenica; dostupna većini u društvu;

nema strateški karakter.
• Znati – zašto (know-why): znanje važno za tehnološki razvoj i proizvodnju
“pametnih proizvoda”- hemijska, nuklearna, elektronska industrija;
značajno za konkurentsku poziciju
• Znati – kako (know-how): znanje u obliku specijalizovanih veština koje
poseduju “radnici znanja” – preduzetnici, naučni radnici, kompjuterski
stručnjaci; specifična vrsta znanja kreiranja od strane specijalizovanog
tima stručnjaka,
• Znati – ko (know-who): odnosi se na pojedince – stručnjake iz određenih
oblasti.
 Deo I - Preduzetništvo za 21. vek

• Kombinacija ovih kategorija znanje je u osnovi koncepta

inovacije – novog obrasca preduzetništva
• Preduzetništvo kao dinamičan proces - preduzetnici:
• preuzimaju inicijativu u proizvodnji i novim načinima
poslovanja,
• (re)organizuju ekonomske mehanizme za efikasniju upotrebu
resursa,
• Preuzimaju rizik za mogući neuspeh poduhvata

• Šumpeterov model kreativne destrukcije (stvaralačkog

razaranja) – začetak nekih novih i/ili revolucionarna izmena
tradicionalnih industrijskih grana
 Deo I - Preduzetništvo za 21. vek

 Treća tehnološka revolucija-elektronika, računari,

telekomunikacije
 Novi potrošni proizvodi (zabavna elektronika),
 Povećanje produktivnosti, specijalizacije na području
poslovnih usluga,
 Osamostaljivanje funkcija (dizajn, informatika, marketing,
logistika, održavanje)
Deo I - Preduzetništvo za 21. vek

Evo nekih primera:

 Steve Jobs – Apple Computers

 Bill Hewlett, Dave Packard- HP
 Bil Gates – Microsoft
 Fred Smith – FedEx
 Ted Turner – CNN
 Richard Branson – Virgin
 Morita – Sony
 Yamaha - Yamaha
Deo I - Preduzetništvo za 21. vek

 SAD
 Kombinacija preduzetničkog duha i istraživanja, univerzitetske i
finansijske sfere
 20 mil. novih radnih mesta sredinom 80-tih

 1.000 novih preduzetničkih jedinica, svakog sata u svakom

prosečnom radnom danu

 Evropa
 Brojni nacionalni regulativni procesi, manja mobilnost, naglašeni
inženjerski pristup, konzervativni potrošači...
 Zakasnela reakcija evropskih korporacija (insistiranje na
unutrašnjem redu i ustaljenim pravilima),
 Posebna politika podsticanja preduzetništva u Evropi (EU povelja
za mala preduzeća → Small Business Act → Europe 2020...)
Deo I - Preduzetništvo za 21. vek

 Srednja i Istočna Evropa (EITs region)

 Preduzetništvo i prioriteti ekonomske politike,

 Fenomen “socijalističke crne rupe”,
 Veliki preduzetnički talas početkom i sredinom 90-tih,
 Dinamičan razvoj danas
 Deo I - Preduzetništvo za 21. vek

Dimenzije savremenog preduzetništva

o 23 miliona aktivnih biznisa u EU – 99,8% su preduzeća sa

manje od 250 zaposlenih
o 67,1% ukupne radne snage
o 57,6 % DBP (nove vrednosti)
o Preduzetnička “gustina” – na 1.000 stanovnika u EU, u
proseku, dolazi 39,3 mikro, mala i srednja preduzeća – u
Češkoj Republici 86,0; u Italiji 68, a u Slovačkoj 7,7.
 Deo I - Preduzetništvo za 21. vek

 Zaposlenost – od ukupno 67,1% od ukupne zaposlenosti na

nivou EU:

 mikro preduzeća (od 1-9 zaposlenih) obezbeđuju

zaposlenost za 29,6 radne snage
 mala preduzeća (od 10-49 zaposlenih) za 20,6 odsto;
 srednja preduzeća (od 50-249 zaposlenih) za 16,9 odsto, i
 32,9% velika preduzeća (preko 250 zaposlenih) za 33 odsto
ukupno zaposlenih
Deo I - Preduzetništvo za 21. vek

 Zaposlenost sa aspekta sektorske strukture:

• U mikropreduzećima iz oblasti:
 nekretnina (55,8%); ugostiteljstva (44,8%); trgovine na malo
(42,6%); građevinarstva (42,3%)
• U malim preduzećima iz oblasti:
 Metalske i elektromašinske industrije (34,1%); građevinarstva
(30,5%); prerade drveta (30,3%); trgovine na veliko (28,6%).
• U srednjim preduzećima iz oblasti:
 Hemijske industrije (34,8%); tekstilne industrije (32,5%);
proizvodnje i prerade paira (32,1%); industriji kože i obuće
(31,3%), itd.
Deo I - Preduzetništvo za 21. vek

Prema GEM (Global Entrepreneurship Monitor)

istraživanjima (2019):

 7% novih preduzetnika danas kreira novu tržišnu nišu (segment)!

 70% novih preduzetnika obezbeđuju proizvode i usluge za

postojeća tržišta na kojima već postoji konkurencija i gde su
ključne tehnologije i tehnološka rešenja raspoloživa već godinama!
Deo I - Preduzetništvo za 21. vek

 MSPP sektor u Republici Srbiji

 Ukupan broj aktivnih privrednih subjekata (2022): 442.000*

 Preduzetnički sektor (MSPP): 441.557 - 99,9%

 Preduzeća: 135.690 – 30,7 %

 Preduzetnici: 305.867 – 69,3 %

 Zaposlenost: 66,1% (873.462) u nefinansijskom sektoru (43% u

ukupnoj zaposlenosti- mikro: 46,2%; mala: 25,1% i srednja:

28,7%)
 MSPP sektor učestvuje sa oko 33% u BDP RS; generiše 55,8%

BDV RS; ostvaruje: 49,8% ukupnog izvoza; 58,2% uvoza; 65,4%

prometa...
*) Statistika APR, ZSZ...
 Deo I - Preduzetništvo za 21. vek

Inovativna uloga preduzetnika u Srbiji...

Univerzitet Cornell, INSTEAD i Svetska organizacija za

intelektualnu svojinu (WIPO) u partnerstvu sa drugim
organizacijama i institucijama u godišnjem izveštaju (The Global
Innovation Index) od 2007. godišnje prati i rangira oko 132 država
prema njihovim inovacionim performansama i uspešnosti u
inovacijama. Ove države čine preko 90% ukupnog svetskog
stanovništva i BDP-a.
 Deo I - Preduzetništvo za 21. vek

Globalni indeks inovativnosti (GII) uključuje 81 indikatora. Izračunava se

primenom proseka rezultata dva podindeksa: podindeks inovacione
sposobnosti (Innovation Output Sub-Index), koji ukazuje na inovativni
potencijal privrede i podindeks inovacionog rezultata (Innovation Input Sub-
Index), koji meri inovativnost proizvedenog outputa. GII može imati vrednost
od 0 do 100, pri čemu veća vrednost indeksa ukazuje na veću inovativnost
privrede.

Podindeks inovacione sposobnosti sastoji se od pet stubova: Institucije;

Ljudski kapital i istraživanje; Infrastruktura; Sofisticiranost tržišta i Poslovna
sofisticiranost. Podindeks inovacionog rezultata sastoji se od dva stuba:
Znanje i tehnološka sposobnost i Kreativna sposobnost.
Deo I - Preduzetništvo za 21. vek

Indeks se izračunava uzimanjem jednostavnog proseka rezultata neke

zemlje koji zavisi od propisanih faktora koji se analiziraju. To su input
(ulazni faktori) kao što su: institucije, ljudski kapital i istraživanje,
infrastruktura, tržišna i poslovna sofisticiranost, i output (izlazni faktori),
kao što su: znanje i tehnološka postignuća, sofostocoranost. Srbija se
prema Globalnom indeksu inovativnosti u 2022. godini nalazi na 53.
mestu, što je slabije za 1 mesto u odnosu na prethodnu godinu:

Ljudski kapital i istraživanje – pad pozicije

Infrastruktura – zadržavanje pozicije
Sofisticiranost tržišta – rast pozicije
Poslovna sofisticiranost – skok usled globalnog rasta
Znanje i tehnološka postignuća – pad pozicije
Kreativna postignuća – pad pozicije
 Deo I - Preduzetništvo za 21. vek
Na nivou Evropske unije inovativnost se meri Inovacionim indeksom, koji
predstavlja kompozitni indikator inovativnosti kojim se mere inovativne
performanse evropskih zemalja sa ciljem da se unaprede inovacione
performanse i uspešnorealizovala strategija Evropa 2020. Vrednosti
indeksa inovativnosti objavljuju se u European Innovation Scoreboard 7
(EIS).
Na osnovu četiri indikatora koja mere inovativne performanse poslovanja
MSP, Srbija zaostaje za prosekom EU 28 i Slovenijom, ali ima bolje
performanse od svih ostalih zemalja iz okruženja. Slab nivo inovativnosti
MSP u Republici Srbiji ogleda se u: malom obimu tehnoloških inovacija i
slaboj vezi i saradnji između obrazovanja, istraživačkih instituta i
komercijalnog sektora. Netehnološke inovacije, koje se odnose na
unapređenje organizacije i marketinga, napredno korišćenje
informativno-komunikacionih tehnologija i sl, takođe su u nedovoljnoj
meri zastupljene u ovim preduzećima.