Bilten - 1 - 2014 17 Jul

1 2014
Bilten - Bulletin
Bilten - Билтен
CBBiH Bilten 1 2014. CBBH Bulletin 1 2014
IZDAVAČ PUBLISHER
Centralna banka Bosne i Hercegovine Central Bank of Bosnia and Herzegovina

Maršala Tita 25, 71000 Sarajevo 25 Maršala Tita St, 71000 Sarajevo
Tel. (387 33) 663 630 Tel. (387 33) 663 630
Tel. (387 33) 278 100 Tel. (387 33) 278 100
www.cbbh.ba www.cbbh.ba
e-mail: contact@cbbh.ba e-mail: contact@cbbh.ba
Za sve informacije kontaktirati sa: For all information please contact:

Službom za publikacije i biblioteku Publications and Library Section
Uredništvo: Editorial Board:

- Belma Čolaković, glavni i odgovorni urednik - Belma Čolaković, Editor-in-Chief
- dr. Enver Backović - Enver Backović, Ph.D.
- Dejan Kovačević - Dejan Kovačević
- Vesna Papić - Vesna Papić
- mr. Ervin Zolić - Ervin Zolić, M.Sc.
Rok za statističke podatke koji su uključeni u ovaj broj The deadline for statistical data included in this issue
bio je: 20. 05. 2014. was: 20 May 2014.
2
CBBiH Bilten 1 2014. CBBiH Bilten 1 2014.
IZDAVAČ ИЗДАВАЧ
Centralna banka Bosne i Hercegovine Централна банка Босне и Херцеговине

Maršala Tita 25, 71000 Sarajevo Маршала Тита 25, 71000 Сарајево
Tel. (387 33) 663 630 Тел. (387 33) 663 630
Tel. (387 33) 278 100 Тел. (387 33) 278 100
e-mail: contact@cbbh.ba e-mail: contact@cbbh.ba
Za sve informacije kontaktirati sa: За све информације контактирати са:

Službom za publikacije i biblioteku Службом за публикације и библиотеку
Uredništvo: Уредништво:
- Belma Čolaković, glavni i odgovorni urednik - Белма Чолаковић, главни и одговорни уредник
- dr. Enver Backović - др Енвер Бацковић
- Dejan Kovačević - Дејан Ковачевић
- Vesna Papić - Весна Папић
- mr. Ervin Zolić - мр Ервин Золић
Rok za statističke podatke koji su uključeni u ovaj broj Рок за статистичке податке који су укључени у овај
bio je: 20. 05. 2014. број био је: 20. 05. 2014.
3
SADRŽAJ CONTENTS
6 SPISAK GRAFIKONA THE GRAPHS LIST

12 SKRAĆENICE ACRONYMS
16 IZVRŠNI SAŽETAK EXECUTIVE SUMMARY
20 GLAVNI EKONOMSKI INDIKATORI MAIN ECONOMIC INDICATORS
22 1. MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE 1. INTERNATIONAL ECONOMIC ENVIRONMENT
36 2. REALNI SEKTOR 2. REAL SECTOR

36 2.1. Industrijska proizvodnja i građevinarstvo 2.1. Industrial Production and Construction
36 2.1.1. Industrijska proizvodnja 2.1.1. Industrial Production
46 2.1.2. Građevinarstvo 2.1.2. Construction
46 2.2. Cijene 2.2. Prices
46 2.2.1. Indeks potrošačkih cijena 2.2.1. Consumer Price Index
54 2.2.2. Indeks cijena proizvođača 2.2.2. Industrial Producer
industrijskih proizvoda Price Index
56 2.3. Plate i zaposlenost 2.3. Wages and Employment
62 3. FINANSIJSKI SEKTOR 3. FINANCIAL SECTOR

62 3.1. Devizne rezerve i monetarna kretanja 3.1. Foreign Exchange Reserves and Monetary Trends
72 3.2. Obavezna rezerva 3.2. Reserve Requirement
78 3.3. Aktivnosti komercijalnih banaka 3.3. Commercial Banks’ Activities
78 3.3.1. Krediti 3.3.1. Loans
82 3.3.2. Depoziti 3.3.2. Deposits
84 3.3.3. Strana aktiva i strana pasiva komercijalnih 3.3.3. Foreign Assets and Foreign Liabilities of Commercial
banaka Banks
86 3.3.4. Kamatne stope 3.3.4. Interest Rates
88 3.4. Berze 3.4. Stock Exchanges
98 3.5. Platni promet 3.5. Payment Transactions
104 4. VANJSKI SEKTOR 4. EXTERNAL SECTOR

104 4.1. Vanjska trgovina 4.1. Foreign Trade
112 4.2. Nominalni i realni efektivni kurs BAM 4.2. Nominal and Real Effective Exchange Rate of BAM
116 5. VLADINE FINANSIJE 5. GOVERNMENT FINANCE

116 5.1. Vladine finansije za treći kvartal 5.1. Government Finance for the Third
2013. godine Quarter of 2013
116 5.2. Indirektni porezi 5.2. Indirect Taxes
128 6. STATISTIČKE TABELE 6. STATISTICAL TABLES
250 7. DODATAK 7. APPENDIX
4
KAZALO САДРЖАЈ
SPISAK SLIKA СПИСАК ГРАФИКОНА 7

KRATICE СКРАЋЕНИЦЕ 13
IZVRŠNI SAŽETAK ИЗВРШНИ САЖЕТАК 17
GLAVNI EKONOMSKI POKAZATELJI ГЛАВНИ ЕКОНОМСКИ ИНДИКАТОРИ 21
1. MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE 1. МЕЂУНАРОДНО ЕКОНОМСКО ОКРУЖЕЊЕ 23
2. REALNI SEKTOR 2. РЕАЛНИ СЕКТОР 37

2.1. Industrijska proizvodnja i građevinarstvo 2.1. Индустријска производња и грађевинарство 37
2.1.1. Industrijska proizvodnja 2.1.1. Индустријска производња 37
2.1.2. Građevinarstvo 2.1.2. Грађевинарство 47
2.2. Cijene 2.2. Цијене 47
2.2.1. Indeks potrošačkih cijena 2.2.1. Индекс потрошачких цијена 47
2.2.2. Indeks cijena proizvođača 2.2.2. Индекс цијена произвођача 55
industrijskih proizvoda индустријских производа
2.3. Plaće i zaposlenost 2.3. Плате и запосленост 57
3. FINANCIJSKI SEKTOR 3. ФИНАНСИЈСКИ СЕКТОР 63

3.1. Devizne rezerve i monetarna kretanja 3.1. Девизне резерве и монетарна кретања 63
3.2. Obvezna rezerva 3.2. Обавезна резерва 73
3.3. Aktivnosti komercijalnih banaka 3.3. Активности комерцијалних банака 79
3.3.1. Krediti 3.3.1. Кредити 79
3.3.2. Depoziti 3.3.2. Депозити 83
3.3.3. Strana aktiva i strana pasiva komercijalnih 3.3.3. Страна актива и страна пасива 85
banaka комерцијалних банака
3.3.4. Kamatne stope 3.3.4. Каматне стопе 87
3.4. Burze 3.4. Берзе 89
3.5. Platni promet 3.5. Платни промет 99
4. VANJSKI SEKTOR 4. СПОЉНИ СЕКТОР 105

4.1. Vanjska trgovina 4.1. Спољна трговина 105
4.2. Nominalni i realni efektivni tečaj BAM 4.2. Номинални и реални ефективни курс BAM 113
5. VLADINE FINANCIJE 5. ВЛАДИНЕ ФИНАНСИЈЕ 117

5.1. Vladine financije za treće tromjesečje 5.1. Владине финансије за трећи квартал 117
2013. godine 2013. године
5.2. Neizravni porezi 5.2. Индиректни порези 117
6. STATISTIČKE TABLICE 6. СТАТИСТИЧКЕ ТАБЕЛЕ 129
7. DODATAK 7. ДОДАТАК 251
5
SPISAK GRAFIKONA THE GRAPHS LIST
Monetarna i kreditna politika u Monetary and Lending Policy in

Grafikon 1.1 Graph 1.1
Evropskoj monetarnoj uniji European Monetary Union
Grafikon 1.2 Indikator raspoloženja tržišta Graph 1.2 Economic Sentiment Indicator
Cijena i promjene cijene električne Price and Change of the Price of
energije na polugodišnjem nivou Electric Energy at Semi-annual Level
Grafikon 1.4 Promjena cijene nafte i plina Graph 1.4 Change of the Price of Oil and Gas
Stopa nezaposlenosti i godišnja Unemployment Rate and Annual

stopa rasta BDP-a u zemljama EU Growth Rate of GDP in EU Countries
Grafikon 2.1 BiH – Indeks industrijske proizvodnje Graph 2.1 BH - Industrial Production Index
Doprinosi kretanju indeksa Contribution to the Trend of
Grafikon 2.2 industrijske proizvodnje po Graph 2.2 Industrial Production Indices by
područjima Areas
Doprinos kretanju industrijske Contribution to the Industrial
Grafikon 2.3 proizvodnje po glavnim grupama Graph 2.3 Production Trend by Main Product
proizvoda Groups
Kvartalni indeksi građevinskih Quarterly Indices of Construction
radova Works
Grafikon 2.5 BiH – Indeks potrošačkih cijena (CPI) Graph 2.5 BH - Consumer Price Index (CPI)
BiH – Realni indeks prometa u
BH - Real Index of Turnover in Retail
Grafikon 2.6 trgovini na malo (desezonirana Graph 2.6
Trade (Seasonally Adjusted Series)
serija)
BiH – Doprinos stopama kretanja BH - Contribution to the Rates of
cijena po ključnim komponentama Trend of Prices by Key Components
Godišnje stope inflacije u izabranim Annual Inflation Rates in Selected
zemljama Countries
BiH – Indeksi cijena proizvođača po BH - Producer Price Indices by
tipu tržišta Market Type
Prosječne neto plate u prvom Average Net Wages in the First
kvartalu 2014. Quarter of 2014
BiH – Struktura zaposlenih po BH - Structure of Employees by
djelatnostima – mart 2014. Activities - March 2014
Kvartalne promjene deviznih Quarterly Changes of Foreign
rezervi, računa rezervi kod CBBiH i Exchange Reserves, Reserve Accounts
vrijednosti salda kupovine i prodaje with the CBBH and the Value of BAM
BAM Purchase and Sale Balance
Quarterly Changes of Foreign
Kvartalne promjene strane aktive i
Assets and Foreign Liabilities of
Grafikon 3.2 strane pasive komercijalnih banaka i Graph 3.2
Commercial Banks and Balances in
stanja na računu rezervi kod CBBiH
Reserve Accounts with the CBBH
Kvartalne stope rezervnog novca i Quarterly Rates of Reserve Money
doprinosi komponenti and Contributions of Components
Kvartalne stope rasta novčane mase Quarterly Rates of Money Supply Growth
i doprinosi komponenti and Contributions of Components
Kvartalne promjene sektorske Quarterly Changes of Sector
strukture depozita Structure of Deposits
Multiplikacija novca i kvartalne Money Multiplication and Quarterly
Grafikon 3.6 promjene rezervnog novca i Graph 3.6 Changes of Reserve Money and
monetarnih agregata Monetary Aggregates
Kvartalne promjene M2 i protivstavki Quarterly Changes of M2 and
novčane mase Counter-items of Money Supply
Godišnje stope rasta novčane mase Annual Growth Rates of Money
i depozita Supply and Deposits
6
SPISAK SLIKA СПИСАК ГРАФИКОНА
Monetarna i kreditna politika u Монетарна и кредитна политика у

Slika 1.1 Графикон 1.1
Europskoj monetarnoj uniji Европској монетарној унији
Slika 1.2 Pokazatelj raspoloženja tržišta Графикон 1.2 Индикатор расположењa тржишта
Cijena i promjene cijene električne Цијена и промјене цијене електричне
energije na polugodišnjoj razini енергије на полугодишњем нивоу
Slika 1.4 Promjena cijene nafte i plina Графикон 1.4 Промјена цијене нафте и гаса
Stopa nezaposlenosti i godišnja Стопа незапослености и годишња

stopa rasta BDP-a u zemljama EU стопа раста БДП-а у земљама ЕУ
Slika 2.1 BiH – Indeks industrijske proizvodnje Графикон 2.1 БиХ – Индекс индустријске производње
Doprinosi kretanju indeksa Доприноси кретању индекса
Slika 2.2 industrijske proizvodnje po Графикон 2.2 индустријске производње по
područjima подручјима
Doprinos kretanju industrijske Допринос кретању индустријске
Slika 2.3 proizvodnje po glavnim grupama Графикон 2.3 производње по главним групама
proizvoda производа
Tromjesečni indeksi građevinskih Квартални индекси грађевинских
radova радова
Slika 2.5 BiH – Indeks potrošačkih cijena (CPI) Графикон 2.5 БиХ – Индекс потрошачких цијена (CPI)
BiH – Realni indeks prometa u БиХ – Реални индекс промета у
Slika 2.6 trgovini na malo (desezonirana Графикон 2.6 трговини на мало (десезонирана
serija) серија)
BiH – Doprinos stopama kretanja БиХ – Допринос стопама кретања
cijena po ključnim komponentama цијена по кључним компонентамаa
Godišnje stope inflacije u izabranim Годишње стопе инфлације у
zemljama изабраним земљама
BiH – Indeksi cijena proizvođača po БиХ – Индекси цијена произвођача
tipu tržišta по типу тржишта
Prosječne neto plaće u prvom Просјечне нето плате у првом
tromjesečju 2014. кварталу 2014.
BiH – Struktura zaposlenih po БиХ – Структура запослених по
djelatnostima – ožujak 2014. дјелатностима – март 2014.
Kvartalne promjene deviznih Кварталне промјене девизних
rezervi, računa rezervi kod CBBiH i резерви, рачуна резерви код ЦББиХ
vrijednosti salda kupovine i prodaje и вриједности салда куповине и
BAM продаје BAM
Tromjesečne promjene deviznih Кварталне промјене стране активе
rezervi, računa rezervi kod CBBiH i и стране пасиве комерцијалних
vrijednosti salda kupovine i prodaje банака и стања на рачуну резерви
BAM код ЦББиХ
Tromjesečne stope rezervnog novca Кварталне стопе резервног новца и
i doprinosi komponenti доприноси компоненти
Tromjesečne stope rasta novčane Кварталне стопе раста новчане масе
mase i doprinosi komponenti и доприноси компоненти
Tromjesečne promjene sektorske Кварталне промјене секторске
strukture depozita структуре депозита
Multiplikacija novca i tromjesečne Мултипликација новца и кварталне
Slika 3.6 promjene rezervnog novca i Графикон 3.6 промјене резервног новца и
monetarnih agregata монетарних агрегата
Tromjesečne promjene M2 i Кварталне промјене М2 и
protustavki novčane mase противставки новчане масе
Godišnje stope rasta novčane mase Годишње стопе раста новчане масе
i depozita и депозита
7
Osnovica za obračun obavezne

Base for Reserve Requirement
Grafikon 3.9 rezerve i implicitna stopa obavezne Graph 3.9
Calculation and RR Implicit Rate
rezerve
Valutna struktura osnovice za
Currency Structure of the Base for RR
Grafikon 3.10 obračun obavezne rezerve po Graph 3.10
Calculation by Quarters
kvartalima
Sredstva izuzeta iz osnovice Funds Excluded from the Base for
za obračun obavezne rezerve i Reserve Requirement Calculation
prijevremeno vraćena sredstva and Prematurely Returned Funds
(stanje na kraju perioda) (Period End Balance)
Odstupanja od prosječnog stanja na Deviations from the Average Balance
računu rezervi in Reserve Account
Ukupni novi ugovoreni krediti Total New Agreed Loans to Private
Grafikon 3.13 privatnim i javnim nefinansijskim Graph 3.13 and Public Non-Financial Companies
preduzećima i stanovništvu and Households
Krediti privatnim i javnim Loans to Private and Public
nefinansijskim preduzećima Non-financial Companies
Grafikon 3.15 Krediti stanovništvu Graph 3.15 Loans to Households
Doprinos rastu ukupnih depozita Contributions to Growth of the Total
prema sektorskoj strukturi Deposits by Sector Structure
Depoziti stanovništva, kvartalne Household Deposits, Quarterly
promjene Changes
Strana aktiva i pasiva komercijalnih Foreign Assets and Liabilities of
banaka Commercial Banks
Razlika između kamatnih stopa na Spread between Interest Rates on
depozite u EUR i BAM, stanovništvo Deposits in EUR and BAM, Households
Godišnja stopa rasta prometa na bh. Annual Growth Rate of Turnover on
berzama BH Stock Exchanges
Emisije tromjesečnih trezorskih Issues of Three-Month Treasury Bills
zapisa FBiH i RS of FBH and RS
Emisije dvanaestomjesečnih Issues of Twelve Month Treasury Bills
trezorskih zapisa u RS in RS
Grafikon 3.23 Indeks vrijednosti obveznica na BLSE Graph 3.23 Index of Bond Value on BLSE
Promjene vrijednosti berzanskih Change of Values of Stock Exchange
indeksa u odnosu na 31.03.2013. Indices in Relation to 31 March 2013
Grafikon 3.25 RTGS Graph 3.25 RTGS
Grafikon 3.26 Žirokliring Graph 3.26 Gyro Clearing
Struktura prometa u RTGS-u prema Structure of Turnover in RTGS by the
glavnim jedinicama CBBiH CBBH Main Units
Doprinosi kvartalnim stopama rasta Contributions to Quarterly Growth
Grafikon 3.28 prometa u žirokliringu po glavnim Graph 3.28 Rates of Turnover in Gyro Clearing
jedinicama by Main Units
Godišnje promjene u uvozu, izvozu i Annual Changes in Imports, Exports
trgovinskom deficitu and Trade Deficit
Godišnji doprinos rastu/padu izvoza Annual Contribution to Growth/Decline
prema glavnim grupama proizvoda of Exports by Main Product Groups
Ukupni izvoz i izvoz bez proizvoda Total Exports and Exports without
Grafikon 4.3 mineralnog porijekla, godišnje stope Graph 4.3 Mineral Origin Products, Annual
rasta Growth Rates
Godišnji doprinos rastu/padu uvoza Annual Contribution to Growth/Decline
prema glavnim grupama proizvoda of Imports by Main Product Groups
8
Osnovica za obračun obvezne Основица за обрачун обавезне

Slika 3.9 rezerve i implicitna stopa obvezne Графикон 3.9 резерве и имплицитна стопа
rezerve обавезне резерве
Valutna struktura osnovice za Валутна структура основице за
Slika 3.10 obračun obvezne rezerve po Графикон 3.10 обрачун обавезне резерве по
tromjesečjima кварталима
Sredstva izuzeta iz osnovice Средства изузета из основице
za obračun obvezne rezerve i за обрачун обавезне резерве и
prijevremeno vraćena sredstva пријевремено враћена средства
(stanje na kraju razdoblja) (стање на крају периода)
Odstupanja od prosječnog stanja na Одступања од просјечног стања на
računu rezervi рачуну резерви
Ukupni novi ugovoreni krediti Укупни нови уговорени кредити
Slika 3.13 privatnim i javnim nefinancijskim Графикон 3.13 приватним и јавним нефинансијским
poduzećima i stanovništvu предузећима и становништву
Krediti privatnim i javnim Кредити приватним и јавним
nefinancijskim poduzećima нефинансијским предузећима
Slika 3.15 Krediti stanovništvu Графикон 3.15 Кредити становништву
Doprinos rastu ukupnih depozita Допринос расту укупних депозита
prema sektorskoj strukturi према секторској структури
Depoziti stanovništva, tromjesečne Депозити становништва, кварталне
promjene промјене
Strana aktiva i pasiva komercijalnih Страна актива и пасива
banaka комерцијалних банака
Razlika između kamatnih stopa na Разлика између каматних стопа на
depozite u EUR i BAM, stanovništvo депозите у ЕUR и BAM, становништво
Godišnja stopa rasta prometa na bh. Годишња стопа раста промета на бх.
burzama берзама
Emisije tromjesečnih trezorskih Емисије тромјесечних трезорских
zapisa FBiH i RS записа ФБиХ и РС
Emisije dvanaestomjesečnih Емисије дванаестомјесечних
trezorskih zapisa u RS трезорских записа у РС
Slika 3.23 Indeks vrijednosti obveznica na BLSE Графикон 3.23 Индекс вриједности обвезница на BLSE
Promjene vrijednosti burzanskih Промјене вриједности берзанских
indeksa u odnosu na 31.03.2013. индекса у односу на 31.03.2013.
Slika 3.25 RTGS Графикон 3.25 RTGS
Slika 3.26 Žirokliring Графикон 3.26 Жироклиринг
Struktura prometa u RTGS-u prema Структура промета у RTGS-u према
glavnim jedinicama CBBiH главним јединицама ЦББиХ
Doprinosi tromjesečnim stopama Доприноси кварталним стопама
Slika 3.28 rasta prometa u žirokliringu po Графикон 3.28 раста промета у жироклирингу по
glavnim jedinicama главним јединицама
Godišnje promjene u uvozu, izvozu i Годишње промјене у увозу, извозу и
trgovinskom deficitu трговинском дефициту
Godišnji doprinos rastu/padu izvoza Годишњи допринос расту/паду извоза
prema glavnim grupama proizvoda према главним групама производа
Ukupni izvoz i izvoz bez proizvoda Укупни извоз и извоз без производа
Slika 4.3 mineralnog porijekla, godišnje stope Графикон 4.3 минералног поријекла, годишње
rasta стопе раста
Godišnji doprinos rastu/padu uvoza Годишњи допринос расту/паду увоза
prema glavnim grupama proizvoda према главним групама производа
9
Ukupni uvoz i uvoz bez proizvoda Total Imports, Imports without

Grafikon 4.5 mineralnog porijekla, godišnje stope Graph 4.5 Mineral Origin Products, Annual
rasta Growth Rates
Produbljenje/smanjenje trgovinskog Deepening/Decrease of Trade Deficit
deficita po glavnim trgovinskim Graph 4.6 by Major Trading Partners, Nominal
Grafikon 4.6
partnerima, nominalne godišnje Annual Changes
promjene
Godišnje promjene nominalnog Annual Changes of Nominal
Grafikon 4.7 kursa BAM prema odabranim Graph 4.7 Exchange Rate of BAM against the
valutama u martu Selected Currencies in March
Nominal and Real Effective
Grafikon 4.8 Nominalni i realni efektivni kurs Graph 4.8
Exchange Rate
Godišnja stopa rasta neto indirektnih Annual Growth Rate of Net Indirect
poreza Taxes
Doprinosi kretanju vodećih grupa Contributions to the Trend of the
indirektnih poreza Major Indirect Tax Groups
Kvartalne promjene prihoda po Quarterly Changes of Revenues on
Grafikon 5.3 osnovu glavnih vrsta indirektnih Graph 5.3 the Basis of the Major Indirect Tax
poreza Groups
Prihodi od indirektnih poreza i Revenues from Indirect Taxes and
Grafikon 5.4 otplata vanjskog duga sektora Graph 5.4 Repayment of External Debt of
generalne vlade General Government Sector
Godišnja stopa rasta direktnih Graph 5.5 Annual Growth Rate of Direct Taxes
Grafikon 5.5
poreza
Struktura prihoda od direktnih Structure of Revenues from Direct
poreza Taxes
Uticaj kretanja broja zaposlenih i Impact of the Trend of Number of
Grafikon 5.7 prosječne neto plate na prihode od Graph 5.7 Employees and Average Net Wages
direktnih poreza on Revenues from Direct Taxes
Godišnja stopa rasta neporeskih Annual Growth Rate of Non-tax
prihoda Revenues
10
Ukupni uvoz i uvoz bez proizvoda Укупни увоз и увоз без производа
Slika 4.5 mineralnog porijekla, godišnje stope Графикон 4.5 минералног поријекла, годишње
rasta стопе раста
Produbljenje/smanjenje trgovinskog Продубљење/смањење
deficita po glavnim trgovinskim трговинског дефицита по главним
partnerima, nominalne godišnje трговинским партнерима,
promjene номиналне годишње промјене
Godišnje promjene nominalnog Годишње промјене номиналног
Slika 4.7 tečaja BAM prema odabranim Графикон 4.7 курса BAM према одабраним
valutama u ožujku валутама у марту
Номинални и реални ефективни
Slika 4.8 Nominalni i realni efektivni tečaj Графикон 4.8
курс
Godišnja stopa rasta neto neizravnih Годишња стопа раста нето
poreza индиректних пореза
Doprinosi kretanju vodećih grupa Доприноси кретању водећих група
neizravnih poreza индиректних пореза
Tromjesečne promjene prihoda Кварталне промјене прихода по
Slika 5.3 po osnovi glavnih vrsta neizravnih Графикон 5.3 основу главних врста индиректних
poreza пореза
Prihodi od neizravnih poreza i Приходи од индиректних пореза
Slika 5.4 otplata vanjskog duga sektora Графикон 5.4 и отплата спољног дуга сектора
generalne vlade генералне владе
Годишња стопа раста директних
Slika 5.5 Godišnja stopa rasta izravnih poreza Графикон 5.5
пореза
Структура прихода од директних
Slika 5.6 Struktura prihoda od izravnih poreza Графикон 5.6
пореза
Utjecaj kretanja broja zaposlenih i Утицај кретања броја запослених
Slika 5.7 prosječne neto plaće na prihode od Графикон 5.7 и просјечне нето плате на приходе
izravnih poreza од директних пореза
Godišnja stopa rasta neporeskih Годишња стопа раста непореских
prihoda прихода
11
SKRAĆENICE ACRONYMS
b.p. bazni poen BAM/KM convertible mark

BAM/KM konvertibilna marka BH Bosnia and Herzegovina
BDP bruto domaći proizvod Bosnia and Herzegovina Agency for
BHAS
Bosna i Hercegovina, Agencija za Statistics
BHAS
statistiku BIFX SASE Investment Funds Index
berzanski indeks SASE koji prati Republika Srpska Stock Exchange
BIFX BIRS
kretanje cijena investicionih fondova Index
BiH Bosna i Hercegovina BLSE Banja Luka Stock Exchange
BIRS berzanski indeks Republike Srpske bp basis point
BJR Bivša Jugoslovenska Republika Central Bank of Bosnia and
CBBH
Makedonija Makedonija Herzegovina
BLSE Banjalučka berza Central European Free Trade
CEFTA
CBBiH Centralna banka Bosne i Hercegovine Agreement
Centralnoevropski sporazum o Classification of Individual
CEFTA COICOP
slobodnoj trgovini Consumption According to Purpose
klasifikacija lične potrošnje prema CPI consumer price index
COICOP
namjeni Dow Jones
DJIA
CPI indeks cijena potrošača Industrial Index
berzanski indeks Dou Džons za European Bank for Reconstruction and
DJIA EBRD
industriju Development
DSI direktne strane investicije ECB European Central Bank
EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj EMU European Monetary Union
ECB Evropska centralna banka Elektroprivreda of Bosnia and
EPBH
EMU Evropska monetarna unija Herzegovina
EPBiH Elektroprivreda Bosne i Hercegovine Republika Srpska Elektroprivreda Stock

ERS10
Exchange Index
berzanski indeks Elektroprivrede
ERS10 ESI Economic Sentiment Indicator
Republike Srpske
ESI indikator raspoloženja tržišta EU 28 European Union – all countries
EU 28 Evropska unija – sve zemlje EUR currency of European Monetary Union
EUR valuta Evropske monetrane unije EUROSTAT European Union Statistics Office
EUROSTAT Statistički ured Evropske unije FBH Federation of Bosnia and Herzegovina
FBiH Federacija Bosne i Hercegovine FDI foreign direct investment
FED Federalni sistem rezervi SAD Fed US Federal Reserve System
indeks investicionih fondova Republika Srpska Investment Funds

FIRS FIRS
Republike Srpske Index
FOB cijena nakon ukrcavanja na brod FOB "free on board" price
indeks cijena hrane Organizacija za FPI FAO Food Price Index

FPI hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Former Yugoslav Republic of
FYROM
nacija Macedonia
GJ glavna jednica GDP gross domestic product
GWh gigavatsat GWh gigawatt- hours
HRK hrvatska kuna HRK Croatian kuna
M1 novčana masa u užem smislu IMF International Monetary Fund
M2 novčana masa u širem smislu ITA Indirect Taxation Authority
MKO mikrokreditne organizacije M1 narrow money
MMF Međunarodni monetarni fond M2 broad money
MWh megavatsat MCO micro - credit organization
12
KRATICE СКРАЋЕНИЦЕ
b.b. bazni bod б.п. базни поен

BAM/KM konvertibilna marka BAM/KM конвертибилна марка
BDP bruto domaći proizvod БДП бруто домаћи производ
Bosna i Hercegovina, Agencija za Босна и Херцеговина, Агенција за
BHAS БХАС
statistiku статистику
burzanski indeks SASE koji prati берзански индекс SASE који прати
BIFX
kretanje cijena investicijskih fondova BIFX кретање цијена инвестиционих
BiH Bosna i Hercegovina фондова
BIRS burzanski indeks Republike Srpske БиХ Босна и Херцеговина
BJR Bivša Jugoslovenska Republika БИРС берзански индекс Републике Српске
Makedonija Makedonija БЈР Бивша Југословенска Република
BLSE Banjalučka burza Македонија Македонија
CBBiH Centralna banka Bosne i Hercegovine BLSE Бањалучка берза
Središnjeeuropski sporazum o Централна банка Босне и
CEFTA ЦББиХ
slobodnoj trgovini Херцеговине
klasifikacija osobne potrošnje prema Централноевропски споразум о
COICOP CEFTA
namjeni слободној трговини
CPI indeks cijena potrošača класификација личне потрошње
COICOP
према намјени
burzanski indeks Dow Jones za
DJIA CPI индекс цијена потрошача
industriju
ISI izravne strane investicije берзански индекс Доу Џонс за
DJIA
индустрију
EBRD Europska banka za obnovu i razvoj
ДСИ директне стране инвестиције
ECB Europska središnja banka
EBRD Европска банка за обнову и развој
EMU Europska monetarna unija
ЕЦБ Европска централна банка
EPBiH Elektroprivreda Bosne i Hercegovine
ЕМУ Европска монетарна унија
burzanski indeks Elektroprivrede
ERS10 Електропривреда Босне и
Republike Srpske ЕПБиХ
Херцеговине
ESI pokazatelj raspoloženja tržišta
берзански индекс Електропривреде
EU 28 Europska unija – sve zemlje ЕРС10
Републике Српске
EUR valuta Europske monetrane unije ESI индикатор расположења тржишта
EUROSTAT Statistički ured Evropske unije ЕУ 28 Европска унија – све земље
FBiH Federacija Bosne i Hercegovine EUR валута Европске монетране уније
FED Federalni sustav pričuva SAD Статистичка канцеларија Европске
indeks investicijskih fondova EUROSTAT
FIRS уније
Republike Srpske ФБиХ Федерација Босне и Херцеговине
FOB cijena nakon ukrcavanja na brod FED Федерални систем резерви САД
indeks cijena hrane Organizacija za индекс инвестиционих фондова
FPI hranu i poljoprivredu Ujedinjenih ФИРС
Републике Српске
nacija
FOB цијена након укрцавања на брод
GJ glavna jednica
индекс цијена хране Организација за
GWh gigavatsat FPI храну и пољопривреду Уједињених
HRK hrvatska kuna нација
M1 novčana masa u užem smislu ГЈ главна једница
M2 novčana masa u širem smislu GWh гигаватчас
MKO mikrokreditne organizacije HRK хрватска куна
MMF Međunarodni monetarni fond M1 новчана маса у ужем смислу
MWh megavatsat M2 новчана маса у ширем смислу
13
NDA neto domaća aktiva MU Main Unit

NEER nominalni efektivni kurs MWh megawatt-hours
NPL nekvalitetni krediti NDA net domestic assets
NSA neto strana aktiva NEER nominal effective exchange rate
OPEC Organizacija zemalja izvoznica nafte NFA net foreign assets
OR obavezna rezerva NPL non-performing loan
p.p. procentni poen Organization of Petroleum Exporting
OPEC
PDV porez na dodatu vrijednost Countries
indikator ekonomskog stanja economic indicator: Purchasing
PMI PMI
proizvodnog sektora Managers Index
Q kvartalni period pp percentage point
REER realni efektivni kurs Q quarter
ROAE povrat na prosječan dionički kapital REER real effective exchange rate
RS Republika Srpska ROAE return on average equity
RSD srbijanski dinar RR required reserves
RTGS bruto poravnanje u realnom vremenu RS Republika Srpska
S&P 500 berzanski indeks S&P 500 RSD Serbian dinar
SASE Sarajevska berza RTGS real time gross settlement
referentni/osnovni/benchmark indeks S&P 500 S&P 500 Stock Exchange Index
SASX 10
SASE SASE Sarajevo Stock Exchange
SASX 30 berzanski indeks SASE Sarajevo Stock Exchange Benchmark
SASX 10
SBA stand-by aranžman Index
SDR specijalna prava vučenje SASX 30 Sarajevo Stock Exchange Index
SWIFT Međunarodna bankarska mreža SBA Stand-by Arrangement
TO tekstni okvir SDR special drawing rights
TZ trezorski zapisi SWIFT international banking network
UIO Uprava za indirektno oporezivanje T- bill treasury bill
USD američki dolar TB text box
USD American dollar
VAT value added tax
14
NDA neto domaća aktiva МКО микрокредитне организације

NEER nominalni efektivni tečaj ММФ Међународни монетарни фонд
NPL nekvalitetni krediti MWh мегаватчас
NSA neto strana aktiva НДА нето домаћа актива
OPEC Organizacija zemalja izvoznica nafte NEER номинални ефективни курс
OP obvezna pričuva NPL неквалитетни кредити
p.b. procentni bod НСА нето страна актива
PDV porez na dodatu vrijednost Организација земаља извозница
OPEC
pokazatelj ekonomskog stanja нафте
PMI
proizvodnog sektora ОР обавезна резерва
Q tromjesečno razdoblje п.п. процентни поен
REER realni efektivni tečaj ПДВ порез на додату вриједност
ROAE povrat na prosječan dionički kapital индикатор економског стања
PMI
RS Republika Srpska производног сектора
RSD srbijanski dinar Q квартални период
RTGS bruto poravnanje u realnom vremenu REER реални ефективни курс
S&P 500 burzanski indeks S&P 500 поврат на просјечан акцијски
ROAE
капитал
SASE Sarajevska burza
РС Република Српска
referentni/osnovni/benchmark indeks
SASX 10 RSD србијански динар
SASE
SASX 30 burzanski indeks SASE RTGS бруто поравнање у реалном времену
SBA stand-by aranžman S&P 500 берзански индекс S&P 500
SDR specijalna prava vučenje SASE Сарајевска берза
SWIFT Međunarodna bankarska mreža референтни/основни/benchmark
SASX 10
индекс SASE
TO tekstni okvir
SASX 30 берзански индекс SASE
TZ trezorski zapisi
СБА стендбај аранжман
UIO Uprava za neizravno oporezivanje
SDR специјална права вучење
USD američki dolar
SWIFT Међународна банкарска мрежа
ТО текстни оквир
ТЗ трезорски записи
УИО Управа за индиректно опорезивање
USD амерички долар
15
IZVRŠNI SAŽETAK EXECUTIVE SUMMERY
Makroekonomski trendovi u prvom kvartalu 2014. Macroeconomic trends in the first quarter of 2014 do not
godine ne ukazuju na značajniji privredni oporavak. indicate any considerable economic recovery. The feature
Realni sektor i dalje karakteriše rast industrijske of the real sector has still been the industrial output
proizvodnje, ali je, za razliku od ranijih perioda, uz growth, however, unlike earlier periods, a contribution
oblast prerađivačke industrije zabilježen doprinos of mining was recorded beside manufacturing industry,
rudarstva i snažan pad proizvodnje, distribucije i izvoza and a strong decline of production, distribution and
električne energije. Deflatorni pritisci su nastavljeni, exports of electric energy. Deflationary pressures have
i to prvenstveno u cjenovnom podindeksu hrana been continued, primarily in the price sub-index food
i bezalkoholna pića, što djelimično uzrokuje i pad and non-alcohol beverages, which partly brings about
prometa hrane, duhana i pića u trgovini na malo. the decline of turnover of food, tobacco and beverages
Međutim, imajući u vidu i dosadašnje deflatorne in retail trade. However, having in mind the deflationary
pritiske, smanjenje prometa prehrambenih proizvoda u pressures by now, decrease of turnover of food products
trgovini na malo uzrokovano je i padom prometovane in retail trade was caused also by the decline of the
količine prehrambenih proizvoda i pored zabilježenog traded quantity of food products despite the recorded
rasta broja zaposlenih i skromnog rasta proječne growth of the number of employees and a modest
realne plate. Ovakvi trendovi mogu ukazivati na rast growth of average real wage. Such trends might indicate
nejednakosti među stanovništvom u pogledu kupovne the growth of differences among citizens in respect of
moći. the purchase power.
Vanjskotrgovinska razmjena je povećana u prvom Foreign trade exchange increased in the first quarter,
kvartalu, ali su primjetne promjene u trendovima but changes can be noticed in trends of imports and
uvoza i izvoza. Smanjena proizvodnja električne exports. Decreased production of electric energy
energije rezulirala je i smanjenjem izvoza ovog resulted in the decrease of exports of this source
energenta koji je u prethodnoj godini značajno of energy which in the previous year significantly
determinisao rast izvoza i smanjenje trgovinskog determined the growth of exports and reduction of
deficita. Promjena u strukturi uvoza u korist mašina, trade deficit. Change in imports structure in favour of
aparata i mehaničkih uređaja, te tekstila i tekstilnih machines, appliances and mechanical devices, textile
proizvoda, uz smanjenje uvoza prehrambenih i and textile products, with the decrease of imports of
proizvoda mineralnog porijekla, može signalizirati food and mineral origin products might indicate a
djelimični oporavak domaće potražnje i supstituciju partial recovery of domestic demand and substitution
uvezenih prehrambenih proizvoda domaćim. of imported food products with domestic ones.
Vanjskotrgovinski deficit s Hrvatskom je produbljen Foreign trade deficit with Croatia has deepened as
jer je izvoz u Hrvatsku, prvenstveno hrane, električne exports to Croatia, primarily of food, electric energy,
energije, čelika i željeza, te obojenih metala znatno steel and iron and non-ferrous metals decreased much
više smanjen od smanjenja uvoza hrane, pića i more than imports of food, beverages and tobacco
duhana iz Hrvatske. from Croatia.
Trend razduživanja banaka prema inostranstvu je The deleverage of banks towards foreign countries has
nastavljen, te je, uz otplatu javnog vanjskog duga, i dalje continued, so, with the public foreign debt repayment,
faktor koji značajno determiniše nivo deviznih rezervi. it is still a factor significantly determining the level of
Značajno smanjenje strane pasive banaka uzrokovalo foreign exchange reserves. A significant decline of foreign
je i prilagođavanja na strani aktive bankarskog sektora. liabilities of banks brought about adjustment of banking
U odnosu na kraj 2013. godine zabilježeno je smanjenje sector assets. Compared to the end of 2013, there was a
strane aktive banaka i računa rezervi kod CBBiH, ali decrease of banks' foreign assets and reserve accounts
i rast potraživanja, što implicira da slab kreditni rast with the CBBH, but also growth of claims, implying that
nije posljedica suviše restriktivne kreditne politike a weak credit growth was not a result of too restrictive
banaka. Rast depozita, uz stagnaciju gotovine van lending policy of banks. The growth of deposits, with the
banaka, rezultirao je skromnim rastom novčane mase stagnation of cash outside banks, resulted in a modest
u širem smislu, te je i dalje prisutan trend usporavanja growth of broad money, so still, the trend of slow-down of
multiplikacije novca. money multiplication has been present.
Rast prihoda po svim osnovama nije bio dovoljan The growth of revenues on all the bases was not
za uredno servisiranje obaveza entitetskih vlada. sufficient for proper servicing of liabilities of the Entity
Obustavljanje isplate sedme tranše po osnovu stand governments. Suspension of the payment of the seventh
by aranžmana s MMF-om primoralo je entitetske tranche on the basis of the Stand–by Arrangement with
vlasti na zaduživanje na domaćem tržištu kapitala the IMF forced the Entity authorities to incur debts on
izdavanjem obveznica. Tokom prvog kvartala 2014. the domestic capital market by issuing bonds. During
16
IZVRŠNI SAŽETAK ИЗВРШНИ САЖЕТАК
Makroekonomski trendovi u prvom tromjesečju Макроекономски трендови у првом кварталу 2014.

2014. godine ne ukazuju na značajniji gospodarski године не указују на значајнији привредни опоравак.
oporavak. Realni sektor i dalje karakterizira rast Реални сектор и даље карактерише раст индустријске
industrijske proizvodnje, ali je, za razliku od ranijih производње, али је, за разлику од ранијих периода, уз
razdoblja, uz oblast prerađivačke industrije zabilježen област прерађивачке индустрије забиљежен допринос
doprinos rudarstva i snažan pad proizvodnje, рударства и снажан пад производње, дистрибуције и
distribucije i izvoza električne energije. Deflatorni извоза електричне енергије. Дефлаторни притисци су
pritisci su nastavljeni, i to prvenstveno u cjenovnom настављени, и то првенствено у цјеновном подиндексу
podindeksu hrana i bezalkoholna pića, što djelomično храна и безалкохолна пића, што дјелимично узрокује и
uzrokuje i pad prometa hrane, duhana i pića u trgovini пад промета хране, дувана и пића у трговини на мало.
na malo. Međutim, imajući u vidu i dosadašnje Међутим, имајући у виду и досадашње дефлаторне
deflatorne pritiske, smanjenje prometa prehrambenih притиске, смањење промета прехрамбених производа
proizvoda u trgovini na malo uzrokovano je i padom у трговини на мало узроковано је и падом прометоване
prometovane količine prehrambenih proizvoda i количине прехрамбених производа и поред
pored zabilježenog rasta broja zaposlenih i skromnog забиљеженог раста броја запослених и скромног
rasta proječne realne plaće. Ovakvi trendovi mogu раста пројечне реалне плате. Овакви трендови могу
ukazivati na rast nejednakosti među stanovništvom u указивати на раст неједнакости међу становништвом у
pogledu kupovne moći. погледу куповне моћи.
Vanjskotrgovinska razmjena je povećana u prvom Спољнотрговинска размјена је повећана у првом

tromjesečju, ali su primjetne promjene u trendovima кварталу, али су примјетне промјене у трендовима
uvoza i izvoza. Smanjena proizvodnja električne увоза и извоза. Смањена производња електричне
energije rezulirala je i smanjenjem izvoza ovog енергије резулирала је и смањењем извоза овог
energenta koji je u prethodnoj godini značajno енергента који је у претходној години значајно
determinirao rast izvoza i smanjenje trgovinskog детерминисао раст извоза и смањење трговинског
deficita. Promjena u strukturi uvoza u korist strojeva, дефицита. Промјена у структури увоза у корист машина,
aparata i mehaničkih uređaja, te tekstila i tekstilnih апарата и механичких уређаја, те текстила и текстилних
proizvoda, uz smanjenje uvoza prehrambenih i производа, уз смањење увоза прехрамбених и
proizvoda mineralnog porijekla, može signalizirati производа минералног поријекла, може сигнализирати
djelomični oporavak domaće potražnje i supstituciju дјелимични опоравак домаће потражње и супституцију
uvezenih prehrambenih proizvoda domaćim. увезених прехрамбених производа домаћим.
Vanjskotrgovinski deficit s Hrvatskom je produbljen Спољнотрговински дефицит с Хрватском је продубљен
jer je izvoz u Hrvatsku, prvenstveno hrane, električne јер је извоз у Хрватску, првенствено хране, електричне
energije, čelika i željeza, te obojenih metala znatno енергије, челика и жељеза, те обојених метала знатно
više smanjen od smanjenja uvoza hrane, pića i duhana више смањен од смањења увоза хране, пића и дувана
iz Hrvatske. из Хрватске.
Trend razduživanja banaka prema inozemstvu je Тренд раздуживања банака према иностранству је
nastavljen, te je, uz otplatu javnog vanjskog duga, i настављен, те је, уз отплату јавног спољног дуга,
dalje faktor koji značajno determinira razinu deviznih и даље фактор који значајно детерминише ниво
rezervi. Značajno smanjenje strane pasive banaka девизних резерви. Значајно смањење стране пасиве
uzrokovalo je i prilagođavanja na strani aktive банака узроковало је и прилагођавања на страни
bankarskog sektora. U odnosu na kraj 2013. godine активе банкарског сектора. У односу на крај 2013.
zabilježeno je smanjenje strane aktive banaka i računa године забиљежено је смањење стране активе банака
rezervi kod CBBiH, ali i rast potraživanja, što implicira и рачуна резерви код ЦББиХ, али и раст потраживања,
da slab kreditni rast nije posljedica suviše restriktivne што импликује да слаб кредитни раст није посљедица
kreditne politike banaka. Rast depozita, uz stagnaciju сувише рестриктивне кредитне политике банака.
gotovine izvan banaka, rezultirao je skromnim rastom Раст депозита, уз стагнацију готовине ван банака,
novčane mase u širem smislu, te je i dalje prisutan резултирао је скромним растом новчане масе у ширем
trend usporavanja multiplikacije novca. смислу, те је и даље присутан тренд успоравања
мултипликације новца.
Rast prihoda po svim osnovama nije bio dovoljan
za uredno servisiranje obveza entitetskih vlada. Раст прихода по свим основама није био довољан
Obustavljanje isplate sedme tranše po osnovi stand за уредно сервисирање обавеза ентитетских влада.
by aranžmana s MMF-om primoralo je entitetske Обустављање исплате седме транше по основу
vlasti na zaduživanje na domaćem tržištu kapitala стендбај аранжмана с ММФ-ом приморало је
izdavanjem obveznica. Tijekom prvog tromjesečja ентитетске власти на задуживање на домаћем тржишту
17
godine entitetske vlade su četiri puta vršile emisije the first quarter of 2014, the Entity governments
trezorskih zapisa, i to prvi put s rokom dospijeća od issued treasury bills four times, for the first time with
tri mjeseca. three month maturity.
Belma Čolaković Belma Čolaković

Glavni i odgovorni urednik Editor in Chief
18
2014. godine entitetske vlade su četiri puta vršile капитала издавањем обвезница. Током првог квартала
emisije trezorskih zapisa, i to prvi put s rokom 2014. године ентитетске владе су четири пута вршиле
dospijeća od tri mjeseca. емисије трезорских записа, и то први пут с роком
доспијећа од три мјесеца.
Belma Čolaković
Glavni i odgovorni urednik Белма Чолаковић
Главни и одговорни уредник
19
Glavni ekonomski indikatori Main Economic Indicators
2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.*

Nominalni BDP BiH, (u milionima KM)1) tekuće cijene
22.065 24.984 24.307 24.879 25.772 25.734 26.1232)
Nominal GDP of BH, (KM Million)1) Current Prices
Realni BDP (stopa rasta u %)1)
6,0 5,6 -2,7 0,8 1,0 -1,2 1,6
Real GDP (growth rate in %)1)
Stopa rasta potrošačkih cijena u BiH3)
u procentima/in percentage
Consumer Prices Growth Rate in BH3)
Prosječna godišnja stopa rasta CPI
1,5 7,4 -0,4 2,1 3,7 2,0 -0,1
Average Annual Growth Rate of CPI
Godišnja stopa rasta CPI za decembar
4,9 3,8 0,0 3,1 3,1 1,8 -1,2
Annual Growth Rate of CPI for December
Budžet opšte vlade 4)
u procentima BDP-a/as a percentage of GDP
General Government Budget4)
Prihodi
44,6 43,6 42,5 43,7 44,1 44,5 ...
Revenue
Rashodi5)
43,4 45,8 47,0 46,1 45,3 46,6 ...
Expenditure5)
Saldo
1,2 -2,2 -4,4 -2,5 -1,3 -2,0 ...
Overall Balance
Novac i kredit
u procentima BDP-a/as a percentage of GDP
Money and Loan
Novac u širem smislu (M2)6)
54,2 49,8 52,3 54,8 55,9 57,9 61,6
Broad Money (M2)6)
Krediti nevladinim sektorima
53,1 57,0 56,4 56,7 57,0 58,7 59,4
Loans to Non-government Sector
Platni bilans
Balance of Payments
Bruto devizne rezerve
Gross Foreign Reserves
U milionima KM
6.699 6.296 6.212 6.458 6.424 6.509 7.068
KM Million
U milionima USD
4.686 4.710 4.416 4.372 4.569 4.274 4.797
USD Million
U mjesecima uvoza robe i usluga
6,5 5,1 6,3 6,1 5,4 5,5 6,1
In Months of Imports of Goods and Services
Saldo tekućeg računa7)
Current Account Balance7)
U milionima KM
-1.993 -3.510 -1.587 -1.528 -2.511 -2.383 -1.435
KM Million
U milionima USD
-1.411 -2.639 -1.135 -1.028 -1.789 -1.563 -976
USD Million
U procentima BDP-a
-9,0 -14,1 -6,5 -6,1 -9,7 -9,3 -5,5
As a Percentage of GDP
Saldo robne razmjene
Trade Balance
U milionima KM
-8.935 -10.665 -7.786 -7.629 -8.346 -8.445 -7.802
KM Million
U milionima USD
-6.283 -8.017 -5.549 -5.160 -5.941 -5.541 -5.301
USD Million
U procentima BDP-a
-40,5 -42,7 -32,0 -30,7 -32,4 -32,8 -29,9
Vanjski dug sektora vlade
External Debt of Government Sector
U milionima KM
3.961 4.240 5.234 6.289 6.661 7.155 7.409
KM Million
U milionima USD
2.976 3.057 3.837 4.270 4.407 4.823 5.222
USD Million
U procentima BDP-a
18,0 17,0 21,6 25,4 25,9 27,9 28,4
Servisiranje vanjskog duga 8)
External Debt Servicing8)

U milionima KM
239 230 246 301 340 413 685
KM Million
U milionima USD
167 172 180 217 242 271 465
USD Million
U procentima izvoza robe i usluga
4,1 3,5 4,1 4,2 4,2 5,2 8,1
As a Percentage of Exports of Goods and Services
Napomena: Note:
1) Izvor: Agencija za statistiku BiH, "Bruto domaći proizvod prema proizvodnom i 1) Source: Agency for Statistics of BH, “Gross domestic product by production
dohodovnom pristupu 2005-2012", februar 2014. and income approach 2005-2012” February 2014.
2) Procjena CBBiH, koja se koristi kao preliminarni podatak, do objavljivanja 2) Estimates of the Central Bank of Bosnia and Herzegovina, preliminary data
zvaničnog BDP-a od strane Agencije za statistiku BiH. (production approach), until the official GDP statistics is published by the BH
3) Izvor: Agencija za statistiku BiH. Agency of Statistics.
4) Izvor: Centralna banka BiH. 3) Source:BH Agency of Statistics
5) Rashodi uključuju i neto nabavku stalnih sredstava. 4) Source: Central Bank of BH
6) Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za 5) Expenditures also include net acquisition of fixed assets.
monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara 2006. godine. 6) Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and
7)Platni bilans BiH urađen je u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za platni Financial Statistics Manual, 2000), from January 2006.
bilans, šesto izdanje). 7)The BH Balance of Payments was prepared in accordance with the IMF
8) Izvor: Ministarstvo finansija i trezora BiH. methodology (Balance of Payments Manual, 6th edition).
* Podaci za 2013. su preliminarni 8) Source: BH Ministry of Finance and Treasury.
* Preliminary data for 2013.
20
Glavni ekonomski pokazatelji Главни економски индикатори
2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.*

Nominalni BDP BiH (u milijunima KM)1), tekuće cijene
22.065 24.984 24.307 24.879 25.772 25.734 26.1232)
Номинални БДП БиХ (у милионима КМ)1), текуће цијене
Realni BDP (stopa rasta u %)1)

6,0 5,6 -2,7 0,8 1,0 -1,2 1,6
Реални БДП (стопа раста у %)1)
Stopa rasta potrošačkih cijena u BiH3)
u postocima/у процентима
Стопа раста потрошачких цијена у БиХ3)
Prosječna godišnja stopa rasta CPI
1,5 7,4 -0,4 2,1 3,7 2,0 -0,1
Просјечна годишња стопа раста CPI
Godišnja stopa rasta CPI za prosinac
4,9 3,8 0,0 3,1 3,1 1,8 -1,2
Годишња стопа раста CPI за децембар
Proračun opće vlade4)
u postocima BDP-a/у процентима БДП-а
Буџет опште владе4)
Prihodi
44,6 43,6 42,5 43,7 44,1 44,5 ...
Приходи
Rashodi5)
43,4 45,8 47,0 46,1 45,3 46,6 ...
Расходи5)
Saldo
1,2 -2,2 -4,4 -2,5 -1,3 -2,0 ...
Салдо
Novac i kredit
u postocima BDP-a/у процентима БДП-а
Новац и кредит
Novac u širem smislu (M2) 6)
54,2 49,8 52,3 54,8 55,9 57,9 61,6
Новац у ширем смислу (M2)6)
Krediti nevladinim sektorima
53,1 57,0 56,4 56,7 57,0 58,7 59,4
Кредити невладиним секторима
Platna bilanca
Платни биланс
Bruto devizne pričuve
Бруто девизне резерве
U milijunima КМ
6.699 6.296 6.212 6.458 6.424 6.509 7.068
У милионима КМ
U milijunima USD
4.686 4.710 4.416 4.372 4.569 4.274 4.797
У милионима USD
U mjesecima uvoza robe i usluga
6,5 5,1 6,3 6,1 5,4 5,5 6,1
У мјесецима увоза робе и услуга
Bilanca tekućeg računa 7)
Салдо текућег рачуна7)
U milijunima KM
-1.993 -3.510 -1.587 -1.528 -2.511 -2.383 -1.435
U milijunima USD
-1.411 -2.639 -1.135 -1.028 -1.789 -1.563 -976
U postocima BDP-a
-9,0 -14,1 -6,5 -6,1 -9,7 -9,3 -5,5
У процентима БДП-а
Bilanca robne razmjene
Салдо робне размјене
U milijunima KM
-8.935 -10.665 -7.786 -7.629 -8.346 -8.445 -7.802
U milijunima USD
-6.283 -8.017 -5.549 -5.160 -5.941 -5.541 -5.301
U postocima BDP-a
-40,5 -42,7 -32,0 -30,7 -32,4 -32,8 -29,9
У процентима БДП-а
Vanjski dug sektora vlade
Спољни дуг сектора владе
U milijunima KM
3.961 4.240 5.234 6.289 6.661 7.155 7.409
U milijunima USD
2.976 3.057 3.837 4.270 4.407 4.823 5.222
U postocima BDP
18,0 17,0 21,6 25,4 25,9 27,9 28,4
У процентима БДП
Servisiranje vanjskog duga8)
Сервисирање спољног дуга8)
U milijunima KM
239 230 246 301 340 413 685
U milijunima USD
167 172 180 217 242 271 465
U postocima izvoza robe i usluga
4,1 3,5 4,1 4,2 4,2 5,2 8,1
У процентима извоза робе и услуга
Napomena: Напомена:
1) Izvor: Agencija za statistiku BiH, "Bruto domaći proizvod prema proizvodnom 1) Извор: Агенција за статистику БиХ, “Бруто домаћи производ према
i dohodovnom pristupu 2005-2012", veljača 2014. производном и доходовном приступу 2005-2012”, фебруар 2014.
2) Procjena CBBiH, koja se koristi kao preliminarni podatak, do objavljivanja 2) Процјена ЦББиХ, која се користи као прелиминарни податак, до
zvaničnog BDP-a od strane Agencije za statistiku BiH. објављивања званичног БДП-а од стране Агенције за статистику БиХ.
3) Izvor: Agencija za statistiku BiH. 3) Извор: Агенција за статистику БиХ.
4) Izvor: Centralna banka BiH. 4) Извор: Централна банка БиХ .
5) Rashodi uključuju i neto nabavku stalnih sredstava. 5) Расходи укључују и нето набавку сталних средстава.
6) Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za 6) Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а
monetarnu i financijsku statistiku, 2000), od siječnja 2006. godine. (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара
7) Platna bilanca BiH urađenа je sukladno metodologiji MMF-a (Priručnik za 2006. годинe.
platnu bilancu, šesto izdanje). 7) Платни биланс БиХ урађен је у складу са методологијом ММФ-а
8) Izvor: Ministarstvo financija i trezora BiH. (Приручник за платни биланс, шесто издање).
* Podaci za 2013. su preliminarni. 8) Извор: Министарство финансија и трезора БиХ.
* Подаци за 2013. су прелиминарни.
21
1. MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE 1. INTERNATIONAL ECONOMIC ENVIRONMENT
Ekonomija zone eura se postepeno i polako oporavlja. The economy of the euro area has been recovering
BDP zone eura je porastao za 0,9% (prvi kvartal slowly and gradually. The GDP of the euro area has
2014. / prvi kvartal 2013), a stopa nezaposlenosti je increased by 0.9% (the first quarter of 2014/the first
blago smanjena, s rekordnih 12% (septembar 2013), quarter of 2013), and the unemployment rate is
na 11,8% (mart 2014). Ključna kamatna stopa na slightly reduced, from the record 12% (September
glavne operacije refinansiranja a ni ostale referentne 2013) to 11.8% (March 2014). The main refinancing
kamatne stope ECB-a u prvom kvartalu 2014. godine rate and other reference interest rates of the ECB
nisu mijenjane. Kamatna stopa na glavne operacije in the first quarter of 2014 have not been changed.
refinansiranja je ostala 0,25%, a kamatna stopa The main refinancing rate remained at 0.25%, and
na kreditna sredstva 0,75%. Iako je najavljivana the interest rate on loan facility 0.75%. Although the
mogućnost da se kamatna stopa na depozitne olakšice possibility was announced for an additional reduction
dodatno smanji, s ciljem podsticanja banaka da of the interest rate on deposit facility, with purpose of
redukuju svoju aktivu kod ECB-a, i povećaju kreditnu stimulating banks to reduce their assets with the ECB
aktivnost, ona je zadržana na postojećem nivou od and increase the lending activity, it has been retained
0,0%. at the existing level of 0.0%.
Monetarna politika ECB-a je i dalje, iako u The ECB monetary policy, is still, although to a
manjem obimu, ekspanzivna, ali se njeni efekti ne lower extent, expansionary, but its effects are
prenose u potpunosti na kreditnu politiku banaka not fully transmitted to the banks' lending policy
(grafikon 1.1). Svi monetarni agregati zone eura (Graph 1.1). All the monetary aggregates of the
su u porastu. U martu 2014. godine, na godišnjem euro area are increasing. In March 2014, at the
nivou, monetarni agregat M3 je porastao za 1,1%. annual level, monetary aggregate M3 increased by
Prema vrijednosti indeksa monetarnih uslova 1.1%. According to the value of monetary condition
(MCI) stepen ekspanzivnosti monetarne politike index (MCI), the degree of expansionary monetary
se takođe smanjuje. Glavni doprinos održavanju policy is also declining. The major contribution to
negativne vrijednosti MCI-ja, što je indikator the maintenance of the MCI negative value, which
ekspanzivne monetarne politike, i dalje je realno is an indicator of expansionary monetary policy is
negativna kamatna stopa. Dalji deflacioni pritisci, still a real negative interest rate. Further deflation
ukoliko ne dođe do najavljenog novog smanjenja pressures, if there is no announced new decline of
referentnih kamatnih stopa, uticaće na dodatno reference interest rates, will influence additional
umanjenje stepena ekspanzivnosti monetarne decrease of the degree of expansionary monetary
politike. policy.
U takvim okolnostima može se očekivati da će In such circumstances, it can be expected that the
se volumen kredita stanovništvu i nefinansijskim volume of loans to households and non-financial
preduzećima u zoni eura i dalje smanjivati, a efekti companies in the euro area will continue to shrink,
na bankarski sektor Bosne i Hercegovine i ponudu and the effects on banking sector of Bosnia and
kredita u BiH će zavisiti od poslovne politike domaćih Herzegovina and the supply of loans in BH will depend
banaka. Ako se na nivou bankarskih grupacija, kojoj on business policies of local banks. If, at the level of
pripada neka od domaćih banaka, donese odluka bank groups, which some of local banks belongs to, a
da se uprkos smanjenju kreditiranja u zoni eura decision is made that, despite the decreased lending
mora povećati, ili održati postojeći, profit grupacije, in euro area, the existing profit of the group must be
domaće banke će povećati ponudu kredita. Drugi, increased or preserved, the local banks will increase
vjerovatniji, scenarij je da će banke kćerke slijediti the supply of loans. The other, more likely scenario is
poslovnu politiku banaka majki, zbog visokog udjela that daughter banks will follow the business policies
nekvalitetnih kredita i opšte ekonomske kontrakcije. of their mother banks, due to a high share of non-
To će dodatno smanjiti kreditni rast i ponudu performing loans and general economic contraction. It
bankarskog kredita u BiH (vidjeti potpoglavlje 3.3.1.). will additionally decrease the credit growth and supply
Ovaj scenarij, zbog relativno visoke zaduženosti of bank loans in BH (see Section 3.3.1). Such scenario,
sektora nefinansijskih preduzeća (odnos kredita i due to a rather high debt of the sector of non-financial
depozita), podrazumijeva labaviju kreditnu politiku companies (relation of loans and deposits) includes a
prema sektoru stanovništva i daleko restriktivniju more relaxed lending policy to the household sector
kreditnu politiku prema privatnom dijelu realnog and much more restrictive lending policy to a private
sektora. S obzirom da krediti stanovništvu nemaju part of the real sector. As loans to households do
razvojnu komponentu, ovakva struktura kredita i not have a development component, such structure
ovakav tempo kreditnog rasta nije u potpunosti of loans and such pace of credit growth is not fully
prilagođen potrebama reindustrijalizacije BiH, tj. adjusted to the needs of reindustrialization of BH, i.e.
rastu udjela industrijske proizvodnje u BDP-u. the growth of the share of industrial production in GDP.
22
1. MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE 1. МЕЂУНАРОДНО ЕКОНОМСКО ОКРУЖЕЊЕ
Ekonomija zone eura se postupno i polako Економија зоне евра се постепено и полако
oporavlja. BDP zone eura je porastao za 0,9% (prvo опоравља. БДП зоне евра је порастао за 0,9%
tromjesečje 2014. / prvo tromjesečje 2013), a stopa (први квартал 2014. / први квартал 2013), а стопа
nezaposlenosti je blago smanjena, s rekordnih незапослености је благо смањена, с рекордних
12% (rujan 2013), na 11,8% (ožujak 2014). Ključna 12% (септембар 2013), на 11,8% (март 2014).
kamatna stopa na glavne operacije refinansiranja, a Кључна каматна стопа и остале референтне
ni ostale referentne kamatne stope ECB-a u prvom каматне стопе ЕЦБ-а у првом кварталу 2014.
tromjesečju 2014. godine nisu mijenjane. Kamatna године нису мијењане. Референтна каматна
stopa na glavne operacije refinansiranja je ostala стопа је остала 0,25%, а каматна стопа на
0,25%, a kamatna stopa na kreditne olakšice 0,75%. кредитне олакшице 0,75%. Иако је најављивана
Iako je najavljivana mogućnost da se kamatna могућност да се каматна стопа на депозитне
stopa na depozitne olakšice dodatno smanji, s олакшице додатно смањи, с циљем подстицања
ciljem podsticanja banaka da redukuju svoju aktivu банака да редукују своју активу код ЕЦБ-а, и
kod ECB-a, i povećaju kreditnu aktivnost, ona je повећају кредитну активност, она је задржана на
zadržana na postojećoj razini od 0,0%. постојећем нивоу од 0,0%.
Monetarna politika ECB-a je i dalje, iako u manjem Монетарна политика ЕЦБ-а је и даље, иако у
obujmu, ekspanzivna, ali se njeni učinci ne мањем обиму, експанзивна, али се њени ефекти не
prenose u potpunosti na kreditnu politiku banaka преносе у потпуности на кредитну политику банака
(slika 1.1). Svi monetarni agregati zone eura su (графикон 1.1). Сви монетарни агрегати зоне евра
u porastu. U ožujku 2014. godine, na godišnjoj су у порасту. У марту 2014. године, на годишњем
razini, monetarni agregat M3 je porastao za 1,1%. нивоу, монетарни агрегат М3 је порастао за 1,1%.
Prema vrijednosti indeksa monetarnih uvjeta Према вриједности индекса монетарних услова
(MCI) stupanj ekspanzivnosti monetarne politike (MCI) степен експанзивности монетарне политике
se također smanjuje. Glavni doprinos održavanju се такође смањује. Главни допринос одржавању
negativne vrijednosti MCI-ja, što je pokazatelj негативне вриједности MCI-ја, што је индикатор
ekspanzivne monetarne politike, i dalje je realno експанзивне монетарне политике, и даље је реално
negativna kamatna stopa. Dalji deflacijski pritisci, негативна каматна стопа. Даљи дефлациони
ukoliko ne dođe do najavljenog novog smanjenja притисци, уколико не дође до најављеног новог
referentnih kamatnih stopa, utjecat će na dodatno смањења референтних каматних стопа, утицаће
umanjenje stupnja ekspanzivnosti monetarne на додатно умањење степена експанзивности
politike. монетарне политике.
U takvim okolnostima može se očekivati da će se У таквим околностима може се очекивати да ће се

volumen kredita stanovništvu i nefinancijskim волумен кредита становништву и нефинансијским
poduzećima u zoni eura i dalje smanjivati, a učinci предузећима у зони евра и даље смањивати, а ефекти
na bankarski sektor Bosne i Hercegovine i ponudu на банкарски сектор Босне и Херцеговине и понуду
kredita u BiH će ovisiti o poslovnoj politici domaćih кредита у БиХ ће зависити од пословне политике
banaka. Ako se na razini bankarskih grupacija, kojoj домаћих банака. Ако се на нивоу банкарских групација,
pripada neka od domaćih banaka, donese odluka којој припада нека од домаћих банака, донесе одлука
da se usprkos smanjenju kreditiranja u zoni eura да се упркос смањењу кредитирања у зони евра мора
mora povećati, ili održati postojeći, profit grupacije, повећати, или одржати постојећи, профит групације,
domaće banke će povećati ponudu kredita. Drugi, домаће банке ће повећати понуду кредита. Други,
vjerojatniji, scenarij je da će banke kćerke slijediti вјероватнији, сценарио је да ће банке кћерке слиједити
poslovnu politiku banaka majki, zbog visokog udjela пословну политику банака мајки, због високог удјела
nekvalitetnih kredita i opće ekonomske kontrakcije. неквалитетних кредита и опште економске контракције.
To će dodatno smanjiti kreditni rast i ponudu То ће додатно смањити кредитни раст и понуду
bankarskog kredita u BiH (vidjeti potpoglavlje 3.3.1). банкарског кредита у БиХ (видјети потпоглавље 3.3.1.).
Ovaj scenarij, zbog relativno visoke zaduženosti Овај сценарио, због релативно високе задужености
sektora nefinancijskih poduzeća (odnos kredita i сектора нефинансијских предузећа (однос кредита и
depozita), podrazumijeva labaviju kreditnu politiku депозита), подразумијева лабавију кредитну политику
prema sektoru stanovništva i daleko restriktivniju према сектору становништва и далеко рестриктивнију
kreditnu politiku prema privatnom dijelu realnog кредитну политику према приватном дијелу реалног
sektora. S obzirom da krediti stanovništvu nemaju сектора. С обзиром да кредити становништву немају
razvojnu komponentu, ovakva struktura kredita i развојну компоненту, оваква структура кредита и
ovakav tempo kreditnog rasta nije u potpunosti овакав темпо кредитног раста није у потпуности
prilagođen potrebama reindustrijalizacije BiH, tj. прилагођен потребама реиндустријализације БиХ, тј.
rastu udjela industrijske proizvodnje u BDP-u. расту удјела индустријске производње у БДП-у.
23
Zbog održavanja referentnih kamatnih stopa na Due to the maintenance of reference interest rates
neizmijenjenom nivou, ali i zbog nepromijenjenih at the unchanged level, and also because of the
odnosa na međubankarskom tržištu novca u zoni unchanged relations at interbank money market in
eura, EURIBOR nije značajno izmijenjen tokom the euro area, EURIBOR has not significantly changed
izvještajnog kvartala. Dvanestomjesečni EURIBOR during the reporting quarter. The twelve month
(12 m EURIBOR) je od kraja decembra 2013. godine EURIBOR (12m EURIBOR) since the end of December
do kraja marta 2014. godine porastao za svega 3,4 2013 until the end of March 2014 increased by only
b.p. Kako je 12 m EURIBOR bazna kamatna stopa u 3.4 bp. As the 12m EURIBOR is a base interest rate in
najvećem dijelu ugovora o kreditu s varijabilnom most loan agreements with variable interest rate on
kamatnom stopom na domaćem tržištu, odsustvo the domestic market, the absence of its significant
njegovog značajnog rasta doprinosi održavanju growth contributes to the maintaining of interest
kamatnih troškova privrede i domaćinstava na expenses of the economy and households at the
postojećem nivou, što doprinosi zadržavanju existing level, which contributes to the keeping of
dostignutog stepena domaće tražnje. the achieved degree of domestic demand.
Grafikon 1.1: Monetarna i kreditna politika u Evropskoj monetarnoj uniji
2012.
4,0
2013. 3,0
12. 2013. 2,0
01. 2014.
1,0
02. 2014.
0,0
03. 2014.
-1,0
-2,0
2012
-3,0
2013
12. 2013 -4,0
01. 2014 -5,0
02. 2014
A B C D
03. 2014 A - Novčana masa (M3) / Money Supply (M3), B - MCI, C - Krediti stanovništvu / Loans to Households
D - Krediti nefinansijskim korporacijama / Loans to Non-Financial Corporations
Graph 1.1: Monetary and Lending Policy in European Monetary Union

Izvor: Evropska komisija. Source:European Commission.
Napomena: Podaci za 2012. i 2013. predstavljaju Note: Data for 2012 and 2013 represent a change
promjenu u odnosu na prethodnu godinu. Podaci po compared to the previous year. Data by months
mjesecima predstavljaju promjenu u odnosu na isti represent a change compared to the same month of the
mjesec prethodne godine. previous year.
Poslovna klima u EMU je blago poboljšana, iako je The business climate in EMU has slightly improved
stepen povjerenja u industrijsku aktivnost vrlo nizak. although the industrial confidence indicator is very
Slika 1.1: Monetarna i kreditna politika u Europskoj monetarnoj uniji
low.
Očekivanja u pogledu privrednog rasta, mjerena Expectations in respect of economic growth, measured
indikatorom 2012. raspoloženja tržišta poboljšana 4,0su u by economic sentiment indicator, have improved in
odnosu na2013.kraj prošle godine (grafikon 1.2). Indikator
3,0 relation to the end of the previous year (Graph 1.2).
raspoloženja
12. 2013. tržišta je u martu 2014. godine imao
2,0
Economic sentiment indicator in March 2014 had the
vrijednost od 102,5, a na kraju 2013. godine je bio
01. 2014. value of 102.5, and at the end of 2013 it was 100.4.
1,0
100,4. I02.dalje
2014. najveći pojedinačni kontribuent rastu Still, the biggest individual contributor to the growth
tržišnog03.optimuma
2014. 0,0 a
u zoni eura je uslužni sektor, of the market optimum in euro area is a service sector,
očekivanja o budućim performansama industrijskog -1,0 and the expectations on future performances of
sektora su i dalje nepovoljna. -2,0 industrial sector are still unfavourable.
2012.
2013. -3,0
12. 2013. -4,0
01. 2014.
-5,0
02. 2014. A B C D
03. 2014. A - Novčana masa (M3) / Новчана маса (М3), B - MCI, C - Krediti stanovništvu / Кредити становништву
D - Krediti nefinancijskim korporacijama / Кредити нефинансијским корпорацијама
Графикон 1.1: Монетарна и кредитна политика у Европској монетарној унији

Izvor: Europska komisija. Извор: Европска комисија.
Napomena: Podaci za 2012. i 2013. predstavljaju Напомена: Подаци за 2012. и 2013. представљају
promjenu u odnosu na prethodnu godinu. Podaci po промјену у односу на претходну годину. Подаци по
24
mjesecima predstavljaju promjenu u odnosu na isti мјесецима представљају промјену у односу на исти
mjesec prethodne godine. мјесец претходне године.
01. 2014.
1,0
02. 2014.
CBBiH 03.
Bilten 1 2014. 0,0 CBBiH Bilten 1 2014.
2014.
-1,0
-2,0
Zbog održavanja2012 referentnih kamatnih stopa na Због одржавања референтних каматних стопа на
-3,0
neizmijenjenoj 2013 razini, ali i zbog nepromijenjenih неизмијењеном нивоу, али и због непромијењених
odnosa12.na međubankarskom tržištu novca -4,0
2013 u zoni односа на међубанкарском тржишту новца у зони
eura, EURIBOR
01. 2014 nije značajno izmijenjen tijekom -5,0 евра, EURIBOR није значајно измијењен током
A B C D
izvještajnog
02. 2014tromjesečja. Dvanestomjesečni EURIBOR извјештајног квартала. Дванестомјесечни EURIBOR
(12 m EURIBOR) je od kraja prosinca 2013. godine
03. 2014 A - Novčana masa (M3) / Money (12 м EURIBOR) је од краја децембра/ Loans
Supply (M3), B - MCI, C - Krediti stanovništvu 2013.toгодине
Households
до
D - Krediti nefinansijskim korporacijama / Loans to Non-Financial Corporations
do kraja ožujka 2014. godine porastao za svega 3,4 краја марта 2014. године порастао за свега 3,4 б.п.
b.b. Kako je 12 m EURIBOR bazna kamatna stopa u Како је 12 м EURIBOR базна каматна стопа у највећем
Graph 1.1:dijelu
najvećem Monetary and Lending
ugovora Policy
o kreditu in European Monetary
s varijabilnom Union
дијелу уговора о кредиту с варијабилном каматном
kamatnom stopom na domaćem tržištu, odsustvo
Izvor: Evropska komisija. стопом на домаћем тржишту,
Source:European одсуство његовог
Commission.
njegovog
Napomena: Podaci značajnog rastapredstavljaju
za 2012. i 2013. doprinosi održavanju значајног раста доприноси
Note: Data for 2012 одржавању
and 2013 representкаматних
a change
promjenu u odnosu na prethodnu godinu. Podaci po compared to the previous year. Data by months
kamatnih troškova
mjesecima predstavljaju gospodarstva
promjenu u odnosu na isti i kućanstava трошкова привреде representиa change
домаћинстава наsame
compared to the постојећем
month of the
mjesec prethodne godine. previous year.
na postojećoj razini, što doprinosi zadržavanju нивоу, што доприноси задржавању достигнутог
dostignutog stupnja domaće tražnje. степена домаће тражње.
Slika 1.1: Monetarna i kreditna politika u Europskoj monetarnoj uniji
2012. 4,0
2013. 3,0
12. 2013.
2,0
01. 2014.
1,0
02. 2014.
03. 2014. 0,0
-1,0
2012.
-2,0
2013. -3,0
12. 2013. -4,0
01. 2014.
-5,0
02. 2014. A B C D
03. 2014. A - Novčana masa (M3) / Новчана маса (М3), B - MCI, C - Krediti stanovništvu / Кредити становништву
D - Krediti nefinancijskim korporacijama / Кредити нефинансијским корпорацијама
Графикон 1.1: Монетарна и кредитна политика у Европској монетарној унији

Izvor: Europska komisija. Извор: Европска комисија.
Napomena: Podaci za 2012. i 2013. predstavljaju Напомена: Подаци за 2012. и 2013. представљају
promjenu u odnosu na prethodnu godinu. Podaci po промјену у односу на претходну годину. Подаци по
mjesecima predstavljaju promjenu u odnosu na isti мјесецима представљају промјену у односу на исти
mjesec prethodne godine. мјесец претходне године.
Poslovna klima u EMU je blago poboljšana, iako je Пословна клима у ЕМУ је благо побољшана, иако је
stupanj povjerenja u industrijsku aktivnost vrlo nizak. степен повјерења у индустријску активност врло
низак.
Očekivanja u pogledu gospodarskog rasta, mjerena
pokazateljem raspoloženja tržišta poboljšana su u Очекивања у погледу привредног раста, мјерена
odnosu na kraj prošle godine (slika 1.2). Pokazatelj индикатором расположења тржишта побољшана
raspoloženja tržišta je u ožujku 2014. godine imao су у односу на крај прошле године (графикон 1.2).
vrijednost od 102,5, a na kraju 2013. godine je bio Индикатор расположења тржишта је у марту 2014.
100,4. I dalje najveći pojedinačni kontribuent rastu године имао вриједност од 102,5, а на крају 2013.
tržišnog optimuma u zoni eura je uslužni sektor, a године је био 100,4. И даље највећи појединачни
očekivanja o budućim performansama industrijskog контрибуент расту тржишног оптимума у зони
sektora su i dalje nepovoljna. евра је услужни сектор, а очекивања о будућим
перформансама индустријског сектора су и даље
неповољна.
25
Grafikon 1.2: Indikator raspoloženja tržišta
6% 104,0
Povjerenje u industriju (l.s.)
4% 102,0
Povjerenje u uslužne djelatnosti (l.s.) 2% 100,0
0% 98,0
Indikator raspoloženja tržišta (d.s.)
-2% 96,0
-4% 94,0
-6% 92,0
Industrial Confidence Indicator (lhs)
-8% 90,0
Services Confidence Indicator (lhs)
-10% 88,0
Economic Sentiment Indicator (rhs)

-12% 86,0
-14% 84,0
2012. 2013. 12.2013. 01.2014. 02.2014. 03.2014.
Graph 1.2: Economic Sentiment Indicator

Izvor: Evropska komisija Source: European Commission
Prema podacima s kraja 2013. godine, bh. industrija According to the data from the end of 2013, BH
ima najniže troškove električne energije, čime industry has the lowest costs of electric energy, which
se podstiče cjenovna konkurentnost ovog dijela stimulates the price competitiveness of this part of our
našeg realnog sektora u odnosu na okruženje real sector compared to the surrounding area (Graph
(grafikon 1.3). U odnosu
Slika 1.2: Pokazatelj raspoloženja na tržišta
prvo polugodište 1.3). Compared to the first half of 2013, the price of
2013. godine, u BiH cijena električne energije electric energy in BH is almost unchanged. However,
skoro da nije ni promijenjena. Ali, u okruženju se significant changes are noticed in the surrounding
6% 104,0
primjećuju značajne promjene u cjenovnoj politici
countries in the price policy of electric energy
elektroenergetskog sektora, što bi mogao biti 4%signal sector, which might be a signal that there might 102,0 be a
da će Povjerenje
se domaća cijena
u uslužne električne
djelatnosti (l.s.) energije2%možda beginning of adjustment of the local price 100,0 of electric
početi usklađivati s cijenama koje preovladavaju 0% energy with the prices prevailing in the 98,0 market of
na tržištu
Pokazateljzone eura
raspoloženja i (d.s.)s
tržišta bližeg međunarodnog euro area and closer international surrounding area.
-2% 96,0
okruženja. Crna Gora i Srbija, koje isto kao i BiH, Montenegro and Serbia, which just like BH, have
imaju relativno niže cijene električne -4% energije, lower prices of electric energy, significantly94,0 increased
značajno su ih korigovale naviše, dok su u zemljama -6% them, while in the countries with higher price 92,0 of this
s relativno
Повјерењеvišim cijenama
у индустрију (л.с.) ovoga energenta,-8% one source of energy, they are recording a smaller 90,0 or
u manjem ili većem padu. Usklađivanje domaće bigger decline. Adjustment of the local price and the
Повјерење у услужне -10% 88,0
cijeneдјелатности
i cijene(л.с.)električne energije u okruženju, price of electric energy in the surrounding area, if it
ukoliko do njega dođe, uticaće na rast -12%cijene takes place, will influence the growth of the86,0 cost price
Индикатор расположења
koštanja proizvoda
тржишта (д.с.) domaće industrije i na-14% relativno of domestic industry products and relative84,0 decrease
smanjenje raspoloživog dohotka i samim tim 2012. of the available
2013. 12.2013. revenue and consequently,
01.2014. 02.2014. 03.2014. domestic
domaće tražnje. To su negativni efekti mogućeg demand. Those are negative effects of a possible
rasta cijena1.2:
Графикон električne
Индикатор energije, dok bi seтржишта
расположења pozitivni growth of electric energy price, while positive effects
efekti mogli osjetiti na povećanju rentabilnosti could be felt in the increase of profitability of domestic
Izvor: Europska komisija Извор: Европска комисија
domaćeg elektroenergetskog sektora, rastu stranih electric energy sector, growth of foreign investments
investicija u ovaj sektor, njegovo restrukturiranje in this sector, its restructuring and modernization and
i modernizaciju i olakšano finansiranje deficita easier financing of the current account deficit (see
tekućeg računa (vidjeti potpoglavlje 4.4.1). Section 4.4.1).
Na referentnom evropskom tržištu došlo je izrazito In the reference European market, there were quite
nepovoljnih cjenovnih kretanja za naš izvozno unfavourable price trends for our export oriented
orijentisan elektroenergetski sektor. Mjereno electric energy sector. Measured by KWK index, the
KWK indeksom, cijene električne energije u prices of electric energy in the first quarter of 2014
prvom kvartalu 2014. pale su i na godišnjem (prvi declined at the annual level (the first quarter of
kvartal 2014. / prvi kvartal 2013.) i na kvartalnom 2014/the first quarter of 2013) and at the quarterly
nivou (prvi kvartal 2014. / četvrti kvartal 2013.) i level (the first quarter of 2014/the fourth quarter
to za 20,7% i 10,8% respektivno, što uz isti obim of 2013) by 20.7% and 10.8% respectively, which,
izvoza smanjuje devizni priliv po osnovu prodaje with the same export volume, decreased foreign
26
Slika 1.2: Pokazatelj raspoloženja tržišta
6% 104,0
4% 102,0
Povjerenje u uslužne djelatnosti (l.s.) 2% 100,0
0% 98,0
Pokazatelj raspoloženja tržišta (d.s.)s
-2% 96,0
-4% 94,0
-6% 92,0
Повјерење у индустрију (л.с.) -8% 90,0
Повјерење у услужне -10% 88,0
дјелатности (л.с.)
-12% 86,0
Индикатор расположења
тржишта (д.с.) -14% 84,0
2012. 2013. 12.2013. 01.2014. 02.2014. 03.2014.
Графикон 1.2: Индикатор расположења тржишта

Prema podacima s kraja 2013. godine, bh. industrija Према подацима с краја 2013. године, бх. индустрија
ima najniže troškove električne energije, čime има најниже трошкове електричне енергије, чиме се
se podstiče cjenovna konkurentnost ovog dijela подстиче цјеновна конкурентност овог дијела нашег
našeg realnog sektora u odnosu na okruženje реалног сектора у односу на окружење (графикон
(slika 1.3). U odnosu na prvo polugodište 2013. 1.3). У односу на прво полугодиште 2013. године, у
godine, u BiH cijena električne energije skoro БиХ цијена електричне енергије скоро да није ни
da nije ni promijenjena. Ali, u okruženju se промијењена. Али, у окружењу се примјећују значајне
primjećuju značajne promjene u cjenovnoj politici промјене у цјеновној политици електроенергетског
elektroenergetskog sektora, što bi mogao biti signal сектора, што би могао бити сигнал да ће се домаћа
da će se domaća cijena električne energije možda цијена електричне енергије можда почети усклађивати
početi usklađivati s cijenama koje preovladavaju с цијенама које преовладавају на тржишту зоне евра и
na tržištu zone eura i bližeg međunarodnog ближег међународног окружења. Црна Гора и Србија,
okruženja. Crna Gora i Srbija, koje isto kao i BiH, које исто као и БиХ, имају релативно ниже цијене
imaju relativno niže cijene električne energije, електричне енергије, значајно су их кориговале
značajno su ih korigirale naviše, dok su u zemljama навише, док су у земљама с релативно вишим
s relativno višim cijenama ovoga energenta, one цијенама овога енергента, оне у мањем или већем
u manjem ili većem padu. Usklađivanje domaće паду. Усклађивање домаће цијене и цијене електричне
cijene i cijene električne energije u okruženju, енергије у окружењу, уколико до њега дође, утицаће
ukoliko do njega dođe, utjecat će na rast cijene на раст цијене коштања производа домаће индустрије
koštanja proizvoda domaće industrije i na relativno и на релативно смањење расположивог дохотка и
smanjenje raspoloživog dohotka i samim tim самим тим домаће тражње. То су негативни ефекти
domaće tražnje. To su negativni učinci mogućeg могућег раста цијена електричне енергије, док би
rasta cijena električne energije, dok bi se pozitivni се позитивни ефекти могли осјетити на повећању
učinci mogli osjetiti na povećanju rentabilnosti рентабилности домаћег електроенергетског сектора,
domaćeg elektroenergetskog sektora, rastu stranih расту страних инвестиција у овај сектор, његово
investicija u ovaj sektor, njegovo restrukturiranje реструктурирање и модернизацију и олакшано
i modernizaciju i olakšano financiranje deficita финансирање дефицита текућег рачуна (видјети
tekućeg računa (vidjeti potpoglavlje 4.4.1). потпоглавље 4.4.1).
Na referentnom europskom tržištu došlo je izrazito На референтном европском тржишту дошло је

nepovoljnih cjenovnih kretanja za naš izvozno изразито неповољних цјеновних кретања за наш
orijentiran elektroenergetski sektor. Mjereno KWK извозно оријентисан електроенергетски сектор.
indeksom, cijene električne energije u prvom Мјерено KWK индексом, цијене електричне енергије
tromjesečju 2014. pale su i na godišnjoj (prvo у првом кварталу 2014. пале су и на годишњем
tromjesečje 2014. / prvo tromjesečje 2013.) i na (први квартал 2014. / први квартал 2013.) и на
tromjesečnoj razini (prvo tromjesečje 2014. / četvrto кварталном нивоу (први квартал 2014. / четврти
tromjesečje 2013.) i to za 20,7% i 10,8% respektivno, квартал 2013.) и то за 20,7% и 10,8% респективно,
što uz isti obujam izvoza smanjuje devizni priljev po што уз исти обим извоза смањује девизни прилив по
27
električne energije na inostranim tržištima. exchange inflow on the basis of the sale of electric
S obzirom na trend smanjenja strane pasive energy on foreign markets. Taking into account the
komercijalnih banaka (vidjeti potpoglavlje 3.3.2), downward trend of foreign liabilities of commercial
očekivanu otplatu značajnog dijela vanjskog duga banks (see Section 3.3.2), the expected repayment
(vidjeti potpoglavlje 4.3), spor rast izvoza (vidjeti of a significant part of external debt (see Section
potpoglavlje 4.2) i nizak nivo kreditnog rasta 4.3), slow growth of exports (see Section 4.2) and
(vidjeti potpoglavlje 3.3.1), održavanje deviznog low level of credit growth (see Section 3.3.1), the
priliva na postojećem nivou za sada se zasniva maintaining of foreign exchange inflow at the
pretežno na personalnim transferima i dijelu existing level for now is based mainly on personal
investicija svrstanih u kategorije ostale investicije transfers and a part of investments classified into
(vidjeti potpoglavlje 4.1). categories other investments (see Section 4.1).
Grafikon 1.3: Cijena i promjene cijene električne energije na polugodišnjem nivou
A - BiH 0,20 20,0%

B - Srbija
C - Crna Gora
D - Bugarska 0,15 15,0%
E - BJR Makedonija X
F - Slovenija X X X
0,10 10,0%
G - Hrvatska X X X
H - Rumunija X X
u EUR/in EUR
I - Austrija 0,05 5,0%
0,00 0,0%
A - BH
B - Serbia -0,05 -5,0%
C - Montenegro
D - Bulgaria
E - FYR Macedonia
-0,10 -10,0%
F - Slovenia
G - Croatia -0,15 -15,0%
H - Romania A B C D E F G H I
I - Austria
S2 2013 / S1 2013 (d.s.) / S2 2013 / S1 2013 (rhs) X Cijene u S2 2013 (l.s.) / Prices in S2 2013 (lhs)
Graph 1.3: Price and Change of the Price of Electric Energy at Semi-annual Level
Napomena: S – polugodište, S1 – prvo polugodište, S2 Note: S- semi-annual period, S1 - the first half of the
– drugo polugodište. Cijena električne energije za year, S2 - the second half of the year. The price of
industrijske potrošače u opsegu od 500 Mwh do 2.000 electric energy for industrial consumers in the range
Mwh. from Mwh 500 to Mwh 2,000.
Kako BiH u potpunosti zavisi od uvoza plina i nafte, As BH fully depends on imports of gas and oil,
smanjenje cijene ovih energenata (grafikon 1.4) decrease of prices of these sources of energy (Graph
Slika 1.3:podstiče
dodatno Cijena i promjene
deflacionecijene električne
pritiske. energije
U odnosu nana polugodišnjoj razini
1.4) additionally stimulates deflation pressures.
isti period prošle godine, cijena ruskog plina je manja Compared to the same period of the previous year,
za 5,9%, a cijena sirove nafte za 1,7% (mart
A - BiH 0,20 2014. / the price of Russian gas is lower by 5.9%, and crude
20,0%
B - Srbija
mart 2013).
C - Crna Gora
Ovi trendovi su se odrazili i na značajnu oil price by 1.7% (March 2014/March 2013). These
korekciju 0,15
D - Bugarska cijene prirodnog plina tokom posljednjeg trends were reflected in a significant 15,0%
modification
mjeseca
F - Slovenijaizvještajnog kvartala, što može biti od velikog
0,10
of the natural gas Xprice XduringX the last month
10,0%
of the
G - Hrvatska X X
X quarter,
značaja, ukoliko se, usljed geopolitičke krize, izvori reporting which can be very important, if, due
u EUR/у EUR
H - Rumunjska X X
snabdjevanja
I - Austrija BiH plinom budu morali diverzifikovati.
0,05 to geopolitical crisis, sources of supply of5,0%
BH with gas
Smanjenje cijene energenata je, preko uticaja na need to be diversified. The decrease of energy price,
0,00 0,0%
domaći CPI, izvor relativnog povećanja raspoloživog through the impact on the local CPI, is the source of a
dohotka
A - БиХ koji bi mogao doprinijeti povećanju domaće
-0,05 relative increase of the available income which
-5,0% might
B - Србија
tražnje.
C - Црна Гора contribute to the increase of the domestic demand.
D - Бугарска
E - БЈР Македонија
-0,10 -10,0%
F - Словенија
G - Хрватска -0,15 -15,0%
H - Румунија A B C D E F G H I
I - Аустрија
S2 2013 / S1 2013 (d.s.) / С2 2013 / С1 2013 (д.с.) X Cijene u S2 2013 (l.s.) / Цијене у С2 2013 (л.с.)
Графикон 1.3: Цијена и промјене цијене електричне енергије на полугодишњем нивоу

Napomena: S – polugodište, S1 – prvo polugodište, S2 Напомена: С – полугодиште, С1 – прво полугодиште,
– drugo polugodište. Cijena električne energije za С2 – друго полугодиште. Цијена електричне
industrijske potrošače u opsegu od 500 Mwh do 2.000 енергије за индустријске потрошаче у опсегу од 500
Mwh. Mwh до 2.000 Mwh.
28
u EUR/i
0,00 0,0%
A CBBiH
- BH Bilten 1 2014. CBBiH Bilten 1 2014.
B - Serbia -0,05 -5,0%
C - Montenegro
D - Bulgaria
E - FYR Macedonia
-0,10 -10,0%
osnovi prodaje električne energije na inozemnim
F - Slovenia
основу продаје електричне енергије на иностраним
tržištima. S obzirom na trend smanjenja
G - Croatia -0,15 strane тржиштима. С обзиром на тренд смањења -15,0% стране
H - Romania A B C D E F G H I
pasive komercijalnih banaka (vidjeti potpoglavlje
I - Austria пасиве комерцијалних банака (видјети потпоглавље
3.3.2), očekivanu otplatu značajnog dijela S2 2013 /vanjskog 3.3.2),
S1 2013 (d.s.) / S2 2013 очекивану
/ S1 2013 (rhs) Xотплату значајног
Cijene u S2 2013 (l.s.) / дијела
Prices in S2спољног
2013 (lhs)
duga (vidjeti potpoglavlje 4.3), spor rast izvoza дуга (видјети потпоглавље 4.3), спор раст извоза
(vidjeti
Graph 1.3:potpoglavlje 4.2) i nisku
Price and Change of the razinu
Price of kreditnog
Electric Energy at(видјетиSemi-annualпотпоглавље
Level 4.2) и низак ниво кредитног
rasta (vidjeti potpoglavlje 3.3.1), održavanje раста (видјети потпоглавље 3.3.1), одржавање
deviznog
Napomena: S – priljeva
polugodište, na
S1 – postojećoj
prvo polugodište,razini
S2 za sada se девизног прилива Note: на постојећем
S- semi-annual period,нивоу
S1 - the заfirst сада се
half of the
– drugo polugodište.
temelji pretežno Cijena
na električne energije
personalnim za
transferima i dijelu заснива претежно year, на
S2 - персоналним
the second half of the year. The price of
трансферима и
industrijske potrošače u opsegu od 500 Mwh do 2.000 electric energy for industrial consumers in the range
investicija
Mwh. svrstanih u kategorije ostale investicije дијелу инвестиција from Mwh сврстаних у категорије остале
500 to Mwh 2,000.
(vidjeti potpoglavlje 4.1). инвестиције (видјети потпоглавље 4.1).
Slika 1.3: Cijena i promjene cijene električne energije na polugodišnjoj razini
A - BiH 0,20 20,0%

B - Srbija
C - Crna Gora
D - Bugarska 0,15 15,0%
F - Slovenija X X X
G - Hrvatska
0,10 X 10,0%
X X
u EUR/у EUR
H - Rumunjska X X
I - Austrija 0,05 5,0%
0,00 0,0%
A - БиХ
B - Србија -0,05 -5,0%
C - Црна Гора
D - Бугарска
E - БЈР Македонија
-0,10 -10,0%
G - Хрватска -0,15 -15,0%
H - Румунија A B C D E F G H I
I - Аустрија
S2 2013 / S1 2013 (d.s.) / С2 2013 / С1 2013 (д.с.) X Cijene u S2 2013 (l.s.) / Цијене у С2 2013 (л.с.)
Графикон 1.3: Цијена и промјене цијене електричне енергије на полугодишњем нивоу

Napomena: S – polugodište, S1 – prvo polugodište, S2 Напомена: С – полугодиште, С1 – прво полугодиште,
– drugo polugodište. Cijena električne energije za С2 – друго полугодиште. Цијена електричне
industrijske potrošače u opsegu od 500 Mwh do 2.000 енергије за индустријске потрошаче у опсегу од 500
Mwh. Mwh до 2.000 Mwh.
Kako BiH u potpunosti ovisi o uvozu plina i nafte, Како БиХ у потпуности зависи од увоза гаса и нафте,
smanjenje cijene ovih energenata (slika 1.4.) dodatno смањење цијене ових енергената (графикон 1.4.)
podstiče deflacijske pritiske. U odnosu na isto додатно подстиче дефлационе притиске. У односу
razdoblje prošle godine, cijena ruskog plina je manja на исти период прошле године, цијена руског гаса
za 5,9%, a cijena sirove nafte za 1,7% (ožujak 2014. / је мања за 5,9%, а цијена сирове нафте за 1,7% (март
ožujak 2013). Ovi trendovi su se odrazili i na značajnu 2014. / март 2013). Ови трендови су се одразили и
korekciju cijene prirodnog plina tijekom posljednjeg на значајну корекцију цијене природног гаса током
mjeseca izvještajnog tromjesečja, što može biti od посљедњег мјесеца извјештајног квартала, што
velikog značaja, ukoliko se, usljed geopolitičke krize, може бити од великог значаја, уколико се, усљед
izvori opskrbe BiH plinom budu morali diverzificirati. геополитичке кризе, извори снабдјевања БиХ гасом
Smanjenje cijene energenata je, preko utjecaja na буду морали диверзификовати. Смањење цијене
domaći CPI, izvor relativnog povećanja raspoloživog енергената је, преко утицаја на домаћи CPI, извор
dohotka koji bi mogao doprinijeti povećanju domaće релативног повећања расположивог дохотка који би
tražnje. могао допринијети повећању домаће тражње.
29
Grafikon 1.4: Promjena cijene nafte i plina
40,0%
A - Ruski prirodni plin
30,0%
B - Prirodni plin
20,0%
C - Sirova nafta
10,0%
0,0%
A - Russian Natural Gas

-10,0%
B - Natural Gas
-20,0%
-30,0%
C - Crude Oil A B C
03. 2013. 12. 2013. 02. 2014.
Graph 1.4: Change of the Price of Oil and Gas

Izvor: indexmundi.com Source: www.indexmundi.com
Napomena: Na grafikonu je data promjena cijene energenta na Note: The graph shows the change of energy price in the end of
kraju marta 2014. u odnosu na referentni, na grafikonu March 2014 in relation to the reference period, marked in the
naznačeni, period. graph.
Sirova nafta: Dated Brent, light blend 38 API, f.o.b. UK, USD po Crude oil: Dated Brent, light blend 38 API, f.o.b. UK, USD per
barelu; Ruski prirodni plin, cijena do granice s Njemačkom: USD barrel; Russian natural gas, price to the border with Germany:
po milionu metričnih britanskih toplotnih jedinica; Prirodni plin: USD per million of metric British thermal units; Natural gas: Spot
Spot cijena na Henry Hub terminalu u Luizijani, USD po milionu price on Henry Hub terminal in Louisiana, USP per million of
metričnih britanskih toplotnih jedinica. metric British thermal units.
Stopa privrednog rasta u zemljama zone eura i The economic growth rate in the countries of the
EUSlika
se 1.4: Promjena
reflektuje nacijene
tržištanafte
radai plina
na kojima aktivno euro area and EU is reflected in labour market where
učestvuje najveći dio naše dijaspore (grafikon 1.5). the biggest part of our citizens living abroad actively
U odabranim zemljama EU stopa nezaposlenosti nije 40,0% participates (Graph 1.5). In the selected EU countries,
značajno promijenjena, te se, pod pretpostavkom the unemployment rate is not significantly changed,
30,0%
neizmijenjenog
B - Prirodni plin
obrasca raspodjele raspoloživog so, under the assumption of the unchanged pattern of
dohotka, tj. njegovog diskrecionog dijela, ne 20,0% bi distribution of the available income, i.e. its discretionary
trebao očekivati
C - Sirova nafta
pad personalnih transfera (vidjeti part, decline of personal transfers is not expected (see
potpoglavlje 4.1.1). Promjena u stopi nezaposlenosti 10,0% Section 4.1.1). Change of the unemployment rate (from
(od decembra 2013. do marta 2014.) je varirala u December 2013 until March 2014) varied in the interval
0,0%
intervalu od +0,1 p.p. (Švedska) do -0,5 p.p. (Danska). from +0.1 pp (Sweden) to -0.5pp (Denmark). Positive
Pozitivne stope rasta, uz fleksibilno tržište rada,
A - Руски природни гас -10,0% growth rates, with flexible labour market, restrictive
restriktivnu emigrantsku politiku i nizak prirodni emigration policy and low population growth,
priraštaj,
B - Природниdoprinose
гас održavanju nezaposlenosti-20,0% na contribute to the maintaining of unemployment at
relativno niskom nivou (Austrija, Švicarska, Njemačka, a relatively low level (Austria, Switzerland, Germany,
-30,0%
Danska i Švedska), a negativna privredna kretanja
C - Сирова нафта Denmark
A and Sweden),
B and negative
C economic trends
(Hrvatska) smanjuju tražnju za radnom snagom. Izvan (Croatia)
03. 2013.
decrease demand
12. 2013.
for labour.
02. 2014.
Outside the
zone eura, a u Evropi, naša dijaspora je najzastupljenija euro area, in Europe, the largest number of our citizens
u Švicarskoj, koja je zabilježila izuzetno visok rast living abroad is located in Switzerland, which recorded
Графикон
BDP-a (prvi 1.4:
kvartalПромјена
2014. /цијене нафте2013.
prvi kvartal и гаса= 1,7%) i a very high growth of GDP (the first quarter of 2014/
tradicionalno nisku
Izvor: www.indexmundi.com stopu nezaposlenosti (mart 2014. the first quarter of 2013 = 1.7%) and traditionally low
Извор: www.indexmundi.com
= 3,3%).
Napomena: Na slici je dana promjena cijene energenta na kraju
ožujka 2014. u odnosu na referentno, na slici naznačeno,
unemployment
Напомена:rate (Marchје2014
На графикону = 3.3%).
дата промјена цијене енергента на
крају марта 2014. у односу на референтни, на графикону
razdoblje. назначени, период.
Sirova nafta: Dated Brent, light blend 38 API, f.o.b. UK, USD po Сирова нафта: Dated Brent, light blend 38 API, f.o.b. UK, USD по
barelu; Ruski prirodni plin, cijena do granice s Njemačkom: USD барелу; Руски природни гас, цијена до границе с Њемачком:
po milijunu metričnih britanskih toplotnih jedinica; Prirodni plin: USD по милиону метричних британских топлотних јединица;
Spot cijena na Henry Hub terminalu u Luizijani, USD po milijunu Природни гас: Спот цијена на Henry Hub терминалу у
metričnih britanskih toplotnih jedinica. Луизијани, USD по милиону метричних британских топлотних
јединица.
30
Sirova nafta: Dated Brent, light blend 38 API, f.o.b. UK, USD po Crude oil: Dated Brent, light blend 38 API, f.o.b. UK, USD per
barelu; Ruski prirodni plin, cijena do granice s Njemačkom: USD barrel; Russian natural gas, price to the border with Germany:
po milionu metričnih britanskih toplotnih jedinica; Prirodni plin: USD per million of metric British thermal units; Natural gas: Spot
Spot cijena na Henry Hub terminalu u Luizijani, USD po milionu price on Henry Hub terminal in Louisiana, USP per million of
CBBiH britanskih
metričnih Bilten 1 toplotnih
2014. jedinica. metric British thermal units. CBBiH Bilten 1 2014.
Slika 1.4: Promjena cijene nafte i plina
40,0%
30,0%
B - Prirodni plin
20,0%
C - Sirova nafta
10,0%
0,0%
A - Руски природни гас -10,0%
B - Природни гас
-20,0%
-30,0%
C - Сирова нафта A B C
03. 2013. 12. 2013. 02. 2014.
Графикон 1.4: Промјена цијене нафте и гаса

Izvor: www.indexmundi.com Извор: www.indexmundi.com
Napomena: Na slici je dana promjena cijene energenta na kraju Напомена: На графикону је дата промјена цијене енергента на
ožujka 2014. u odnosu na referentno, na slici naznačeno, крају марта 2014. у односу на референтни, на графикону
razdoblje. назначени, период.
Sirova nafta: Dated Brent, light blend 38 API, f.o.b. UK, USD po Сирова нафта: Dated Brent, light blend 38 API, f.o.b. UK, USD по
barelu; Ruski prirodni plin, cijena do granice s Njemačkom: USD барелу; Руски природни гас, цијена до границе с Њемачком:
po milijunu metričnih britanskih toplotnih jedinica; Prirodni plin: USD по милиону метричних британских топлотних јединица;
Spot cijena na Henry Hub terminalu u Luizijani, USD po milijunu Природни гас: Спот цијена на Henry Hub терминалу у
metričnih britanskih toplotnih jedinica. Луизијани, USD по милиону метричних британских топлотних
јединица.
Stopa gospodarskoga rasta u zemljama zone eura Стопа привредног раста у земљама зоне евра и ЕУ
i EU se reflektira na tržišta rada na kojima aktivno се рефлектује на тржишта рада на којима активно
sudjeluje najveći dio naše dijaspore (slika 1.5). U учествује највећи дио наше дијаспоре (графикон
odabranim zemljama EU stopa nezaposlenosti nije 1.5). У одабраним земљама ЕУ стопа незапослености
značajno promijenjena, te se, pod pretpostavkom није значајно промијењена, те се, под претпоставком
neizmijenjenog obrasca raspodjele raspoloživog неизмијењеног обрасца расподјеле расположивог
dohotka, tj. njegovog diskrecionog dijela, ne bi дохотка, тј. његовог дискреционог дијела, не би
trebao očekivati pad personalnih transfera (vidjeti требао очекивати пад персоналних трансфера
potpoglavlje 4.1.1). Promjena u stopi nezaposlenosti (видјети потпоглавље 4.1.1). Промјена у стопи
(od prosinca 2013. do ožujka 2014.) je varirala u незапослености (од децембра 2013. до марта 2014.)
intervalu od +0,1 p.b. (Švedska) do -0,5 p.b. (Danska). је варирала у интервалу од +0,1 п.п. (Шведска) до -0,5
Pozitivne stope rasta, uz fleksibilno tržište rada, п.п. (Данска). Позитивне стопе раста, уз флексибилно
restriktivnu emigrantsku politiku i nizak prirodni тржиште рада, рестриктивну емигрантску политику
priraštaj, doprinose održavanju nezaposlenosti na и низак природни прираштај, доприносе одржавању
relativno niskoj razini (Austrija, Švicarska, Njemačka, незапослености на релативно ниском нивоу (Аустрија,
Danska i Švedska), a negativna gospodarska Швајцарска, Њемачка, Данска и Шведска), а негативна
kretanja (Hrvatska) smanjuju tražnju za radnom привредна кретања (Хрватска) смањују тражњу за
snagom. Izvan zone eura, a u Europi, naša dijaspora радном снагом. Изван зоне евра, а у Европи, наша
je najzastupljenija u Švicarskoj, koja je zabilježila дијаспора је најзаступљенија у Швајцарској, која је
izuzetno visok rast BDP-a (prvo tromjesečje 2014. / забиљежила изузетно висок раст БДП-а (први квартал
prvo tromjesečje 2013. = 1,7%) i tradicionalno nisku 2014. / први квартал 2013. = 1,7%) и традиционално
stopu nezaposlenosti (ožujak 2014. = 3,3%). ниску стопу незапослености (март 2014. = 3,3%).
31
Grafikon 1.5: Stopa nezaposlenosti i godišnja stopa rasta BDP-a u zemljama EU
20%
A - Švicarska
B - Austrija 18%
C - Njemačka
D - Danska
16%
E - Švedska 14%
F - Slovenija
G - Hrvatska 12%
10%
8%
6%
A - Switzerland
B - Austria 4%
C - Germany
D - Denmark 2%
E - Sweden
F - Slovenia
0%
G - Croatia A B C D E F G
-2%
Stopa nezaposlenosti / Unemployment Rate BDP / GDP
Graph 1.5: Unemployment Rate and Annual Growth Rate of GDP in EU Countries
Izvor: EUROSTAT i Evropska komisija. Source: EUROSTAT and European Commission.
Napomena: Stope nezaposlenosti za mart 2014. Stopa rasta Note: Unemployment rates for March 2014. GDP Growth Rate for
BDP-a za Q1 2014/Q1 2013. Q1 2014/Q1 2013.
U Srbiji je nastavljen trend smanjenja opšteg In Serbia, the downward trend of the general price level
nivoa cijena (CPI) što, uz stabilan devizni kurs i (CPI) continued, which, with the a stable foreign exchange
učestale devizne intervencije NBS-a usmjerene rate and frequent foreign exchange interventions of
ka sprečavanju deprecijacije deviznog kursa the NBS directed at preventing depreciation of foreign
Slika 1.5: Stopa nezaposlenosti i godišnja stopa rasta BDP-a u zemljama EU
i sprečavanje rasta uvozne inflacije, smanjuje exchange rate and preventing the growth of imported
tekuću cjenovnu konkurentnost naše privrede u inflation, decreases current price competitiveness of our
odnosu na srbijansku privredu. U odnosu 20% na isti economy in relation to Serbian economy. Compared to
A - Švicarska
period
B - Austrijaprošle godine, cijene su povećane za 2,3%
18% the same period of the previous year, prices increased
C - Njemačka
(mart 2014.
D - Danska
/ mart 2013), a u odnosu na
16%decembar by 2.3% (March 2014/March 2013), and compared to
2013. godine za svega 1,2%.
E - Švedska 14% December 2013, by only 1.2%.
F - Slovenija
G - Hrvatska 12%
Srbijanska privreda bilježi rast, 10% a rastu i Serbian economy recorded a growth, and the
komponente finalne potrošnje koje su od značaja components of final consumption, which are important
8%
za bh. ekonomiju, odnosno naš izvoz. Domaća for BH economy, i.e. our exports, also increased. Domestic
6%
tražnja u Srbiji se obnavlja zbog rasta BDP-a
A - Швајцарска demand in Serbia is being renewed due to the growth
(2013/2012.
B - Аустрија = 2,5%). Rastu od 2,7% (četvrti 4% kvartal of GDP (2013/2012 = 2.5%). The growth of 2.7% (fourth
C - Њемачка
2013. / četvrti kvartal 2012.) su pored 2%
D - Данска rasta izvoza quarter 2013/ fourth quarter 2012), beside the growth
E - Шведска
(16,7%),
F - Словенија doprinijeli potrošnja države i finalna
0% of exports (16.7%) was affected also by the spending of
A B C D E F G
potrošnja
G - Хрватска domaćinstava (nakon šest-2% uzastopnih the state and the final spending of households (after six
kvartala prvi put porasla), koji su na godišnjemStopa nezaposlenosti successive/quarters, it increased for theBDP
Стопа незапослености first/ БДП
time), which
nivou porasli za 1% i 0,2% respektivno. Rast at the annual level increased by 1% and 0.2%, respectively.
srbijanskog uvoza (4,6%), i generalno tražnje, je The growth of Serbian imports (4.6%) and the general
Графикон
prilika 1.5: Стопа
za izvozni dioнезапослености
bh. privrede, sи годишња
obzirom na стопа раста БДП-аisуan
demand земљама ЕУ for the exporting part of BH
opportunity
nivoEUROSTAT
Izvor: i trendi vanjskotrgovinskih
Europska komisija. odnosa Srbije i BiH economy,Извор:
taking into account
EUROSTAT и Европскаthe level and the trend of
комисија.
Napomena: Stope nezaposlenosti za ožujak 2014. Stopa rasta Напомена: Стопе незапослености за март 2014. Стопа раста
(vidjeti
BDP-a za Q1potpoglavlje
2014/Q1 2013. 4.2). foreign trade relations
БДП-а of Serbia
за Q1 2014/Q1 2013. and BH (see Section 4.2).
Budžetski deficit Srbije je izuzetno visok, 5% Budget deficit of Serbia is very high, 5% of GDP, but
BDP-a, ali ipak niži od projektovanog (5,3%), still lower than projected (5.3%), and the public debt
a javni dug i dalje raste (u decembru 2013. is still growing (in December 2013 62.8%). Financing
godine 62,8%). Finansiranje visokog deficita i of high deficit and the growing public debt of Serbia
rastućeg javnog duga Srbije (zbog nastupa istih, (due to the appearance of the same or related
ili povezanih, investitora na tržišta javnog duga investors on the market of public debt of both Serbia
i Srbije i BiH) mogu imati indirektne i implicitne and BH) can have indirect and implicit consequences
posljedice na cijenu javnog duga bh. entiteta, koji on the price of public debt of BH Entities, which, in
je u ovom izvještajnom kvartalu doživio izuzetno this reporting quarter, recorded a rather high and
visok i neočekivan rast (vidjeti potpoglavlje 3.4), unexpected growth (see Section 3.4), the same as
isto kao i promjena kreditnog rejtinga. Na početku the change of credit rating. In the beginning of the
izvještajnog kvartala, polovinom januara, agencija reporting quarter, in mid January, FITCH agency
32
Napomena: Stope nezaposlenosti za mart 2014. Stopa rasta Note: Unemployment rates for March 2014. GDP Growth Rate for
BDP-a za Q1 2014/Q1 2013. Q1 2014/Q1 2013.
Slika 1.5: Stopa nezaposlenosti i godišnja stopa rasta BDP-a u zemljama EU
20%
A - Švicarska
B - Austrija
18%
C - Njemačka
16%
D - Danska
E - Švedska 14%
F - Slovenija
G - Hrvatska 12%
10%
8%
6%
A - Швајцарска
B - Аустрија 4%
C - Њемачка
D - Данска 2%
E - Шведска
0%
A B C D E F G
G - Хрватска -2%
Stopa nezaposlenosti / Стопа незапослености BDP / БДП
Графикон 1.5: Стопа незапослености и годишња стопа раста БДП-а у земљама ЕУ

Izvor: EUROSTAT i Europska komisija. Извор: EUROSTAT и Европска комисија.
Napomena: Stope nezaposlenosti za ožujak 2014. Stopa rasta Напомена: Стопе незапослености за март 2014. Стопа раста
BDP-a za Q1 2014/Q1 2013. БДП-а за Q1 2014/Q1 2013.
U Srbiji je nastavljen trend smanjenja opće У Србији је настављен тренд смањења општег
razine cijena (CPI) što, uz stabilan devizni tečaj i нивоа цијена (CPI) што, уз стабилан девизни курс
učestale devizne intervencije NBS-a usmjerene и учестале девизне интервенције НБС-а усмјерене
ka sprečavanju deprecijacije deviznog tečaja i ка спречавању депрецијације девизног курса и
sprečavanje rasta uvozne inflacije, smanjuje tekuću спречавање раста увозне инфлације, смањује
cjenovnu konkurentnost našega gospodarstva u текућу цјеновну конкурентност наше привреде у
odnosu na srbijansko gospodarstvo. U odnosu na односу на србијанску привреду. У односу на исти
isto razdoblje prošle godine, cijene su povećane za период прошле године, цијене су повећане за 2,3%
2,3% (ožujak 2014. / ožujak 2013), a u odnosu na (март 2014. / март 2013), а у односу на децембар
prosinac 2013. godine za svega 1,2%. 2013. године за свега 1,2%.
Srbijansko gospodarstvo bilježi rast, a rastu i Србијанска привреда биљежи раст, а расту и
komponente finalne potrošnje koje su od značaja компоненте финалне потрошње које су од значаја
za bh. ekonomiju, odnosno naš izvoz. Domaća за бх. економију, односно наш извоз. Домаћа
tražnja u Srbiji se obnavlja zbog rasta BDP-a тражња у Србији се обнавља због раста БДП-а
(2013/2012. = 2,5%). Rastu od 2,7% (četvrto (2013/2012 = 2,5%). Расту од 2,7% (четврти квартал
tromjesečje 2013. / četvrto tromjesečje 2012.) su 2013. / четврти квартал 2012) су поред раста извоза
pored rasta izvoza (16,7%), doprinijeli potrošnja (16,7%), допринијели потрошња државе и финална
države i finalna potrošnja kućanstava (nakon šest потрошња домаћинстава (након шест узастопних
uzastopnih tromjesečja prvi put porasla), koji su na квартала први пут порасла), који су на годишњем
godišnjoj razini porasli za 1% i 0,2% respektivno. нивоу порасли за 1% и 0,2% респективно. Раст
Rast srbijanskog uvoza (4,6%), i generalno tražnje, србијанског увоза (4,6%), и генерално тражње, је
je prilika za izvozni dio bh. gospodarstva, s obzirom прилика за извозни дио бх. привреде, с обзиром на
na razinu i trend vanjskotrgovinskih odnosa Srbije ниво и тренд спољнотрговинских односа Србије и
i BiH (vidjeti potpoglavlje 4.2). БиХ (видјети потпоглавље 4.2).
Proračunski deficit Srbije je izuzetno visok, 5% Буџетски дефицит Србије је изузетно висок, 5%
BDP-a, ali ipak niži od projektiranoga (5,3%), a javni БДП-а, али ипак нижи од пројектованог (5,3%), а
dug i dalje raste (u prosincu 2013. godine 62,8%). јавни дуг и даље расте (у децембру 2013. године
Financiranje visokog deficita i rastućeg javnog 62,8%). Финансирање високог дефицита и растућег
duga Srbije (zbog nastupa istih, ili povezanih, јавног дуга Србије (због наступа истих, или
investitora na tržišta javnog duga i Srbije i BiH) повезаних, инвеститора на тржишта јавног дуга и
mogu imati neizravne i implicitne posljedice na Србије и БиХ) могу имати индиректне и имплицитне
cijenu javnog duga bh. entiteta, koji je u ovom посљедице на цијену јавног дуга бх. ентитета, који
izvještajnom tromjesečju doživio izuzetno visok је у овом извјештајном кварталу доживио изузетно
i neočekivan rast (vidjeti potpoglavlje 3.4), isto висок и неочекиван раст (видјети потпоглавље
kao i promjena kreditnog rejtinga. Na početku 3.4), исто као и промјена кредитног рејтинга. На
izvještajnog tromjesečja, polovinom siječnja, почетку извјештајног квартала, половином јануара,
33
FITCH je snizila kreditni rejting Srbije s BB- s decreased the credit rating of Serbia from BB- with
negativnim izgledima na B+ sa stabilnim izgledima, Negative Outlook to B+ with Stable Outlook, despite
uprkos smanjenju deficita tekućeg računa i the decrease of current account deficit and increase
povećanju deviznih rezervi. Kao ključni razlozi za of foreign exchange reserves. The situation related to
pogošanje kreditnog rejtinga su navedeni stanje the budget deficit, growth of public debt and absence
budžetskog deficita, rast javnog duga i odsustvo of the announced reforms were stated as key reasons
najavljenih reformi. for the decline of credit rating.
Trend smanjenja potrošačkih cijena, prisutan u The trend of reduction of consumer prices, present in
BiH i u Srbiji, jako je izražen i u Hrvatskoj, čime BH and in Serbia, is also very prominent in Croatia, by
se i ovaj bh. trgovinski partner po cjenovnoj which this BH trading partner becomes equal to BH
konkurentnosti izjednačava s BiH. Na godišnjem by price competitiveness. At the annual level (March
nivou (mart 2014. / mart 2013.) cijene su snižene 2014/March 2013) the prices were lower by 0.4%, and
za 0,4%, a na mjesečnom su blago porasle (mart at monthly level, they slightly increased (March 2014/
2014. / februar 2013. = 0,5%). February 2013= 0.5%).
Prethodnu godinu u Hrvatskoj je obilježio pad The previous year in Croatia was marked by a decline
realnog BDP-a od 1% (2013. / 2012), a padu of real GDP of 1% (2013/2012), and the decline of
kvartalnog BDP-a (prvi kvartal 2014. / prvi kvartal quarterly GDP (the first quarter of 2014/the first quarter
2013.) od 0,4% najviše je doprinijelo smanjenje of 2013) of 0.4% was mainly affected by the reduction
izvoza i smanjenje uvoza. Trend smanjenja hrvatskog of exports and reduction of imports. The downward
uvoza iz zemalja izvan EU, do kojeg je došlo nakon trend of Croatian imports from the countries outside
pristupanja Hrvatske EU, ipak nije nastavljen u prva the EU, which took place after Croatia joined the EU,
tri mjeseca 2014. godine. Naprotiv, uvoz iz zemalja was not continued in the first three months of 2014. On
koje su izvan EU je povećan za 6,16%, a uvoz iz the contrary, imports from the countries outside the EU
zemalja EU za svega 0,5%. Ovo bi moglo značiti da increased by 6.16%, and imports from the EU countries
je sužavanje robne razmjene između BiH i Hrvatske, by only 0.5%. This might mean that the narrowing of
do kojeg je došlo nakon juna 2013. godine, goods exchange between BH and Croatia, which took
privremenog i prolaznog karaktera, a u korist bh. place after June 2013 was temporary and transitory,
izvoznika (vidjeti potpoglavlje 4.2). and in favour of BH exporters (see Section 4.2).
Registrovana i anketna stopa nezaposlenosti su The registered unemployment rate and that recorded
i dalje izuzetno visoke (21,1% i 17,8%), što bh. in polls are still very high (21.1% and 17.8%), which
državljanima ograničava pristup tržištu rada limits the access of BH citizens to the labour market in
Hrvatske i umanjuje potencijalne personalne Croatia and decreases potential personal transfers of
transfere bh. građana po tom osnovu. BH citizens on that basis.
Od značaja za bh. ekonomiju, s obzirom na What is important for BH economy, particularly for BH
intenzitet vanjskotrgovačkih veza, a posebno za exports, taking into account the intensity of foreign
bh. izvoz, jeste i izlazak slovenačke ekonomije iz trade relations, is Slovenian economy going out of
recesije. BDP Slovenije je porastao za 1,5% (prvi recession. GDP of Slovenia increased by 1.5% (the first
kvartal 2014. / prvi kvartal 2013), a u periodu quarter of 2014/the first quarter of 2013), and in the
četvrti kvartal 2013. – četvrti kvartal 2012. ukupni period fourth quarter 2013 – fourth quarter of 2012,
slovenački uvoz je veći za 4,9% (vidjeti potpoglavlje the total Slovenian imports increased by 4.9% (see
4.2). Kao i sve zemlje u bh. okruženju, Slovenija Section 4.2). As all the countries in BH surrounding,
takođe bilježi izuzetno nisku stopu inflacije od Slovenia also recorded a very low inflation rate of
0,6% (mart 2014. / mart 2013). 0.6% (March 2014/March 2013).
34
agencija FITCH je snizila kreditni rejting Srbije агенција FITCH је снизила кредитни рејтинг Србије
s BB- s negativnim izgledima na B+ sa stabilnim с ББ- с негативним изгледима на Б+ са стабилним
izgledima, usprkos smanjenju deficita tekućeg изгледима, упркос смањењу дефицита текућег
računa i povećanju deviznih rezervi. Kao ključni рачуна и повећању девизних резерви. Као кључни
razlozi za pogošanje kreditnog rejtinga su разлози за погошање кредитног рејтинга су
navedeni stanje proračunskog deficita, rast javnog наведени стање буџетског дефицита, раст јавног
duga i odsustvo najavljenih reformi. дуга и одсуство најављених реформи.
Trend smanjenja potrošačkih cijena, prisutan u BiH Тренд смањења потрошачких цијена, присутан у
i u Srbiji, jako je izražen i u Hrvatskoj, čime se i ovaj БиХ и у Србији, јако је изражен и у Хрватској, чиме
bh. trgovinski partner po cjenovnoj konkurentnosti се и овај бх. трговински партнер по цјеновној
izjednačava s BiH. Na godišnjoj razini (ožujak 2014. конкурентности изједначава с БиХ. На годишњем
/ ožujak 2013.) cijene su snižene za 0,4%, a na нивоу (март 2014. / март 2013.) цијене су снижене за
mjesečnoj su blago porasle (ožujak 2014. / veljača 0,4%, а на мјесечном су благо порасле (март 2014. /
2013. = 0,5%). фебруар 2013. = 0,5%).
Prethodnu godinu u Hrvatskoj je obilježio pad realnog Претходну годину у Хрватској је обиљежио пад
BDP-a od 1% (2013. / 2012), a padu tromjesečnoga реалног БДП-а од 1% (2013. / 2012), а паду кварталног
BDP-a (prvo tromjesečje 2014. / prvo tromjesečje БДП-а (први квартал 2014. / први квартал 2013.)
2013.) od 0,4% najviše je doprinijelo smanjenje izvoza од 0,4% највише је допринијело смањење извоза
i smanjenje uvoza. Trend smanjenja hrvatskoga и смањење увоза. Тренд смањења хрватског
uvoza iz zemalja izvan EU, do kojeg je došlo nakon увоза из земаља изван ЕУ, до којег је дошло након
pristupanja Hrvatske EU, ipak nije nastavljen u prva tri приступања Хрватске ЕУ, ипак није настављен у
mjeseca 2014. godine. Naprotiv, uvoz iz zemalja koje прва три мјесеца 2014. године. Напротив, увоз из
su izvan EU je povećan za 6,16%, a uvoz iz zemalja EU земаља које су изван ЕУ је повећан за 6,16%, а увоз
za svega 0,5%. Ovo bi moglo značiti da je sužavanje из земаља ЕУ за свега 0,5%. Ово би могло значити
robne razmjene između BiH i Hrvatske, do kojega да је сужавање робне размјене између БиХ и
je došlo nakon lipnja 2013. godine, privremenog i Хрватске, до којег је дошло након јуна 2013. године,
prolaznog karaktera, a u korist bh. izvoznika (vidjeti привременог и пролазног карактера, а у корист бх.
potpoglavlje 4.2). извозника (видјети потпоглавље 4.2).
Registrirana i anketna stopa nezaposlenosti su Регистрована и анкетна стопа незапослености су

i dalje izuzetno visoke (21,1% i 17,8%), što bh. и даље изузетно високе (21,1% и 17,8%), што бх.
državljanima ograničava pristup tržištu rada држављанима ограничава приступ тржишту рада
Hrvatske i umanjuje potencijalne personalne Хрватске и умањује потенцијалне персоналне
transfere bh. građana po toj osnovi. трансфере бх. грађана по том основу.
Od značaja za bh. ekonomiju, s obzirom na intenzitet Од значаја за бх. економију, с обзиром на интензитет
vanjskotrgovačkih veza, a posebno za bh. izvoz, jeste i спољнотрговачких веза, а посебно за бх. извоз, јесте
izlazak slovenačke ekonomije iz recesije. BDP Slovenije и излазак словеначке економије из рецесије. БДП
je porastao za 1,5% (prvo tromjesečje 2014. / prvo Словеније је порастао за 1,5% (први квартал 2014.
tromjesečje 2013), a u razdoblju četvrto tromjesečje / први квартал 2013), а у периоду четврти квартал
2013. – četvrto tromjesečje 2012. ukupni slovenački 2013. – четврти квартал 2012. укупни словеначки
uvoz je veći za 4,9% (vidjeti potpoglavlje 4.2). Kao i увоз је већи за 4,9% (видјети потпоглавље 4.2). Као и
sve zemlje u bh. okruženju, Slovenija također bilježi све земље у бх. окружењу, Словенија такође биљежи
izuzetno nisku stopu inflacije od 0,6% (ožujak 2014. / изузетно ниску стопу инфлације од 0,6% (март 2014./
ožujak 2013). март 2013).
35
2. REALNI SEKTOR 2. REAL SECTOR
Prvi kvartal 2014. godine, posmatrano na The first quarter of 2014, observed at the annual
godišnjem nivou, karakteriše rast industrijske level, is marked by the growth of industrial
proizvodnje, tako da je nastavljen trend rasta production, so the growth trend recorded in
zabilježen u 2013. godini. Rast je ostvaren 2013 continued. The growth was recorded due to
zahvaljujući rastu prerađivačke industrije, ali i the growth of manufacturing industry, and also
rastu proizvodnje u rudarstvu. U građevinarstvu se growth of production in mining. In construction,
bilježe slična kretanja, pri čemu je rast u entitetima a similar trend was recorded, with the growth in
baziran na izvršenim građevinskim radovima koji the Entities based on the performed construction
se odnose na visokogradnju.1 works in building construction.1
Iako je u prvom kvartalu 2014. godine zaustavljen Although a monthly decline of prices was stopped
mjesečni pad cijena, deflacija, posmatrano na in the first quarter of 2014, deflation, observed at
godišnjem nivou, je produbljena (u martu 2014. the annual level, deepened (in March 2014, annual
godišnja stopa deflacije je iznosila 1,6%, dok je u deflation rate was 1.6%, while in December 2013 it
decembru 2013. iznosila 1,2%). was 1.2%).
Navedeni rast u prerađivačkoj industriji u 2013. The mentioned growth in manufacturing industry
godini pozitivno se odrazio na tržištu rada. Naime, in 2013 had a positive impact on labour market.
prema administrativnim podacima u prvom According to administrative data in the first quarter
kvartalu 2014. godine, posmatrano na godišnjem of 2014, observed at the annual level, the growth of
nivou, zabilježen je rast broja zaposlenih za 1,6%.2 the number of employees of 1.6%2 was recorded.
Istovremeno, iznos prosječne nominalne neto plate At the same time, the amount of the average
blago je porastao (0,9%). Zbog deflacije, zabilježen nominal net wage slightly increased (0.9%), Due to
je nešto povoljniji rast realne prosječne neto plate deflation, a slightly more favourable growth of real
(2,5%). average net wage (2.5%) was recorded.
2.1. Industrijska proizvodnja i građevinarstvo 2.1. Industrial Production and Construction
2.1.1. Industrijska proizvodnja 2.1.1. Industrial Production
Pozitivna kretanja koja su karakterisala industrijsku Positive trends which marked the industrial production
proizvodnju u 2013. godini nastavljena su i u prvom in 2013 continued in the first quarter of 2014. Observed
kvartalu 2014. godine. Posmatrano na godišnjoj at the annual basis, calendar calculated indices show
osnovi, kalendarski preračunati indeksi pokazuju da that in the first quarter of 2014, the achieved growth
je prvom kvartalu 2014. godine ostvarena stopa rasta rate was 4.6%, and seasonally adjusted indices show the
od 4,6%, a sezonski prilagođeni indeksi pokazuju growth rate of 5.7% (Graph 2.1).
stopu rasta od 5,7% (grafikon 2.1).
1
U prvom kvartalu 2014. godine u FBiH je zabilježen godišnji rast od 14,5%, a u RS-u 18,1%.
1
In the first quarter of 2014, in FBH, annual growth of 14.5% was recorded, while in RS it was 18.1%.
2
U prvom kvartalu 2014. u odnosu na isti period 2013. zabilježen je rast zaposlenosti u prerađivačkoj industriji za 4,6% i to je djelatnost u kojoj je zaposleno 19,3%
ukupnog broja zaposlenih.
2
In the first quarter of 2014, compared to the same period of 2013, the growth of employment in manufacturing industry by 4.6% was recorded, this being the
activity employing 19.3% of the total number of employees.
36
2. REALNI SEKTOR 2. РЕАЛНИ СЕКТОР
Prvo tromjesečje 2014. godine, promatrano na Први квартал 2014. године, посматрано на годишњем
godišnjoj razini, karakterizira rast industrijske нивоу, карактерише раст индустријске производње,
proizvodnje, tako da je nastavljen trend rasta тако да је настављен тренд раста забиљежен у
zabilježen u 2013. godini. Rast je ostvaren 2013. години. Раст је остварен захваљујући расту
zahvaljujući rastu prerađivačke industrije, ali i rastu прерађивачке индустрије, али и расту производње
proizvodnje u rudarstvu. U građevinarstvu se bilježe у рударству. У грађевинарству се биљеже слична
slična kretanja, pri čemu je rast u entitetima baziran кретања, при чему је раст у ентитетима базиран на
na izvršenim građevinskim radovima koji se odnose извршеним грађевинским радовима који се односе
na visokogradnju.1 на високоградњу.1
Iako je u prvom tromjesečju 2014. godine zaustavljen Иако је у првом кварталу 2014. године заустављен
mjesečni pad cijena, deflacija, promatrano na мјесечни пад цијена, дефлација, посматрано на
godišnjoj razini, je produbljena (u ožujku 2014. годишњем нивоу, је продубљена (у марту 2014.
godišnja stopa deflacije je iznosila 1,6%, dok je u годишња стопа дефлације је износила 1,6%, док је у
prosincu 2013. iznosila 1,2%). децембру 2013. износила 1,2%).
Navedeni rast u prerađivačkoj industriji u 2013. Наведени раст у прерађивачкој индустрији у 2013.
godini pozitivno se odrazio na tržištu rada. Naime, години позитивно се одразио на тржишту рада.
prema administrativnim podacima u prvom Наиме, према административним подацима у првом
tromjesečju 2014. godine, promatrano na godišnjoj кварталу 2014. године, посматрано на годишњем
razini, zabilježen je rast broja zaposlenih za 1,6%.2 нивоу, забиљежен је раст броја запослених за
Istodobno, iznos prosječne nominalne neto plaće 1,6%.2 Истовремено, износ просјечне номиналне
blago je porastao (0,9%). Zbog deflacije, zabilježen нето плате благо је порастао (0,9%). Због дефлације,
je nešto povoljniji rast realne prosječne neto plaće забиљежен је нешто повољнији раст реалне
(2,5%). просјечне нето плате (2,5%).
2.1. Industrijska proizvodnja i građevinarstvo 2.1. Индустријска производња и грађевинарство
2.1.1. Industrijska proizvodnja 2.1.1. Индустријска производња
Pozitivna kretanja koja su karakterizirala industrijsku Позитивна кретања која су карактерисала индустријску
proizvodnju u 2013. godini nastavljena su i u prvom производњу у 2013. години настављена су и у првом
tromjesečju 2014. godine. Promatrano na godišnjoj кварталу 2014. године. Посматрано на годишњој основи,
osnovi, kalendarski preračunati indeksi pokazuju календарски прерачунати индекси показују да је првом
da je prvom tromjesečju 2014. godine ostvarena кварталу 2014. године остварена стопа раста од 4,6%, а
stopa rasta od 4,6%, a sezonski prilagođeni indeksi сезонски прилагођени индекси показују стопу раста од
pokazuju stopu rasta od 5,7% (slika 2.1). 5,7% (графикон 2.1).
1
U prvom tromjesečju 2014. u FBiH je zabilježen godišnji rast od 14,5%, a u RS-u 18,1%. .
1
У првом кварталу 2014. године у ФБиХ је забиљежен годишњи раст од 14,5%, а у РС-у 18,1%.
2
U prvom tromjesečju 2014. u odnosu na isto razdoblje 2013. zabilježen je rast zaposlenosti u prerađivačkoj industriji za 4,6% i to je djelatnost u kojoj je zaposleno
19,3% ukupnog broja zaposlenih.
2
У првом кварталу 2014. у односу на исти период 2013. забиљежен је раст запослености у прерађивачкој индустрији за 4,6% и то је дјелатност у којој је
запослено 19,3% укупног броја запослених..
37
Grafikon 2.1: BiH-Indeksi industrijske proizvodnje
116
Izvorni indeksi
112
Sezonski prilagođeni indeksi
108
Trend 104
2010=100
100
96
Source Indices
92
Seasonally Adjusted Indices
88
Trend 84
01.12
01.13
01.14
02
03
04
05
06
07
08
09
10
11
12
02
03
04
05
06
07
08
09
10
11
12
02
03
Graph 2.1: BH - Industrial Production Indices
Izvor: BHAS Source: BHAS
Rast industrijske proizvodnje u prvom kvartalu The industrial production growth in the first quarter of
2014. godine baziran je na efikasnijem korišćenju 2014 was based on more efficient use of the existing
postojećih potencijala u rudarstvu, dok je u potentials in mining, while a growth of the number of
prerađivačkoj industriji zabilježen i rast broja employees was recorded in manufacturing industry.
zaposlenih. U proizvodnji
Slika 2.1: BiH-Indeksi i distribuciji
industrijske električne
proizvodnje In production and distribution of electric energy and
energije i plina zabilježen je znatno manji obim gas, a significantly lower production volume was
proizvodnje.3 recorded.3
116
Izvorni indeksi
U skladu s iznesenim, izvorni indeksi pokazuju 112 da je According to the above, the source indices show that
u prvom kvartalu
Sezonski 2014.
prilagođeni indeksigodine u BiH ostvaren rast in the first quarter of 2014, in BH, there was a growth of
industrijske proizvodnje od 4,1%. Rast industrijske 108 industrial production by 4.1%. The growth of industrial
proizvodnje,
Trend posmatrano po područjima, ostvaren 104 je production, observed by areas, was achieved due to the
2010=100
usljed rasta proizvodnje u rudarstvu i visoke stope rasta growth of production in mining and high growth rate
proizvodnje u prerađivačkoj industriji (10,5%).100 4
Na of production in manufacturing industry (10.5%).4 On
drugoj strani, pad proizvodnje i distribucije električne
96 the other hand, decline of production and distribution
energije i plina
Изворни negativno se odrazio na ukupan rast
индекси of electric energy and gas had a negative impact on the
industrijske proizvodnje (grafikon 2.2).5 92 total growth of industrial production (Graph 2.2).5
Сезонски прилагођени индекси
88
Тренд 84
01.12
01.13
01.14
02
03
04
05
06
07
08
09
10
11
12
02
03
04
05
06
07
08
09
10
11
12
02
03
Графикон 2.1: БиХ-Индекси индустријске производње

Izvor: BHAS Извор: БХАС
3
U prerađivačkoj industriji u prvom kvartalu 2014. u odnosu na prvi kvartal 2013. zabilježen je rast zaposlenih za 4,6% (rast plata 0,2%), u rudarstvu pad zaposlenih
za 0,1% (rast plata 3,0%), a u proizvodnji i distribuciji električne energije i plina rast zaposlenih za 1,2% (rast plata 1,4%). BHAS, Saopštenje o broju zaposlenih po
djelatnostima za prvi kvartal 2014. godine i Saopštenje o neto platama zaposlenih za prvi kvartal 2014. godine www.bhas.ba
3
In manufacturing industry, in the first quarter of 2014, compared to the first quarter of 2013, the growth of the number of employees was recorded by 4.6% (the
growth of wages by 0.2%), and in mining, there was a decrease of the number of employees by 0.1% (the growth of wages 3.0%), and in production and distribution
of electric energy and gas the growth of the number of employees by 1.2% (the growth of wages by 1.4%), BHAS, Announcement on the number of employees by
activities for the first quarter of 2014 and Announcement on net wages of employees for the first quarter of 2014 www.bhas.ba
4
U posmatranom periodu je iskopano 9,6% više ugljena i lignita, a 13,5% ruda metala.
4
In the observed period, 9.6% more of coal and lignite was extracted, and 13.5% of metal ore.
5
Bruto proizvodnja električne energije u prvom kvartalu 2014. u odnosu na isti period 2013. manja je za 13,0%, a neto proizvodnja za 14,1%. Sopštenje, Kratkoročni
pokazatelji energetske statistike, mart 2014. godine. www.bhas.ba
5
Gross production of electric energy in the first quarter of 2014 compared to the same period of 2013 was lower by 13.0%, and net production by 14.1%. Announ-
cement, Short-term Indicators of Energy Statistics, March 2014, www.bhas.ba
38
Slika 2.1: BiH-Indeksi industrijske proizvodnje
116
Izvorni indeksi
112
Sezonski prilagođeni indeksi
108
Trend 104
2010=100
100
96
Изворни индекси
92
Сезонски прилагођени индекси
88
Тренд 84
01.12
01.13
01.14
02
03
04
05
06
07
08
09
10
11
12
02
03
04
05
06
07
08
09
10
11
12
02
03
Графикон 2.1: БиХ-Индекси индустријске производње
Rast industrijske proizvodnje u prvom tromjesečju Раст индустријске производње у првом кварталу
2014. godine baziran je na učinkovitijem korištenju 2014. године базиран је на ефикаснијем коришћењу
postojećih potencijala u rudarstvu, dok je u постојећих потенцијала у рударству, док је у
prerađivačkoj industriji zabilježen i rast broja прерађивачкој индустрији забиљежен и раст
zaposlenih. U proizvodnji i distribuciji električne броја запослених. У производњи и дистрибуцији
energije i plina zabilježen je znatno manji obujam електричне енергије и гаса забиљежен је знатно
proizvodnje.3 мањи обим производње.3
U skladu s iznesenim, izvorni indeksi pokazuju da je u У складу с изнесеним, изворни индекси показују
prvom tromjesečju 2014. godine u BiH ostvaren rast да је у првом кварталу 2014. године у БиХ
industrijske proizvodnje od 4,1%. Rast industrijske остварен раст индустријске производње од 4,1%.
proizvodnje, promatrano po područjima, ostvaren je Раст индустријске производње, посматрано по
usljed rasta proizvodnje u rudarstvu i visoke stope rasta подручјима, остварен је усљед раста производње
proizvodnje u prerađivačkoj industriji (10,5%).4 Na у рударству и високе стопе раста производње
drugoj strani, pad proizvodnje i distribucije električne у прерађивачкој индустрији (10,5%).4 На другој
energije i plina negativno se odrazio na ukupan rast страни, пад производње и дистрибуције електричне
industrijske proizvodnje (slika 2.2).5 енергије и гаса негативно се одразио на укупан раст
индустријске производње (графикон 2.2).5
3
U prerađivačkoj industriji u prvom tromjesečju 2014. u odnosu na prvo tromjesečje 2013. zabilježen je rast zaposlenih za 4,6% (rast plaća 0,2%), u rudarstvu pad
zaposlenih za 0,1% (rast plaća 3,0%), a u proizvodnji i distribuciji električne energije i plina rast zaposlenih za 1,2% (rast plaća 1,4%). BHAS, Priopćenje o broju zapo-
slenih po djelatnostima za prvo tromjesečje 2014. godine i Priopćenje o neto plaćama zaposlenih za prvo tromjesečje 2014. godine www.bhas.ba
3
У прерађивачкој индустрији у првом кварталу 2014. у односу на први квартал 2013. забиљежен је раст запослених за 4,6% (раст плата 0,2%), у рударству
пад запослених за 0,1% (раст плата 3,0%), а у производњи и дистрибуцији електричне енергије и гаса раст запослених за 1,2% (раст плата 1,4%). БХАС,
Саопштење о броју запослених по дјелатностима за први квартал 2014. године и Саопштење о нето платама запослених за први квартал 2014. године
www.bhas.ba
4
U promatranom razdoblju je iskopano 9,6% više ugljena i lignita, a 13,5% ruda metala.
4
У посматраном периоду је ископано 9,6% више угља и лигнита, а 13,5% руда метала.
5
Bruto proizvodnja električne energije u prvom tromjesečju 2014. u odnosu na isto razdoblje 2013. manja je za 13,0%, a neto proizvodnja za 14,1%. Priopćenje,
Kratkoročni pokazatelji energetske statistike, ožujak 2014. godine. www.bhas.ba
5
Бруто производња електричне енергије у првом кварталу 2014. у односу на исти период 2013. мања је за 13,0%, а нето производња за 14,1%. Сопштење,
Краткорочни показатељи енергетске статистике, март 2014. године. www.bhas.ba
39
Grafikon 2.2: BiH - Doprinos kretanju indeksa industrijske proizvodnje po područjima
8,0%
Industrija
kvartalne stope na godišnjem nivou

6,0%
quarterly rates at the annual level

Rudarstvo
4,0%
Prerađivačka industrija
2,0%
Električna energija i plin
0,0%
-2,0%
Industry
-4,0%
Mining
-6,0%
Manufacturing Industry -8,0%
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Electric Energy and Gas
2012. 2013. 2014.
Graph 2.2: BH - Contribution to the Trend of Industrial Production Indices by Areas

U prvom kvartalu 2014. godine u rudarstvu se, u In the first quarter of 2014, compared to the same
odnosu na isti period prethodne godine, bilježi period of the previous year, in mining, there was a
rast obima proizvodnje (5,7%), neznatan pad growth of production output (5.7%), slight decline
zaposlenosti te rast plata. Kako je navedeno u of employment and growth of wages. As mentioned
prethodnom tekstu, u ovom periodu je zabilježena in the previous text, in this period, there was a
Slika 2.2:
visoka BiH -rasta
stopa Doprinos kretanjuruda
iskopanih indeksa industrijske
metala. Pored proizvodnje
high po područjima
growth rate of extracted metal ores. Beside
značajnog rasta izvađenih ruda metala, njihov a significant growth of metal ore extraction, their
uvoz u prvom kvartalu 2014. godine porastao 8,0% imports in the first quarter of 2014 increased by
Industrija
je za oko sedam puta.6 Pri ovako visokoj stopi around seven times.6 With such high rate of growth
кварталне стопе на годишњем нивоу

tromjesečne stope na godišnjoj razini
6,0%
rasta obima izvađene rude i uvoza ruda metala,
Rudarstvo of the extracted ore volume and imports of metal ore,
proizvodnja baznih metala je manja za 5,7%.4,0% 7
Na the production of base metals was lower by 5.7%.7
drugoj strani, uprkos rastu proizvodnje u rudarstvu, On the other hand, despite the growth of production
2,0%
u oblasti vađenje
Električna energija iostalih
plin ruda i kamena zabilježen in mining, in the area of extraction of other ores and
je pad obima proizvodnje za 15,5%. Pri tome 0,0%je stone, there was a decline of production output by
u okviru prerađivačke industrije, za razliku -2,0%od 15.5%. Within manufacturing industry, unlike the
prethodnih
Индустрија kvartala kada su bilježene visoke stope previous quarters, when high rates of decline were
pada proizvodnje ostalih nemetalnih mineralnih -4,0% recorded in the production of other non-metal
Рударство
proizvoda, zabilježen značajan rast proizvodnje -6,0% u mineral products, a significant growth of production
ovoj oblasti (39,2%).
Прерађивачка индустрија in this area was recorded (39.2%).
-8,0%
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Електрична енергијаindustriji
U prerađivačkoj и гас u prvom kvartalu In manufacturing industry in the first quarter of 2014,
2012. 2013.
2014. godine zabilježen je rast fizičkog obima there was a growth of physical volume of2014.
production,
proizvodnje, koji prati sporiji rast broja followed by a slower growth of the number of
zaposlenih
Графикон 2.2: i neznatan rast prosječne
БиХ - Допринос neto plate.
кретању индекса employees
индустријске and aпоslight
производње growth of the average net
подручјима
Rast prerađivačke
Izvor: BHAS
industrije u prvom kvartalu wage. The growth of manufacturing industry inИзвор:
the БХАС
first
2014. godine značajnim dijelom je determinisan quarter of 2014 was considerably determined by the
rastom vanjske tražnje (izvoz porastao za 9,9%). growth of external demand (exports increased by 9.9%).
Tako su u pet dominantnih oblasti u okviru So, in five predominating areas within manufacturing
prerađivačke industrije zabilježene visoke stope industry, high growth rates of production and value
rasta proizvodnje i vrijednosti izvoza, dok je u of exports were recorded, while in the remaining two,
preostale dvije zabilježen pad i obima proizvodnje decreases of both production output and value of
i vrijednosti izvoza. 8 exports were recorded.8
6
Rast obima izvađenih ruda metala nije mogao zadovoljiti domaće potrebe tako da je u prvom kvartalu 2014. uvoz ovih ruda porastao za oko sedam puta (indeks
698,8%). Agencija za statistiku BiH, Statistika robne razmjene BiH s inostranstvom, januar – mart 2014. www.bhas.ba
6
The growth of the volume of extracted metal ores could not meet domestic needs, so in the first quarter of 2014, imports of these ores increased by around seven
times (index 698.8%). BH Agency for Statistics, Statistics of Exchange of Goods of BH with Foreign Countries, January – March 2014, www.bhas.ba
7
Pogledati tekst o prerađivačkoj industriji – proizvodnja baznih metala.
7
See the text on manufacturing industry – production of base metals
8
Dominantne oblasti u okviru prerađivačke industrije su oblasti čije učešće u ukupnoj prerađivačkoj industriji je jednako ili veće od 4,8% (odnosi se na sedam od
24 oblasti). Ove oblasti ukupno čine 55,7% prerađivačke industrije.
8
Predominating areas within the manufacturing industry are the areas whose shares in the total manufacturing industry are equal to or higher than 4.8% (it is
related to seven out of 24 areas). These areas make the total of 55.7% of manufacturing industry.
40
Slika 2.2: BiH - Doprinos kretanju indeksa industrijske proizvodnje po područjima
Industrija 8,0%

Rudarstvo 6,0%
4,0%
2,0%
Električna energija i plin
0,0%
-2,0%
Индустрија
-4,0%
Рударство
-6,0%
Прерађивачка индустрија
-8,0%
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Електрична енергија и гас
2012. 2013. 2014.
Графикон 2.2: БиХ - Допринос кретању индекса индустријске производње по подручјима

U prvom tromjesečju 2014. godine u rudarstvu У првом кварталу 2014. године у рударству се, у
se, u odnosu na isto razdoblje prethodne godine, односу на исти период претходне године, биљежи
bilježi rast obujama proizvodnje (5,7%), neznatan раст обима производње (5,7%), незнатан пад
pad zaposlenosti te rast plaća. Kako je navedeno u запослености те раст плата. Како је наведено у
prethodnom tekstu, u ovom razdoblju je zabilježena претходном тексту, у овом периоду је забиљежена
visoka stopa rasta iskopanih ruda metala. Pored висока стопа раста ископаних руда метала. Поред
značajnog rasta izvađenih ruda metala, njihov uvoz u значајног раста извађених руда метала, њихов увоз
prvom tromjesečju 2014. godine porastao je za oko у првом кварталу 2014. године порастао је за око
sedam puta.6 Pri ovako visokoj stopi rasta obujma седам пута.6 При овако високој стопи раста обима
izvađene rude i uvoza ruda metala, proizvodnja извађене руде и увоза руда метала, производња
baznih metala je manja za 5,7%.7 Na drugoj strani, базних метала је мања за 5,7%.7 На другој страни,
usprkos rastu proizvodnje u rudarstvu, u oblasti упркос расту производње у рударству, у области
vađenje ostalih ruda i kamena zabilježen je pad вађење осталих руда и камена забиљежен је пад
obujma proizvodnje za 15,5%. Pri tome je u okviru обима производње за 15,5%. При томе је у оквиру
prerađivačke industrije, za razliku od prethodnih прерађивачке индустрије, за разлику од претходних
tromjesečja kada su bilježene visoke stope pada квартала када су биљежене високе стопе пада
proizvodnje ostalih nemetalnih mineralnih proizvoda, производње осталих неметалних минералних
zabilježen značajan rast proizvodnje u ovoj oblasti производа, забиљежен значајан раст производње у
(39,2%). овој области (39,2%).
U prerađivačkoj industriji u prvom tromjesečju У прерађивачкој индустрији у првом кварталу

2014. godine zabilježen je rast fizičkog obujma 2014. године забиљежен је раст физичког обима
proizvodnje, koji prati sporiji rast broja zaposlenih производње, који прати спорији раст броја
i neznatan rast prosječne neto plaće. Rast запослених и незнатан раст просјечне нето плате.
prerađivačke industrije u prvom tromjesečju Раст прерађивачке индустрије у првом кварталу
2014. godine značajnim dijelom je determiniran 2014. године значајним дијелом је детерминисан
rastom vanjske tražnje (izvoz porastao za 9,9%). растом спољне тражње (извоз порастао за 9,9%).
Tako su u pet dominantnih oblasti u okviru Тако су у пет доминантних области у оквиру
prerađivačke industrije zabilježene visoke stope прерађивачке индустрије забиљежене високе
rasta proizvodnje i vrijednosti izvoza, dok je u стопе раста производње и вриједности извоза,
preostale dvije zabilježen pad i obujma proizvodnje док је у преостале двије забиљежен пад и обима
i vrijednosti izvoza. 8 производње и вриједности извоза.8
6
Rast obujma izvađenih ruda metala nije mogao zadovoljiti domaće potrebe tako da je u prvom tromjesečju 2014. uvoz ovih ruda porastao za oko sedam puta
(indeks 698,8%). Agencija za statistiku BiH, Statistika robne razmjene BiH s inozemstvom, siječanj – ožujak 2014. www.bhas.ba
6
Раст обима извађених руда метала није могао задовољити домаће потребе тако да је у првом кварталу 2014. увоз ових руда порастао за око седам пута
(индекс 698,8%). Агенција за статистику БиХ, Статистика робне размјене БиХ с иностранством, јануар – март 2014. www.bhas.ba
7
Pogledati tekst o prerađivačkoj industriji – proizvodnja baznih metala.
7
Погледати текст о прерађивачкој индустрији – производња базних метала.
8
Dominantne oblasti u okviru prerađivačke industrije su oblasti čije učešće u ukupnoj prerađivačkoj industriji je jednako ili veće od 4,8% (odnosi se na sedam od
24 oblasti). Ove oblasti ukupno čine 55,7% prerađivačke industrije.
8
Доминантне области у оквиру прерађивачке индустрије су области чије учешће у укупној прерађивачкој индустрији је једнако или веће од 4,8% (односи
се на седам од 24 области). Ове области укупно чине 55,7% прерађивачке индустрије.
41
U okviru prerađivačke industrije povećana je Within manufacturing industry, the production of

proizvodnja gotovih metalnih proizvoda, osim finished metal products increased, except for machines
mašina i opreme, za 19,4%. Navedeni rast ima and equipment, by 19.4%. The mentioned growth
dodatnu težinu jer je ovo druga oblast po značaju has additional importance as this is second area by
u okviru prerađivačke industrije i čini 10,5% significance within manufacturing industry and it
ukupne prerađivačke industrije. Visoka stopa accounts for 10.5% of the total manufacturing industry.
rasta proizvodnje u ovoj oblasti omogućena je High growth rate of production in this area is made
zahvaljujući rastu vanjske tražnje (izvoz porastao possible due to the growth of external demand (exports
za 14,4%). U oblasti koja se bavi preradom drveta, increased by 14.4%). In the area of wood processing,
osim namještaja, zabilježena je visoka stopa rasta except for furniture, there was a high rate of production
proizvodnje od 25,3%, uz istovremeno izuzetno growth of 25.3%, with simultaneous very high growth
visoku stopu rasta izvoza od 30,7%. Proizvodnja pića rate of exports of 30.7%. The production of beverages
(napitaka) u posmatranom periodu porasla je za over the observed period increased by 18.1%, and it is
18,1%, a prati je rast izvoza od 20,9%. followed by the growth of exports of 20.9%.
Obim proizvodnje ostalih nemetalnih mineralnih The volume of production of other non-metal mineral
proizvoda koji je konstantno padao tokom cijele products, which constantly declined during the entire
prethodne godine, u prvom kvartalu 2014. godine previous year, in the first quarter of 2014 strongly
snažno je porastao (kako je navedeno u prethodnom increased (as mentioned in the previous text, in this
tekstu, u ovoj oblasti zabilježen je rast proizvodnje od area there was a growth of production of 39.2%),
39,2%), i to zahvaljujući, prije svega, rastu izvoza od primarily due to growth of exports of 38.8%. In the
38,8%. U proizvodnji kože i srodnih proizvoda takođe je production of leather and similar products, there
zabilježen rast proizvodnje za 10,1% i ovo je najmanja was also a growth of production by 10.1%, and this is
oblast u okviru dominantnih oblasti prerađivačke the smallest area within the predominating areas of
industrije. manufacturing industry.
Istovremeno, u okviru dominantnih oblasti, u At the same time, within predominating areas, a fall of
dvije oblasti je ostvaren pad obima proizvodnje. U production output was recorded in two areas. In the
oblasti koja obuhvata proizvodnju prehrambenih area including the production of food products, which
proizvoda, i koja ima najveću stopu učešća u has the highest rate of share in the manufacturing
prerađivačkoj industriji, zabilježen je lagani pad industry, there was a slow decline of production
obima proizvodnje za 0,4%, a prati ga pad vrijednosti output by 0.4%, followed by the decline of the value
izvoza za čak 14,6%. Ovaj podatak, uz činjenicu da je of exports by even 14.6%. Such data, with the fact that
zabilježen pad uvoza od 2,7%, upućuje na zaključak the fall of imports of 2.7% was recorded, indicates that
da je domaća tražnja u ovom segmentu oslabila.9 domestic demand in this segment decreased.9 The
Druga dominantna grana u kojoj je zabilježen i pad other predominating branch with the recorded decline
proizvodnje (-5,7%) i pad vrijednosti izvoza (-14,5) of production (-5.7%) and decline of value of exports
jeste proizvodnja baznih metala. Ovakvo kretanje (-14.5) is the production of base metals. Such trend in
u ovoj oblasti najvjerovatnije je posljedica kako this area was probably the consequence of problems
problema s kojima je bila suočena ova oblast tako with which this area was faced and also decline of the
i pada cijene baznih metala (aluminija i željeza) na price of base metals (aluminium and iron) in the world
svjetskom tržištu.10 market.10
U nekim oblastima, iako nisu dominantne u okviru In some areas, although not dominating within
prerađivačke industrije, značajno je porastao i manufacturing industry, the volume of production
obim proizvodnje i izvoza. Tako je, na primjer, u and exports significantly increased. So, for example, in
oblasti koja proizvodi motorna vozila, prikolice the area producing motor vehicles, trailers and semi-
i poluprikolice zabilježen gotovo identičan rast trailers, almost identical growth of production output
obima proizvodnje (33,2%) i izvoza (33,5%). Zatim, was recorded (33.2%) and exports (33.5%). Also, in
u oblasti tekstilne industrije u kojoj se proizvode the area of textile industry where finished articles of
gotovi odjevni predmeti zabilježen je rast clothing are produced, the growth of production was
proizvodnje za 21,8%, a izvoza za 31,4%. 11 Pored recorded by 21.8% and that of exports by 31.4%.11 In
toga, proizvodnja namještaja, koja predstavlja addition, furniture production, which is one of the
jedan od najviših stepena obrade u drvnoj industiji, highest levels of processing in wood industry, in the
9
U posmatranom periodu, o čemu će biti više riječi u narednom tekstu, zabilježen je pad cijena hrane, kao i pad prometa hrane, pića i duhana u trgovinama na malo.
9
Over the observed period, which will be more discussed in the following text, decrease of prices of food was recorded, and also decline of turnover of food, be-
verages and tobacco in retail trade.
10
U martu 2014. u odnosu na oktobar 2013. cijena aluminija je pala 6,0%, a željeza 7.8%. www.indexmundi.com
10
In March 2014, compared to October 2013, the price of aluminium fell by 6.0% and that of iron by 7.8% www.indexmundi.com
11
Prema saopštenju Asocijacije industrije tekstila, kože, obuće i odjeće pri Vanjskotrgovinskoj komori BiH, tzv. lon poslovi čine oko 90% ukupnih poslova u tekstilnoj
industriji. Podatak objavljen na stranici www.swot.ba
11
According to the announcement of Association of Industry of Textile, Leather, Footwear and Clothes in Foreign Trade Chamber of BH, the so-called lohn jobs
include around 90% of the total jobs in textile industry. The data published on the site www.swot.ba.
42
U okviru prerađivačke industrije povećana je У оквиру прерађивачке индустрије повећана је

proizvodnja gotovih metalnih proizvoda, osim производња готових металних производа, осим
strojeva i opreme, za 19,4%. Navedeni rast ima машина и опреме, за 19,4%. Наведени раст има
dodatnu težinu jer je ovo druga oblast po značaju u додатну тежину јер је ово друга област по значају
okviru prerađivačke industrije i čini 10,5% ukupne у оквиру прерађивачке индустрије и чини 10,5%
prerađivačke industrije. Visoka stopa rasta proizvodnje укупне прерађивачке индустрије. Висока стопа
u ovoj oblasti omogućena je zahvaljujući rastu vanjske раста производње у овој области омогућена је
tražnje (izvoz porastao za 14,4%). U oblasti koja se захваљујући расту спољне тражње (извоз порастао
bavi preradom drveta, osim namještaja, zabilježena за 14,4%). У области која се бави прерадом дрвета,
je visoka stopa rasta proizvodnje od 25,3%, uz осим намјештаја, забиљежена је висока стопа раста
istodobno izuzetno visoku stopu rasta izvoza od производње од 25,3%, уз истовремено изузетно
30,7%. Proizvodnja pića (napitaka) u promatranom високу стопу раста извоза од 30,7%. Производња
razdoblju porasla je za 18,1%, a prati je rast izvoza od пића (напитака) у посматраном периоду порасла је
20,9%. за 18,1%, а прати је раст извоза од 20,9%.
Obujam proizvodnje ostalih nemetalnih mineralnih Обим производње осталих неметалних минералних
proizvoda koji je konstantno padao tijekom cijele производа који је константно падао током цијеле
prethodne godine, u prvom tromjesečju 2014. godine претходне године, у првом кварталу 2014. године
snažno je porastao (kako je navedeno u prethodnom снажно је порастао (како је наведено у претходном
tekstu, u ovoj oblasti zabilježen je rast proizvodnje od тексту, у овој области забиљежен је раст производње
39,2%), i to zahvaljujući, prije svega, rastu izvoza od од 39,2%), и то захваљујући, прије свега, расту извоза
38,8%. U proizvodnji kože i srodnih proizvoda također од 38,8%. У производњи коже и сродних производа
je zabilježen rast proizvodnje za 10,1% i ovo je najmanja такође је забиљежен раст производње за 10,1%
oblast u okviru dominantnih oblasti prerađivačke и ово је најмања област у оквиру доминантних
industrije. области прерађивачке индустрије.
Istodobno, u okviru dominantnih oblasti, u dvije Истовремено, у оквиру доминантних области, у

oblasti je ostvaren pad obujma proizvodnje. U двије области је остварен пад обима производње.
oblasti koja obuhvata proizvodnju prehrambenih У области која обухвата производњу прехрамбених
proizvoda, i koja ima najveću stopu učešća u производа, и која има највећу стопу учешћа у
prerađivačkoj industriji, zabilježen je lagani pad прерађивачкој индустрији, забиљежен је лагани пад
obujma proizvodnje za 0,4%, a prati ga pad vrijednosti обима производње за 0,4%, а прати га пад вриједности
izvoza za čak 14,6%. Ovaj podatak, uz činjenicu da je извоза за чак 14,6%. Овај податак, уз чињеницу да је
zabilježen pad uvoza od 2,7%, upućuje na zaključak забиљежен пад увоза од 2,7%, упућује на закључак
da je domaća tražnja u ovom segmentu oslabila.9 да је домаћа тражња у овом сегменту ослабила.9
Druga dominantna grana u kojoj je zabilježen i pad Друга доминантна грана у којој је забиљежен и пад
proizvodnje (-5,7%) i pad vrijednosti izvoza (-14,5) производње (-5,7%) и пад вриједности извоза (-14,5)
jeste proizvodnja baznih metala. Ovakvo kretanje јесте производња базних метала. Овакво кретање
u ovoj oblasti najvjerojatnije je posljedica kako у овој области највјероватније је посљедица како
problema s kojima je bila suočena ova oblast tako проблема с којима је била суочена ова област тако и
i pada cijene baznih metala (aluminija i željeza) na пада цијене базних метала (алуминијума и жељеза)
svjetskom tržištu.10 на свјетском тржишту.10
U nekim oblastima, iako nisu dominantne u okviru У неким областима, иако нису доминантне у оквиру
prerađivačke industrije, značajno je porastao i прерађивачке индустрије, значајно је порастао и
obujam proizvodnje i izvoza. Tako je, na primjer, обим производње и извоза. Тако је, на примјер, у
u oblasti koja proizvodi motorna vozila, prikolice области која производи моторна возила, приколице
i poluprikolice zabilježen gotovo identičan rast и полуприколице забиљежен готово идентичан
obujma proizvodnje (33,2%) i izvoza (33,5%). раст обима производње (33,2%) и извоза (33,5%).
Zatim, u oblasti tekstilne industrije u kojoj se Затим, у области текстилне индустрије у којој се
proizvode gotovi odjevni predmeti zabilježen je rast производе готови одјевни предмети забиљежен је
proizvodnje za 21,8%, a izvoza za 31,4%.11 Pored раст производње за 21,8%, а извоза за 31,4%.11 Поред
toga, proizvodnja namještaja, koja predstavlja jedan тога, производња намјештаја, која представља један
od najviših stupnjeva obrade u drvnoj industiji, u од највиших степена обраде у дрвној индустији, у
9
U promatranom razdoblju, o čemu će biti više riječi u narednom tekstu, zabilježen je pad cijena hrane, kao i pad prometa hrane, pića i duhana u trgovinama na malo.
9
У посматраном периоду, о чему ће бити више ријечи у наредном тексту, забиљежен је пад цијена хране, као и пад промета хране, пића и дувана у
трговинама на мало.
10
U ožujku 2014. u odnosu na listopad 2013. cijena aluminija je pala 6,0%, a željeza 7,8%. www.indexmundi.com
10
У марту 2014. у односу на октобар 2013. цијена алуминијума је пала 6,0%, а жељеза 7,8%. www.indexmundi.com
11
Prema priopćenju Asocijacije industrije tekstila, kože, obuće i odjeće pri Vanjskotrgovinskoj komori BiH, tzv. lon poslovi čine oko 90% ukupnih poslova u tekstilnoj
industriji. Podatak objavljen na stranici www.swot.ba
11
Према саопштењу Асоцијације индустрије текстила, коже, обуће и одјеће при Спољнотрговинској комори БиХ, тзв. лон послови чине око 90% укупних
послова у текстилној индустрији. Податак објављен на страници www.swot.ba
43
u posmatranom periodu porasla je za 4,2%, a izvoz observed period increased by 4.2%, and exports by
za 13,8%. Sve ovo pokazuje da su u oblastima, čije 13.8%. All this points out that in the areas, whose shares
učešće u ukupnoj prerađivačkoj industriji nije od in the total manufacturing industry are not crucial, high
presudnog značaja, ostvarene visoke stope rasta growth rates have been achieved and that their impact
i da njihov uticaj na ukupni rast prerađivačke on the total growth of manufacturing industry is not
industrije nije zanemariv. negligible.
U proizvodnji i distribuciji električne energije i In the production and distribution of electric energy
plina, situacija je sasvim drugačija. Pri rastu plata and gas, the situation is quite different. With the growth
i rastu zaposlenosti bilježi se pad produktivnosti of wages and the growth of employment, there was a
usljed lošije iskorišćenosti tehnoloških kapaciteta, fall in productivity due to poor use of technological
a što je uslovljeno nepovoljnijim hidrološkim capacities, which was caused by unfavourable
prilikama u prvom kvartalu 2014. godine. Naime, u hydrology circumstances in the first quarter of 2014.
prvom kvartalu je manje proizvedeno i isporučeno Namely, in the first quarter, production and delivery
električne energije i plina za 13,3%. Pri tome je of electric energy and gas was lower by 13.3%. Exports
izvezeno manje električne energije za 27,5%. Uprkos of electric energy were lower by 27.5%. Despite the
smanjenju proizvodnje i isporuke električne energije, decrease of production and delivery of electric energy,
potrebe domaće potrošnje su zadovoljene iz vlastitih the needs of domestic spending were meet from own
izvora, a što ilustruje činjenica da je vrijednost izvoza sources, which is illustrated by the fact that the value of
veća za 80,1 milion BAM od vrijednosti uvoza ovog exports was higher by BAM 80.1 million than the value
energenta.12 of imports of this source of energy.12
Kvartalne stope rasta industrijske proizvodnje, Quarterly growth rates of industrial production,
posmatrano po grupama proizvoda, u prvom kvartalu observed by groups of products, in the first quarter
2014. godine, na godišnjem nivou, pokazuju rast of 2014, at the annual level, show the growth of
proizvodnje svih proizvoda, osim energije (-7,8%) production of all products, except for energy (-7.8%)
(grafikon 2.3). (Graph 2.3).
Grafikon 2.3: BiH - Doprinos kretanju industrijske proizvodnje po glavnim grupama proizvoda
Intermedijarni proizvodi
8,0%
6,0%
Energija

Kapitalni proizvodi 4,0%
Trajni proizvodi za široku potrošnju
2,0%
Netrajni proizvodi za široku potrošnju
0,0%
Industrija
-2,0%
Intermediary Products
-4,0%
Energy -6,0%
Capital Products -8,0%
Durable Consumer Goods
-10,0%
Non-durable Consumer Goods Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Industry
2012. 2013. 2014.
Graph 2.3: BH - Contribution to the Industrial Production Trend by Main Product Groups
Slika 2.3: BiH - Doprinos kretanju industrijske proizvodnje po glavnim grupama proizvoda
Intermedijarni proizvodi 8,0%

топе на годишњем нивоу
e stope na godišnjoj razini
Energija 6,0%
12
Agencija za statistiku BiH, Statistika robne razmjene BiH s inostranstvom, januar – mart 2014. www.bhas.ba
Kapitalni proizvodi
12 4,0%Foreign Countries, January – March 2014, www.bhas.ba
BH Agency for Statistics, Statistics of Goods Exchange of BH with
2,0%
0,0%
44 Industrija
-2,0%
-4,0%
promatranom razdoblju porasla je za 4,2%, a izvoz посматраном периоду порасла је за 4,2%, а извоз
za 13,8%. Sve ovo pokazuje da su u oblastima, čije за 13,8%. Све ово показује да су у областима, чије
učešće u ukupnoj prerađivačkoj industriji nije od учешће у укупној прерађивачкој индустрији није
Grafikon 2.3:
presudnog BiH - Doprinos
značaja, ostvarenekretanju industrijske
visoke stope rasta iproizvodnje
da одpo glavnim grupama
пресудног proizvoda високе стопе раста
значаја, остварене
njihov utjecaj na ukupni rast prerađivačke industrije и да њихов утицај на укупни раст прерађивачке
nije zanemariv.
Intermedijarni proizvodi
8,0% индустрије није занемарив.
6,0%

Energija

U proizvodnji i distribuciji električne energije i plina,
Kapitalni proizvodi У производњи и дистрибуцији електричне енергије и
4,0%
situacijaTrajnije sasvim
proizvodi drugačija.
za široku potrošnju Pri rastu plaća i rastu гаса, ситуација је сасвим другачија. При расту плата и
2,0%
zaposlenosti bilježi se pad produktivnosti
usljed расту запослености биљежи се пад продуктивности
lošije Industrija
iskorištenosti tehnoloških kapaciteta, 0,0% a što je усљед лошије искоришћености технолошких
uvjetovano nepovoljnijim hidrološkim prilikama -2,0% u капацитета, а што је условљено неповољнијим
prvom tromjesečju 2014. godine. Naime, -4,0% u prvom хидролошким приликама у првом кварталу 2014.
Intermediary Products
tromjesečju je manje proizvedeno i isporučeno године. Наиме, у првом кварталу је мање произведено
Energy
električne energije i plina za 13,3%. Pri -6,0% tome je и испоручено електричне енергије и гаса за 13,3%.
Capital Products
izvezeno manje električne energije za 27,5%.-8,0% Usprkos При томе је извезено мање електричне енергије
smanjenjuDurable proizvodnje
Consumer Goods i isporuke električne energije,
-10,0% за 27,5%. Упркос смањењу производње и испоруке
potrebe domaće
Non-durable potrošnje
Consumer Goods su zadovoljene iz vlastitih Q1 Q2електричне
Q3 Q4енергије,
Q1 потребе
Q2 Q3домаће
Q4 потрошње
Q1 су
izvora, a što ilustrira činjenica da je vrijednost izvoza
Industry задовољене
2012. из властитих2013.
извора, а што илуструје
2014.
veća za 80,1 milijun BAM od vrijednosti uvoza ovog чињеница да је вриједност извоза већа за 80,1
energenta.12 милион BAM од вриједности увоза овог енергента.12
Graph 2.3: BH - Contribution to the Industrial Production Trend by Main Product Groups
Tromjesečne
Izvor: BHAS stope rasta industrijske proizvodnje, Кварталне стопе раста индустријске производње,Source: BHAS
promatrano po grupama proizvoda, u prvom посматрано по групама производа, у првом
tromjesečju 2014. godine, na godišnjoj razini, pokazuju кварталу 2014. године, на годишњем нивоу, показују
rast proizvodnje svih proizvoda, osim energije (-7,8%) раст производње свих производа, осим енергије
(slika 2.3). (-7,8%) (графикон 2.3).
Slika 2.3: BiH - Doprinos kretanju industrijske proizvodnje po glavnim grupama proizvoda
Intermedijarni proizvodi 8,0%

Energija 6,0%
Kapitalni proizvodi
4,0%
2,0%
Industrija
0,0%
-2,0%
Интермедијарни производи
-4,0%
Енергија -6,0%
Капитални производи -8,0%
Трајни производи за широку потрошњу -10,0%
Нетрајни производи за широку потрошњу Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Индустрија 2012. 2013. 2014.
Графикон 2.3: БиХ - Допринос кретању индустријске производње по главним групама производа
12
Agencija za statistiku BiH, Statistika robne razmjene BiH s inozemstvom, siječanj – ožujak 2014. www.bhas.ba
12
Агенција за статистику БиХ, Статистика робне размјене БиХ с иностранством, јануар – март 2014. www.bhas.ba
45
2.1.2. Građevinarstvo 2.1.2. Construction
U prvom kvartalu 2014. godine u BiH vrijednost In the first quarter of 2014, in BH, the value of performed
izvršenih građevinskih radova, u odnosu na isti kvartal construction works, compared to the same quarter of
2013. godine, veća je za 16,8%. Pri tome je vrijednost 2013, was higher by 16.8%. The value of performed
izvršenih radova na zgradama veća za 19,2%, a na works on buildings was higher by 19.2%, and on other
ostalim građevinama za 14,8%. structures by 14.8%.
Kada se posmatraju sezonski prilagođeni indeksi, vidi Observing seasonally adjusted indices, it is obvious
se da je u odnosu na prethodni kvartal vrijednost that compared to the previous quarter, the value of
izvršenih radova veća za 4,3%. Desezonirani podaci performed works was higher by 4.3%. Seasonally
pokazuju da je vrijednost izvršenih radova na zgradama adjusted data show that the value of performed
veća za 13,4%, a na ostalim građevinama za 4,1%. works on buildings was higher by 13.4%, and on other
structures by 4.1%.
Grafikon 2.4: Kvartalni indeksi građevinskih radova
120
BiH
100
FBiH
80
2010=100
RS
60
40
BH
20
FBH
0
RS Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2011. 2012. 2013. 2014.
Graph 2.4: Quarterly Indices of Construction Works

Izvor: BHAS, FBiH i RS - Zavodi za statistiku Source: BHAS, FBH and RS - Statistics Bureaus
U prvom kvartalu 2014. godine u FBiH sezonski In the first quarter of 2014, in FBH, seasonally adjusted
prilagođeni indeksi pokazuju da je u odnosu na indices show that compared to the previous quarter,
prethodni kvartal vrijednost izvršenih radova veća za the value of performed works is higher by 4.2%, and
4,2%, a u RS-u 3,4%. in RS by 3.4%.
Slika 2.4:izvornih
Kretanje Tromjesečni indeksi građevinskih
i desezoniranih podatakaradova
pokazuje The trend of source and seasonally adjusted data
da je u prvom kvartalu 2014. godine zabilježeno shows that in the first quarter of 2014, there was a
usporavanje rasta građevinskih aktivnosti120 na slow-down of growth of construction activities on
BiH
cestovnim i infrastrukturnim radovima. road and infrastructure works.
100
FBiH
2.2. Cijene 80 2.2. Prices

2010=100
RS
2.2.1. Indeks potrošačkih cijena 60 2.2.1. Consumer Price Index
U prvom kvartalu 2014. godine zaustavljen je trend 40 In the first quarter of 2014, the downward price trend
pada БиХcijena koji je karakterisao posljednja tri kvartala was stopped, which had been the feature of the last
2013. godine. Tako je, posmatrano na mjesečnom 20 three quarters of 2013. So, observed at the monthly
nivou,ФБиХu januaru zabilježen rast cijena za 0,2%, level, a growth of prices was recorded in January by
dok su u februaru i martu cijene mirovale. Uprkos 0.2%, while in February and March the prices were
0
zaustavljenom padu cijena u prvom kvartalu 2014.Q1 Q2 still. Q3 QDespite
4 Q1 Q2theQ3stopped Q4 Q1 decline
Q2 Q3 Q of4 prices
Q1 in the
РС
godine, posmatrano na godišnjem nivou, stopa first quarter of 2014, observed at the annual level,
2011.
deflacije je produbljena i u martu je iznosila 1,6% deflation rate 2012. deepened and in 2013.
March it 2014.
amounted to
(grafikon 2.5)13. 1.6% (Graph 2.5)13.
Графикон
13 2.4:
Kretanje cijena Квартални
u oba индекси
entiteta uglavnom грађевинских
je sinhronizovano, радова
uz činjenicu da je intenzitet oscilacija jače izražen u RS-u. Godišnja stopa deflacije u martu 2014.
godine u RS-u je 1,7%, a u FBiH 1,5%.
Izvor:
13
BHAS, FBiH i RS - Zavodi za statistiku Извор: БХАС, ФБиХ и РС – Заводи за статистику
The price trend in both Entities is mainly synchronized, with the fact that the intensity of oscillations is more prominent in RS. Annual deflation rate in March 2014
in RS was 1.7%, and in FBH it was 1.5%.
46
2010=10
RS
60
40
BH
2.1.2. Građevinarstvo 20 2.1.2. Грађевинарство
FBH
U prvom tromjesečju 2014. godine u BiH vrijednost 0 У првом кварталу 2014. године у БиХ вриједност
izvršenih
RS građevinskih radova, u odnosu na isto Q1 Q2 извршених
Q3 Q4 Q1 грађевинских
Q2 Q3 Q4 Q1 радова,
Q2 Q3 уQодносу
4 Q1 на исти
tromjesečje 2013. godine, veća je za 16,8%. Pri tome квартал
2011.
2013. године,
2012.
већа је за
2013.
16,8%. При
2014.
томе је
je vrijednost izvršenih radova na zgradama veća za вриједност извршених радова на зградама већа за
19,2%, a na ostalim građevinama za 14,8%. 19,2%, а на осталим грађевинама за 14,8%.
Graph 2.4: Quarterly Indices of Construction Works
Kada se posmatraju sezonski prilagođeni indeksi, vidi Када се посматрају сезонски прилагођени индекси,
Izvor: BHAS, FBiH i RS - Zavodi za statistiku Source: BHAS, FBH and RS - Statistics Bureaus
se da je u odnosu na prethodno tromjesečje vrijednost види се да је у односу на претходни квартал
izvršenih radova veća za 4,3%. Desezonirani podaci вриједност извршених радова већа за 4,3%.
pokazuju da je vrijednost izvršenih radova na zgradama Десезонирани подаци показују да је вриједност
veća za 13,4%, a na ostalim građevinama za 4,1%. извршених радова на зградама већа за 13,4%, а на
осталим грађевинама за 4,1%.
Slika 2.4: Tromjesečni indeksi građevinskih radova
120
BiH
100
FBiH
80
2010=100
RS
60
40
БиХ
20
ФБиХ
0
РС Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2011. 2012. 2013. 2014.
Графикон 2.4: Квартални индекси грађевинских радова

Izvor: BHAS, FBiH i RS - Zavodi za statistiku Извор: БХАС, ФБиХ и РС – Заводи за статистику
U prvom tromjesečju 2014. godine u FBiH sezonski У првом кварталу 2014. године у ФБиХ сезонски
prilagođeni indeksi pokazuju da je u odnosu na прилагођени индекси показују да је у односу на
prethodno tromjesečje vrijednost izvršenih radova претходни квартал вриједност извршених радова
veća za 4,2%, a u RS-u 3,4%. већа за 4,2%, а у РС-у 3,4%.
Kretanje izvornih i desezoniranih podataka pokazuje Кретање изворних и десезонираних података показује
da je u prvom tromjesečju 2014. godine zabilježeno да је у првом кварталу 2014. године забиљежено
usporavanje rasta građevinskih aktivnosti na cestovnim успоравање раста грађевинских активности на
i infrastrukturnim radovima. друмским и инфраструктурним радовима.
2.2. Cijene 2.2. Цијене
2.2.1. Indeks potrošačkih cijena 2.2.1. Индекс потрошачких цијена
U prvom tromjesečju 2014. godine zaustavljen je У првом кварталу 2014. године заустављен је
trend pada cijena koji je karakterizirao posljednja tri тренд пада цијена који је карактерисао посљедња
tromjesečja 2013. godine. Tako je, promatrano na три квартала 2013. године. Тако је, посматрано на
mjesečnoj razini, u siječnju zabilježen rast cijena za мјесечном нивоу, у јануару забиљежен раст цијена
0,2%, dok su u veljači i ožujku cijene mirovale. Usprkos за 0,2%, док су у фебруару и марту цијене мировале.
zaustavljenom padu cijena u prvom tromjesečju 2014. Упркос заустављеном паду цијена у првом кварталу
godine, promatrano na godišnjoj razini, stopa deflacije 2014. године, посматрано на годишњем нивоу, стопа
je produbljena i u ožujku je iznosila 1,6% (slika 2.5)13. дефлације је продубљена и у марту је износила 1,6%
(графикон 2.5)13.
13
Kretanje cijena u oba entiteta uglavnom je sinhronizirano, uz činjenicu da je intenzitet oscilacija jače izražen u RS-u. Godišnja stopa deflacije u ožujku 2014.
godine u RS-u je 1,7%, a u FBiH 1,5%.
13
Кретање цијена у оба ентитета углавном је синхронизовано, уз чињеницу да је интензитет осцилација јаче изражен у РС-у. Годишња стопа дефлације у
марту 2014. године у РС-у је 1,7%, а у ФБиХ 1,5%.
47
Grafikon 2.5: BiH - Indeks potrošačkih cijena (CPI)
103,0
Godišnji rast
102,5
Mjesečni rast
102,0
Trend godišnjeg rasta
101,5
Trend mjesečnog rasta
101,0
100,5
100,0
Annual Growth 99,5
Monthly Growth 99,0
Annual Growth Trend 98,5
Monthly Growth Trend 98,0
01.12
01.13
01.13
03
05
07
09
11
03
05
07
09
11
03
Graph 2.5: BH - Consumer Price Index (CPI)
Ovo je osmi uzastopni mjesec, posmatrano na This was the eighth successive month, observed at
godišnjem nivou, da se bilježi deflacija. Kao primarni the annual level, with deflation recorded. Decrease of
izvor deflatornog pritiska može se označiti smanjenje prices of food and energy on external market can be
cijena hrane i energenata na vanjskom tržištu. marked as a primary source of deflationary pressure.
Posmatrano na godišnjem nivou, od septembra Observed at the annual level, since September 2013,
Slikabilježi
2013. 2.5: BiH
se-konstantan
Indeks potrošačkih cijena
pad cijena (CPI)i prevoza
hrane there was a constant fall of prices of food and transport
(grafikon 2.6). (Graph 2.6).
103,0
Godišnji rast
102,5
Grafikon 2.6: BiH - Doprinos stopama kretanja cijena po ključnim komponentama
Mjesečni rast
102,0
101,5
3,0%
Hrana mjesečnog
Trend i bezalkoholna
rastapića
101,0
2,5%
godišnje stope/annual rates
Stanovanje i energija
100,5
2,0%
Prevoz
100,0
1,5%
Ostalo
Годишњи раст 99,5
1,0%
Inflacija
Мјесечни раст 99,0
0,5%
Тренд годишњег раста 98,5
0,0%
Тренд мјесечног
Food and раста Beverages
Non-Alcohol 98,0
-0,5%
01.12
01.13
01.13
03
05
07
09
11
03
05
07
09
11
03
Dwelling and Energy -1,0%

Transport -1,5%
Графикон 2.5: БиХ - Индекс потрошачких цијена
Other -2,0% (CPI)
01.12
01.13
01.14
03
05
07
09
11
03
05
07
09
11
03
Inflation
Graph 2.6: BH - Contribution to the Rates of Trend of Prices by Key Components

Istovremeno i analiza doprinosa pojedinih grupa cijena At the same time, analysis of contributions of some
u okviru CPI-ja u martu 2014. godine, posmatrano price groups within CPI in March 2014, observed at
na godišnjem nivou, pokazuje da je kretanje cijena the annual level, shows that the price trend in BH is
u bh. najvećim dijelom pod uticajem cijena hrane i mainly under the influence of prices of food and non-
bezalkoholnih pića. Naime, u ovom periodu cijene alcohol beverages. In this period, the prices of food
Slikai2.6:
hrane BiH - Doprinos
bezalkoholnih pićastopama
pale su kretanja
za 4,2%, cijena pojeključnimand
tako da komponentama
non-alcohol beverages decreased by 4.2%, so the
doprinos deflaciji ove grupe cijena bio 1,5 p.p. Doprinos contribution to deflation of this price group was 1.5
ostalihHrana
grupa cijena kretanju CPI indeksa nije suštinski
i bezalkoholna pića
3,0% pp. Contribution of other groups of prices to the trend
značajan i ove kategorije su zbirno uticale da godišnja 2,5% of CPI is not essential and these categories together
tope/годишње стопе
stopa deflacije u martu 2014. godine bude navedenih 2,0% influenced the annual deflation rate in March 2014 to
1,6%. Prijevoz be 1.6% as mentioned.
1,5%
Ostalo
48 1,0%
Inflacija
0,5%
Slika 2.5: BiH - Indeks potrošačkih cijena (CPI)
103,0
Godišnji rast
102,5
Grafikon 2.6: BiH - Doprinos stopama kretanja cijena po ključnim komponentama
Mjesečni rast
102,0
101,5
3,0%
Hrana mjesečnog
Trend i bezalkoholna
rastapića
101,0
2,5%

100,5
2,0%
Prevoz
100,0
1,5%
Ostalo
Годишњи раст 99,5
1,0%
Inflacija
Мјесечни раст 99,0
0,5%
Тренд годишњег раста 98,5
0,0%
Тренд мјесечног
Food and растаBeverages
Non-Alcohol 98,0
-0,5%
01.12
01.13
01.13
03
05
07
09
11
03
05
07
09
11
03
Dwelling and Energy -1,0%
Transport -1,5%
Графикон 2.5: БиХ - Индекс потрошачких цијена
Other -2,0% (CPI)
01.12
01.13
01.14
03
05
07
09
11
03
05
07
09
11
03
Inflation
Ovo je osmi uzastopni mjesec, promatrano na godišnjoj Ово је осми узастопни мјесец, посматрано на
Graphda
razini, 2.6:se
BH bilježi
- Contribution to the
deflacija. KaoRates of Trend
primarni of Prices by
izvor Key Components
годишњем нивоу, да се биљежи дефлација. Као
deflatornog
Izvor: BHAS pritiska može se označiti smanjenje cijena примарни извор дефлаторног притиска може се
Source: BHAS
hrane i energenata na vanjskom tržištu. Promatrano na означити смањење цијена хране и енергената на
godišnjoj razini, od rujna 2013. bilježi se konstantan спољном тржишту. Посматрано на годишњем нивоу,
pad cijena hrane i prijevoza (slika 2.6). од септембра 2013. биљежи се константан пад
цијена хране и превоза (графикон 2.6).
Slika 2.6: BiH - Doprinos stopama kretanja cijena po ključnim komponentama
3,0%
Hrana i bezalkoholna pića
2,5%
godišnje stope/годишње стопе
2,0%
Prijevoz
1,5%
Ostalo
1,0%
Inflacija
0,5%
0,0%
Храна и безалкохолна пића -0,5%
Становање и енергија -1,0%
Превоз -1,5%
Остало -2,0%
01.12
01.13
01.14
03
05
07
09
11
03
05
07
09
11
03
Инфлација
Графикон 2.6: БиХ - Допринос стопама кретања цијена по кључним компонентама

Istodobno i analiza doprinosa pojedinih grupa cijena Истовремено и анализа доприноса појединих
u okviru CPI-ja u ožujku 2014. godine, promatrano група цијена у оквиру CPI-ја у марту 2014. године,
na godišnjoj razini, pokazuje da je kretanje cijena u посматрано на годишњем нивоу, показује да је
bh. najvećim dijelom pod utjecajem cijena hrane i кретање цијена у бх. највећим дијелом под утицајем
bezalkoholnih pića. Naime, u ovom razdoblju cijene цијена хране и безалкохолних пића. Наиме, у овом
hrane i bezalkoholnih pića pale su za 4,2%, tako da периоду цијене хране и безалкохолних пића пале
je doprinos deflaciji ove grupe cijena bio 1,5 p.b. су за 4,2%, тако да је допринос дефлацији ове групе
Doprinos ostalih grupa cijena kretanju CPI indeksa nije цијена био 1,5 п.п. Допринос осталих група цијена
suštinski značajan i ove kategorije su zbrojno utjecale кретању CPI индекса није суштински значајан и ове
da godišnja stopa deflacije u ožujku 2014. godine bude категорије су збирно утицале да годишња стопа
navedenih 1,6%. дефлације у марту 2014. године буде наведених 1,6%.
49
Činjenica da troškovi vezani za hranu učestvuju u The fact that food related costs participate in the total
ukupnim troškovima domaćinstava sa 35,16% ima costs of households with 35.16% has a crucial effect on
presudan uticaj na kretanje inflacije. Kretanje cijena the inflation trend. The trend of food prices, as already
hrane, kao što je već napomenuto, uglavnom se mentioned, mainly can be connected to the trend of
može vezati za kretanje cijena na svjetskim tržištima. prices on the world markets. In addition, the trend of
Pored toga, na kretanje cijena hrane uticala je i dobra food prices was under the influence of a previous good
prethodna godina u domaćoj poljoprivredi, koju je year in the local agriculture, which was accompanied
pratio pad i domaće i strane tražnje.14 by the decline of both domestic and foreign demand.14
Na narednom grafikonu vidi se da realni indeksi The next graph shows that real indices of turnover
prometa u trgovini na malo (bez PDV-a) pokazuju in retail trade (without VAT) show that in all the three
da je u sva tri mjeseca prvog kvartala, posmatrano months of the first quarter, observed at the annual
na godišnjem nivou, zabilježen pad prometa hrane, level, there was a decline of turnover of food, tobacco
duhana i pića (grafikon 2.7). Istovremeno, rast prometa and beverages (Graph 2.7). At the same time, the
neprehrambenih proizvoda obezbijedio je da ukupan growth of turnover of non-food products provided
promet bude identičan prometu u januaru 2013. the total turnover to be identical to the turnover in
godine, a u februaru i martu veći za 2,7%, odnosno January 2013, and in February and March higher by
3,3%. 2.7%, i.e. 3.3%.
Pad domaće tražnje vezan za hranu, piće i duhan u ovom Decline of domestic demand related to food, beverages
periodu, pri čemu je značajno pala tražnja za hranom and tobacco in this period, with a significant fall of
i drugim egzistencijalno presudnim proizvodima, demand for food and other products essential for
ukazuje na nisku kupovnu moć i nizak životni standard living, indicates a low purchase power and low living
velikog broja stanovništva.15 standard of a high number of citizens.15
Grafikon 2.7: BiH - Realni indeks prometa u trgovini na malo (desezonirana serija)
Ukupna trgovina na malo 135
Trgovina na malo hranom, 130

pićem i duhanskim proizvodima
125
Trgovina na malo
neprehrambenim proizvodima 120
115
110
Total Retail Trade 105
Retail Trade in Food, 100

Beverages and Tobacco Products
95
04
05
06
07
08
09
10
11
12
02
03
Retail Trade in Non-food Products

03.13
01.14
Graph 2.7: BH -Real Index of Turnover in Retail Trade (Seasonally Adjusted Series)
Slika 2.7: BiH - Realni indeks prometa u trgovini na malo (desezonirana serija)
14
Kako je navedeno u prethodnom tekstu, izvoz prehrambenih135 proizvoda manji za 14,6% a uvoz za 2,7%. Agencija za statistiku BiH, Statistika robne razmjene BiH
Ukupna trgovina na malo
s inostranstvom, januar – mart 2014. godine, www.bhas.ba
14
As mentioned
Trgovina nainmalo
the previous 130 lower by 14.6%, and imports by 2.7%. BH Agency for Statistics, Statistics of Goods Exchange of
hranom,text, exports of food products were
pićem
BH with i duhanskim
Foreign proizvodima
Countries, January –March 2014, www.bhas.ba
15
Ukupan promet hrane, pića i duhana tokom prva tri mjeseca125 2014. godine pao je za 4,0%, 1,8% i 4,6%, respektivno. BHAS, Saopštenje trgovina na malo, mart
Trgovina na malo
2014. godine, www.bhas.ba
15
The total turnover of food, beverages and tobacco, during the first three months of 2014 declined by 4.0%, 1.8% and 4.6%, respectively. BHAS, Announcement
on Retail Trade, March 2014, www.bhas.ba 115
110
50 Укупна трговина на мало 105
Трговина на мало храном, 100

пићем и дуванским производима
Grafikon da
Činjenica 2.7: troškovi
BiH - Realni indeks
vezani zaprometa u trgovini na
hranu sudjeluju u malo Чињеница
(desezonirana
да serija)
трошкови везани за храну учествују у
ukupnim troškovima kućanstava sa 35,16% ima укупним трошковима домаћинстава са 35,16% има
presudan utjecaj na kretanje inflacije. Kretanje cijena пресудан утицај на кретање инфлације. Кретање цијена
hrane,Ukupna
kao što je već
trgovina napomenuto, uglavnom135
na malo se može хране, као што је већ напоменуто, углавном се може
vezatiTrgovina
za kretanje cijena na svjetskim tržištima.
na malo hranom, 130 Pored везати за кретање цијена на свјетским тржиштима.
toga, pićem
na ikretanje
duhanskim proizvodima
cijena hrane utjecala je125 i dobra Поред тога, на кретање цијена хране утицала је и
prethodna
Trgovina godina
na malo u domaćoj poljoprivredi, koju je добра претходна година у домаћој пољопривреди,
pratio pad i domaće i strane tražnje.14 коју је пратио пад и домаће и стране тражње.14
115
Na narednoj slici vidi se da realni indeksi 110 prometa На наредном графикону види се да реални индекси
u trgovini na malo (bez PDV-a) pokazuju da je u промета у трговини на мало (без ПДВ-а) показују да
Total Retail Trade 105
sva tri mjeseca prvog tromjesečja, promatrano na је у сва три мјесеца првог квартала, посматрано на
Retail Trade
godišnjoj in Food,zabilježen pad prometa
razini, 100hrane, годишњем нивоу, забиљежен пад промета хране,
Beverages and Tobacco Products
duhana i pića (slika 2.7). Istodobno, rast prometa 95 дувана и пића (графикон 2.7). Истовремено, раст
neprehrambenih proizvoda
Products osigurao je da ukupan промета непрехрамбених производа обезбиједио је
04
05
06
07
08
09
10
11
12
02
03
Retail Trade in Non-food
03.13
01.14
promet bude identičan prometu u siječnju 2013. да укупан промет буде идентичан промету у јануару
godine, a u veljači i ožujku veći za 2,7%, odnosno 2013. године, а у фебруару и марту већи за 2,7%,
3,3%. односно 3,3%.
Graph 2.7: BH -Real Index of Turnover in Retail Trade (Seasonally Adjusted Series)
Pad
Izvor:domaće
BHAS tražnje vezan za hranu, piće i duhan u ovom Пад домаће тражње везан за храну, пиће Source:
и дуван
BHAS
razdoblju, pri čemu je značajno pala tražnja za hranom у овом периоду, при чему је значајно пала тражња
i drugim egzistencijalno presudnim proizvodima, за храном и другим егзистенцијално пресудним
ukazuje na nisku kupovnu moć i nizak životni standard производима, указује на ниску куповну моћ и низак
velikog broja stanovništva.15 животни стандард великог броја становништва.15
Slika 2.7: BiH - Realni indeks prometa u trgovini na malo (desezonirana serija)
Ukupna trgovina na malo 135
Trgovina na malo hranom, 130

pićem i duhanskim proizvodima
125
Trgovina na malo
115
110
Укупна трговина на мало 105
Трговина на мало храном, 100

пићем и дуванским производима
95
Трговина на мало
04
05
06
07
08
09
10
11
12
02
03
03.13
01.14
непрехрамбеним производима
Графикон 2.7: БиХ - Реални индекс промета у трговини на мало (десезонирана серија)
14
Kako je navedeno u prethodnom tekstu, izvoz prehrambenih proizvoda manji za 14,6% a uvoz za 2,7%. Agencija za statistiku BiH, Statistika robne razmjene BiH
s inozemstvom, siječanj – ožujak 2014. godine, www.bhas.ba
14
Како је наведено у претходном тексту, извоз прехрамбених производа мањи за 14,6% а увоз за 2,7%. Агенција за статистику БиХ, Статистика робне
размјене БиХ с иностранством, јануар – март 2014. године, www.bhas.ba
15
Ukupan promet hrane, pića i duhana tijekom prva tri mjeseca 2014. godine pao je za 4,0%, 1,8% i 4,6%, respektivno. BHAS, Priopćenje trgovina na malo, ožujak
2014. godine, www.bhas.ba
15
Укупан промет хране, пића и дувана током прва три мјесеца 2014. године пао је за 4,0%, 1,8% и 4,6%, респективно. БХАС, Саопштење трговина на мало,
март 2014. године, www.bhas.ba
51
Na drugoj strani, rast prometa u prodavnicama On the other hand, growth of turnover in shops of
neprehrambenih proizvoda pokazuje da jedan sloj non-food products indicates that a group of citizens,
stanovništva, visoke kupovne moći, utiče na rast with high purchase power, impacts the growth of
prometa ove vrste proizvoda. Pri tome, kupovna turnover of this kind of products. The purchase power
moć ovoga sloja stanovništva ne može značajno of this group of citizens cannot influence considerably
uticati na rast prometa egzistencijalno važnih the growth of turnover of the products essential for
proizvoda. Posebno je visok rast prometa tekstilom, living. There was especially high growth of turnover
odjećom, obućom i proizvodima od kože (mjesečna in textile, clothes, footwear and leather products
stopa rasta prometa, posmatrano na godišnjem (monthly growth rate of turnover, observed at the
nivou, na primjer u martu 2014. godine iznosila je annual level, for example in March 2014 amounted to
43,1%). 43.1%).
U donjoj tabeli jasno se vidi da su cijene robe The table below clearly shows that the prices of
najvećim dijelom determinisale kretanje ukupnih goods mainly determined the trend of the total
cijena. Struktura indeksa potrošačkih cijena na prices. The structure of consumer price index on
osnovu podjele na robe i usluge pokazuje da je the basis of division into the goods and services
u martu 2014. godine, posmatrano na godišnjem shows that in March 2014, observed at the annual
nivou, zabilježen pad cijena robe (2,7%) i neznatan level, there was a fall of prices of goods (2.7%)
pada cijena usluga (0,2%). and slight fall of prices of services (0.2%).
Tabela 2.1: Indeksi potrošačkih cijena prema strukturi16 Table 2.1: Consumer Price Indices by Structure16
XII 2012./ III 2013./ VI 2013./ IX 2013./ XII 2013./ III 2014./
XII 2011. III 2012. VI 2012. IX 2012. XII 2012. III 2013.
CPI - ukupno / CPI - total 101,8 100,6 101,0 99,5 98,8 98,4
Roba / Goods 102,0 100,9 101,7 99,3 97,9 97,3
Usluge / Services 101,6 100,4 100,2 99,9 99,8 99,8
Grafikon 2.8 ilustruje činjenicu da je većina posmatranih Graph 2.8 illustrates the fact that most of the observed
zemalja (zemlje okruženja, zemlje sa sličnim modelom countries (surrounding countries, the countries with
monetarne politike, te EU i EMU) sučena s deflatornim the similar monetary policy model, and EU and EMU),
pritiscima kao i BiH. Izuzetak je Srbija koja je zahvaljujući face deflationary pressures just like BH. The exception
opštem trendu pada cijena svela inflaciju na prihvatljiv is Serbia, which, due to the general downward trend
nivo. of prices, has reduced inflation to an acceptable level.
Grafikon 2.8: Godišnje stope inflacije u izabranim zemljama
A - Bugarska 3%
B - BiH
C - Crna Gora
D - Hrvatska 2%
E - Litvanija
F - BJR Makedonija
G - EMU
H - EU 1%
I - Slovenija
J - Srbija
0%
A - Bulgaria -1%
B - BH
C - Montenegro
D - Croatia
E - Lithuania -2%
F - FYR Macedonia
G - EMU
H - EU -3%
I - Slovenia A B C D E F G H I J
J - Serbia
III 2014/III 2013.
Graph 2.8: Annual Inflation Rates in Selected Countries

Izvor: EUROSTAT i statistički zavodi Source: EUROSTAT and statistical bureaus
16
Tabela je prilagođena, a indeksi dobara i usluga su izračunati na bazi izvornih podataka. Dobra se odnose na odjeljke (COICOP) 01, 02, 03, i 05, a usluge na odjeljke
04, 06, 07, 08, 09, 10, 11 i 12.
16
The table is adjusted, and indices of goods and services are calculated on the basis of source data. Goods refer to sections (COICOP) 01, 02, 03, and 05, and services
to sections 04, 06, 07, 08, 09, 10, 11 and 12.
Slika 2.8: Godišnje stope inflacije u izabranim zemljama

52
A - Bugarska 3%
Na drugoj strani, rast prometa u prodavaonicama На другој страни, раст промета у продавницама
neprehrambenih proizvoda pokazuje da jedan sloj непрехрамбених производа показује да један
stanovništva, visoke kupovne moći, utječe na rast слој становништва, високе куповне моћи, утиче
prometa ove vrste proizvoda. Pri tome, kupovna на раст промета ове врсте производа. При томе,
moć ovoga sloja stanovništva ne može značajno куповна моћ овога слоја становништва не може
utjecati na rast prometa egzistencijalno važnih значајно утицати на раст промета егзистенцијално
proizvoda. Posebno je visok rast prometa tekstilom, важних производа. Посебно је висок раст промета
odjećom, obućom i proizvodima od kože (mjesečna текстилом, одјећом, обућом и производима од
stopa rasta prometa, promatrano na godišnjoj коже (мјесечна стопа раста промета, посматрано на
razini, na primjer u ožujku 2014. godine iznosila je годишњем нивоу, на примјер у марту 2014. године
43,1%). износила је 43,1%).
Grafikon 2.8: Godišnje stope inflacije u izabranim zemljama
U donjoj tablici jasno se vidi da su cijene robe У доњој табели јасно се види да су цијене робе
A - Bugarska
najvećim
B - BiH
dijelom determinirale kretanje ukupnih
3% највећим дијелом детерминисале кретање укупних
cijena. Struktura indeksa potrošačkih cijena na
C - Crna Gora цијена. Структура индекса потрошачких цијена
D - Hrvatska 2% je u
osnovi podjele na robe i usluge pokazuje da
E - Litvanija на основу подјеле на робе и услуге показује да је
F - BJR Makedonija
ožujku
G - EMU
2014. godine, promatrano na godišnjoj у марту 2014. године, посматрано на годишњем
razini, 1%
H - EU zabilježen pad cijena robe (2,7%) i neznatan нивоу, забиљежен пад цијена робе (2,7%) и незнатан
I - Slovenija
pada cijena usluga (0,2%).
J - Srbija пада цијена услуга (0,2%).
0%
ATablica 2.1: Indeksi potrošačkih cijena prema

- Bulgaria strukturi16 Табела 2.1: Индекси потрошачких цијена према структури16
-1%
B - BH
C - Montenegro XII 2012./ III 2013./ VI 2013./ IX 2013./ XII 2013./ III 2014./
D - Croatia
E - Lithuania XII 2011. III 2012.
-2% VI 2012. IX 2012. XII 2012. III 2013.
F - FYR Macedonia
CPI - ukupno / CPI - укупно
G - EMU 101,8 100,6 101,0 99,5 98,8 98,4
H - EU -3%
IRoba / Роба
- Slovenia 102,0 100,9 A 101,7
B C D 99,3E F G97,9 H I 97,3
J
J - Serbia
III 2014/III 2013.
Usluge / Услуге 101,6 100,4 100,2 99,9 99,8 99,8
Graph 2.8: Annual Inflation Rates in Selected Countries

Slika 2.8 ilustrira činjenicu da je većina promatranih Графикон 2.8 илуструје чињеницу да је већина
Izvor: EUROSTAT i statistički zavodi Source: EUROSTAT and statistical bureaus
zemalja (zemlje okruženja, zemlje sa sličnim modelom посматраних земаља (земље окружења, земље
monetarne politike, te EU i EMU) sučena s deflatornim са сличним моделом монетарне политике, те ЕУ и
pritiscima kao i BiH. Izuzetak je Srbija koja je zahvaljujući ЕМУ) сучена с дефлаторним притисцима као и БиХ.
općem trendu pada cijena svela inflaciju na prihvatljivu Изузетак је Србија која је захваљујући општем тренду
razinu. пада цијена свела инфлацију на прихватљив ниво.
Slika 2.8: Godišnje stope inflacije u izabranim zemljama
A - Bugarska 3%
B - BiH
C - Crna Gora
godišnje stope/годишње стопе
D - Hrvatska 2%
E - Litva
F - BJR Makedonija
G - EMU
1%
H - EU
I - Slovenija
J - Srbija
0%
A - Бугарска -1%
B - БиХ
C - Црна Гора
D - Хрватска
E - Литванија -2%
F - БЈР Македонија
G - ЕМУ
H - ЕУ -3%
I - Словенија A B C D E F G H I J
J - Србија III 2014/III 2013.
Графикон 2.8: Годишње стопе инфлације у изабраним земљамама

Izvor: EUROSTAT i statistički zavodi Извор: EUROSTAT и статистички заводи
16
Tablica je prilagođena, a indeksi dobara i usluga su izračunati na bazi izvornih podataka. Dobra se odnose na odjeljke (COICOP) 01, 02, 03, i 05, a usluge na odjeljke
04, 06, 07, 08, 09, 10, 11 i 12.
16
Табела је прилагођена, а индекси добара и услуга су израчунати на бази изворних података. Добра се односе на одјељке (COICOP) 01, 02, 03, и 05, а услуге
на одјељке 04, 06, 07, 08, 09, 10, 11 и 12.
53
2.2.2. Indeks cijena proizvođača 2.2.2. Industrial Producer Price Index

industrijskih proizvoda
Ukupan indeks proizvođačkih cijena industrije u prvom Observed on the annual basis, overall industrial
kvartalu u 2014. godini, posmatrano na godišnjem producer price index in the first quarter of 2014
nivou, pokazuje da su proizvođači u prosjeku izvršili illustrates that producers reduced prices by 1.7% on
sniženje cijena od 1,7%. Naime, cijene proizvoda average. Specifically, prices of products sold on the
plasiranih na domaće tržište niže su za 1,4%, a cijene domestic market are by 1.4% lower, and prices of
proizvoda plasiranih na nedomaće tržište niže su za products marketed on non-domestic market are lower
2,3% (grafikon 2.9). by 2.3% (Graph 2.9).
Ovakvo kretanje cijena proizvođača usmjerenih prema Such industrial producer price index trends
domaćem tržištu pokazuje da je nastavljen mjesečni directed towards the domestic market show that,
trend smanjenja cijena, posmatran na godišnjem observed on annual basis, the monthly price
nivou, koji je karakterisao posljednjih deset mjeseci decrease trend, featuring in the last ten months
2013. godine. Tako je zabilježen pad cijena proizvođača of 2013 was continued. Producer price decrease
(tokom svih mjeseci prvog kvartala, posmatrano na (in all months of the first quarter, observed on
godišnjoj osnovi) u svim područjima industrijske an annual basis) was thus recorded in all areas of
proizvodnje.17 industrial production. 17
Grafikon 2.9: BiH - Indeksi cijena proizvođača po tipu tržišta
103,0
Ukupno tržište
102,0
Domaće tržište
101,0
Nedomaće tržište
100,0
99,0
2011=100
98,0
Total Market
97,0
Local Market
96,0
Non-local Market
95,0
01.12
01.13
01.14
03
05
07
09
11
03
05
07
09
11
03
Graph 2.9: BH - Producer Price Indices by Market Type

Isto tako, u prvom kvartalu 2014. godine i cijene At the same time, in the first quarter of 2014, producer
proizvođača industrijskih proizvoda posmatrane prema prices of industrial products, observed by main
glavnim grupama proizvoda koje plasiraju na domaće product groups marketed on the domestic market, fell
tržište pale su kod svih grupa proizvoda, osim trajnih in all product groups, except for durable consumables.
proizvoda za široku
Slika 2.9: BiH potrošnju.
- Indeksi Naime, mjesečne
cijena proizvođača cijene
po tipu tržišta Specifically, monthly prices of durable consumables,
trajnih proizvoda za široku potrošnju, posmatrane na analysed on annual basis, grew in all three months of
godišnjem nivou, porasle su u sva tri mjeseca prvog the first quarter of 2014 (approximately 1.0% annual
103,0
kvartala 2014. godine (stope rasta na godišnjem nivou growth rates).
Ukupno tržište
od po približno 1,0%). 102,0
Domaće tržište
101,0
Nedomaće tržište
100,0
99,0
2011=100
98,0
17
Vađenje rude i kamena; Prerađivačka industrija; Proizvodnja i snabdijevanje električnom energijom, plinom i toplom vodom; Snabdijevanje vodom, uklanjanje
Укупно тржиште 97,0
otpadnih voda, upravljanje otpadom, te sanacija okoliša.
17
Mining and Quarrying; Manufacturing Industry; Electricity, Gas, Hot Water Production and Supply; Water Supply; Sewerage, Waste Management and Environment
Домаће тржиште 96,0
Care Activities.
Недомаће тржиште 95,0

01.12
01.13
01.14
03
05
07
09
11
03
05
07
09
11
03
54
Графикон 2.9: БиХ - Индекси цијена произвођача по типу тржишта

Grafikon 2.9: BiH - Indeksi cijena proizvođača po tipu tržišta
103,0
Ukupno tržište
102,0
Domaće tržište
2.2.2. Indeks cijena proizvođača 101,0 2.2.2. Индекс цијена произвођача
industrijskih
Nedomaće tržišteproizvoda
100,0
индустријских производа
Ukupan indeks proizvođačkih cijena industrije u prvom99,0 Укупан индекс произвођачких цијена индустрије
2011=100
tromjesečju u 2014. godini, promatrano na godišnjoj 98,0
у првом кварталу у 2014. години, посматрано на
razini, pokazuje da su proizvođači u prosjeku izvršili годишњем нивоу, показује да су произвођачи у
Total Market
sniženje cijena od 1,7%. Naime, cijene proizvoda 97,0 просјеку извршили снижење цијена од 1,7%. Наиме,
plasiranih na domaće tržište niže su za 1,4%, a cijene
Local Market
96,0
цијене производа пласираних на домаће тржиште
proizvoda plasiranih na nedomaće tržište niže su za ниже су за 1,4%, а цијене производа пласираних на
Non-local Market
2,3% (slika 2.9). 95,0 недомаће тржиште ниже су за 2,3% (графикон 2.9).
01.12
01.13
01.14
03
05
07
09
11
03
05
07
09
11
03
Ovakvo kretanje cijena proizvođača usmjerenih prema Овакво кретање цијена произвођача усмјерених
domaćem tržištu pokazuje da je nastavljen mjesečni према домаћем тржишту показује да је настављен
Graph
trend 2.9: BH - Producer
smanjenja Price Indices
cijena, promatran by Marketrazini,
na godišnjoj Type мјесечни тренд смањења цијена, посматран на
koji
Izvor: je karakterizirao posljednjih deset mjeseci 2013.
BHAS годишњем нивоу, који је карактерисао посљедњих
Source: BHAS
godine. Tako je zabilježen pad cijena proizvođača десет мјесеци 2013. године. Тако је забиљежен пад
(tijekom svih mjeseci prvog tromjesečja, promatrano цијена произвођача (током свих мјесеци првог
na godišnjoj osnovi) u svim područjima industrijske квартала, посматрано на годишњој основи) у свим
proizvodnje.17 подручјима индустријске производње.17
Slika 2.9: BiH - Indeksi cijena proizvođača po tipu tržišta
103,0
Ukupno tržište
102,0
Domaće tržište
101,0
Nedomaće tržište
100,0
99,0
2011=100
98,0
Укупно тржиште 97,0
Домаће тржиште 96,0
Недомаће тржиште 95,0

01.12
01.13
01.14
03
05
07
09
11
03
05
07
09
11
03
Графикон 2.9: БиХ - Индекси цијена произвођача по типу тржишта

Isto tako, u prvom tromjesečju 2014. godine i cijene Исто тако, у првом кварталу 2014. године и цијене
proizvođača industrijskih proizvoda promatrane prema произвођача индустријских производа посматране
glavnim grupama proizvoda koje plasiraju na domaće према главним групама производа које пласирају на
tržište pale su kod svih grupa proizvoda, osim trajnih домаће тржиште пале су код свих група производа,
proizvoda za široku potrošnju. Naime, mjesečne cijene осим трајних производа за широку потрошњу.
trajnih proizvoda za široku potrošnju, promatrane na Наиме, мјесечне цијене трајних производа за
godišnjoj razini, porasle su u sva tri mjeseca prvog широку потрошњу, посматране на годишњем нивоу,
tromjesečja 2014. godine (stope rasta na godišnjoj порасле су у сва три мјесеца првог квартала 2014.
razini od po približno 1,0%). године (стопе раста на годишњем нивоу од по
приближно 1,0%).
17
Vađenje rude i kamena; Prerađivačka industrija; Proizvodnja i opskrba električnom energijom, plinom i toplom vodom; Opskrba vodom, uklanjanje otpadnih
voda, gospodarenje otpadom, te sanacija okoliša.
17
Вађење руде и камена; Прерађивачка индустрија; Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом и топлом водом; Снабдијевање водом,
уклањање отпадних вода, управљање отпадом, те санација околиша.
55
2.3. Plate i zaposlenost 2.3. Wages and Employment
Podaci s tržišta rada pokazuju da su, kada je riječ Data from the labour market indicate that, when
o zapošljavanju, u prvom kvartalu 2014. godine it comes to employment, positive changes were
zabilježene pozitivne promjene koje se, iako recorded in the first quarter of 2014 that are slightly
neznatno, razlikuju od pokazatelja zabilježenih different from indicators recorded in previous quarters.
u prethodnim kvartalima. Naime, prema Specifically, administrative data show modest annual
administrativnim podacima zabilježen je lagani rast increase in number of employed persons. At the same
broja zaposlenih na godišnjem nivou. Istovremeno, time, net wage amount did not record any significant
iznos neto plate, nije se bitno mijenjao. Posmatrano changes. Analysed on the annual level, net wage
na godišnjem nivou, iznos neto plate lagano je amount recorded a minor increase, while the average
porastao, dok je u odnosu na prethodni kvartal iznos net wage is slightly lower compared to the previous
prosječne neto plate neznatno manji. quarter.
Prosječna neto plata u prvom kvartalu 2014. godine Average net wage in the first quarter of 2014 amounted
iznosla je 829 BAM i u odnosu na isti kvartal 2013. to BAM 829, which is by 0.9% higher compared to the
godine viša je za 0,9%. Kako je na godišnjem nivou same quarter of 2013. As the deflation of 1.6% was
zabilježena deflacija od 1,6%, realni rast prosječne neto recorded on the annual level, real growth of average
plate u prvom kvartalu 2014. godine, posmatrano na net wage in the first quarter of 2014, observed on the
godišnjem nivou, iznosi 2,5%. annual basis, amounts 2.5%.
Grafikon 2.10: BiH - Prosječne neto plate u prvom kvartalu 2014.
1.500
Prosječna plata u djelatnosti 1.250
Prosječna plata u BiH

1.000
u BAM/in BAM
750
500
Average Wage in the Activity
250
Average Wage in BH
0
A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S
Graph 2.10: BH - Average Net Wages in the First Quarter of 2014

Legenda: Legend:
A Poljoprivreda, lov i šumarstvo A Agriculture, Forestry and Hunting

B Vađenje ruda i kamena B Mining and Quarrying
C Prerađivačka industrija C Manufacturing Industry
D Proizvodnja i snabdijevanje električnom energijom, plinom, parom i D Electricity, Gas, Steam Production and Supply and
klimatizacija Air Conditioning
E Slika 2.10: BiH
Snabdijevanje - Prosječne
vodom; uklanjanjeneto plaće
otpadnih u prvom
voda, tromjesečju
upravljanje otpa- 2014.
E Water Supply; Sewerage, Waste Management and Environment Care
dom, te djelatnosti sanacije okoliša Activities
F Građevinarstvo F Construction
G Trgovina na veliko i malo; popravak motornih vozila i motocikala 1.500
G Wholesale and Retail Trade; Repair of Motor Vehicles and Motorcycles
H Prevoz i skladištenje H Transportation and Storage
I Djelatnosti pružanja
Prosječna plaća u smještaja,
djelatnosti te pripreme i usluživanja hrane
1.250(ho- I Accommodation and Food Service Activities
telijerstvo i ugostiteljstvo) (hotels and restaurants)
Prosječna
J Informacije plaća u BiH
i komunikacije J Information and Communication
K Finansijske djelatnosti i djelatnosti osiguranja 1.000 K Financial and Insurance Activities
u BAM/у BAM
L Poslovanje nekretninama L Real Estate Activities

M Stručne, naučne i tehničke djelatnosti M Professional,Scientific and Technical Activities
N Administrativne i pomoćne uslužne djelatnosti 750
N Administrative and Support Service Activities
O Javna uprava i odbrana, obavezno socijalno osiguranje O Public Administration and Defence; Compulsory Social Insurance
P Obrazovanje 500 P Education
Q Djelatnosti zdravstvene zaštite i socijalne pomoći Q Health Care and Social Work Activities
Просјечна плата у дјелатности
R Umjetnost, zabava i rekreacija R Arts, Entertainment and Recreation
S OstaleПросјечна
uslužne djelatnosti
плата у БиХ 250 S Other Service Activities
56 0
Grafikon 2.10: BiH - Prosječne neto plate u prvom kvartalu 2014.
1.500
2.3. Plaće i zaposlenost

Prosječna plata u djelatnosti 1.250 2.3. Плате и запосленост
PodaciProsječna
s tržišta
platarada
u BiH pokazuju da su, kada je riječ o
1.000 Подаци с тржишта рада показују да су, када је ријеч
u BAM/in BAM
zapošljavanju, u prvom tromjesečju 2014. godine о запошљавању, у првом кварталу 2014. године
zabilježene pozitivne promjene koje se, iako neznatno, забиљеженепозитивнепромјенекојесе,иаконезнатно,
750
razlikuju od pokazatelja zabilježenih u prethodnim разликују од показатеља забиљежених у претходним
tromjesečjima. Naime, prema administrativnim кварталима. Наиме, према административним
500
podacima zabilježen je lagani rast broja zaposlenih подацима забиљежен је лагани раст броја запослених
na godišnjoj razini.
Average Wage in the Istodobno,
Activity iznos neto plaće, nije на годишњем нивоу. Истовремено, износ нето плате,
se bitno mijenjao. Promatrano na godišnjoj 250
Average Wage in BH
razini, није се битно мијењао. Посматрано на годишњем
iznos neto plaće lagano je porastao, dok je u odnosu нивоу, износ нето плате лагано је порастао, док је у
na prethodno tromjesečje iznos prosječne neto plaće 0 односу на претходни квартал износ просјечне нето
neznatno manji. A B C D E Fнезнатно
плате G H I мањи.
J K L M N O P Q R S
Prosječna
Graph 2.10:neto plaća
BH u prvom
- Average Nettromjesečju 2014.
Wages in the Firstgodine Просјечна нето плата у првом кварталу 2014. године
Quarter of 2014
iznosla je
Izvor: BHAS
829 BAM i u odnosu na isto tromjesečje 2013. износла је 829 BAM и у односу на истиSource:квартал
BHAS
godine viša je za 0,9%. Kako je na godišnjoj razini 2013. године виша је за 0,9%. Како је на годишњем
zabilježena deflacija od 1,6%, realni rast prosječne neto нивоу забиљежена дефлација од 1,6%, реални раст
plaće u prvom tromjesečju 2014. godine, promatrano просјечне нето плате у првом кварталу 2014. године,
na godišnjoj razini, iznosi 2,5%. посматрано на годишњем нивоу, износи 2,5%.
Slika 2.10: BiH - Prosječne neto plaće u prvom tromjesečju 2014.
1.500
Prosječna plaća u djelatnosti 1.250

Prosječna plaća u BiH
1.000
u BAM/у BAM
750
500
Просјечна плата у дјелатности
Просјечна плата у БиХ 250
0
Графикон 2.10: БиХ - Просјечне нето плате у првом кварталу 2014.

Legenda: Легенда:
A Poljoprivreda, lov i šumarstvo A Пољопривреда, шумарство и риболов

B Vađenje ruda i kamena B Вађење руда и камена
C Prerađivačka industrija C Прерађивачка индустрија
D Proizvodnja i snabdijevanje električnom energijom, plinom, parom i D Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и
klimatizacija климатизација
E Snabdijevanje vodom; uklanjanje otpadnih voda, upravljanje otpa- E Снабдијевање водом; уклањање отпадних вода, управљање
dom, te djelatnosti sanacije okoliša отпадом, те дјелатности санације околиша
F Građevinarstvo F Грађевинарство
G Trgovina na veliko i malo; popravak motornih vozila i motocikala G Трговина на велико и мало; поправак моторних возила и мотоцикала
H Prijevoz i skladištenje H Превоз и складиштење
I Djelatnosti pružanja smještaja, te pripreme i usluživanja hrane (ho- I Дјелатности пружања смјештаја, те припреме и услуживања хране
telijerstvo i ugostiteljstvo) (хотелијерство и угоститељство)
J Informacije i komunikacije J Информације и комуникације
K Financijske djelatnosti i djelatnosti osiguranja K Финансијске дјелатности и дјелатности осигурања
L Poslovanje nekretninama L Пословање некретнинама
M Stručne, naučne i tehničke djelatnosti M Стручне, научне и техничке дјелатности
N Administrativne i pomoćne uslužne djelatnosti N Административне и помоћне услужне дјелатности
O Javna uprava i obrana, obvezno socijalno osiguranje O Јавна управа и одбрана, обавезно социјално осигурање
P Obrazovanje P Образовање
Q Djelatnosti zdravstvene zaštite i socijalne pomoći Q Дјелатности здравствене заштите и социјалне помоћи
R Umjetnost, zabava i rekreacija R Умјетност, забава и рекреација
S Ostale uslužne djelatnosti S Остале услужне дјелатности
57
Kao i niz prethodnih godina tako je i u prvom kvartalu Like in several previous years, the financial and
2014. godine u finansijskoj djelatnosti i djelatnosti insurance activities in the first quarter of 2014
osiguranja ostvarena najviša prosječna neto plata had the highest average net wage in the amount
u iznosu od 1.337 BAM i veća je od prosječne neto of BAM 1.337, being higher than the average net
plate u BiH za 508 BAM ili 61,3%. Pored navedene, wage in BH by BAM 508 or 61.3%. In addition, high
visoka prosječna neto plata u iznosu od 1.310 BAM average net wage of BAM 1.310 was also recorded
ostvarena je i u djelatnosti koja obuhvata proizvodnju in the sector that includes electricity, gas, steam
i snabdijevanje električnom energijom, plinom, production and supply and air conditioning.
parom i klimatizaciju. Pri tome, prosječna plata u ovoj Average wage in this industry grew by 1.2% on
djelatnosti na godišnjem nivou je porasla za 1,2%, the annual level, although this industry recorded
mada je u ovoj djelatnosti u istom periodu zabilježen production output decrease by 13.3% in the same
pad obima proizvodnje od 13,3%. period.
Na drugoj strani, najniža prosječna neto plata ostvarena On the other hand, the lowest average net wage was
je u hotelijerstvu i ugostiteljstvu u iznosu od 521 BAM recorded in hotels and restaurants industry amounting
i manja je za 308 BAM, odnosno 37,1%, od prosječne to BAM 521, which is by BAM 308 or 37.1% lower than
neto plate u BiH. Pri tome treba napomenuti da je plata the average net wage in BH. It should be mentioned that
u ovoj djelatnosti pala na godišnjem nivou za 2,6%, the wage in this industry dropped by 2.6% on the annual
a da je u ovoj djelatnosti istovremeno povećan broj basis, while the industry at the same time recorded
zaposlenih za 9,6%.18 increase in the number of employed persons by 9.6%.18
Istovremeno, u prvom kvartalu 2014. godine u odnosu At the same time, average net wage in the first
na prethodni kvartal prosječna neto plata niža je za quarter of 2014 is by 0.5% lower than in the
0,5%, a usljed laganog rasta cijena u prvom kvartalu previous quarter, and real average net wage is by
2014. godine realna prosječna neto plata niža je za 0.7% lower due to slight price increase in the first
0,7%. Pri tome je najviši nominalni rast neto plate quarter of 2014. The highest nominal growth of
zabilježen u djelatnosti koja se odnosi na stručne, net wage was recorded in professional, scientific
naučne i tehničke djelatnosti (2,0%), dok je najviši pad and technical activities (2.0%), while the strongest
nominalne neto plate zabilježen u ostalim uslužnim nominal net wage decline was recorded in other
djelatnostima (-5,1%). service industries (-5.1%).
Administrativni podaci o kretanju zaposlenih osoba Administrative data about trends in numbers of
u prvom kvartalu 2014. godine u odnosu na isti employed persons in the first quarter of 2014, compared
period 2013. godine pokazuju stopu rasta broja to the same period in 2013, show 1.6% increase in the
zaposlenih od 1,6%. Najviša stopa rasta zaposlenih number of persons in employment. As specified above,
zabilježena je, kako je navedeno u prethodnom tekstu, the strongest growth in number of employed persons
u hotelijerstvu i ugostiteljstvu, i to 9,6%. Pored toga, was recorded in hotels and restaurants industry,
visoke stope rasta zabilježene su u djelatnostima koje by 9.6%. In addition, high growth rates were also
obuhvataju umjetnost, zabavu i rekreaciju (7,3%), recorded in industries including arts, entertainment
te administrativne, pomoćne i uslužne djelatnosti and recreation (7.3%), and administrative and support
(5,7%). Pozitivna činjenica je da su visoke stope rasta service activities (5.7%). The fact that high growth
zaposlenih zabilježene i u proizvodnim djelatnostima. rates were also recorded in production industries
Tako je u prerađivačkoj industriji zabilježen rast is positive. Manufacturing industry thus recorded
zaposlenih za 4,6%, poljoprivredi, ribolovu i šumarstvu increase in number of persons in employment by 4.6%,
3,4%, te proizvodnji i snabdijevanju električnom agriculture, fishing and forestry by 3.4%, and electricity
energijom i plinom 1,2%. and gas production and supply by 1.2%.
Na drugoj strani, kada se uporede podaci o kretanju On the other hand, in comparison between data on
zaposlenih osoba u martu 2014. godine s podacima numbers of employed persons in March 2014 and
iz marta 2013. godine, bilježi se stopa rasta broja March 2013, the growth rate of 2.1% is observed.
zaposlenih od 2,1%. Struktura zaposlenih po Structure of employed persons per industry,
djelatnostima, prema administrativnim podacima, according to administrative data, illustrates that
u martu 2014. godine pokazuje da je najviši broj the manufacturing industry employed the largest
zaposlenih u prerađivačkoj industriji (19,4%) i u number of people in March 2014 (19.4%), as well
djelatnosti koja obuhvata trgovinu na veliko i malo as retail and wholesale sector, and repairs of motor
te popravak motornih vozila i motocikla (17,5%). Pet vehicles and motorcycles (17.5%). Five industries that
djelatnosti koje zapošljavaju najveći broj zaposlenih employ the largest number of people account for
čine 63,5% ukupnog broja zaposlenih u BiH. Ostale 63.5% of the total number of employed persons in BH.
djelatnosti zapošljavaju od 0,3% (poslovanje Other industries employ between 0.3% (real estate
nekretninama) do 5,0% (prevoz i skladištenje) business) and 5.0% (transportation and storage) of
(grafikon 2.11). people (Graph 2.11).
18
Najvjerovatnije da je u ovoj djelatnosti povećan broj zaposlenih usljed smanjenja broja neprijavljenih radnika, ali je posljedica toga smanjenje prosječne neto
plate.
18
The number of employed persons in this industry most probably went up due to reduced number of unregistered workers, which resulted in the decrease of
average net wage.
58
Kao i niz prethodnih godina tako je i u prvom Као и низ претходних година тако је и у првом кварталу
tromjesečju 2014. godine u financijskoj djelatnosti 2014. године у финансијској дјелатности и дјелатности
i djelatnosti osiguranja ostvarena najviša prosječna осигурања остварена највиша просјечна нето плата
neto plaća u iznosu od 1.337 BAM i veća je od у износу од 1.337 BAM и већа је од просјечне нето
prosječne neto plaće u BiH za 508 BAM ili 61,3%. Pored плате у БиХ за 508 BAM или 61,3%. Поред наведене,
navedene, visoka prosječna neto plaća u iznosu od висока просјечна нето плата у износу од 1.310 BAM
1.310 BAM ostvarena je i u djelatnosti koja obuhvata остварена је и у дјелатности која обухвата производњу
proizvodnju i opskrbu električnom energijom, plinom, и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром
parom i klimatizaciju. Pri tome, prosječna plaća u ovoj и климатизацију. При томе, просјечна плата у овој
djelatnosti na godišnjoj razini je porasla za 1,2%, mada дјелатности на годишњем нивоу је порасла за 1,2%,
je u ovoj djelatnosti u istom razdoblju zabilježen pad мада је у овој дјелатности у истом периоду забиљежен
obujma proizvodnje od 13,3%. пад обима производње од 13,3%.
Na drugoj strani, najniža prosječna neto plaća На другој страни, најнижа просјечна нето плата
ostvarena je u hotelijerstvu i ugostiteljstvu u iznosu остварена је у хотелијерству и угоститељству у
od 521 BAM i manja je za 308 BAM, odnosno 37,1%, od износу од 521 BAM и мања је за 308 BAM, односно
prosječne neto plaće u BiH. Pri tome treba napomenuti 37,1%, од просјечне нето плате у БиХ. При томе треба
da je plaća u ovoj djelatnosti pala na godišnjoj razini za напоменути да је плата у овој дјелатности пала на
2,6%, a da je u ovoj djelatnosti istodobno povećan broj годишњем нивоу за 2,6%, а да је у овој дјелатности
zaposlenih za 9,6%.18 истовремено повећан број запослених за 9,6%.18
Istodobno, u prvom tromjesečju 2014. godine u Истовремено, у првом кварталу 2014. године у односу
odnosu na prethodno tromjesečje prosječna neto на претходни квартал просјечна нето плата нижа је за
plaća niža je za 0,5%, a usljed laganog rasta cijena u 0,5%, а усљед лаганог раста цијена у првом кварталу
prvom tromjesečju 2014. godine realna prosječna neto 2014. године реална просјечна нето плата нижа је за
plaća niža je za 0,7%. Pri tome je najviši nominalni rast 0,7%. При томе је највиши номинални раст нето плате
neto plaće zabilježen u djelatnosti koja se odnosi na забиљежен у дјелатности која се односи на стручне,
stručne, naučne i tehničke djelatnosti (2,0%), dok je научне и техничке дјелатности (2,0%), док је највиши
najviši pad nominalne neto plaće zabilježen u ostalim пад номиналне нето плате забиљежен у осталим
uslužnim djelatnostima (-5,1%). услужним дјелатностима (-5,1%).
Administrativni podaci o kretanju zaposlenih osoba Административни подаци о кретању запослених

u prvom tromjesečju 2014. godine u odnosu na isto лица у првом кварталу 2014. године у односу на
razdoblje 2013. godine pokazuju stopu rasta broja исти период 2013. године показују стопу раста броја
zaposlenih od 1,6%. Najviša stopa rasta zaposlenih запослених од 1,6%. Највиша стопа раста запослених
zabilježena je, kako je navedeno u prethodnom tekstu, забиљежена је, како је наведено у претходном тексту,
u hotelijerstvu i ugostiteljstvu, i to 9,6%. Pored toga, у хотелијерству и угоститељству, и то 9,6%. Поред тога,
visoke stope rasta zabilježene su u djelatnostima koje високе стопе раста забиљежене су у дјелатностима
obuhvataju umjetnost, zabavu i rekreaciju (7,3%), које обухватају умјетност, забаву и рекреацију (7,3%),
te administrativne, pomoćne i uslužne djelatnosti те административне, помоћне и услужне дјелатности
(5,7%). Pozitivna činjenica je da su visoke stope rasta (5,7%). Позитивна чињеница је да су високе стопе
zaposlenih zabilježene i u proizvodnim djelatnostima. раста запослених забиљежене и у производним
Tako je u prerađivačkoj industriji zabilježen rast дјелатностима. Тако је у прерађивачкој индустрији
zaposlenih za 4,6%, poljoprivredi, ribolovu i šumarstvu забиљежен раст запослених за 4,6%, пољопривреди,
3,4%, te proizvodnji i opskrbi električnom energijom i риболову и шумарству 3,4%, те производњи и
plinom 1,2%. снабдијевању електричном енергијом и гасом 1,2%.
Na drugoj strani, kada se usporede podaci o kretanju На другој страни, када се упореде подаци о кретању
zaposlenih osoba u ožujku 2014. godine s podacima запослених лица у марту 2014. године с подацима
iz ožujka 2013. godine, bilježi se stopa rasta broja из марта 2013. године, биљежи се стопа раста броја
zaposlenih od 2,1%. Struktura zaposlenih po запослених од 2,1%. Структура запослених по
djelatnostima, prema administrativnim podacima, дјелатностима, према административним подацима,
u ožujku 2014. godine pokazuje da je najviši broj у марту 2014. године показује да је највиши број
zaposlenih u prerađivačkoj industriji (19,4%) i u запослених у прерађивачкој индустрији (19,4%)
djelatnosti koja obuhvata trgovinu na veliko i malo и у дјелатности која обухвата трговину на велико
te popravak motornih vozila i motocikla (17,5%). Pet и мало те поправак моторних возила и мотоцикла
djelatnosti koje zapošljavaju najveći broj zaposlenih (17,5%). Пет дјелатности које запошљавају највећи
čine 63,5% ukupnog broja zaposlenih u BiH. Ostale број запослених чине 63,5% укупног броја
djelatnosti zapošljavaju od 0,3% (poslovanje запослених у БиХ. Остале дјелатности запошљавају
nekretninama) do 5,0% (prijevoz i skladištenje) (slika од 0,3% (пословање некретнинама) до 5,0% (превоз
2.11). и складиштење) (графикон 2.11).
18
Najvjerojatnije da je u ovoj djelatnosti povećan broj zaposlenih usljed smanjenja broja neprijavljenih radnika, ali je posljedica toga smanjenje prosječne neto
plaće.
18
Највјероватније да је у овој дјелатности повећан број запослених усљед смањења броја непријављених радника, али је посљедица тога смањење
просјечне нето плате.
59
Grafikon 2.11: BiH - Struktura zaposlenih po djelatnostima - mart 2014.
20%
18%
Mart 2014. 16%

14%
12%
10%
8%
6%
March 2014 4%
2%
0%
Graph 2.11: BH - Structure of Employees by Activities - March 2014

Legenda: Legend:
A Poljoprivreda, lov i šumarstvo A Agriculture, Forestry and Hunting

B Vađenje ruda i kamena B Mining and Quarrying
C Prerađivačka industrija C Manufacturing Industry
D Proizvodnja i snabdijevanje električnom energijom, plinom, parom i D Electricity, Gas, Steam Production and Supply and
Slika 2.11: BiH - Struktura zaposlenih po djelatnostima - ožujakAir
klimatizacija 2014.
Conditioning
E Snabdijevanje vodom; uklanjanje otpadnih voda, upravljanje E Water Supply; Sewerage, Waste Management and Environment Care
otpadom, te djelatnosti sanacije okoliša Activities
F Građevinarstvo 20%
F Construction
G Trgovina na veliko i malo; popravak motornih vozila i motocikala
18% G Wholesale and Retail Trade; Repair of Motor Vehicles and Motorcycles
H Prevoz i skladištenje H Transportation and Storage
I Djelatnosti pružanja smještaja, te pripreme i usluživanja
Ožujak 2014. 16%hrane I Accommodation and Food Service Activities
(hotelijerstvo i ugostiteljstvo) (hotels and restaurants)
J Informacije i komunikacije 14%
J Information and Communication
K Finansijske djelatnosti i djelatnosti osiguranja 12% K Financial and Insurance Activities
L Poslovanje nekretninama L Real Estate Activities
M Stručne, naučne i tehničke djelatnosti 10% M Professional,Scientific and Technical Activities
N Administrativne i pomoćne uslužne djelatnosti N Administrative and Support Service Activities
8%
O Javna uprava i odbrana, obavezno socijalno osiguranje O Public Administration and Defence; Compulsory Social Insurance
P Obrazovanje 6% P Education
Q Djelatnosti zdravstvene zaštite i socijalne pomoći Q Health Care and Social Work Activities
Март 2014.
R Umjetnost, zabava i rekreacija 4% R Arts, Entertainment and Recreation
S Ostale uslužne djelatnosti S Other Service Activities
2%
0%
Графикон 2.11: БиХ - Структура запослених по дјелатностима - март 2014.

60
Slika 2.11: BiH - Struktura zaposlenih po djelatnostima - ožujak 2014.
20%
18%
Ožujak 2014. 16%

14%
12%
10%
8%
6%
Март 2014.
4%
2%
0%
Графикон 2.11: БиХ - Структура запослених по дјелатностима - март 2014.

Legenda: Легенда:
A Poljoprivreda, lov i šumarstvo A Пољопривреда, шумарство и риболов

B Vađenje ruda i kamena B Вађење руда и камена
C Prerađivačka industrija C Прерађивачка индустрија
D Proizvodnja i snabdijevanje električnom energijom, plinom, parom i D Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и
klimatizacija климатизација
E Snabdijevanje vodom; uklanjanje otpadnih voda, upravljanje E Снабдијевање водом; уклањање отпадних вода, управљање
otpadom, te djelatnosti sanacije okoliša отпадом, те дјелатности санације околиша
F Građevinarstvo F Грађевинарство
G Trgovina na veliko i malo; popravak motornih vozila i motocikala G Трговина на велико и мало; поправак моторних возила и мотоцикала
H Prijevoz i skladištenje H Превоз и складиштење
I Djelatnosti pružanja smještaja, te pripreme i usluživanja hrane I Дјелатности пружања смјештаја, те припреме и услуживања хране
(hotelijerstvo i ugostiteljstvo) (хотелијерство и угоститељство)
J Informacije i komunikacije J Информације и комуникације
K Financijske djelatnosti i djelatnosti osiguranja K Финансијске дјелатности и дјелатности осигурања
L Poslovanje nekretninama L Пословање некретнинама
M Stručne, naučne i tehničke djelatnosti M Стручне, научне и техничке дјелатности
N Administrativne i pomoćne uslužne djelatnosti N Административне и помоћне услужне дјелатности
O Javna uprava i obrana, obvezno socijalno osiguranje O Јавна управа и одбрана, обавезно социјално осигурање
P Obrazovanje P Образовање
Q Djelatnosti zdravstvene zaštite i socijalne pomoći Q Дјелатности здравствене заштите и социјалне помоћи
R Umjetnost, zabava i rekreacija R Умјетност, забава и рекреација
S Ostale uslužne djelatnosti S Остале услужне дјелатности
61
3. FINANSIJSKI SEKTOR 3. FINANCIAL SECTOR
Devizne rezerve s krajem kvartala iznose As of the end of the quarter, foreign exchange
6,95 milijardi BAM uz kvartalno smanjenje u reserve amounted to BAM 6.95 billion, with
iznosu 114,6 miliona BAM. Ovo smanjenje je quarterly decrease by BAM 114.6 million. This
uobičajeno za prvi kvartal godine. Strana pasiva decrease is common for the first quarter of a year.
komercijalnih banaka bilježi najveće kvartalno Foreign liabilities of commercial banks recorded
smanjenje od 2011. godine. Uz smanjenje strane the strongest quarterly decrease since 2011. The
aktive, smanjeno je i stanje na računu rezervi decrease of foreign assets was accompanied by the
banaka, i to u iznosu 400,7 miliona BAM. Tako reduction of balance in banks' reserve accounts by
i primarni novac usljed kretanja sredstava na BAM 400.7 million. Primary money also recorded
računu rezervi bilježi smanjenje. Novčana masa, a decrease, due to trends in reserve account funds.
mjerena monetarnim agregatom M2, iznosi 16,15 Money supply, measured by monetary aggregate M2,
milijardi BAM uz skroman kvartalni rast usljed amounts to BAM 16.15 billion, with modest quarterly
rasta ostalih depozita, dok je na godišnjem nivou increase caused by growth of other deposits, while
novčana masa rasla po stopi od 6,8%. Monetarna the money supply recorded annual increase rate of
multiplikacija bilježi povećanje kao rezultat većeg 6.8%. Monetary multipliers recorded increase due to
smanjenja primarnog novca u odnosu na rast the fact that primary money decrease was stronger
novčane mase. Komercijalne banke su bile dosta than money supply growth. Commercial banks were
aktivne i u kreditnim i depozitnim poslovima u very active both in lending and deposit business
prvom kvartalu 2014. godine. Ugovoreno je novih in the first quarter of 2014. New loans extended to
kredita oko 1,40 milijardi BAM sa stanovništvom i households and non-financial companies amounted
nefinansijskim preduzećima. Sektor stanovništva to approximately BAM 1.40 billion. Household sector
još uvijek ima najznačajniju ulogu u povećanju still plays the most important role in deposit increase.
depozita. Kamatne stope na kredite i depozite Interest rates on loans and deposits did not record
nisu imale značajnije oscilacije u odnosu na any significant oscillations compared to previous
prethodne kvartale. quarters.
3.1. Devizne rezerve i monetarna kretanja 3.1. Foreign Exchange Reserves and Monetary Trends
Stanje deviznih rezervi s krajem prvog kvartala Balance of foreign exchange reserves as of the end of the
iznosi 6,95 milijardi BAM i u odnosu na kraj first quarter amounted to BAM 6.95 billion, recording a
prethodne godine bilježe smanjenje za 114,6 decrease by BAM 114.6 million or by 1.6% compared to
miliona BAM, 1,6%. Smanjenje deviznih rezervi the end of the previous year. Decline in foreign exchange
je uobičajno za prvi kvartal, a nakon snažnog reserves is common for the first quarter, following a
povećanja na kraju prethodne godine. strong increase at the end of the previous year.
Ovo povećanje u prethodnom kvartalu rezultat je The increase in the previous quarter resulted from
regulatornih i budžetskih pritisaka s kojima se banke regulatory and budgetary pressures that banks face
suočavaju na kraju godine. To dovodi do dodatnog at year-end. This leads to additional foreign debts of
zaduženja banaka iz inostranstva. Zaduženje rezultira banks. These debts result in sale of domestic currency
prodajom domaće valute od strane CBBiH, što by the CBBH, which again leads to rise in foreign
posljedično dovodi do povećanja deviznih rezervi exchange reserves in the fourth quarter and increase
u četvrtom kvartalu i povećanja stanja na računu of balance on reserve account with the CBBH (Graph
rezervi kod CBBiH (grafikon 3.1). Nakon ispunjenja 3.1). After fulfilment of the regulatory and budgetary
regulatornih i budžetskih zahtjeva, te nešto sporije requirements, and somewhat slower lending activities
kreditne aktivnosti u odnosu na ostatak godine, banke compared to the remaining part of the year, banks
obično u prvom kvartalu ne nastavljaju ovaj trend usually do not continue the demand for domestic
potražnje za domaćom valutom. U skladu s tim, dolazi i currency in the first quarter. Accordingly, the CBBH
do povećane kupovine domaće valute od strane CBBiH, intensifies purchase of domestic currency, due to
a usljed smanjenja obaveza komercijalnih banaka decrease of commercial banks' foreign liabilities.
prema inostranstvu.
62
3. FINANCIJSKI SEKTOR 3. ФИНАНСИЈСКИ СЕКТОР
Devizne rezerve s krajem tromjesečja iznose 6,95 Девизне резерве с крајем квартала износе
milijardi BAM uz tromjesečno smanjenje u iznosu 6,95 милијарди BAM уз квартално смањење у
114,6 milijuna BAM. Ovo smanjenje je uobičajeno износу 114,6 милиона BAM. Ово смањење је
za prvo tromjesečje godine. Strana pasiva уобичајено за први квартал године. Страна пасива
komercijalnih banaka bilježi najveće tromjesečno комерцијалних банака биљежи највеће квартално
smanjenje od 2011. godine. Uz smanjenje strane смањење од 2011. године. Уз смањење стране
aktive, smanjeno je i stanje na računu rezervi активе, смањено је и стање на рачуну резерви
banaka, i to u iznosu 400,7 milijuna BAM. Tako i банака, и то у износу 400,7 милиона BAM. Тако и
primarni novac usljed kretanja sredstava na računu примарни новац усљед кретања средстава на
rezervi bilježi smanjenje. Novčana masa, mjerena рачуну резерви биљежи смањење. Новчана маса,
monetarnim agregatom M2, iznosi 16,15 milijardi мјерена монетарним агрегатом М2, износи 16,15
BAM uz skroman tromjesečni rast usljed rasta ostalih милијарди BAM уз скроман квартални раст усљед
depozita, dok je na godišnjoj razini novčana masa раста осталих депозита, док је на годишњем нивоу
rasla po stopi od 6,8%. Monetarna multiplikacija новчана маса расла по стопи од 6,8%. Монетарна
bilježi povećanje kao rezultat većeg smanjenja мултипликација биљежи повећање као резултат
primarnog novca u odnosu na rast novčane већег смањења примарног новца у односу на раст
mase. Komercijalne banke su bile dosta aktivne новчане масе. Комерцијалне банке су биле доста
i u kreditnim i depozitnim poslovima u prvom активне и у кредитним и депозитним пословима
tromjesečju 2014. godine. Ugovoreno je novih у првом кварталу 2014. године. Уговорено
kredita oko 1,40 milijardi BAM sa stanovništvom i је нових кредита око 1,40 милијарди BAM са
nefinancijskim poduzećima. Sektor stanovništva становништвом и нефинансијским предузећима.
još uvijek ima najznačajniju ulogu u povećanju Сектор становништва још увијек има најзначајнију
depozita. Kamatne stope na kredite i depozite nisu улогу у повећању депозита. Каматне стопе
imale značajnije oscilacije u odnosu na prethodna на кредите и депозите нису имале значајније
tromjesečja. осцилације у односу на претходне квартале.
3.1. Devizne rezerve i monetarna kretanja 3.1. Девизне резерве и монетарна кретања
Stanje deviznih rezervi s krajem prvog tromjesečja Стање девизних резерви с крајем првог квартала
iznosi 6,95 milijardi BAM i u odnosu na kraj износи 6,95 милијарди BAM и у односу на крај
prethodne godine bilježe smanjenje za 114,6 претходне године биљеже смањење за 114,6
milijuna BAM, 1,6%. Smanjenje deviznih rezervi je милиона BAM, 1,6%. Смањење девизних резерви
uobičajno za prvo tromjesečje, a nakon snažnog је уобичајно за први квартал, а након снажног
povećanja na kraju prethodne godine. повећања на крају претходне године.
Ovo povećanje u prethodnom tromjesečju rezultat Ово повећање у претходном кварталу резултат
je regulatornih i proračunskih pritisaka s kojima је регулаторних и буџетских притисака с којима
se banke suočavaju na kraju godine. To dovodi do се банке суочавају на крају године. То доводи
dodatnog zaduženja banaka iz inozemstva. Zaduženje до додатног задужења банака из иностранства.
rezultira prodajom domaće valute od strane CBBiH, Задужење резултира продајом домаће валуте од
što posljedično dovodi do povećanja deviznih rezervi стране ЦББиХ, што посљедично доводи до повећања
u četvrtom tromjesečju i povećanja stanja na računu девизних резерви у четвртом кварталу и повећања
rezervi kod CBBiH (slika 3.1). Nakon ispunjenja стања на рачуну резерви код ЦББиХ (графикон 3.1).
regulatornih i proračunskih zahtjeva, te nešto sporije Након испуњења регулаторних и буџетских захтјева,
kreditne aktivnosti u odnosu na ostatak godine, banke те нешто спорије кредитне активности у односу
obično u prvom tromjesečju ne nastavljaju ovaj trend на остатак године, банке обично у првом кварталу
potražnje za domaćom valutom. U skladu s tim, dolazi i не настављају овај тренд потражње за домаћом
do povećane kupovine domaće valute od strane CBBiH, валутом. У складу с тим, долази и до повећане
a usljed smanjenja obveza komercijalnih banaka prema куповине домаће валуте од стране ЦББиХ, а усљед
inozemstvu. смањења обавеза комерцијалних банака према
иностранству.
63
Grafikon 3.1: Kvartalne promjene deviznih rezervi, računa rezervi kod CBBiH i vrijednosti salda kupovine i
prodaje BAM
600
Devizne rezerve 500
u milionima BAM/in BAM million

400
Račun rezervi kod CBBiH
300
Saldo kupovine i prodaje BAM
200
100
0
-100
-200
Foreign Exchange Reserves
-300
Reserve Account with the CBBH -400
-500
BAM Purchase and Sale Balance Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2011. 2012. 2013. 2014.
Graph 3.1: Quarterly Changes of Foreign Exchange Reserves, Reserve Accounts with the CBBH and the Value of
BAM Purchase and Sale Balance
Izvor: Tabele 08, 21 i 33 Tables 08, 21 and 33
Dodatni pritisak na devizne rezerve stvara otplata Repayment of public foreign debt puts additional
javnog vanjskog duga (pogledati poglavlje 5). pressure on foreign exchange reserves (see Chapter 5).
Stanje strane pasive i strane aktive komercijalnog Accordingly, balance of foreign liabilities and foreign
bankarskog sektora, u skladu s navedenim, bilježi assets of commercial banking sector recorded a
smanjenje. Banke su u prvom kvartalu smanjile svoja decrease.
Slika 3.1: Tromjesečne promjene deviznih rezervi, računa rezervi In the
kod CBBiH first quarter,
i vrijednosti salda banks reduced
kupovine i their
dugovanja
prodaje BAM prema inostranstvu za čak 400,7 miliona foreign debts by as much as BAM 400.7 million, which
BAM, što je najveće kvartalno smanjenje od 2011. is the strongest quarterly decrease since 2011 and
godine i predstavlja nastavak procesa razduživanja.600 represents continuation of deleverage process. At the
u milijunima BAM/у милионима BAM
Istovremeno, smanjena su sredstva na računu

Devizne rezerve 500 kod same time, balance on the account with the CBBH and
CBBiHRačun
i stanje sredstava na nostro 400banaka
računima balance on nostro accounts of banks (foreign assets)
rezervi kod CBBiH
(strana aktiva) (grafikon 3.2). 300 were decreased (Graph 3.2).
200
100
Grafikon 3.2: Kvartalne promjene strane aktive0 i strane pasive komercijalnih banaka i stanja na računu
rezervi kod CBBiH -100
-200
Девизне резерве 500
-300
Strana aktiva komercijalnih banaka 400
Рачун резерви код ЦББиХ -400

300
Strana pasiva komercijalnih banaka -500
200
Салдо куповине и продаје BAM Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Račun rezervi kod CBBiH 100
2011. 2012. 2013. 2014.
0
-100
Графикон 3.1: Кварталне промјене девизних резерви, рачуна резерви код ЦББиХ и вриједности салда
-200
куповине и продаје BAM
Foreign Assets of Commercial Banks
-300
Izvor: Tablice 08, 21 i 33 Извор: Табеле 08, 21 и 33
-400
Foreign Liabilities of
Commercial Banks -500
-600
Reserve Account with the CBBH
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2011. 2012. 2013. 2014.
Graph 3.2: Quarterly Changes of Foreign Assets and Foreign Liabilities of Commercial Banks and Balances in
Reserve Accounts with the CBBH
Izvor: Tabele 08 i 11 Source: Tables 08 and 11
Slika 3.2: Tromjesečne promjene strane aktive i strane pasive komercijalnih banaka i stanja na računu
rezervi kod CBBiH
64 500
а BAM

Slika 3.1: Tromjesečne promjene deviznih rezervi, računa rezervi kod CBBiH i vrijednosti salda kupovine i
prodaje BAM
600

Devizne rezerve 500
400
300
200
100
Grafikon 3.2: Kvartalne promjene strane aktive
0 i strane pasive komercijalnih banaka i stanja na računu
rezervi kod CBBiH -100
-200
Девизне резерве 500
-300

Рачун резерви код ЦББиХ -400
300
Strana pasiva komercijalnih banaka -500
200 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1
Салдо куповине и продаје BAM
Račun rezervi kod CBBiH 100
2011. 2012. 2013. 2014.
0
-100
Графикон 3.1: Кварталне промјене девизних резерви, рачуна резерви код ЦББиХ и вриједности салда
-200
куповине и продаје BAM -300
Foreign Assets of Commercial Banks
Izvor: Tablice 08, 21 i 33 Извор: Табеле 08, 21 и 33
-400
Foreign Liabilities of
Dodatni pritisak na devizne rezerve stvara-500
Commercial Banks otplata Додатни притисак на девизне резерве ствара
javnogReserve
vanjskog duga (pogledati poglavlje 5). -600 отплата јавног спољног дуга (погледати поглавље 5).
Account with the CBBH
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Stanje strane pasive i strane aktive komercijalnog Стање стране пасиве и стране активе комерцијалног
bankarskog sektora, u skladu s navedenim, bilježi 2011. банкарског сектора,
2012. у складу с2013.
наведеним, биљежи
2014.
smanjenje. Banke su u prvom tromjesečju smanjile svoja смањење. Банке су у првом кварталу смањиле
Graph 3.2:prema
dugovanja Quarterly Changes of
inozemstvu zaForeign Assets
čak 400,7 and Foreignсвоја
milijuna Liabilities of Commercial
дуговања Banks and Balances
према иностранству за чакin 400,7
Reserve
BAM, što jeAccounts
najvećewith the CBBHsmanjenje od 2011.
tromjesečno милиона BAM, што је највеће квартално смањење
godine i predstavlja nastavak procesa razduživanja. од 2011. године и представља наставак процеса
Istodobno, smanjena su sredstva na računu kod CBBiH раздуживања. Истовремено, смањена су средства
i stanje sredstava na nostro računima banaka (strana на рачуну код ЦББиХ и стање средстава на ностро
aktiva) (slika 3.2). рачунима банака (страна актива) (графикон 3.2).
Slika 3.2: Tromjesečne promjene strane aktive i strane pasive komercijalnih banaka i stanja na računu
rezervi kod CBBiH
500

300
Strana pasiva komercijalnih banaka
200
100
0
-100
-200
-300
Страна актива комерцијалних
банака -400
Страна пасива комерцијалних -500
банака
-600
Рачун резерви код ЦББиХ Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2011. 2012. 2013. 2014.
Графикон 3.2: Кварталне промјене стране активе и стране пасиве комерцијалних банака и стања на
рачуну резерви код ЦББиХ
Izvor: Tablice 08 i 11 Извор: Табеле 08 и 11
65
S obzirom da su transakcije kupovine i prodaje BAM Given that BAM purchase and sale transactions are the
jedini način formiranja primarnog novca u BiH, usljed only way to create primary money in BH, due to the
navedenog kretanja sredstava na računu rezervi kod aforementioned trend in reserve account balance with
CBBiH, primarni novac bilježi kvartalno smanjenje CBBH, primary money recorded a quarterly decrease
i na kraju prvog kvartala iznosi 6,31 milijardu BAM and stood at BAM 6.31 billion at the end of the first
(grafikon 3.3). Na mjesečnom nivou najveće smanjenje quarter (Graph 3.3). On a monthly basis, the strongest
zabilježeno je upravo u prvom mjesecu, a nakon reduction was recorded in the first month, following
snažnog decembarskog povećanja. strong December increase.
Grafikon 3.3: Kvartalne stope rezervnog novca i doprinosi komponenti
10%
Gotovina izvan monetarnih vlasti
8%
Depoziti banaka kod
monetarnih vlasti
6%
4%
Rezervni novac
2%
0%
-2%
Cash outside Monetary Authorities

-4%
-6%
Banks' Deposits with
Monetary Authorities -8%
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Reserve Money
2011. 2012. 2013. 2014.
Graph 3.3: Quarterly Rates of Reserve Money and Contributions of Components

Izvor: Tabela 08 Tables: Table 08
Po okončanju praznične sezone s kraja četvrtog kvartala After the holiday season as of the end of the fourth
2013. i početkom prvog kvartala 2014. uobičajna je quarter of 2013 and the beginning of the first quarter
konverzija prenosivih u ostale depozite tokom prvog of 2014, conversion of transferrable deposits to other
kvartala, kao manje likvidnu komponentu novčane deposits as a less liquid component of money supply is
mase (grafikon 3.4). common in the first quarter (Graph 3.4).
Slika 3.3: Tromjesečne stope rezervnog novca i doprinosi komponenti
Grafikon 3.4: Kvartalne stope rasta novčane mase i doprinosi komponenti
10%
Gotovina izvan monetarnih vlasti 3,5%
8%
Gotovina izvan banaka
Depoziti banaka kod 3,0%
6%
monetarnih vlasti
Prenosivi depoziti 2,5%
4%
Rezervni novac 2,0%
Ostali depoziti 2%
1,5%
0%
M2
1,0%
-2%
0,5%
-4%
Готовина изван монетарних власти
0,0%
-6%
Cash outside Banks
Депозити банака код -0,5%
монетарних власти -8%
Transferable Deposits
-1,0% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Резервни новац
Other Deposits -1,5% 2011. 2012. 2013. 2014.
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
M2
2011. 2012. 2013. 2014.
Графикон 3.3: Кварталне стопе резервног новца и доприноси компоненти
Graph 3.4: Quarterly Rates of Money Supply Growth and Contributions of Components
Izvor: Tablica 08 Извор: Табелa 08
Izvor: Tabela 08 Tables: Table 08
Pored navedenog, podaci ukazuju i na In addition to the above, data point to inter-sector
intersektoralna kretanja, pri čemu jedino sektor trends as well, where only the household sector
stanovništva bilježi povećanje obje komponente, records an increase of both components, both
66
Slika 3.4: Tromjesečne stope rasta novčane mase i doprinosi komponenti
-6%
Banks' Deposits with
Monetary Authorities -8%
CBBiH Bilten 1 2014. Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 QCBBiH
3 Q4Bilten
Q1 1 2014.
Reserve Money
2011. 2012. 2013. 2014.
S obzirom da su transakcije kupovine i prodaje BAM С обзиром да су трансакције куповине и продаје
jedini način formiranja primarnog novca u BiH, usljed BAM једини начин формирања примарног новца у
Graph 3.3: Quarterly
navedenog Rates of Reserve
kretanja sredstava Money
na računu and kod
rezervi Contributions
БиХ,ofусљед
Components
наведеног кретања средстава на рачуну
CBBiH,
Izvor: primarni
Tabela 08 novac bilježi tromjesečno smanjenje резерви код ЦББиХ, примарни новацTables: биљежи
Table 08
i na kraju prvog tromjesečja iznosi 6,31 milijardu BAM квартално смањење и на крају првог квартала износи
(slika 3.3). Na mjesečnoj razini najveće smanjenje 6,31 милијарду BAM (графикон 3.3). На мјесечном нивоу
zabilježeno je upravo u prvom mjesecu, a nakon највеће смањење забиљежено је управо у првом
snažnog povećanja u prosincu. мјесецу, а након снажног децембарског повећања.
Slika 3.3: Tromjesečne stope rezervnog novca i doprinosi komponenti

Grafikon 3.4: Kvartalne stope rasta novčane mase i doprinosi komponenti
10%
Gotovina izvan monetarnih vlasti 3,5%
8%
Depoziti banaka kod 3,0%
6%
monetarnih vlasti
4%
Rezervni novac 2,0%
Ostali depoziti 2%
1,5%
0%
M2
1,0%
-2%
0,5%
-4%
Готовина изван монетарних власти
0,0%
-6%
Cash outside Banks
Депозити банака код -0,5%
монетарних власти -8%
Transferable Deposits
-1,0% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Other Deposits -1,5% 2011. 2012. 2013. 2014.
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
M2
2011. 2012. 2013. 2014.
Графикон 3.3: Кварталне стопе резервног новца и доприноси компоненти
Graph 3.4: Quarterly Rates of Money Supply Growth and Contributions of Components
Po okončanju praznične sezone s kraja četvrtog

Izvor: Tabela 08 По окончању празничне сезоне с крајаTables:
четвртог
Table 08
tromjesečja 2013. i početkom prvoga tromjesečja 2014. квартала 2013. и почетком првог квартала 2014.
uobičajna je konverzija prenosivih u ostale depozite уобичајна је конверзија преносивих у остале
tijekom prvoga tromjesečja, kao manje likvidnu депозите током првог квартала, као мање ликвидну
komponentu novčane mase (slika 3.4). компоненту новчане масе (графикон 3.4).
Slika 3.4: Tromjesečne stope rasta novčane mase i doprinosi komponenti
3,5%
3,0%
Ostali depoziti
2,0%
1,5%
M2
1,0%
0,5%
0,0%
Готовина изван банака
-0,5%
Преносиви депозити
-1,0%
Остали депозити -1,5%
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
M2
2011. 2012. 2013. 2014.
Графикон 3.4: Кварталне стопе раста новчане масе и доприноси компоненти

Pored navedenog, podaci ukazuju i na Поред наведеног, подаци указују и на

intersektoralna kretanja, pri čemu jedino sektor интерсекторална кретања, при чему једино сектор
stanovništva bilježi povećanje obje komponente, i становништва биљежи повећање обје компоненте,
67
i prenosivih i ostalih depozita (grafikon 3.5). Detaljniju transferrable and other deposits (Graph 3.5). For a
analizu sektorske strukture depozita pogledati u more detailed analysis of sector deposit structure,
potpoglavlju 3.3.2. Uz stagnaciju gotovine izvan see Section 3.3.2. With stagnating of the cash outside
banaka, navedena kretanja depozita rezultirala su banks, the aforementioned deposit trends resulted in
blagim rastom novčane mase u iznosu 60,3 miliona a slight growth of money supply by BAM 60.3 million,
BAM i ukupnim iznosom od 16,15 milijardi BAM. which totals to BAM 16.15 billion.
Grafikon 3.5: Kvartalne promjene sektorske strukture depozita
A - Ostale finansijske institucije 150

B - Vlada 100

C - Javna nefinansijska preduzeća
D - Privatna nefinansijska preduzeća 50
E - Stanovništvo 0
-50
A - Other Financial Institutions
-100
B - Government
C - Public Non-financial Companies

-150
D - Private Non-financial Companies A B C D E
E - Households
Prenosivi depoziti/Transferable Deposits Ostali depoziti/Other Deposits
Graph 3.5: Quarterly Changes of Sector Structure of Deposits

Izvor: CBBiH Source: CBBH
Napomena: Pod depozitima vlade ovdje ne ulaze Note: Government deposits do not include deposits of the
depoziti centralne vlade koji se isključuju iz novčane Central Government that are excluded from the money
mase i monetarnih agregata. Centralna vlada predstav- supply and monetary aggregates. The Central Government
lja institucije BiH, vlade entiteta, entitetske fondove includes Institutions of BH, Entity Governments, Entity-level
socijalne sigurnosti i Brčko distrikta. Depoziti centralne and Brčko District social security funds. In the aforemen-
vlade su u navedenom periodu iskazali povećanje, a tioned period, deposits of the Central Government
usljed isplate tranše aranžmana s MMF-om (pogledati recorded an increase due to payment of a tranche of the
potpoglavlje 3.3.2) arrangement with the IMF (see Section 3.3.2).
Usljed navednog kretanja monetarnih agregata i Due to above trends of monetary aggregates and
rezervnog novca, monetarna
Slika 3.5: Tromjesečne multiplikacija
promjene bilježidepozita
sektorske strukture reserve money, monetary multiplication recorded
povećanje. Ovo povećanje ponajviše je rezultat growth. This growth mostly resulted from the
navedenog smanjenja rezervnog novca u januaru, 150
aforementioned decrease of reserve money in
A - Ostale financijske institucije
usljed smanjenja depozita banaka kod monetarnih January, due to lower bank deposits with monetary
million BAM/у милионима BAM
B - Vlada
vlasti (grafikon 3.6). 100 authorities (Graph 3.6).
C - Javna nefinancijska poduzeća
D - Privatna nefinancijska poduzeća 50

Grafikon 3.6: Multiplikacija novca i kvartalne promjene rezervnog novca i monetarnih agregata
E - Stanovništvo
0
600 3,4
Rezervni novac -50
u milijunima
A - Остале
M1 финансијске институције 400 3,2
-100
B - Влада
QM
200 3,0
u milionima BAM/in BAM
C - Јавна нефинансијска предузећа -150

MM (d.s.) A B C D E
D - Приватна нефинансијска предузећа
0 2,8
E - Становништво Prenosivi depoziti/Преносиви депозити Ostali depoziti/Остали депозити
-200 2,6
Reserve Money
Графикон
M1 3.5: Кварталне промјене секторске-400
структуре депозита 2,4
Izvor: CBBiH
QM Извор: ЦББиХ
Napomena: Pod depozitima vlade ovdje ne ulaze
-600 2,2
Напомена: Под депозитима владе овдје не улазе
depoziti središnje vlade koji se isključuju iz novčane Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3депозити
Q4 Qцентралне
1 Q2 Q3владеQ4 који
Q1се искључују из
MM (rhs) agregata. Središnja vlada predstav-
mase i monetarnih новчане масе и монетарних агрегата. Централна
lja institucije BiH, vlade entiteta, entitetske fondove 2011. 2012.влада представља
2013. 2014.
институције БиХ, владе ентитета,
socijalne sigurnosti i Brčko distrikta. Depoziti središnje ентитетске фондове социјалне сигурности и Брчко
vlade su u navedenom razdoblju iskazali povećanje, a дистрикта. Депозити централне владе су у
usljed isplate tranše aranžmana s MMF-om (pogledati наведеном периоду исказали повећање, а усљед
Graph 3.6: Money Multiplication and Quarterly Changes of Reserve Money and Monetary Aggregates
potpoglavlje 3.3.2) исплате транше аранжмана с ММФ-ом (погледати
потпоглавље 3.3.2)
Izvor: Tabela 08 Source: Table 08
68
D - Private Non-financial Companies A B C D E
E - Households
Prenosivi depoziti/Transferable Deposits Ostali depoziti/Other Deposits
Graph 3.5: Quarterly

prenosivih Changes of(slika
i ostalih depozita Sector Structure
3.5). of Depositsи преносивих и осталих депозита (графикон 3.5).
Detaljniju
analizu
Izvor: CBBiH sektorske strukture depozita pogledati Детаљнију анализу
Source: секторске
CBBH структуре депозита
Napomena: Pod depozitima vlade ovdje ne ulaze Note: Government deposits do not include deposits of the
u potpoglavlju 3.3.2. Uz stagnaciju gotovine izvan
depoziti centralne vlade koji se isključuju iz novčane
погледати у потпоглављу 3.3.2. Уз стагнацију
Central Government that are excluded from the money
banaka,
mase navedena
i monetarnih kretanja
agregata. Centralna vladadepozita
predstav- rezultirala su готовине изванsupply
банака, наведена
and monetary кретања
aggregates. The Centralдепозита
Government
lja institucije BiH, vlade entiteta, entitetske fondove includes Institutions of BH, Entity Governments, Entity-level
blagimsigurnosti
socijalne rastom novčane
i Brčko distrikta. mase
Depoziti u iznosu 60,3 milijuna
centralne резултирала суandблагим
Brčko Districtрастом
social securityновчане масе у
funds. In the aforemen-
vlade su u navedenom periodu iskazali povećanje, a tioned period, deposits of the Central Government
BAM i ukupnim iznosom od 16,15 milijardi BAM.
usljed isplate tranše aranžmana s MMF-om (pogledati
износу 60,3 милиона BAM и укупним износом од
recorded an increase due to payment of a tranche of the
potpoglavlje 3.3.2) 16,15 милијардиarrangement
BAM. with the IMF (see Section 3.3.2).
Slika 3.5: Tromjesečne promjene sektorske strukture depozita
A - Ostale financijske institucije 150
milijunima BAM/у милионима BAM

B - Vlada
100
C - Javna nefinancijska poduzeća
D - Privatna nefinancijska poduzeća 50
Grafikon 3.6: Multiplikacija novca i kvartalne promjene

E - Stanovništvo
0 rezervnog novca i monetarnih agregata
-50
600 3,4
Rezervni novac
A - Остале финансијске институције
-100
u milionima BAM/in BAMumillion
B - ВладаM1
400 3,2
C - ЈавнаQM
нефинансијска предузећа -150
200 3,0
D - Приватна нефинансијска предузећа A B C D E
MM (d.s.)
E - Становништво 0 Prenosivi depoziti/Преносиви депозити 2,8 депозити
Ostali depoziti/Остали
-200 2,6
Reserve Money
Графикон 3.5: Кварталне промјене секторске структуре депозита
M1 -400 2,4
Izvor: CBBiH Извор: ЦББиХ
Napomena: Pod depozitima vlade ovdje ne ulaze Напомена: Под депозитима владе овдје не улазе
QM
depoziti središnje vlade koji se isključuju iz novčane -600 2,2
депозити централне владе који се искључују из
mase i monetarnih agregata. Središnja vlada predstav-
lja institucije BiH, vlade entiteta, entitetske fondove
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Qновчане
3 Q 4 масе и монетарних агрегата. Централна
Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1
влада представља институције БиХ, владе ентитета,
MM (rhs)
socijalne sigurnosti i Brčko distrikta. Depoziti središnje ентитетске фондове социјалне сигурности и Брчко
vlade su u navedenom razdoblju iskazali povećanje, a
2011. 2012.дистрикта. Депозити
2013.централне
2014.
владе су у
usljed isplate tranše aranžmana s MMF-om (pogledati наведеном периоду исказали повећање, а усљед
potpoglavlje 3.3.2) исплате транше аранжмана с ММФ-ом (погледати
потпоглавље 3.3.2)
Graph 3.6: Money Multiplication and Quarterly Changes of Reserve Money and Monetary Aggregates
Usljed navednog kretanja monetarnih agregata i Усљед наведног кретања монетарних агрегата и
rezervnog novca, monetarna multiplikacija bilježi резервног новца, монетарна мултипликација биљежи
povećanje. Ovo povećanje ponajviše je rezultat повећање. Овo повећање понајвише је резултат
navedenog smanjenja rezervnog novca u siječnju, наведеног смањења резервног новца у јануару,
usljed smanjenja depozita banaka kod monetarnih усљед смањења депозита банака код монетарних
vlasti (slika 3.6). власти (графикон 3.6).
Slika 3.6: Multiplikacija novca i tromjesečne promjene rezervnog novca i monetarnih agregata
600 3,4
Rezervni novac
M1 400 3,2
QM
200 3,0
MM (d.s.)
0 2,8
-200 2,6
M1
-400 2,4
QM -600 2,2
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
MM (д.с.)
2011. 2012. 2013. 2014.
Графикон 3.6: Мултипликација новца и кварталне промјене резервног новца и монетарних агрегата
69
Veće smanjenje strane pasive banaka u odnosu Stronger decrease of banks' foreign liabilities
na smanjenje strane aktive CBBiH i strane aktive compared to the decrease of liabilities of the CBBH and
komercijalnih banaka rezultiralo je povećanjem neto commercial banks resulted in growth of net foreign
strane aktive kao protivstavke kretanja novčane mase assets as a counter-item of money supply trends
(grafikon 3.7). Neto domaća aktiva takođe bilježi (Graph 3.7). Net domestic assets also recorded increase
povećanje usljed povećanja potraživanja od domaćih due to higher claims on domestic sectors (led by non-
sektora (gdje prednjači sektor nefinansijskih privatnih financial private companies and household sector),
preduzeća i stanovništvo) koje je veće od povećanja which is larger than increase in the value of deductible
vrijednosti odbitnih pasivnih stavki.19 liabilities items.19
Grafikon 3.7: Kvartalne promjene M2 i protivstavki novčane mase
600
M2
500
NDA u milionima BAM/in BAM million 400

300
200
NSA
100
0
-100
M2
-200
NDA -300
-400
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
NFA
2011. 2012. 2013. 2014.
Graph 3.7: Quarterly Changes of M2 and Counter-items of Money Supply

Na godišnjem nivou, novčana masa je rasla nešto On the annual level, money supply recorded somewhat
sporije u odnosu na prethodni kvartal, po stopi od 6,8% slower growth compared to the previous quarter, by
(grafikon 3.8). Među komponentama novčane mase, 6.8% (Graph 3.8). Among money supply components,
depoziti i u domaćoj i u stranim valutama bilježe takođe both domestic and foreign currency deposits also
usporavanje, mada je stopa rasta domaćih depozita na recorded a slowdown, although annual growth rate of
Slika 3.7: Tromjesečne
godišnjem nivou i dalje promjene M2 i10,0%.
visoka i iznosi protustavki novčane mase
domestic deposits remains high at 10.0%.
M2 600
Grafikon 3.8: Godišnje stope rasta novčane mase500
i depozita
NDA 400
M2
300
14%
NSA 200
12% 100
Depoziti u domaćoj valuti
10% 0
Depoziti u stranim valutama -100
M2 8%
-200
6%
-300
НДА
4% -400
M2
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
НСА 2%
2011. 2012. 2013. 2014.
Deposits in Local Currency
0%
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Deposits in Foreign Currencies
Графикон 3.7: Кварталне промјене М2 и противставки новчане масе2012.
2011. 2013. 2014.
Graph 3.8: Annual Growth Rates of Money Supply and Deposits

19
U pasivne stavke pri obračunu neto domaće aktive ulaze uzeti krediti, dionice i drugi kapital i ostale stavke (neto).
19
In calculation of net domestic assets, liabilities items include taken loans, shares and other capital and other items (net).
70
M2
-200
u milio
NDA -300
CBBiH Bilten 1 2014. -400
CBBiH Bilten 1 2014.
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Veće NFA smanjenje strane pasive banaka u odnosu Веће смањење стране пасиве банака у односу на
2011. 2012. 2013. 2014.
na smanjenje strane aktive CBBiH i strane aktive смањење стране активе ЦББиХ и стране активе
komercijalnih banaka rezultiralo je povećanjem комерцијалних банака резултирало је повећањем
neto strane aktive kao protustavke kretanja novčane нето Supply
Graph 3.7: Quarterly Changes of M2 and Counter-items of Money стране активе као противставке кретања
mase (slika 3.7). Neto domaća aktiva također bilježi новчане масе (графикон 3.7). Нето домаћа актива
povećanje usljed povećanja potraživanja od domaćih такође биљежи повећање усљед повећања
sektora (gdje prednjači sektor nefinancijskih privatnih потраживања од домаћих сектора (гдје предњачи
poduzeća i stanovništvo) koje je veće od povećanja сектор нефинансијских приватних предузећа и
vrijednosti odbitnih pasivnih stavki.19 становништво) које је веће од повећања вриједности
одбитних пасивних ставки.19
Slika 3.7: Tromjesečne promjene M2 i protustavki novčane mase
M2 600
Grafikon 3.8: Godišnje stope rasta novčane mase500
i depozita

NDA 400
M2 300
14%
NSA 200
12%
Depoziti u domaćoj valuti 100
10% 0
Depoziti u stranim valutama -100
M2 8%
-200
6%
-300
НДА
4% -400
M2
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
НСА 2%
Deposits in Local Currency
2011. 2012. 2013. 2014.
0%
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Deposits in Foreign Currencies
Графикон 3.7: Кварталне промјене М2 и противставки
2011.новчане масе
2012. 2013. 2014.
Graph
Na 3.8: Annual
godišnjoj Growth
razini, Ratesmasa
novčana of Money Supply
je rasla and Deposits
nešto На годишњем нивоу, новчана маса је расла нешто
sporije
Izvor: u22odnosu na prethodno tromjesečje, po stopi
Tabela спорије у односу на претходни квартал, Source:
по стопиTable од
22
od 6,8% (slika 3.8). Među komponentama novčane 6,8% (графикон 3.8). Међу компонентама новчане
mase, depoziti i u domaćoj i u stranim valutama bilježe масе, депозити и у домаћој и у страним валутама
također usporavanje, mada je stopa rasta domaćih биљеже такође успоравање, мада је стопа раста
depozita na godišnjoj razini i dalje visoka i iznosi 10,0%. домаћих депозита на годишњем нивоу и даље
висока и износи 10,0%.
Slika 3.8: Godišnje stope rasta novčane mase i depozita
M2 14%
12%
Depoziti u domaćoj valuti
10%
Depoziti u stranim valutama 8%
6%
4%
M2
2%
Депозити у домаћој валути
0%
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Депозити у страним валутама
2011. 2012. 2013. 2014.
Графикон 3.8: Годишње стопе раста новчане масе и депозита

Izvor: Tablica 22 Извор: Табела 22
19
U pasivne stavke pri obračunu neto domaće aktive ulaze uzeti krediti, dionice i drugi kapital i ostale stavke (neto).
19
У пасивне ставке при обрачуну нето домаће активе улазе узети кредити, акције и други капитал и остале ставке (нето).
71
3.2. Obavezna rezerva 3.2. Reserve Requirement
Osnovica za obračun obavezne rezerve bilježi kvartalno Base for calculation of reserve requirement recorded
povećanje za 159,3 miliona BAM. Implicitna stopa koja quarterly increase by BAM 159.3 million. Implicit rate
predstavlja odnos ukupnog stanja sredstava na računu that represents the ratio of total reserve account
rezervi i osnovice za obračun je nešto iznad 21%, usljed balance and the calculation base is somewhat above
značajnog iznosa viška sredstava na računu rezervi 21%, due to significant excess funds on the reserve
(pogledati nastavak teksta). account (see below).
Ovo povećanje osnovice je skoro u cijelosti rezultat This base increase almost entirely resulted from
povećanja dijela osnovice u domaćoj valuti (grafikon increase in the domestic currency portion of the base
3.9). (Graph 3.9).
Grafikon 3.9: Osnovica za obračun obavezne rezerve i implicitna stopa OR
16,0 23%
Osnovica za OR
u milijardama BAM/in BAM billion
15,8 22%
15,6 21%
Implicitna stopa OR (d.s.) 15,4
20%
15,2
19%
15,0
18%
14,8
14,6 17%
Base for RR
14,4 16%
14,2 15%
RR Implicit Rate (rhs)
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2011. 2012. 2013. 2014.
Graph 3.9: Base for Reserve Requirement Calculation and RR Implicit Rate
Tako se učešće domaće valute u ukupnoj osnovici In this way, the share of domestic currency in the total
izjednačilo s ostalim valutama i s prvim kvartalom base levelled with other currencies and accounted for one
iznosi polovinu ukupne osnovice (grafikon 3.10). half of the total base as of the first quarter (Graph 3.10).
Grafikon
Slika 3.9: 3.10: Valutna
Osnovica strukturaobvezne
za obračun osnovicerezerve
za obračun OR postopa
i implicitna kvartalima
OR
70%
16,0 23%
u milijardama BAM/у милијардама BAM
Osnovica
Osnovica u
zaBAM
OR
15,8 22%
60%
15,6 21%
50%
Osnovica 15,4
Implicitnaustopa
ostalim
ORvalutama
(d.s.) 20%
15,2
40%
19%
15,0
30% 18%
14,8
20%
14,6 17%
Base in BAM
Основица за ОР 16%
14,4
10%
14,2 15%
Base in Other Currencies
0% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Имплицитна стопа ОР (д.с.) Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2011. 2012. 2013. 2014.
2011. 2012. 2013. 2014.
Graph 3.10:3.9:
Графикон Currency Structure
Основица of the обавезне
за обрачун Base for RRрезерве
Calculation by Quartersстопа ОР
и имплицитна
Izvor: Tabela
Tablica 23
22 Source:Табелa
Извор: Table 23
22
72
15,2
u milijardama BAM
19%
15,0
18%
CBBiH Bilten 1 2014. 14,8 CBBiH Bilten 1 2014.
14,6 17%
Base for RR
14,4 16%
3.2. Obvezna rezerva 3.2. Обавезна резерва
14,2 15%
RR Implicit Rate (rhs)
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Osnovica za obračun obvezne rezerve bilježi Основица за обрачун обавезне резерве биљежи
2011. 2012. 2013. 2014.
tromjesečno povećanje za 159,3 milijuna BAM. квартално повећање за 159,3 милиона BAM. Имплицитна
Implicitna stopa koja predstavlja odnos ukupnog stanja стопа која представља однос укупног стања средстава
sredstava na računu rezervi i osnovice za obračun на рачуну резерви и основице за обрачун је нешто
Graph 3.9: Base for Reserve Requirement Calculation and RR Implicit Rate
je nešto iznad 21%, usljed značajnog iznosa viška изнад 21%, усљед значајног износа вишка средстава на
sredstava na računu rezervi (pogledati nastavak teksta).
Izvor: Tabela 22 рачуну резерви (погледати наставак текста).Source: Table 22
Ovo povećanje osnovice je skoro u cijelosti rezultat Ово повећање основице је скоро у цијелости
povećanja dijela osnovice u domaćoj valuti (slika 3.9). резултат повећања дијела основице у домаћој
валути (графикон 3.9).
Grafikon
Slika 3.9: 3.10: Valutna
Osnovica strukturaobvezne
za obračun osnovice za obračun
rezerve OR postopa
i implicitna kvartalima
OR
70%
16,0 23%
Osnovica
Osnovica u
zaBAM
OR
15,8 22%
60%
15,6 21%
50%
Osnovica 15,4
Implicitnaustopa
ostalim
ORvalutama
(d.s.) 20%
15,2
40%
19%
15,0
30% 18%
14,8
20%
14,6 17%
Base in BAM
Основица за ОР 16%
14,4
10%
14,2 15%
Base in Other Currencies
0% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Имплицитна стопа ОР (д.с.) Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2011. 2012. 2013. 2014.
2011. 2012. 2013. 2014.
Graph 3.10:3.9:
Графикон Currency Structure
Основица of the обавезне
за обрачун Base for RRрезерве
Calculation by Quartersстопа ОР
и имплицитна
Izvor: Tabela
Tablica 23
22 Source:
Извор: Table 22
Табелa 23
Tako se učešće domaće valute u ukupnoj osnovici Тако се учешће домаће валуте у укупној основици
izjednačilo s ostalim valutama i s prvim tromjesečjem изједначило с осталим валутама и с првим кварталом
iznosi polovinu ukupne osnovice (slika 3.10). износи половину укупне основице (графикон 3.10).
Slika 3.10: Valutna struktura osnovice za obračun OR po tromjesečjima
70%
Osnovica u BAM 60%
50%
Osnovica u ostalim valutama
40%
30%
20%
Основица у BAM
10%
0%
Основица у осталим валутама Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2011. 2012. 2013. 2014.
Графикон 3.10: Валутна структура основице за обрачун ОР по кварталима

73
Ovo povećanje učešća osnovice u domaćoj valuti nije The increase of domestic currency share of the base was
rezultat samo rasta depozita u domaćoj valuti nego i not caused only by growth in domestic currency deposits,
izuzeća sredstava iz obračuna osnovice za obaveznu but also by excluding funds from the reserve requirement
rezervu, a u skladu s odlukama CBBiH iz 2008. i 2009.20 base calculation, in accordance with the CBBH's decisions
Od 2,66 milijardi BAM s kraja prvog kvartala koje ne from 2008 and 2009.20 Out of BAM 2.66 billion as of the
ulaze u obračun osnovice, novopozajmljena sredstva iz end of the first quarter that is not included in the base
inostranstva, u stranoj valuti, iznose 1,93 milijarde BAM calculation, new borrowed funds from foreign countries in
(grafikon 3.11). Istovremeno, iznos depozita vlade za foreign currency amount to BAM 1.93 billion (Graph 3.11).
razvojne projekte iznosi 734,2 miliona BAM. Na osnovu At the same time, government deposits for development
navedenih odluka bankama je oslobođeno 199,0 projects amount to BAM 734.2 million. Based on the
miliona BAM iz obaveze izdvajanja na račun rezerve. aforementioned decisions, BAM 199.0 million was exempt
from the requirement of reserves allocation.
Grafikon 3.11: Sredstva izuzeta iz osnovice za obračun obavezne rezerve i prijevremeno vraćena sredstva
(stanje na kraju perioda)
2,2
Novopozajmljena sredstva
2,0
1,8
Vraćena sredstva
1,6
Depoziti za razvojne projekte 1,4
1,2
1,0
0,8
Newly Borrowed Funds
0,6
Returned Funds
0,4
0,2
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Deposits for Development Projects
2011. 2012. 2013. 2014.
Graph 3.11: Funds Excluded from the Base for Reserve Requirement Calculation and Prematurely Returned Funds
(Period End Balance)
Novi depoziti domaćih sektora i u domaćoj valuti New deposits of domestic sectors both in
i u stranim valutama utiču na povećanje osnovice. domestic and foreign currencies influence base
Otplaćene linije iz inostranstva povučene prije increase. Repaid foreign lines withdrawn before
novembra
Slika 3.11:2008. godine
Sredstva smanjuju
izuzeta osnovicu,
iz osnovice a sredstva
za obračun November
obvezne rezerve 2008 reduce
i prijevremeno vraćenathe base, and funds
sredstva
povučena
(stanje nanakon 2008. godine nemaju uticaja na
kraju razdoblja) withdrawn after 2008 have no influence on the
osnovicu za obračun. Prijevremeno vraćena sredstva, calculation base. Prematurely returned funds,
u zavisnosti od datuma zaduženja (prije ili2,2nakon depending on date of the debt (before or after
novembra 2008. godine), ili smanjuju osnovicu 2,0 ili November 2008), either reduce the base or have
nemaju uticaja na
Vraćena sredstva
nju. 1,8 no influence on the base.
1,6
Prosječno stanje na računu rezervi kod CBBiH je u toku
Depoziti za razvojne projekte
During the first quarter, average balance on reserve
1,4
prvog kvartala iznosilo 3,39 milijardi BAM. U skladu s account with CBBH amounted to BAM 3.39 billion. In
1,2
gore navedenim promjenama u osnovici, prosječna accordance with the aforementioned changes to the
obavezna rezerva se povećala za 19,4 miliona 1,0 BAM. base, average reserve requirement grew by BAM 19.4
StanjeНовопозајмљена
viška sredstava 0,8
je u sva tri mjeseca prelazilo million. Balance of excess funds exceeded BAM 2.0
средства
iznos od 2,00 milijarde BAM. U poređenju s prosječnim 0,6 billion in all three months. Compared to the average
stanjem iz 2013.
Враћена средстваgodine, i iznos obavezne rezerve
0,4 i balance from 2013, both reserve requirement amount
iznos viška sredstava bilježe znatno veće vrijednosti 0,2 and amount of excess funds were substantially higher
(grafikon 3.12).
Депозити за развојне пројекте
Q1 Q2 Q(Graph
3 Q4 Q3.12).
1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2011. 2012. 2013. 2014.
Графикон 3.11: Средства изузета из основице за обрачун обавезне резерве и пријевремено враћена
20
Iznos novopozajmljenih sredstava iz inostranstva (od novembra 2008.) i depozita vlade za razvojne projekte (od aprila 2009.) prema odlukama CBBiH ne uzima
средства
se (стање
u obračun osnovice на крајуrezervu.
za obaveznu периода)
Izvor:
20
In CBBiH Извор: ЦББиХ
line with CBBH’s decisions, the amount of newly borrowed funds from foreign countries (since November 2008) and Government deposits for development
projects (since April 2009) are not included in reserve requirement base calculation.
74
1,2
u milijardama B
1,0
CBBiH Bilten 1 2014. 0,8 CBBiH Bilten 1 2014.
Newly Borrowed Funds
0,6
Returned Funds
0,4
Ovo povećanje učešća osnovice u domaćoj valuti nije Ово повећање учешћа основице у домаћој валути није
0,2
rezultat samo rasta depozita u domaćoj valuti nego i резултат само раста депозита у домаћој валути него и
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
izuzećaDeposits for Development Projects
sredstava iz obračuna osnovice za obveznu изузећа средстава из обрачуна основице за обавезну
rezervu, a u skladu s odlukama CBBiH iz 2008. i 2009.20 2011.резерву, а у 2012. 2013.
складу с одлукама ЦББиХ из2014.
2008. и 2009.20
Od 2,66 milijardi BAM s kraja prvog tromjesečja koje ne Од 2,66 милијарди BAM с краја првог квартала које не
ulaze
Graph u obračun
3.11: Funds osnovice,
Excluded novopozajmljena
from the Base forsredstva улазе у обрачун
Reserve Requirement основице,
Calculation новопозајмљена
and Prematurely Returnedсредства
Funds
iz (Period
inozemstva, u stranoj valuti, iznose 1,93 milijarde
End Balance) из иностранства, у страној валути, износе 1,93
BAM (slika 3.11). Istodobno, iznos depozita vlade za милијарде BAM (графикон 3.11). Истовремено, износ
razvojne projekte iznosi 734,2 milijuna BAM. Na osnovi депозита владе за развојне пројекте износи 734,2
navedenih odluka bankama je oslobođeno 199,0 милиона BAM. На основу наведених одлука банкама је
milijuna BAM iz obveze izdvajanja na račun rezerve. ослобођено 199,0 милиона BAM из обавезе издвајања
на рачун резерве.
Slika 3.11: Sredstva izuzeta iz osnovice za obračun obvezne rezerve i prijevremeno vraćena sredstva
(stanje na kraju razdoblja)
2,2
2,0
Vraćena sredstva 1,8
1,6
Depoziti za razvojne projekte 1,4
1,2
1,0
0,8
Новопозајмљена средства
0,6
Враћена средства 0,4
0,2
Депозити за развојне пројекте
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2011. 2012. 2013. 2014.
Графикон 3.11: Средства изузета из основице за обрачун обавезне резерве и пријевремено враћена
средства (стање на крају периода)
Novi depoziti domaćih sektora i u domaćoj valuti i Нови депозити домаћих сектора и у домаћој валути
u stranim valutama utječu na povećanje osnovice. и у страним валутама утичу на повећање основице.
Otplaćene linije iz inozemstva povučene prije Отплаћене линије из иностранства повучене прије
studenoga 2008. godine smanjuju osnovicu, a sredstva новембра 2008. године смањују основицу, а средства
povučena nakon 2008. godine nemaju utjecaja na повучена након 2008. године немају утицаја на
osnovicu za obračun. Prijevremeno vraćena sredstva, u основицу за обрачун. Пријевремено враћена
ovisnosti o datumu zaduženja (prije ili nakon studenoga средства, у зависности од датума задужења (прије
2008. godine), ili smanjuju osnovicu ili nemaju utjecaja или након новембра 2008. године), или смањују
na nju. основицу или немају утицаја на њу.
Prosječno stanje na računu rezervi kod CBBiH je tijekom Просјечно стање на рачуну резерви код ЦББиХ је у
prvog tromjesečja iznosilo 3,39 milijardi BAM. U skladu току првог квартала износило 3,39 милијарди BAM.
s gore navedenim promjenama u osnovici, prosječna У складу с горе наведеним промјенама у основици,
obvezna rezerva se povećala za 19,4 milijuna BAM. просјечна обавезна резерва се повећала за 19,4
Stanje viška sredstava je u sva tri mjeseca prelazilo милиона BAM. Стање вишка средстава је у сва три
iznos od 2,00 milijarde BAM. U poređenju s prosječnim мјесеца прелазило износ од 2,00 милијарде BAM. У
stanjem iz 2013. godine, i iznos obvezne rezerve i iznos поређењу с просјечним стањем из 2013. године, и
viška sredstava bilježe znatno veće vrijednosti (slika износ обавезне резерве и износ вишка средстава
3.12). биљеже знатно веће вриједности (графикон 3.12).
20
Iznos novopozajmljenih sredstava iz inozemstva (od studenoga 2008.) i depozita vlade za razvojne projekte (od travnja 2009.) prema odlukama CBBiH ne uzima
se u obračun osnovice za obveznu rezervu.
20
Износ новопозајмљених средстава из иностранства (од новембра 2008.) и депозита владе за развојне пројекте (од априла 2009.) према одлукама ЦББиХ
не узима се у обрачун основице за обавезну резерву.
75
Grafikon 3.12: Odstupanja od prosječnog stanja na računu rezervi
400

Prosječne obavezne rezerve
300
200
Prosječna sredstva iznad
obavezne rezerve 100
-100
-200
Average Required Reserves
-300
Average Funds above -400
01
03
05
07
09
11
01
03
05
07
09
11
01
03
05
07
09
11
01
03
Required Reserves
2011. 2012. 2013. 2014.
Graph 3.12: Deviations from the Average Balance in Reserve Account

CBBiH i dalje ostaje jedna od rijetkih banaka koja CBBH is still one of the rare banks that calculates and
bankama na osnovu sredstava na računu rezervi pays compensation to banks based on their funds on
obračunava i isplaćuje naknadu. Ukupni iznos naknade reserve account. The total amount of the compensation
za prvi kvartal iznosio je 1,00 milion BAM. Iznos plaćene in the first quarter amounted to BAM 1.00 million. The
naknade je znatno veći u odnosu na prethodni kvartal amount of paid compensation is much higher than in
zbog povećanja stanja na računu rezervi, te ostvarenih the previous quarter due to increase in balance on the
Slika 3.12: Odstupanja od prosječnog stanja na računu rezervi
većih kamatnih stopa na jednomjesečne depozite na reserve account and generated higher interest rates on
evropskom međubankarskom tržištu.21 one-month deposits on European interbank market.21
400
Prosječne obvezne rezerve 300
200
obvezne rezerve 100
-100
-200
Просјечне обавезне резерве
-300
-400
Просјечна средства изнад
01
03
05
07
09
11
01
03
05
07
09
11
01
03
05
07
09
11
01
03
обавезне резерве
2011. 2012. 2013. 2014.
Графикон 3.12: Одступања од просјечног стања на рачуну резерви

21
Upravno vijeće CBBiH je 30.06.2011. godine donijelo odluku kojom CBBiH bankama obračunava naknadu na iznos sredstva koje banke drže kod CBBiH prema
sljedećim stopama:
- na iznos obavezne rezerve, 70% od stope koja se utvrđuje na osnovu ponderisanog prosjeka kamatnih stopa koje je u istom periodu na tržištu ostvarila Centralna
banka na depozite investirane do mjesec dana,
- na iznos sredstava iznad obavezne rezerve, 90% od stope koja se utvrđuje na osnovu ponderisanog prosjeka kamatnih stopa koje je u istom periodu na tržištu
ostvarila Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana.
21
On 30 June 2011, the CBBH Governing Board made a decision according to which the CBBH calculates a compensation to banks on the amount of funds held by
banks with the CBBH according to the following rates:
-on the required reserve amount 70% of the rate determined on the basis of the weighted average value of interest rates achieved in the same period on the market
by the Central Bank on deposits invested up to a month,
-on the amount of funds above the reserve requirement, 90% of the rate determined on the basis of the weighted average value of interest rates achieved in the
same period in the market by the Central Bank on deposits invested up to a month.
76
Slika 3.12: Odstupanja od prosječnog stanja na računu rezervi
400

Prosječne obvezne rezerve 300
200
obvezne rezerve 100
-100
-200
Просјечне обавезне резерве
-300
-400
Просјечна средства изнад
01
03
05
07
09
11
01
03
05
07
09
11
01
03
05
07
09
11
01
03
обавезне резерве
2011. 2012. 2013. 2014.
Графикон 3.12: Одступања од просјечног стања на рачуну резерви

CBBiH i dalje ostaje jedna od rijetkih banaka koja ЦББиХ и даље остаје једна од ријетких банака која
bankama na osnovi sredstava na računu rezervi банкама на основу средстава на рачуну резерви
obračunava i isplaćuje naknadu. Ukupni iznos naknade обрачунава и исплаћује накнаду. Укупни износ
za prvo tromjesečje iznosio je 1,00 milijun BAM. Iznos накнаде за први квартал износио је 1,00 милион
plaćene naknade je znatno veći u odnosu na prethodno BAM. Износ плаћене накнаде је знатно већи у
tromjesečje zbog povećanja stanja na računu rezervi, односу на претходни квартал због повећања стања
te ostvarenih većih kamatnih stopa na jednomjesečne на рачуну резерви, те остварених већих каматних
depozite na europskom međubankarskom tržištu.21 стопа на једномјесечне депозите на европском
међубанкарском тржишту.21
21
Upravno vijeće CBBiH je 30.06.2011. godine donijelo odluku kojom CBBiH bankama obračunava naknadu na iznos sredstva koje banke drže kod CBBiH prema
sljedećim stopama:
- na iznos obvezne rezerve, 70% od stope koja se utvrđuje na osnovi ponderiranog prosjeka kamatnih stopa koje je u istom razdoblju na tržištu ostvarila Centralna
banka na depozite investirane do mjesec dana,
- na iznos sredstava iznad obvezne rezerve, 90% od stope koja se utvrđuje na osnovi ponderiranog prosjeka kamatnih stopa koje je u istom razdoblju na tržištu
ostvarila Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana.
21
Управни одбор ЦББиХ је 30.06.2011. године донио одлуку којом ЦББиХ банкама обрачунава накнаду на износ средства које банке држе код ЦББиХ према
сљедећим стопама:
- на износ обавезне резерве, 70% од стопе која се утврђује на основу пондерисаног просјека каматних стопа које је у истом периоду на тржишту остварила
Централна банка на депозите инвестиране до мјесец дана,
- на износ средстава изнад обавезне резерве, 90% од стопе која се утврђује на основу пондерисаног просјека каматних стопа које је у истом периоду на
тржишту остварила Централна банка на депозите инвестиране до мјесец дана.
77
3.3. Aktivnosti komercijalnih banaka 3.3. Commercial Banks' Activities
Tokom prvog kvartala 2014. godine komercijalne During the first quarter of 2014, commercial banks
banke su nastavile s aktivnijim kreditnim depozitnim continued their credit and deposit activities to a
aktivnostima. Veći dio novih plasiranih sredstava somewhat larger extent. A large portion of newly
se odnosi na kreditiranje tekuće potrošnje, tako extended loans accounts for current spending,
da još uvijek nema većih investicija u privredne and there are no large investments in economic
aktivnosti. Sektor stanovništva još uvijek ima activities yet. Household sector still plays the most
najznačajniju ulogu u povećanju depozita. Neto important role in deposit increase. Net foreign
strana aktiva komercijanih banaka je povećana assets of commercial banks went up due to the
uslijed smanjenja depozita kod korespondentnih decrease in deposits with correspondent banks
banka, kao i otplate dospjelih obaveza prema and repayment of due liabilities towards non-
nerezidentima. Podaci o prosječnim ponderisanim residents. Data on average weighted interest rates
kamatnim stopama ukazuju da nema značajnijih illustrates that there were no significant changes
promjena u kretanju kamatnih stopa u odnosu na in interest rate trends compared to previous
prethodne kvartale. quarters.
3.3.1. Krediti 3.3.1. Loans
Na kraju marta 2014. godine ukupni krediti u At the end of March 2014, total loans in the banking
bankarskom sektoru iznosili su 16,62 milijarde BAM sector amounted to BAM 16.62 billion (Tables 18
(tabele 18 i 19), što na kvartalnom nivou iznosi and 19), which equals to a quarterly increase by
povećanje od 1,3%. Godišnja stopa rasta ukupnih 1.3%. Annual growth rate of total loans amounted
kredita iznosi 4,0% u martu 2014. godine, što je više 4.0% in March 2014, which is by 0.7 pp above the
od prošlogodišnjeg martovskog nivoa za 0,7 p.p. March 2013 level.
Bh. komercijalne banke su i u prvom kvartalu BH commercial banks continued more active
nastavile s aktivnijim kreditiranjem domaćih lending to domestic sectors in the first quarter.
sektora. Tako je ukupno ugovoreno novih kredita Thus the total new loans were agreed with
1,40 milijarde BAM sa stanovništvom i privatnim households and private and public non-financial
i javnim nefinansijskim preduzećima (grafikon companies in the amount of BAM 1.40 billion
3.13). Ovaj iznos predstavlja povećanje 0,3% (Graph 3.13.) This amount constitutes a 0.3%
u odnosu na isti kvartal 2013. godine. Veći dio, increase compared to the same quarter of 2013.
57%, novih ugovorenih kredita se odnosi na A large portion, 57% of newly agreed loans was
nefinansijska preduzeća, ali taj udio se smanjuje extended to non-financial companies, but this
u posljednjim kvartalima. To potvrđuju i godišnje share was decreasing in the last quarters. This is
stope rasta, koje su nešto više kod sektora also confirmed by annual growth rates that are
stanovništva (grafikoni 3.14 i 3.15). Navedeno somewhat higher in household sector (Graphs
ukazuje na kontinuirano povećanje kreditiranja 3.14 and 3.15.) The above illustrates continual
potrošnje, te da još uvijek nema većeg investiranja increase of loans approved for spending and the
u privredne aktivnosti. lack of large investments in economic activities.
Grafikon 3.13: Ukupni novi ugovoreni krediti privatnim i javnim nefinansijskim preduzećima i stanovništvu
1.800 1,5%
Novi ugovoreni krediti (l.s.)

1.500
Ukupni krediti, kvartalna 1.200 1,0%

stopa rasta (d.s.)
900
600 0,5%
New Agreed Loans (lhs) 300
Total Loans, Quarterly

0 0,0%
Growth Rate (rhs) Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2012. 2013. 2014.
Graph 3.13: Total New Agreed Loans to Private and Public Non-Financial Companies and Households
78
3.3. Aktivnosti komercijalnih banaka 3.3. Активности комерцијалних банака
Tijekom prvoga tromjesečja 2014. godine Током првог квартала 2014. године комерцијалне
komercijalne banke su nastavile s aktivnijim банке су наставиле с активнијим кредитним
kreditnim depozitnim aktivnostima. Veći dio novih депозитним активностима. Већи дио нових
plasiranih sredstava se odnosi na kreditiranje tekuće пласираних средстава се односи на кредитирање
potrošnje, tako da još uvijek nema većih investicija текуће потрошње, тако да још увијек нема већих
u gospodarske aktivnosti. Sektor stanovništva još инвестиција у привредне активности. Сектор
uvijek ima najznačajniju ulogu u povećanju depozita. становништва још увијек има најзначајнију
Neto strana aktiva komercijanih banaka je povećana улогу у повећању депозита. Нето страна актива
uslijed smanjenja depozita kod korespondentnih комерцијаних банака је повећана услијед смањења
banka, kao i otplate dospjelih obveza prema депозита код кореспондентних банка, као и отплате
nerezidentima. Podaci o prosječnim ponderiranim доспјелих обавеза према нерезидентима. Подаци
kamatnim stopama ukazuju da nema značajnijih о просјечним пондерисаним каматним стопама
promjena u kretanju kamatnih stopa u odnosu na указују да нема значајнијих промјена у кретању
prethodna tromjesečja. каматних стопа у односу на претходне квартале.
Grafikon 3.13: Ukupni novi ugovoreni krediti privatnim i javnim nefinansijskim preduzećima i stanovništvu
3.3.1. Krediti 3.3.1. Кредити
Na kraju ožujka 2014. godine ukupni krediti 1.800 u На крају марта 2014. године укупни 1,5% кредити у
bankarskom sektoru
krediti iznosili su 16,62 milijarde BAM банкарском сектору износили су 16,62 милијарде
Novi ugovoreni (l.s.)

(tablice 18 i 19), što na tromjesečnoj razini1.500 iznosi BAM (табеле 18 и 19), што на кварталном нивоу износи
povećanje od 1,3%. Godišnja stopa rasta ukupnih повећање од 1,3%. Годишња стопа раста укупних
Ukupni krediti, kvartalna 1.200 1,0%
kreditastopa
iznosi
rasta 4,0%
(d.s.) u ožujku 2014. godine, što je više кредита износи 4,0% у марту 2014. године, што је више
od prošlogodišnje razine iz ožujka za 0,7 p.b. од прошлогодишњег мартовског нивоа за 0,7 п.п.
900
Bh. komercijalne banke su i u prvom tromjesečju 600

Бх. комерцијалне банке су и у 0,5% првом кварталу
nastavile s aktivnijim kreditiranjem domaćih наставиле с активнијим кредитирањем домаћих
sektora. New Tako je ukupno
Agreed Loans (lhs) ugovoreno novih kredita
300 сектора. Тако је укупно уговорено нових кредита
1,40 milijarde BAM sa stanovništvom i privatnim 1,40 милијарде BAM са становништвом и приватним
i javnim nefinancijskim poduzećima (slika 0 и јавним нефинансијским предузећима 0,0% (графикон
Total Loans, Quarterly
3.13). Growth
OvajRate iznos
(rhs) predstavlja povećanje 0,3% uQ1 Q23.13).
Q3 Овај
Q4 Qизнос
1 Q2 представља
Q3 Q4 Q1 повећање 0,3% у
odnosu na isto tromjesečje 2013. godine. Veći односу на исти квартал
2012. 2013. 2013.
2014.године. Већи дио,
dio, 57%, novih ugovorenih kredita se odnosi na 57%, нових уговорених кредита се односи на
nefinancijska poduzeća, ali taj udio se smanjuje нефинансијска предузећа, али тај удио се смањује
u Graph 3.13: Total tromjesečjima.
posljednjim New Agreed LoansToto Private and Public
potvrđuju i Non-Financial
у посљедњим Companies and Households
кварталима. То потврђују и годишње
godišnje
Izvor: CBBiH
stope rasta, koje su nešto više kod стопе раста, које су нешто више код Source:
сектора
CBBH
sektora stanovništva (slike 3.14 i 3.15). Navedeno становништва (графикони 3.14 и 3.15). Наведено
ukazuje na kontinuirano povećanje kreditiranja указује на континуирано повећање кредитирања
potrošnje, te da još uvijek nema većeg investiranja потрошње, те да још увијек нема већег инвестирања
u gospodarske aktivnosti. у привредне активности.
Slika 3.13: Ukupni novi ugovoreni krediti privatnim i javnim nefinancijskim poduzećima i stanovništvu
1.800 1,5%

1.500
Ukupni krediti, tromjesečna 1.200 1,0%

stopa rasta (d.s.)
900
600 0,5%
Нови уговорени кредити (л.с.) 300
0 0,0%
Укупни кредити, квартална
стопа раста (д.с.) Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2012. 2013. 2014.
Графикон 3.13: Укупни нови уговорени кредити приватним и јавним нефинансијским предузећима и
становништву
79
U posljednjim kvartalima kreditiranje privrednog Lending to the economic sector was fairly modest
sektora je dosta skromno, na što posebno ukazuju in the last quarters, which is particularly illustrated
stope rasta (grafikon 3.14). Najveći dio finansiranja by growth rates (Graph 3.14). The largest portion of
odnosi se na kratkoročne kredite, tako da su stope financing accounts for short-term loans, and quarterly
rasta na kvartalnom nivou iznosile 3% za kratkoročne growth rates recorded 3% for short-term and 0.1% for
i 0,1% na dugoročne kredite privatnim i javnim long-term loans to private and public non-financial
nefinansijskim preduzećima. Podaci o stanju kredita i companies. Data on balance of loans and newly
novih plasiranih kredita ukazuju na povećanu otplatu extended loans illustrate increased repayment of due
dospjelih obaveza, kao i pretpostavku da se novi krediti liabilities, as well as an assumption that new loans are
koriste za reprogramiranje postojećih kredita. Prema used for rescheduling of the existing loans. According
raspoloživim podacima, još uvijek nema naznaka za to available data, there are no indications of larger
veće investiranje u bh. privredu. investments in BH economy yet.
Grafikon 3.14: Krediti privatnim i javnim nefinansijskim preduzećima
1.400,0 7,0%

1.200,0 6,0%
1.000,0 5,0%
X Godišnja stopa rasta (d.s.)
X
800,0 4,0%
600,0 X 3,0%
400,0 X X 2,0%
X X X
New Agreed Loans (lhs) X
200,0 X 1,0%
0,0 0,0%
X Annual Growth Rate (rhs)
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2012. 2013. 2014.
Graph 3.14: Loans to Private and Public Non-financial Companies

Nasuprot nefinansijskim preduzećima, sektor Unlike non-financial companies, household sector

stanovništva ima nešto značajnije stope rasta kredita recorded somewhat more significant loan growth
(grafikon 3.15). Posmatrano prema ročnoj strukturi, rates (Graph 3.15). Observed by the maturity
dugoročni krediti imaju nešto više stope rasta u odnosu structure, the growth rates were higher with long-
naSlika 3.14: Krediti
kratkoročne. privatnim
Pregled i javnim
namjene nefinancijskim
kredita stanovništva poduzećima
term loans compared to short-term loans. Overview of
ukazuje da se najveći dio novih ugovorenih kredita household loan purposes illustrates that the majority
odnosi na nenamjenske potrošačke kredite, te stoga
1.400,0 of newly agreed loans were for non-specified
7,0% spending
komercijalne banke velikim dijelom finansiraju purposes, indicating that commercial banks largely

1.200,0 6,0%
potrošnju, a samim time i uvoz. financed spending, and therefore imports as well.
1.000,0 5,0%
X
800,0 4,0%
600,0 X 3,0%
400,0 X X 2,0%
X X X
Нови уговорени кредити (л.с.)
X
200,0 X 1,0%
X Годишња стопа раста (д.с.)

0,0 0,0%
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2012. 2013. 2014.
Графикон 3.14: Кредити приватним и јавним нефинансијским предузећима

80
X
800,0 4,0%
u milionima BAM/i
CBBiH Bilten 1 2014. 600,0 X 3,0% Bilten 1 2014.
CBBiH
400,0 X X 2,0%
X X X
New Agreed Loans (lhs) X
U posljednjim tromjesečjima kreditiranje
200,0
У посљедњим кварталима X кредитирање 1,0%
привредног
gospodarskoga sektora je dosta skromno, na što сектора је доста скромно, на што посебно
posebno ukazuju stope rasta (slika 3.14). Najveći0,0dio
указују стопе раста (графикон 3.14). 0,0%Највећи дио
financiranja odnosi se na kratkoročne kredite, tako da Q1 Q2финансирања
Q3 Q4 Q1 односи Q2 Qсе 3 на
Q4 краткорочне
Q1 кредите,
su stope rasta na tromjesečnoj razini iznosile 3% za 2012. да су стопе раста
тако 2013. 2014. нивоу износиле
на кварталном
kratkoročne i 0,1% na dugoročne kredite privatnim i 3% за краткорочне и 0,1% на дугорочне кредите
javnim nefinancijskim poduzećima. Podaci o stanju приватним и јавним нефинансијским предузећима.
Graph 3.14: Loans to Private and Public Non-financial Companies
kredita i novih plasiranih kredita ukazuju na povećanu Подаци о стању кредита и нових пласираних
otplatu dospjelih obveza, kao i pretpostavku da se кредита указују на повећану отплату доспјелих
novi krediti koriste za reprogramiranje postojećih обавеза, као и претпоставку да се нови кредити
kredita. Prema raspoloživim podacima, još uvijek nema користе за репрограмирање постојећих кредита.
naznaka za veće investiranje u bh. gospodarstvo. Према расположивим подацима, још увијек нема
назнака за веће инвестирање у бх. привреду.
Slika 3.14: Krediti privatnim i javnim nefinancijskim poduzećima
1.400,0 7,0%

1.200,0 6,0%
1.000,0 5,0%
X
800,0 4,0%
600,0 X 3,0%
400,0 X X 2,0%
X X X
X
200,0 X 1,0%
X Годишња стопа раста (д.с.)

0,0 0,0%
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2012. 2013. 2014.
Графикон 3.14: Кредити приватним и јавним нефинансијским предузећима

Nasuprot nefinancijskim poduzećima, sektor Насупрот нефинансијским предузећима, сектор

stanovništva ima nešto značajnije stope rasta kredita становништва има нешто значајније стопе раста
(slika 3.15). Promatrano prema ročnoj strukturi, кредита (графикон 3.15). Посматрано према рочној
dugoročni krediti imaju nešto više stope rasta u odnosu структури, дугорочни кредити имају нешто више
na kratkoročne. Pregled namjene kredita stanovništva стопе раста у односу на краткорочне. Преглед
ukazuje da se najveći dio novih ugovorenih kredita намјене кредита становништва указује да се
odnosi na nenamjenske potrošačke kredite, te stoga највећи дио нових уговорених кредита односи
komercijalne banke velikim dijelom financiraju на ненамјенске потрошачке кредите, те стога
potrošnju, a samim time i uvoz. комерцијалне банке великим дијелом финансирају
потрошњу, а самим тиме и увоз.
81
Grafikon 3.15: Krediti stanovništvu
700,0 7,0%
X

600,0 X 6,0%
X
500,0 X 5,0%
400,0 X 4,0%
300,0 X 3,0%
200,0 2,0%
New Agreed Loans (lhs) X X X
100,0 1,0%
0,0 0,0%
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2012. 2013. 2014.
Graph 3.15: Loans to Households

3.3.2. Depoziti 3.3.2. Deposits
Ukupni depoziti komercijalnih banaka, koji čine 61,8% Total deposits of commercial banks, which account for
ukupne pasive, iznosili su 14,27 milijardi BAM na kraju 61.8% of total liabilities, amounted to BAM 14.27 billion
Slika 3.15:
prvog Krediti
kvartala stanovništvu
2014. godine. Ovaj iznos predstavlja at the end of the first quarter of 2014. This amount
povećanje od 1,2% na kvartalnom nivou. Sektori constitutes a 1.2% quarterly increase. Household and
stanovništva i vlade su dali najveći doprinos700,0 rastu X
government sectors gave the biggest contribution
7,0% to
depozita u prvom kvartalu 2014. godine (grafikon 3.16). deposit growth in the first quarter of 2014 (Graph 3.16).
Novi ugovoreni krediti (l.s.) 600,0 6,0%

X
X
500,0 X 5,0%
Grafikon 3.16: Doprinosi rastu ukupnih depozita prema sektorskoj strukturi
400,0 X 4,0%
300,0 X 3,0%
Vlada 100%
200,0
80% 2,0%
Stanovništvo
X X X
60%
100,0 1,0%
Nefinansijska preduzeća
40%
0,0 0,0%
X Ostali
Годишња стопа раста (д.с.) Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
20%
0% 2012. 2013. 2014.
-20%
Government
Графикон 3.15: Кредити становништву -40%
Households
Izvor: Tablice 18 i 19 -60% Извор: Табеле 18 и 19
Non-Financial Companies -80%
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Other
2012. 2013. 2014.
Graph 3.16: Contributions to Growth of the Total Deposits by Sector Structure

Slika 3.16: Doprinosi rastu ukupnih depozita prema sektorskoj strukturi
Vlada 100%
82
80%
Stanovništvo
60%
Slika 3.15: Krediti stanovništvu
700,0 7,0%
X

Novi ugovoreni krediti (l.s.) 600,0 6,0%
X
X
500,0 X 5,0%
Grafikon 3.16: Doprinosi rastu ukupnih depozita prema sektorskoj strukturi
400,0 X 4,0%
300,0 X 3,0%
Vlada 100%
200,0 2,0%
80%
Stanovništvo X X X
100,0
60% 1,0%
Nefinansijska preduzeća
40%
0,0 0,0%
X Ostali
Годишња стопа раста (д.с.) 20% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
0% 2012. 2013. 2014.
-20%
Government
Графикон 3.15: Кредити становништву -40%
Households
Izvor: Tablice 18 i 19 -60% Извор: Табеле 18 и 19
Non-Financial Companies -80%
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Other
3.3.2. Depoziti 3.3.2. Депозити
2012. 2013. 2014.
Ukupni depoziti komercijalnih banaka, koji čine 61,8% Укупни депозити комерцијалних банака, који чине
Graph pasive,
ukupne 3.16: Contributions to Growth
iznosili su 14,27 of BAM
milijardi the Total Deposits by61,8%
na kraju Sectorукупне
Structure
пасиве, износили су 14,27 милијарди
prvog tromjesečja
Izvor: Tabele 16 i 17 2014. godine. Ovaj iznos predstavlja BAM на крају првог квартала 2014. године.
Source: Овај
Tables 16 and 17
povećanje od 1,2% na tromjesečnoj razini. Sektori износ представља повећање од 1,2% на кварталном
stanovništva i vlade su dali najveći doprinos rastu нивоу. Сектори становништва и владе су дали
depozita u prvom tromjesečju 2014. godine (slika 3.16). највећи допринос расту депозита у првом кварталу
2014. године (графикон 3.16).
Slika 3.16: Doprinosi rastu ukupnih depozita prema sektorskoj strukturi
Vlada 100%
80%
Stanovništvo
60%
Nefinancijska poduzeća
40%
Ostali
20%
0%
-20%
Влада
-40%
Становништво
-60%
Нефинансијска предузећа -80%
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Остали
2012. 2013. 2014.
Графикон 3.16: Доприноси расту укупних депозита према секторској структури

83
Depoziti vladinog sektora imaju trend smanjenja u Deposits of the government sector followed a decrease
posljednjem periodu, osim u mjesecima priliva po trend in the recent period, except in months that recorded
osnovu SBA. U prvom kvartalu 2014. doznačena je SBA-based inflows. In the first quarter of 2014, the sixth
šesta tranša koja je uticala na njihovo povećanje. tranche was transferred and influenced their increase.
Pored toga, depoziti nevladinog sektora imaju In addition, deposits of non-governmental sector
kontinuirani rastući trend koji je nastavljen i follow a continuous growth trend, which continued
početkom 2014. godine. I nadalje najveći uticaj na at the beginning of 2014. Household deposits still
povećanje depozita imaju depoziti stanovništva, a have the greatest influence on deposit increase, and
koji imaju i najveće učešće u ukupnim depozitima they accounted for the largest share of total non-
nevladinog sektora, 64,6% u martu 2014. godine. governmental sector deposits, being 64.6% in March
Na kvartalnom nivou, ovi depoziti su povećani za 2014. At the quarterly level, these deposits rose by
1,6%. Posmatrano prema valutnoj strukturi, najveći 1.6%. Observed by currency structure, BAM deposits
doprinos ovom rastu su dali depoziti u BAM (grafikon contributed the most to this growth (Graph 3.17). As
3.17). Kako se stanovništvo sve više odlučuje za households increasingly opt for domestic currency,
domaću valutu, time se kontinuirano smanjuje so the share of foreign currency deposits in total
učešće depozita u stranoj valuti u ukupnom iznosu deposits continually decreases, and recording 46% in
depozita, 46% u martu 2014. godine. March 2014.
Grafikon 3.17: Depoziti stanovništva, kvartalne promjene
300,0
Depoziti u BAM
250,0
Depoziti u stranoj valuti

200,0
150,0
100,0
Deposits in BAM 50,0
Deposits in Foreign Currency 0,0

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2012. 2013. 2014.
Graph 3.17: Household Deposits, Quarterly Changes

3.3.3. Strana aktiva i strana pasiva 3.3.3. Foreign Assets and Foreign Liabilities of
komercijalnih banaka Commercial Banks
USlika
prvom3.17: Depoziti
kvartalu stanovništva,
2014. tromjesečne
godine došlo promjene
je od smanjenja The first quarter of 2014 recorded a decrease in both
i strane aktive i strane pasive komercijalnih banaka foreign assets and foreign liabilities of commercial
(grafikon 3.18, tabela 11). Strana aktiva smanjena300,0 je za banks (Graph 3.18, Table 11). Foreign assets decreased
9,9% uDepoziti
odnosu na kraj 2013. godine, od čega se 66% by 9.9% compared to the end of 2013, with 66% of
u milijunima BAM/у милонима BAM
u BAM
ukupnog smanjenja odnosi na prenosive depozite 250,0 the total decrease being transferrable deposits with
kod korespondentnih
Depoziti u stranoj valuti banaka. U strukturi strane correspondent banks. In the structure of foreign
pasive takođe je najveće smanjenje zabilježeno200,0 kod liabilities, the biggest decrease was also recorded in
ostalih depozita nerezidenata, na koje se odnosi 88,5% other non-resident deposits that account for 88.5%
150,0
ukupnog smanjenja strane pasive u posmatranom of total decrease of foreign liabilities in the observed
periodu. Trend izmirenja dospjelih obaveza po osnovu 100,0
period. The trend of repayment of due liabilities based
kreditnih linija od nerezidenata, koji je prisutan od on credit lines from non-residents, which has been
početka 2009.у BAM
Депозити godine, nastavljen je i u prvom kvartalu
50,0 present since the beginning of 2009, continued in the
2014. godine i ima negativan uticaj na devizne rezerve. first quarter of 2014, as well and negatively impacted
Депозити у страној валути 0,0 foreign currency reserves.
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2012. 2013. 2014.
84
Графикон 3.17: Депозити становништва, кварталне промјене
300,0

Depoziti u BAM
250,0

Depoziti vladinog sektora imaju trend smanjenja 200,0u Депозити владиног сектора имају тренд смањења
posljednjem razdoblju, osim u mjesecima priljeva po у посљедњем периоду, осим у мјесецима прилива
osnovi SBA. U prvom tromjesečju 2014. doznačena 150,0je по основу СБА. У првом кварталу 2014. дозначена је
šesta tranša koja je utjecala na njihovo povećanje. шеста транша која је утицала на њихово повећање.
100,0
Pored toga, depoziti nevladinog sektora imaju Поред тога, депозити невладиног сектора имају
Deposits in BAM 50,0
kontinuirani rastući trend koji je nastavljen i континуирани растући тренд који је настављен и
početkom 2014. godine. I nadalje najveći utjecaj0,0na
Deposits in Foreign Currency
почетком 2014. године. И надаље највећи утицај на
povećanje depozita imaju depoziti stanovništva, a Q1 повећање
Q2 Q3 депозита
Q4 Q1 имају
Q2 депозити
Q3 Q4 становништва,
Q1 а
koji imaju i najveće učešće u ukupnim depozitima који имају и највеће учешће
2012. 2013. у укупним
2014.депозитима
nevladinog sektora, 64,6% u ožujku 2014. godine. невладиног сектора, 64,6% у марту 2014. године.
Na tromjesečnoj razini, ovi depoziti su povećani za На кварталном нивоу, ови депозити су повећани
1,6%.
Graph Promatrano
3.17: Household prema valutnojQuarterly
Deposits, strukturi, najveći
Changes за 1,6%. Посматрано према валутној структури,
doprinos ovom
Izvor: Tabele 16 i 17
rastu su dali depoziti u BAM (slika највећи допринос овом расту су дали депозити у
Source: Tables 16 and 17
3.17). Kako se stanovništvo sve više odlučuje za BAM (графикон 3.17). Како се становништво све више
domaću valutu, time se kontinuirano smanjuje učešće одлучује за домаћу валуту, тиме се континуирано
depozita u stranoj valuti u ukupnom iznosu depozita, смањује учешће депозита у страној валути у укупном
46% u ožujku 2014. godine. износу депозита, 46% у марту 2014. године.
Slika 3.17: Depoziti stanovništva, tromjesečne promjene
300,0
Depoziti u BAM
250,0
200,0
150,0
100,0
Депозити у BAM 50,0
Депозити у страној валути 0,0

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2012. 2013. 2014.
Графикон 3.17: Депозити становништва, кварталне промјене

3.3.3. Strana aktiva i strana pasiva 3.3.3. Страна актива и страна пасива
komercijalnih banaka комерцијалних банака
U prvom tromjesečju 2014. godine došlo je od У првом кварталу 2014. године дошло је од смањења
smanjenja i strane aktive i strane pasive komercijalnih и стране активе и стране пасиве комерцијалних
banaka (slika 3.18, tablica 11). Strana aktiva smanjena банака (графикон 3.18, табела 11). Страна актива
je za 9,9% u odnosu na kraj 2013. godine, od čega se смањена је за 9,9% у односу на крај 2013. године,
66% ukupnog smanjenja odnosi na prenosive depozite од чега се 66% укупног смањења односи на
kod korespondentnih banaka. U strukturi strane преносиве депозите код кореспондентних банака. У
pasive također je najveće smanjenje zabilježeno kod структури стране пасиве такође је највеће смањење
ostalih depozita nerezidenata, na koje se odnosi 88,5% забиљежено код осталих депозита нерезидената,
ukupnog smanjenja strane pasive u promatranom на које се односи 88,5% укупног смањења стране
razdoblju. Trend izmirenja dospjelih obveza po osnovi пасиве у посматраном периоду. Тренд измирења
kreditnih linija od nerezidenata, koji je prisutan доспјелих обавеза по основу кредитних линија од
od početka 2009. godine, nastavljen je i u prvom нерезидената, који је присутан од почетка 2009.
tromjesečju 2014. godine i ima negativan utjecaj na године, настављен је и у првом кварталу 2014.
devizne rezerve. године и има негативан утицај на девизне резерве.
.
85
Grafikon 3.18: Strana aktiva i pasiva komercijalnih banaka
Strana aktiva, 300 0

kvartalne promjene (l.s.)

200 -200
Strana pasiva,
kvartalne promjene (l.s.)
100 -400
0 -600
Neto strana aktiva (d.s.)
-100 -800
-200 -1.000
Foreign Assets,
Quarterly Changes (lhs)
-300 -1.200
-400 -1.400
Foreign Liabilities,
Quarterly Changes (lhs) -500 -1.600
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Net Foreign Assets (rhs)
2012. 2013. 2014.
Graph 3.18: Foreign Assets and Liabilities of Commercial Banks

3.3.4. Kamatne stope 3.3.4. Interest Rates
Podaci o prosječnim ponderisanim kamatnim stopama Data on average weighted interest rates in the
za prvi kvartal 2014. ukazuju da nema značajnijih first quarter of 2014 do not show any significant
promjena
Slika 3.18:uStrana
kretanju
aktiva kamatnih stopa u odnosu
i pasiva komercijalnih na
banaka changes in interest rate trends compared to
prethodne kvartale (tabele 14 a, b, c, d). Kreditno previous quarters (Tables 14 a, b, c, d). Commercial
najaktivnije komercijalne banke imaju dosta stabilne banks with the strongest lending activities have
300 0
kamatneStranastope
aktiva, tako da nema većih oscilacija aktivnih fairly stable interest rates and there were no large
tromjesečne promjene (l.s.)

kamatnih stopa. Prosječna promjenljiva ponederisana 200 oscillations in lending interest rates.-200 Average
kamatnaStranastopa
pasiva, na potrošačke kredite za stanovništvo
100 variable weighted interest rate on consumer-400 loans
iznosila je 8,7% u martu 2014. godine, što je niže za to households amounted to 8.7% in March 2014,
0 -600
0,3 p.p.
Neto u odnosu
strana na decembarski nivo. Prosječne
aktiva (d.s.) which is by 0.3 pp lower than in December. Average
promjenjive kamatne stope na kredite nefinansijskim -100 variable interest rates on loans to non-financial
-800
preduzećima su i dalje nešto više za kredite manjih -200 companies are still somewhat higher for smaller
-1.000
iznosa (7,5% u martu 2014), dok su nešto niže (5,6% loans (7.5% in March 2014), and somewhat lower
Страна актива, -300 -1.200
u martu 2014.)
кварталне na kredite
промјене (л.с.) većih iznosa, preko 1 milion (5.6% in March 2014) for larger loans exceeding EUR
EUR. -400 1 million. -1.400
Страна пасива,
кварталне промјене (л.с.) -500 -1.600
Pasivne kamatne stope za stanovništvo na depozite u Q1 Q Deposit
2 Q3 interest
Q4 Q1rates
Q2on QEUR
3 Qand
4 BAM
Q 1 household
EUR i BAM u martu
Нето страна 2014.
актива (д.с.) godine su gotovo izjednačene deposits
2012. in March 2014 were
2013. almost equal,
2014. at around
na nivou oko 2% za kraći period oročenja, do jedne 2% for shorter maturity period, up to one year (Graph
godine (grafikon 3.19). Istovremeno, kamatne stope na 3.19). At the same time, interest rates on term deposits
oročene
Графикон depozite na dužiактива
3.18: Страна periodиoročenja, preko dvije
пасива комерцијалних with longer maturity periods, for more than two years,
банака
godine, nešto su više na depozite u EUR (4%) u odnosu were somewhat higher on EUR deposits (4%) compared
na depozite u domaćoj valuti (3,6%). to domestic currency deposits (3.6%).
86
Slika 3.18: Strana aktiva i pasiva komercijalnih banaka
Strana aktiva, 300 0

200 -200
Strana pasiva,
100 -400
0 -600
Neto strana aktiva (d.s.)
-100 -800
-200 -1.000
Страна актива, -300 -1.200
кварталне промјене (л.с.)
-400 -1.400
Страна пасива,
кварталне промјене (л.с.) -500 -1.600
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Нето страна актива (д.с.)
2012. 2013. 2014.
Графикон 3.18: Страна актива и пасива комерцијалних банака

3.3.4. Kamatne stope 3.3.4. Каматне стопе
Podaci o prosječnim ponderiranim kamatnim stopama Подаци о просјечним пондерисаним каматним

za prvo tromjesečje 2014. ukazuju da nema značajnijih стопама за први квартал 2014. указују да нема
promjena u kretanju kamatnih stopa u odnosu na значајнијих промјена у кретању каматних стопа у
prethodna tromjesečja (tablice 14 a, b, c, d). Kreditno односу на претходне квартале (табеле 14 а, б, ц, д).
najaktivnije komercijalne banke imaju dosta stabilne Кредитно најактивније комерцијалне банке имају
kamatne stope tako da nema većih oscilacija aktivnih доста стабилне каматне стопе тако да нема већих
kamatnih stopa. Prosječna promjenljiva ponederirana осцилација активних каматних стопа. Просјечна
kamatna stopa na potrošačke kredite za stanovništvo промјенљива понедерисана каматна стопа на
iznosila je 8,7% u ožujku 2014. godine, što je niže потрошачке кредите за становништво износила је 8,7%
za 0,3 p.b. u odnosu na razinu iz prosinca. Prosječne у марту 2014. године, што је ниже за 0,3 п.п. у односу
promjenjive kamatne stope na kredite nefinancijskim на децембарски ниво. Просјечне промјењиве каматне
poduzećima su i dalje nešto više za kredite manjih стопе на кредите нефинансијским предузећима су и
iznosa (7,5% u ožujku 2014), dok su nešto niže (5,6% даље нешто више за кредите мањих износа (7,5% у
u ožujku 2014.) na kredite većih iznosa, preko 1 milijun марту 2014), док су нешто ниже (5,6% у марту 2014.) на
EUR. кредите већих износа, преко 1 милион ЕUR.
Pasivne kamatne stope za stanovništvo na depozite u Пасивне каматне стопе за становништво на депозите у
EUR i BAM u ožujku 2014. godine su gotovo izjednačene ЕUR и BAM у марту 2014. године су готово изједначене
na razini oko 2% za kraće razdoblje oročenja, do jedne на нивоу око 2% за краћи период орочења, до једне
godine (slika 3.19). Istodobno, kamatne stope na године (графикон 3.19). Истовремено, каматне стопе
oročene depozite na duže razdoblje oročenja, preko на орочене депозите на дужи период орочења, преко
dvije godine, nešto su više na depozite u EUR (4%) u двије године, нешто су више на депозите у ЕUR (4%) у
odnosu na depozite u domaćoj valuti (3,6%). односу на депозите у домаћој валути (3,6%).
87
Grafikon 3.19: Razlike između kamatnih stopa na depozite u EUR i BAM, stanovništvo
1,5
u procentnim poenima/in percentage points

oročenja do 1 godine 1,0
0,5
oročenja preko 2 godine
0,0
-0,5
-1,0
Term-deposits up to 1 Year
-1,5
Term-deposits over 2 Years -2,0
01
02
03
04
05
06
07
08
09
10
11
12
01
02
03
04
05
06
07
08
09
10
11
12
01
02
03
2012. 2013. 2014.
Graph 3.19: Spread between Interest Rates on Deposits in EUR and BAM, Households
Izvor: Tabela 14 c Source: Table 14 c
3.4. Berze 3.4. Stock Exchanges
Tokom izvještajnog perioda entiteti su prvi put During the reporting period, the Entities issued three-
emitovali tromjesečne trezorske zapise. Ostvarene month treasury bills for the first time. The achieved
prosječne
Slika 3.19:stope
Razlikeprinosa
izmeđunakamatnih
ove emisije su daleko
stopa više u EURaverage
na depozite yield rates on these issues are much higher
i BAM, stanovništvo
na 3 m TZRS, nego na 3 m TZFBiH. Tražnja za TZFBiH on 3 m RS T-bills, than on 3 m FBH T-bills. Demand
je između tri i četiri puta veća od tražnje za TZRS. 1,5 for FBH T-bills was three to four times higher than
u procentnim bodovima/у процентним поенима
Promet na bh. berzama je u padu na godišnjem, demand for RS T-bills. Turnover on BH stock exchanges
ali neoročenja
i nado 1kvartalnom
godine nivou, dok u strukturi
1,0 is declining on annual, but not on quarterly level,
prometa i dalje dominiraju dužnički vrijednosni while the turnover structure is still dominated by debt
0,5
papiri,oročenja
odnosno javna ponuda trezorskih zapisa.
preko 2 godine securities, i.e. public offer of treasury bills. Turnover is
Na tržištu dionica promet je izuzetno nizak, što0,0ne extremely low on the market of shares, which does
doprinosi realnom vrednovanju dionica emitenata. not contribute to realistic valuation of issuers' shares.
U izvještajnom periodu smanjena je vrijednost -0,5 Value of all six BH stock exchange indices dropped in
svih šest bh. berzanskih indeksa. Najveći gubitnik the reporting period. ERS10, index that follows trends
-1,0
je ERS10, indeks koji prati kretanje cijena dionica in prices of shares of companies in RS electric power
орочења до 1 године
preduzeća iz elektroenergetskog sektora RS-a.-1,5 Rast sector was the biggest loser. Growth of bond market,
tržišta obveznica, mjereno indeksom obveznica measured by the RS bond index was on a slight decline
RS-a (ORS)
орочењаuпреко
blagom je padu (mart 2014. / februar
2 године -2,0 (March 2014 / February 2013), although RS bond index
01
02
03
04
05
06
07
08
09
10
11
12
01
02
03
04
05
06
07
08
09
10
11
12
01
02
03
2013), iako od samog uvođenja ORS obveznica RS-a demonstrated prominent growth trend (+19.8%) since
demonstrira izražen trend rasta (+19,8%). its2012.
introduction. 2013. 2014.
Kao i u prethodnom
Графикон izvještajnom
3.19: Разлике periodu iстопа
између каматних u prvom Like
на депозите in the
у EUR previous
и BAM, reporting period, turnover on BH
становништво
kvartalu 2014. godine prometom na bh. berzama stock exchanges was dominated by debt securities
Izvor: Tablica 14 c Извор: Табела 14ц
dominiraju dužnički vrijednosni papiri. Od ukupnog in the first quarter of 2014. Out of the total BLSE
prometa na BLSE, 14,2% se odnosi na redovan promet turnover, 14.2% accounts for regular turnover of
obveznica, a 62,9% na javnu ponudu trezorskih zapisa. bonds, and 62.9% for public offer of treasury bills.
Karakteristika prometa na BLSE u prvom kvartalu BLSE in the first quarter of 2014 was characterized
2014. godine jeste da trezorski zapisi uopšte nisu by lack of turnover of treasury bills on the secondary
prometovani na sekundarnom tržištu. market.
Sličan odnos između glavnih vrsta finansijskih SASE recorded similar relations between main types
instrumenta je na SASE. Javna ponuda trezorskih of financial instruments. Public offer of treasury bills
zapisa u prvom kvartalu 2014. godine predstavlja in the first quarter of 2014 accounts for 57.4% of
57,4% prometa. turnover.
88
Slika 3.19: Razlike između kamatnih stopa na depozite u EUR i BAM, stanovništvo
1,5
u procentnim bodovima/у процентним поенима

oročenja do 1 godine 1,0
oročenja preko 2 godine

0,5
0,0
-0,5
-1,0
орочења до 1 године
-1,5
орочења преко 2 године -2,0
01
02
03
04
05
06
07
08
09
10
11
12
01
02
03
04
05
06
07
08
09
10
11
12
01
02
03
2012. 2013. 2014.
Графикон 3.19: Разлике између каматних стопа на депозите у EUR и BAM, становништво
Izvor: Tablica 14 c Извор: Табела 14ц
3.4. Burze 3.4. Берзе
Tijekom izvještajnog razdoblja entiteti su prvi put Током извјештајног периода ентитети су први пут
emitirali tromjesečne trezorske zapise. Ostvarene емитовали тромјесечне трезорске записе. Остварене
prosječne stope prinosa na ove emisije su daleko просјечне стопе приноса на ове емисије су далеко
više na 3 m TZRS, nego na 3 m TZFBiH. Tražnja za више на 3 м ТЗРС, него на 3 м ТЗФБиХ. Тражња за
TZFBiH je između tri i četiri puta veća od tražnje za ТЗФБиХ је између три и четири пута већа од тражње
TZRS. Promet na bh. burzama je u padu na godišnjoj, за ТЗРС. Промет на бх. берзама је у паду на годишњем,
ali ne i na tromjesečnoj razini, dok u strukturi али не и на кварталном нивоу, док у структури промета
prometa i dalje dominiraju dužnički vrijednosni и даље доминирају дужничке хартије од вриједности,
papiri, odnosno javna ponuda trezorskih zapisa. односно јавна понуда трезорских записа. На
Na tržištu dionica promet je izuzetno nizak, što ne тржишту акција промет је изузетно низак, што не
doprinosi realnom vrednovanju dionica emitenata. доприноси реалном вредновању акција емитената.
U izvještajnom razdoblju smanjena je vrijednost У извјештајном периоду смањена је вриједност свих
svih šest bh. burzanskih indeksa. Najveći gubitnik шест бх. берзанских индекса. Највећи губитник је
je ERS10, indeks koji prati kretanje cijena dionica ERS10, индекс који прати кретање цијена акција
poduzeća iz elektroenergetskog sektora RS-a. Rast предузећа из електроенергетског сектора РС-а. Раст
tržišta obveznica, mjereno indeksom obveznica RS-a тржишта обвезница, мјерено индексом обвезница
u blagom je padu (ožujak 2014. / veljača 2013), iako РС-а у благом је паду (март 2014. / фебруар 2013),
od samog uvođenja obveznica RS-a demonstrira иако од самог увођења обвезница РС-а демонстрира
izražen trend rasta (+19,8%). изражен тренд раста (+19,8%).
Kao i u prethodnom izvještajnom razdoblju i u prvom Као и у претходном извјештајном периоду и у првом
tromjesečju 2014. godine prometom na bh. burzama кварталу 2014. године прометом на бх. берзама
dominiraju dužnički vrijednosni papiri. Od ukupnog доминирају дужничке хартије од вриједности. Од
prometa na BLSE, 14,2% se odnosi na redovan promet укупног промета на BLSE, 14,2% се односи на редован
obveznica, a 62,9% na javnu ponudu trezorskih zapisa. промет обвезница, а 62,9% на јавну понуду трезорских
Karakteristika prometa na BLSE u prvom tromjesečju записа. Карактеристика промета на BLSE у првом
2014. godine jeste da trezorski zapisi uopće nisu кварталу 2014. године јесте да трезорски записи
prometovani na sekundarnom tržištu. уопште нису прометовани на секундарном тржишту.
Sličan odnos između glavnih vrsta financijskih Сличан однос између главних врста финансијских
instrumenta je na SASE. Javna ponuda trezorskih инструмента је на SASE. Јавна понуда трезорских
zapisa u prvom tromjesečju 2014. godine predstavlja записа у првом кварталу 2014. године представља
57,4% prometa. 57,4% промета.
89
Došlo je do značajnijih promjena, u inače i apsolutno i Significant changes occurred in absolutely and
relativno (u odnosu na tržišnu dokapitalizaciju) niskoj relatively (against market recapitalization) low value of
vrijednosti ukupnog prometa, koji je na kvartalnom total turnover, which went up by 12.6% on a quarterly
nivou povećan za 12,6%, a na godišnjem smanjen za basis, and dropped by 6.2% on the annual level (Graph
6,2% (grafikon 3.20). 3.20).
Grafikon 3.20: Godišnja stopa rasta prometa na bh. berzama
250,0%
Ukupan promet
200,0%
SASE
150,0%
BLSE
100,0%
50,0%
0,0%
Total Turnover
-50,0%
SASE
-100,0%
BLSE Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2012. 2013. 2014.
Graph 3.20: Annual Growth Rate of Turnover on BH Stock Exchanges

Izvor: www.blberza.com i www.sase.ba Source: www.blberza.com and www.sase.ba.
Dominantan uticaj na smanjenje ukupnog prometa Turnover on BLSE, which was reduced by 38.2% (first
na bh. berzama, na godišnjem nivou, ima promet na quarter of 2014 / first quarter of 2013), dominantly
BLSE koji je smanjen za 38,2% (prvi kvartal 2014. / influenced the annual decrease of total turnover on BH
prvi kvartal 2013). Promet na BLSE ima jasno izražen stock exchanges. BLSE turnover follows a prominent
opadajući
Slika 3.20:trend (odstopa
Godišnja prvog kvartala
rasta 2013),
prometa štoburzama
na bh. nije downward trend (since the first quarter 2013), which
slučaj s drugom bh. berzom, na kojoj je pad tokom is not the case with the other BH stock exchange,
2013. godine iz kvartala u kvartal bio sve manji i which gradually mitigated the decrease through 2013
250,0%
manji, dok je promet u prvom kvartalu 2014. godine from quarter to quarter and saw a turnover increase in
Ukupan promet
porastao (53,4%). 200,0% the first quarter of 2014 (53.4%).
SASE
RS i FBiH, su tokom izvještajnog perioda emitovale prvi
150,0% During the reporting period, RS and FBH issued
put trezorske zapise ročnosti od tri mjeseca (3 m TZ).
BLSE treasury bills maturing in three months (3 m T-bills) for
100,0%
Uslovi pod kojim su prodate ove emisije se, s aspekta the first time. From the aspect of all main features of
svih glavnih karakteristika emisije: omjera pokrivenosti
50,0% the issue: bid to cover ratio, range between minimal
emisije, raspona između minimalne i maksimalne stope and maximal yield rates and average yield rates on the
prinosa i prosječne stope prinosa koja je ostvarena 0,0% issue, terms of sale of these issues differed significantly
Укупан промет
na emisiju, značajno razlikuju u korist FBiH (grafikon
-50,0% in favour of FBH (Graph 3.21). Issues of 3 m FBH T-bills
3.21). Izdanja
SASE 3 m TZFBiH su bila izuzetno tražena (eng. were overbought, and bid to cover ratio ranged from
overbought), a omjer pokrivenosti emisija se kretao od
-100,0% 4.41 to 3.4. The demand for 3 m RS T-bills was lower, but
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3
BLSE
4,41 do 3,4. Tražnja za 3 m TZRS je bila niža, ali ipak viša still exceeded the planned issueQamount.
4 Q1
2012. 2013. 2014.
od planiranog iznosa emisije.
Графикон 3.20: Годишња стопа раста промета на бх. берзама

Izvor: www.blberza.com i www.sase.ba Извор: www.blberza.com и www.sase.ba
90
2012. 2013. 2014.
Graph 3.20: Annual Growth Rate of Turnover on BH Stock Exchanges

Došlo je do značajnijih promjena, u inače i apsolutno i
Izvor: www.blberza.com i www.sase.ba
Дошло је до значајнијихSource:
промјена, у иначе и апсолутно
www.blberza.com and www.sase.ba.
relativno (u odnosu na tržišnu dokapitalizaciju) niskoj и релативно (у односу на тржишну докапитализацију)
vrijednosti ukupnog prometa, koji je na tromjesečnoj ниској вриједности укупног промета, који је на
razini povećan za 12,6%, a na godišnjoj smanjen za кварталном нивоу повећан за 12,6%, а на годишњем
6,2% (slika 3.20). смањен за 6,2% (графикон 3.20).
Slika 3.20: Godišnja stopa rasta prometa na bh. burzama
250,0%
Ukupan promet
200,0%
SASE
150,0%
BLSE
100,0%
50,0%
0,0%
Укупан промет
-50,0%
SASE
-100,0%
2012. 2013. 2014.
Графикон 3.20: Годишња стопа раста промета на бх. берзама

Dominantan utjecaj na smanjenje ukupnog prometa Доминантан утицај на смањење укупног промета
na bh. burzama, na godišnjoj razini, ima promet na на бх. берзама, на годишњем нивоу, има промет на
BLSE koji je smanjen za 38,2% (prvo tromjesečje 2014. BLSE који је смањен за 38,2% (први квартал 2014.
/ prvo tromjesečje 2013). Promet na BLSE ima jasno / први квартал 2013). Промет на BLSE има јасно
izražen opadajući trend (od prvog tromjesečja 2013), изражен опадајући тренд (од првог квартала 2013),
što nije slučaj s drugom bh. burzom, na kojoj je pad што није случај с другом бх. берзом, на којој је пад
tijekom 2013. godine iz tromjesečja u tromjesečje bio током 2013. године из квартала у квартал био све
sve manji i manji, dok je promet u prvom tromjesečju мањи и мањи, док је промет у првом кварталу 2014.
2014. godine porastao (53,4%). године порастао (53,4%).
RS i FBiH, su tijekom izvještajnog razdoblja emitirale РС и ФБиХ, су током извјештајног периода емитовале
prvi put trezorske zapise ročnosti od tri mjeseca (3 први пут трезорске записе рочности од три мјесеца
m TZ). Uvjeti pod kojim su prodane ove emisije se, (3 м ТЗ). Услови под којим су продате ове емисије
s aspekta svih glavnih karakteristika emisije: omjera се, с аспекта свих главних карактеристика емисије:
pokrivenosti emisije, raspona između minimalne i омјера покривености емисије, распона између
maksimalne stope prinosa i prosječne stope prinosa минималне и максималне стопе приноса и просјечне
koja je ostvarena na emisiju, značajno razlikuju u korist стопе приноса која је остварена на емисију, значајно
FBiH (slika 3.21). Izdanja 3 m TZFBiH su bila izuzetno разликују у корист ФБиХ (графикон 3.21). Издања 3 м
tražena (eng. overbought), a omjer pokrivenosti emisija ТЗФБиХ су била изузетно тражена (енг. overbought),
se kretao od 4,41 do 3,4. Tražnja za 3 m TZRS je bila niža, а омјер покривености емисија се кретао од 4,41 до
ali ipak viša od planiranog iznosa emisije. 3,4. Тражња за 3 м ТЗРС је била нижа, али ипак виша
од планираног износа емисије.
91
Grafikon 3.21: Emisije tromjesečnih trezorskih zapisa FBiH i RS
5,0 3,5%
X Omjer pokrivenosti emisije (l.s.) 4,5 X 3,0%

4,0
Prosječna stopa prinosa (d.s.) 2,5%
3,5 X
3,0
2,0%
2,5
1,5%
2,0
1,5 1,0%
X Bid to Cover Ratio (lhs X
1,0
0,5%
Average Yield Rate (rhs) 0,5
0,0 0,0%
FBHTZ413 FBHTZ423 RS14-TO2
Graph 3.21: Issues of Three-Month Treasury Bills of FBH and RS

Omjer pokrivenosti emisije se odrazio na raspon stopa Bid to cover ratio affected the range of yield rates and
prinosa i prosječnu stopu prinosa, tako da je raspon average yield rate, and the range (between maximal
(između maksimalne i minimalne stope prinosa) na and minimal yield rates) of FBH T-bills was between
TZFBiH bio između 0,19 i 0,6 p.p, a raspon između stopa 0.19 and 0.6 pp, and on RS T-bills as much as 1.9 pp
prinosa na TZRS,
Slika 3.21: čaktromjesečnih
Emisije 1,9 p.p. trezorskih zapisa FBiH i RS between yield rates.
Zahvaljujući izuzetno visokoj tražnji, prosječna stopa Owing to overbuying, average yield rate on 3 m
5,0
prinosa na 3 m TZFBiH je bila, za naše finansijsko tržište, FBH T-bills was extremely low for3,5% our financial
izuzetno
X Omjerniska (0,8%emisije
pokrivenosti i 0,6%).
(l.s.) RS je zaduživanje 4,5
na tri X market (0.8% and 0.6%). RS paid the three-month
3,0%
mjeseca platila čak 3%, što je posljedica djelovanja 4,0 debt as much as 3%, due to low demand and much
niske tražnje i učešća
Prosječna stopa prinosana
(d.s.)aukciji daleko manjeg broja
3,5
less investors participating in the auction
2,5% than in
X
investitora nego na aukcijama u FBiH. auctions in FBH.
3,0
2,0%
2,5
Pored tromjesečnih trezorskih zapisa, RS je tokom prvog In addition to three-month treasury bills, during the
kvartala 2014. godine emitovala i dvanaestomjesečne first quarter of 2014, the RS also issued 1,5% 12-month
2,0
trezorske zapise (grafikon 3.22) po treći put od kako 1,5 je treasury bills (Graph 3.22) for the third 1,0%
time since
uspostavljen
X model finansiranja
Омјер покривености емисије (л.с.) javne potrošnje preko the establishment of the model X of financing public
1,0
finansijskog tržišta. Okolnosti pod kojima je izvršena, spending through the financial market. 0,5% Apart from
osim uПросјечна
dijelu стопа приноса
raspona (д.с.)
kamatnih 0,5
stopa, ne odstupaju the range of interest rates, circumstances of the issue
značajno od prethodnih emisija. Ova emisija 12 m0,0 TZRS do not deviate significantly from previous 0,0% issues. This
je izvršena uz srednji nivo tražnje, značajno viši raspon FBHTZ413 issue of 12FBHTZ423 RS14-TO2
m RS T-bills was made with medium level
kamatnih stopa, i prosječnu stopu prinosa od 4%, koja of demand, significantly broader range of interest rates
jeГрафикон
za 19 b.p. niže u odnosu na cijenu po kojoj je prodata
3.21: Емисије тромјесечних трезорских записа ФБиХ and average
и РС yield rate of 4%, which is by 19 bp lower
emisija iz maja 2013. godine (RS13 T04). compared to the selling price of the issue from May
2013 (RS13 T04).
92
Slika 3.21: Emisije tromjesečnih trezorskih zapisa FBiH i RS
5,0 3,5%
X Omjer pokrivenosti emisije (l.s.) 4,5 X 3,0%
4,0
Prosječna stopa prinosa (d.s.)
3,5 2,5%
X
3,0
2,0%
2,5
1,5%
2,0
1,5 1,0%
X Омјер покривености емисије (л.с.) X
1,0
0,5%
Просјечна стопа приноса (д.с.) 0,5
0,0 0,0%
FBHTZ413 FBHTZ423 RS14-TO2
Графикон 3.21: Емисије тромјесечних трезорских записа ФБиХ и РС

Omjer pokrivenosti emisije se odrazio na raspon stopa Омјер покривености емисије се одразио на распон
prinosa i prosječnu stopu prinosa, tako da je raspon стопа приноса и просјечну стопу приноса, тако да
(između maksimalne i minimalne stope prinosa) na је распон (између максималне и минималне стопе
TZFBiH bio između 0,19 i 0,6 p.b, a raspon između stopa приноса) на ТЗФБиХ био између 0,19 и 0,6 п.п, а
prinosa na TZRS, čak 1,9 p.b. распон између стопа приноса на ТЗРС, чак 1,9 п.п.
Zahvaljujući izuzetno visokoj tražnji, prosječna stopa Захваљујући изузетно високој тражњи, просјечна стопа
prinosa na 3 m TZFBiH je bila, za naše financijsko tržište, приноса на 3 м ТЗФБиХ је била, за наше финансијско
izuzetno niska (0,8% i 0,6%). RS je zaduživanje na tri тржиште, изузетно ниска (0,8% и 0,6%). РС је задуживање
mjeseca platila čak 3%, što je posljedica djelovanja на три мјесеца платила чак 3%, што је посљедица
niske tražnje i sudjelovanja na aukciji daleko manjeg дјеловања ниске тражње и учешћа на аукцији далеко
broja investitora nego na aukcijama u FBiH. мањег броја инвеститора него на аукцијама у ФБиХ.
Pored tromjesečnih trezorskih zapisa, RS je Поред тромјесечних трезорских записа, РС је

tijekom prvog tromjesečja 2014. godine emitirala i током првог квартала 2014. године емитовала и
dvanaestomjesečne trezorske zapise (slika 3.22) po дванаестомјесечне трезорске записе (графикон
treći put od kako je uspostavljen model financiranja 3.22) по трећи пут од како је успостављен модел
javne potrošnje preko financijskog tržišta. Okolnosti финансирања јавне потрошње преко финансијског
pod kojima je izvršena, osim u dijelu raspona kamatnih тржишта. Околности под којима је извршена, осим
stopa, ne odstupaju značajno od prethodnih emisija. у дијелу распона каматних стопа, не одступају
Ova emisija 12 m TZRS je izvršena uz srednju razinu значајно од претходних емисија. Ова емисија 12 м
tražnje, značajno viši raspon kamatnih stopa, i ТЗРС је извршена уз средњи ниво тражње, значајно
prosječnu stopu prinosa od 4%, koja je za 19 b.b. niže u виши распон каматних стопа, и просјечну стопу
odnosu na cijenu po kojoj je prodana emisija iz svibnja приноса од 4%, која је за 19 б.п. ниже у односу на
2013. godine (RS13 T04). цијену по којој је продата емисија из маја 2013.
године (RS13 T04).
93
Grafikon 3.22: Emisije dvanaestomjesečnih trezorskih zapisa u RS
1,8 4,3%
X Omjer pokrivenosti emisije (l.s.) 1,6

X 4,2%
1,4
Stopa prinosa (d.s.)
X 4,1%
1,2
1,0 X 4,0%
0,8 3,9%
X Bid to Cover Ratio (lhs) 0,6

3,8%
0,4
Yield Rate (rhs)
3,7%
0,2
0,0 3,6%
RS13-T01 RS13-T04 RS14-T01
Graph 3.22: Issues of Twevle Month Treasury Bills in RS

U posljednjem mjesecu izvještajnog kvartala došlo je In the final month of the analysed quarter, price
do zaustavljanja rasta cijene dužničkih vrijednosnih of debt securities stopped growing, along with a
papira, uz blagi pad od 1,56% unutar rastućeg trenda slight decline by 1.56% within the growing trend
(grafikon 3.23). Indeks obveznica Republike Srpske (Graph 3.23). Bond index of Republika Srpska follows
seSlika
kreće3.22: Emisije dvanaestomjesečnih trezorskih zapisa u RSa specific rhythm, recording either stagnation or
u karakterističnom ritmu, nakon tri mjeseca
rasta slijedi ili stagnacija ili značajan pad, poslije substantial drop after three months of growth, and
čega se cijeli trend ponavlja. then the whole trend is repeated.
1,8 4,3%

X 4,2%
Grafikon 3.23: Indeks vrijednosti obveznica na1,4
BLSE
Stopa prinosa (d.s.) X 4,1%
1,2
1.800 8,0%
u indeksnim poenima/in index points
1,01.600 X 4,0%
Vrijednost indeksa (l.s.) 6,0%
0,81.400 3,9%
Stopa promjene (d.s.) 0,61.200 4,0%
X Омјер покривености емисије (л.с.) 3,8%
0,41.000
2,0%
Стопа приноса (д.с.) 3,7%
0,2 800
0,0 600 0,0%

3,6%
RS13-T01 RS13-T04 RS14-T01
Index Value (lhs) 400
-2,0%
200
Графикон 3.22: Емисије
Rate of Change (rhs) дванаестомјесечних трезорских записа у РС
0 -4,0%
01.13
01.14
02
03
04
05
06
07
08
09
10
11
12
02
03
Graph 3.23: Index of Bond Value on BLSE

Izvor: www.blberza.com Source: www.blberza.com
Slika 3.23: Indeks vrijednosti obveznica na BLSE
1.800 8,0%
ндексним поенима
Vrijednost indeksa (l.s.)

1.600
6,0%
94 1.400
Stopa promjene (d.s.)
1.200 4,0%
Slika 3.22: Emisije dvanaestomjesečnih trezorskih zapisa u RS
1,8 4,3%

X 4,2%
Grafikon 3.23: Indeks vrijednosti obveznica na BLSE
1,4
Stopa prinosa (d.s.) X 4,1%
1,21.800 8,0%
u indeksnim poenima/in index points

1,01.600 X 4,0%
Vrijednost indeksa (l.s.) 6,0%
0,81.400 3,9%
0,61.200 4,0%
X Омјер покривености емисије (л.с.) 3,8%
0,41.000
2,0%
Стопа приноса (д.с.) 3,7%
0,2 800
0,0 600 0,0%

3,6%
RS13-T01 RS13-T04 RS14-T01
Index Value (lhs) 400
-2,0%
200
Графикон 3.22: (rhs)
Rate of Change Емисије дванаестомјесечних трезорских записа у РС
0 -4,0%
01.13
01.14
02
03
04
05
06
07
08
09
10
11
12
02
03
U posljednjem mjesecu izvještajnog tromjesečja došlo У посљедњем мјесецу извјештајног квартала дошло
jeGraph
do zaustavljanja
3.23: Indexrasta cijene
of Bond dužničkih
Value on BLSEvrijednosnih је до заустављања раста цијене дужничких хартија од
papira, uz blagi pad od 1,56% unutar rastućeg trenda вриједности, уз благи пад од 1,56% унутар растућег
Izvor: www.blberza.com Source: www.blberza.com
(slika 3.23). Indeks obveznica Republike Srpske se тренда (графикон 3.23). Индекс обвезница Републике
kreće u karakterističnom ritmu, nakon tri mjeseca Српске се креће у карактеристичном ритму, након
rasta slijedi ili stagnacija ili značajan pad, poslije čega три мјесеца раста слиједи или стагнација или значајан
se cijeli trend ponavlja. пад, послије чега се цијели тренд понавља.
Slika 3.23: Indeks vrijednosti obveznica na BLSE
1.800 8,0%
u indeksnim bodovima/у индексним поенима
Vrijednost indeksa (l.s.)

1.600
6,0%
1.400
1.200 4,0%
1.000
2,0%
800
600 0,0%
Вриједност индекса (л.с.) 400
-2,0%
200
Стопа промјене (д.с.)
0 -4,0%
01.13
01.14
02
03
04
05
06
07
08
09
10
11
12
02
03
Графикон 3.23: Индекс вриједности обвезница на BLSE

Izvor: www.blberza.com Извор: www.blberza.com
95
Negativni trendovi na tržištu dionica su nastavljeni, Negative trends on the market of shares continued
oni obuhvataju cijelo tržište, i sve indekse, na and covered the entire market and all indices on
obje berze (grafikon 3.24). Pad, u odnosu na both stock exchanges (Graph 3.24). ERS10, index that
posljednji mjesec prvog kvartala prošle godine, je follows trends in prices of shares of companies in RS
najizraženiji kod ERS10 (mart 2014. / mart 2013. = electric power sector recorded the strongest drop
-17,4%), indeksa koji prati kretanje cijena dionica compared to the last month of the first quarter of
iz elektroenergetskog sektora RS-a. U odnosu 2013 (March 2014 / March 2013 = -17.4%). Compared
na posljednji mjesec prethodnog kvartala BIRS, to the last month of the previous quarter, values of
ERS10, FIRS, BIFIX, SASX 10 i SASX 30 su izgubili BIRS, ERS10, FIRS, BIFIX, SASX 10 and SASX 30 fell
na vrijednosti 6,25%, 10,19%, 2,3%, 8,58%, 6,08% i by 6.25%, 10.19%, 2.3%, 8.58%, 6.08% and 1.14%
1,14% respektivno. respectively.
Gubitke na ERS10 je vrlo teško objasniti s It is very hard to explain losses on ERS10 from
aspekta fundamentalnih, ekonomskih faktora. the aspect of fundamental, economic factors.
Elektroenergetski sektor RS-a je izvozno orijentisan, The RS electric power sector is export-oriented.
poslovni rezultat u 2013. godini, prema polugodišnjim According to six-month reports, its 2013 business
izvještajima, bolji je od onoga iz u 2012. godine, result was better than the one for 2012, the price
odnos knjigovodstvene cijene po dionici i tržišne to book ratio was very low, but average market
cijene (eng. price to book) je vrlo nizak, ali ipak price of shares still goes down. Despite the low
tržišna cijena ovih dionica, u prosjeku, se kreće demand (measured by the volume of turnover),
prema dolje. Pored niske tražnje (mjereno obimom the reason behind deviation of market trends from
prometa), razlog odstupanja tržišnih kretanja od fundamental factors may lie in withdrawal of the
fundamentalnih faktora bi moglo biti i povlačenje iz Draft Law on Amendments and Supplements to
skupštinske procedure Nacrta zakona o izmjenama the Law on Investment Funds of Republika Srpska,
i dopunama Zakona o investicionim fondovima which stipulated transformation of closed to open
Republike Srpske, koji je predviđao transformaciju investment funds, from the Assembly procedure.
zatvorenih u otvorene investicione fondove. Had it been adopted, such Law Proposal should
Ovakav zakonski prijedlog, da je usvojen, trebao je have contributed to more realistic valuation of
doprinijeti realnijem vrednovanju cijena dionica i prices of shares and stopping of the ERS10 decline
zaustavljanju pada ERS10 zbog prometovanja većih as the result of turnover of large number of shares
količina dionica iz portfolija investicionih fondova from portfolios of investment funds, due to the
radi potrebe za većom likvidnošću fondova (zbog need for higher liquidity of funds (because of the
prava vlasnika udjela u fondu da dobije svoj ulog u right of share owners in the funds to receive their
novcu). share in cash).
Grafikon 3.24: Promjene vrijednosti berzanskih indeksa u odnosu na 31.03.2013.
0,0%
BIRS
-2,0%
ERS
-4,0%
SASX 30 -6,0%
BIFX -8,0%
-10,0%
-12,0%
BIRS -14,0%
ERS -16,0%
SASX 30 -18,0%
BIFX -20,0%
04.13.
01.14.
05
06
07
08
09
10
11
12
02
03
Graph 3.24: Change of Values of Stock Exchange Indices in Relation to 31 March 2013
Izvor: www.blberza.com i www.sase.ba. Source: www.blberza.com and www.sase.ba.
Slika 3.24: Promjene vrijednosti burzanskih indeksa u odnosu na 31.03.2013.

96
0,0%
BIRS
Negativni trendovi na tržištu dionica su nastavljeni, Негативни трендови на тржишту акција су

oni obuhvataju cijelo tržište, i sve indekse, na obje настављени, они обухватају цијело тржиште, и
burze (slika 3.24). Pad, u odnosu na posljednji све индексе, на обје берзе (графикон 3.24). Пад, у
mjesec prvog tromjesečja prošle godine, je односу на посљедњи мјесец првог квартала прошле
najizraženiji kod ERS10 (ožujak 2014. / ožujak 2013. године, је најизраженији код ERS10 (март 2014. /
= -17,4%), indeksa koji prati kretanje cijena dionica март 2013. = -17,4%), индекса који прати кретање
iz elektroenergetskog sektora RS-a. U odnosu na цијена акција из електроенергетског сектора РС-а.
posljednji mjesec prethodnog tromjesečja BIRS, У односу на посљедњи мјесец претходног квартала
ERS10, FIRS, BIFIX, SASX 10 i SASX 30 su izgubili BIRS, ERS10, FIRS, BIFIX, SASX 10 и SASX 30 су изгубили
na vrijednosti 6,25%, 10,19%, 2,3%, 8,58%, 6,08% i на вриједности 6,25%, 10,19%, 2,3%, 8,58%, 6,08% и
Grafikon
1,14% 3.24: Promjene vrijednosti berzanskih indeksa u odnosu
respektivno. 1,14%na 31.03.2013.
респективно.
Gubitke na ERS10 je vrlo teško objasniti 0,0% s Губитке на ERS10 је врло тешко објаснити с
aspekta fundamentalnih, ekonomskih faktora.
BIRS
-2,0% аспекта фундаменталних, економских фактора.
Elektroenergetski
ERS sektor RS-a je izvozno
-4,0%
Електроенергетски сектор РС-а је извозно
orijentiran,
SASX 30
poslovni rezultat u 2013. godini, prema оријентисан, пословни резултат у 2013. години,
-6,0%
polugodišnjim izvješćima, bolji je od onoga iz u 2012. према полугодишњим извјештајима, бољи је од
godine, BIFXodnos knjigovodstvene cijene po dionici -8,0% онога из у 2012. године, однос књиговодствене
i tržišne cijene (eng. price to book) je vrlo nizak, -10,0%ali цијене по акцији и тржишне цијене (енг. price to book)
ipak tržišna cijena ovih dionica, u prosjeku, se kreće
-12,0% је врло низак, али ипак тржишна цијена ових акција, у
premaBIRS dolje. Pored niske tražnje (mjereno obujmom -14,0% просјеку, се креће према доље. Поред ниске тражње
prometa), ERS
razlog odstupanja tržišnih kretanja od (мјерено обимом промета), разлог одступања
-16,0%
fundamentalnih faktora bi moglo biti i povlačenje iz тржишних кретања од фундаменталних фактора би
SASX 30
skupštinske procedure Nacrta zakona o izmjenama -18,0% могло бити и повлачење из скупштинске процедуре
i dopunamaBIFX Zakona o investicijskim fondovima -20,0% Нацрта закона о измјенама и допунама Закона о
04.13.
01.14.
05
06
07
08
09
10
11
12
02
03
Republike Srpske, koji je predviđao transformaciju инвестиционим фондовима Републике Српске, који
zatvorenih u otvorene investicijske fondove. је предвиђао трансформацију затворених у отворене
Ovakav zakonski prijedlog, da je usvojen, trebao je инвестиционе фондове. Овакав законски приједлог,
Graph 3.24:realnijem
doprinijeti Change ofvrednovanju
Values of Stock Exchange
cijena dionicaIndices
i in Relation to 31 March
да је усвојен, 2013 је допринијети реалнијем
требао
zaustavljanju pada
Izvor: www.blberza.com ERS10 zbog prometovanja većih
i www.sase.ba. вредновању цијена акција и заустављању
Source: www.blberza.com пада
and www.sase.ba.
količina dionica iz portfelja investicijskih fondova ERS10 због прометовања већих количина акција из
radi potrebe za većom likvidnošću fondova (zbog портфеља инвестиционих фондова ради потребе за
prava vlasnika udjela u fondu da dobije svoj ulog u већом ликвидношћу фондова (због права власника
novcu). удјела у фонду да добије свој улог у новцу).
Slika 3.24: Promjene vrijednosti burzanskih indeksa u odnosu na 31.03.2013.
0,0%
BIRS
-2,0%
ERS
-4,0%
SASX 30
-6,0%
BIFX -8,0%
-10,0%
-12,0%
BIRS -14,0%
ERS
-16,0%
-18,0%
SASX 30
-20,0%
04.13.
01.14.
BIFX
05
06
07
08
09
10
11
12
02
03
Графикон 3.24: Промјене вриједности берзанских индекса у односу на 31.03.2013.

Izvor: www.blberza.com i www.sase.ba. Извор: www.blberza.com и www.sase.ba.
97
3.5. Platni promet 3.5. Payment Transactions
Vrijednost prometa u platnim sistemima je, na Value of turnover in payment systems grew both in
godišnjem nivou, porasla i u RTGS-u i u žirokliringu. the RTGS and gyro clearing on the annual level. On
Na kvartalnom nivou, zbog uticaja sezone, vrijednost a quarterly basis, due to seasonal impact, the value
međubankarskog platnog prometa je u padu. Trend of interbank payment transactions is on decline. The
pada prosječne vrijednosti transakcija u žirokliringu decreasing trend of average value of gyro clearing
je nastavljen. U strukturi vrijednosti transakcija u transactions continued. The structure of values
RTGS-u blago je porastao udjel banaka koje platni of the RTGS transactions saw a slight increase of
promet obavljaju preko Glavne jedinice Sarajevo. the share of banks that carry out their payment
Na stopu pada / rasta vrijednosti transakcija u transactions via the Main Unit Sarajevo. Banks that
žirokliringu najviše utiču banake koje unutrašnji make domestic payments via the Main Unit Sarajevo
platni promet obavljaju preko Glavne jedinice had the biggest influence on the decline / growth of
Sarajevo. the value of gyro clearing transactions.
Prvi put poslije godinu dana, godišnja stopa For the first time after one year, annual growth rate
rasta vrijednosti transakcija u RTGS-u je pozitivna of the value of the RTGS transactions was positive
(grafikon 3.25). U prvom kvartalu 2014. godine (Graph 3.25). In the first quarter of 2014, RTGS
promet u RTGS-u je iznosio 14,95 milijardi BAM turnover amounted to BAM 14.95 billion, recording a
i u odnosu na prvi kvartal 2013. godine blago je slight increase of 0.48% compared to the first quarter
porastao, za 0,48%. of 2013.
Smanjenje kvartalne stope rasta vrijednosti Decrease in quarterly growth rate of the value
transakcija u RTGS-u (prvi kvartal 2014. / decembar of the RTGS transactions (first quarter of 2014
2013.) je karakteristično za prvi kvartal, i kao takvo / December 2013) is specific for the first quarter
ne remeti konstataciju o rastu prometa u RTGS-u and as such it does not disturb the annual RTGS
na godišnjem nivou. Pored toga, pad vrijednosti turnover growth. Besides, drop in the value of
transakcija u RTGS-u u prvom kvartalu 2014. godine the RTGS transactions in the first quarter of 2014
je značajno manji nego što je to bio u prethodnim is significantly smaller than in previous periods.
periodima. Kvartalna stopa rasta u prvom kvartalu Quarterly growth rates in the first quarters of
2014. godine, 2013. godine, 2012. godine je -5,6%, 2014, 2013 and 2012 stood at -5.6%, -14.13% and
-14,13% i -8,06% respektivno. -8.06% respectively.
Grafikon 3.25: RTGS
25,0 25%
Promet (l.s.)
20,0 20%
Godišnja stopa rasta (d.s.) 15,0 15%

10,0 10%
Kvartalna stopa rasta (d.s.)
5,0 5%
0,0 0%
-5,0 -5%
Turnover (lhs) -10,0 -10%
-15,0 -15%
Annual Growth Rate (rhs)
-20,0 -20%
Quarterly Growth Rate (rhs) Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2012. 2013. 2014.
Graph 3.25: RTGS

Slika 3.25: RTGS
25,0 25%
98
ама BAM
Promet (l.s.) 20,0 20%

15,0 15%
3.5. Platni promet 3.5. Платни промет
Vrijednost prometa u platnim sustavima je, na Вриједност промета у платним системима је,
godišnjoj razini, porasla i u RTGS-u i u žirokliringu. Na на годишњем нивоу, порасла и у RTGS-u и у
tromjesečnoj razini, zbog utjecaja sezone, vrijednost жироклирингу. На кварталном нивоу, због утицаја
međubankarskog platnog prometa je u padu. Trend сезоне, вриједност међубанкарског платног
pada prosječne vrijednosti transakcija u žirokliringu прометa је у паду. Тренд пада просјечне вриједности
je nastavljen. U strukturi vrijednosti transakcija u трансакција у жироклирингу је настављен. У
Grafikon
RTGS-u 3.25:jeRTGS
blago porastao udjel banaka koje platni структури вриједности трансакција у RTGS-u благо је
promet obavljaju preko Glavne jedinice Sarajevo. порастао удио банака које платни промет обављају
Na stopu pada / rasta vrijednosti transakcija 25,0 u преко Главне јединице Сарајево. На25% стопу пада /
žirokliringu najviše utječu banake koje unutarnji
Promet (l.s.)
20,0
раста вриједности трансакција у жироклирингу
20%
platni promet obavljaju preko Glavne jedinice највише утичу банаке које унутрашњи платни

15,0 15%
Sarajevo.
Godišnja stopa rasta (d.s.) промет обављају преко Главне јединице Сарајево.
10,0 10%
Kvartalna stopa rasta (d.s.)
Prvi put poslije godinu dana, godišnja stopa 5,0rasta Први пут послије годину дана, годишња
5% стопа
vrijednosti transakcija u RTGS-u je pozitivna (slika раста вриједности трансакција у RTGS-u је
0,0 0%
3.25). U prvom tromjesečju 2014. godine promet u позитивна (графикон 3.25). У првом кварталу
-5,0 na
RTGS-u je iznosio 14,95 milijardi BAM i u odnosu -5%
2014. године промет у RTGS-u је износио 14,95
prvo tromjesečje 2013. godine blago je porastao,
Turnover (lhs) -10,0 za милијарди BAM и у односу на први -10%
квартал 2013.
0,48%. -15,0
године благо је порастао, за 0,48%. -15%
Annual Growth Rate (rhs)
-20,0
Smanjenje Quarterlytromjesečne
Growth Rate (rhs) stope rasta vrijednostiQ1
Смањење
Q2
кварталне Q3стопе
Q3 Q4 Q1 Q2
раста -20%
Q4 Q1
вриједности
transakcija u RTGS-u (prvo tromjesečje 2014. / трансакција у RTGS-u (први квартал 2014. / децембар
2012. 2013. 2014.
prosinac 2013.) je karakteristično za prvo tromjesečje, 2013.) је карактеристично за први квартал, и као
i kao takvo ne remeti konstataciju o rastu prometa такво не ремети констатацију о расту промета
u Graph
RTGS-u 3.25:naRTGS
godišnjoj razini. Pored toga, pad у RTGS-u на годишњем нивоу. Поред тога, пад
vrijednosti
Izvor: Tabela 25
transakcija u RTGS-u u prvom tromjesečju вриједности трансакција у RTGS-u у првом кварталу
Source: Table 25
2014. godine je značajno manji nego što je to bio u 2014. године је значајно мањи него што је то био у
prethodnim razdobljima. Tromjesečna stopa rasta претходним периодима. Квартална стопа раста у
u prvom tromjesečju 2014. godine, 2013. godine, првом кварталу 2014. године, 2013. године, 2012.
2012. godine je -5,6%, -14,13% i -8,06% respektivno. године је -5,6%, -14,13% и -8,06% респективно.
Slika 3.25: RTGS
25,0 25%
Promet (l.s.) 20,0 20%

15,0 15%
Godišnja stopa rasta (d.s.)
10,0 10%
Tromjesečna stopa rasta (d.s.)
5,0 5%
0,0 0%
-5,0 -5%
Промет (л.с.) -10,0 -10%
-15,0 -15%
Годишња стопа раста (д.с.)
-20,0 -20%
Квартална стопа раста (д.с.) Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2012. 2013. 2014.
Графикон 3.25: RTGS

99
Promet u žirokliringu, na godišnjem nivou, naglo Annual gyro clearing turnover recorded a sudden
je porastao (grafikon 3.26). Vrijednost prometa je growth (Graph 3.26). The value of turnover was
povećana za 7,12% (prvi kvartal 2014. / prvi kvartal increased by 7.12% (first quarter of 2014 / first quarter
2013), dok je kvartalna stopa rasta, kao i u slučaju of 2013), while quarterly growth rate was negative, like
RTGS-a negativna, ali pad je značajno manji nego u in the case of RTGS, but the decrease was significantly
istim kvartalima prethodnih godina. Kao i u RTGS-u lower than in the same quarters of previous years. Like
tako je i u žirokliringu prisutno djelovanje sezonskog in RTGS, seasonal impact was present in gyro clearing
faktora. as well.
Trend smanjenja vrijednosti prosječne vrijednosti Measured on the annual basis, the downward trend
transakcija u žirokliringu (364,2 BAM), mjeren na in the average value of gyro clearing transactions
godišnjem nivou, nastavljen je u i prvom kvartalu (BAM 364.2) continued in the first quarter of 2014
2014. godine, sa stopom pada od 2,06%. Ovo je with 2.06% decrease rate. This is the 10th consecutive
10 uzastopni mjesec pada prosječne vrijednosti month that saw a decline in the average value of gyro
transakcija u žirokliringu, što upućuje na izuzetno clearing transactions, which points to a very prominent
izraženu tendenciju smanjenja prosječne vrijednosti tendency towards decreasing the average value of
transakcija u žirokliringu, uprkos rastu prometa u gyro clearing transactions, despite turnover increase
transakcijama male vrijednosti. U odnosu na prvi in transactions of small value. Compared to the first
kvartal 2001. godine, prosječna vrijednost transakcije quarter of 2001, average transaction value was by
je za 42,2% manja. 42.2% lower.
Grafikon 3.26: Žirokliring
20,0%
Stopa rasta prosječne
vrijednosti transakcije 15,0%
Kvartalna stopa rasta prometa 10,0%
Godišnja stopa rasta prometa 5,0%
0,0%
-5,0%
Growth Rate of Average -10,0%

Transaction Value
-15,0%
Quarterly Growth Rate of Turnover
-20,0%
Annual Growth Rate of Turnover Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2012. 2013. 2014.
Graph 3.26: Gyro Clearing

Promet u RTGS-u je raspoređen po glavnim jedinicama RTGS turnover is distributed by Main Units of the CBBH,
CBBiH približno srazmjerno veličini banaka koje almost proportional to the size of banks that conduct
preko njih obavljaju platni promet (grafikon 3.27). U payments transactions through them (Graph 3.27).
izvještajnom periodu preko Glavne banke Republike In the reporting period, 27.5%, 19.7% and 52.8% of
Srpske, Glavne
Slika 3.26: jedinice Mostar i Glavne jedinice
Žirokliring the RTGS turnover was done through the Main Bank
Sarajevo obavljeno je 27,5%, 19,7% i 52,8% prometa u of Republika Srpska, Main Unit Mostar and Main Unit
RTGS-u respektivno. Sarajevo respectively.
20,0%
U žirokliringu najveći uticaj na kvartalnu stopu
vrijednosti transakcije 15,0% rasta Banks that operate via the Main Unit Sarajevo have the
imaju banke koje posluju preko Glavne jedinice greatest influence on the quarterly growth rate in gyro
Tromjesečna stopa rasta prometa 10,0%
Sarajevo (grafikon 3.28). clearing (Graph 3.28).
0,0%
-5,0%
Стопа раста просјечне -10,0%

вриједности трансакције
-15,0%
Квартална стопа раста промета
-20,0%
Годишња стопа раста промета Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
100
2012. 2013. 2014.
Grafikon 3.26: Žirokliring
20,0%
Promet u žirokliringu, na godišnjoj razini, naglo je Промет у жироклирингу, на годишњем нивоу, нагло
Kvartalna stopa rasta prometa
porastao (slika 3.26). Vrijednost prometa je 10,0%povećana је порастао (графикон 3.26). Вриједност промета
za 7,12% (prvo
Godišnja stopatromjesečje
rasta prometa 2014. / prvo tromjesečje
5,0% је повећана за 7,12% (први квартал 2014. / први
2013), dok je tromjesečna stopa rasta, kao i u slučaju квартал 2013), док је квартална стопа раста, као
0,0%
RTGS-a negativna, ali pad je značajno manji nego u и у случају RTGS-а негативна, али пад је значајно
istim tromjesečjima prethodnih godina. Kao i-5,0% u RTGS-u мањи него у истим кварталима претходних година.
tako jeGrowth
i u žirokliringu
Rate of Average
prisutno djelovanje sezonskog
-10,0% Као и у RTGS-u тако је и у жироклирингу присутно
faktora.Transaction Value дјеловање сезонског фактора.
-15,0%
Quarterly Growth Rate of Turnover
Trend smanjenja vrijednosti prosječne -20,0% vrijednosti Тренд смањења вриједности просјечне вриједности
transakcija u žirokliringu
Annual Growth (364,2 BAM), mjeren na
Rate of Turnover Q1 Q2трансакција
Q3 Q4 ужироклирингу
Q1 Q2 Q(364,2
3 Q4BAM),
Q1мјерен на
godišnjoj razini, nastavljen je u i prvom tromjesečju годишњем
2012. нивоу, настављен
2013. је у и првом
2014.кварталу
2014. godine, sa stopom pada od 2,06%. Ovo je 10 2014. године, са стопом пада од 2,06%. Ово је 10
uzastopni mjesec pada prosječne vrijednosti transakcija узастопни мјесец пада просјечне вриједности
u Graph 3.26: Gyro
žirokliringu, štoClearing
upućuje na izuzetno izraženu трансакција у жироклирингу, што упућује на
tendenciju
Izvor: Tabela 25smanjenja prosječne vrijednosti transakcija изузетно изражену тенденцију смањењаSource: просјечне
Table 25
u žirokliringu, usprkos rastu prometa u transakcijama вриједности трансакција у жироклирингу, упркос
male vrijednosti. U odnosu na prvo tromjesečje 2001. расту промета у трансакцијама мале вриједности.
godine, prosječna vrijednost transakcije je za 42,2% У односу на први квартал 2001. године, просјечна
manja. вриједност трансакције је за 42,2% мања.
Slika 3.26: Žirokliring
20,0%
Tromjesečna stopa rasta prometa 10,0%
0,0%
-5,0%
Стопа раста просјечне -10,0%

вриједности трансакције
-15,0%
Квартална стопа раста промета
-20,0%
Годишња стопа раста промета Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2012. 2013. 2014.
Графикон 3.26: Жироклиринг

Promet u RTGS-u je raspoređen po glavnim jedinicama Промет у RTGS-u је распоређен по главним

CBBiH približno srazmjerno veličini banaka koje јединицама ЦББиХ приближно сразмјерно величини
preko njih obavljaju platni promet (slika 3.27). U банака које преко њих обављају платни промет
izvještajnom razdoblju preko Glavne banke Republike (графикон 3.27). У извјештајном периоду преко
Srpske, Glavne jedinice Mostar i Glavne jedinice Главне банке Републике Српске, Главне јединице
Sarajevo obavljeno je 27,5%, 19,7% i 52,8% prometa Мостар и Главне јединице Сарајево обављено је
u RTGS-u respektivno. 27,5%, 19,7% и 52,8% промета у RTGS-u респективно.
U žirokliringu najveći utjecaj na tromjesečnu stopu У жироклирингу највећи утицај на кварталну

rasta imaju banke koje posluju preko Glavne jedinice стопу раста имају банке које послују преко Главне
Sarajevo (slika 3.28). јединице Сарајево (графикон 3.28).
101
Grafikon 3.27: Struktura prometa u RTGS-u prema glavnim jedinicama CBBiH
10,0 10,0%

Promet u Q1 2014 (l.s.) 8,0 8,0%
6,0 6,0%
X Promet Q1 2014/Q1 2013 (d.s.)
4,0 4,0%
2,0 2,0%
X
Turnover in Q1 2014 (lhs)
0,0 X 0,0%
X
X Turnover Q1 2014/ Q1 2013 (rhs) -2,0 -2,0%
A B C
A- Glavna banka Republike Srpske/Main Bank of Republika Srpska, B - Glavna jedinica Mostar/Main Unit Mostar
C - Glavna jedinica Sarajevo/Main Unit Sarajevo
Graph 3.27: Structure of Turnover in RTGS by the CBBH Main Units

Grafikon 3.28: Doprinosi kvartalnim stopa rasta prometa u žirokliringu po glavnim jedinicama
20,0%
Slika Glavna
3.27: banka Republike Srpske
Struktura prometa u RTGS-u prema glavnim jedinicama CBBiH
15,0%
Glavna jedinica Mostar
10,0% 10,0 10,0%
Glavna jedinica Sarajevo
Promet u Q1 2014 (l.s.) 5,0%

Ukupno 8,0 8,0%
0,0%
X Promet Q1 2014/Q1 2013 (d.s.) -5,0% 6,0 6,0%

Main Bank of Republika Srpska
-10,0%
4,0 4,0%
Main Unit Mostar -15,0%
Main Unit Sarajevo -20,0% 2,0 2,0%

Turnover in Q1 2014 (lhs) Q1 Q2 Q3 Q4X Q1
Total
0,0 X 2013. 0,0%
2014.
X
X Turnover Q1 2014/ Q1 2013 (rhs)
-2,0 -2,0%
A B C
Graph 3.28: Contributions to Quarterly Growth Rates of Turnover in Gyro Clearing by Main Units
A- Glavna banka Republike Srpske/Главна банка Републике Српске, B - Glavna jedinica Mostar/Главна јединица Мостар
C - Glavna jedinica Sarajevo/Главна јединица Сарајево
Графикон 3.27: Структура промета у RTGS-u према главним јединицама ЦББиХ

Slika 3.28: Doprinosi tromjesečnim stopa rasta prometa u žirokliringu po glavnim jedinicama
Glavna banka Republike Srpske 20,0%
Glavna jedinica Mostar 15,0%

10,0%
5,0%
Ukupno
0,0%
-5,0%
Главна банка Републике Српске -10,0%
Главна јединица Мостар -15,0%
102 Главна јединица Сарајево

-20,0%
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Укупно
2013. 2014.
CBBiH Bilten
Grafikon 1 2014.
3.28: Doprinosi kvartalnim stopa rasta prometa u žirokliringu po glavnim jedinicama CBBiH Bilten 1 2014.
20,0%
Slika Glavna
3.27: banka Republike Srpske
Struktura prometa u RTGS-u prema glavnim jedinicama CBBiH
15,0%
Glavna jedinica Mostar
10,0% 10,0 10,0%

Promet u Q1 2014 (l.s.) 5,0%
Ukupno 8,0 8,0%
0,0%
X Promet Q1 2014/Q1 2013 (d.s.) -5,0% 6,0 6,0%

Main Bank of Republika Srpska
-10,0%
4,0 4,0%
Main Unit Mostar -15,0%
Main Unit Sarajevo -20,0% 2,0 2,0%

Turnover in Q1 2014 (lhs) Q1 Q2 Q3 Q4X Q1
Total
0,0 X 2013. 0,0%
2014.
X
X Turnover Q1 2014/ Q1 2013 (rhs)
-2,0 -2,0%
A B C
Graph 3.28: Contributions to Quarterly Growth Rates of Turnover in Gyro Clearing by Main Units
A- Glavna banka Republike Srpske/Главна банка Републике Српске, B - Glavna jedinica Mostar/Главна јединица Мостар
C - Glavna jedinica Sarajevo/Главна јединица Сарајево
Графикон 3.27: Структура промета у RTGS-u према главним јединицама ЦББиХ

Slika 3.28: Doprinosi tromjesečnim stopa rasta prometa u žirokliringu po glavnim jedinicama
Glavna banka Republike Srpske 20,0%
Glavna jedinica Mostar 15,0%

10,0%
5,0%
Ukupno
0,0%
-5,0%
Главна банка Републике Српске -10,0%
Главна јединица Мостар -15,0%

-20,0%
Главна јединица Сарајево
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Укупно
2013. 2014.
Графикон 3.28: Доприноси кварталним стопа раста промета у жироклирингу по главним јединицама
103
4. VANJSKI SEKTOR 4. EXTERNAL SECTOR
Platnobilansni podaci za prvi kvartal 2014. godine Balance of payments data for the first quarter of 2014
nisu bili dostupni u trenutku izrade biltena. were not available at the time of Bulletin preparation.
4.1. Vanjska trgovina 4.1. Foreign Trade
Vanjskotrgovinska razmjena u prvom kvartalu Foreign trade exchange was increased in the first
je povećana zbog rasta uvoza i izvoza. Može se quarter due to growing imports and exports.
reći da je s novom godinom došlo i do određenih One can say that the new year brought certain
promjena u trendovima i u izvozu i uvozu. Izvoz changes in both import and export trends.
električne energije koji je u prethodnoj godini Electricity exports, which contributed most to the
imao najveći doprinos rastu je negativan, dok growth in the previous year, was negative, while
je, s druge strane, uvoz proizvoda mineralnog on the other hand, annual imports of mineral
porijekla i prehrambenih prerađevina takođe origin products and food products also declined,
smanjen na godišnjem nivou, pa su druge grupe and other product groups influenced imports
proizvoda uticale na rast uvoza i izvoza. Uprkos and exports growth. Despite the increase of
rastu nominalnog kursa BAM, deprecijacijski BAM nominal exchange rate, depreciation trend
trend realnog efektivnog kursa (REER) poboljšava in real effective exchange rate (REER) increased
konkurentnost domaćih proizvoda na inostranom competitiveness of domestic products on foreign
tržištu i doprinosi rastu izvoza. market and contributed to the export growth.
Prvi kvartal 2014. godine karakteriše povećanje The first quarter of 2014 was characterized by
obima trgovine u odnosu na isti period 2013. godine. increased volume of trade compared to the same
Povećanje obima trgovine je rezultat istovremenog period of 2013. Trade volume increase was the
povećanja izvoza i uvoza. U posmatranom kvartalu result of parallel exports and imports growth. In
je izvoz rastao po stopi od 6,0%, dok je rast uvoza the observed quarter, exports grew by 6.0%, while
samo nešto manji (5,5%) na godišnjem nivou. annual imports growth was somewhat lower (5.5%).
Posljedično je došlo i do produbljivanja trgovinskog Consequently, the trade deficit deepened by BAM
deficita za 71,1 milion BAM ili 4,7% (grafikon 4.1). 71.1 million or 4.7% (Graph 4.1). Since the first quarter
Od prvog kvartala 2012. godine primjetan je trend of 2012, there has been an evident trend of trade
smanjenja trgovinskog deficita. Ovaj pozitivan trend deficit declining. This positive trend was stopped in
je prekinut u prethodnom kvartalu, pa četvrti kvartal the previous quarter, and the fourth quarter of 2013
2013. godine i prvi kvartal 2014. godine karakteriše and the first quarter of 2014 were characterized by
produbljenje trgovinskog deficita uzrokovano deepening of trade deficit, caused by the increased
rastom uvoza. imports.
Grafikon 4.1: Godišnje promjene u uvozu, izvozu i trgovinskom deficitu
700
Uvoz 600
500
Izvoz
400
Deficit 300
200
100
0
Imports -100
-200
Exports
-300
Deficit Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2010. 2011. 2012. 2013. 2014.
Graph 4.1: Annual Changes in Imports, Exports and Trade Deficit

104
4. VANJSKI SEKTOR 4. СПОЉНИ СЕКТОР
Platnobilančni podaci za prvo tromjesečje 2014. Платнобилансни подаци за први квартал 2014. године
godine nisu bili dostupni u trenutku izrade biltena. нису били доступни у тренутку израде билтена.
4.1. Vanjska trgovina 4.1. Спољна трговина
Vanjskotrgovinska razmjena u prvom tromjesečju Спољнотрговинска размјена у првом кварталу

je povećana zbog rasta uvoza i izvoza. Može se је повећана због раста увоза и извоза. Може се
reći da je s novom godinom došlo i do određenih рећи да је с новом годином дошло и до одређених
promjena u trendovima i u izvozu i uvozu. Izvoz промјена у трендовима и у извозу и увозу. Извоз
električne energije koji je u prethodnoj godini електричне енергије који је у претходној години
imao najveći doprinos rastu je negativan, dok имао највећи допринос расту је негативан, док
je,Grafikon
s druge strane, uvoz proizvoda mineralnog је, deficitu
4.1: Godišnje promjene u uvozu, izvozu i trgovinskom с друге стране, увоз производа минералног
porijekla i prehrambenih prerađevina također поријекла и прехрамбених прерађевина такође
smanjen na godišnjoj razini, pa su druge grupe смањен на годишњем нивоу, па су друге групе
700
proizvoda utjecale na rast uvoza i izvoza. Usprkos производа утицале на раст увоза и извоза. Упркос
600
rastu Uvoz
nominalnog tečaja BAM, deprecijacijski расту номиналног курса BAM, депрецијацијски
trend Izvoz
realnog efektivnog tečaja (REER) poboljšava500 тренд реалног ефективног курса (REER)
konkurentnost domaćih proizvoda na inozemnom 400 побољшава конкурентност домаћих производа на
tržištuDeficit
i doprinosi rastu izvoza. 300 иностраном тржишту и доприноси расту извоза.
200
100
Prvo tromjesečje 2014. godine karakterizira povećanje 0
Први квартал 2014. године карактерише повећање
obujma trgovine
Imports
u odnosu na isto razdoblje 2013. обима трговине у односу на исти период 2013. године.
-100
godine. Povećanje obujma trgovine je rezultat Повећање обима трговине је резултат истовременог
-200
istodobnog
Exports povećanja izvoza i uvoza. U promatranom повећања извоза и увоза. У посматраном кварталу је
tromjesečju je izvoz rastao po stopi od 6,0%, -300 dok je извоз растао по стопи од 6,0%, док је раст увоза само
Deficit Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
rast uvoza samo nešto manji (5,5%) na godišnjoj нешто мањи (5,5%) на годишњем нивоу. Посљедично
razini. Posljedično je došlo i do produbljivanja 2010. је дошло2011. 2012.
и до продубљивања 2013. 2014.
трговинског дефицита
trgovinskog deficita za 71,1 milijun BAM ili 4,7% (slika за 71,1 милион BAM или 4,7% (графикон 4.1). Од
4.1).
GraphOd 4.1:
prvog tromjesečja
Annual Changes2012. godineExports
in Imports, primjetan
and je првог квартала 2012. године примјетан је тренд
Trade Deficit
trend smanjenja trgovinskog deficita. Ovaj pozitivan смањења трговинског дефицита. Овај позитиван
Izvor: Tabela 34
trend je prekinut u prethodnom tromjesečju, pa тренд је прекинут у претходном кварталу,Source: Table 34
па четврти
četvrto tromjesečje 2013. godine i prvo tromjesečje квартал 2013. године и први квартал 2014. године
2014. godine karakterizira produbljenje trgovinskog карактерише продубљење трговинског дефицита
deficita uzrokovano rastom uvoza. узроковано растом увоза.
Slika 4.1: Godišnje promjene u uvozu, izvozu i trgovinskom deficitu
700
Uvoz 600
500
Izvoz
400
Deficit
300
200
100
0
Увоз -100
-200
Извоз
-300
Дефицит Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2010. 2011. 2012. 2013. 2014.
Графикон 4.1: Годишње промјене у увозу, извозу и трговинском дефициту

105
Godišnji porast izvoza je 6,0%, a najveći doprinos Annual exports increase is 6.0% resulted mostly from
porastu izvoza je imao izvoz drveta (2%), obuća exports of wood (2%), footwear (1.6%), machinery and
(1,6%), mašine i aparati (2%), te namještaj (1,5%) devices (2%), and furniture (1.5%) (Graph 4.2.). Exports
(grafikon 4.2). Rast izvoza je zasnovan na rastu growth is based on the increase of production of these
proizvodnje ovih grupa proizvoda i povoljnim product groups and favourable price trends, while
cjenovnim kretanjima, dok sezonski faktor nije imao seasonal factor had no impact on exports growth,
uticaj na rast izvoza, jer je koeficijent sezonalnosti because the seasonal impact ratio was the same at the
isti na godišnjem nivou. annual level.
Grafikon 4.2: Godišnji doprinos rastu/padu izvoza prema glavnim grupama proizvoda
A - Mineralna goriva, mineralna ulja,

električna energija 2,5%
B - Aluminij i proizvodi od aluminija
C - Obuća, nazuvci i slični proizvodi; 2,0%
dijelovi tih proizvoda
D - Drvo i proizvodi od drveta; drveni ugalj 1,5%
E - Mašine, aparati i mehanički uređaji
F - Namještaj 1,0%
0,5%
0,0%
A - Mineral Fuels, Mineral Oils, -0,5%
Electric Energy
B - Aluminium and Aluminium Products -1,0%
C - Footwear, Overshoes and Similar
Products, Parts of Such Products -1,5%
D - Wood and Wood Products, Charcoal
E - Machines, Appliances and
-2,0%
Mechanical Devices
A B C D E F
F - Furniture
Graph 4.2: Annual Contribution to Growth/Decline of Exports by Main Product Groups

S druge strane, izvoz električne energije (koja je On the other hand, exports of electricity (which
u prethodnoj godini imala najveći doprinos rastu contributed most to exports growth in the previous
izvoza), baznih metala i prehrambenih prerađevina year), base metals and food products had negative
ima negativne stope rasta (grafikon 4.3). Proizvodnja growth rates (Graph 4.3). Electricity production was
električne energije je smanjena zbog izostanka reduced due to lack of rain and snow in the first
Slika 4.2:
kišnih Godišnjipadavina
i snježnih doprinos urastu/padu izvoza prema
prvom kvartalu, te su glavnim grupama
quarter, proizvoda
and therefore excess quantities for exports
i tako viškovi za izvoz značajno smanjeni. Izvoz were significantly smaller. Exports of food products
prehrambenih
A prerađevina
- Mineralna goriva, mineralna ulja, je manji za 14,8%, zbog was by 14.8% lower due to substantial decrease in
značajnog smanjenja
električna energija izvoza šećera i 2,5% od
proizvoda exports of sugar and sugar products. Export of base
šećera.
C Izvoz i baznih
- Obuća, nazuvci metala je u padu najviše
slični proizvodi; zbog
2,0% metals was on decline mostly due to decreased
smanjenja izvoza aluminija
D - Drvo i proizvodi od drveta; drveni ugalj za 20%, gdje se
1,5%pad aluminium exports by 20%, where the fall of price of
E - Strojevi, aparati i mehanički uređaji
cijena ovog
F - Namještaj
metala na svjetskom tržištu negativno
1,0% this metal on the world market negatively affected
odražava na izvoz. 0,5% exports.
0,0%
Grafikon 4.3: Ukupni izvoz i izvoz bez proizvoda mineralnog porijekla, godišnje stope rasta
A - Минерална горива, минерална уља,
-0,5%
електрична енергија
-1,0%
B - Алуминијум и производи од алуминијума
C - Обућа, назувци и слични производи; 50%
-1,5%
дијелови тих производа
D - ДрвоIzvoz
и производи од дрвета; дрвени угаљ -2,0%
40%
E - Машине, апарати и механички уређаји A B C D E F
F - Намјештај
Izvoz bez proizvoda 30%
mineralnog porijekla
20%
Графикон 4.2: Годишњи допринос расту/паду 10%
извоза према главним групама производа
0%
Exports
-10%
Exports without Mineral
Origin Products -20%
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2010. 2011. 2012. 2013. 2014.
Graph 4.3: Total Exports and Exports without Mineral Origin Products, Annual Growth Rates
106
Products, Parts of Such Products -1,5%
D - Wood and Wood Products, Charcoal
-2,0%
Mechanical Devices
A B C D E F
F -CBBiH Bilten 1 2014.
Furniture CBBiH Bilten 1 2014.
Godišnji porast izvoza je 6,0%, a najveći doprinos Годишњи пораст извоза je 6,0%, a највећи допринос
porastu izvoza je imao izvoz drveta (2%), obuća (1,6%), порасту извоза је имао извоз дрвета (2%), обућа
Graph 4.2: Annual Contribution to Growth/Decline of Exports by Main Product Groups
strojevi i aparati (2%), te namještaj (1,5%) (slika 4.2). (1,6%), машине и апарати (2%), те намјештај (1,5%)
Rast izvoza
Izvor: Tabela 37 je utemeljen na rastu proizvodnje ovih (графикон 4.2). Раст извоза је заснованSource:
на Table
расту
37
grupa proizvoda i povoljnim cjenovnim kretanjima, производње ових група производа и повољним
dok sezonski faktor nije imao utjecaj na rast izvoza, jer цјеновним кретањима, док сезонски фактор није
je koeficijent sezonalnosti isti na godišnjoj razini. имао утицај на раст извоза, јер је коефицијент
сезоналности исти на годишњем нивоу.
Slika 4.2: Godišnji doprinos rastu/padu izvoza prema glavnim grupama proizvoda

električna energija 2,5%
C - Obuća, nazuvci i slični proizvodi; 2,0%
D - Drvo i proizvodi od drveta; drveni ugalj 1,5%
E - Strojevi, aparati i mehanički uređaji
F - Namještaj 1,0%
0,5%
0,0%
Grafikon 4.3: Ukupni izvoz i izvoz bez proizvoda mineralnog porijekla, godišnje stope rasta
A - Минерална горива, минерална уља,
-0,5%
-1,0%
B - Алуминијум и производи од алуминијума
C - Обућа, назувци и слични производи; 50%
-1,5%
дијелови тих производа
D - ДрвоIzvoz
и производи од дрвета; дрвени угаљ -2,0%
40%
E - Машине, апарати и механички уређаји A B C D E F
F - Намјештај
20%
Графикон 4.2: Годишњи допринос расту/паду 10%
извоза према главним групама производа
0%
Exports
S druge strane, izvoz električne energije (koja je С друге стране, извоз електричне енергије (која
-10%
u prethodnoj godini imala najveći doprinos rastu је у претходној години имала највећи допринос
Exports without Mineral
izvoza), baznih
Origin Productsmetala i prehrambenih prerađevina
-20% расту извоза), базних метала и прехрамбених
ima negativne stope rasta (slika 4.3). ProizvodnjaQ1 Q2 Q3прерађевина
Q4 Q1 Q2 Q3 Q4има
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2
негативне Q3 Q4
стопе Q1
раста (графикон
električne energije je smanjena zbog izostanka 2010.4.3). Производња 2011. електричне2013.
2012. енергије
2014. је смањена
kišnih i snježnih padavina u prvom tromjesečju, te због изостанка кишних и сњежних падавина у првом
su i tako viškovi za izvoz značajno smanjeni. Izvoz кварталу, те су и тако вишкови за извоз значајно
Graph 4.3: Total Exports and Exports without Mineral Origin Products, Annual Growth Rates
prehrambenih prerađevina je manji za 14,8%, zbog смањени. Извоз прехрамбених прерађевина је мањи
Izvor: Tabela 37
značajnog smanjenja izvoza šećera i proizvoda od за 14,8%, због значајног смањења извозаSource: Table 37
шећера и
šećera. Izvoz baznih metala je u padu najviše zbog производа од шећера. Извоз базних метала је у паду
smanjenja izvoza aluminija za 20%, gdje se pad cijena највише због смањења извоза алуминијума за 20%,
ovog metala na svjetskom tržištu negativno odražava гдје се пад цијена овог метала на свјетском тржишту
na izvoz. негативно одражава на извоз.
Slika 4.3: Ukupni izvoz i izvoz bez proizvoda mineralnog porijekla, godišnje stope rasta
50%
Izvoz 40%

20%
10%
0%
Извоз
-10%
Извоз без производа -20%

минералног поријекла Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2010. 2011. 2012. 2013. 2014.
Графикон 4.3: Укупни извоз и извоз без производа минералног поријекла, годишње стопе раста
107
Što se tiče geografske distribucije, izvoz u zemlje As for geographic distribution, exports to CEFTA
CEFTA-e je porastao za 16,7%, dok rast izvoza u EU 28 countries grew by 16.7%, while exports to EU 28
iznosi 5,4%. Najveći rast izvoza je zabilježen u Srbiju, went up by 5.4%. The strongest exports growth was
zatim Italiju, Njemačku i Austriju. Izvoz u Srbiju recorded to Serbia, Italy, Germany and Austria. Annual
je veći na godišnjem nivou za 30,0%. Došlo je do exports to Serbia were higher by 30.0%. Exports of
povećanja izvoza hrane i pića za 26,8%, mineralnih food and beverages were increased by 26.8%, mineral
goriva i maziva za 50,5%, te povećanja izvoza fuels and lubricants by 50.5%, and exports of metal and
metala i njihovih proizvoda za 30,0%. Povećanje metal products by 30.0%. Increased exports to Italy by
izvoza u Italiju za jednu petinu je rezultat povećanja one-fifth resulted from higher exports of furniture and
izvoza namještaja i obuće te mašina i transportnih footwear, machinery and means of transportation.
sredstava. Povećanje izvoza namještaja i obuće je Increase in exports of furniture and footwear was the
najveći uzročnik i povećanje izvoza u Njemačku. Rast main cause of higher exports to Germany. Exports
izvoza u Austriju je uglavnom uzrokovan porastom growth to Austria was mostly caused by higher exports
izvoza mašina i transportnih dijelova, naročito za of machinery and transportation parts, especially for
industrijske mašine i cestovna vozila. S druge strane, industrial machines and road vehicles. On the other
izvoz u Hrvatsku je manji za 20,0% i Sloveniju za hand, exports to Croatia fell by 20.0% and to Slovenia
1,0%. Ukoliko posmatramo izvoz u Hrvatsku po by 1.0%. If we observe exports to Croatia per product
grupama proizvoda, izvoz hrane se upolovio, izvoz groups, food exports was reduced to half, exports of
mineralnih goriva i srodnih proizvoda gdje spada i mineral fuels and related products, including electricity
električna energija je manji za jednu trećinu, dok je was lower by one-third, while exports of iron, steel and
izvoz željeza, čelika te njihovih proizvoda i obojenih their products and non-ferrous metals went down by
metala manji za jednu četvrtinu. one-fourth.
Od početka 2012. godine pa sve do posljednja Since the beginning of 2012 till the last two quarters,
dva kvartala, stope rasta uvoza su ili jako niske ili imports growth rates were either very low or negative,
negativne, stoga rast uvoza u posljednja dva kvartala and therefore the imports increase in the last two
može da signalizira oporavak domaće tražnje. quarters may by a signal of domestic demand recovery.
Analiza uvoza pokazuje da je do rasta uvoza na Imports analysis shows that the annual imports
godišnjem nivou došlo zbog porasta uvoza tekstila increase was caused by growth in imports of textile
i tekstilnih proizvoda (35,5%), mašina i aparata and textile products (35.5%), machinery and devices
(13,8%), cestovnih vozila (3,4%), baznih metala (13.8%), road vehicles (3.4%), base metals (13.8%)
(13,8%) i proizvoda hemijske industrije (3,9%) te je i and chemical industry products (3.9%), and therefore
doprinos rastu ukupnog uvoza ovih grupa proizvoda these product groups gave the biggest contribution to
i najveći (grafikon 4.4). S druge strane, smanjen je overall imports growth (Graph 4.4). On the other hand,
uvoz prehrambenih prerađevina (9,5%) te proizvoda decrease was recorded in imports of food products
mineralnog porijekla (14,1%), što se najviše odnosi (9.5%) and mineral origin products (14.1%), which
na naftu i naftne derivate te mineralna ulja, što je mostly applies to oil and oil derivatives and mineral oils,
opet promjena u odnosu na periode kada se bilježio which is again a change compared to periods that saw
rast uvoza, gdje su proizvodi mineralnog porijekla imports growth, when mineral origin products (Graph
(grafikon 4.5) i prehrambene prerađevine obično 4.5) and food products usually recorded substantial
bilježili značajne stope rasta. Sezonski uticaj je izražen growth rates. Seasonal impact was prominent in the
u prvom kvartalu, ali je koeficijent sezonalnosti isti first quarter, but the annual seasonal impact ratio
na godišnjem nivou te kao takav nije doprinio rastu was unchanged and as such did not contribute to the
uvoza. imports growth.
Grafikon 4.4: Godišnji doprinos rastu/padu uvoza prema glavnim grupama proizvoda
3,0%
električna energija
B - Tekstil i tekstilni proizvodi
2,0%
C - Proizvodi od željeza i čelika
D - Koža i krzno 1,0%
0,0%
-1,0%
A - Mineral Fuels, Mineral Oils, Electric Energy -2,0%

B - Textile and Textile Products
C - Iron and Steel Products
D - Leather and Fur -3,0%
Mechanical Devices
-4,0%
A B C D E
Graph 4.4: Annual Contribution to Growth/Decline of Imports by Main Product Groups

108
Što se tiče geografske distribucije, izvoz u zemlje Што се тиче географске дистрибуције, извоз у земље
CEFTA-e je porastao za 16,7%, dok rast izvoza u CEFTА-e је порастао за 16,7%, док раст извоза у ЕУ
EU 28 iznosi 5,4%. Najveći rast izvoza je zabilježen 28 износи 5,4%. Највећи раст извоза је забиљежен у
u Srbiju, zatim Italiju, Njemačku i Austriju. Izvoz u Србију, затим Италију, Њемачку и Аустрију. Извоз у
Srbiju je veći na godišnjoj razini za 30,0%. Došlo je do Србију је већи на годишњем нивоу за 30,0%. Дошло је
povećanja izvoza hrane i pića za 26,8%, mineralnih до повећања извоза хране и пића за 26,8%, минералних
goriva i maziva za 50,5%, te povećanja izvoza горива и мазива за 50,5%, те повећања извоза метала
metala i njihovih proizvoda za 30,0%. Povećanje и њихових производа за 30,0%. Повећање извоза у
izvoza u Italiju za jednu petinu je rezultat povećanja Италију за једну петину је резултат повећања извоза
izvoza namještaja i obuće te strojeva i transportnih намјештаја и обуће те машина и транспортних
sredstava. Povećanje izvoza namještaja i obuće je средстава. Повећање извоза намјештаја и обуће је
najveći uzročnik i povećanje izvoza u Njemačku. Rast највећи узрочник и повећање извоза у Њемачку. Раст
izvoza u Austriju je uglavnom uzrokovan porastom извоза у Аустрију је углавном узрокован порастом
izvoza strojeva i transportnih dijelova, naročito извоза машина и транспортних дијелова, нарочито
za industrijske strojeve i cestovna vozila. S druge за индустријске машине и друмска возила. С друге
strane, izvoz u Hrvatsku je manji za 20,0% i Sloveniju стране, извоз у Хрватску је мањи за 20,0% и Словенију
za 1,0%. Ukoliko posmatramo izvoz u Hrvatsku po за 1,0%. Уколико посматрамо извоз у Хрватску по
grupama proizvoda, izvoz hrane se upolovio, izvoz групама производа, извоз хране се уполовио, извоз
mineralnih goriva i srodnih proizvoda gdje spada i минералних
Grafikon 4.4: Godišnji doprinos rastu/padu uvoza prema glavnim grupamaгорива и сродних производа гдје спада
proizvoda
električna energija je manji za jednu trećinu, dok je и електрична енергија је мањи за једну трећину, док
izvoz željeza, čelika te njihovih proizvoda i obojenih је извоз жељеза, челика те њихових производа и
3,0%
metala manji za jednu četvrtinu. обојених метала мањи за једну четвртину.
2,0%
Od početka 2012. godine pa sve do posljednja
B - Tekstil i tekstilni proizvodi Од почетка 2012. године па све до посљедња два
dva tromjesečja, stope rasta uvoza su ili jako1,0%
D - Koža i krzno niske квартала, стопе раста увоза су или јако ниске или
ili negativne, stoga rast uvoza u posljednja dva негативне, стога раст увоза у посљедња два квартала
tromjesečja može da signalizira oporavak domaće 0,0% може да сигнализује опоравак домаће тражње.
tražnje. Analiza uvoza pokazuje da je do rasta uvoza Анализа увоза показује да је до раста увоза на
na godišnjoj razini došlo zbog porasta uvoza -1,0% tekstila годишњем нивоу дошло због пораста увоза текстила
i tekstilnih proizvoda (35,5%), strojeva i aparata и текстилних производа (35,5%), машина и апарата
A - Mineral Fuels, Mineral Oils, Electric Energy
(13,8%), cestovnih
B - Textile and vozila (3,4%), baznih -2,0%
Textile Products metala (13,8%), друмских возила (3,4%), базних метала
(13,8%) i proizvoda
C - Iron and Steel Products kemijske industrije (3,9%) te je i (13,8%) и производа хемијске индустрије (3,9%) те је и
D - Leather and Fur -3,0%
doprinos
E - Machines,rastu ukupnog
Appliances and uvoza ovih grupa proizvoda допринос расту укупног увоза ових група производа
Mechanical Devices
i najveći (slika 4.4). S druge strane, smanjen je uvoz и највећи (графикон 4.4). С друге стране, смањен је
-4,0%
prehrambenih prerađevina (9,5%) te proizvoda A увоз прехрамбених
B C прерађевина
D (9,5%) теE производа
mineralnog porijekla (14,1%), što se najviše odnosi минералног поријекла (14,1%), што се највише односи
na naftu i naftne derivate te mineralna ulja, što je на нафту и нафтне деривате те минерална уља, што је
opetGraphpromjena u odnosu
4.4: Annual na razdoblja
Contribution to Growth/Decline опет
kada se bilježioof Imports byпромјена у односу
Main Product на периоде када се биљежио
Groups
rast uvoza,
Izvor: Tabela 38
gdje su proizvodi mineralnog porijekla раст увоза, гдје су производи минералног Source:
поријекла
Table 38
(slika 4.5) i prehrambene prerađevine obično bilježili (графикон 4.5) и прехрамбене прерађевине обично
značajne stope rasta. Sezonski utjecaj je izražen u биљежили значајне стопе раста. Сезонски утицај
prvom tromjesečju, ali je koeficijent sezonalnosti isti је изражен у првом кварталу, али је коефицијент
na godišnjoj razini te kao takav nije doprinio rastu сезоналности исти на годишњем нивоу те као такав
uvoza. није допринио расту увоза.
Slika 4.4: Godišnji doprinos rastu/padu uvoza prema glavnim grupama proizvoda
3,0%
B - Tekstil i tekstilni proizvodi 2,0%
D - Koža i krzno
E - Strojevi, aparati i mehanički uređaji 1,0%
0,0%
-1,0%
A - Минерална горива, минерална уља, -2,0%

B - Текстил и текстилни производи
C - Производи од жељеза и челика -3,0%
D - Кожа и крзно
E - Машине, апарати и механички уређаји
-4,0%
A B C D E
Графикон 4.4: Годишњи допринос расту/паду увоза према главним групама производа
109
Grafikon 4.5: Ukupni uvoz, uvoz bez proizvoda mineralnog porijekla, godišnje stope rasta
25%
Uvoz
20%
Uvoz bez proizvoda
mineralnog porijekla 15%
10%
5%
0%
Imports
-5%
Imports without Mineral
Origin Products -10%
2010. 2011. 2012. 2013. 2014.
Graph 4.5: Total Imports, Imports without Mineral Origin Products, Annual Growth Rates
Prema geografskoj distribuciji uvoza, došlo je do According to geographic distribution of imports,

porasta uvoza iz zemalja CEFTA-e za 14,8% i 6,3% imports from CEFTA countries grew by 14.8% and
iz zemalja EU. Najveći porast uvoza je zabilježen iz imports from EU countries by 6.3%. The strongest
Srbije 15,5% gdje je uvoz mineralnih goriva i maziva imports growth was recorded from Serbia, by 15.5%,
trostruko veći, dok je uvoz mašina i transportnih where the imports of mineral fuels and lubricants were
Slika 4.5: Ukupni uvoz, uvoz bez proizvoda mineralnog porijekla, godišnje stope rasta
sredstava veći za jednu trećinu, te hemijskih by three times higher, while imports of machinery and
proizvoda za jednu petinu. Uvoz iz Kine se povećao means of transportation were higher by one-third, and
za oko 50%, najviše zbog povećanja uvoza mašina 25% i imports of chemical products rose by one-fifth. Imports
transportnih
Uvoz
sredstava. Povećanje uvoza iz Njemačke
20%
from China grew by approximately 50%, mostly due
je takođe rezultat povećanja mašina i transportnih to increased imports of machinery and means of
sredstava te proizvoda
Uvoz bez hemijskih proizvoda. Istovremeno 15% je transportation. Increased imports from Germany also
došlo mineralnog porijekla
do smanjenja uvoza iz Ruske Federacije za resulted from higher imports of machinery and means
10%
jednu petinu zbog smanjenja uvoza nafte i naftnih of transportation and chemical products. At the same
derivata i plina. Uvoz iz Hrvatske se smanjio 5% za time, imports from Russian Federation fell by one-fifth,
2,2%, i to najviše zbog smanjenja uvoza hrane (gdje due to lower imports of oil and oil derivatives and gas.
podaci mogu da sugerišu da je došlo do supstitucije 0% Imports from Croatia declined by 2.2%, mostly due to
uvoznih Увозproizvoda domaćim proizvodima) i -5% živih lower imports of food (where data may suggest that
životinja te pića i duhana. Analiza trgovinskog imported products were substituted by domestic
Увоз без производа -10%
deficita prema glavnim
минералног поријекла
trgovinskim partnerima products), live animals, beverages and tobacco.
pokazuje da je povećanje trgovinskog deficita naQ1 Q2 Q3Analysis Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
of trade deficit towards major trading partners
godišnjem nivou uzrokovano isključivo razmjenom s shows that
2010. annual trade
2011. 2012. deficit increase
2013. was exclusively
2014.
Kinom, Hrvatskom, Njemačkom, SAD-om i Turskom, caused by exchange with China, Croatia, Germany, USA
dok je najznačajnije smanjenje trgovinskog deficita and Turkey, while the most significant trade deficit
Графикон 4.5:
ostvareno Укупни увоз,
s Ruskom увоз без производа
Federacijom минералног
i Austrijom поријекла,
reduction was годишње
achieved стопе раста Federation and
with Russian
(grafikon
Izvor: Tablica 4.6).
38 Austria (Graph 4.6). Извор: Табела 38
110
Slika 4.5: Ukupni uvoz, uvoz bez proizvoda mineralnog porijekla, godišnje stope rasta
25%
Uvoz 20%
Uvoz bez proizvoda 15%

10%
5%
0%
Увоз -5%
Увоз без производа -10%

минералног поријекла
2010. 2011. 2012. 2013. 2014.
Графикон 4.5: Укупни увоз, увоз без производа минералног поријекла, годишње стопе раста
Prema geografskoj distribuciji uvoza, došlo je do Према географској дистрибуцији увоза, дошло је до
porasta uvoza iz zemalja CEFTA-e za 14,8% i 6,3% пораста увоза из земаља CEFTА-е за 14,8% и 6,3% из
iz zemalja EU. Najveći porast uvoza je zabilježen iz земаља ЕУ. Највећи пораст увоза је забиљежен из
Srbije 15,5% gdje je uvoz mineralnih goriva i maziva Србије 15,5% гдје је увоз минералних горива и мазива
trostruko veći, dok je uvoz strojeva i transportnih троструко већи, док је увоз машина и транспортних
sredstava veći za jednu trećinu, te kemijskih средстава већи за једну трећину, те хемијских
proizvoda za jednu petinu. Uvoz iz Kine se povećao производа за једну петину. Увоз из Кине се повећао
za oko 50%, najviše zbog povećanja uvoza strojeva i за око 50%, највише због повећања увоза машина и
transportnih sredstava. Povećanje uvoza iz Njemačke транспортних средстава. Повећање увоза из Њемачке
je također rezultat povećanja strojeva i transportnih је такође резултат повећања машина и транспортних
sredstava te kemijskih proizvoda. Istodobno je средстава те хемијских производа. Истовремено је
došlo do smanjenja uvoza iz Ruske Federacije za дошло до смањења увоза из Руске Федерације за
jednu petinu zbog smanjenja uvoza nafte i naftnih једну петину због смањења увоза нафте и нафтних
derivata i plina. Uvoz iz Hrvatske se smanjio za 2,2%, i деривата и гаса. Увоз из Хрватске се смањио за
to najviše zbog smanjenja uvoza hrane (gdje podaci 2,2%, и то највише због смањења увоза хране (гдје
mogu da sugeriraju da je došlo do supstitucije подаци могу да сугеришу да је дошло до супституције
uvoznih proizvoda domaćim proizvodima) i živih увозних производа домаћим производима) и живих
životinja te pića i duhana. Analiza trgovinskog животиња те пића и дувана. Анализа трговинског
deficita prema glavnim trgovinskim partnerima дефицита према главним трговинским партнерима
pokazuje da je povećanje trgovinskog deficita na показује да је повећање трговинског дефицита на
godišnjoj razini uzrokovano isključivo razmjenom s годишњем нивоу узроковано искључиво размјеном
Kinom, Hrvatskom, Njemačkom, SAD-om i Turskom, с Кином, Хрватском, Њемачком, САД-ом и Турском,
dok je najznačajnije smanjenje trgovinskog deficita док је најзначајније смањење трговинског дефицита
ostvareno s Ruskom Federacijom i Austrijom (slika остварено с Руском Федерацијом и Аустријом
4.6). (графикон 4.6).
111
Grafikon 4.6: Produbljenje/smanjenje trgovinskog deficita po glavnim trgovinskim partnerima,

nominalne godišnje promjene
150,0
A - Austrija
B - Kina
C - Njemačka
D - Hrvatska 100,0

E - Rusija
F - Turska
G - SAD 50,0
0,0
A - Austria
-50,0
B - China
C - Germany
D - Croatia -100,0
E - Russia
F - Turkey
G - USA -150,0
A B C D E F G
Graph 4.6: Deepening/Decrease of Trade Deficit by Major Trading Partners, Nominal Annual Changes
4.2. Nominalni i realni efektivni kurs BAM 4.2. Nominal and Real Effective Exchange
Rate of BAM
U prvom kvartalu 2014. godine BAM je značajno In the first quarter of 2014, BAM strongly
Slika 4.6: Produbljenje/smanjenje trgovinskog deficita po glavnim trgovinskim partnerima,
aprecirala prema većini valuta glavnih trgovinskih appreciated against most currencies of major
partnera, što je posljedica kretanja EUR, sidrene trading partners, due to trends of EUR, the anchor
valute na svjetskom tržištu. Na godišnjem nivou je currency on the world market. Annual appreciation
150,0
najizraženija
A - Austrija aprecijacija prema turskoj liri i ruskoj was the most prominent against Turkish lira,
B - Kina
rublji i prema američkom dolaru i češkoj kruni. BAM Russian ruble, US dollar and Czech crown. On the
C - Njemačka 100,0
jeDE --na godišnjem
Hrvatska
Rusija
nivou deprecirala jedino prema annual level, BAM depreciated only against British
britanskoj
F - Turska funti. pound.
G - SAD 50,0
0,0
Grafikon 4.7: Godišnje promjene nominalnog kursa BAM prema odabranim valutama u martu
A - Аустрија
-50,0
B - Кина 35%
C - Њемачка
D - Хрватска 30% -100,0
E - Русија
F - Турска
G - САД 25%
-150,0
A B C D E F G
20%
15%
Графикон 4.6: Продубљење/смањење трговинског дефицита по главним трговинским партнерима,
номиналне годишње промјене
10%
5%
0%
-5%
-10%
RSD GBP RUB USD CZK TRY CNY
Graph 4.7: Annual Changes of Nominal Exchange Rate of BAM against the Selected Currencies in March
Slika 4.7: Godišnje promjene nominalnog tečaja BAM prema odabranim valutama u ožujku
112
35%
Slika 4.6: Produbljenje/smanjenje trgovinskog deficita po glavnim trgovinskim partnerima,

150,0
A - Austrija
B - Kina

C - Njemačka 100,0
D - Hrvatska
E - Rusija
F - Turska
G - SAD 50,0
0,0
Grafikon 4.7: Godišnje promjene nominalnog kursa BAM prema odabranim valutama u martu
A - Аустрија
-50,0
B - Кина 35%
C - Њемачка
D - Хрватска 30% -100,0
E - Русија
F - Турска
G - САД 25% -150,0
A B C D E F G
20%
15%
Графикон 4.6: Продубљење/смањење трговинског дефицита по главним трговинским партнерима,
номиналне годишње промјене
10%
5%
0%
4.2. Nominalni i realni efektivni tečaj BAM 4.2. Номинални и реални ефективни
-5% курс BAM
-10%
U prvom tromjesečju 2014. godine RSD
BAM GBP RUB
je značajno USDУ првом
CZK TRY
кварталу CNY
2014. године BAM је значајно
aprecirala prema većini valuta glavnih trgovinskih апрецирала према већинивалута главнихтрговинских
Graph 4.7:što
partnera, Annual Changes of kretanja
je posljedica Nominal Exchange Rate of BAM
EUR, sidrene against the
партнера, штоSelected Currencies
је посљедица in March
кретања ЕUR, сидрене
valute
Izvor: CBBiH
na svjetskom tržištu. Na godišnjoj razini je валуте на свјетском тржишту. На годишњем нивоу
Source: CBBH
najizraženija aprecijacija prema turskoj liri i ruskoj је најизраженија апрецијација према турској лири и
rublji i prema američkom dolaru i češkoj kruni. руској рубљи и према америчком долару и чешкој
BAM je na godišnjoj razini deprecirala jedino prema круни. BAM је на годишњем нивоу депрецирала
britanskoj funti. једино према британској фунти.
Slika 4.7: Godišnje promjene nominalnog tečaja BAM prema odabranim valutama u ožujku
35%
30%
25%
20%
15%
10%
5%
0%
-5%
-10%
RSD GBP RUB USD CZK TRY CNY
Графикон 4.7: Годишње промјене номиналног курса BAM према одабраним валутама у марту
113
Ovakva kretanja nominalnog kursa BAM uzrokovala Such BAM nominal exchange rate trends also caused
su i aprecijaciju nominalnog efektivnog kursa (NEER) appreciation of nominal effective exchange rate
koji je veći za 3,4 p.p. u odnosu na prvi kvartal (NEER), which was by 3.4 pp higher compared to the
2013. godine (grafikon 4.8). Aprecijacijski trend je first quarter of 2013 (Graph 4.8). Appreciation trend
prisutan još od polovine 2012. godine, s tim da je od was present since mid 2012, but the upward trend
juna 2013. godine rastući trend jako izražen. REER was very prominent since June 2013. Measured by
mjeren indeksom potrošačkih cijena je na istom consumer price index, REER remained on the same
nivou kao i u prvom kvartalu 2013. godine. REER level as in the first quarter of 2013. REER followed
ima deprecijacijski trend od početka 2012. godine, depreciation trend from the beginning of 2012,
iako je u prethodnoj godini ovaj trend još izraženiji. although this trend was even more prominent in the
Ovakvo kretanje REER-a se pozitivno odražava na previous year. Such REER trend positively affected
izvoz i povećanje konkurentnosti bh. proizvoda na exports and increase of competitiveness of BH
tržištu glavnih trgovinskih partnera. Deprecijacija products on the markets of major trading partners.
REER-a, uz aprecijacijski trend NEER-a, isključivo je REER depreciation, along with NEER appreciation
rezultat znatno niže inflacije u BiH u odnosu na glavne exclusively resulted from substantially lower inflation
trgovinske partnere (grafikon 4.8). in BH compared to major trading partners (Graph 4.8).
Grafikon 4.8: Nominalni i realni efektivni kurs BAM
110
NEER 108
106
REER
104
2005=100
102
100
98
NEER
96
REER
94
Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1
2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.
Graph 4.8: Nominal and Real Effective Exchange Rate of BAM

Slika 4.8: Nominalni i realni efektivni tečaj BAM
110
NEER
108
REER
106
104
2005=100
102
100
98
NEER
96
REER
94
2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.
114
Графикон 4.8: Номинални и реални ефективни курс BAM
110
NEER 108
106
REER
104
2005=100
Ovakva kretanja nominalnog tečaja BAM uzrokovala Оваква кретања номиналног курса BAM узроковала
su i aprecijaciju nominalnog efektivnog tečaja (NEER)102 су и апрецијацију номиналног ефективног курса
koji je veći za 3,4 p.b. u odnosu na prvo tromjesečje100 (NЕЕR) који је већи за 3,4 п.п. у односу на први квартал
2013. godine (slika 4.8). Aprecijacijski trend je 2013. године (графикон 4.8). Апрецијацијски тренд
prisutan još od polovine 2012. godine, s tim da 98 je је присутан још од половине 2012. године, с тим да
NEER
od lipnja 2013. godine rastući trend jako izražen. 96 је од јуна 2013. године растући тренд јако изражен.
REER mjeren
REER indeksom potrošačkih cijena je na istoj RЕЕR мјерен индексом потрошачких цијена је на
94
razini kao i u prvom tromjesečju 2013. godine. REER Q1Q2Q3Qистом
4Q1Q2Qнивоу
3Q4Q1Qкао
2Q3Qи4Q
у1Q
првом
2Q3Q4Q кварталу
1Q2Q3Q4Q2013.
1 године.
ima deprecijacijski trend od početka 2012. godine, RЕЕR има депрецијацијски тренд од почетка 2012.
2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.
iako je u prethodnoj godini ovaj trend još izraženiji. године, иако је у претходној години овај тренд још
Ovakvo kretanje REER-a se pozitivno odražava na израженији. Овакво кретање RЕЕR-а се позитивно
izvoz
Graph i povećanje
4.8: Nominalkonkurentnosti bh. Exchange
and Real Effective proizvodaRate
na of BAMодражава на извоз и повећање конкурентности
tržištu glavnih
Izvor: Tabela 37
trgovinskih partnera. Deprecijacija бх. производа на тржишту главних трговинских Source: Table 37
REER-a, uz aprecijacijski trend NEER-a, isključivo je партнера. Депрецијација RЕЕR-а, уз апрецијацијски
rezultat znatno niže inflacije u BiH u odnosu na glavne тренд NЕЕR-а, искључиво је резултат знатно ниже
trgovinske partnere (slika 4.8). инфлације у БиХ у односу на главне трговинске
партнере (графикон 4.8).
Slika 4.8: Nominalni i realni efektivni tečaj BAM
110
NEER
108
REER
106
104
2005=100
102
100
98
NEER
96
REER
94
2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.
Графикон 4.8: Номинални и реални ефективни курс BAM

115
5. VLADINE FINANSIJE 5. GOVERNMENT FINANCE
U prvom kvartalu 2014. godine, prema podacima According to data from the Indirect Taxation
Uprave za indirektno oporezivanje, zabilježen Authority, the first quarter of 2014 recorded
je rast prihoda po osnovu indirektnih i direktnih annual revenue increase based on indirect and
poreza na godišnjem nivou. Rast prihoda je direct taxes. Revenue growth was also recorded
zabilježen i kod kategorije neporeskih prihoda u in the category of non-tax revenues compared
odnosu na prvi kvartal 2013. godine. Uprkos rastu to the first quarter of 2013. Despite revenue
prihoda po svim osnovama u prvom kvartalu, increase on all bases in the first quarter, Entity
entitetske vlade nisu imale dovoljno sredstava za governments did not have sufficient funds to
servisiranje svih obaveza, naročito nakon što je service all liabilities, especially after suspension of
došlo do obustave isplate sedme tranše po osnovu disbursement of the seventh tranche based on the
SBA od MMF-a. Kako bi prevazišle probleme s SBA with the IMF. In order to overcome problems
budžetskim deficitima, entitetske vlade su izdale with budget deficits, Entity governments issued
trezorske zapise. treasury bills.
5.1. Vladine finansije za treći kvartal 2013. godine 5.1. Government Finance for the Third Quarter of 2013
5.2. Indirektni porezi 5.2. Indirect Taxes
U prvom kvartalu 2014. godine prikupljeno je prihoda In the first quarter of 2014, collected indirect tax
od indirektnih poreza u iznosu od 1,14 milijardi BAM, revenues amounted to BAM 1.14 billion, which is
što predstavlja povećanje od 89,1 milion BAM (8,4%) an increase by BAM 89.1 million (8.4%) compared
u odnosu na isti period prethodne godine (grafikon to the same period of the previous year (Graph
5.1). 5.1).
Grafikon 5.1: Godišnja stopa rasta neto indirektnih poreza
1.600 30%
Neto indirektni porezi (l.s.)
1.200 20%
Godišnja stopa rasta neto
indirektnih poreza (d.s.)
800 10%
400 0%
Net Indirect Taxes (lhs)
0 -10%
Annual Growth Rate of
Net Indirect Taxes (rhs)
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2011. 2012. 2013. 2014.
Graph 5.1: Annual Growth Rate of Net Indirect Taxes

Izvor: Uprava za indirektno oporezivanje Source: Indirect Taxation Administration
Godišnji rast prihoda je zabilježen kod svih vodećih Annual revenue increase was recorded in all major
grupa indirektnih poreza. Najveći doprinos rastu indirect tax groups. The biggest contribution to
prihoda je zabilježen kod PDV-a, u iznosu od 64,7 revenue growth was recorded for VAT, in the amount
miliona BAM (9,5%). Glavni razlozi rasta su smanjeni of BAM 64.7 million (9.5%). Main reasons behind
iznosi povrata po osnovu PDV-a i smanjeni dug po the increase lie in lower VAT refund amounts and
Slika 5.1:
osnovu Годишњаa стопа
prijavljenih растаPDV
neplaćenih нетоprijava,
индиректних
odnosno пореза decreased debt based on registered and unpaid VAT
povećanje poreske discipline. Doprinos rastu prihoda reports i.e. in increased tax discipline. Excise duties
od akciza iznosi 11,5 miliona BAM (4,2%), što je
1.600 contributed to the revenue increase with30% BAM 11.5
posljedica kontinuiranog povećanja posebne akcize million (4.2%), due to continuous increase of special
BAM/у милионима BAM
Neto neizravni porezi (l.s.)

na duhanske proizvode, čiji rast na godišnjem nivou excise duty on tobacco products, which annually
iznosi 0,15 BAM po pakovanju cigareta (grafikon 5.2). 1.200 grew by BAM 0.15 per pack of cigarettes (Graph 5.2).
20%
neizravnih poreza (d.s.)
116
800 10%
5. VLADINE FINANCIJE 5. ВЛАДИНЕ ФИНАНСИЈЕ
U Grafikon
prvom5.1:tromjesečju
Godišnja stopa2014.
rasta neto indirektnih
godine, premaporeza У првом кварталу 2014. године, према подацима
podacima Uprave za neizravno oporezivanje, Управе за индиректно опорезивање, забиљежен је
zabilježen je rast prihoda po osnovi neizravnih 1.600i раст прихода по основу индиректних30%и директних
izravnih poreza na godišnjoj razini. Rast prihoda пореза на годишњем нивоу. Раст прихода је

Neto indirektni porezi (l.s.)
je zabilježen i kod kategorije neporeznih prihoda забиљежен и код категорије непореских прихода
u odnosu na prvo tromjesečje 2013. godine. 1.200 у односу на први квартал 2013. године.
20% Упркос
Usprkos rastu prihoda po svim osnovama u prvom
расту прихода по свим основама у првом кварталу,
tromjesečju, entitetske vlade nisu imale dovoljno ентитетске владе нису имале довољно средстава за
800
sredstava za servisiranje svih obveza, naročito сервисирање свих обавеза, нарочито10%
након што је
nakon što je došlo do obustave isplate sedme дошло до обуставе исплате седме транше по основу
tranše po osnovi SBA od MMF-a. Kako bi prevazišle СБА од ММФ-а. Како би превазишле проблеме с
400 0%
probleme s proračunskim deficitima, entitetske буџетским дефицитима, ентитетске владе су издале
Net Indirect Taxes (lhs)
vlade su izdale trezorske zapise. трезорске записе.
0 -10%
Annual Growth Rate of
Net Indirect Taxes (rhs)
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
5.1. Vladine financije za treće tromjesečje 2013. godine 5.1. Владине2012.
2011. финансије за2013.
трећи квартал
2014. 2013. године
5.2. Neizravni porezi 5.2. Индиректни порези

Graph 5.1: Annual Growth Rate of Net Indirect Taxes
U prvom
Izvor: Uprava zatromjesečju 2014. godine prikupljeno je
indirektno oporezivanje У првом кварталу 2014.Source:
године прикупљено
Indirect Taxation је
Administration
prihoda od neizravnih poreza u iznosu od 1,14 milijardi прихода од индиректних пореза у износу од 1,14
BAM, što predstavlja povećanje od 89,1 milijun BAM милијарди BAM, што представља повећање од
(8,4%) u odnosu na isto razdoblje prethodne godine 89,1 милион BAM (8,4%) у односу на исти период
(slika 5.1). претходне године (графикон 5.1).
Slika 5.1: Годишња стопа раста нето индиректних пореза
1.600 30%
Neto neizravni porezi (l.s.)
1.200 20%
800 10%
400 0%
Нето индиректни порези (л.с.)
Годишња стопа раста 0 -10%

нето индиректних пореза (д.с.) Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2011. 2012. 2013. 2014.
Графикон 5.1: Годишња стопа раста нето индиректних пореза

Izvor: Uprava za neizravno oporezivanje Извор: Управа за индиректно опорезивање
Godišnji rast prihoda je zabilježen kod svih vodećih Годишњи раст прихода је забиљежен код свих водећих
grupa neizravnih poreza. Najveći doprinos rastu група индиректних пореза. Највећи допринос расту
prihoda je zabilježen kod PDV-a, u iznosu od 64,7 прихода је забиљежен код ПДВ-а, у износу од 64,7
milijuna BAM (9,5%). Glavni razlozi rasta su smanjeni милиона BAM (9,5%). Главни разлози раста су смањени
iznosi povrata po osnovi PDV-a i smanjeni dug po износи поврата по основу ПДВ-а и смањени дуг по
osnovi prijavljenih a neplaćenih PDV prijava, odnosno основу пријављених а неплаћених ПДВ пријава,
povećanje porezne discipline. Doprinos rastu prihoda односно повећање пореске дисциплине. Допринос
od akciza iznosi 11,5 milijuna BAM (4,2%), što je расту прихода од акциза износи 11,5 милиона BAM
posljedica kontinuiranog povećanja posebne akcize (4,2%), што је посљедица континуираног повећања
na duhanske proizvode, čiji rast na godišnjoj razini посебне акцизе на дуванске производе, чији раст
iznosi 0,15 BAM po pakiranju cigareta (slika 5.2). на годишњем нивоу износи 0,15 BAM по паковању
цигарета (графикон 5.2).
117
Grafikon 5.2: Doprinosi kretanju vodećih grupa indirektnih poreza
Godišnje promjene carina (l.s.)
120 40 %

Godišnje promjene akciza (l.s.)
Godišnje promjene PDV-a (l.s.) 80 30 %
Godišnje promjene neto 40 20 %

0 10 %
-40 0%
Annual Customs Duties Changes (lhs)
-80 -10 %
Annual Excise Duties Changes (lhs)
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Annual VAT Changes (lhs)
2011. 2012. 2013. 2014.

Annual Changes of Net
Indirect Taxes (rhs)
Graph 5.2: Contributions to the Trend of the Major Indirect Tax Groups
I pored dobre naplate prihoda u prvom kvartalu Despite good revenue collection in the first quarter of
2014. godine, u odnosu na četvrti kvartal prethodne 2014 compared to the fourth quarter of the previous
godine, prihodi od vodećih grupa indirektnih poreza year, revenues from major indirect tax groups recorded
na kvartalnom nivou su zabilježili pad (grafikon 5.3). a quarterly decrease (Graph 5.3). VAT decreased by
Slikaje5.2:
PDV paoDoprinosi kretanju
za 67,7 miliona vodećih
BAM grupa
(8,3%), dokneizravnih
su akcize porezaBAM 67.7 million (8.3%), while excise duties went
zabilježile pad od 26,7 miliona BAM (8,6%). Trend down by BAM 26.7 million (8.6%.) Revenue collection
naplate prihoda u četvrtim kvartalima i prethodnih trends in fourth quarters of previous years were also
godina je bio bolji od prvog kvartala, imajući 120u vidu better than in the first quarters, in view of prominent
40 %
izraženiju ličnu
Godišnje potrošnju
promjene akciza (l.s.) pred kraj godine zbog personal spending at the end of a year due to
nastupajućih praznika. 80 forthcoming holidays. 30 %
Godišnje promjene PDV-a (l.s.)
40 20 %
Godišnje promjene neto
Grafikon 5.3: Kvartalne promjene prihoda po osnovu
0 glavnih vrsta indirektnih poreza 10 %
-40 0%
Годишње промјене царина (л.с.)
150
Kvartalne promjene PDV-a -80 -10 %
Годишње промјене акциза (л.с.) 100
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Kvartalne promjene akciza
Годишње промјене ПДВ-а (л.с.)
50 2011. 2012. 2013. 2014.
Kvartalne promjene carina
Годишње промјене нето
индиректних пореза (д.с.) 0
-50
Графикон 5.2: Доприноси кретању водећих-100

група индиректних пореза
Quarterly VAT Changes
-150
Quarterly Excise Duties Changes
-200
Quarterly Customs Duties Changes
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2011. 2012. 2013. 2014.
Graph 5.3: Quarterly Changes of Revenues on the Basis of the Major Indirect Tax Groups
Slika 5.3: Tromjesečne promjene prihoda po osnovi glavnih vrsta neizravnih poreza
118 150
Tromjesečne promjene PDV-a
100
AM
Slika 5.2: Doprinosi kretanju vodećih grupa neizravnih poreza

120 40 %

Godišnje promjene akciza (l.s.)
80 30 %
Godišnje promjene PDV-a (l.s.)
40 20 %
Godišnje promjene neto
Grafikon 5.3: Kvartalne promjene prihoda po osnovu
0 glavnih vrsta indirektnih poreza 10 %
-40 0%
Годишње промјене царина (л.с.)
150
Kvartalne promjene PDV-a -80 -10 %
Годишње промјене акциза (л.с.) 100

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Kvartalne promjene akciza
Годишње промјене ПДВ-а (л.с.)
50 2011. 2012. 2013. 2014.
Kvartalne promjene carina
Годишње промјене нето
индиректних пореза (д.с.) 0
-50
Графикон 5.2: Доприноси кретању водећих-100

група индиректних пореза
Quarterly VAT Changes
-150
Quarterly Excise Duties Changes
-200
I pored dobre
Quarterly naplate
Customs Dutiesprihoda
Changes u prvom tromjesečju
Q1 Q2 Q3И Q поред
4 Q1 добре
Q2 Qнаплате
3 Q4 Q1 прихода
Q2 Q3у првом
Q4 Q1 кварталу 2014.
2014. godine, u odnosu na četvrto tromjesečje године, у односу на четврти квартал претходне године,
2011. 2012. 2013. 2014.
prethodne godine, prihodi od vodećih grupa приходи од водећих група индиректних пореза на
neizravnih poreza na tromjesečnoj razini su zabilježili кварталном нивоу су забиљежили пад (графикон 5.3).
pad
Graph(slika 5.3).
5.3: PDV je pao
Quarterly za 67,7
Changes of milijuna
Revenues BAM (8,3%),
on the Basis of theПДВ је пао
Major за 67,7
Indirect Taxмилиона
Groups BAM (8,3%), док су акцизе
dok su akcize zabilježile pad
Izvor: Uprava za indirektno oporezivanje
od 26,7 milijuna BAM забиљежиле пад од 26,7 Source:
милиона BAM (8,6%). Тренд
Indirect Taxation Administration
(8,6%). Trend naplate prihoda u četvrtim tromjesečjima наплате прихода у четвртим кварталима и претходних
i prethodnih godina je bio bolji od prvog tromjesečja, година је био бољи од првог квартала, имајући у виду
imajući u vidu izraženiju osobnu potrošnju pred kraj израженију личну потрошњу пред крај године због
godine zbog nastupajućih praznika. наступајућих празника.
Slika 5.3: Tromjesečne promjene prihoda po osnovi glavnih vrsta neizravnih poreza
150
Tromjesečne promjene PDV-a
100
Tromjesečne promjene akciza

50
Tromjesečne promjene carina
0
-50
-100
Кварталне промјене ПДВ-а
-150
Кварталне промјене акциза
-200
Кварталне промјене царина
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2011. 2012. 2013. 2014.
Графикон 5.3: Кварталне промјене прихода по основу главних врста индиректних пореза
119
U prvom kvartalu 2014. godine servisiran je vanjski In the first quarter of 2014, foreign debt of the general
dug sektora generalne vlade u iznosu od 155,0 miliona government sector amounting to BAM 155.0 million
BAM, od čega je po osnovu SBA otplaćen iznos od was serviced, of which BAM 96.0 million was repaid
96,0 miliona BAM. Do kraja godine, sredstva planirana based on the SBA. By the end of the year, BAM 246.0
za servisiranje obaveza po SBA iznose 246,0 miliona million has been projected for servicing liabilities
BAM. Premda je u ovom kvartalu zabilježena bolja based on SBA. Although this quarter recorded better
naplata prihoda od indirektnih poreza u odnosu na isti collection of indirect tax revenues compared to the
period prethodne godine (grafikon 5.4), obaveze po same period of the previous year (Graph 5.4), liabilities
osnovu servisiranja vanjskog duga, koje dospijevaju based on foreign debt servicing that mature in the
u narednom periodu i obaveze po osnovu zaduženja forthcoming period and liabilities based on debts
na domaćem tržištu kapitala, predstavljaće dodatni on the domestic capital market will put additional
pritisak na vlade za iznalaženje dodatnih mogućnosti pressure on the governments to find additional
finansiranja. financing options.
Grafikon 5.4: Prihodi od indirektnih poreza i otplata vanjskog duga sektora generalne vlade
300
Kvartalne promjene prihoda
200
od indirektnih poreza
Kvartalne promjene u otplati 100

vanjskog duga
-100
Quarterly Changes of
Revenues from Indirect Taxes -200
Quarterly Changes in External

-300
Debt Repayment Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2011. 2012. 2013. 2014.
Graph 5.4: Revenues from Indirect Taxes and Repayment of External Debt of General Government Sector
Kao rezultat neusvajanja Izmjena i dopuna Zakona o Due to non-adoption of Amendments and
akcizama, koje podrazumijevaju harmonizaciju stopa Supplements on the Law on Excise Duties, which
akciza na različite duhanske proizvode, nije isplaćena imply harmonization of excise duty rates on different
sedma tranša od MMF-a. To je dovelo direktno u pitanje tobacco products, the IMF did not disburse the
finansiranje obaveza entitetskih vlada, koje su bile seventh tranche. This directly affected the financing of
Slika 5.4: Prihodi od neizravnih poreza i otplata vanjskog duga sektora generalne vlade
prinuđene tražiti alternativna sredstva finansiranja. Entity governments’ liabilities and they were forced to
Kako bi pokrile deficite u finansiranju, entitetske vlade seek alternative sources of financing. In order to cover
300
su se zadužile na domaćem tržištu kapitala (tabela 5.1) financing deficits, Entity governments borrowed funds
Tromjesečne promjene prihoda
izdavanjem vrijednosnih papira. Tako je Vlada200FBiH u on the domestic capital market (Table 5.1) by issuing
od neizravnih poreza
prvom kvartalu izdala trezorskih zapisa u iznosu od securities. FBH Government thus issued treasury bills
60,0 miliona BAM
Tromjesečne s rokom
promjene u otplati dospijeća od tri mjeseca,
100 in the amount of BAM 60.0 million in the first quarter,
dok jevanjskog
Vlada duga
Republike Srpske emitovala iznos od 24,8 maturing in three months, while the Government of
miliona BAM, s istim rokom dospijeća. 0 Republika Srpska issued BAM 24.8 million with the
same maturity.
-100
Кварталне промјене прихода -200

од индиректних пореза
-300
Кварталне промјене у
отплати спољног дуга
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2011. 2012. 2013. 2014.
Графикон 5.4: Приходи од индиректних пореза и отплата спољног дуга сектора генералне владе
120
Kvartalne promjene u otplati
vanjskog duga
u milionima BAM/in BA
0
-100
Quarterly Changes of
U prvom tromjesečju 2014. godine servisiran je-200
Revenues from Indirect Taxes
vanjski У првом кварталу 2014. године сервисиран је спољни
dug sektora generalne vlade u iznosu od 155,0 milijuna дуг сектора генералне владе у износу од 155,0 милиона
BAM, od čegaChanges
Quarterly je po inosnovi
External SBA otplaćen iznos od 96,0
-300 BAM, од чега је по основу СБА отплаћен износ од 96,0
milijuna DebtBAM.
RepaymentDo kraja godine, sredstva planirana Q1 Q2 Q3милиона
Q4 Q1BAM.
Q2 ДоQ3краја
Q4 године,
Q1 Q2 средства
Q3 Q4 Q1 планирана за
za servisiranje obveza po SBA iznose 246,0 milijuna 2011.сервисирање2012. обавеза по СБА износе 246,0
2013. 2014. милиона
BAM. Premda je u ovom tromjesečju zabilježena bolja BAM. Премда је у овом кварталу забиљежена боља
naplata prihoda od neizravnih poreza u odnosu na наплата прихода од индиректних пореза у односу на
Graph
isto 5.4: Revenues
razdoblje prethodne from Indirect
godine Taxes
(slika and
5.4), Repayment
obveze po of External Debtпретходне
исти период of General године
Government
(графикон Sector
5.4), обавезе
osnovi servisiranja
Izvor: Uprava vanjskog duga, koje dospijevaju
za indirektno oporezivanje по основу сервисирања спољног дуга,Taxation
Source: Indirect које доспијевају
Administration
u narednom razdoblju i obveze po osnovi zaduženja у наредном периоду и обавезе по основу задужења на
na domaćem tržištu kapitala, predstavljat će dodatni домаћем тржишту капитала, представљаће додатни
pritisak na vlade za iznalaženje dodatnih mogućnosti притисак на владе за изналажење додатних могућности
financiranja. финансирања.
Slika 5.4: Prihodi od neizravnih poreza i otplata vanjskog duga sektora generalne vlade
300
Tromjesečne promjene prihoda
od neizravnih poreza 200
Tromjesečne promjene u otplati 100

vanjskog duga
-100
Кварталне промјене прихода -200

од индиректних пореза
-300
Кварталне промјене у
отплати спољног дуга
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2011. 2012. 2013. 2014.
Графикон 5.4: Приходи од индиректних пореза и отплата спољног дуга сектора генералне владе
Kao rezultat neusvajanja Izmjena i dopuna Zakona o Као резултат неусвајања Измјена и допуна Закона
akcizama, koje podrazumijevaju harmonizaciju stopa о акцизама, које подразумијевају хармонизацију
akciza na različite duhanske proizvode, nije isplaćena стопа акциза на различите дуванске производе, није
sedma tranša od MMF-a. To je dovelo izravno u pitanje исплаћена седма транша од ММФ-а. То је довело
financiranje obveza entitetskih vlada, koje su bile директно у питање финансирање обавеза ентитетских
prinuđene tražiti alternativna sredstva financiranja. влада, које су биле принуђене тражити алтернативна
Kako bi pokrile deficite u financiranju, entitetske vlade средства финансирања. Како би покриле дефиците
su se zadužile na domaćem tržištu kapitala (tablica у финансирању, ентитетске владе су се задужиле на
5.1) izdavanjem vrijednosnih papira. Tako je Vlada домаћем тржишту капитала (табела 5.1) издавањем
FBiH u prvom tromjesečju izdala trezorskih zapisa u хартија од вриједности. Тако је Влада ФБиХ у првом
iznosu od 60,0 milijuna BAM s rokom dospijeća od кварталу издала трезорских записа у износу од 60,0
tri mjeseca, dok je Vlada Republike Srpske emitirala милиона BAM с роком доспијећа од три мјесеца, док
iznos od 24,8 milijuna BAM, s istim rokom dospijeća. је Влада Републике Српске емитовала износ од 24,8
милиона BAM, с истим роком доспијећа.
121
Tabela 5.1: Zaduženja vlada FBiH i RS na domaćem Table 5.1: Debts of FBH and RS Governments on the
tržištu kapitala i dospijeće obaveza Local Capital Market and Maturity of Liabilities
Ostvareni iznos emisije
Entitet Datum aukcije Datum dospijeća (u milionima BAM)
Entity Auction Date Maturity Date Realized Issue Amount
(in BAM million)
RS 21.01.2013. 21.01.2014. 24,1
RS 23.05.2013. 23.05.2014. 21,6
RS 26.09.2013. 27.03.2014. 52,2
RS 23.12.2013. 24.06.2014. 20,8
FBiH / FBH 23.12.2013. 24.12.2016. 40,0
FBiH / FBH 18.02.2014. 21.05.2014. 20,0
FBiH / FBH 04.03.2014. 04.06.2014. 20,0
FBiH / FBH 18.03.2014. 18.06.2014. 20,0
RS 27.03.2014. 27.06.2014. 24,8
Ukupno: / Total: 243,5
Izvor: SASE i BLSE Source: SASE and BLSE
U prvom kvartalu 2014. godine prikupljeno je In the first quarter of 2014, BAM 107.5 million of
107,5 miliona BAM prihoda od direktnih poreza, što revenues from direct taxes were collected, which is
predstavlja rast od 1,6 miliona BAM (1,5%) u odnosu na an increase by BAM 1.6 million (1.5%) compared to
isti kvartal prethodne godine (grafikon 5.5). Rezultat the same quarter of the previous year (Graph 5.5).
rasta prihoda od direktnih poreza, između ostalog, Increase in direct tax revenues among other things
jesu aktivnosti koje preduzimaju Poreska uprava resulted in activities of Tax Authority of the Federation
Federacije BiH i Poreska uprava Republike Srpske, a of BH and Tax Authority of Republika Srpska aimed at
koje se odnose na povećanje poreske discipline i bolje enhancing tax discipline and improved collection of
naplate javnih prihoda po ovom osnovu. public revenues on this ground.
Grafikon 5.5: Godišnja stopa rasta direktnih poreza
160 30%
Direktni porezi (l.s.)

120 20%
Godišnji rast direktnih poreza (d.s.)
80 10%
40 0%
Direct Taxes (lhs)
Annual Growth of Direct Taxes (rhs) 0 -10%

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2011. 2012. 2013. 2014.
Graph 5.5: Annual Growth Rate of Direct Taxes

U strukturi prihoda od direktnih poreza, glavni udio In the structure of revenues from direct taxes, revenues
imaju prihodi od poreza na dohodak i poreza na dobit based on income tax and profit tax accounted for the
(grafikon 5.6), dok porez na imovinu ima veoma mali major share (Graph 5.6), while property tax accounts
udio, iako je u prvom kvartalu i on zabilježio blagi rast for a very small share, although it recorded a slight
u odnosu na isti period prethodne godine. increase in the first quarter compared to the same
Slika 5.5: Godišnja stopa rasta izravnih poreza
period of the previous year.
160 30%
лионима BAM
Izravni porezi (l.s.)
122 120 20%

Godišnji rast izravnih poreza (d.s.)
Tablica 5.1: Zaduženja vlada FBiH i RS na domaćem Табела 5.1: Задужења влада ФБиХ и РС на домаћем
tržištu kapitala i dospijeće obveza тржишту капитала и доспијеће обавеза
Ostvareni iznos emisije
Entitet Datum aukcije Datum dospijeća (u milijunima BAM)
Ентитет Датум аукције Датум доспијећа Остварени износ емисије
(у милионима BAM)
Grafikon 5.5: Godišnja stopa rasta direktnih poreza
RS/РС 21.01.2013. 21.01.2014. 24,1
RS/РС 23.05.2013.
160 23.05.2014. 21,6
30%
RS/РС 26.09.2013. 27.03.2014. 52,2
Direktni porezi (l.s.)

RS/РС 23.12.2013. 24.06.2014. 20,8
120 20%
FBiH / ФБиХ 23.12.2013. 24.12.2016. 40,0
Godišnji rast direktnih poreza (d.s.)
FBiH / ФБиХ 18.02.2014. 21.05.2014. 20,0
FBiH / ФБиХ 80
04.03.2014. 04.06.2014. 10%
20,0
FBiH / ФБиХ 18.03.2014. 18.06.2014. 20,0
RS/РС 27.03.2014.
40 27.06.2014. 24,8
0%
Direct Taxes (lhs) Ukupno: / Укупно: 243,5
Izvor: SASE i BLSE Извор: SASE и BLSE
Annual Growth of Direct Taxes (rhs) 0 -10%
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
U prvom tromjesečju 2014. godine prikupljeno je У првом кварталу 2014. године прикупљено је 107,5
2011.
107,5 milijuna BAM prihoda od izravnih poreza, što милиона 2012.
BAM прихода 2013. 2014.
од директних пореза, што
predstavlja rast od 1,6 milijuna BAM (1,5%) u odnosu na представља раст од 1,6 милиона BAM (1,5%) у односу на
isto tromjesečje
Graph 5.5: Annual prethodne
Growth Rategodine (slika 5.5).
of Direct TaxesRezultat исти квартал претходне године (графикон 5.5). Резултат
rasta prihoda od izravnih poreza, između ostalog, jesu раста прихода од директних пореза, између осталог,
aktivnosti koje preduzimaju Porezna uprava Federacije јесу активности које предузимају Пореска управа
BiH i Porezna uprava Republike Srpske, a koje se odnose Федерације БиХ и Пореска управа Републике Српске,
na povećanje porezne discipline i bolje naplate javnih а које се односе на повећање пореске дисциплине и
prihoda po ovoj osnovi. боље наплате јавних прихода по овом основу.
Slika 5.5: Godišnja stopa rasta izravnih poreza
160 30%
Izravni porezi (l.s.)
120 20%
Godišnji rast izravnih poreza (d.s.)
80 10%
40 0%
Директни порези (л.с.)
Годишњи раст директних

0 -10%
пореза (д.с.) Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2011. 2012. 2013. 2014.
Графикон 5.5: Годишња стопа раста директних пореза

U strukturi prihoda od izravnih poreza, glavni udio У структури прихода од директних пореза, главни удио
imaju prihodi od poreza na dohodak i poreza na dobit имају приходи од пореза на доходак и пореза на добит
(slika 5.6), dok porez na imovinu ima veoma mali udio, (графикон 5.6), док порез на имовину има веома мали
iako je u prvom tromjesečju i on zabilježio blagi rast u удио, иако је у првом кварталу и он забиљежио благи
odnosu na isto razdoblje prethodne godine. раст у односу на исти период претходне године.
123
Grafikon 5.6: Struktura prihoda od direktnih poreza
120
Porez na dohodak i dobit

100
Porez na imovinu 80
60
40
Income and Profit Tax 20
Tax on Property 0
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2012. 2013. 2014.
Graph 5.6: Structure of Revenues from Direct Taxes

U prvom kvartalu 2014. godine, zabilježen je rast broja The first quarter of 2014 recorded growth in number
zaposlenih u odnosu na isti kvartal prethodne godine of employed persons compared to the same quarter
(grafikon 5.7), što je imalo pozitivan uticaj na rast of the previous year (Graph 5.7), which positively
prihoda od direktnih poreza, tj. prihoda na osnovu influenced the increase of revenues from direct taxes,
poreza na Struktura
Slika 5.6: dohodak.prihoda
Takođeodjeizravnih
zabilježen blaži rast
poreza i.e. revenues based on income tax. Also, a slight annual
neto prosječne plate od 0,1% na godišnjem nivou. growth of average net wage by 0.1% was recorded.
120
Grafikon 5.7: Uticaj kretanja broja zaposlenih i prosječne neto plate na prihode od direktnih poreza

100
Porez na imovinu
30,0% 80
Godišnji rast broja zaposlenih
60
Godišnji rast prosječne neto plate 20,0%
Godišnji rast prihoda od 40

direktnih poreza
10,0%
Порез на доходак и добит 20
Annual Growth of the Number

Порез на имовину
0,0% 0
of Employees Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2012. 2013. 2014.
Annual Growth of Average Net Wage
-10,0%
Annual Growth of Revenues
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Графикон 5.6:Taxes
from Direct Структура прихода од директних пореза
2011. 2012. 2013. 2014.
Graph 5.7: Impact of the Trend of Number of Employees and Average Net Wages on Revenues from Direct Taxes
Izvor: BHAS, Uprava za indirektno oporezivanje Source: BHAS, Indirect Taxation Administration
Neporeski prihodi su u prvom kvartalu 2014. In the first quarter of 2014, non-tax revenues went up
godine zabilježili rast od 50,8 miliona BAM (52,4%) by BAM 50.8 million (52.4%) compared to the same
u odnosu na isti period prethodne godine. Najveći period of the previous year. The biggest share in non-
udio u neporeskim prihodima se odnosi na naknade, tax revenues is related to compensations, duties and
takse i novčane kazne. Iako neporeski prihodi u fines. Although non-tax revenues accounted for only
Slika 5.7: Utjecaj kretanja broja zaposlenih i prosječne neto plaće na prihode od izravnih poreza
ukupnim prihodima učestvuju sa svega 10,5% (u 10.5% in total revenues (in the first quarter of 2014),
prvom kvartalu 2014. godine), prema projekcijama Entity Ministries of Finance projected their growth in
entitetskih ministarstava finansija, očekuje30,0%se njihov the forthcoming period.
rast u narednom periodu.
Godišnji rast prosječne neto plaće 20,0%
124 Godišnji rast prihoda od

izravnih poreza 10,0%
Slika 5.6: Struktura prihoda od izravnih poreza
120
Grafikon 5.7: Uticaj kretanja broja zaposlenih i prosječne neto plate na prihode od direktnih poreza

100
30,0%
Porez na rast
Godišnji imovinu
broja zaposlenih 80
Godišnji rast prosječne neto plate

60
20,0%
Godišnji rast prihoda od 40

direktnih poreza
10,0%
Порез на доходак и добит 20
Annual Growth of the Number 0,0% 0

Порез на имовину
of Employees
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2012. 2013. 2014.
Annual Growth of Average Net Wage
-10,0%
Annual Growth of Revenues
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Графикон 5.6:Taxes
from Direct Структура прихода од директних пореза
2011. 2012. 2013. 2014.
U Graph
prvom5.7:tromjesečju
Impact of the Trendgodine,
2014. of Number of Employees
zabilježen je andУAverage Net Wages
првом кварталу onгодине,
2014. Revenues from Direct
забиљежен Taxes
је раст броја
rast broja zaposlenih u odnosu
Izvor: BHAS, Uprava za indirektno oporezivanje na isto tromjesečje запослених у односу на исти квартал претходне године
Source: BHAS, Indirect Taxation Administration
prethodne godine (slika 5.7), što je imalo pozitivan (графикон 5.7), што је имало позитиван утицај на раст
utjecaj na rast prihoda od izravnih poreza, tj. prihoda na прихода од директних пореза, тј. прихода на основу
osnovi poreza na dohodak. Također je zabilježen blaži пореза на доходак. Такође је забиљежен блажи раст
rast neto prosječne plaće od 0,1% na godišnjoj razini. нето просјечне плате од 0,1% на годишњем нивоу.
Slika 5.7: Utjecaj kretanja broja zaposlenih i prosječne neto plaće na prihode od izravnih poreza
30,0%
Godišnji rast prosječne neto plaće 20,0%
Godišnji rast prihoda od

izravnih poreza 10,0%
Годишњи раст броја запослених

0,0%
Годишњи раст просјечне нето плате

-10,0%
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Годишњи раст прихода од
директних пореза
2011. 2012. 2013. 2014.
Графикон 5.7: Утицај кретања броја запослених и просјечне нето плате на приходе од директних пореза
Izvor: BHAS, Uprava za neizravno oporezivanje Извор: БХАС, Управа за индиректно опорезивање
Neporezni prihodi su u prvom tromjesečju 2014. Непорески приходи су у првом кварталу 2014. године
godine zabilježili rast od 50,8 milijuna BAM (52,4%) u забиљежили раст од 50,8 милиона BAM (52,4%) у
odnosu na isto razdoblje prethodne godine. Najveći односу на исти период претходне године. Највећи удио
udio u neporeznim prihodima se odnosi na naknade, у непореским приходима се односи на накнаде, таксе
takse i novčane kazne. Iako neporezni prihodi u и новчане казне. Иако непорески приходи у укупним
ukupnim prihodima sudjeluju sa svega 10,5% (u приходима учествују са свега 10,5% (у првом кварталу
prvom tromjesečju 2014. godine), prema projekcijama 2014. године), према пројекцијама ентитетских
entitetskih ministarstava financija, očekuje se njihov министарстава финансија, очекује се њихов раст у
rast u narednom razdoblju. наредном периоду.
125
Grafikon 5.8: Godišnja stopa rasta neporeskih prihoda
250 200%
Neporeski prihodi (l.s.)

200 150%
Godišnji rast neporeskih

prihoda (d.s.) 150 100%
100 50%
50 0%
Non-tax Revenues (lhs)
0 -50%
Annual Growth of Non-tax
Revenues (rhs)
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2011. 2012. 2013. 2014.
Graph 5.8: Annual Growth Rate of Non-tax Revenues

Konsolidovani izvještaj vladinih finansija za 2013. Consolidated report of government finance for 2013
godinu biće dostupan za analizu u sljedećem will be available for analysis in the next quarterly
kvartalnom biltenu CBBiH, kada će se sačiniti detaljna bulletin of the CBBH, when a detailed analysis of
analiza statistike vladinih finansija za 2013. godinu government finance statistics for 2013 and the first
i prvi kvartal 2014. godine. Podaci o budžetskim quarter of 2014 will be developed. Data on budget
Slika 5.8: Godišnja stopa rasta neporeznih prihoda
prihodima su već na raspolaganju i na njima će u revenues are already available and this Bulletin will
ovom biltenu biti fokus. focus on these data.
250 200%
Neporezni prihodi (l.s.)

200 150%
Godišnji rast neporeznih

prihoda (d.s.) 150 100%
100 50%
50 0%
Непорески приходи (л.с.)
0 -50%
Годишњи раст непореских
прихода (д.с.)
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2011. 2012. 2013. 2014.
Графикон 5.8: Годишња стопа раста непореских прихода

126
Slika 5.8: Godišnja stopa rasta neporeznih prihoda
250 200%
Neporezni prihodi (l.s.)

200 150%
Godišnji rast neporeznih

prihoda (d.s.) 150 100%
100 50%
50 0%
Непорески приходи (л.с.)
0 -50%
Годишњи раст непореских
прихода (д.с.)
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
2011. 2012. 2013. 2014.
Графикон 5.8: Годишња стопа раста непореских прихода

Konsolidirano izvješće vladinih financija za 2013. Консолидовани извјештај владиних финансија

godinu bit će dostupno za analizu u sljedećem за 2013. годину биће доступан за анализу у
tromjesečnom biltenu CBBiH, kada će se sačiniti сљедећем кварталном билтену ЦББиХ, када ће се
detaljna analiza statistike vladinih financija za 2013. сачинити детаљна анализа статистике владиних
godinu i prvo tromjesečje 2014. godine. Podaci o финансија за 2013. годину и први квартал 2014.
proračunskim prihodima su već na raspolaganju i na године. Подаци о буџетским приходима су већ на
njima će u ovom biltenu biti fokus. располагању и на њима ће у овом билтену бити
фокус.
127
6. SPISAK TABELA 6. LIST OF TABLES
T01: Kvartalni ekonomski indikatori T01: Quartely Economic Indicators

T02: Bruto domaći proizvod BiH T02: Gross Domestic Product of BH
T03: Indeks industrijske proizvodnje T03: Index of Industrial Production
T04: Struktura indeksa industrijske proizvodnje T04: Structure of the Industrial Production Index
T04a Struktura indeksa industrijske proizvodnje BiH T04a: BH-Industrial Production Index Structure
T05: Indeks potrošačkih cijena za BiH (CPI) T05: Consumer Price Index for BH ( CPI)
T06: Struktura indeksa potrošačkih cijena za BiH (CPI) T06: Structure of the Consumer Price Index for BH ( CPI)
T07: Prosječne bruto i neto plate i penzije T07: Average Gross and Net Wages and Pensions
T08: Monetarni agregati T08: Monetary Aggregates
T09: Monetarni pregled T09: Monetary Survey
T10: Bilans stanja CBBiH T10: Balance Sheet of the CBBH
T11: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka u BiH T11: Consolidated Balance Sheet of Commercial Banks in BH
T12: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka u FBiH T12: Consolidated Balance Sheet of Commercial Banks in FBH
T13: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka u RS T13: Consolidated Balance Sheet of Commercial Banks in RS
T14a: Kamatne stope na kredite stanovništvu T14a: Interest Rates on Loans to Households
T14b: Kamatne stope na kredite nefinansijskim T14b: Interest Rates on Loans to Non-financial
preduzećima Corporations
Т14c: Kamatne stope na depozite stanovništva T14c: Interest Rates on Deposits of Households
T14d Kamatne stope na depozite nefinansijskih T14d: Interest Rates on Deposits of Non-financial
preduzeća Corporations
T15: Ukupni depoziti i krediti komercijalnih banaka T15: Total Deposits and Loans of Commercial Banks
T16: Sektorska struktura prenosivih depozita kod T16: Structure of Transferable Deposits in Commercial
komercijalnih banaka Banks by Sector
T17: Sektorska struktura ostalih depozita kod T17: Structure of Other Deposits in Commercial Banks by
komercijalnih banaka Sector
T18: Sektorska struktura kratkoročnih kredita T18: Structure of Short-term Loans of Commercial Banks
komercijalnih banaka by Sector
T19: Sektorska struktura dugoročnih kredita T19: Structure of Long-term Loans of Commercial Banks
komercijalnih banaka by Sector
T20: Valutna struktura depozita i kredita komercijalnih T20: Currency Structure of Deposits and Loans of
banaka Commercial Banks
T21: Kupovina i prodaja KM T21: Purchase and Sale of KM
T22: Prosječne obavezne rezerve T22: Average Reserve Requirements
T23: Obavezne rezerve po obračunskim periodima T23: Required Reserves by Maintenance Periods
T24: Promet na berzama T24: Turnover on Stock Exchanges
T25: Transakcije u platnom prometu T25: Payments System Transactions
T26: Platni bilans: Zbirna tabela T26: Balance of Payments: Summary Table
T27: Platni bilans: Tekući i kapitalni račun T27: Balance of Payments: Current and Capital Accounts
T28: Platni bilans: Roba i usluge T28: Balance of Payments: Goods and Services
T29: Platni bilans: Finansijski račun T29: Balance of Payments: Financial Account
T30: Platni bilans: Ostale investicije i rezervna T30: Balance of Payments: Other Investment and Reserve
aktiva Assets
T31: Servisiranje vanjskog duga T31: Foreign Debt Servicing
T32: Vanjski dug opšte vlade BiH po kreditorima T32: Foreign Debt of BH General Government by Creditors
T33: Devizne rezerve CBBiH T33: Foreign Reserves of the CBBH
128
CBBiH Bilten 1 2014. ЦББиХ Билтен 1 2014.
6. SPISAK TABLICA 6. СПИСАК ТАБЕЛА
T01: Tromjesečni ekonomski pokazatelji Т01: Квартални економски индикатори

T02: Bruto domaći proizvod BiH Т02: Бруто домаћи производ БиХ
T03: Indeks industrijske proizvodnje Т03: Индекс индустријске производње
T04: Struktura indeksa industrijske proizvodnje Т04: Структура индекса индустријске производње
T04a: Struktura indeksa industrijske proizvodnje BiH Т04а: Структура индекса индустријске производње БиХ
T05: Indeks potrošačkih cijena za BiH (CPI) Т05: Индекс потрошачких цијена за БиХ (CPI)
T06: Struktura indeksa potrošačkih cijena za BiH (CPI) Т06: Структура индекса потрошачких цијена за БиХ (CPI)
T07: Prosječne bruto i neto plaće i mirovine Т07: Просјечне бруто и нето плате и пензије
T08: Monetarni agregati Т08: Монетарни агрегати
T09: Monetarni pregled Т09: Монетарни преглед
T10: Bilanca stanja CBBiH Т10: Биланс стања ЦББиХ
T11: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka u BiH Т11: Консолидовани биланс комерцијалних банака у БиХ
T12: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka u FBiH Т12: Консолидовани биланс комерцијалних банака у ФБиХ
T13: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka u RS Т13: Консолидовани биланс комерцијалних банака у РС
T14a: Kamatne stope na kredite stanovništvu Т14а: Каматне стопе на кредите становништву
T14b: Kamatne stope na kredite nefinancijskim Т14б: Каматне стопе на кредите нефинансијским
poduzećima предузећима
Т14c: Kamatne stope na depozite stanovništva Т14ц: Каматне стопе на депозите становништва
T14d Kamatne stope na depozite nefinancijskih Т14д: Каматне стопе на депозите нефинансијских
poduzeća предузећа
T15: Ukupni depoziti i krediti komercijalnih banaka Т15: Укупни депозити и кредити комерцијалних банака
T16: Sektorska struktura prenosivih Т16: Секторска структура преносивих
depozita депозита
T17: Sektorska struktura ostalih Т17: Секторска структура осталих
depozita депозита
T18: Sektorska struktura kratkoročnih Т18: Секторска структура краткорочних
kredita кредита
T19: Sektorska struktura dugoročnih Т19: Секторска структура дугорочних
T20: Valutna struktura depozita i Т20: Валутна структура депозита и
T21: Kupovina i prodaja KM Т21: Куповина и продаја КМ
T22: Prosječne obvezne rezerve Т22: Просјечне обавезне резерве
T23: Obvezne rezerve po obračunskim razdobljima Т23: Обавезне резерве по обрачунским периодима
T24: Promet na burzama Т24: Промет на берзама
T25: Transakcije u platnom prometu Т25: Трансакције у платном промету
T26: Platna bilanca: Zbrojna tablica Т26: Платни биланс: Збирна табела
T27: Platna bilanca: Tekući i kapitalni račun Т27: Платни биланс: Текући и капитални рачун
T28: Platna bilanca: Roba i usluge Т28: Платни биланс: Роба и услуге
T29: Platna bilanca: Financijski račun Т29: Платни биланс: Финансијски рачун
T30: Platna bilanca: Ostala ulaganja i rezervna Т30: Платни биланс: Остале инвестиције и резервна
aktiva актива
T31: Servisiranje vanjskog duga Т31: Сервисирање спољног дуга
T32: Vanjski dug opće vlade BiH po kreditorima Т32: Спољни дуг опште владе БиХ по кредиторима
T33: Devizne rezerve CBBiH Т33: Девизне резерве ЦББиХ
129
T34: Vanjskotrgovinska razmjena BiH T34: Foreign Trade Balance of BH

T35: Izvoz robe prema zemlji destinacije T35: Exports by Country of Destination
T36: Uvoz robe prema zemlji porijekla T36: Imports by Country of Origin
T37: Struktura izvoza robe T37: Structure of Exported Goods
T38: Struktura uvoza robe T38: Structure of Imported Goods
T39: Pregled prosječnih srednjih kurseva konvertibilne T39: Average Middle Exchange Rates of Convertible Mark
marke
T40: Vladine finansije BiH - jedinice sektora T40: Government Finance of BH - Government Sector
vlade Units
T41: Vladine finansije BiH - struktura konsolidovanih T41: Government Finance of BH - Structure of
prihoda i rashoda Consolidated Revenues and Expenses
T42: Vladine finansije FBiH - jedinice sektora T42: Government Finance of FBH - Government Sector
vlade Units
T43: Vladine finansije FBiH - struktura konsolidovanih T43: Government Finance of FBH - Structure of
prihoda i rashoda Consolidated Revenues and Expenses
T44: Vladine finansije RS - jedinice sektora vlade T44: Government Finance of RS - Government Sector Units
T45: Vladine finansije RS - struktura konsolidovanih T45: Government Finance of RS - Structure of Consolidated
prihoda i rashoda Revenues and Expenses
T46: Tokovi direktnih stranih investicija u BiH klasifikovani T46: Flows of Foreign Direct Investments in BH Classified
prema zemlji stranog ulagača by Country of Foreign Investor
T47: Tokovi direktnih stranih investicija u BiH klasifikovani T47: Flows of Foreign Direct Investments in BH Classified
prema djelatnostima by Industry
T48: Stanje direktnih stranih investicija u BiH po T48: Stocks of Foreign Direct Investments in BH by
komponentama Components
T49: Međunarodna investiciona pozicija T49: International Investment Position
T50: Nominalni i realni efektivni kurs konvertibilne T50: Nominal and Real Effective Exchange Rate of Convertible
marke Mark
__________________________ __________________________
Napomena: Kratka metodološka objašnjenja nalaze se Note: Brief notes on methodology can be found below
ispod svake tabele, dok su opširnija dostupna na each table, while more detailed ones are available at
Konvencija korištena u tabelama je sljedeća: Convention used in the tables is as follows:
Ø Prosjek Ø Average
* Oznaka za napomenu * Indicates a note bellow
- Nema pojave - No entry
... Ne raspolaže se podacima ... Data not available
130
T34: Vanjskotrgovinska razmjena BiH Т34: Спољнотрговинска размјена БиХ

T35: Izvoz robe po zemljama destinacije Т35: Извоз робе према земљама дестинације
T36: Uvoz robe po zemljama podrijetla Т36: Увоз робе према земљама поријекла
T37: Struktura izvoza robe Т37: Структура извоза према роби
T38: Struktura uvoza robe Т38: Структура увоза према роби
T39: Pregled prosječnih srednjih tečajeva konvertibilne Т39: Преглед просјечних средњих курсева
marke конвертибилне марке
T40: Vladine financije BiH - jedinice sektora Т40: Владине финансије БиХ - јединице сектора
vlade владе
T41: Vladine financije BiH - struktura konsolidiranih Т41: Владине финансије БиХ - структура
prihoda i rashoda консолидованих прихода и расхода
T42: Vladine financije FBiH - jedinice sektora Т42: Владине финансије ФБиХ - јединице сектора
vlade владе
T43: Vladine financije FBiH - struktura konsolidiranih Т43: Владине финансије ФБиХ - структура
T44: Vladine financije RS - jedinice sektora vlade Т44: Владине финансије РС - јединице сектора владе
T45: Vladine financije RS - struktura konsolidiranih Т45: Владине финансије РС - структура
T46: Tokovi izravnih stranih ulaganja u BiH klasificirani Т46: Токови директних страних улагања у БиХ
prema zemlji stranog ulagača класификовани према земљи страног улагача
T47: Tokovi izravnih stranih ulaganja u BiH klasificirani po Т47: Токови директних страних улагања у БиХ
djelatnostima класификовани према дјелатностима
T48: Stanje izravnih stranih ulaganja u BiH po Т48: Стање директних страних улагања у БиХ по
komponentama компонентама
T49: Međunarodna investicijska pozicija Т49: Међународна инвестициона позиција
T50: Nominalni i realni efektivni tečaj konvertibilne Т50: Номинални и реални ефективни курс
marke конвертибилне марке
__________________________ __________________________
Napomena: Kratka metodološka objašnjenja se nalaze Напомена: Кратка методолошка објашњења се налазе
ispod svake tablice, dok su opširnija dostupna na испод сваке табеле, док су опширнија доступна на
Konvencija korištena u tablicama je sljedeća: Конвенција коришћена у табелама је сљедећа:
Ø prosjek Ø просјек
* oznaka za napomenu * ознака за напомену
- nema pojave - нема појаве
... ne raspolaže se podacima ... не располаже се подацима
131
T01: Kvartalni ekonomski indikatori T01: Quartely Economic Indicators
2012. 2013. 2014.

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Kvartalne stope rasta / Quarterly Growth Rates

Rast industrijske proizvodnje: FBiH1)
Industrial Production Growth: FBH1)
-7,7 3,6 -3,1 2,8 3,5 -4,1 4,2 4,3 …
Rast industrijske proizvodnje: RS1)

Industrial Production Growth: RS1)
-7,5 1,5 5,1 -0,3 -9,0 8,3 -3,2 8,6 …
Rast potrošačkih cijena (CPI)

Consumer Prices Growth (CPI)
2,0 -1,0 0,6 0,5 0,4 -0,6 -1,2 -0,1 0,2
Rast ukupnih kredita2)

Total Loan Growth2)
1,4 1,5 1,0 0,2 0,5 0,9 0,4 1,2 1,3
Rast ukupnih depozita

Total Deposits Growth
-1,8 1,6 1,3 1,4 1,1 0,3 3,4 2,3 1,2
Rast novca u užem smislu (M1)5)

Narrow Money Growth (M1)5)
-1,8 -0,1 2,3 -1,1 1,6 0,3 6,0 1,0 -0,5
Rast novca u širem smislu (M2)

Money Supply Growth (M2)
-0,8 1,3 1,7 1,2 1,5 0,7 3,3 2,3 0,4
Kamatne stope na dugoročne kredite 3)

Long-term Lending Rate 3)
7,79 7,77 7,65 7,56 7,48 7,46 7,31 7,38 7,31
Kamatne stope na dugoročne depozite 3)

Long-term Deposit Rate 3)
3,18 3,25 3,28 3,14 3,09 3,00 3,05 2,99 2,91
(u milionima KM / KM million)
Saldo robne razmjene4)
Trade Balance4)
-1.912 -2.063 -2.358 -2.113 -1.776 -1.805 -2.053 -2.168 …
Izvoz
Exports
1.085 1.360 1.303 1.288 1.212 1.493 1.382 1.387 …
Uvoz
Imports
2.997 3.422 3.661 3.400 2.988 3.298 3.435 3.555 …
Bilans tekućeg računa

Current Account Balance
-568 -604 -679 -532 -418 -294 -298 -425 …
Devizne rezerve
Foreign Reserves
-309,7 -227,0 403,8 217,8 -177,9 131,9 436,3 169,6 -114,6
Servisiranje vanjskog duga

Foreign Debt Servicing
51,3 127,2 48,7 186,1 101,3 213,3 140,0 230,2 155,0
Kurs BAM/USD
Exchange Rate BAM/USD
1,4929 1,5241 1,5649 1,5085 1,4819 1,4982 1,4775 1,4372 1,4277
Napomena: Note:
1) Industrijske proizvodnje izračunate su na osnovu mjesečnih stopa rasta u datom 1) Industrial production is calculated on the basis of monthly growth rates in the
kvartalu. respective quarter.
2) Podaci za Q1 su korigovani za podatke Poštanske banke Bosne i Hercegovine d.d. 2) Data for Q1 have been modified for the data on Poštanska banka Bosne i Hercegovine
Sarajevo. d.d. Sarajevo.
3) Kvartalne kamatne stope predstavljaju aritmetičku sredinu mjesečnih ponderisanih 3) Quarterly interest rates are the arithmetic mean of the weighted monthly interest rates
kamatnih stopa iz izvještajnog kvartala na dugoročne kredite privatnim preduzećima i from the reporting quarter on long-term loans to private companies and associations
udruženjima i oročene i štedne depozite stanovništva iskazane na godišnjem nivou. and term and savings deposits of households presented at the annual level.
4) Saldo izvoza i uvoza robe na platnobilansnoj osnovi uključuje prilagođenja obuhvata 4) Balance of exports and imports of goods on balance of payments basis includes adjustments
i vrijednosti koja se rade u svrhu izvještavanja o platnom bilansu, u skladu s of coverage and value done for the purpose of balance of payments reporting, in accordance
metodologijom MMF-a (Priručnik za platni bilans, šesto izdanje). with the IMF methodology (Balance of Payments Manual, sixth edition).
5) Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu 5) Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial
i finansijsku statistiku, 2000), od januara 2006. godine. Statistics Manual, 2000), from January 2006.
132
T01: Tromjesečni ekonomski pokazatelji T01: Квартални економски индикатори
2012. 2013. 2014.

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1
Tromjesečne stope rasta / Кварталне стопе раста

Rast industrijske proizvodnje: FBiH
1)
Раст индустријске производње: ФБиХ1)

-7,7 3,6 -3,1 2,8 3,5 -4,1 4,2 4,3 …
Rast industrijske proizvodnje: RS1)

Раст индустријске производње: РС1)
-7,5 1,5 5,1 -0,3 -9,0 8,3 -3,2 8,6 …
Rast cijena na malo

Раст цијена на мало
2,0 -1,0 0,6 0,5 0,4 -0,6 -1,2 -0,1 0,2
Rast ukupnih kredita2)

Раст укупних кредита2)
1,4 1,5 1,0 0,2 0,5 0,9 0,4 1,2 1,3
Rast ukupnih depozita

Раст укупних депозита
-1,8 1,6 1,3 1,4 1,1 0,3 3,4 2,3 1,2
Rast novca u užem smislu (M1)5)

Раст новца у ужем смислу (M1)5)
-1,8 -0,1 2,3 -1,1 1,6 0,3 6,0 1,0 -0,5
Rast novca u širem smislu (M2)

Раст новца у ширем смислу (M2)
-0,8 1,3 1,7 1,2 1,5 0,7 3,3 2,3 0,4
Kamatne stope na dugoročne kredite3)

Каматне стопе на дугорочне кредите3)
7,79 7,77 7,65 7,56 7,48 7,46 7,31 7,38 7,31
Kamatne stope na dugoročne depozite3)

Каматне стопе на дугорочне депозите3)
3,18 3,25 3,28 3,14 3,09 3,00 3,05 2,99 2,91
(u milijunima KM / у милионима KM)

Saldo robne razmjene 4)
Салдо робне размјене4)

-1.912 -2.063 -2.358 -2.113 -1.776 -1.805 -2.053 -2.168 …
Izvoz
Извоз
1.085 1.360 1.303 1.288 1.212 1.493 1.382 1.387 …
Uvoz
Увоз
2.997 3.422 3.661 3.400 2.988 3.298 3.435 3.555 …
Bilanca tekućeg računa

Биланс текућег рачуна
-568 -604 -679 -532 -418 -294 -298 -425 …
Devizne rezerve6)
Девизне резерве6)
-309,7 -227,0 403,8 217,8 -177,9 131,9 436,3 169,6 -114,6
Servisiranje vanjskog duga

Сервисирање спољног дуга
51,3 127,2 48,7 186,1 101,3 213,3 140,0 230,2 155,0
Tečaj BAM/USD
Курс BAM/USD
1,4929 1,5241 1,5649 1,5085 1,4819 1,4982 1,4775 1,4372 1,4277
1) Industrijske proizvodnje izračunate su na osnovi mjesečnih stopa rasta u danom 1) Индустријске производње израчунате су на основу мјесечних стопа раста у датом
tromjesečju. кварталу.
2) Podaci za Q1 su korigirani za podatke Poštanske banke Bosne i Hercegovine d.d 2) Подаци за Q1 су кориговани за податке Поштанске банке Босне и Херцеговине д.д.
Sarajevo. Сарајево.
3) Tromjesečne kamatne stope predstavljaju aritmetičku sredinu mjesečnih ponderiranih 3) Кварталне каматне стопе представљају аритметичку средину мјесечних
kamatnih stopa iz izvještajnog tromjesečja na dugoročne kredite privatnim poduzećima пондерисаних каматних стопа из извјештајног квартала на дугорочне кредите
приватним предузећима и удружењима и орочене и штедне депозите становништва
i udrugama i oročene i štedne depozite stanovništva iskazane na godišnjoj razini.
исказане на годишњем нивоу.
4) Saldo izvoza i uvoza robe na platnobilančnoj osnovi uključuje prilagođenja obuhvata i 4) Салдо извоза и увоза робе на платнобилансној основи укључује прилагођења
vrijednosti koja se rade u svrhu izvještavanja o platnoj bilanci, u skladu s metodologijom обухвата и вриједности која се раде у сврху извјештавања о платном билансу, у
MMF-a (Priručnik za platnu bilancu, šesto izdanje). складу с методологијом ММФ-а (Приручник за платни биланс, шесто издање).
5) Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu 5) Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за
i financijsku statistiku, 2000), od siječnja 2006. godine. монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара 2006. године.
133
T02: Bruto domaći proizvod Bosne i Hercegovine T02: Gross Domestic Product of Bosnia and Herzegovina
(tekuće cijene) (Current Prices)
2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013*.
Nominalni BDP (u milionima KM)

Nominal GDP (KM Million)
22.065 24.984 24.307 24.879 25.772 25.734 26.123
Nominalni BDP (u milionima USD)

Nominal GDP (USD Million)
15.435 18.692 17.279 16.845 18.329 16.901 17.728
BDP po stanovniku BiH (u KM)

BH GDP per Capita (in KM)
5.743 6.503 6.325 6.474 6.712 6.709 6.889
BDP po stanovniku BiH (u USD)

BH GDP per Capita (in USD)
4.017 4.865 4.496 4.383 4.773 4.406 4.675
Godišnji rast realnog BDP-а (stopa rasta u %)

Real GDP Annual Growth (Growth Rate in %)
6,0 5,6 -2,7 0,8 1,0 -1,2 1,6
Broj stanovnika (u hiljadama)

Population (in Thousands)
3.842 3.842 3.843 3.843 3.840 3.836 3.792**
Prosječni godišnji kurs BAM/USD

Annual Average Exchange Rate BAM/USD
1,4295 1,3366 1,4068 1,4769 1,4061 1,5227 1,4736
Izvor: Source:
Izvor: Agencija za statistiku BiH, "Bruto domaći proizvod prema proizvodnom i Source: Agency for Statistics of BH, "Gross domestic product by production and income
dohodovnom pristupu 2005-2012", februar 2014, osim podataka o prosječnom approach 2005-2012" February 2014, except for the data on the average annual
godišnjem tečaju BAM/USD za koje je izvor CBBiH. exchange rate BAM/USD for which the source is CBBH.
*Procjena CBBiH * CBBH estimates.
**Agencija za statistiku BiH, baze podataka Popis 2013 - preliminarni podaci. ** Agency for Statistics of BH, Databases Census 2013 - Preliminary results.
134
T02: Bruto domaći proizvod Bosne i Hercegovine T02: Бруто домаћи производ Босне и Херцеговине
(tekuće cijene) (текуће цијене)
2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013*.
Nominalni BDP (u milijunima KM)

Номинални БДП (у милионима КМ)
22.065 24.984 24.307 24.879 25.772 25.734 26.123
Nominalni BDP (u milijunima USD)

Номинални БДП (у милионима USD)
15.435 18.692 17.279 16.845 18.329 16.901 17.728
BDP po stanovniku BiH (u KM)

БДП по становнику БиХ (у КМ)
5.743 6.503 6.325 6.474 6.712 6.709 6.889
BDP po stanovniku BiH (u USD)

БДП по становнику БиХ (у USD)
4.017 4.865 4.496 4.383 4.773 4.406 4.675
Godišnj rast realnog BDP-a (u %)

Годишњи раст реалног БДП-а (у %)
6,0 5,6 -2,7 0,8 1,0 -1,2 1,6
Broj stanovnika (u tisućama)

Број становника (у хиљадама)
3.842 3.842 3.843 3.843 3.840 3.836 3.792**
Prosječni godišnji tečaj BAM/USD

Просјечни годишњи курс BAM/USD
1,4295 1,3366 1,4068 1,4769 1,4061 1,5227 1,4736
Izvor: Извор:
Izvor: Agencija za statistiku BiH, "Bruto domaći proizvod prema proizvodnom i Извор: Агенција за статистику БиХ, "Бруто домаћи производ према производном
dohodovnom pristupu 2005-2012", veljača 2014, osim podataka o prosječnom и доходовном приступу 2005-2012", фебруар 2014, осим података о просјечном
godišnjem tečaju BAM/USD za koje je izvor CBBiH годишњем курсу BAМ/USD за које је извор ЦББиХ
*Procjena CBBiH. * Процјена ЦББиХ.
**Agencija za statistiku BiH, baze podataka Popis 2013 - preliminarni podaci. **Агенција за статистику БиХ, базе података Попис 2013 - прелиминарни подаци.
135
T03: Indeks industrijske proizvodnje T03: Index of Industrial Production
Mjesec / prethodni Mjesec / isti mjesec Period / isti period

mjesec tekuće godine prethodne godine prethodne godine
Godina Mjesec FBiH RS FBiH RS FBiH RS
Month / Previous Month / the Same Period / the Same

Month of Current Year Month of Previous Year Period of Previous Year
Year Month FBH RS FBH RS FBH RS
1998. 12. … … 115,4 115,5 123,8 123,0

1999. 12. … … 109,1 92,7 110,6 101,6
2000. 12. … … 105,7 103,5 108,8 105,6
2001. 12. … … 107,4 74,6 112,2 87,1
2002. 12. … … 113,9 119,4 109,2 97,5
2003. 12. … … 107,8 100,9 104,8 105,7
2004. 12. … … 109,0 113,9 113,2 109,7
2005. 12. … … 105,1 112,9 106,1 119,8
2006. 12. … … 106,7 128,5 110,4 119,1
2007. 12. … … 98,4 102,0 108,6 101,4
2008. 12. … … 109,4 199,6 107,9 116,8
2009. 12. … … 90,1 121,0 88,4 119,0
2010. 12. … … 110,8 114,1 103,8 105,0
2011. 12. … … 90,8 93,9 100,9 104,7
2012. 12. … … 99,6 98,5 96,3 95,8
2013. 12. … … 107,8 104,7 105,3 104,1
2013. 01. 92,7 82,8 101,6 97,5 101,6 97,5
02. 98,8 99,1 111,2 105,3 106,2 101,2
03. 110,9 110,9 107,4 96,6 106,6 99,8
04. 103,8 109,4 108,8 111,7 107,2 102,9
05. 98,4 95,4 105,6 103,5 106,9 103,0
06. 95,4 103,7 101,2 103,2 105,9 103,0
07. 97,5 110,3 98,3 122,3 104,7 105,8
08. 104,7 89,4 100,3 105,0 104,1 105,5
09. 102,0 99,1 105,8 95,8 104,3 104,4
10. 104,3 105,7 108,5 100,7 104,8 104,0
11. 98,3 102,1 108,3 104,4 105,1 103,1
12. 102,1 100,7 107,8 104,7 105,3 104,1
2014. 01. n/a n/a 106,4 102,5 106,4 102,5
02. n/a n/a 107,2 106,2 106,8 104,4
03. n/a n/a 102,0 99,2 105,1 102,5
Izvor: Source:
Federalni zavod za statistiku FBiH (korigovani podaci od 2010.) i Republički zavod za Federal Statistics Bureau of FBH (Adjusted data of 2010) and RS Republic Statistics
statistiku RS. Bureau.
Napomena: Note:
Indeks industrijske proizvodnje za period / isti period prethodne godine u decembru Industrial production index for a period / the same period of the previous year for December
predstavlja godišnji indeks u odnosu na prethodnu godinu. represents annual index in comparison to the previous year.
136
T03: Indeks industrijske proizvodnje T03: Индекс индустријске производње
Mjesec / prethodni Mjesec / isti mjesec Razdoblje / isto razdoblje

Godina Mjesec FBiH RS FBiH RS FBiH RS
Мјесец / претходни Мјесец / исти мјесец
Период / исти период претходне године
мјесец текуће године претходне године
Година Мјесец ФБиХ РС ФБиХ РС ФБиХ РС
1998. 12. … … 115,4 115,5 123,8 123,0

1999. 12. … … 109,1 92,7 110,6 101,6
2000. 12. … … 105,7 103,5 108,8 105,6
2001. 12. … … 107,4 74,6 112,2 87,1
2002. 12. … … 113,9 119,4 109,2 97,5
2003. 12. … … 107,8 100,9 104,8 105,7
2004. 12. … … 109,0 113,9 113,2 109,7
2005. 12. … … 105,1 112,9 106,1 119,8
2006. 12. … … 106,7 128,5 110,4 119,1
2007. 12. … … 98,4 102,0 108,6 101,4
2008. 12. … … 109,4 199,6 107,9 116,8
2009. 12. … … 90,1 121,0 88,4 119,0
2010. 12. … … 110,8 114,1 103,8 105,0
2011. 12. … … 90,8 93,9 100,9 104,7
2012. 12. … … 99,6 98,5 96,3 95,8
2013. 12. … … 107,8 104,7 105,3 104,1
2013. 01. 92,7 82,8 101,6 97,5 101,6 97,5
02. 98,8 99,1 111,2 105,3 106,2 101,2
03. 110,9 110,9 107,4 96,6 106,6 99,8
04. 103,8 109,4 108,8 111,7 107,2 102,9
05. 98,4 95,4 105,6 103,5 106,9 103,0
06. 95,4 103,7 101,2 103,2 105,9 103,0
07. 97,5 110,3 98,3 122,3 104,7 105,8
08. 104,7 89,4 100,3 105,0 104,1 105,5
09. 102,0 99,1 105,8 95,8 104,3 104,4
10. 104,3 105,7 108,5 100,7 104,8 104,0
11. 98,3 102,1 108,3 104,4 105,1 103,1
12. 102,1 100,7 107,8 104,7 105,3 104,1
2014. 01. n/a n/a 106,4 102,5 106,4 102,5
02. n/a n/a 107,2 106,2 106,8 104,4
03. n/a n/a 102,0 99,2 105,1 102,5
Izvor: Извор:
Federalni zavod za statistiku FBiH (korigirani podaci od 2010.) i Republički zavod za Федерални завод за статистику ФБиХ (кориговани подаци од 2010.) и Републички
statistiku RS. завод за статистику РС.
Indeks industrijske proizvodnje za period / isti period prethodne godine u prosincu predstavlja Индекс индустријске производње за период / исти период претходне године у
godišnji indeks u odnosu na prethodnu godinu. децембру представља годишњи индекс у односу на претходну годину.
137
T04: Struktura indeksa industrijske proizvodnje T04: Structure of Industrial Production Index
Prerađivačka Snabdijevanje el.

Ukupno Rudarstvo
industrija energijom, plinom i vodom
Godina Mjesec FBiH RS FBiH RS FBiH RS FBiH RS
Electricity,
Total Mining Manufacturing
Gas and Water Supply
Year Month FBH RS FBH RS FBH RS FBH RS
1998. … 123,8 123,0 122,8 … 129,7 … 113,6 …

1999. … 110,6 101,6 99,4 … 117,9 … 101,4 …
2000. … 108,8 105,6 110,4 … 107,9 … 110,4 …
2001. … 112,2 87,1 102,7 96,5 114,3 79,1 111,4 105,2
2002. … 109,2 97,5 114,9 86,8 113,3 104,1 99,3 87,8
2003. … 104,8 105,7 104,6 122,4 105,2 99,5 99,1 116,3
2004. … 113,2 109,7 105,8 136,7 114,5 107,2 116,1 105,7
2005. … 106,1 119,8 104,2 118,0 111,4 123,2 96,3 106,9
2006. … 110,4 119,1 108,8 120,6 110,4 121,3 111,6 109,7
2007. … 108,6 101,4 105,6 102,7 111,7 104,1 101,7 94,6
2008. … 107,9 116,8 105,1 114,1 108,2 119,4 109,1 110,5
2009. … 88,4 119,0 96,4 92,5 83,9 135,1 95,7 107,9
2010. … 103,8 105,0 95,7 109,1 106,2 105,1 102,4 103,0
2011. … 100,9 104,7 112,3 118,2 100,0 103,9 95,1 100,0
2012. … 96,3 95,8 95,9 96,1 97,7 95,2 92,5 96,3
2013. … 105,3 104,1 90,9 104,1 105,9 104,2 114,9 101,1
2013. 01. 101,6 97,5 93,3 95,7 101,0 108,3 113,8 95,6
02. 111,2 105,3 93,3 113,4 111,8 123,3 126,9 94,2
03. 107,4 96,6 92,0 77,8 102,4 99,5 139,6 109,4
04. 108,8 111,7 96,4 105,0 109,1 114,4 119,3 106,9
05. 105,6 103,5 89,5 100,6 109,3 98,4 100,2 111,1
06. 101,2 103,2 67,7 98,0 103,9 101,0 113,5 101,4
07. 98,3 122,3 64,7 127,2 101,4 114,7 111,0 120,3
08. 100,3 105,0 89,1 96,0 99,2 94,9 109,8 123,4
09. 105,8 95,8 104,4 97,4 103,9 93,4 112,0 81,2
10. 108,5 100,7 102,5 118,1 106,8 97,7 119,9 89,4
11. 108,3 104,4 98,4 89,8 108,2 108,1 120,5 100,9
12. 107,8 104,7 101,5 140,6 115,7 104,9 94,3 90,7
2014. 01. 106,4 102,5 98,9 111,5 111,9 106,6 92,9 90,9
02. 107,2 106,2 107,6 113,4 112,5 115,5 90,9 85,1
03. 102,0 99,2 101,2 107,3 111,1 109,3 77,8 76,9
Izvor: Source:
Federalni zavod za statistiku FBiH (korigovani podaci od 2010.) i Republički zavod za Federal Statistics Bureau of FBH (Adjusted data of 2010) and RS Republic Statistics
Napomena: Note:
Indeksi industrijske proizvodnje iskazani su za godinu u odnosu na prethodnu godinu Industrial production indices are stated for a year in comparison to the previous year and
a za mjesec u odnosu na isti mjesec prethodne godine i iskazani su prema glavnim for a month in comparison to the same month of previous year and are shown by the
područjima SKD-a. main sections of SCE.
138
T04: Struktura indeksa industrijske proizvodnje T04: Структура индекса индустријске производње
Prerađivačka Opskrba el. energijom,

Ukupno Rudarstvo
industrija gasom i vodom
Godina Mjesec FBiH RS FBiH RS FBiH RS FBiH RS
Прерађивачка Снабдијевање ел. енергијом,

Укупно Рударство
индустрија гасом и водом
Година Мјесец ФБиХ РС ФБиХ РС ФБиХ РС ФБиХ РС
1998. … 123,8 123,0 122,8 … 129,7 … 113,6 …

1999. … 110,6 101,6 99,4 … 117,9 … 101,4 …
2000. … 108,8 105,6 110,4 … 107,9 … 110,4 …
2001. … 112,2 87,1 102,7 96,5 114,3 79,1 111,4 105,2
2002. … 109,2 97,5 114,9 86,8 113,3 104,1 99,3 87,8
2003. … 104,8 105,7 104,6 122,4 105,2 99,5 99,1 116,3
2004. … 113,2 109,7 105,8 136,7 114,5 107,2 116,1 105,7
2005. … 106,1 119,8 104,2 118,0 111,4 123,2 96,3 106,9
2006. … 110,4 119,1 108,8 120,6 110,4 121,3 111,6 109,7
2007. … 108,6 101,4 105,6 102,7 111,7 104,1 101,7 94,6
2008. … 107,9 116,8 105,1 114,1 108,2 119,4 109,1 110,5
2009. … 88,4 119,0 96,4 92,5 83,9 135,1 95,7 107,9
2010. … 103,8 105,0 95,7 109,1 106,2 105,1 102,4 103,0
2011. … 100,9 104,7 112,3 118,2 100,0 103,9 95,1 100,0
2012. … 96,3 95,8 95,9 96,1 97,7 95,2 92,5 96,3
2013. … 105,3 104,1 90,9 104,1 105,9 104,2 114,9 101,1
2013. 01. 101,6 97,5 93,3 95,7 101,0 108,3 113,8 95,6
02. 111,2 105,3 93,3 113,4 111,8 123,3 126,9 94,2
03. 107,4 96,6 92,0 77,8 102,4 99,5 139,6 109,4
04. 108,8 111,7 96,4 105,0 109,1 114,4 119,3 106,9
05. 105,6 103,5 89,5 100,6 109,3 98,4 100,2 111,1
06. 101,2 103,2 67,7 98,0 103,9 101,0 113,5 101,4
07. 98,3 122,3 64,7 127,2 101,4 114,7 111,0 120,3
08. 100,3 105,0 89,1 96,0 99,2 94,9 109,8 123,4
09. 105,8 95,8 104,4 97,4 103,9 93,4 112,0 81,2
10. 108,5 100,7 102,5 118,1 106,8 97,7 119,9 89,4
11. 108,3 104,4 98,4 89,8 108,2 108,1 120,5 100,9
12. 107,8 104,7 101,5 140,6 115,7 104,9 94,3 90,7
2014. 01. 106,4 102,5 98,9 111,5 111,9 106,6 92,9 90,9
02. 107,2 106,2 107,6 113,4 112,5 115,5 90,9 85,1
03. 102,0 99,2 101,2 107,3 111,1 109,3 77,8 76,9
Izvor: Извор:
Federalni zavod za statistiku FBiH (korigirani podaci od 2010.) i Republički zavod za Федерални завод за статистику ФБиХ (кориговани подаци од 2010.) и Републички завод
statistiku RS. за статистику РС.
Indeks industrijske proizvodnje za period / isti period prethodne godine u prosincu Индекс индустријске производње за период / исти период претходне године у децембру
predstavlja godišnji indeks u odnosu na prethodnu godinu. представља годишњи индекс у односу на претходну годину.
139
T04 a: Struktura indeksa industrijske proizvodnje BiH T04 a: BH Industrial Production Index Structure
Ø2010=100
Snabdijevanje el.
Godina Mjesec Ukupno Rudarstvo Prerađivačka industrija
energijom, plinom i vodom
Electricity
Year Month Total Mining Manufacturing Industry
and Gas Supply
2006. … … … … …
2007. … … … … …
2008. … … … … …
2009. … … … … …
2010. … … … … …
2011. … … … … …
2012. … … … … …
2013. … … … … …
2011. 01. 94,7 97,4 81,1 125,0
02. 91,6 96,5 85,4 102,5
03. 103,9 108,0 99,6 110,6
04. 100,4 111,6 105,0 83,8
05. 101,0 109,1 103,6 89,5
06. 104,7 117,6 109,0 87,4
07. 105,1 125,3 104,7 94,0
08. 105,0 126,5 105,2 91,8
09. 106,5 122,3 114,1 80,3
10. 108,1 120,7 108,5 98,8
11. 103,6 122,7 101,4 97,5
12. 103,9 115,7 102,1 100,1
2012. 01. 92,2 102,9 82,9 106,6
02. 84,2 87,8 75,5 99,8
03. 97,8 111,4 94,7 96,1
04. 97,3 98,1 98,7 91,3
05. 99,6 106,5 103,2 86,6
06. 100,0 117,6 104,1 81,3
07. 98,7 112,3 103,8 79,1
08. 101,4 122,9 106,6 80,4
09. 101,5 113,4 108,3 80,5
10. 103,0 116,6 106,3 86,2
11. 101,4 121,7 101,1 90,2
12. 103,2 106,8 97,1 112,1
2013. 01. 93,2 96,9 86,0 114,4
02. 91,8 87,4 85,8 114,0
03. 101,7 96,6 96,2 123,0
04. 107,1 97,3 109,7 105,0
05. 104,7 99,9 110,2 89,9
06. 102,1 93,7 107,9 88,5
07. 104,2 97,7 109,7 90,0
08. 103,8 113,0 105,8 91,5
09. 104,4 115,1 109,5 81,4
10. 109,2 126,4 111,0 92,8
11. 108,5 115,4 109,2 102,2
12. 110,5 123,6 109,8 104,4
2014. 01. 97,7 98,6 94,6 105,7
02. 97,5 96,1 95,8 102,3
03. 103,3 102,2 105,6 96,6
Izvor: Source:
Agencija za statistiku BiH (korigovani podaci) . BH Agency for Statistics (Adjusted data).
140
T04 a: Struktura indeksa industrijske proizvodnje BiH T04 a: Структура индекса индустријске производње БиХ
Ø2010=100
Opskrba el.
Godina Mjesec Ukupno Rudarstvo Prerađivačka industrija
energijom, plinom i vodom
Снабдијевање ел.енергијом, гасом

Година Мјесец Укупно Рударство Прерађивачка индустрија
и водом
2006. … … … … …
2007. … … … … …
2008. … … … … …
2009. … … … … …
2010. … … … … …
2011. … … … … …
2012. … … … … …
2013. … … … … …
2011. 01. 94,7 97,4 81,1 125,0
02. 91,6 96,5 85,4 102,5
03. 103,9 108,0 99,6 110,6
04. 100,4 111,6 105,0 83,8
05. 101,0 109,1 103,6 89,5
06. 104,7 117,6 109,0 87,4
07. 105,1 125,3 104,7 94,0
08. 105,0 126,5 105,2 91,8
09. 106,5 122,3 114,1 80,3
10. 108,1 120,7 108,5 98,8
11. 103,6 122,7 101,4 97,5
12. 103,9 115,7 102,1 100,1
2012. 01. 92,2 102,9 82,9 106,6
02. 84,2 87,8 75,5 99,8
03. 97,8 111,4 94,7 96,1
04. 97,3 98,1 98,7 91,3
05. 99,6 106,5 103,2 86,6
06. 100,0 117,6 104,1 81,3
07. 98,7 112,3 103,8 79,1
08. 101,4 122,9 106,6 80,4
09. 101,5 113,4 108,3 80,5
10. 103,0 116,6 106,3 86,2
11. 101,4 121,7 101,1 90,2
12. 103,2 106,8 97,1 112,1
2013. 01. 93,2 96,9 86,0 114,4
02. 91,8 87,4 85,8 114,0
03. 101,7 96,6 96,2 123,0
04. 107,1 97,3 109,7 105,0
05. 104,7 99,9 110,2 89,9
06. 102,1 93,7 107,9 88,5
07. 104,2 97,7 109,7 90,0
08. 103,8 113,0 105,8 91,5
09. 104,4 115,1 109,5 81,4
10. 109,2 126,4 111,0 92,8
11. 108,5 115,4 109,2 102,2
12. 110,5 123,6 109,8 104,4
2014. 01. 97,7 98,6 94,6 105,7
02. 97,5 96,1 95,8 102,3
03. 103,3 102,2 105,6 96,6
Izvor: Извор:
Agencija za statistiku BiH (korigirani podaci). Агенција за статистику БиХ (кориговани подаци).
141
T05: Indeks potrošačkih cijena za BiH (CPI) T05: Consumer Price Index for BH (CPI)
Mjesec/prethodni mjesec Mjesec/isti mjesec Period/isti period

Godina Mjesec
tekuće godine prethodne godine prethodne godine
Month/Previous Month/the Same Period/the Same

Year Month
Month of Current Year Month of Previous Period of Previous
1998. 12. … 121,2 113,3

1999. 12. … 103,3 103,7
2000. 12. … 107,5 104,8
2001. 12. … 100,9 103,1
2002. 12. … 100,2 100,4
2003. 12. … 100,6 100,6
2004. 12. … 100,5 100,4
2005. 12. … 104,3 103,8
2006. 12. … 104,6 106,1
2007. 12. … 104,9 101,5
2008. 12. … 103,8 107,4
2009. 12. … 100,0 99,6
2010. 12. … 103,1 102,1
2011. 12. … 103,1 103,7
2012. 12. … 101,8 102,1
2013. 12. … 98,8 99,9
2013. 01. 100,3 101,3 100,3
02. 100,0 101,0 101,0
03. 100,1 100,6 100,8
04. 99,5 100,4 100,6
05. 99,9 100,4 100,5
06. 100,0 101,0 100,6
07. 99,1 100,8 100,6
08. 99,7 99,8 100,5
09. 100,0 99,5 100,3
10. 100,3 99,1 100,2
11. 99,9 99,1 100,0
12. 99,7 98,8 99,9
2014. 01. 100,2 98,5 98,5
02. 100,0 98,4 98,5
03. 100,0 98,4 98,4
Izvor: Source:
Agencija za statistiku BiH od 2006, a do 2006. Federalni zavod za statistiku FBiH i Republički BH Agency for Statistics since 2006, but until 2006 Federal Statistics Bureau of FBH and RS
zavod za statistiku RS. Republic Statistics Bureau.
Napomena: Note:
Do 2006. prikazan je indeks cijena na malo na nivou BiH i izračunat je kao ponderisani Retail price index is presented until 2006 at BH level, which is calculated as a weighted average
prosjek mjesečnih indeksa cijena entiteta, gdje ponder predstavlja učešće entiteta u BDP-u. of Entities' monthly prices indices where the weights are the shares of the Entities in the GDP.
Za 2006. i dalje prikazan je indeks potrošačkih cijena. For 2006 and following periods consumer price index is presented.
Indeks cijena za period/isti period prethodne godine u decembru predstavlja godišnji Price index for a period/the same period of previous year for December represents annual
indeks u odnosu na prethodnu godinu. index in comparison to the previous year.
142
T05: Indeks potrošačkih cijena za BiH (CPI) T05: Индекс потрошачких цијена за БиХ (CPI)
Mjesec/prethodni Mjesec/isti mjesec Period/isti period

Godina Mjesec
Мјесец/претходни Мјесец/исти мјесец Период/исти период

Година Мјесец
мјесец текуће године претходне године претходне године
1998. 12. … 121,2 113,3

1999. 12. … 103,3 103,7
2000. 12. … 107,5 104,8
2001. 12. … 100,9 103,1
2002. 12. … 100,2 100,4
2003. 12. … 100,6 100,6
2004. 12. … 100,5 100,4
2005. 12. … 104,3 103,8
2006. 12. … 104,6 106,1
2007. 12. … 104,9 101,5
2008. 12. … 103,8 107,4
2009. 12. … 100,0 99,6
2010. 12. … 103,1 102,1
2011. 12. … 103,1 103,7
2012. 12. … 101,8 102,1
2013. 12. … 98,8 99,9
2013. 01. 100,3 101,3 100,3
02. 100,0 101,0 101,0
03. 100,1 100,6 100,8
04. 99,5 100,4 100,6
05. 99,9 100,4 100,5
06. 100,0 101,0 100,6
07. 99,1 100,8 100,6
08. 99,7 99,8 100,5
09. 100,0 99,5 100,3
10. 100,3 99,1 100,2
11. 99,9 99,1 100,0
12. 99,7 98,8 99,9
2014. 01. 100,2 98,5 98,5
02. 100,0 98,4 98,5
03. 100,0 98,4 98,4
Izvor: Извор:
Agencija za statistiku BiH od 2006. godine, a do 2006. godine Federalni zavod za statistiku Агенција за статистику БиХ од 2006. године, а до 2006. године Федерални завод за
FBiH i Republički zavod za statistiku RS. статистику ФБиХ и Републички завод за статистику РС.
Напомена:
Napomena:
До 2006. приказан је индекс цијена на мало на нивоу БиХ и израчунат је као
Do 2006. prikazan je indeks cijena na malo na razini BiH i izračunat je kao ponderirani prosjek пондерисани просјек мјесечних индекса цијена ентитета, гдје пондер представља
mjesečnih indeksa cijena entiteta, gdje ponder predstavlja udio entiteta u BDP-u. учешће ентитета у БДП-у.
Za 2006. i dalje prikazan je indeks potrošačkih cijena. За 2006. и даље приказан је индекс потрошачких цијена.
Indeks cijena za razdoblje/isto razdoblje prethodne godine u prosincu predstavlja godišnji indeks u Индекс цијена за период/исти период претходне године у децембру представља
odnosu na prethodnu godinu. годишњи индекс у односу на претходну годину.
143
T06: Struktura indeksa potrošačkih cijena za BiH (CPI) T06: Structure of the Consumer Price Index for BH (CPI)
Dwelling, Water, Electricity, Gas and Other

Stanovanje, voda, el. energija, plin i drugi
održavanje kuće Furniture, Household

Namještaj, kućanski uređaji i redovno
Food and Non-alcoholic Beverages
Miscellaneous Goods and Services

Appliances and Regular House
Alcoholic Beverages, Tobacco
Restaurants and Hotels

Alkoholna pića i duhan
Recreation and Culture

Clothes and Footwear
Ostala dobra i usluge

Rekreacija i kultura
Sources of Energy
Restorani i hoteli
Communications
Odjeća i obuća
Komunikacije
Maintenance
Obrazovanje
Health Care
Education
energenti
Zdravstvo
Transport
Ukupno
Godina
Mjesec
Month
Prevoz
Total
Year
2006. 106,1 108,3 100,0 99,2 113,0 101,2 109,0 105,2 113,7 104,8 101,9 103,9 101,4
2007. 101,5 102,9 100,4 96,9 102,4 100,4 101,0 100,2 102,2 101,4 104,4 102,8 100,6
2008. 107,4 112,1 101,1 97,9 108,5 102,2 100,4 111,2 104,4 104,0 102,5 107,1 102,8
2009. 99,6 99,1 109,8 96,1 103,9 100,8 100,8 90,1 101,5 103,2 99,8 104,9 102,3
2010. 102,1 99,3 120,2 95,4 103,1 100,1 101,8 107,1 106,9 100,7 102,6 101,1 100,7
2011. 103,7 106,0 108,2 92,7 103,1 101,1 98,1 107,5 105,4 100,6 100,0 101,8 100,0
2012. 102,1 101,8 109,9 93,9 102,9 101,2 99,7 104,8 101,5 100,5 100,0 101,7 101,0
2013. 99,9 100,0 106,4 91,0 100,8 100,1 98,3 98,9 100,2 101,0 101,4 100,4 100,3
2013. 01. 101,3 102,8 106,4 89,0 101,5 100,1 98,6 101,4 100,1 101,1 100,9 100,4 101,3
02. 101,0 101,6 106,2 93,6 101,2 99,9 98,6 100,9 100,1 101,1 101,2 100,5 100,8
03. 100,6 101,4 106,6 94,4 101,1 99,9 98,3 99,1 100,1 100,9 101,8 100,3 100,7
04. 100,4 101,4 106,2 96,0 100,7 100,4 98,0 97,4 100,2 100,8 101,8 100,5 100,7
05. 100,4 101,3 106,5 96,9 100,6 100,6 97,9 97,6 100,2 100,8 101,8 100,5 100,2
06. 101,0 102,1 106,5 97,2 100,6 100,5 98,4 99,4 100,2 101,3 101,8 100,6 100,1
07. 100,8 101,0 106,4 97,3 100,7 100,5 98,2 99,0 100,2 101,7 101,8 100,6 100,0
08. 99,8 100,4 106,4 88,0 101,2 100,3 98,4 97,9 100,3 101,4 101,8 100,6 100,0
09. 99,5 98,5 106,2 97,6 101,2 100,1 98,2 97,0 100,3 100,7 101,7 100,4 99,9
10. 99,1 97,3 106,4 98,0 100,6 99,7 98,0 98,0 100,3 100,8 100,8 100,3 99,9
11. 99,1 96,7 106,4 100,0 100,2 100,0 98,1 99,1 100,3 100,7 100,8 100,2 100,1
12. 98,8 96,2 106,2 98,8 100 99,6 98,4 99,4 100,3 100,7 100,8 100,2 100,1
2014. 01. 98,5 96,0 105,8 94,8 99,9 99,5 99,4 99,4 99,7 100,5 100,7 100,3 99,8
02. 98,4 95,8 105,9 95,0 99,9 99,5 99,4 98,5 102,9 100,4 100,4 100,3 100,1
03. 98,4 95,8 105,6 94,7 99,9 99,5 99,7 98,4 102,9 100,2 100,4 100,3 100,0
Izvor: Source:
Agencija za statistiku BiH. BH Agency for Statistics.
Napomena: Note:
Indeksi potrošačkih cijena iskazani su za godinu u odnosu na prethodnu godinu, a za mjesec u Consumer price indices are stated for a year in comparison to previous year and for a month in
odnosu na isti mjesec prethodne godine. comparison to the same month of previous year.
144
T06: Struktura indeksa potrošačkih cijena za BiH (CPI) T06: Структура индекса потрошачких цијена за БиХ (CPI)
Намјештај, кућански уређаји и редовно

Stanovanje, voda, el. energija, plin i drugi
Namještaj, kućanski uređaji i redovno

Становање, вода, ел. енергија, гас и
Храна и безалкохолна пића
Алкохолна пића и дуван
Остала добра и услуге

Alkoholna pića i duhan
Рекреација и култура
Ostala dobra i usluge

Ресторани и хотели
Rekreacija i kultura
одржавање куће
Restorani i hoteli
други енергенти
održavanje kuće
Одјећа и обућа
Комуникације
Odjeća i obuća
Komunikacije
Образовање
Obrazovanje
Здравство
Zdravstvo
energenti
Prijevoz
Ukupno
Превоз
Укупно
Мјесец
Година
Godina
Mjesec
2006. 106,1 108,3 100,0 99,2 113,0 101,2 109,0 105,2 113,7 104,8 101,9 103,9 101,4
2007. 101,5 102,9 100,4 96,9 102,4 100,4 101,0 100,2 102,2 101,4 104,4 102,8 100,6
2008. 107,4 112,1 101,1 97,9 108,5 102,2 100,4 111,2 104,4 104,0 102,5 107,1 102,8
2009. 99,6 99,1 109,8 96,1 103,9 100,8 100,8 90,1 101,5 103,2 99,8 104,9 102,3
2010. 102,1 99,3 120,2 95,4 103,1 100,1 101,8 107,1 106,9 100,7 102,6 101,1 100,7
2011. 103,7 106,0 108,2 92,7 103,1 101,1 98,1 107,5 105,4 100,6 100,0 101,8 100,0
2012. 102,1 101,8 109,9 93,9 102,9 101,2 99,7 104,8 101,5 100,5 100,0 101,7 101,0
2013. 99,9 100,0 106,4 91,0 100,8 100,1 98,3 98,9 100,2 101,0 101,4 100,4 100,3
2013. 01. 101,3 102,8 106,4 89,0 101,5 100,1 98,6 101,4 100,1 101,1 100,9 100,4 101,3
02. 101,0 101,6 106,2 93,6 101,2 99,9 98,6 100,9 100,1 101,1 101,2 100,5 100,8
03. 100,6 101,4 106,6 94,4 101,1 99,9 98,3 99,1 100,1 100,9 101,8 100,3 100,7
04. 100,4 101,4 106,2 96,0 100,7 100,4 98,0 97,4 100,2 100,8 101,8 100,5 100,7
05. 100,4 101,3 106,5 96,9 100,6 100,6 97,9 97,6 100,2 100,8 101,8 100,5 100,2
06. 101,0 102,1 106,5 97,2 100,6 100,5 98,4 99,4 100,2 101,3 101,8 100,6 100,1
07. 100,8 101,0 106,4 97,3 100,7 100,5 98,2 99,0 100,2 101,7 101,8 100,6 100,0
08. 99,8 100,4 106,4 88,0 101,2 100,3 98,4 97,9 100,3 101,4 101,8 100,6 100,0
09. 99,5 98,5 106,2 97,6 101,2 100,1 98,2 97,0 100,3 100,7 101,7 100,4 99,9
10. 99,1 97,3 106,4 98,0 100,6 99,7 98,0 98,0 100,3 100,8 100,8 100,3 99,9
11. 99,1 96,7 106,4 100,0 100,2 100,0 98,1 99,1 100,3 100,7 100,8 100,2 100,1
12. 98,8 96,2 106,2 98,8 100 99,6 98,4 99,4 100,3 100,7 100,8 100,2 100,1
2014. 01. 98,5 96,0 105,8 94,8 99,9 99,5 99,4 99,4 99,7 100,5 100,7 100,3 99,8
02. 98,4 95,8 105,9 95,0 99,9 99,5 99,4 98,5 102,9 100,4 100,4 100,3 100,1
03. 98,4 95,8 105,6 94,7 99,9 99,5 99,7 98,4 102,9 100,2 100,4 100,3 100,0
Izvor: Извор:
Agencija za statistiku BiH. Агенција за статистику БиХ.
Indeksi potrošačkih cijena iskazani su za godinu u odnosu na prethodnu godinu, a za mjesec u Индекси потрошачких цијена исказани су за годину у односу на претходну годину, а за
odnosu na isti mjesec prethodne godine. мјесец у односу на исти мјесец претходне године.
145
T07: Prosječne bruto i neto plate i penzije T07: Average Gross and Net Wages and Pensions
- u KM - - in KM -
Bruto plate Neto plate Penzije
Godina Mjesec FBiH RS Brčko BiH FBiH RS Brčko BiH FBiH RS Brčko
Gross Wages Net Wages Pensions
Year Month FBH RS Brčko BH FBH RS Brčko BH FBH RS Brčko
1998. 507 258 … 454 329 172 … 296 153 … …

1999. 551 314 … 503 374 216 … 343 174 87 …
2000. 607 387 … 539 413 277 … 372 176 115 …
2001. 652 444 792 598 443 309 504 408 170 105 …
2002. 710 528 1.031 660 483 347 676 446 189 120 138
2003. 771 576 1.057 717 524 379 695 484 192 133 148
2004. 785 643 1.076 748 533 423 707 505 203 166 169
2005. 820 707 1.050 798 558 465 676 538 221 190 188
2006. 887 793 1.048 869 603 521 674 586 238 215 208
2007. 974 875 1.088 935 662 585 684 630 284 230 243
2008. 1.105 1.132 1.139 1.113 751 755 730 752 340 309 310
2009. 1.204 1.204 1.194 1.204 792 788 769 790 346 335 326
2010. 1.223 1.199 1.234 1.217 804 784 797 798 341 321 316
2011. 1.248 1.326 1.262 1.271 819 809 800 816 349 321 319
2012. 1.266 1.349 1.271 1.290 830 818 819 826 351 312 311
2013. 1.275 1.338 1.266 1.291 835 808 817 827 348 318 310
2013. 01. 1.277 1 338 1.284 1.294 836 811 824 829 350 315 310
02. 1.246 1 338 1.257 1.272 817 811 810 815 351 315 309
03. 1.263 1 318 1.245 1.278 828 799 815 819 350 311 310
04. 1276 1 316 1.259 1287 836 798 815 824 350 315 309
05. 1292 1 314 1.272 1298 846 796 821 832 350 314 309
06. 1258 1344 1.270 1283 825 816 820 822 350 315 309
07. 1.285 1.323 1.260 1.295 841 803 815 830 349 314 309
08. 1.275 1.337 1.260 1.293 835 811 815 828 346 314 308
09. 1.270 1.340 1.256 1.290 832 813 806 826 346 326 313
10. 1.290 1.334 1.262 1.302 845 808 811 833 346 325 313
11. 1.276 1.340 1.282 1.295 836 811 827 828 346 325 313
12. 1.291 1.351 1.284 1.309 845 820 831 838 346 325 313
2014. 01. 1298 1.336 1277 1.308 850 810 824 838 365 332 323
02. 1255 1.333 1.255 1.277 822 822 811 822 370 332 324
03. 1.268 1.316 1.258 1,282 831 815 807 826 365 331 323
Izvor: Source:
Agencija za statistiku BiH, Federalni zavod za statistiku FBiH, Republički zavod za BH Agency for Statistics, Federal Statistics Bureau of FBH and RS Republic Statistics
Napomena: Note:
Od 1.1.2006, bruto i neto plate za nivo BiH uključuju i Brčko distrikt. Since 1 January 2006, gross and net wages for BH level include Brčko District.
146
T07: Prosječne bruto i neto plaće i mirovine T07: Просјечне бруто и нето плате и пензије
- u KM - - у KM -
Bruto plaće Neto plaće Mirovine
Godina Mjesec FBiH RS Brčko BiH FBiH RS Brčko BiH FBiH RS Brčko
Бруто плате Нето плате Пензије
Година Мјесец ФБиХ РС Брчко БиХ ФБиХ РС Брчко БиХ ФБиХ РС Брчко
1998. 507 258 … 454 329 172 … 296 153 … …

1999. 551 314 … 503 374 216 … 343 174 87 …
2000. 607 387 … 539 413 277 … 372 176 115 …
2001. 652 444 792 598 443 309 504 408 170 105 …
2002. 710 528 1.031 660 483 347 676 446 189 120 138
2003. 771 576 1.057 717 524 379 695 484 192 133 148
2004. 785 643 1.076 748 533 423 707 505 203 166 169
2005. 820 707 1.050 798 558 465 676 538 221 190 188
2006. 887 793 1.048 869 603 521 674 586 238 215 208
2007. 974 875 1.088 935 662 585 684 630 284 230 243
2008. 1.105 1.132 1.139 1.113 751 755 730 752 340 309 310
2009. 1.204 1.204 1.194 1.204 792 788 769 790 346 335 326
2010. 1.223 1.199 1.234 1.217 804 784 797 798 341 321 316
2011. 1.248 1.326 1.262 1.271 819 809 800 816 349 321 319
2012. 1.266 1.349 1.271 1.290 830 818 819 826 351 312 311
2013. 1.275 1.338 1.266 1.291 835 808 817 827 348 318 310
2013. 01. 1.277 1 338 1.284 1.294 836 811 824 829 350 315 310
02. 1.246 1 338 1.257 1.272 817 811 810 815 351 315 309
03. 1.263 1 318 1.245 1.278 828 799 815 819 350 311 310
04. 1276 1 316 1.259 1287 836 798 815 824 350 315 309
05. 1292 1 314 1.272 1298 846 796 821 832 350 314 309
06. 1258 1344 1.270 1283 825 816 820 822 350 315 309
07. 1.285 1.323 1.260 1.295 841 803 815 830 349 314 309
08. 1.275 1.337 1.260 1.293 835 811 815 828 346 314 308
09. 1.270 1.340 1.256 1.290 832 813 806 826 346 326 313
10. 1.290 1.334 1.262 1.302 845 808 811 833 346 325 313
11. 1.276 1.340 1.282 1.295 836 811 827 828 346 325 313
12. 1.291 1.351 1.284 1.309 845 820 831 838 346 325 313
2014. 01. 1298 1.336 1277 1.308 850 810 824 838 365 332 323
02. 1255 1.333 1.255 1.277 822 822 811 822 370 332 324
03. 1.268 1.316 1.258 1,282 831 815 807 826 365 331 323
Izvor: Извор:
Agencija za statistiku BiH, Federalni zavod za statistiku FBiH, Republički zavod za Агенција за статистику БиХ, Федерални завод за статистику ФБиХ, Републички завод
statistiku RS. за статистику РС.
Od 1.1.2006, bruto i neto plaće za razinu BiH uključuju i Brčko distrikt. Од 1.1.2006, бруто и нето плате за ниво БиХ укључују и Брчко дистрикт.
147
T08: Monetarni agregati T08: Monetary Aggregates

- na kraju perioda, u milionima KM - - End of Period, KM Million -
Depoziti banaka kod
Prenosivi depoziti dru-
kod monetarnih vlasti
Prenosivi depoziti u
Prenosivi depoziti u
gih domaćih sektora
monetarnih vlasti
monetarnih vlasti
Ostali depoziti u
Ostali depoziti u
Gotovina izvan
domaćoj valuti
domaćoj valuti
Gotovina izvan
stranoj valuti
stranoj valuti
Rezervni
banaka
Godina
Mjesec
novac
QM
M1
M2
Monetary Authorities
Other Deposits in Local

Cash outside Banks
Cash outside Mon-
Transf. Deposits in
Transf. Dep. Other
Bank Deposits with
Transf. Deposits in
Other Deposits in
etary Authorities
Foreign Currency
Foreign Currency
Resident Sectors
Reserve Money
with Monetary
Local Currency
Authorities
Currency
Month
Year
QM
M1
M2
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 = 3+4+5 12 = 6+7 13 = 8+9+10 14 = 12+13
1997. 12. 114,6 213,0 0,0 112,5 139,2 9,6 553,7 363,3 327,6 251,7 926,5 1.178,2
1998. 12. 167,5 181,7 0,0 162,5 147,5 8,0 762,1 467,0 349,1 310,0 1.237,0 1.547,0
1999. 12. 538,4 289,2 0,0 515,3 584,6 22,4 465,5 577,3 827,6 1.099,9 1.065,1 2.165,0
2000. 12. 695,9 261,9 0,1 651,7 750,0 77,9 559,5 428,2 957,9 1.401,7 1.065,6 2.467,3
2001. 12. 1.806,0 734,7 2,2 1.673,9 1.018,4 140,9 928,5 907,7 2.542,9 2.692,3 1.977,0 4.669,3
2002. 12. 1.868,7 446,9 2,9 1.734,4 1.273,3 272,2 817,1 974,4 2.318,5 3.007,6 2.063,7 5.071,3
2003. 12. 1.721,9 885,4 1,9 1.601,3 1.512,1 461,9 818,3 1.102,5 2.609,1 3.113,4 2.382,7 5.496,1
2004. 12. 1.817,4 1.421,4 2,0 1.670,6 1.864,9 703,4 988,1 1.604,6 3.240,8 3.535,4 3.296,1 6.831,6
2005. 12. 1.907,2 2.062,1 3,1 1.729,1 2.373,6 818,1 1.154,8 1.999,4 3.972,4 4.102,8 3.972,3 8.075,1
2006. 12. 2.154,2 2.891,9 10,5 1.978,3 2.761,4 1.365,4 692,0 3.105,4 5.056,6 4.739,8 5.162,8 9.902,6
2007. 12. 2.439,7 3.777,1 12,2 2.185,3 3.546,6 1.726,5 834,5 3.661,1 6.229,0 5.731,9 6.222,0 11.953,9
2008. 12. 2.552,4 3.144,2 7,4 2.302,4 3.388,8 1.776,2 1.108,0 3.864,7 5.704,0 5.691,2 6.748,8 12.440,0
2009. 12. 2.267,7 3.375,1 6,0 2.009,5 3.536,3 1.844,3 1.078,7 4.241,0 5.648,9 5.545,8 7.164,0 12.709,8
2010. 12. 2.497,5 3.393,5 8,7 2.210,8 3.689,2 1.991,0 1.210,6 4.526,4 5.899,7 5.900,0 7.727,9 13.627,9
2011. 12. 2.645,1 3.192,8 11,1 2.366,4 3.819,0 2.285,7 1.100,1 4.846,9 5.848,9 6.185,5 8.232,7 14.418,1
2012. 12. 2.747,5 3.040,6 13,5 2.414,3 3.728,4 2.672,7 1.053,0 5.042,2 5.801,7 6.142,7 8.767,8 14.910,5
2013. 12. 2.909,9 3.475,3 15,9 2.542,3 4.153,3 3.006,3 1.189,3 5.203,1 6.401,0 6.695,6 9.398,7 16.094,3
2013. 01. 2.658,7 3.053,1 13,6 2.337,4 3.735,9 2.667,3 1.081,0 5.038,3 5.725,5 6.073,3 8.786,7 14.859,9
02. 2.675,8 3.062,3 12,3 2.358,2 3.722,2 2.681,3 1.071,0 5.029,8 5.750,4 6.080,4 8.782,1 14.862,6
03. 2.696,0 2.933,0 12,2 2.403,2 3.839,2 2.715,7 1.061,7 5.107,1 5.641,2 6.242,4 8.884,4 15.126,9
04. 2.752,7 2.953,3 13,8 2.424,0 3.836,8 2.754,5 1.047,2 5.099,6 5.719,8 6.260,8 8.901,3 15.162,1
05. 2.728,3 3.016,8 13,8 2.408,4 3.863,6 2.806,9 1.070,8 5.081,1 5.758,9 6.272,1 8.958,9 15.230,9
06. 2.765,8 2.982,5 13,8 2.441,2 3.817,4 2.776,7 1.156,8 5.042,7 5.762,1 6.258,6 8.976,2 15.234,9
07. 2.839,7 3.138,6 13,9 2.501,8 3.951,4 2.761,6 1.116,2 5.040,3 5.992,1 6.453,2 8.918,1 15.371,3
08. 2.888,1 3.352,5 13,7 2.550,7 4.131,3 2.809,9 1.110,5 5.082,6 6.254,3 6.682,0 9.003,1 15.685,0
09. 2.870,7 3.388,6 13,8 2.506,8 4.124,4 2.888,1 1.133,3 5.081,1 6.273,1 6.631,2 9.102,5 15.733,7
10. 2.862,2 3.372,8 14,6 2.504,0 4.071,9 2.931,7 1.168,8 5.133,1 6.249,5 6.575,9 9.233,7 15.809,6
11. 2.855,7 3.376,4 13,9 2.493,8 4.051,2 2.965,4 1.170,1 5.146,9 6.246,0 6.545,0 9.282,3 15.827,3
12. 2.909,9 3.475,3 15,9 2.542,3 4.153,3 3.006,3 1.189,3 5.203,1 6.401,0 6.695,6 9.398,7 16.094,3
2014. 01. 2.854,5 3.404,0 18,2 2.491,2 4.112,0 3.065,3 1.150,0 5.237,0 6.276,7 6.603,2 9.452,3 16.055,5
02. 2.916,9 3.404,9 14,6 2.555,0 4.062,3 3.073,2 1.266,5 5.230,0 6.336,3 6.617,3 9.569,6 16.186,9
03. 2.929,2 3.365,6 12,4 2.542,1 4.123,2 3.086,2 1.154,9 5.248,3 6.307,2 6.665,3 9.489,4 16.154,7
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics
finansijsku statistiku, 2000), od januara 2006. godine. Manual, 2000), from January 2006.
Vidi napomenu na strani 248. See note on page 248.
Napomena: Gotovina izvan monetarnih vlasti je preuzeta iz Bilansa stanja CBBiH i predstavlja gotov novac Note: The cash outside monetary authorities is taken from the CBBH Balance Sheet and it consists of cash
izvan centralne banke (monetarnih vlasti). Depoziti komercijalnih banaka predstavljaju sredstva komercijalnih outside the central bank (monetary authorities). Deposits of commercial banks are commercial banks' funds in
banaka na računima kod CBBiH. Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora kod monetarnih vlasti predstavljaju the accounts at the CBBH. Transferable deposits of other domestic sectors with monetary authorities are deposits
depozite drugih domaćih sektora (osim depozita centralne vlade). Centralna vlada predstavlja institucije BiH, of other domestic sectors (except for the central government deposits). The central government consists of BH
vlade entiteta, entitetske fondove socijalne sigurnosti/zaštite i Brčko distrikta. Fondovi socijalne sigurnosti/ institutions, Entity governments, Entities' social security funds and those of Brčko District. Social security funds on
zaštite na entitetskom nivou (iz Federacije BiH: Fond PIO, Fond zdravstva Federacije BiH, Fond za zapošljavanje Entity level (from Federation of BH: Pension Fund of FBH, Health Care Fund of FBH, Employment Fund of FBH, and
Federacije BiH, a iz Republike Srpske: Fond penzijsko-invalidskog osiguranja RS, Fond zdravstva RS, Fond za from Republika Srpska: Pension and Disability Insurance Fund of RS, Health Care Fund of RS, Employment Fund of
zapošljavanje RS i Fond za dječiju zaštitu RS) klasifikovani su na nivo centralne vlade. Gotovina izvan banaka RS and Fund for Child Protection of RS) are classified at the central government level.
je preuzeta iz Bilansa stanja CBBiH (tabela 10) i predstavlja gotov novac u opticaju izvan centralne banke The cash outside banks is taken from the CBBH Balance Sheet (Table 10) and consists of cash in circulation out of
the central bank (monetary authorities) as well as cash outside the commercial banks. Transferable deposits in the
(monetarnih vlasti) i gotov novac izvan komercijalnih banaka. Prenosivi ili transferabilni depoziti u domaćoj
domestic currency are taken from the Monetary Survey (table 09). They consist of deposits of non -central government
valuti su preuzeti iz Monetarnog pregleda (tabela 09) i predstavljaju depozite necentralne vlade (depozite
(deposits of cantons and municipalities), deposits of public and private enterprises, of other financial institutions and
kantona i opština), depozite javnih i privatnih preduzeća, ostalih finansijskih institucija i depozite ostalih
deposits of other domestic sectors (households, non-profit institutions and other non-classified sectors).
domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasifikovanih sektora). Ostali depoziti u Other deposits in the domestic currency, transferable and other deposits in foreign currency are taken over
domaćoj valuti, prenosivi i ostali depoziti u stranoj valuti su preuzeti iz Monetarnog pregleda (tabela 09) i from the Monetary survey (table 09). They consist of deposits of non central government (deposits of cantons
predstavljaju depozite necentralne vlade (depozite kantona i općina), depozite javnih i privatnih preduzeća, and municipalities), deposits of public and private enterprises, other financial institutions and deposits of other
ostalih finansijskih institucija i depozite ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih domestic sectors (households, non-profit institutions and other non-classified sectors).
neklasifikovanih sektora). Reserve money (primary money or monetary base) is taken entirely from the CBBH Balance sheet (table 10). It
Rezervni novac (primarni novac ili monetarna baza) je u cijelosti preuzet iz Bilansa stanja CBBiH (tabela 10), a consists of cash outside the monetary authorities, deposits of commercial banks and deposits of other domestic
čine ga gotov novac izvan monetarnih vlasti, depoziti komercijalnih banaka i depoziti ostalih domaćih sektora sectors (except for deposits of the central government) with the monetary authorities. According to the national
(osim centralne vlade) kod monetarnih vlasti. Prema nacionalnoj definiciji, novčanu masu čine svi prenosivi definition, money supply comprises all transferable and other deposits of domestic nonbank and nongovernment
i ostali depoziti domaćih nebankarskih i nevladinih sektora, kao i sektora lokalne vlade u domaćoj i stranoj sectors, as well sectors of local government in domestic and foreign currency. Deposits of Entities' social security
valuti. Depoziti entitetskih fondova socijalne sigurnosti/zaštite priključeni su centralnoj vladi na entitetskom funds are included in those of the Central Government on Entity level and by that they are excluded from the
nivou i time isključeni iz Novčane mase ili Monetarnih agregata. Monetarni agregat M1 čine gotovina izvan Money Supply or Monetary Aggregates. Monetary aggregate M1 comprises cash outside banks and transferable
banaka i prenosivi depoziti u domaćoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita centralne vlade). Monetarni deposits in domestic currency of all domestic sectors (except for deposits of the central government). Monetary
agregat QM je definisan kao istoimena pozicija u Monetarnom pregledu (tabela 09) i obuhvata ostale depozite aggregate QM is defined in the same way as the corresponding item in the Monetary Survey (table 09). It consists
u domaćoj valuti, prenosive i ostale depozite u stranoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita centralne of other deposits in domestic currency, transferable and other deposits in a foreign currency of all domestic sectors
vlade). Novčanu masu M2 čine monetarni agregati, novac M1 i kvazi-novac QM. (except for deposits of the central government). Money supply M2 comprises monetary aggregates, M1 and QM.
148
T08: Monetarni agregati T08: Монетарни агрегати

- na kraju razdoblja, u milijunima KM - - на крају периода, у милионима КМ -
Готовина ван банака Gotovina izvan banaka

Преносиви депозити Prenosivi depoziti drugih
код монетарних власти kod monetarnih vlasti
Преносиви депозити Prenosivi depoziti u
Преносиви депозити Prenosivi depoziti u

domaćih sektora kod
монетарних власти monetarnih vlasti
Depoziti banaka
Ostali depoziti u
Ostali depoziti u
domaćoj valuti
domaćoj valuti
Gotovina izvan
stranoj valuti
stranoj valuti
monetarnih
Rezervni
Godina
Mjesec
novac
vlasti
QM
M1
M2
Остали депозити у
Остали депозити у
у домаћој валути
у страној валути
Депозити банака
других домаћих
домаћој валути
страној валути
Готовина ван
монетарних
сектора код
Резервни
Мјесец
Година
власти
новац
QM
M1
M2
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 = 3+4+5 12 = 6+7 13 = 8+9+10 14 = 12+13
1997. 12. 114,6 213,0 0,0 112,5 139,2 9,6 553,7 363,3 327,6 251,7 926,5 1.178,2
1998. 12. 167,5 181,7 0,0 162,5 147,5 8,0 762,1 467,0 349,1 310,0 1.237,0 1.547,0
1999. 12. 538,4 289,2 0,0 515,3 584,6 22,4 465,5 577,3 827,6 1.099,9 1.065,1 2.165,0
2000. 12. 695,9 261,9 0,1 651,7 750,0 77,9 559,5 428,2 957,9 1.401,7 1.065,6 2.467,3
2001. 12. 1.806,0 734,7 2,2 1.673,9 1.018,4 140,9 928,5 907,7 2.542,9 2.692,3 1.977,0 4.669,3
2002. 12. 1.868,7 446,9 2,9 1.734,4 1.273,3 272,2 817,1 974,4 2.318,5 3.007,6 2.063,7 5.071,3
2003. 12. 1.721,9 885,4 1,9 1.601,3 1.512,1 461,9 818,3 1.102,5 2.609,1 3.113,4 2.382,7 5.496,1
2004. 12. 1.817,4 1.421,4 2,0 1.670,6 1.864,9 703,4 988,1 1.604,6 3.240,8 3.535,4 3.296,1 6.831,6
2005. 12. 1.907,2 2.062,1 3,1 1.729,1 2.373,6 818,1 1.154,8 1.999,4 3.972,4 4.102,8 3.972,3 8.075,1
2006. 12. 2.154,2 2.891,9 10,5 1.978,3 2.761,4 1.365,4 692,0 3.105,4 5.056,6 4.739,8 5.162,8 9.902,6
2007. 12. 2.439,7 3.777,1 12,2 2.185,3 3.546,6 1.726,5 834,5 3.661,1 6.229,0 5.731,9 6.222,0 11.953,9
2008. 12. 2.552,4 3.144,2 7,4 2.302,4 3.388,8 1.776,2 1.108,0 3.864,7 5.704,0 5.691,2 6.748,8 12.440,0
2009. 12. 2.267,7 3.375,1 6,0 2.009,5 3.536,3 1.844,3 1.078,7 4.241,0 5.648,9 5.545,8 7.164,0 12.709,8
2010. 12. 2.497,5 3.393,5 8,7 2.210,8 3.689,2 1.991,0 1.210,6 4.526,4 5.899,7 5.900,0 7.727,9 13.627,9
2011. 12. 2.645,1 3.192,8 11,1 2.366,4 3.819,0 2.285,7 1.100,1 4.846,9 5.848,9 6.185,5 8.232,7 14.418,1
2012. 12. 2.747,5 3.040,6 13,5 2.414,3 3.728,4 2.672,7 1.053,0 5.042,2 5.801,7 6.142,7 8.767,8 14.910,5
2013. 12. 2.909,9 3.475,3 15,9 2.542,3 4.153,3 3.006,3 1.189,3 5.203,1 6.401,0 6.695,6 9.398,7 16.094,3
2013. 01. 2.658,7 3.053,1 13,6 2.337,4 3.735,9 2.667,3 1.081,0 5.038,3 5.725,5 6.073,3 8.786,7 14.859,9
02. 2.675,8 3.062,3 12,3 2.358,2 3.722,2 2.681,3 1.071,0 5.029,8 5.750,4 6.080,4 8.782,1 14.862,6
03. 2.696,0 2.933,0 12,2 2.403,2 3.839,2 2.715,7 1.061,7 5.107,1 5.641,2 6.242,4 8.884,4 15.126,9
04. 2.752,7 2.953,3 13,8 2.424,0 3.836,8 2.754,5 1.047,2 5.099,6 5.719,8 6.260,8 8.901,3 15.162,1
05. 2.728,3 3.016,8 13,8 2.408,4 3.863,6 2.806,9 1.070,8 5.081,1 5.758,9 6.272,1 8.958,9 15.230,9
06. 2.765,8 2.982,5 13,8 2.441,2 3.817,4 2.776,7 1.156,8 5.042,7 5.762,1 6.258,6 8.976,2 15.234,9
07. 2.839,7 3.138,6 13,9 2.501,8 3.951,4 2.761,6 1.116,2 5.040,3 5.992,1 6.453,2 8.918,1 15.371,3
08. 2.888,1 3.352,5 13,7 2.550,7 4.131,3 2.809,9 1.110,5 5.082,6 6.254,3 6.682,0 9.003,1 15.685,0
09. 2.870,7 3.388,6 13,8 2.506,8 4.124,4 2.888,1 1.133,3 5.081,1 6.273,1 6.631,2 9.102,5 15.733,7
10. 2.862,2 3.372,8 14,6 2.504,0 4.071,9 2.931,7 1.168,8 5.133,1 6.249,5 6.575,9 9.233,7 15.809,6
11. 2.855,7 3.376,4 13,9 2.493,8 4.051,2 2.965,4 1.170,1 5.146,9 6.246,0 6.545,0 9.282,3 15.827,3
12. 2.909,9 3.475,3 15,9 2.542,3 4.153,3 3.006,3 1.189,3 5.203,1 6.401,0 6.695,6 9.398,7 16.094,3
2014. 01. 2.854,5 3.404,0 18,2 2.491,2 4.112,0 3.065,3 1.150,0 5.237,0 6.276,7 6.603,2 9.452,3 16.055,5
02. 2.916,9 3.404,9 14,6 2.555,0 4.062,3 3.073,2 1.266,5 5.230,0 6.336,3 6.617,3 9.569,6 16.186,9
03. 2.929,2 3.365,6 12,4 2.542,1 4.123,2 3.086,2 1.154,9 5.248,3 6.307,2 6.665,3 9.489,4 16.154,7
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finan- Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску
cijsku statistiku, 2000), od siječnja 2006. godine. статистику, 2000), од јануара 2006. године.
Vidi napomenu na strani 249. Види напомену на страни 249.
Napomena: Gotovina izvan monetarnih vlasti je preuzeta iz Bilance stanja CBBiH i predstavlja gotov Напомена: Готовина изван монетарних власти је преузета из Биланса стања ЦББиХ и представља готов
novac izvan središnje banke (monetarnih vlasti). Depoziti komercijalnih banaka predstavljaju sredstva
новац изван централне банке (монетарних власти). Депозити комерцијалних банака представљају средства
komercijalnih banaka na računima kod CBBiH. Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora kod monetarnih
комерцијалних банака на рачунима код ЦББиХ. Преносиви депозити других домаћих сектора код монетарних
vlasti predstavljaju depozite drugih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Središnja vlada
власти представљају депозите других домаћих сектора (осим депозита централне владе). Централна влада
predstavlja institucije BiH, vlade entiteta, entitetske Fondove socijalne sigurnosti/zaštite i Brčko distrikta.
Fondovi socijalne sigurnosti/zaštite na entitetskoj razini (iz Federacije BiH: Fond MIO, Fond zdravstva представља Институције БиХ, владе ентитета, ентитетске Фондове социјалне сигурности и Брчко дистрикта.
Federacije BiH, Fond za zapošljavanje Federacije BiH, a iz Republike Srpske: Fond mirovinsko-invalidskog Фондови социјалне сигурности/заштите на ентитетском нивоу (из Федерације БиХ: Фонд ПИО, Фонд здравства
osiguranja RS, Fond zdravstva RS, Fond za zapošljavanje RS i Fond za dječiju zaštitu RS) klasificirani su na Федерације БиХ, Фонд за запошљавање Федерације БиХ, а из Републике Српске: Фонд пензијско-инвалидског
razini središnje vlade. Gotovina izvan banaka je preuzeta iz Bilance stanja CBBiH (tablica 10) i predstavlja осигурања РС, Фонд здравства РС, Фонд за запошљавање РС и Фонд за дјечију заштиту РС) класификовани су
gotov novac u optjecaju izvan središnje banke (monetarnih vlasti) i gotov novac izvan poslovnih banaka. на ниво централне владе. Готовина изван банака је преузета из Биланса стања ЦББиХ (табела 10) и представља
Prenosivi ili transferabilni depoziti u domaćoj valuti su preuzeti iz Monetarnog pregleda (tablica 09) i готов новац у оптицају изван централне банке (монетарних власти) и готов новац изван комерцијалних банака.
predstavljaju depozite nesredišnje vlade (depozite kantona i općina), depozite javnih i privatnih poduzeća, Преносиви или трансферабилни депозити у домаћој валути су преузети из Монетарног прегледа (табела 09) и
ostalih financijskih institucija i depozite ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i представљају депозите нецентралне владе (депозите кантона и општина), депозите јавних и приватних предузећа,
ostalih neklasificiranih sektora). Ostali depoziti u domaćoj valuti, prenosivi i ostali depoziti u stranoj valuti su осталих финансијских институција и депозите осталих домаћих сектора (становништва, непрофитних институција
preuzeti iz Monetarnog pregleda (tablica 09), i predstavljaju depozite nesredišnje vlade (depozite kantona и осталих некласификованих сектора). Остали депозити у домаћој валути, преносиви и остали депозити у страној
i općina), depozite javnih i privatnih poduzeća, ostalih financijskih institucija i depozite ostalih domaćih валути су преузети из Монетарног прегледа (табела 09), и представљају депозите нецентралне владе (депозите
sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasificiranih sektora). кантона и општина), депозите јавних и приватних предузећа, осталих финансијских институција и депозите осталих
Rezervni novac (primarni novac ili monetarna baza) je u cijelosti preuzet iz Bilance stanja CBBiH (tablica домаћих сектора (становништва, непрофитних институција и осталих некласификованих сектора).
10), a čine ga gotov novac izvan monetarnih vlasti, depoziti komercijalnih banaka i depoziti ostalih Резервни новац (примарни новац или монетарна база) је у цијелости преузет из Биланса стања ЦББиХ (табела
domaćih sektora (osim središnje vlade) kod monetarnih vlasti. Prema nacionalnoj definiciji, novčanu 10), а чине га готов новац изван монетарних власти, депозити комерцијалних банака и депозити осталих домаћих
masu čine svi prenosivi i ostali depoziti domaćih nebankarskih i nevladinih sektora, kao i sektora lokalne сектора (осим централне владе) код монетарних власти. Према националној дефиницији, новчану масу чине сви
vlade u domaćoj i stranoj valuti. Depoziti entitetskih fondova socijalne sigurnosti/zaštite priključeni su преносиви и остали депозити домаћих небанкарских и невладиних сектора, као и сектора локалне владе у домаћој
središnjoj vladi na entitetskoj razini i time isključeni iz Novčane mase ili Monetarnih agregata. Monetarni и страној валути. Депозити ентитетских фондова социјалне сигурности/заштите прикључени су централној влади
agregat M1 čine gotovina izvan banaka i prenosivi depoziti u domaćoj valuti svih domaćih sektora (osim на ентитетском нивоу и тиме искључени из Новчане масе или Монетарних агрегата. Монетарни агрегат М1 чине
depozita središnje vlade). Monetarni agregat QM je definiran kao istoimena pozicija u Monetarnom готовина изван банака и преносиви депозити у домаћој валути свих домаћих сектора (осим депозита централне
pregledu (tablica 09) i obuhvaća ostale depozite u domaćoj valuti, prenosive i ostale depozite u stranoj владе). Монетарни агрегат QМ је дефинисан као истоимена позиција у Монетарном прегледу (табела 09) и обухвата
valuti svih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Novčanu masu M2 čine monetarni agregati, остале депозите у домаћој валути, преносиве и остале депозите у страној валути свих домаћих сектора (осим
novac M1 i kvazi-novac QM. депозита централне владе). Новчану масу М2 чине монетарни агрегати, новац М1 и квази-новац QМ.
149

AKTIVA
Neto strana aktiva Potraživanja od domaćih sektora
Potraživanja od
Potraživanja od Potraživanja od Potraživanja od Potraživanja od
Strana Strana Potraživanja od nefinansijskih
Godina Mjesec centralne vlade
kantona i općina
nefinađ nsijskih
privatnih
ostalih finansijskih ostalih domaćih Ukupno
aktiva pasiva (neto) javnih preduzeća institucija sektora
preduzeća
ASSETS
Foreign Assets (Net) Claims on Domestic Sectors
Claims on Public Claims on Private Claims on Claims on
Foreign Foreign Claims on Central Claims on Cantons
Year Month Government (net) and Municipalities
Non-financial Non-financial Other Financial Other Domestic
Assets Liabilities Enterprises Enterprises Institutions Sectors Total
1 2 3 4 5 = 3+4 6 7 8 9 10 11 12 = 6+...+11 13 = 5+12
1997. 12. 1.157,8 -1.658,3 -500,5 -187,9 4,8 1.243,6 1.034,8 8,3 163,6 2.267,2 1.766,7
1998. 12. 1.170,5 -1.605,8 -435,4 -180,9 8,6 1.100,0 1.314,3 5,4 388,0 2.635,4 2.200,0
1999. 12. 1.715,5 -1.519,4 196,1 -159,1 16,6 1.003,2 1.449,4 6,3 285,5 2.601,9 2.798,1
2000. 12. 1.988,3 -1.577,3 411,0 -129,0 9,3 1.673,1 874,9 10,9 424,2 2.863,4 3.274,4
2001. 12. 4.098,9 -1.556,5 2.542,5 -318,7 25,4 1.430,8 1.142,8 20,0 712,6 3.012,8 5.555,2
2002. 12. 3.980,5 -1.794,8 2.185,7 -385,1 28,7 1.254,7 1.442,2 27,8 1.495,8 3.864,1 6.049,8
2003. 12. 4.382,6 -2.438,0 1.944,6 -467,5 21,5 1.166,7 1.859,6 40,2 2.010,3 4.630,7 6.575,3
2004. 12. 5.412,8 -2.652,1 2.760,8 -443,0 24,7 691,7 2.478,2 60,1 2.652,9 5.464,6 8.225,4
2005. 12. 6.348,9 -3.560,3 2.788,6 -552,5 31,5 695,0 3.244,0 67,9 3.488,8 6.974,6 9.763,2
2006. 12. 7.836,7 -4.075,8 3.760,8 -971,4 62,3 634,4 4.086,1 89,4 4.450,8 8.351,6 12.112,4
2007. 12. 10.285,0 -5.166,6 5.118,4 -2.377,8 96,1 626,7 5.315,7 159,6 5.793,5 9.613,8 14.732,2
2008. 12. 9.429,7 -6.362,9 3.066,8 -1.655,2 148,3 629,2 6.751,6 169,2 6.804,5 12.847,5 15.914,3
2009. 12. 9.430,9 -5.744,9 3.685,9 -1.294,1 195,6 636,1 6.682,5 103,0 6.411,3 12.734,3 16.420,2
2010. 12. 9.300,8 -4.784,6 4.516,3 -996,4 270,8 749,1 6.965,5 80,2 6.424,3 13.493,6 18.009,8
2011. 12. 9.175,9 -4.177,9 4.997,9 -439,7 323,1 768,8 7.166,9 94,0 6.770,1 14.683,2 19.681,1
2012. 12. 9.044,2 -3.948,2 5.096,0 -182,1 386,3 789,6 7.473,1 73,7 6.874,4 15.415,0 20.511,0
2013. 12. 9.733,5 -3.698,9 6.034,6 -18,5 422,5 829,6 7.556,4 67,4 7.133,6 15.991,1 22.025,7
2013. 01. 8.715,4 -3.692,4 5.022,9 -60,8 392,9 789,9 7.439,5 68,2 6.827,4 15.457,1 20.480,1
02. 8.812,8 -3.720,8 5.092,0 -53,5 389,3 785,2 7.492,7 68,7 6.826,9 15.509,3 20.601,3
03. 8.874,7 -3.677,6 5.197,1 -3,9 390,9 834,9 7.488,4 81,5 6.866,4 15.658,2 20.855,3
04. 8.779,5 -3.686,1 5.093,3 51,2 390,8 850,6 7.538,7 83,9 6.882,5 15.797,8 20.891,1
05. 8.830,6 -3.684,2 5.146,4 -5,9 389,1 854,0 7.557,6 87,5 6.906,4 15.788,8 20.935,2
06. 8.938,0 -3.666,3 5.271,7 -122,3 391,1 844,4 7.490,2 90,4 6.947,3 15.641,1 20.912,8
07. 9.137,5 -3.712,5 5.424,9 -57,7 384,6 835,9 7.465,8 82,4 6.996,9 15.707,8 21.132,8
08. 9.377,9 -3.678,1 5.699,8 3,1 401,8 832,0 7.456,2 68,2 7.014,0 15.775,3 21.475,1
09. 9.339,7 -3.596,0 5.743,7 0,9 399,4 821,4 7.470,9 69,1 7.060,5 15.822,2 21.566,0
10. 9.460,8 -3.603,3 5.857,4 -47,6 403,8 816,2 7.472,1 66,9 7.091,7 15.803,1 21.660,6
11. 9.380,4 -3.533,1 5.847,3 -24,9 407,4 813,0 7.519,4 70,6 7.114,8 15.900,2 21.747,5
12. 9.733,5 -3.698,9 6.034,6 -18,5 422,5 829,6 7.556,4 67,4 7.133,6 15.991,1 22.025,7
2014. 01. 9.620,2 -3.414,9 6.205,3 -121,4 418,7 819,6 7.547,3 70,2 7.123,3 15.857,7 22.063,1
02. 9.513,7 -3.387,7 6.126,0 19,4 417,8 831,5 7.646,2 69,0 7.137,6 16.121,5 22.247,5
03. 9.356,5 -3.292,4 6.064,1 -40,0 430,5 822,9 7.667,1 70,2 7.223,9 16.174,6 22.238,7
Revidirani podaci za decembar 2013. godine. Revised data for December 2013.
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and
monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara 2006. godine. Financial Statistics Manual, 2000), from January 2006.
Napomena: Monetarni pregled prikazuje konsolidovane podatke Bilansa stanja CBBiH - Note: The monetary survey presents the consolidated data from the Balance Sheet of the CBBH
monetarnih vlasti (tabela 10) i konsolidovanog bilansa komercijalnih banaka BiH (tabela - monetary authorities (table 10) and the consolidated balance sheet of commercial banks of
11). Neto strana aktiva predstavlja razliku između zbira stranih aktiva CBBiH - monetarnih Bosnia and Herzegovina (table 11). Foreign assets (net) represent the difference between total
vlasti i komercijalnih banaka BiH i zbira stranih pasiva CBBiH - monetarnih vlasti i CBBH foreign assets - the monetary authorities and commercial banks and CBBH total foreign
komercijalnih banaka BiH. Potraživanja od domaćih sektora predstavljaju potraživanja liabilities - the monetary authorities and commercial banks of BH. Claims on domestic sectors
komercijalnih banaka od svih domaćih sektora, uz napomenu da su potraživanja od represent commercial banks' claims on all domestic sectors, but it should be noted that claims
centralne vlade iskazana u neto iznosu, tj. umanjena za depozite centralne vlade kod CBBiH on central government are presented in net amounts, i.e. they are reduced by the deposits of
i kod komercijalnih banaka BiH. Centralna vlada predstavlja institucije BiH, vlade entiteta, central government with the CBBH and with BH commercial banks. The central government
entitetske fondove socijalne sigurnosti/zaštite i Brčko distrikta. Prema novoj metodologiji, consists of BH institutions, Entities' governements, Entities' social security funds and those of
fondovi socijalne sigurnosti/zaštite se klasifikuju na nivo centralne vlade kao entitetski Brčko District. According to new methodology, social security funds are classified on the central
vanbudžetski fondovi, što se direktno odražava na podatke o neto potraživanjima od government level as the Entities' off-budget funds, which has a direct impact on data about net
centralne vlade u Monetarnom pregledu. claims on the central government in Monetary Survey.
150

AKTIVA
Neto strana aktiva Potraživanja od domaćih sektora
Potraživanja od Potraživanja od Potraživanja od Potraživanja od Potraživanja od
Strana Strava Potraživanja od
Godina Mjesec središnje vlade
kantona i općina
nefinancijskih javnih nefinancijskih ostalih financijskih ostalih domaćih Ukupno
aktiva pasiva (neto) poduzeća privatnih poduzeća institucija sektora
АКТИВА
Нето страна актива Потраживања од домаћих сектора
Потраживања од Потраживања Потраживања
Потраживања од Потрживања Потраживања од
Страна Страна нефинансијских од осталих од осталих
Година Мјесец централне владе од кантона и нефинансијских
приватних финансијских домаћих
актива пасива (нето) општина јавних предузећа
предузећа институција сектора Укупно
1 2 3 4 5 = 3+4 6 7 8 9 10 11 12 = 6+...+11 13 = 5+12
1997. 12. 1.157,8 -1.658,3 -500,5 -187,9 4,8 1.243,6 1.034,8 8,3 163,6 2.267,2 1.766,7
1998. 12. 1.170,5 -1.605,8 -435,4 -180,9 8,6 1.100,0 1.314,3 5,4 388,0 2.635,4 2.200,0
1999. 12. 1.715,5 -1.519,4 196,1 -159,1 16,6 1.003,2 1.449,4 6,3 285,5 2.601,9 2.798,1
2000. 12. 1.988,3 -1.577,3 411,0 -129,0 9,3 1.673,1 874,9 10,9 424,2 2.863,4 3.274,4
2001. 12. 4.098,9 -1.556,5 2.542,5 -318,7 25,4 1.430,8 1.142,8 20,0 712,6 3.012,8 5.555,2
2002. 12. 3.980,5 -1.794,8 2.185,7 -385,1 28,7 1.254,7 1.442,2 27,8 1.495,8 3.864,1 6.049,8
2003. 12. 4.382,6 -2.438,0 1.944,6 -467,5 21,5 1.166,7 1.859,6 40,2 2.010,3 4.630,7 6.575,3
2004. 12. 5.412,8 -2.652,1 2.760,8 -443,0 24,7 691,7 2.478,2 60,1 2.652,9 5.464,6 8.225,4
2005. 12. 6.348,9 -3.560,3 2.788,6 -552,5 31,5 695,0 3.244,0 67,9 3.488,8 6.974,6 9.763,2
2006. 12. 7.836,7 -4.075,8 3.760,8 -971,4 62,3 634,4 4.086,1 89,4 4.450,8 8.351,6 12.112,4
2007. 12. 10.285,0 -5.166,6 5.118,4 -2.377,8 96,1 626,7 5.315,7 159,6 5.793,5 9.613,8 14.732,2
2008. 12. 9.429,7 -6.362,9 3.066,8 -1.655,2 148,3 629,2 6.751,6 169,2 6.804,5 12.847,5 15.914,3
2009. 12. 9.430,9 -5.744,9 3.685,9 -1.294,1 195,6 636,1 6.682,5 103,0 6.411,3 12.734,3 16.420,2
2010. 12. 9.300,8 -4.784,6 4.516,3 -996,4 270,8 749,1 6.965,5 80,2 6.424,3 13.493,6 18.009,8
2011. 12. 9.175,9 -4.177,9 4.997,9 -439,7 323,1 768,8 7.166,9 94,0 6.770,1 14.683,2 19.681,1
2012. 12. 9.044,2 -3.948,2 5.096,0 -182,1 386,3 789,6 7.473,1 73,7 6.874,4 15.415,0 20.511,0
2013. 12. 9.733,5 -3.698,9 6.034,6 -18,5 422,5 829,6 7.556,4 67,4 7.133,6 15.991,1 22.025,7
2013. 01. 8.715,4 -3.692,4 5.022,9 -60,8 392,9 789,9 7.439,5 68,2 6.827,4 15.457,1 20.480,1
02. 8.812,8 -3.720,8 5.092,0 -53,5 389,3 785,2 7.492,7 68,7 6.826,9 15.509,3 20.601,3
03. 8.874,7 -3.677,6 5.197,1 -3,9 390,9 834,9 7.488,4 81,5 6.866,4 15.658,2 20.855,3
04. 8.779,5 -3.686,1 5.093,3 51,2 390,8 850,6 7.538,7 83,9 6.882,5 15.797,8 20.891,1
05. 8.830,6 -3.684,2 5.146,4 -5,9 389,1 854,0 7.557,6 87,5 6.906,4 15.788,8 20.935,2
06. 8.938,0 -3.666,3 5.271,7 -122,3 391,1 844,4 7.490,2 90,4 6.947,3 15.641,1 20.912,8
07. 9.137,5 -3.712,5 5.424,9 -57,7 384,6 835,9 7.465,8 82,4 6.996,9 15.707,8 21.132,8
08. 9.377,9 -3.678,1 5.699,8 3,1 401,8 832,0 7.456,2 68,2 7.014,0 15.775,3 21.475,1
09. 9.339,7 -3.596,0 5.743,7 0,9 399,4 821,4 7.470,9 69,1 7.060,5 15.822,2 21.566,0
10. 9.460,8 -3.603,3 5.857,4 -47,6 403,8 816,2 7.472,1 66,9 7.091,7 15.803,1 21.660,6
11. 9.380,4 -3.533,1 5.847,3 -24,9 407,4 813,0 7.519,4 70,6 7.114,8 15.900,2 21.747,5
12. 9.733,5 -3.698,9 6.034,6 -18,5 422,5 829,6 7.556,4 67,4 7.133,6 15.991,1 22.025,7
2014. 01. 9.620,2 -3.414,9 6.205,3 -121,4 418,7 819,6 7.547,3 70,2 7.123,3 15.857,7 22.063,1
02. 9.513,7 -3.387,7 6.126,0 19,4 417,8 831,5 7.646,2 69,0 7.137,6 16.121,5 22.247,5
03. 9.356,5 -3.292,4 6.064,1 -40,0 430,5 822,9 7.667,1 70,2 7.223,9 16.174,6 22.238,7
Revidirani podaci za prosinac 2013. godine. Ревидирани подаци за децембар 2013. године.
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник
monetarnu i financijsku statistiku, 2000), od siječnja 2006. godine. за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара 2006. године.
Napomena: Monetarni pregled prikazuje konsolidirane podatke Bilance stanja CBBiH - Напомена: Монетарни преглед приказује консолидоване податке Биланса стања
monetarnih vlasti (tablica 10) i Konsolidirane bilance komercijalnih banaka BiH (tablica ЦББиХ - монетарних власти (табела 10) и Консолидованог биланса комерцијалних
11). Neto strana aktiva predstavlja razliku između zbroja stranih aktiva CBBiH - monetarnih банака БиХ (табела 11). Нето страна актива представља разлику између збира страних
vlasti i komercijalnih banaka BiH i zbroja stranih pasiva CBBiH - monetarnih vlasti i актива ЦББиХ - монетарних власти и комерцијалних банака БиХ и збира страних пасива
komercijalnih banaka BiH. Potraživanja od domaćih sektora predstavljaju potraživanja ЦББиХ - монетарних власти и комерцијалних банака БиХ. Потраживања од домаћих
komercijalnih banaka od svih domaćih sektora uz napomenu da su potraživanja od сектора представљају потраживања комерцијалних банака од свих домаћих сектора уз
središnje vlade iskazana u neto iznosu, tj. umanjena za depozite središnje vlade kod CBBiH напомену да су потраживања од централне владе исказана у нето износу, тј. умањена за
i kod komercijalnih banaka BiH. Središnja vlada predstavlja institucije BiH, vlade entiteta, депозите централне владе код ЦББиХ и код комерцијалних банака БиХ. Централна влада
entitetske fondove socijalne sigurnosti i Brčko Distrikta. Prema novoj metodologiji, представља институције БиХ, владе ентитета, ентитетске фондове социјалне сигурности и
fondovi socijalne sigurnosti/zaštite se klasificiraju na razinu središnje vlade kao entitetski Брчко Дистрикта. Према новој методологији, Фондови социјалне сигурности/заштите се
izvanproračunski fondovi, što se izravno odražava na podatke o neto potraživanjima od класификују на ниво централне владе као ентитетски ванбуџетски фондови, што се директно
središnje vlade u Monetarnom pregledu. одражава на податке о нето потраживањима од централне владе у Монетарном прегледу.
151

PASIVA
LIABILITIES
Novčana masa (M2)
Money Supply (M2)
Novac (M1) Kvazi novac (QM)
Money (M1) Quasi Money (QM)
Vrijednosni papiri
Prenosivi depoziti
Prenosivi depoziti
u domaćoj valuti
Ostali depoziti u
Ostali depoziti u
Dionice i drugi
u stranoj valuti
domaćoj valuti
Ostale stavke
Gotovina izvan
stranoj valuti
Ukupno
Krediti
Godina
kapital
Mjesec
(neto)
banaka
Transfer. Deposits
Other Items (net)

Other Deposits in
Other Deposits in
Shares and Other

Deposits in Dom.
Foreign Currency
Dom. Currency
Cash outside
Transferable
in Foreign
Securities
Currency
Currency
Month
Equity
Banks
Loans
Total
Year
1 2 3 4 5=3+4 6 7 8 9=6+7+8 10=5+9 11 12 13 14 15=10+...+14
1997. 12. 112,5 139,2 251,7 553,7 9,6 363,3 926,5 1.178,2 14,2 0,0 0,0 574,4 1.766,7
1998. 12. 162,5 147,5 310,0 762,1 8,0 467,0 1.237,0 1.547,0 10,6 0,0 0,0 642,5 2.200,0
1999. 12. 515,3 584,6 1.099,9 465,5 22,4 577,3 1.065,1 2.165,0 8,7 0,0 0,0 624,3 2.798,1
2000. 12. 651,7 750,0 1.401,7 559,5 77,9 428,2 1.065,6 2.467,3 4,4 0,0 0,0 802,7 3.274,4
2001. 12. 1.673,9 1.018,4 2.692,3 928,5 140,9 907,7 1.977,0 4.669,3 0,1 0,0 0,0 885,8 5.555,2
2002. 12. 1.734,4 1.273,3 3.007,6 817,1 272,2 974,4 2.063,7 5.071,3 0,1 0,0 0,0 978,5 6.049,8
2003. 12. 1.601,3 1.512,1 3.113,4 818,3 461,9 1.102,5 2.382,7 5.496,1 0,0 0,0 0,0 1.079,1 6.575,3
2004. 12. 1.670,6 1.864,9 3.535,4 988,1 703,4 1.604,6 3.296,1 6.831,6 0,0 0,0 0,0 1.393,8 8.225,4
2005. 12. 1.729,1 2.373,6 4.102,8 1.154,8 818,1 1.999,4 3.972,3 8.075,1 0,0 0,0 0,0 1.688,1 9.763,2
2006. 12. 1.978,3 2.761,4 4.739,8 692,0 1.365,4 3.105,4 5.162,8 9.902,6 0,0 114,0 1.908,9 187,0 12.112,4
2007. 12. 2.185,3 3.546,6 5.731,9 834,5 1.726,5 3.661,1 6.222,0 11.953,9 5,2 106,1 2.366,0 300,9 14.732,2
2008. 12. 2.302,4 3.388,8 5.691,2 1.108,0 1.776,2 3.864,7 6.748,8 12.440,0 17,9 264,3 2.785,2 407,0 15.914,3
2009. 12. 2.009,5 3.536,3 5.545,8 1.078,7 1.844,3 4.241,0 7.164,0 12.709,8 13,6 446,7 2.835,6 414,5 16.420,2
2010. 12. 2.210,8 3.689,2 5.900,0 1.210,6 1.991,0 4.526,4 7.727,9 13.627,9 9,1 595,1 3.055,8 721,9 18.009,8
2011. 12. 2.366,4 3.819,0 6.185,5 1.100,1 2.285,7 4.846,9 8.232,7 14.418,1 0,0 675,3 3.606,4 981,3 19.681,1
2012. 12. 2.414,3 3.728,4 6.142,7 1.053,0 2.672,7 5.042,2 8.767,8 14.910,5 0,0 712,4 3.780,4 1.107,8 20.511,0
2013. 12. 2.542,3 4.153,3 6.695,6 1.189,3 3.006,3 5.203,1 9.398,7 16.094,3 0,0 707,9 3.828,8 1.394,7 22.025,7
2013. 01. 2.337,4 3.735,9 6.073,3 1.081,0 2.667,3 5.038,3 8.786,7 14.859,9 0,0 709,4 3.799,1 1.111,7 20.480,1
02. 2.358,2 3.722,2 6.080,4 1.071,0 2.681,3 5.029,8 8.782,1 14.862,6 0,0 714,1 3.811,0 1.213,6 20.601,3
03. 2.403,2 3.839,2 6.242,4 1.061,7 2.715,7 5.107,1 8.884,4 15.126,9 0,0 714,4 3.844,1 1.169,9 20.855,3
04. 2.424,0 3.836,8 6.260,8 1.047,2 2.754,5 5.099,6 8.901,3 15.162,1 0,0 708,8 3.869,4 1.150,8 20.891,1
05. 2.408,4 3.863,6 6.272,1 1.070,8 2.806,9 5.081,1 8.958,9 15.230,9 0,0 710,4 3.858,4 1.135,4 20.935,2
06. 2.441,2 3.817,4 6.258,6 1.156,8 2.776,7 5.042,7 8.976,2 15.234,9 0,0 711,9 3.825,6 1.140,4 20.912,8
07. 2.501,8 3.951,4 6.453,2 1.116,2 2.761,6 5.040,3 8.918,1 15.371,3 0,0 710,3 3.877,8 1.173,3 21.132,8
08. 2.550,7 4.131,3 6.682,0 1.110,5 2.809,9 5.082,6 9.003,1 15.685,0 0,0 712,7 3.874,4 1.202,9 21.475,1
09. 2.506,8 4.124,4 6.631,2 1.133,3 2.888,1 5.081,1 9.102,5 15.733,7 0,0 713,7 3.841,9 1.276,6 21.566,0
10. 2.504,0 4.071,9 6.575,9 1.168,8 2.931,7 5.133,1 9.233,7 15.809,6 0,0 713,6 3.873,4 1.264,0 21.660,6
11. 2.493,8 4.051,2 6.545,0 1.170,1 2.965,4 5.146,9 9.282,3 15.827,3 0,0 719,9 3.914,1 1.286,1 21.747,5
12. 2.542,3 4.153,3 6.695,6 1.189,3 3.006,3 5.203,1 9.398,7 16.094,3 0,0 707,9 3.828,8 1.394,7 22.025,7
2014. 01. 2.491,2 4.112,0 6.603,2 1.150,0 3.065,3 5.237,0 9.452,3 16.055,5 0,0 702,7 3.908,0 1.396,9 22.063,1
02. 2.555,0 4.062,3 6.617,3 1.266,5 3.073,2 5.230,0 9.569,6 16.186,9 0,0 702,5 3.937,7 1.420,3 22.247,5
03. 2.542,1 4.123,2 6.665,3 1.154,9 3.086,2 5.248,3 9.489,4 16.154,7 0,0 704,5 3.965,2 1.414,4 22.238,7
Napomena: Novac M1 čine gotovina izvan banaka i prenosivi depoziti u domaćoj valuti Note: Money M1 includes cash outside banks, transferable deposits in the domestic
svih domaćih sektora (osim depozita centralne vlade). Kvazi-novac QM obuhvata ostale currency of all domestic sectors (except the deposits of the central government). Quasi
depozite u domaćoj valuti, prenosive i ostale depozite u stranoj valuti svih domaćih money QM comprises other deposits in the domestic currency, transferable and other
sektora (osim depozita centralne vlade). Novčanu masu M2 čine monetarni agregati, deposits in foreign currency of all domestic sectors (except the deposits of the central
novac M1 i kvazi-novac QM. Ostalu pasivu čine vrijednosni papiri, krediti, dionice i government). Money supply M2 includes monetary aggregates, money M1 and quasi
drugi kapital i ostale stavke (neto). Prema novoj metodologiji, kao posebni finansijski money QM. Other liabilities include securities, loans, shares and other equity and other
instrumenti na strani pasive se iskazuju krediti (uz koje se dodaje obračunata kamata), items (net). According to a new methodology, as separate financial instruments on the
kao i dionice i drugi kapital. Ostale stavke (neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke side of liabilities, loans (with which the calculated interest is added) are presented, and
pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive. U ostale stavke (neto) also shares and other equity. Other items (net) are unallocated items of liabilities reduced
su takođe uključeni i ograničeni depoziti, protivstavke fondova i vladini fondovi za by the unallocated items of assets. Other items (net) also include restricted deposits,
kreditiranje. counter-items of funds and government lending funds.
152

PASIVA
ПАСИВА
Novčana masa (M2)
Новчана маса (М2)
Novac (M1) Kvazi novac (QM)
Новац (М1) Квази-новац (QМ)
Vrijednosni papiri
Prenosivi depoziti
Prenosivi depoziti
u domaćoj valuti
Ostali depoziti u
Остали депозити Ostali depoziti u
Dionice i drugi
u stranoj valuti
domaćoj valuti
Ostale stavke
Gotovina izvan
у страној валути stranoj valuti
Ukupno
Krediti
Godina
kapital
Mjesec
(neto)
banaka
Остали депозити
домаћој валути
Готовина изван
Акције и други
Остале ставке
вриједност
Преносиви
депозити у
Преносиви
депозити у
Хартије од
у домаћој
Кредити
капитал
Мјесец
Година
Укупно
банака
валути
(нето)
1 2 3 4 5=3+4 6 7 8 9=6+7+8 10=5+9 11 12 13 14 15=10+...+14
1997. 12. 112,5 139,2 251,7 553,7 9,6 363,3 926,5 1.178,2 14,2 0,0 0,0 574,4 1.766,7
1998. 12. 162,5 147,5 310,0 762,1 8,0 467,0 1.237,0 1.547,0 10,6 0,0 0,0 642,5 2.200,0
1999. 12. 515,3 584,6 1.099,9 465,5 22,4 577,3 1.065,1 2.165,0 8,7 0,0 0,0 624,3 2.798,1
2000. 12. 651,7 750,0 1.401,7 559,5 77,9 428,2 1.065,6 2.467,3 4,4 0,0 0,0 802,7 3.274,4
2001. 12. 1.673,9 1.018,4 2.692,3 928,5 140,9 907,7 1.977,0 4.669,3 0,1 0,0 0,0 885,8 5.555,2
2002. 12. 1.734,4 1.273,3 3.007,6 817,1 272,2 974,4 2.063,7 5.071,3 0,1 0,0 0,0 978,5 6.049,8
2003. 12. 1.601,3 1.512,1 3.113,4 818,3 461,9 1.102,5 2.382,7 5.496,1 0,0 0,0 0,0 1.079,1 6.575,3
2004. 12. 1.670,6 1.864,9 3.535,4 988,1 703,4 1.604,6 3.296,1 6.831,6 0,0 0,0 0,0 1.393,8 8.225,4
2005. 12. 1.729,1 2.373,6 4.102,8 1.154,8 818,1 1.999,4 3.972,3 8.075,1 0,0 0,0 0,0 1.688,1 9.763,2
2006. 12. 1.978,3 2.761,4 4.739,8 692,0 1.365,4 3.105,4 5.162,8 9.902,6 0,0 114,0 1.908,9 187,0 12.112,4
2007. 12. 2.185,3 3.546,6 5.731,9 834,5 1.726,5 3.661,1 6.222,0 11.953,9 5,2 106,1 2.366,0 300,9 14.732,2
2008. 12. 2.302,4 3.388,8 5.691,2 1.108,0 1.776,2 3.864,7 6.748,8 12.440,0 17,9 264,3 2.785,2 407,0 15.914,3
2009. 12. 2.009,5 3.536,3 5.545,8 1.078,7 1.844,3 4.241,0 7.164,0 12.709,8 13,6 446,7 2.835,6 414,5 16.420,2
2010. 12. 2.210,8 3.689,2 5.900,0 1.210,6 1.991,0 4.526,4 7.727,9 13.627,9 9,1 595,1 3.055,8 721,9 18.009,8
2011. 12. 2.366,4 3.819,0 6.185,5 1.100,1 2.285,7 4.846,9 8.232,7 14.418,1 0,0 675,3 3.606,4 981,3 19.681,1
2012. 12. 2.414,3 3.728,4 6.142,7 1.053,0 2.672,7 5.042,2 8.767,8 14.910,5 0,0 712,4 3.780,4 1.107,8 20.511,0
2013. 12. 2.542,3 4.153,3 6.695,6 1.189,3 3.006,3 5.203,1 9.398,7 16.094,3 0,0 707,9 3.828,8 1.394,7 22.025,7
2013. 01. 2.337,4 3.735,9 6.073,3 1.081,0 2.667,3 5.038,3 8.786,7 14.859,9 0,0 709,4 3.799,1 1.111,7 20.480,1
02. 2.358,2 3.722,2 6.080,4 1.071,0 2.681,3 5.029,8 8.782,1 14.862,6 0,0 714,1 3.811,0 1.213,6 20.601,3
03. 2.403,2 3.839,2 6.242,4 1.061,7 2.715,7 5.107,1 8.884,4 15.126,9 0,0 714,4 3.844,1 1.169,9 20.855,3
04. 2.424,0 3.836,8 6.260,8 1.047,2 2.754,5 5.099,6 8.901,3 15.162,1 0,0 708,8 3.869,4 1.150,8 20.891,1
05. 2.408,4 3.863,6 6.272,1 1.070,8 2.806,9 5.081,1 8.958,9 15.230,9 0,0 710,4 3.858,4 1.135,4 20.935,2
06. 2.441,2 3.817,4 6.258,6 1.156,8 2.776,7 5.042,7 8.976,2 15.234,9 0,0 711,9 3.825,6 1.140,4 20.912,8
07. 2.501,8 3.951,4 6.453,2 1.116,2 2.761,6 5.040,3 8.918,1 15.371,3 0,0 710,3 3.877,8 1.173,3 21.132,8
08. 2.550,7 4.131,3 6.682,0 1.110,5 2.809,9 5.082,6 9.003,1 15.685,0 0,0 712,7 3.874,4 1.202,9 21.475,1
09. 2.506,8 4.124,4 6.631,2 1.133,3 2.888,1 5.081,1 9.102,5 15.733,7 0,0 713,7 3.841,9 1.276,6 21.566,0
10. 2.504,0 4.071,9 6.575,9 1.168,8 2.931,7 5.133,1 9.233,7 15.809,6 0,0 713,6 3.873,4 1.264,0 21.660,6
11. 2.493,8 4.051,2 6.545,0 1.170,1 2.965,4 5.146,9 9.282,3 15.827,3 0,0 719,9 3.914,1 1.286,1 21.747,5
12. 2.542,3 4.153,3 6.695,6 1.189,3 3.006,3 5.203,1 9.398,7 16.094,3 0,0 707,9 3.828,8 1.394,7 22.025,7
2014. 01. 2.491,2 4.112,0 6.603,2 1.150,0 3.065,3 5.237,0 9.452,3 16.055,5 0,0 702,7 3.908,0 1.396,9 22.063,1
02. 2.555,0 4.062,3 6.617,3 1.266,5 3.073,2 5.230,0 9.569,6 16.186,9 0,0 702,5 3.937,7 1.420,3 22.247,5
03. 2.542,1 4.123,2 6.665,3 1.154,9 3.086,2 5.248,3 9.489,4 16.154,7 0,0 704,5 3.965,2 1.414,4 22.238,7
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а
monetarnu i financijsku statistiku, 2000), od siječnja 2006. godine. (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара 2006.
Vidi napomenu na strani 249. године.
Napomena: Novac M1 čine gotovina izvan banaka i prenosivi depoziti u domaćoj valuti Види напомену на страни 249.
svih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Kvazi-novac QM obuhvaća ostale Напомена: Новац М1 чине готовина изван банака и преносиви депозити у домаћој
depozite u domaćoj valuti, prenosive i ostale depozite u stranoj valuti svih domaćih валути свих домаћих сектора (осим депозита централне владе). Квази-новац QМ
sektora (osim depozita središnje vlade). Novčanu masu M2 čine monetarni agregati, обухвата остале депозите у домаћој валути, преносиве и остале депозите у страној
novac M1 i kvazi-novac QM. Ostalu pasivu čine vrijednosnice, krediti, dionice i drugi валути свих домаћих сектора (осим депозита централне владе). Новчану масу М2
kapital i ostale stavke (neto). Prema novoj metodologiji, kao posebni financijski чине монетарни агрегати, новац М1 и квази-новац QМ. Осталу пасиву чине хартије
instrumenti na strani pasive se iskazuju krediti (uz koje se dodaje obračunata kamata), од вриједности, кредити, акције и други капитал и остале ставке (нето). Према новој
kao i dionice i drugi kapital. Ostale stavke (neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke методологији, као посебни финансијски инструменти на страни пасиве се исказују
pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive. U ostale stavke (neto) кредити (уз које се додаје обрачуната камата), као и акције и други капитал. Остале
su također uključeni i ograničeni depoziti, protustavke fondova i vladini fondovi za ставке (нето) су нелоциране (нераспоређене) ставке пасиве умањене за нелоциране
kreditiranje. (нераспоређене) ставке активе. У остале ставке (нето) су такође укључени и ограничени
депозити, противставке фондова и владини фондови за кредитирање.
153
T10: Bilans stanja CBBiH T10: Balance Sheet of the CBBH

AKTIVA PASIVA
ASSETS LIABILITIES
Rezervni novac
Reserve Money
Potraživanja Gotovina Depoziti Dionice
Strana Strana Ostale stavke
Godina Mjesec od domaćih Ukupno izvan monetarnih centralne i drugi Ukupno
aktiva pasiva (neto)
sektora vlasti vlade kapital
Cash outside Other

Foreign Claims on Do- Foreign Deposits of Central Shares
Year Month Total Monetary Items Total
Assets mestic Sectors Liabilities Government and Other Equity
Authorities (Net)
1 2 3 4 5 = 3+4 6 7 8 9 10 11 12 = 7+...+11
1997. 12. 144,1 0,0 144,1 114,6 160,1 0,0 0,1 0,4 -16,6 144,1
1998. 12. 283,3 0,0 283,3 167,5 246,5 0,0 7,3 29,5 -0,1 283,3
1999. 12. 867,1 0,0 867,1 538,4 827,6 0,1 9,1 33,7 -3,3 867,1
2000. 12. 1.027,7 0,0 1.027,7 695,9 957,9 0,2 10,3 58,5 0,7 1.027,7
2001. 12. 2.735,0 0,2 2.735,1 1.806,0 2.542,9 30,0 48,7 121,5 -7,9 2.735,1
2002. 12. 2.511,9 0,2 2.512,0 1.868,7 2.318,5 1,2 26,7 180,7 -15,1 2.512,0
2003. 12. 2.820,7 1,0 2.821,7 1.721,9 2.609,1 1,0 18,6 214,7 -21,8 2.821,7
2004. 12. 3.506,8 1,8 3.508,5 1.817,4 3.240,8 1,0 44,6 226,5 -4,3 3.508,5
2005. 12. 4.252,3 1,9 4.254,3 1.907,2 3.972,4 1,0 37,7 245,0 -1,8 4.254,3
2006. 12. 5.479,5 2,3 5.481,8 2.154,2 5.056,6 1,0 126,1 301,0 -2,9 5.481,8
2007. 12. 6.726,3 2,2 6.728,5 2.439,7 6.229,0 0,9 74,8 386,4 37,4 6.728,5
2008. 12. 6.323,6 2,1 6.325,6 2.552,4 5.704,0 1,0 23,4 499,3 97,9 6.325,6
2009. 12. 6.239,9 1,9 6.241,8 2.267,7 5.648,9 0,9 56,7 502,5 33,0 6.241,8
2010. 12. 6.485,5 1,8 6.487,3 2.497,5 5.899,7 1,4 69,8 533,9 -17,5 6.487,3
2011. 12. 6.451,4 1,6 6.453,0 2.645,1 5.848,9 1,1 66,2 547,6 -10,8 6.453,0
2012. 12. 6.536,4 1,6 6.538,0 2.747,5 5.801,7 1,2 185,3 575,7 -25,9 6.538,0
2013. 12. 7.096,2 1,7 7.097,8 2.909,9 6.401,0 1,0 258,2 466,3 -28,7 7.097,8
2013. 01. 6.356,5 1,6 6.358,1 2.658,7 5.725,5 1,1 124,9 533,9 -27,4 6.358,1
02. 6.405,0 1,6 6.406,5 2.675,8 5.750,4 1,4 125,7 556,3 -27,3 6.406,5
03. 6.358,4 1,7 6.360,0 2.696,0 5.641,2 1,2 170,6 574,2 -27,1 6.360,0
04. 6.405,9 1,6 6.407,6 2.752,7 5.719,8 1,7 165,8 567,9 -47,7 6.407,6
05. 6.424,7 1,7 6.426,4 2.728,3 5.758,9 1,2 178,8 535,4 -48,0 6.426,4
06. 6.490,3 1,7 6.492,0 2.765,8 5.762,1 1,0 299,5 476,8 -47,4 6.492,0
07. 6.611,6 1,6 6.613,2 2.839,7 5.992,1 2,0 158,9 507,5 -47,4 6.613,2
08. 6.850,8 1,6 6.852,4 2.888,1 6.254,3 1,6 146,3 498,0 -47,8 6.852,4
09. 6.926,6 1,6 6.928,2 2.870,7 6.273,1 1,2 198,0 503,4 -47,6 6.928,2
10. 6.902,8 1,5 6.904,3 2.862,2 6.249,5 1,6 180,3 520,2 -47,4 6.904,3
11. 6.911,7 1,5 6.913,2 2.855,7 6.246,0 1,4 196,0 517,1 -47,2 6.913,2
12. 7.096,2 1,7 7.097,8 2.909,9 6.401,0 1,0 258,2 466,3 -28,7 7.097,8
2014. 01. 7.051,0 1,5 7.052,5 2.854,5 6.276,7 1,0 292,1 511,9 -29,3 7.052,5
02. 6.974,6 1,5 6.976,1 2.916,9 6.336,3 2,0 147,3 521,5 -31,1 6.976,1
03. 6.981,6 1,7 6.983,2 2.929,2 6.307,2 1,6 181,8 523,1 -30,5 6.983,2
Napomena: Strana aktiva Centralne banke BiH – monetarnih vlasti obuhvata zlato, Note: The CBBH (monetary authorities) foreign assets comprise gold, foreign currency in
devize u trezoru CBBiH, devizne depozite kod stranih banaka, raspolaganje SDR-om, strane the CBBH vault, deposits in foreign currency with foreign banks, SDR holdings, foreign
vrijednosne papire i ostalo. Potraživanja od domaćih sektora predstavljaju potraživanja od securities and other. Claims on domestic sectors consist of claims on employees of the
radnika CBBiH za date dugoročne kredite i potraživanja od komercijalnih banaka po osnovu CBBH for the extended long-term loans and claims on commercial banks on the basis of
računa poravnanja. settlement accounts.
Rezervni novac (primarni novac ili monetarna baza) čine gotov novac izvan monetarnih vlasti, Reserve money (primary money or monetary base) is comprised of cash outside monetary
depoziti komercijalnih banaka i depoziti ostalih domaćih sektora (osim centralne vlade) kod authorities, deposits of commercial banks and deposits of other domestic sectors (except
monetarnih vlasti. Gotovina izvan banaka predstavlja gotov novac u opticaju izvan centralne for the central government) with monetary authorities. Cash outside banks represents
banke (monetarnih vlasti) i gotov novac izvan komercijalnih banaka. Strana pasiva CBBiH
cash in circulation outside the Central Bank (monetary authorities) and cash outside
obuhvata kratkoročne obaveze prema nerezidentima, depozite nerezidenata i ostale kratkoročne
obaveze prema nerezidentima i obaveze prema MMF-u (računi 1 i 2). commercial banks. The CBBH foreign liabilities are comprised of short-term liabilities
Depoziti centralne vlade kod CBBiH predstavljaju prenosive i ostale depozite institucija towards non-residents, deposits of non-residents and other short-term liabilities towards
BiH, vlada entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti i Brčko distrikta u domaćoj non-residents and liabilities towards the IMF (Accounts 1 and 2).
valuti. Dionice i drugi kapital obuhvataju dionički kapital, rezultat tekuće godine, opšte Deposits of central government with the CBBH are transferable and other deposits of
i posebne rezerve i prilagođavanje/ponovno utvrđivanje vrijednosti. Ostale stavke (neto) BH Institutions, Entity governments, Entity social security funds and those of Brčko
su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) District in the local currency. Shares and other equity comprise the equity, current year
stavke aktive.) su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane result, general and special reserves and adjustment/revaluation . Other items (net) are
(neraspoređene) stavke aktive. unallocated items of liabilities reduced by the unallocated items of assets.
154
T10: Bilanca stanja CBBiH T10: Биланс стања ЦББиХ

AKTIVA PASIVA
АКТИВА ПАСИВА
Rezervi novac
Potraživanja Gotovina Depoziti Dionice Ostale
Strana Strana
Godina Mjesec od domaćih Ukupno izvan monetarnih središnje i drugi stavke Ukupno
aktiva pasiva
sektora vlasti vlade kapital (neto)
Потраживања Готовина ван Депозити Остале

Страна Страна Акције
Година Мјесец од домаћих Укупно монетарних централне ставке Укупно
актива пасива и други капитал
сектора власти владе (нето)
1 2 3 4 5 = 3+4 6 7 8 9 10 11 12 =7+...+11
1997. 12. 144,1 0,0 144,1 114,6 160,1 0,0 0,1 0,4 -16,6 144,1
1998. 12. 283,3 0,0 283,3 167,5 246,5 0,0 7,3 29,5 -0,1 283,3
1999. 12. 867,1 0,0 867,1 538,4 827,6 0,1 9,1 33,7 -3,3 867,1
2000. 12. 1.027,7 0,0 1.027,7 695,9 957,9 0,2 10,3 58,5 0,7 1.027,7
2001. 12. 2.735,0 0,2 2.735,1 1.806,0 2.542,9 30,0 48,7 121,5 -7,9 2.735,1
2002. 12. 2.511,9 0,2 2.512,0 1.868,7 2.318,5 1,2 26,7 180,7 -15,1 2.512,0
2003. 12. 2.820,7 1,0 2.821,7 1.721,9 2.609,1 1,0 18,6 214,7 -21,8 2.821,7
2004. 12. 3.506,8 1,8 3.508,5 1.817,4 3.240,8 1,0 44,6 226,5 -4,3 3.508,5
2005. 12. 4.252,3 1,9 4.254,3 1.907,2 3.972,4 1,0 37,7 245,0 -1,8 4.254,3
2006. 12. 5.479,5 2,3 5.481,8 2.154,2 5.056,6 1,0 126,1 301,0 -2,9 5.481,8
2007. 12. 6.726,3 2,2 6.728,5 2.439,7 6.229,0 0,9 74,8 386,4 37,4 6.728,5
2008. 12. 6.323,6 2,1 6.325,6 2.552,4 5.704,0 1,0 23,4 499,3 97,9 6.325,6
2009. 12. 6.239,9 1,9 6.241,8 2.267,7 5.648,9 0,9 56,7 502,5 33,0 6.241,8
2010. 12. 6.485,5 1,8 6.487,3 2.497,5 5.899,7 1,4 69,8 533,9 -17,5 6.487,3
2011. 12. 6.451,4 1,6 6.453,0 2.645,1 5.848,9 1,1 66,2 547,6 -10,8 6.453,0
2012. 12. 6.536,4 1,6 6.538,0 2.747,5 5.801,7 1,2 185,3 575,7 -25,9 6.538,0
2013. 12. 7.096,2 1,7 7.097,8 2.909,9 6.401,0 1,0 258,2 466,3 -28,7 7.097,8
2013. 01. 6.356,5 1,6 6.358,1 2.658,7 5.725,5 1,1 124,9 533,9 -27,4 6.358,1
02. 6.405,0 1,6 6.406,5 2.675,8 5.750,4 1,4 125,7 556,3 -27,3 6.406,5
03. 6.358,4 1,7 6.360,0 2.696,0 5.641,2 1,2 170,6 574,2 -27,1 6.360,0
04. 6.405,9 1,6 6.407,6 2.752,7 5.719,8 1,7 165,8 567,9 -47,7 6.407,6
05. 6.424,7 1,7 6.426,4 2.728,3 5.758,9 1,2 178,8 535,4 -48,0 6.426,4
06. 6.490,3 1,7 6.492,0 2.765,8 5.762,1 1,0 299,5 476,8 -47,4 6.492,0
07. 6.611,6 1,6 6.613,2 2.839,7 5.992,1 2,0 158,9 507,5 -47,4 6.613,2
08. 6.850,8 1,6 6.852,4 2.888,1 6.254,3 1,6 146,3 498,0 -47,8 6.852,4
09. 6.926,6 1,6 6.928,2 2.870,7 6.273,1 1,2 198,0 503,4 -47,6 6.928,2
10. 6.902,8 1,5 6.904,3 2.862,2 6.249,5 1,6 180,3 520,2 -47,4 6.904,3
11. 6.911,7 1,5 6.913,2 2.855,7 6.246,0 1,4 196,0 517,1 -47,2 6.913,2
12. 7.096,2 1,7 7.097,8 2.909,9 6.401,0 1,0 258,2 466,3 -28,7 7.097,8
2014. 01. 7.051,0 1,5 7.052,5 2.854,5 6.276,7 1,0 292,1 511,9 -29,3 7.052,5
02. 6.974,6 1,5 6.976,1 2.916,9 6.336,3 2,0 147,3 521,5 -31,1 6.976,1
03. 6.981,6 1,7 6.983,2 2.929,2 6.307,2 1,6 181,8 523,1 -30,5 6.983,2
Napomena: Strana aktiva Centralne banke BiH – monetarnih vlasti obuhvaća zlato, Напомена: Страна актива Централне банке БиХ – монетарних власти обухвата злато, девизе у
devize u blagajni CBBiH, devizne depozite kod stranih banaka, raspolaganje SDR- трезору ЦББиХ, девизне депозите код иностраних банака, располагање SDR-ом, стране хартије
om, strane vrijednosnice i ostalo. Potraživanja od domaćih sektora predstavljaju од вриједности и остало. Потраживања од домаћих сектора представљају потраживања
potraživanja od radnika CBBiH za date dugoročne kredite i potraživanja od komercijalnih од радника ЦББиХ за дате дугорочне кредите и потраживања од комерцијалних банака по
banaka po osnovi računa poravnanja. Rezervni novac (primarni novac ili monetarna основу рачуна поравнања. Резервни новац (примарни новац или монетарна база) чине
baza) čine gotov novac izvan monetarnih vlasti, depoziti komercijalnih banaka i depoziti готов новац изван монетарних власти, депозити комерцијалних банака и депозити осталих
ostalih domaćih sektora (osim središnje vlade) kod monetarnih vlasti. Gotovina izvan домаћих сектора (осим централне владе) код монетарних власти. Готовина изван банака
banaka predstavlja gotov novac u optjecaju izvan središnje banke (monetarnih vlasti) представља готов новац у оптицају изван централне банке (монетарних власти) и готов новац
i gotov novac izvan komercijalnih banaka. Strana pasiva CBBiH obuhvaća kratkoročne изван комерцијалних банака. Страна пасива ЦББиХ обухвата краткорочне обавезе према
obveze prema nerezidentima, depozite nerezidenata i ostale kratkoročne obveze prema нерезидентима, депозите нерезидената и остале краткорочне обавезе према нерезидентима
nerezidentima i obveze prema MMF-u (računi 1 i 2). Depoziti središnje vlade kod CBBiH и обавезе према ММФ-у (рачуни 1 и 2). Депозити централне владе код ЦББиХ представљају
predstavljaju prenosive i ostale depozite institucija BiH, vlada entiteta, entitetskih преносиве и остале депозите институција БиХ, влада ентитета, ентитетских Фондова социјалне
Fondova socijalne sigurnosti i Brčko Distrikta u domaćoj valuti. Dionice i drugi сигурности и Брчко Дистрикта у домаћој валути. Акције и други капитал обухватају акцијски
kapital obuhvaćaju dionički kapital, rezultat tekuće godine, opće i posebne rezerve i капитал, резултат текуће године, опште и посебне резерве и прилагођавање/поновно
prilagođavanje/ponovno utvrđivanje vrijednosti. Ostale stavke (neto) su nelocirane утврђивање вриједности. Остале ставке (нето) су нелоциране (нераспоређене) ставке пасиве
(neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive. умањене за нелоциране (нераспоређене) ставке активе.
155
T11: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka BiH T11: Consolidated Balance of Commercial Banks in BH
AKTIVA
Strana Potraživanja od
Godina Mjesec Rezerve nefinansijskih javnih nefinansijskih privatnih ostalih finansijskih ostalih domaćih Ukupno
aktiva generalne vlade
preduzeća preduzeća institucija sektora
ASSETS
Claims on Private
Foreign Claims on General Claims on Public Non- Claims on Other Claims on Other
Year Month Reserves Non-financial Total
Assets Government financial Enterprises Financial Insitution Domestic Sectors
Enterprises
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 = 3+...+9
1997. 12. 239,5 657,8 133,8 1099,1 1034,8 8,3 163,6 3336,9
1998. 12. 207,6 604,6 113,0 1100,0 1314,3 5,4 388,0 3733,0
1999. 12. 274,7 848,4 36,7 1003,2 1449,4 6,3 285,5 3904,3
2000. 12. 287,4 960,7 33,8 1673,1 874,9 10,9 424,2 4265,0
2001. 12. 871,9 1.364,0 32,9 1430,8 1142,8 20,0 712,6 5574,9
2002. 12. 595,2 1.468,7 60,7 1254,7 1442,2 27,8 1.495,8 6345,0
2003. 12. 1.004,6 1.561,9 45,6 1166,7 1859,6 40,2 2.009,4 7688,0
2004. 12. 1.566,6 1.906,1 45,6 691,7 2478,2 60,1 2.651,4 9399,8
2005. 12. 2.233,9 2.096,6 50,1 695,0 3244,0 67,9 3.487,2 11.874,6
2006. 12. 3.063,6 2.357,1 70,3 634,4 4086,1 89,4 4.448,9 14.749,7
2007. 12. 4.022,9 3.558,6 128,1 626,7 5315,7 159,6 5.791,7 19.603,2
2008. 12. 3.393,3 3.106,1 266,1 629,2 6.751,6 169,2 6.802,8 21.118,3
2009. 12. 3.632,0 3.190,3 356,0 636,1 6.682,5 103,0 6.409,8 21.009,6
2010. 12. 3.679,8 2.814,2 465,9 749,1 6.965,5 80,2 6.423,0 21.177,6
2011. 12. 3.469,7 2.724,5 905,2 768,8 7.166,9 94,0 6.768,9 21.898,1
2012. 12. 3.370,4 2.507,8 1.236,8 789,6 7.473,1 73,7 6.873,3 22.324,6
2013. 12. 3.843,7 2.637,3 1.380,0 829,6 7.556,4 67,4 7.131,8 23.446,3
2013. 01. 3.377,8 2.358,9 1.244,1 789,9 7.439,5 68,2 6.826,3 22.104,7
02. 3.382,5 2.407,8 1.245,4 785,2 7.492,7 68,7 6.825,9 22.208,1
03. 3.229,1 2.516,3 1.322,1 834,9 7.488,4 81,5 6.865,3 22.337,6
04. 3.285,9 2.373,5 1.327,0 850,6 7.538,7 83,9 6.881,4 22.341,1
05. 3.338,7 2.405,8 1.290,6 854,0 7.557,6 87,5 6.905,4 22.439,6
06. 3.294,5 2.447,7 1.266,1 844,4 7.490,2 90,4 6.946,2 22.379,6
07. 3.464,0 2.525,9 1.255,1 835,9 7.465,8 82,4 6.995,9 22.624,9
08. 3.710,0 2.527,1 1.294,9 832,0 7.456,2 68,2 7.013,1 22.901,5
09. 3.753,4 2.413,1 1.318,3 821,4 7.470,9 69,1 7.059,5 22.905,8
10. 3.731,9 2.558,0 1.307,5 816,2 7.472,1 66,9 7.090,8 23.043,4
11. 3.768,5 2.468,7 1.314,7 813,0 7.519,4 70,6 7.113,9 23.068,9
12. 3.843,7 2.637,3 1.380,0 829,6 7.556,4 67,4 7.131,8 23.446,3
2014. 01. 3.767,9 2.569,2 1.376,7 819,6 7.547,3 70,2 7.121,6 23.272,6
02. 3.768,2 2.539,1 1.417,7 831,5 7.646,2 69,0 7.135,1 23.406,7
03. 3.753,4 2.375,0 1.406,1 822,9 7.667,1 70,2 7.221,3 23.315,9
Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka obuhvata konsolidovane bilanse Note: Consolidated balance sheet of commercial banks includes consolidated balance sheets of
komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo, Glavne jedinice Mostar, Glavne banke Republike commercial banks covered by Main Unit Sarajevo, Main Unit Mostar, Main Bank RS, Brčko District
(from July 2001 until November 2002), NBRS (until December 1998) and the NBBH (until November
Srpske, Brčko distrikta (od jula 2001. do novembra 2002), NBRS (do decembra 1998) i NBBiH (do
2002). Mutual claims and liabilities among the commercial banks have been consolidated. Banks’
novembra 2002). Konsolidovana su međusobna potraživanja i obaveze između komercijalnih banaka.
reserves consist of cash in the banks’ vaults and banks’ deposits with the CBBH.
Rezerve banaka sastoje se od gotovine u trezorima banaka i depozita banaka kod CBBiH.
Foreign assets of commercial banks include: foreign currency in the vaults, transferable and other
Strana aktiva komercijalnih banaka obuhvata: devize u trezorima, prenosive i ostale depozite u deposits in foreign currency with nonresidents, loans to nonresidents, securities of non-residents in
stranoj valuti kod nerezidenata, kredite nerezidentima, vrijednosne papire nerezidenata u stranoj foreign currency, and other claims on non-residents. Claims on general government include claims on
valuti i ostala potraživanja od nerezidenata. Potraživanja od generalne vlade obuhvataju potraživanja all levels of government: the central government (BH Institutions, Entities’ governments, Entity social
od svih nivoa vlada: centralne vlade (institucije BiH, vlade entiteta, entitetskih fondova socijalne security funds and those of Brčko District) and non-central governments (canton and municipality
sigurnosti i Brčko distrikta) i necentralne vlade (vlada kantona i opštinskih vlada). Potraživanja od governments). Claims on other domestic sectors include: claims on public non-financial enterprises,
ostalih domaćih sektora obuhvataju: potraživanja od nefinansijskih javnih preduzeća, nefinansijskih private non-financial enterprises, other financial institutions and claims on other domestic sectors
privatnih preduzeća, ostalih finansijskih institucija i ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih (households, non-profit institutions and other non-classified sectors).
institucija i ostalih neklasifikovanih sektora). Balance sheets of commercial banks of Federation of BH in addition to active sub-balance sheets
Bilans stanja komercijalnih banaka Federacije BiH sadrži pored aktivnog podbilansa i podatke includes data from passive sub-balance sheets as well. Passive sub-balance sheets include liabilities
pasivnog podbilansa. Pasivni podbilans sadrži obaveze po stranim kreditima i staroj deviznoj štednji arising from foreign loans as well as liabilities arising from frozen foreign currency savings deposits
građana do 31. marta 1992. Ove obaveze će preuzeti Ministarstvo finansija Federacije BiH u procesu of citizens until 31 March 1992. These liabilities will be taken over, in the process of privatisation, by
privatizacije u skladu s entitetskim Zakonom o početnom bilansu preduzeća i banaka i Zakonom o Ministry of Finance of BH Federation in accordance with the Entity Law on Opening Balance Sheets of
privatizaciji. Enterprises and Banks and Entity Law on Privatisation.
156
T11: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka BiH Т11: Консолидовани биланс комерцијалних банака БиХ
AKTIVA
Godina Mjesec Rezerve nefinancijskih javnih nefinancijskih privatnih ostalih financijskih ostalih domaćih Ukupno
poduzeća poduzeća institucija sektora
АКТИВА
Потраживања од Потраживања од Потраживања од Потраживања од

Страна Потраживања од
Година Мјесец Резерве нефинансијских нефинансијских осталих финансијских осталих Укупно
актива генералне владе
јавних предузећа приватних предузећа институција домаћих сектора
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 = 3+...+9
1997. 12. 239,5 657,8 133,8 1099,1 1034,8 8,3 163,6 3336,9
1998. 12. 207,6 604,6 113,0 1100,0 1314,3 5,4 388,0 3733,0
1999. 12. 274,7 848,4 36,7 1003,2 1449,4 6,3 285,5 3904,3
2000. 12. 287,4 960,7 33,8 1673,1 874,9 10,9 424,2 4265,0
2001. 12. 871,9 1.364,0 32,9 1430,8 1142,8 20,0 712,6 5574,9
2002. 12. 595,2 1.468,7 60,7 1254,7 1442,2 27,8 1.495,8 6345,0
2003. 12. 1.004,6 1.561,9 45,6 1166,7 1859,6 40,2 2.009,4 7688,0
2004. 12. 1.566,6 1.906,1 45,6 691,7 2478,2 60,1 2.651,4 9399,8
2005. 12. 2.233,9 2.096,6 50,1 695,0 3244,0 67,9 3.487,2 11.874,6
2006. 12. 3.063,6 2.357,1 70,3 634,4 4086,1 89,4 4.448,9 14.749,7
2007. 12. 4.022,9 3.558,6 128,1 626,7 5315,7 159,6 5.791,7 19.603,2
2008. 12. 3.393,3 3.106,1 266,1 629,2 6.751,6 169,2 6.802,8 21.118,3
2009. 12. 3.632,0 3.190,3 356,0 636,1 6.682,5 103,0 6.409,8 21.009,6
2010. 12. 3.679,8 2.814,2 465,9 749,1 6.965,5 80,2 6.423,0 21.177,6
2011. 12. 3.469,7 2.724,5 905,2 768,8 7.166,9 94,0 6.768,9 21.898,1
2012. 12. 3.370,4 2.507,8 1.236,8 789,6 7.473,1 73,7 6.873,3 22.324,6
2013. 12. 3.843,7 2.637,3 1.380,0 829,6 7.556,4 67,4 7.131,8 23.446,3
2013. 01. 3.377,8 2.358,9 1.244,1 789,9 7.439,5 68,2 6.826,3 22.104,7
02. 3.382,5 2.407,8 1.245,4 785,2 7.492,7 68,7 6.825,9 22.208,1
03. 3.229,1 2.516,3 1.322,1 834,9 7.488,4 81,5 6.865,3 22.337,6
04. 3.285,9 2.373,5 1.327,0 850,6 7.538,7 83,9 6.881,4 22.341,1
05. 3.338,7 2.405,8 1.290,6 854,0 7.557,6 87,5 6.905,4 22.439,6
06. 3.294,5 2.447,7 1.266,1 844,4 7.490,2 90,4 6.946,2 22.379,6
07. 3.464,0 2.525,9 1.255,1 835,9 7.465,8 82,4 6.995,9 22.624,9
08. 3.710,0 2.527,1 1.294,9 832,0 7.456,2 68,2 7.013,1 22.901,5
09. 3.753,4 2.413,1 1.318,3 821,4 7.470,9 69,1 7.059,5 22.905,8
10. 3.731,9 2.558,0 1.307,5 816,2 7.472,1 66,9 7.090,8 23.043,4
11. 3.768,5 2.468,7 1.314,7 813,0 7.519,4 70,6 7.113,9 23.068,9
12. 3.843,7 2.637,3 1.380,0 829,6 7.556,4 67,4 7.131,8 23.446,3
2014. 01. 3.767,9 2.569,2 1.376,7 819,6 7.547,3 70,2 7.121,6 23.272,6
02. 3.768,2 2.539,1 1.417,7 831,5 7.646,2 69,0 7.135,1 23.406,7
03. 3.753,4 2.375,0 1.406,1 822,9 7.667,1 70,2 7.221,3 23.315,9
Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka obuhvaća konsolidirane bilance Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака обухвата консолидоване билансе
komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo, Glavne jedinice Mostar, Glavne banke Republike комерцијалних банака Главне јединице Сарајево, Главне јединице Мостар, Главне банке Републике
Srpske, Brčko Distrikta (od srpnja 2001. do studenog 2002), NBRS (do prosinca 1998) i NBBiH Српске, Брчко Дистрикта (од јула 2001. до новембра 2002), НБРС (до децембра 1998) и НББиХ (до
(do studenog 2002). Konsolidirana su međusobna potraživanja i obveze između komercijalnih новембра 2002). Консолидована су међусобна потраживања и обавезе између комерцијалних
banaka. Rezerve banaka sastoje se od gotovine u blagajnama banaka i depozita banaka kod банака. Резерве банака састоје се од готовине у трезорима банака и депозита банака код Централне
Centralne banke BiH. Strana aktiva komercijalnih banaka obuhvaća: devize u blagajnama, банке БиХ. Страна актива комерцијалних банака обухвата: девизе у трезорима, преносиве и остале
prenosive i ostale depozite u stranoj valuti kod nerezidenata, kredite nerezidentima, vrijednosnice депозите у страној валути код нерезидената, кредите нерезидентима, хартије од вриједности
nerezidenata u stranoj valuti i ostala potraživanja od nerezidenata. Potraživanja od generalne нерезидената у страној валути и остала потраживања од нерезидената. Потраживања од генералне
vlade obuhvaćaju potraživanja od svih razina vlada: središnje vlade (institucije BiH, vlade владе обухватају потраживања од свих нивоа влада: централне владе (институције БиХ, владе
entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti i Brčko Distrikta) i nesredišnje vlade (vlada ентитета, ентитетских фондова социјалне сигурности и Брчко Дистрикта) и нецентралне владе
kantona i općinskih vlada). Potraživanja od ostalih domaćih sektora obuhvaćaju: potraživanja od (влада кантона и општинских влада). Потраживања од осталих домаћих сектора обухватају:
nefinancijskih javnih poduzeća, nefinancijskih privatnih poduzeća, ostalih financijskih institucija потраживања од нефинансијских јавних предузећа, нефинансијских приватних предузећа, осталих
i ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasificiranih sektora). финансијских институција и осталих домаћих сектора (становништва, непрофитних институција и
Bilanca stanja komercijalnih banaka Federacije BiH sadrži pored aktivne podbilance i podatke осталих некласификованих сектора). Биланс стања комерцијалних банака Федерације БиХ садржи
pasivne podbilance. Pasivna podbilanca sadrži obveze po stranim kreditima i staroj deviznoj поред активног подбиланса и податке пасивног подбиланса. Пасивни подбиланс садржи обавезе по
štednji građana do 31. ožujka 1992. Ove obveze će preuzeti Ministarstvo financija Federacije страним кредитима и старој девизној штедњи грађана до 31. марта 1992. Ове обавезе ће преузети
BiH u procesu privatizacije sukladno entitetskom Zakonu o početnoj bilanci poduzeća i banaka Министарство финансија Федерације БиХ у процесу приватизације у складу с ентитетским Законом
i Zakonom o privatizaciji. о почетном билансу предузећа и банака и Законом о приватизацији.
157
T11: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka BiH T11: Consolidated Balance of Commercial Banks in BH
PASIVA
Ostali Ostali
Prenosivi depoziti Prenosivi
Depoziti depoziti drugih depoziti drugih Ostale
drugih domaćih depoziti drugih Vrijednosni Strana Dionice i drugi
Godina Mjesec centralne domaćih sektora domaćih Krediti stavke Ukupno
sektora domaćih sektora papiri pasiva kapital
vlade u domaćoj sektora u (neto)
u domaćoj valuti u stranoj valuti
valuti stranoj valuti
LIABILITIES
Transf. Dep. Transf. Dep. Other Dep. Other Dep.
Deposits of Shares and Other
Other Domestic Other Domestic Other Domestic Other Domestic Foreign
Year Month Central Securities Loans Other Items Total
Sectors in Sectors in Sectors in Sectors in Liabilities
Government Equity (Net)
Dom. Curr. For. Curr. Dom. Curr. For. Curr.
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13= 3+...+12
1997. 12. 233,6 139,2 448,5 9,6 363,3 14,2 0,0 1.513,8 1.043,4 -428,5 3.336,9
1998. 12. 222,2 147,5 637,9 8,0 467,0 10,6 0,0 1.605,8 1.310,9 -676,8 3.733,0
1999. 12. 170,1 584,6 465,5 22,4 577,3 8,7 0,0 1.519,3 1.257,0 -700,6 3.904,3
2000. 12. 143,2 749,9 554,5 77,9 428,2 4,4 0,0 1.577,1 1.096,2 -366,4 4.265,0
2001. 12. 277,5 1.016,2 928,5 140,9 907,7 0,1 0,0 1.526,5 1.118,8 -341,2 5.574,9
2002. 12. 390,3 1.270,3 817,1 272,2 974,4 0,1 0,0 1.793,7 1.213,6 -386,6 6.345,0
2003. 12. 473,1 1.510,3 818,3 461,9 1.102,5 0,0 0,0 2.437,0 1.305,4 -420,4 7.688,0
2004. 12. 419,4 1.862,9 988,1 703,4 1.604,6 0,0 0,0 2.651,1 1.472,1 -301,8 9.399,8
2005. 12. 533,4 2.370,5 1.154,8 818,1 1.999,4 0,0 0,0 3.559,3 1.712,5 -273,4 11.874,6
2006. 12. 853,3 2.751,0 692,0 1.365,4 3.105,4 0,0 114,0 4.074,8 1.607,9 185,9 14.749,7
2007. 12. 2.335,0 3.534,4 834,5 1.726,5 3.661,1 5,2 106,1 5.165,7 1.979,7 255,2 19.603,2
2008. 12. 1.749,7 3.381,4 1.108,0 1.776,2 3.864,7 17,9 264,3 6.361,9 2.285,9 308,4 21.118,3
2009. 12. 1.397,9 3.530,3 1.078,7 1.844,3 4.241,0 13,6 446,7 5.744,1 2.333,1 379,8 21.009,6
2010. 12. 1.121,7 3.680,5 1.210,6 1.991,0 4.526,4 9,1 595,1 4.783,2 2.521,9 738,2 21.177,6
2011. 12. 955,7 3.807,9 1.100,1 2.285,7 4.846,9 0,0 675,3 4.176,9 3.058,7 990,8 21.898,1
2012. 12. 847,2 3.714,8 1.053,0 2.672,7 5.042,2 0,0 712,4 3.947,0 3.204,7 1.130,7 22.324,6
2013. 12. 717,8 4.137,4 1.189,3 3.006,3 5.203,1 0,0 707,9 3.697,9 3.362,4 1.424,1 23.446,3
2013. 01. 787,2 3.722,2 1.081,0 2.667,3 5.038,3 0,0 709,4 3.691,3 3.265,2 1.142,7 22.104,7
02. 784,1 3.709,9 1.071,0 2.681,3 5.029,8 0,0 714,1 3.719,4 3.254,7 1.243,9 22.208,1
03. 764,6 3.827,0 1.061,7 2.715,7 5.107,1 0,0 714,4 3.676,4 3.270,0 1.200,8 22.337,6
04. 719,2 3.823,0 1.047,2 2.754,5 5.099,6 0,0 708,8 3.684,4 3.301,5 1.202,8 22.341,1
05. 728,7 3.849,8 1.070,8 2.806,9 5.081,1 0,0 710,4 3.683,0 3.323,0 1.185,9 22.439,6
06. 698,0 3.803,6 1.156,8 2.776,7 5.042,7 0,0 711,9 3.665,2 3.348,9 1.175,8 22.379,7
07. 769,3 3.937,5 1.116,2 2.761,6 5.040,3 0,0 710,3 3.710,5 3.370,2 1.208,9 22.624,9
08. 743,9 4.117,6 1.110,5 2.809,9 5.082,6 0,0 712,7 3.676,5 3.376,4 1.271,3 22.901,5
09. 720,0 4.110,5 1.133,3 2.888,1 5.081,1 0,0 713,7 3.594,8 3.338,5 1.325,8 22.905,8
10. 771,0 4.057,3 1.168,8 2.931,7 5.133,1 0,0 713,6 3.601,7 3.353,2 1.312,9 23.043,4
11. 736,3 4.037,3 1.170,1 2.965,4 5.146,9 0,0 719,9 3.531,7 3.397,1 1.364,2 23.068,9
12. 717,8 4.137,4 1.189,3 3.006,3 5.203,1 0,0 707,9 3.697,9 3.362,4 1.424,1 23.446,3
2014. 01. 787,3 4.093,8 1.150,0 3.065,3 5.237,0 0,0 702,7 3.413,8 3.396,1 1.426,5 23.272,6
02. 833,4 4.047,7 1.266,5 3.073,2 5.230,0 0,0 702,5 3.385,7 3.416,2 1.451,5 23.406,7
03. 833,9 4.110,8 1.154,9 3.086,2 5.248,3 0,0 704,5 3.290,8 3.442,1 1.444,5 23.315,9
See note on page 248.
Vidi napomenu na strani 248.
Note: Central government deposits include transferable and other deposits in the local and
Napomena: Depoziti centralne vlade uključuju prenosive i ostale depozite u domaćoj i
foreign currency of BH Institutions, Entity governments, Entity Social security funds and
stranoj valuti institucija BiH, vlada entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti/zaštite
those of Brčko District . Transferable and other deposits of other domestic sectors in domestic
i Brčko distrikta. Prenosivi i ostali depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj i stranoj valuti
and foreign currency represent banks liabilities towards non-central government (canton
predstavljaju obaveze banaka prema necentralnoj vladi (kantona i opština), nefinansijskim
and municipality governments), public non financial enterprises, private non financial
javnim preduzećima, nefinansijskim privatnim preduzećima, ostalim finansijskim
enterprises, other financial institutions and other domestic sectors (households, nonprofit
institucijama i ostalim domaćim sektorima (stanovništvu, neprofitnim institucijama i ostalim
institutions and other non-classified sectors).
neklasifikovanim sektorima).
Foreign liabilities of commercial banks include banks liabilities to nonresidents based on
Strana pasiva komercijalnih banaka obuhvata obaveze banaka prema nerezidentima po
transferable and other deposits, loans, securities, trade loans and advances and other
osnovu prenosivih i ostalih depozita, kredita, vrijednosnih papira, trgovinskih kredita i avansa
accounts payable. According to a new methodology, loans are presented in liabilities as a
i ostalih računa dugovanja. Prema novoj metodologiji, krediti na strani pasive su prikazani kao
separate financial instrument, with which the calculated interest is added.
poseban finansijski instrument, uz koje se dodaje obračunata kamata.
Shares and other equity comprises equity, retained earnings, current year result, general
Dionice i drugi kapital obuhvataju dionički kapital, zadržani prihod, rezultat tekuće godine,
and special reserves and adjustment/revaluation. Other items (net) are unallocated
opšte i posebne rezerve i prilagođavanje/ponovno utvrđivanje vrijednosti. Ostale stavke
items of liabilities reduced by the unallocated items of assets. Restricted deposits are also
(neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene)
included in other items (net).
stavke aktive. Ostale stavke (neto) takođe obuhvataju i ograničene depozite.
158
T11: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka BiH Т11: Консолидовани биланс комерцијалних банака БиХ
PASIVA
Ostali Ostali
Prenosivi depoziti Prenosivi depoziti
Depoziti depoziti drugih depoziti drugih Dionice i Ostale
drugih domaćih drugih domaćih Strana
Godina Mjesec središnje domaćih domaćih Vrijednosnice Krediti drugi stavke Ukupno
sektora u domaćoj sektora u pasiva
vlade sektora u domaćoj sektora u stranoj kapital (neto)
valuti stranoj valuti
valuti valuti
ПАСИВА
Преносиви
Преносиви депозити Остали Остали депозити
Депозити депозити Акције и Остале
других домаћих депозити других других домаћих Хартије од Страна
Година Мјесец централне других домаћих Кредити други ставке Укупно
сектора у домаћој домаћих сектора сектора у страној вриједности пасива
владе сектора у капитал (нето)
валути у домаћој валути валути
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13= 3+...+12
1997. 12. 233,6 139,2 448,5 9,6 363,3 14,2 0,0 1.513,8 1.043,4 -428,5 3.336,9
1998. 12. 222,2 147,5 637,9 8,0 467,0 10,6 0,0 1.605,8 1.310,9 -676,8 3.733,0
1999. 12. 170,1 584,6 465,5 22,4 577,3 8,7 0,0 1.519,3 1.257,0 -700,6 3.904,3
2000. 12. 143,2 749,9 554,5 77,9 428,2 4,4 0,0 1.577,1 1.096,2 -366,4 4.265,0
2001. 12. 277,5 1.016,2 928,5 140,9 907,7 0,1 0,0 1.526,5 1.118,8 -341,2 5.574,9
2002. 12. 390,3 1.270,3 817,1 272,2 974,4 0,1 0,0 1.793,7 1.213,6 -386,6 6.345,0
2003. 12. 473,1 1.510,3 818,3 461,9 1.102,5 0,0 0,0 2.437,0 1.305,4 -420,4 7.688,0
2004. 12. 419,4 1.862,9 988,1 703,4 1.604,6 0,0 0,0 2.651,1 1.472,1 -301,8 9.399,8
2005. 12. 533,4 2.370,5 1.154,8 818,1 1.999,4 0,0 0,0 3.559,3 1.712,5 -273,4 11.874,6
2006. 12. 853,3 2.751,0 692,0 1.365,4 3.105,4 0,0 114,0 4.074,8 1.607,9 185,9 14.749,7
2007. 12. 2.335,0 3.534,4 834,5 1.726,5 3.661,1 5,2 106,1 5.165,7 1.979,7 255,2 19.603,2
2008. 12. 1.749,7 3.381,4 1.108,0 1.776,2 3.864,7 17,9 264,3 6.361,9 2.285,9 308,4 21.118,3
2009. 12. 1.397,9 3.530,3 1.078,7 1.844,3 4.241,0 13,6 446,7 5.744,1 2.333,1 379,8 21.009,6
2010. 12. 1.121,7 3.680,5 1.210,6 1.991,0 4.526,4 9,1 595,1 4.783,2 2.521,9 738,2 21.177,6
2011. 12. 955,7 3.807,9 1.100,1 2.285,7 4.846,9 0,0 675,3 4.176,9 3.058,7 990,8 21.898,1
2012. 12. 847,2 3.714,8 1.053,0 2.672,7 5.042,2 0,0 712,4 3.947,0 3.204,7 1.130,7 22.324,6
2013. 12. 717,8 4.137,4 1.189,3 3.006,3 5.203,1 0,0 707,9 3.697,9 3.362,4 1.424,1 23.446,3
2013. 01. 787,2 3.722,2 1.081,0 2.667,3 5.038,3 0,0 709,4 3.691,3 3.265,2 1.142,7 22.104,7
02. 784,1 3.709,9 1.071,0 2.681,3 5.029,8 0,0 714,1 3.719,4 3.254,7 1.243,9 22.208,1
03. 764,6 3.827,0 1.061,7 2.715,7 5.107,1 0,0 714,4 3.676,4 3.270,0 1.200,8 22.337,6
04. 719,2 3.823,0 1.047,2 2.754,5 5.099,6 0,0 708,8 3.684,4 3.301,5 1.202,8 22.341,1
05. 728,7 3.849,8 1.070,8 2.806,9 5.081,1 0,0 710,4 3.683,0 3.323,0 1.185,9 22.439,6
06. 698,0 3.803,6 1.156,8 2.776,7 5.042,7 0,0 711,9 3.665,2 3.348,9 1.175,8 22.379,7
07. 769,3 3.937,5 1.116,2 2.761,6 5.040,3 0,0 710,3 3.710,5 3.370,2 1.208,9 22.624,9
08. 743,9 4.117,6 1.110,5 2.809,9 5.082,6 0,0 712,7 3.676,5 3.376,4 1.271,3 22.901,5
09. 720,0 4.110,5 1.133,3 2.888,1 5.081,1 0,0 713,7 3.594,8 3.338,5 1.325,8 22.905,8
10. 771,0 4.057,3 1.168,8 2.931,7 5.133,1 0,0 713,6 3.601,7 3.353,2 1.312,9 23.043,4
11. 736,3 4.037,3 1.170,1 2.965,4 5.146,9 0,0 719,9 3.531,7 3.397,1 1.364,2 23.068,9
12. 717,8 4.137,4 1.189,3 3.006,3 5.203,1 0,0 707,9 3.697,9 3.362,4 1.424,1 23.446,3
2014. 01. 787,3 4.093,8 1.150,0 3.065,3 5.237,0 0,0 702,7 3.413,8 3.396,1 1.426,5 23.272,6
02. 833,4 4.047,7 1.266,5 3.073,2 5.230,0 0,0 702,5 3.385,7 3.416,2 1.451,5 23.406,7
03. 833,9 4.110,8 1.154,9 3.086,2 5.248,3 0,0 704,5 3.290,8 3.442,1 1.444,5 23.315,9
Napomena: Depoziti središnje vlade uključuju prenosive i ostale depozite u domaćoj i Напомена: Депозити централне владе укључују преносиве и остале депозите у домаћој и
stranoj valuti institucija BiH, vlada entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti i Brčko страној валути институција БиХ, влада ентитета, ентитетских фондова социјалне сигурности и
distrikta. Prenosivi i ostali depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj i stranoj valuti Брчко дистрикта. Преносиви и остали депозити других домаћих сектора у домаћој и страној
predstavljaju obveze banaka prema nesredišnjoj vladi (kantona i općina), nefinancijskim валути представљају обавезе банака према нецентралној влади (кантона и општина),
javnim poduzećima, nefinancijskim privatnim poduzećima, ostalim financijskim нефинансијским јавним предузећима, нефинансијским приватним предузећима, осталим
institucijama i ostalim domaćim sektorima (stanovništvu, neprofitnim institucijama i ostalim финансијским институцијама и осталим домаћим секторима (становништву, непрофитним
neklasificiranim sektorima). Strana pasiva komercijalnih banaka obuhvaća obveze banaka институцијама и осталим некласификованим секторима). Страна пасива комерцијалних
prema nerezidentima po osnovi prenosivih i ostalih depozita, kredita, vrijednosnih papira, банака обухвата обавезе банака према нерезидентима по основу преносивих и осталих
trgovinskih kredita i avansa i ostalih računa dugovanja. Prema novoj metodologiji, krediti na депозита, кредита, хартија од вриједности, трговинских кредита и аванса и осталих рачуна
strani pasive su prikazani kao poseban financijski instrument, uz koje se dodaje obračunata дуговања. Према новој методологији, кредити на страни пасиве су приказани као посебан
kamata. финансијски инструмент, уз које се додаје обрачуната камата.
Dionice i drugi kapital obuhvaćaju dionički kapital, zadržani prihod, rezultat tekuće godine, Акције и други капитал обухватају акционарски капитал, задржани приход, резултат текуће
opće i posebne rezerve i prilagođavanje/ponovno utvrđivanje vrijednosti. Ostale stavke (neto) године, опште и посебне резерве и прилагођавање/поновно утврђивање вриједности.
su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke Остале ставке (нето) су нелоциране (нераспоређене) ставке пасиве умањене за нелоциране
aktive. Ostale stavke (neto) također obuhvaćaju i ograničene depozite. (нераспоређене) ставке активе. Остале ставке (нето) такође обухватају и ограничене депозите.
159
T12: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka FBiH T12: Consolidated Balance of Commercial Banks in FBH
AKTIVA

Godina Mjesec Rezerve nefinansijskih javnih nefinansijskih ostalih finansijskih ostalih domaćih Ukupno
preduzeća privatnih preduzeća institucija sektora
ASSETS
Claims on Claims on Public Claims on Private Claims on

Foreign Claims on Other
Year Month Reserves General Non-financial Non-financial Other Financial Total
Assets Domestic Sectors
Government Enterprises Enterprises Institutions
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 = 3+...+9
1997. 12. 239,5 447,0 23,7 1.087,4 536,4 8,3 132,1 2.474,3
1998. 12. 202,1 416,6 29,0 1.091,0 550,9 5,4 258,4 2.553,5
1999. 12. 264,0 750,1 28,4 993,5 527,1 6,3 270,8 2.840,1
2000. 12. 265,5 854,1 22,1 1.033,8 584,5 8,5 373,7 3.142,2
2001. 12. 792,4 1.214,1 29,2 811,6 811,2 16,5 668,6 4.343,7
2002. 12. 511,8 1.301,5 41,1 733,4 1.143,3 23,3 1.325,0 5.079,4
2003. 12. 814,9 1.366,5 35,6 639,8 1.506,9 35,0 1.701,6 6.100,2
2004. 12. 1.291,9 1.690,5 34,0 599,3 1.973,3 54,7 2.203,9 7.847,6
2005. 12. 1.809,4 1.802,7 37,4 619,6 2.478,2 64,2 2.828,9 9.640,4
2006. 12. 2.389,8 2.017,0 30,7 587,7 3.066,6 71,6 3.552,9 11.716,2
2007. 12. 2.996,0 2.027,0 34,8 577,2 4.043,8 138,8 4.569,2 14.386,8
2008. 12. 2.454,0 1.987,9 81,2 574,2 5.017,1 129,9 5.252,5 15.497,0
2009. 12. 2.683,9 2.489,3 85,5 576,5 4.909,3 79,2 4.869,2 15.692,9
2010. 12. 2.850,0 2.182,4 152,3 656,3 5.034,8 62,9 4.807,0 15.745,6
2011. 12. 2.606,8 2.217,7 280,3 691,3 5.220,0 68,2 5.086,2 16.170,5
2012. 12. 2.414,7 1.988,3 412,9 663,0 5.403,4 47,6 5.134,9 16.064,8
2013. 12. 2.944,4 1.953,7 441,0 669,3 5.409,4 43,3 5.252,0 16.713,1
2013. 01. 2.512,6 1.787,9 411,9 651,2 5.340,6 41,7 5.101,9 15.847,8
02. 2.525,2 1.843,4 403,8 647,0 5.362,8 42,8 5.087,8 15.912,7
03. 2.298,7 1.952,3 439,6 688,6 5.376,2 55,3 5.118,5 15.929,2
04. 2.456,4 1.827,6 438,9 692,4 5.383,0 58,6 5.131,4 15.988,3
05. 2.539,3 1.815,4 408,0 694,0 5.395,0 63,3 5.149,0 16.064,0
06. 2.469,2 1.818,4 379,4 687,1 5.367,1 66,3 5.176,9 15.964,5
07. 2.629,6 1.883,5 372,5 677,7 5.325,2 55,1 5.205,3 16.148,9
08. 2.855,6 1.882,2 380,9 674,8 5.289,6 40,1 5.209,2 16.332,4
09. 2.849,7 1.787,9 404,2 664,8 5.343,5 41,4 5.229,3 16.320,8
10. 2.852,9 1.857,0 402,4 657,7 5.333,2 38,4 5.239,1 16.380,7
11. 2.894,6 1.811,2 405,5 653,6 5.332,8 42,1 5.243,8 16.383,6
12. 2.944,4 1.953,7 441,0 669,3 5.409,4 43,3 5.252,0 16.713,1
2014. 01. 2.862,7 1.913,0 437,7 656,4 5.393,9 44,8 5.230,5 16.539,0
02. 2.795,2 1.906,8 460,2 663,8 5.484,5 42,8 5.227,3 16.580,6
03. 2.830,1 1.761,4 472,3 656,2 5.501,8 45,1 5.266,3 16.533,2
monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara 2006. godine. Financial Statistics Manual, 2000), from January 2006
Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka FBiH obuhvata konsolidovane Note: Consolidated Balance Sheet of FBH commercial banks includes Consolidated
bilanse komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo i Glavne jedinice Mostar. Balance Sheets of commercial banks covered by Main Unit Sarajevo and Main Unit Mostar.
Za sve pozicije vrijedi napomena iz tabele T11. Notes from table T11 are applicable for all items.
160
T12: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka FBiH T12: Консолидовани биланс комерцијалних банака ФБиХ
AKTIVA

Godina Mjesec Rezerve nefinancijskih javnih nefinancijskih ostalih financijskih ostalih domaćih Ukupno
poduzeća privatnih poduzeća institucija sektora
АКТИВА
Потраживања
Потраживања Потраживања од Потраживања од
Страна Потраживања од од осталих
Година Мјесец Резерве од нефинансијских нефинансијских осталих домаћих Укупно
актива генералне владе финансијских
јавних предузећа приватних предузећа сектора
институција
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 = 3+...+9
1997. 12. 239,5 447,0 23,7 1.087,4 536,4 8,3 132,1 2.474,3
1998. 12. 202,1 416,6 29,0 1.091,0 550,9 5,4 258,4 2.553,5
1999. 12. 264,0 750,1 28,4 993,5 527,1 6,3 270,8 2.840,1
2000. 12. 265,5 854,1 22,1 1.033,8 584,5 8,5 373,7 3.142,2
2001. 12. 792,4 1.214,1 29,2 811,6 811,2 16,5 668,6 4.343,7
2002. 12. 511,8 1.301,5 41,1 733,4 1.143,3 23,3 1.325,0 5.079,4
2003. 12. 814,9 1.366,5 35,6 639,8 1.506,9 35,0 1.701,6 6.100,2
2004. 12. 1.291,9 1.690,5 34,0 599,3 1.973,3 54,7 2.203,9 7.847,6
2005. 12. 1.809,4 1.802,7 37,4 619,6 2.478,2 64,2 2.828,9 9.640,4
2006. 12. 2.389,8 2.017,0 30,7 587,7 3.066,6 71,6 3.552,9 11.716,2
2007. 12. 2.996,0 2.027,0 34,8 577,2 4.043,8 138,8 4.569,2 14.386,8
2008. 12. 2.454,0 1.987,9 81,2 574,2 5.017,1 129,9 5.252,5 15.497,0
2009. 12. 2.683,9 2.489,3 85,5 576,5 4.909,3 79,2 4.869,2 15.692,9
2010. 12. 2.850,0 2.182,4 152,3 656,3 5.034,8 62,9 4.807,0 15.745,6
2011. 12. 2.606,8 2.217,7 280,3 691,3 5.220,0 68,2 5.086,2 16.170,5
2012. 12. 2.414,7 1.988,3 412,9 663,0 5.403,4 47,6 5.134,9 16.064,8
2013. 12. 2.944,4 1.953,7 441,0 669,3 5.409,4 43,3 5.252,0 16.713,1
2013. 01. 2.512,6 1.787,9 411,9 651,2 5.340,6 41,7 5.101,9 15.847,8
02. 2.525,2 1.843,4 403,8 647,0 5.362,8 42,8 5.087,8 15.912,7
03. 2.298,7 1.952,3 439,6 688,6 5.376,2 55,3 5.118,5 15.929,2
04. 2.456,4 1.827,6 438,9 692,4 5.383,0 58,6 5.131,4 15.988,3
05. 2.539,3 1.815,4 408,0 694,0 5.395,0 63,3 5.149,0 16.064,0
06. 2.469,2 1.818,4 379,4 687,1 5.367,1 66,3 5.176,9 15.964,5
07. 2.629,6 1.883,5 372,5 677,7 5.325,2 55,1 5.205,3 16.148,9
08. 2.855,6 1.882,2 380,9 674,8 5.289,6 40,1 5.209,2 16.332,4
09. 2.849,7 1.787,9 404,2 664,8 5.343,5 41,4 5.229,3 16.320,8
10. 2.852,9 1.857,0 402,4 657,7 5.333,2 38,4 5.239,1 16.380,7
11. 2.894,6 1.811,2 405,5 653,6 5.332,8 42,1 5.243,8 16.383,6
12. 2.944,4 1.953,7 441,0 669,3 5.409,4 43,3 5.252,0 16.713,1
2014. 01. 2.862,7 1.913,0 437,7 656,4 5.393,9 44,8 5.230,5 16.539,0
02. 2.795,2 1.906,8 460,2 663,8 5.484,5 42,8 5.227,3 16.580,6
03. 2.830,1 1.761,4 472,3 656,2 5.501,8 45,1 5.266,3 16.533,2
Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka FBiH obuhvaća konsolidirane Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака ФБиХ обухвата консолидоване
bilance komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo i Glavne jedinice Mostar. билансе комерцијалних банака Главне јединице Сарајево и Главне јединице Мостар.
Za sve pozicije vrijedi napomena uz tablicu T11. За све позиције вриједи напомена уз табелу Т11.
161
T12: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka FBiH T12: Consolidated Balance of Commercial Banks in FBH
PASIVA
Prenosivi Prenosivi Ostali Ostali
Depoziti depoziti drugih depoziti drugih depoziti drugih depoziti drugih Dionice i Ostale stavke
Vrijednosni Strana Ukupno
Godina Mjesec centralne domaćih domaćih sektora domaćih sektora domaćih sektora Krediti drugi kapital (neto)
papiri pasiva
vlade sektora u u stranoj u domaćoj u stranoj
domaćoj valuti valuti valuti valuti
LIABILITIES
Transf. Transf. Other Other

Deposits Dep. Other Dep. Other Dep. Other Dep. Other
Year Month Foreign Shares and Other Items
of Central Domestic Domestic Domestic Domestic Securities Loans Total
Liabilities Other Equity (Net)
Government Sectors Sectors Sectors Sectors in For.
in Dom. Curr. in For. Curr. in Dom. Curr. Curr.
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13=3+...+12
1997. 12. 110,0 125,3 372,3 9,6 323,2 0,2 0,0 1.042,3 716,5 -225,1 2.474,3
1998. 12. 76,8 147,5 438,1 8,0 347,6 0,6 0,0 1.023,2 920,2 -408,4 2.553,5
1999. 12. 84,5 481,5 426,8 20,2 434,1 0,1 0,0 916,7 842,0 -365,7 2.840,1
2000. 12. 70,2 597,6 488,9 66,8 411,9 0,0 0,0 999,0 763,4 -255,5 3.142,2
2001. 12. 202,6 825,3 830,7 125,6 859,5 0,0 0,0 954,8 755,3 -210,2 4.343,7
2002. 12. 312,1 1.060,2 732,4 207,9 913,9 0,1 0,0 1.160,3 898,0 -205,3 5.079,4
2003. 12. 326,2 1.247,1 704,6 363,8 1.008,5 0,0 0,0 1.698,0 998,1 -246,0 6.100,2
2004. 12. 246,9 1.501,3 844,5 578,8 1.459,5 0,0 0,0 2.216,3 1.212,9 -212,7 7.847,6
2005. 12. 310,8 1.855,3 993,1 647,7 1.759,7 0,0 0,0 2.920,9 1.346,3 -193,3 9.640,4
2006. 12. 534,4 2.157,8 597,1 1.084,5 2.675,7 0,0 50,8 3.197,8 1.221,6 196,5 11.716,2
2007. 12. 587,3 2.707,4 671,5 1.337,3 3.148,0 0,0 49,5 4.126,9 1.516,4 242,4 14.386,8
2008. 12. 412,5 2.459,8 850,2 1.270,4 3.212,1 8,7 41,4 5.185,3 1.748,7 308,0 15.497,0
2009. 12. 515,3 2.665,6 861,0 1.303,6 3.460,0 8,9 40,5 4.731,1 1.789,7 317,3 15.692,9
2010. 12. 651,9 2.812,7 960,6 1.380,0 3.655,5 9,1 39,0 3.925,4 1.814,0 497,3 15.745,6
2011. 12. 600,5 2.868,6 872,5 1.562,5 3.786,6 0,0 53,9 3.381,5 2.274,8 769,4 16.170,5
2012. 12. 519,7 2.721,3 789,4 1.829,2 3.903,6 0,0 51,6 3.008,1 2.413,8 828,1 16.064,8
2013. 12. 379,5 2.998,1 901,7 2.044,8 3.949,5 0,0 40,7 2.846,6 2.506,3 1.045,9 16.713,1
2013. 01. 474,6 2.705,6 815,2 1.815,3 3.898,2 0,0 47,0 2.793,0 2.448,9 850,0 15.847,8
02. 462,5 2.672,4 800,8 1.810,9 3.887,8 0,0 47,9 2.851,6 2.435,2 943,7 15.912,7
03. 423,3 2.728,2 798,0 1.817,7 3.951,8 0,0 52,5 2.811,3 2.447,3 899,0 15.929,2
04. 427,7 2.731,8 782,9 1.861,4 3.942,0 0,0 48,8 2.860,3 2.458,2 875,2 15.988,3
05. 435,3 2.781,6 804,0 1.891,0 3.914,0 0,0 49,7 2.855,8 2.473,6 859,0 16.064,0
06. 406,3 2.748,1 859,1 1.867,6 3.874,7 0,0 51,6 2.830,8 2.461,9 864,3 15.964,5
07. 453,8 2.841,2 853,8 1.855,6 3.869,3 0,0 45,5 2.862,0 2.480,2 887,5 16.148,9
08. 423,9 2.971,3 831,0 1.886,8 3.887,3 0,0 47,2 2.850,6 2.487,0 947,4 16.332,4
09. 403,3 2.962,7 848,2 1.944,4 3.882,3 0,0 45,5 2.772,9 2.470,4 991,1 16.320,8
10. 430,1 2.923,8 869,9 1.980,4 3.911,9 0,0 43,2 2.756,8 2.478,8 985,9 16.380,7
11. 418,3 2.884,9 861,7 2.009,9 3.912,1 0,0 44,7 2.714,7 2.517,4 1.019,9 16.383,6
12. 379,5 2.998,1 901,7 2.044,8 3.949,5 0,0 40,7 2.846,6 2.506,3 1.045,9 16.713,1
2014. 01. 451,9 2.925,0 864,4 2.080,6 3.970,3 0,0 42,5 2.632,4 2.526,8 1.045,0 16.539,0
02. 457,0 2.832,7 974,6 2.071,5 3.977,7 0,0 42,3 2.620,2 2.540,5 1.064,0 16.580,6
03. 433,1 2.910,3 888,8 2.085,6 3.981,4 0,0 42,8 2.557,1 2.563,4 1.070,7 16.533,2
Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka FBiH obuhvata konsolidovane Note: Consolidated balance sheets of FBH commercial banks include Consolidated balance
bilanse komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo i Glavne jedinice Mostar. sheets of commercial banks covered by Main Unit Sarajevo and Main Unit Mostar.
Za sve pozicije vrijedi napomena iz tabele T11. Notes from table T11are applicable for all items.
162
T12: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka FBiH Т12: Консолидовани биланс комерцијалних банака ФБиХ
PASIVA
Depoziti depoziti drugih depoziti drugih depoziti drugih depoziti drugih Ostale
Strana Dionice i
Godina Mjesec središnje domaćih domaćih domaćih sektora domaćih sektora Vrijednosnice Krediti stavke Ukupno
pasiva drugi kapital
vlade sektora u sektora u u domaćoj u stranoj (neto)
domaćoj valuti stranoj valuti valuti valuti
ПАСИВА
Преносиви Преносиви Остали Остали

Депозити депозити других депозити других депозити других депозити других Хартије од Остале
Страна Акције и
Година Мјесец централне домаћих домаћих домаћих сектора домаћих сектора врије- Кредити ставке Укупно
пасива други капитал
владе сектора у домаћој сектора у страној у домаћој у страној дности (нето)
валути валути валути валути
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13=3+...+12
1997. 12. 110,0 125,3 372,3 9,6 323,2 0,2 0,0 1.042,3 716,5 -225,1 2.474,3
1998. 12. 76,8 147,5 438,1 8,0 347,6 0,6 0,0 1.023,2 920,2 -408,4 2.553,5
1999. 12. 84,5 481,5 426,8 20,2 434,1 0,1 0,0 916,7 842,0 -365,7 2.840,1
2000. 12. 70,2 597,6 488,9 66,8 411,9 0,0 0,0 999,0 763,4 -255,5 3.142,2
2001. 12. 202,6 825,3 830,7 125,6 859,5 0,0 0,0 954,8 755,3 -210,2 4.343,7
2002. 12. 312,1 1.060,2 732,4 207,9 913,9 0,1 0,0 1.160,3 898,0 -205,3 5.079,4
2003. 12. 326,2 1.247,1 704,6 363,8 1.008,5 0,0 0,0 1.698,0 998,1 -246,0 6.100,2
2004. 12. 246,9 1.501,3 844,5 578,8 1.459,5 0,0 0,0 2.216,3 1.212,9 -212,7 7.847,6
2005. 12. 310,8 1.855,3 993,1 647,7 1.759,7 0,0 0,0 2.920,9 1.346,3 -193,3 9.640,4
2006. 12. 534,4 2.157,8 597,1 1.084,5 2.675,7 0,0 50,8 3.197,8 1.221,6 196,5 11.716,2
2007. 12. 587,3 2.707,4 671,5 1.337,3 3.148,0 0,0 49,5 4.126,9 1.516,4 242,4 14.386,8
2008. 12. 412,5 2.459,8 850,2 1.270,4 3.212,1 8,7 41,4 5.185,3 1.748,7 308,0 15.497,0
2009. 12. 515,3 2.665,6 861,0 1.303,6 3.460,0 8,9 40,5 4.731,1 1.789,7 317,3 15.692,9
2010. 12. 651,9 2.812,7 960,6 1.380,0 3.655,5 9,1 39,0 3.925,4 1.814,0 497,3 15.745,6
2011. 12. 600,5 2.868,6 872,5 1.562,5 3.786,6 0,0 53,9 3.381,5 2.274,8 769,4 16.170,5
2012. 12. 519,7 2.721,3 789,4 1.829,2 3.903,6 0,0 51,6 3.008,1 2.413,8 828,1 16.064,8
2013. 12. 379,5 2.998,1 901,7 2.044,8 3.949,5 0,0 40,7 2.846,6 2.506,3 1.045,9 16.713,1
2013. 01. 474,6 2.705,6 815,2 1.815,3 3.898,2 0,0 47,0 2.793,0 2.448,9 850,0 15.847,8
02. 462,5 2.672,4 800,8 1.810,9 3.887,8 0,0 47,9 2.851,6 2.435,2 943,7 15.912,7
03. 423,3 2.728,2 798,0 1.817,7 3.951,8 0,0 52,5 2.811,3 2.447,3 899,0 15.929,2
04. 427,7 2.731,8 782,9 1.861,4 3.942,0 0,0 48,8 2.860,3 2.458,2 875,2 15.988,3
05. 435,3 2.781,6 804,0 1.891,0 3.914,0 0,0 49,7 2.855,8 2.473,6 859,0 16.064,0
06. 406,3 2.748,1 859,1 1.867,6 3.874,7 0,0 51,6 2.830,8 2.461,9 864,3 15.964,5
07. 453,8 2.841,2 853,8 1.855,6 3.869,3 0,0 45,5 2.862,0 2.480,2 887,5 16.148,9
08. 423,9 2.971,3 831,0 1.886,8 3.887,3 0,0 47,2 2.850,6 2.487,0 947,4 16.332,4
09. 403,3 2.962,7 848,2 1.944,4 3.882,3 0,0 45,5 2.772,9 2.470,4 991,1 16.320,8
10. 430,1 2.923,8 869,9 1.980,4 3.911,9 0,0 43,2 2.756,8 2.478,8 985,9 16.380,7
11. 418,3 2.884,9 861,7 2.009,9 3.912,1 0,0 44,7 2.714,7 2.517,4 1.019,9 16.383,6
12. 379,5 2.998,1 901,7 2.044,8 3.949,5 0,0 40,7 2.846,6 2.506,3 1.045,9 16.713,1
2014. 01. 451,9 2.925,0 864,4 2.080,6 3.970,3 0,0 42,5 2.632,4 2.526,8 1.045,0 16.539,0
02. 457,0 2.832,7 974,6 2.071,5 3.977,7 0,0 42,3 2.620,2 2.540,5 1.064,0 16.580,6
03. 433,1 2.910,3 888,8 2.085,6 3.981,4 0,0 42,8 2.557,1 2.563,4 1.070,7 16.533,2
Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka FBiH obuhvaća konsolidirane Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака ФБиХ обухвата консолидоване
bilance komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo i Glavne jedinice Mostar. билансе комерцијалних банака Главне јединице Сарајево и Главне јединице Мостар.
163
T13: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka RS T13: Consolidated Balance of Commercial Banks in RS
AKTIVA
Potraživanja
Potraživanja Potraživanja Potraživanja Potraživanja od
od ostalih
Godina Mjesec Rezerve Strana aktiva od generalne od nefinansijskih od nefinansijskih ostalih domaćih Ukupno
finansijskih
vlade javnih preduzeća privatnih preduzeća sektora
institucija
ASSETS
Claims Claims Claims Claims Claims

Year Month Reserves Foreign Assets on General on Public Non- on Private Non- on Other Financial on Other Total
Government financial Enterprises financial Enterprises Institutions Domestic Sector
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 = 3+...+9
1997. 12. 0,0 62,9 2,0 11,6 498,3 0,0 28,2 603,1
1998. 12. 5,5 127,5 2,3 8,9 763,4 0,0 129,0 1.036,6
1999. 12. 10,7 82,2 3,1 9,7 922,3 0,0 14,2 1.042,3
2000. 12. 21,9 90,5 6,5 639,3 290,4 2,4 50,5 1.101,5
2001. 12. 77,6 132,0 3,8 600,0 330,7 3,4 43,9 1.191,3
2002. 12. 83,5 167,1 19,6 521,3 298,9 4,5 170,8 1.265,6
2003. 12. 189,7 195,4 10,0 526,9 352,7 5,2 307,9 1.587,8
2004. 12. 274,7 215,6 11,6 92,4 504,9 5,5 447,6 1.552,2
2005. 12. 424,5 293,9 12,7 75,4 765,7 3,7 658,3 2.234,2
2006. 12. 673,9 340,1 39,6 46,7 1.019,5 17,8 896,0 3.033,5
2007. 12. 1.026,9 1.531,6 93,3 49,4 1.271,9 20,8 1.222,4 5.216,4
2008. 12. 939,3 1.118,1 184,9 55,0 1.734,5 39,2 1.550,3 5.621,4
2009. 12. 948,1 701,0 270,5 59,6 1.773,2 23,8 1.540,6 5.316,7
2010. 12. 829,8 631,8 313,6 92,8 1.930,7 17,3 1.616,0 5.432,0
2011. 12. 862,9 506,8 625,0 77,5 1.946,9 25,8 1.682,7 5.727,6
2012. 12. 955,7 519,5 823,9 126,6 2.069,6 26,0 1.738,5 6.259,8
2013. 12. 899,3 683,7 939,0 160,3 2.147,0 24,1 1.879,8 6.733,2
2013. 01. 865,2 571,0 832,3 138,7 2.099,0 26,4 1.724,3 6.256,9
02. 857,4 564,5 841,5 138,2 2.129,9 25,9 1.738,0 6.295,4
03. 930,4 564,0 882,5 146,3 2.112,1 26,2 1.746,8 6.408,4
04. 829,4 546,0 888,1 158,2 2.155,7 25,3 1.750,0 6.352,8
05. 799,3 590,4 882,6 160,0 2.162,6 24,2 1.756,3 6.375,6
06. 825,2 629,3 886,8 157,3 2.123,1 24,1 1.769,3 6.415,2
07. 834,4 642,4 882,6 158,2 2.140,6 27,2 1.790,7 6.476,0
08. 854,4 644,9 914,0 157,2 2.166,6 28,1 1.803,9 6.569,0
09. 903,7 625,2 914,2 156,6 2.127,4 27,6 1.830,2 6.585,0
10. 879,1 700,9 905,1 158,5 2.138,8 28,5 1.851,7 6.662,7
11. 874,0 657,6 909,2 159,4 2.186,6 28,5 1.870,1 6.685,3
12. 899,3 683,7 939,0 160,3 2.147,0 24,1 1.879,8 6.733,2
2014. 01. 905,2 656,2 939,1 163,2 2.153,4 25,4 1.891,1 6.733,6
02. 973,0 632,3 957,5 167,6 2.161,7 26,2 1.907,8 6.826,1
03. 923,4 613,6 933,8 166,7 2.165,3 25,1 1.954,9 6.782,8
Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka RS obuhvata Note: Note: Consolidated balance sheets of Republika Srpska commercial banks include
konsolidovane bilanse komercijalnih banaka Glavne banke Republike Srpske Consolidated balance sheets of commercial banks covered by the CBBH Main Bank of
CBBiH. Republika Srpska.
164
T13: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka RS T13: Консолидовани биланс комерцијалних банака РС
AKTIVA
Potraživanja Potraživanja
Potraživanja Potraživanja Potraživanja
od nefinancijskih od ostalih
Godina Mjesec Rezerve Strana aktiva od generalne od nefinancijskih od ostalih Ukupno
javnih financijskih
vlade privatnih poduzeća domaćih sektora
poduzeća institucija
АКТИВА
Потраживања Потраживања
Потраживања Потраживања Потраживања
од нефинансијских од осталих
Година Мјесец Резерве Страна актива од генералне од нефинансијских од осталих Укупно
јавних финансијских
владе приватних предузећа домаћих сектора
предузећа институција
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 = 3+...+9
1997. 12. 0,0 62,9 2,0 11,6 498,3 0,0 28,2 603,1
1998. 12. 5,5 127,5 2,3 8,9 763,4 0,0 129,0 1.036,6
1999. 12. 10,7 82,2 3,1 9,7 922,3 0,0 14,2 1.042,3
2000. 12. 21,9 90,5 6,5 639,3 290,4 2,4 50,5 1.101,5
2001. 12. 77,6 132,0 3,8 600,0 330,7 3,4 43,9 1.191,3
2002. 12. 83,5 167,1 19,6 521,3 298,9 4,5 170,8 1.265,6
2003. 12. 189,7 195,4 10,0 526,9 352,7 5,2 307,9 1.587,8
2004. 12. 274,7 215,6 11,6 92,4 504,9 5,5 447,6 1.552,2
2005. 12. 424,5 293,9 12,7 75,4 765,7 3,7 658,3 2.234,2
2006. 12. 673,9 340,1 39,6 46,7 1.019,5 17,8 896,0 3.033,5
2007. 12. 1.026,9 1.531,6 93,3 49,4 1.271,9 20,8 1.222,4 5.216,4
2008. 12. 939,3 1.118,1 184,9 55,0 1.734,5 39,2 1.550,3 5.621,4
2009. 12. 948,1 701,0 270,5 59,6 1.773,2 23,8 1.540,6 5.316,7
2010. 12. 829,8 631,8 313,6 92,8 1.930,7 17,3 1.616,0 5.432,0
2011. 12. 862,9 506,8 625,0 77,5 1.946,9 25,8 1.682,7 5.727,6
2012. 12. 955,7 519,5 823,9 126,6 2.069,6 26,0 1.738,5 6.259,8
2013. 12. 899,3 683,7 939,0 160,3 2.147,0 24,1 1.879,8 6.733,2
2013. 01. 865,2 571,0 832,3 138,7 2.099,0 26,4 1.724,3 6.256,9
02. 857,4 564,5 841,5 138,2 2.129,9 25,9 1.738,0 6.295,4
03. 930,4 564,0 882,5 146,3 2.112,1 26,2 1.746,8 6.408,4
04. 829,4 546,0 888,1 158,2 2.155,7 25,3 1.750,0 6.352,8
05. 799,3 590,4 882,6 160,0 2.162,6 24,2 1.756,3 6.375,6
06. 825,2 629,3 886,8 157,3 2.123,1 24,1 1.769,3 6.415,2
07. 834,4 642,4 882,6 158,2 2.140,6 27,2 1.790,7 6.476,0
08. 854,4 644,9 914,0 157,2 2.166,6 28,1 1.803,9 6.569,0
09. 903,7 625,2 914,2 156,6 2.127,4 27,6 1.830,2 6.585,0
10. 879,1 700,9 905,1 158,5 2.138,8 28,5 1.851,7 6.662,7
11. 874,0 657,6 909,2 159,4 2.186,6 28,5 1.870,1 6.685,3
12. 899,3 683,7 939,0 160,3 2.147,0 24,1 1.879,8 6.733,2
2014. 01. 905,2 656,2 939,1 163,2 2.153,4 25,4 1.891,1 6.733,6
02. 973,0 632,3 957,5 167,6 2.161,7 26,2 1.907,8 6.826,1
03. 923,4 613,6 933,8 166,7 2.165,3 25,1 1.954,9 6.782,8
Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka RS obuhvaća Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака РС обухвата
konsolidiranu bilancu komercijalnih banaka Glavne banke Republike Srpske консолидоване билансе комерцијалних банака Главне банке Републике Српске
CBBiH. ЦББиХ.
165
T13: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka RS T13: Consolidated Balance of Commercial Banks in RS
PASIVA
Depoziti depoziti depoziti depoziti depoziti Dionice
Vrijednosni Strana Ostale stavke
Godina Mjesec centralne drugih domaćih drugih domaćih drugih domaćih drugih domaćih Krediti i drugi Ukupno
papiri pasiva (neto)
vlade sektora u domaćoj sektora u sektora u sektora u kapital
valuti stranoj valuti domaćoj valuti stranoj valuti
LIABILITIES
Transf. Transf. Other Other

Deposits of
Year Month Dep. Other Dep. Other Dep. Other Dep. Other Foreign Shares and Other Items
Central Securities Loans Total
Domestic Sectors Domestic Sectors Domestic Sectors in Domestic Sectors in Liabilities Other Equity (Net)
Government
in Dom. Curr. in For. Curr. Dom. Curr. For. Curr.
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13= 3+...+12
1997. 12. 24,4 0,0 69,2 0,0 40,0 13,9 0,0 387,3 233,8 -165,6 603,1
1998. 12. 76,1 0,0 192,0 0,0 119,3 10,0 0,0 532,8 290,3 -183,9 1.036,6
1999. 12. 51,8 103,1 38,7 2,2 143,2 8,6 0,0 597,4 367,5 -270,2 1.042,3
2000. 12. 39,9 152,3 65,6 11,1 16,3 4,4 0,0 572,9 319,6 -80,5 1.101,5
2001. 12. 40,8 189,0 96,6 15,2 48,0 0,0 0,0 553,0 356,4 -107,7 1.191,3
2002. 12. 78,2 210,2 84,6 64,4 60,5 0,0 0,0 633,4 315,6 -181,2 1.265,6
2003. 12. 146,9 263,1 113,7 98,1 94,0 0,0 0,0 739,0 307,3 -174,4 1.587,8
2004. 12. 172,4 361,6 143,6 124,6 145,1 0,0 0,0 434,8 259,2 -89,1 1.552,2
2005. 12. 222,6 515,3 161,8 170,4 239,7 0,0 0,0 638,4 366,2 -80,1 2.234,2
2006. 12. 318,9 593,2 94,9 280,9 429,6 0,0 63,2 877,0 386,4 -10,5 3.033,5
2007. 12. 1.747,6 827,0 163,0 389,1 513,1 5,2 56,6 1.038,8 463,3 12,8 5.216,4
2008. 12. 1.337,2 921,6 257,8 505,8 652,6 9,2 222,9 1.176,6 537,2 0,4 5.621,4
2009. 12. 882,6 864,7 217,8 540,6 781,0 4,7 406,2 1.013,0 543,5 62,6 5.316,7
2010. 12. 469,8 867,7 249,9 611,0 870,9 0,0 556,1 857,8 707,9 240,8 5.432,0
2011. 12. 355,1 939,3 227,6 723,2 1.060,3 0,0 621,4 795,4 783,9 221,4 5.727,6
2012. 12. 327,5 993,5 263,5 843,4 1.138,5 0,0 660,8 938,9 791,0 302,6 6.259,8
2013. 12. 338,4 1.139,3 287,7 961,4 1.253,6 0,0 667,2 851,2 856,1 378,2 6.733,2
2013. 01. 312,5 1.016,6 265,9 852,1 1.140,1 0,0 662,4 898,3 816,3 292,7 6.256,9
02. 321,6 1.037,4 270,2 870,4 1.142,1 0,0 666,3 867,8 819,5 300,1 6.295,4
03. 341,3 1.098,7 263,6 898,0 1.155,2 0,0 662,0 865,0 822,7 301,8 6.408,4
04. 291,6 1.091,2 264,2 893,1 1.157,7 0,0 660,0 824,1 843,2 327,6 6.352,8
05. 293,3 1.068,2 266,9 915,9 1.167,1 0,0 660,7 827,1 849,4 326,9 6.375,6
06. 291,7 1.055,5 297,8 909,0 1.168,0 0,0 660,3 834,4 886,9 311,5 6.415,2
07. 315,6 1.096,4 262,5 906,0 1.171,0 0,0 664,9 848,5 890,0 321,4 6.476,0
08. 320,0 1.146,2 279,5 923,1 1.195,4 0,0 665,6 825,9 889,5 323,9 6.569,0
09. 316,6 1.147,8 285,0 943,8 1.198,8 0,0 668,2 821,9 868,1 334,7 6.585,0
10. 340,9 1.133,6 298,9 951,3 1.221,2 0,0 670,4 844,9 874,4 327,0 6.662,7
11. 318,1 1.152,4 308,3 955,4 1.234,7 0,0 675,3 817,0 879,7 344,4 6.685,3
12. 338,4 1.139,3 287,7 961,4 1.253,6 0,0 667,2 851,2 856,1 378,2 6.733,2
2014. 01. 335,4 1.168,8 285,6 984,7 1.266,7 0,0 660,2 781,5 869,4 381,5 6.733,6
02. 376,4 1.215,1 291,8 1.001,6 1.252,3 0,0 660,2 765,5 875,7 387,5 6.826,1
03. 400,8 1.200,5 266,2 1.000,7 1.266,8 0,0 661,6 733,7 878,7 373,9 6.782,8
Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka RS obuhvata konsolidovane Note: Consolidated balance sheets of Republika Srpska commercial banks include consolidated
bilanse komercijalnih banaka Glavne banke Republike Srpske CBBiH. balance sheets of commercial banks covered by the CBBH Main Bank of Republika Srpska.
166
T13: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka RS Т13: Консолидовани биланс комерцијалних банака РС
PASIVA
Depoziti depoziti depoziti depoziti depoziti Ostale
Strana Dionice i
Godina Mjesec središnje drugih domaćih drugih domaćih drugih domaćih drugih domaćih Vrijednosnice Krediti stavke Ukupno
pasiva drugi kapital
vlade sektora u sektora u sektora u sektora u (neto)
domaćoj valuti stranoj valuti domaćoj valuti stranoj valuti
ПАСИВА
Преносиви Преносиви Остали Остали
Депозити депозити депозити депозити депозити Хартије Остале
Страна Акције и други
Година Мјесец централне других домаћих других домаћих других домаћих других домаћих од Кредити ставке Укупно
пасива капитал
владе сектора у домаћој сектора у страној сектора у сектора у с вриједности (нето)
валути валути домаћој валути траној валути
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13= 3+...+12
1997. 12. 24,4 0,0 69,2 0,0 40,0 13,9 0,0 387,3 233,8 -165,6 603,1
1998. 12. 76,1 0,0 192,0 0,0 119,3 10,0 0,0 532,8 290,3 -183,9 1.036,6
1999. 12. 51,8 103,1 38,7 2,2 143,2 8,6 0,0 597,4 367,5 -270,2 1.042,3
2000. 12. 39,9 152,3 65,6 11,1 16,3 4,4 0,0 572,9 319,6 -80,5 1.101,5
2001. 12. 40,8 189,0 96,6 15,2 48,0 0,0 0,0 553,0 356,4 -107,7 1.191,3
2002. 12. 78,2 210,2 84,6 64,4 60,5 0,0 0,0 633,4 315,6 -181,2 1.265,6
2003. 12. 146,9 263,1 113,7 98,1 94,0 0,0 0,0 739,0 307,3 -174,4 1.587,8
2004. 12. 172,4 361,6 143,6 124,6 145,1 0,0 0,0 434,8 259,2 -89,1 1.552,2
2005. 12. 222,6 515,3 161,8 170,4 239,7 0,0 0,0 638,4 366,2 -80,1 2.234,2
2006. 12. 318,9 593,2 94,9 280,9 429,6 0,0 63,2 877,0 386,4 -10,5 3.033,5
2007. 12. 1.747,6 827,0 163,0 389,1 513,1 5,2 56,6 1.038,8 463,3 12,8 5.216,4
2008. 12. 1.337,2 921,6 257,8 505,8 652,6 9,2 222,9 1.176,6 537,2 0,4 5.621,4
2009. 12. 882,6 864,7 217,8 540,6 781,0 4,7 406,2 1.013,0 543,5 62,6 5.316,7
2010. 12. 469,8 867,7 249,9 611,0 870,9 0,0 556,1 857,8 707,9 240,8 5.432,0
2011. 12. 355,1 939,3 227,6 723,2 1.060,3 0,0 621,4 795,4 783,9 221,4 5.727,6
2012. 12. 327,5 993,5 263,5 843,4 1.138,5 0,0 660,8 938,9 791,0 302,6 6.259,8
2013. 12. 338,4 1.139,3 287,7 961,4 1.253,6 0,0 667,2 851,2 856,1 378,2 6.733,2
2013. 01. 312,5 1.016,6 265,9 852,1 1.140,1 0,0 662,4 898,3 816,3 292,7 6.256,9
02. 321,6 1.037,4 270,2 870,4 1.142,1 0,0 666,3 867,8 819,5 300,1 6.295,4
03. 341,3 1.098,7 263,6 898,0 1.155,2 0,0 662,0 865,0 822,7 301,8 6.408,4
04. 291,6 1.091,2 264,2 893,1 1.157,7 0,0 660,0 824,1 843,2 327,6 6.352,8
05. 293,3 1.068,2 266,9 915,9 1.167,1 0,0 660,7 827,1 849,4 326,9 6.375,6
06. 291,7 1.055,5 297,8 909,0 1.168,0 0,0 660,3 834,4 886,9 311,5 6.415,2
07. 315,6 1.096,4 262,5 906,0 1.171,0 0,0 664,9 848,5 890,0 321,4 6.476,0
08. 320,0 1.146,2 279,5 923,1 1.195,4 0,0 665,6 825,9 889,5 323,9 6.569,0
09. 316,6 1.147,8 285,0 943,8 1.198,8 0,0 668,2 821,9 868,1 334,7 6.585,0
10. 340,9 1.133,6 298,9 951,3 1.221,2 0,0 670,4 844,9 874,4 327,0 6.662,7
11. 318,1 1.152,4 308,3 955,4 1.234,7 0,0 675,3 817,0 879,7 344,4 6.685,3
12. 338,4 1.139,3 287,7 961,4 1.253,6 0,0 667,2 851,2 856,1 378,2 6.733,2
2014. 01. 335,4 1.168,8 285,6 984,7 1.266,7 0,0 660,2 781,5 869,4 381,5 6.733,6
02. 376,4 1.215,1 291,8 1.001,6 1.252,3 0,0 660,2 765,5 875,7 387,5 6.826,1
03. 400,8 1.200,5 266,2 1.000,7 1.266,8 0,0 661,6 733,7 878,7 373,9 6.782,8
Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka RS obuhvaća konsolidiranu Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака РС обухвата консолидоване
bilancu komercijalnih banaka Glavne banke Republike Srpske CBBiH. билансе комерцијалних банака Главне банке Републике Српске ЦББиХ.
167
T14a: Kamatne stope na kredite stanovništvu Т14а: Interest Rates on Loans to Households
- u postocima, na godišnjem nivou - - in percent, annual basis -
STANOVNIŠTVO
Revolving krediti, prekoračenja i kreditne
Kamatne stope na kredite u KM Kamatne stope na kredite u KM s valutnom klauzulom kartice
Kamatne
Kamatne stope na kredite stope na
Potrošački krediti Ostali krediti Potrošački krediti Stambeni krediti Ostali krediti kredite u KM
u KM
sa valutnom
klauzulom
produženim kreditom
preko 5 godina IPFKS

promjenljiva stopa i
preko 1 do 5 godina
preko 1 do 5 godina
preko 1 do 5 godina
preko 1 do 5 godina
preko 1 do 5 godina
do 1 godine IPFKS
do 1 godine IPFKS
do 1 godine IPFKS
do 1 godine IPFKS
do 1 godine IPFKS
Kreditna kartica s
preko 10 godina
Prekoračenja
Prekoračenja
Godina
Period
IPFKS
IPFKS
IPFKS
IPFKS
IPFKS
IPFKS
HOUSEHOLDS
Loans in KM Loans in KM Indexed to Foreign Currency Revolving Loans, Overdrafts and Credit Cards
Loans in
For Other KM Indexed
For Consumption For Consumption For Housing Purchases For Other Purposes Loans in KM
Purposes to Foreign
Currency
Rates up to 1 Year IRF

Over 1 up to 5 Years
Over 10 Years IRF
Floating Interest
Floating Interest
Floating Interest
Floating Interest
Floating Interest
Over 5 Years IRF
Credit Card with

Extended Credit
Over 5 Years IRF
Overdrafts
Overdrafts
Period
Year
IRF
IRF
IRF
IRF
IRF
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18
2012. 01. 8,749 8,196 8,396 9,826 8,072 9,699 6,783 7,315 7,381 6,601 9,183 10,277 8,774 12,075 10,816 13,746
02. 9,143 8,586 8,539 9,312 8,121 9,714 6,849 7,831 7,151 7,832 9,051 9,855 9,516 12,096 10,821 13,737
03. 8,527 8,254 8,650 8,673 8,309 9,457 6,781 7,947 7,412 7,169 9,005 9,605 8,366 12,259 10,977 13,984
04. 7,905 7,777 8,423 8,535 8,499 8,879 6,764 8,599 7,774 7,149 8,850 9,370 8,695 12,125 10,734 13,926
05. 8,314 7,763 8,291 8,530 8,429 8,759 6,545 8,087 7,754 7,262 8,807 9,382 8,530 12,063 12,769 12,237
06. 8,481 7,930 7,800 7,924 8,420 8,601 6,848 8,162 8,171 7,727 8,861 8,937 8,367 13,071 12,867 13,944
07. 8,103 7,363 8,761 7,510 8,751 8,453 7,000 7,939 7,171 6,695 9,267 8,311 8,157 13,041 12,613 13,864
08. 8,053 7,705 8,358 8,601 8,223 8,758 6,644 7,727 7,000 6,630 8,970 8,244 8,225 13,062 13,732 13,957
09. 8,213 8,119 8,349 7,494 8,171 8,867 6,577 7,338 7,356 6,919 9,080 8,743 8,705 13,516 13,841 13,971
10. 8,025 7,743 8,510 7,687 8,219 8,193 6,776 7,332 7,663 7,136 9,050 9,133 8,254 12,981 13,626 13,909
11. 8,009 7,585 8,282 8,414 8,139 8,356 7,079 8,184 7,607 7,058 8,973 9,359 7,874 13,121 13,587 13,902
12. 8,269 7,225 8,699 7,996 8,226 8,326 6,626 8,070 7,210 6,990 9,146 9,278 8,306 13,123 13,825 13,742
2013. 01. 8,146 7,353 8,886 7,627 8,001 8,175 6,594 7,858 7,612 7,018 9,053 9,232 8,271 13,111 13,763 13,882
02. 8,180 7,191 8,979 7,662 8,236 8,432 6,752 7,652 7,386 6,788 9,063 9,441 8,309 13,228 13,839 13,880
03. 8,037 7,251 8,795 8,321 8,218 8,153 6,678 7,786 7,173 6,763 8,617 8,505 8,294 13,090 15,172 13,878
04. 8,093 7,516 8,376 8,453 8,563 8,166 6,530 7,555 7,784 6,279 8,819 8,652 8,131 13,120 15,159 13,869
05. 7,630 7,292 7,987 8,127 8,372 8,582 6,518 7,207 7,167 5,964 8,783 8,600 8,393 12,602 14,559 13,831
06. 7,683 7,478 7,868 8,541 8,262 8,914 6,511 7,030 7,434 6,353 9,055 8,670 8,647 12,576 14,543 13,830
07. 8,393 7,720 8,303 7,967 8,073 8,517 6,599 7,332 7,238 5,997 9,201 8,627 9,086 12,579 14,683 13,857
08. 7,612 7,704 8,274 8,249 7,814 8,918 6,335 7,515 ... 6,922 9,219 8,388 8,780 12,584 14,596 13,917
09. 7,575 7,267 7,952 7,493 7,811 8,431 6,560 7,370 6,893 6,584 9,194 8,371 9,019 12,553 14,617 13,928
10. 7,715 7,100 7,773 7,007 7,800 8,767 6,237 6,859 6,720 5,928 9,153 8,362 8,664 12,530 14,620 13,303
11. 7,993 6,708 7,592 6,902 7,687 8,634 6,453 6,720 6,764 6,459 8,961 8,216 8,562 12,471 14,617 13,948
12. 8,392 6,742 7,653 7,526 7,795 8,904 6,388 6,832 6,825 6,056 8,917 8,677 8,538 12,442 14,622 13,907
2014. 01. 8,445 6,693 7,710 7,890 7,799 8,732 6,273 7,045 7,763 5,700 8,747 7,815 8,756 12,449 14,616 13,897
02. 8,484 6,687 7,850 7,648 7,597 8,977 6,435 6,699 6,752 5,227 8,501 8,033 8,764 12,414 14,607 13,863
03. 8,679 6,724 7,759 7,373 7,220 8,998 6,291 7,343 7,456 6,264 8,175 7,021 8,253 12,481 14,619 13,865
Napomena: Note:
Kamatne stope u tabeli za revolving kredite i kreditne kartice se odnose na Interest rates in table for revolving loans and credit cards refer to the
postojeće poslove (preostala stanja). existing amounts.
Revidirani podaci za period januar - juli 2013. godine. Revised data for period January - July 2013.
IPFKS - inicijalni period fiksne kamatne stope IRF – initial rate fixation
... nedovoljan broj podataka za objavljivanje ... insufficient data to be published
U sklopu kamatnih stopa na revolving kredite i kreditne kartice prikupljaju se i podaci o The interest rate on the revolving loans and credit cards, includes data on credit cards
kreditnim karticama s kreditnom pogodnosti. S obzirom da kreditne karitce s kreditnom with loan facility. Considering that credit cards with loan facility imply an interest free
podogodnosti podrazumjevaju beskamatnu odgodu plaćanja (0% ks), iste se i ne publikuju. deferred payment (0% ir), they are not published.
Nema podataka za kamatne stope na kredite u stranoj valuti po kreditnim karticama i No data for interest rates on loans in foreign currency based on credit cards and
prekoračenjima stanovništvu. overdrafts to households.
168
T14a: Kamatne stope na kredite stanovništvu Т14а: Каматне стопе на кредите становништву
- u postocima, na godišnjoj razini - - у процентима, на годишњем нивоу -
STANOVNIŠTVO
Kamatne stope na kredite u KM Kamatne stope na kredite u KM s valutnom klauzulom Revolving krediti, prekoračenja i kreditne
kartice
Kamatne
Kamatne stope na kredite stope na
Potrošački krediti Ostali krediti Potrošački krediti Stambeni krediti Ostali krediti kredite u KM
u KM
sa valutnom
klauzulom
produženim kreditom

preko 1 do 5 godina
preko 1 do 5 godina
preko 1 do 5 godina
preko 1 do 5 godina
preko 1 do 5 godina
do 1 godine IPFKS
do 1 godine IPFKS
do 1 godine IPFKS
do 1 godine IPFKS
do 1 godine IPFKS
Kreditna kartica s
preko 10 godina
Prekoračenja
Prekoračenja
Razdoblje
Godina
IPFKS
IPFKS
IPFKS
IPFKS
IPFKS
IPFKS
СТАНОВНИШТВО
Каматне стопе на кредите у КМ Каматне стопе на кредите у КМ с валутном клаузулом Револвинг кредити, прекорачења и
кредитне каритце
Каматне
стопе на
Потрошачки Потрошачки Каматне стопе на кредите
Остали кредити Стамбени кредити Остали кредити кредите у КМ
кредити кредити у КМ
са валутном
клаузулом
стопа и до 1 године
Кредитна картица
преко 10 година
с продуженим
година ИПФКС
преко 1 и до 5
Прекорачења
Прекорачења
промјенљива
кредитом
Период
Година
ИПФКС
ИПФКС
ИПФКС
ИПФКС
ИПФКС
ИПФКС
ИПФКС
ИПФКС
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18
2012. 01. 8,749 8,196 8,396 9,826 8,072 9,699 6,783 7,315 7,381 6,601 9,183 10,277 8,774 12,075 10,816 13,746
02. 9,143 8,586 8,539 9,312 8,121 9,714 6,849 7,831 7,151 7,832 9,051 9,855 9,516 12,096 10,821 13,737
03. 8,527 8,254 8,650 8,673 8,309 9,457 6,781 7,947 7,412 7,169 9,005 9,605 8,366 12,259 10,977 13,984
04. 7,905 7,777 8,423 8,535 8,499 8,879 6,764 8,599 7,774 7,149 8,850 9,370 8,695 12,125 10,734 13,926
05. 8,314 7,763 8,291 8,530 8,429 8,759 6,545 8,087 7,754 7,262 8,807 9,382 8,530 12,063 12,769 12,237
06. 8,481 7,930 7,800 7,924 8,420 8,601 6,848 8,162 8,171 7,727 8,861 8,937 8,367 13,071 12,867 13,944
07. 8,103 7,363 8,761 7,510 8,751 8,453 7,000 7,939 7,171 6,695 9,267 8,311 8,157 13,041 12,613 13,864
08. 8,053 7,705 8,358 8,601 8,223 8,758 6,644 7,727 7,000 6,630 8,970 8,244 8,225 13,062 13,732 13,957
09. 8,213 8,119 8,349 7,494 8,171 8,867 6,577 7,338 7,356 6,919 9,080 8,743 8,705 13,516 13,841 13,971
10. 8,025 7,743 8,510 7,687 8,219 8,193 6,776 7,332 7,663 7,136 9,050 9,133 8,254 12,981 13,626 13,909
11. 8,009 7,585 8,282 8,414 8,139 8,356 7,079 8,184 7,607 7,058 8,973 9,359 7,874 13,121 13,587 13,902
12. 8,269 7,225 8,699 7,996 8,226 8,326 6,626 8,070 7,210 6,990 9,146 9,278 8,306 13,123 13,825 13,742
2013. 01. 8,146 7,353 8,886 7,627 8,001 8,175 6,594 7,858 7,612 7,018 9,053 9,232 8,271 13,111 13,763 13,882
02. 8,180 7,191 8,979 7,662 8,236 8,432 6,752 7,652 7,386 6,788 9,063 9,441 8,309 13,228 13,839 13,880
03. 8,037 7,251 8,795 8,321 8,218 8,153 6,678 7,786 7,173 6,763 8,617 8,505 8,294 13,090 15,172 13,878
04. 8,093 7,516 8,376 8,453 8,563 8,166 6,530 7,555 7,784 6,279 8,819 8,652 8,131 13,120 15,159 13,869
05. 7,630 7,292 7,987 8,127 8,372 8,582 6,518 7,207 7,167 5,964 8,783 8,600 8,393 12,602 14,559 13,831
06. 7,683 7,478 7,868 8,541 8,262 8,914 6,511 7,030 7,434 6,353 9,055 8,670 8,647 12,576 14,543 13,830
07. 8,393 7,720 8,303 7,967 8,073 8,517 6,599 7,332 7,238 5,997 9,201 8,627 9,086 12,579 14,683 13,857
08. 7,612 7,704 8,274 8,249 7,814 8,918 6,335 7,515 ... 6,922 9,219 8,388 8,780 12,584 14,596 13,917
09. 7,575 7,267 7,952 7,493 7,811 8,431 6,560 7,370 6,893 6,584 9,194 8,371 9,019 12,553 14,617 13,928
10. 7,715 7,100 7,773 7,007 7,800 8,767 6,237 6,859 6,720 5,928 9,153 8,362 8,664 12,530 14,620 13,303
11. 7,993 6,708 7,592 6,902 7,687 8,634 6,453 6,720 6,764 6,459 8,961 8,216 8,562 12,471 14,617 13,948
12. 8,392 6,742 7,653 7,526 7,795 8,904 6,388 6,832 6,825 6,056 8,917 8,677 8,538 12,442 14,622 13,907
2014. 01. 8,445 6,693 7,710 7,890 7,799 8,732 6,273 7,045 7,763 5,700 8,747 7,815 8,756 12,449 14,616 13,897
02. 8,484 6,687 7,850 7,648 7,597 8,977 6,435 6,699 6,752 5,227 8,501 8,033 8,764 12,414 14,607 13,863
03. 8,679 6,724 7,759 7,373 7,220 8,998 6,291 7,343 7,456 6,264 8,175 7,021 8,253 12,481 14,619 13,865
Kamatne stope u tablici za revolving kredite i kreditne kartice se odnose na postojeće Каматне стопе у табели за револвинг кредите и кредитне картице односе
poslove (preostala stanja). се на постојеће послове (преостала стања).
Revidirani podaci za razdoblje siječanj - srpanj 2013. godine. Ревидирани подаци за период јануар - јули 2013. године.
IPFKS - inicijalno razdoblje fiksne kamatne stope ИПФКС - иницијални период фиксне каматне стопе
... nedovoljan broj podataka za objavljivanje .... недовољан број података за објављивање
U sklopu kamatnih stopa na revolving kredite i kreditne kartice prikupljaju se i podaci o kreditnim У склопу каматних стопа на револвинг кредите и кредитне картице прикупљају се и подаци о
karticama s kreditnom pogodnosti. S obzirom da kreditne kartice s kreditnom podogodnosti кредитним картицама с кредитном погодности. С обзиром да кредитне картице с кредитном
podrazumijevaju beskamatnu odgodu plaćanja (0% ks), iste se i ne publiciraju. погодности подразумијевају бескаматну одгоду плаћања (0%кс), исте се и не публикују.
Nema podataka za kamatne stope na kredite u stranoj valuti po kreditnim karticama i Нема података за каматне стопе на кредите у страној валути по кредитним
prekoračenjima stanovništvu. картицама и прекорачењима становништву.
169
T14b: Kamatne stope na kredite nefinansijskim preduzećima Т14b: Interest rates on Loans to Non-financial Corporations
- u postocima, na godišnjem nivou - - In Percents at the Annual Level -
NEFINANSIJSKA PREDUZEĆA
Kamatne stope na kredite u KM Kamatne stope na kredite u KM sa valutnom klauzulom
preko 0,25 mil Revolving

do iznosa od Preko iznosa do iznosa od preko Preko iznosa 1
EUR do krediti i
0,25 mil EUR 1 mil EUR 0,25 mil EUR 0,25 mil EUR do 1 mil EUR mil EUR
1 mil EUR prekoračenja
Kamatne stope na kredite u

KM s valutnom klauzulom
preko 1 do 5 godina IPFKS
Kamatne stope na kredite

promjenljiva stopa i do 1

godine IPFKS
godine IPFKS
godine IPFKS
godine IPFKS
godine IPFKS
godine IPFKS
Godina
Period
u KM
NON-FINANCIAL CORPORATIONS
Loans in KM Loans in KM Indexed to Foreign Currency
Over an Amount of
Over an Revolving
Up to an Amount of EUR EUR 0.25 Million Up to an Amount of Over an Amount of Over an Amount
Amount of Loans and
0.25 Million and up to EUR 1 EUR 0.25 Million EUR 0.25 Million and up to EUR 1 Million of EUR 1 Million
EUR 1 Million Overdrafts
Million
Loans in KM Indexed to
Over 1 up to 5 Years IRF

Floating Interest Rates
Foreign Currency
Over 5 Years IRF
Over 5 Years IRF

up to 1 Year IRF
up to 1 Year IRF
up to 1 Year IRF
up to 1 Year IRF
up to 1 Year IRF
up to 1 Year IRF
Loans in KM
Period
Year
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
2012. 01. 8,147 9,133 7,113 7,642 8,967 7,409 7,103 8,070 8,088 ... 6,882 6,370 7,155
02. 7,860 8,247 6,635 6,609 9,133 9,152 8,288 6,385 ... ... 8,188 6,382 7,088
03. 8,330 8,842 6,511 7,896 8,443 8,468 8,321 7,519 7,047 ... 5,494 6,485 7,050
04. 8,149 8,659 6,631 6,898 8,044 8,784 7,291 7,071 6,920 ... 7,099 6,324 7,031
05. 8,704 9,027 6,684 7,087 9,439 9,040 8,283 6,592 ... ... 6,297 6,480 7,114
06. 8,626 8,495 7,084 6,405 8,898 8,357 8,084 7,382 8,509 7,545 6,888 6,441 6,964
07. 8,661 8,295 7,138 6,720 8,604 8,370 8,252 7,112 ... 7,156 6,482 6,521 6,963
08. 8,470 8,096 6,807 6,335 7,878 8,475 7,836 7,361 7,726 7,903 6,976 6,717 6,686
09. 8,320 7,834 6,820 6,730 8,888 8,600 7,513 7,186 7,661 6,739 7,810 6,950 6,665
10. 8,290 8,254 6,418 6,462 8,572 7,710 7,627 6,959 7,357 7,257 7,123 6,601 6,661
11. 8,243 7,994 7,057 6,872 8,015 8,624 7,603 7,486 7,530 7,447 7,423 6,718 6,675
12. 8,245 8,005 6,691 6,670 7,689 8,727 7,765 7,998 6,414 7,914 7,000 7,029 6,509
2013. 01. 7,995 8,480 6,604 6,312 7,686 8,375 7,201 7,462 6,928 7,686 6,907 7,017 6,573
02. 8,096 8,382 6,563 6,282 7,953 8,549 7,696 7,392 7,354 7,122 7,358 6,995 6,471
03. 8,080 8,133 6,806 6,374 7,983 8,738 7,629 7,392 7,368 7,314 6,493 7,044 6,535
04. 8,045 8,179 6,915 6,165 7,865 8,563 8,223 7,030 6,924 7,110 6,937 7,129 6,535
05. 8,127 8,633 6,412 5,519 7,948 8,419 8,314 6,932 7,407 7,809 6,985 6,985 6,515
06. 8,012 8,280 6,490 6,262 7,848 8,528 7,552 7,082 ... ... 6,800 7,066 6,497
07. 7,733 7,892 6,429 5,815 7,906 8,936 8,424 6,447 7,971 5,328 5,668 7,093 6,532
08. 7,989 7,369 6,564 6,496 8,059 8,978 8,054 6,661 ... ... 6,182 7,147 6,534
09. 8,030 7,887 6,948 6,653 7,666 8,950 8,479 7,097 7,431 6,836 5,879 6,996 6,508
10. 7,857 7,248 6,882 6,308 7,873 8,712 8,096 7,060 7,547 7,762 5,890 6,917 6,701
11. 7,861 7,175 6,221 6,997 7,778 8,624 7,958 6,790 7,185 ... ... 6,970 6,526
12. 8,011 7,526 6,460 7,223 7,834 8,231 8,016 6,731 6,707 7,867 6,417 6,838 6,517
2014. 01. 7,571 7,922 6,493 6,828 8,297 7,963 7,478 6,564 ... ... 6,413 6,868 6,508
02. 7,501 8,398 5,967 6,662 8,402 8,745 8,143 7,295 6,689 7,012 ... 6,810 6,501
03. 7,905 7,882 6,542 6,330 7,549 8,592 8,093 6,150 7,485 6,979 5,599 6,714 6,517
Napomena: Note:
Kamatne stope u tabeli za revolving kredite i kreditne kartice se odnose na Interest rates in table for revolvong loans and credit cards refer to the
postojeće poslove (preostala stanja). outstanding amounts.
Revidirani podaci za period januar - juli 2013. godine. Revised data for period January - July 2013.
IPFKS - inicijalni period fiksne kamatne stope IRF – initial rate fixation
... nedovoljan broj podataka za objavljivanje ... insufficient data to be published
U sklopu kamatnih stopa na revolving kredite i kreditne kartice prikupljaju se i podaci o The interest rate on the revolving loans and credit cards, includes data on credit cards with
kreditnim karticama s kreditnom pogodnosti. S obzirom da kreditne karitce s kreditnom loan facility. Considering that credit cards with loan facility imply an interest free deferred
podogodnosti podrazumjevaju beskamatnu odgodu plaćanja (0% ks), iste se i ne publikuju. payment (0% ir), they are not published.
Nema podataka za kamatne stope na kredite u stranoj valuti po kreditnim karticama i No data for interest rates on loans in foreign currency on the basis of credit cards and
prekoračenjima nefinansijskim preduzećima. overdrafts to non-financial corporations.
170
T 14b: Kamatne stope na kredite nefinancijskim poduzećima Т 14б: Каматне стопе на кредите нефинансијским предузећима
NEFINANCIJSKA PODUZEĆA
Kamatne stope na kredite u KM Kamatne stope na kredite u KM s valutnom klauzulom
preko 0,25 mil

do iznosa od Preko iznosa do iznosa od preko Preko iznosa 1 Revolving krediti i
EUR do
0,25 mil EUR 1 mil EUR 0,25 mil EUR 0,25 mil EUR do 1 mil EUR mil EUR prekoračenja
1 mil EUR
Kamatne stope na kredite u

KM s valutnom klauzulom
Kamatne stope na kredite


godine IPFKS
godine IPFKS
godine IPFKS
godine IPFKS
godine IPFKS
godine IPFKS
Razdoblje
Godina
u KM
НЕФИНАНСИЈСКА ПРЕДУЗЕЋА
Каматне стопе на кредите у КМ Каматне стопе на кредите у КМ с валутном клаузулом
преко
до износа од Преко 0,25 мил до износа од Преко преко износа 1 Револвинг кредити и
износа 1
0,25 мил ЕUR ЕUR до 1 мил ЕUR 0,25 мил ЕUR 0,25 мил ЕUR до 1 мил ЕUR мил ЕUR прекорачења
мил ЕUR
преко 5 година ИПФКС
преко 5 година ИПФКС

промјенљива стопа и
преко 1 и до 5 година
валутном клаузулом
до 1 године ИПФКС
Каматне стопе на
каматне стопе на
кредите у КМ са
кредите у КМ
Период
Година
ИПФКС
ИПФКС
ИПФКС
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
2012. 01. 8,147 9,133 7,113 7,642 8,967 7,409 7,103 8,070 8,088 ... 6,882 6,370 7,155
02. 7,860 8,247 6,635 6,609 9,133 9,152 8,288 6,385 ... ... 8,188 6,382 7,088
03. 8,330 8,842 6,511 7,896 8,443 8,468 8,321 7,519 7,047 ... 5,494 6,485 7,050
04. 8,149 8,659 6,631 6,898 8,044 8,784 7,291 7,071 6,920 ... 7,099 6,324 7,031
05. 8,704 9,027 6,684 7,087 9,439 9,040 8,283 6,592 ... ... 6,297 6,480 7,114
06. 8,626 8,495 7,084 6,405 8,898 8,357 8,084 7,382 8,509 7,545 6,888 6,441 6,964
07. 8,661 8,295 7,138 6,720 8,604 8,370 8,252 7,112 ... 7,156 6,482 6,521 6,963
08. 8,470 8,096 6,807 6,335 7,878 8,475 7,836 7,361 7,726 7,903 6,976 6,717 6,686
09. 8,320 7,834 6,820 6,730 8,888 8,600 7,513 7,186 7,661 6,739 7,810 6,950 6,665
10. 8,290 8,254 6,418 6,462 8,572 7,710 7,627 6,959 7,357 7,257 7,123 6,601 6,661
11. 8,243 7,994 7,057 6,872 8,015 8,624 7,603 7,486 7,530 7,447 7,423 6,718 6,675
12. 8,245 8,005 6,691 6,670 7,689 8,727 7,765 7,998 6,414 7,914 7,000 7,029 6,509
2013. 01. 7,995 8,480 6,604 6,312 7,686 8,375 7,201 7,462 6,928 7,686 6,907 7,017 6,573
02. 8,096 8,382 6,563 6,282 7,953 8,549 7,696 7,392 7,354 7,122 7,358 6,995 6,471
03. 8,080 8,133 6,806 6,374 7,983 8,738 7,629 7,392 7,368 7,314 6,493 7,044 6,535
04. 8,045 8,179 6,915 6,165 7,865 8,563 8,223 7,030 6,924 7,110 6,937 7,129 6,535
05. 8,127 8,633 6,412 5,519 7,948 8,419 8,314 6,932 7,407 7,809 6,985 6,985 6,515
06. 8,012 8,280 6,490 6,262 7,848 8,528 7,552 7,082 ... ... 6,800 7,066 6,497
07. 7,733 7,892 6,429 5,815 7,906 8,936 8,424 6,447 7,971 5,328 5,668 7,093 6,532
08. 7,989 7,369 6,564 6,496 8,059 8,978 8,054 6,661 ... ... 6,182 7,147 6,534
09. 8,030 7,887 6,948 6,653 7,666 8,950 8,479 7,097 7,431 6,836 5,879 6,996 6,508
10. 7,857 7,248 6,882 6,308 7,873 8,712 8,096 7,060 7,547 7,762 5,890 6,917 6,701
11. 7,861 7,175 6,221 6,997 7,778 8,624 7,958 6,790 7,185 ... ... 6,970 6,526
12. 8,011 7,526 6,460 7,223 7,834 8,231 8,016 6,731 6,707 7,867 6,417 6,838 6,517
2014. 01. 7,571 7,922 6,493 6,828 8,297 7,963 7,478 6,564 ... ... 6,413 6,868 6,508
02. 7,501 8,398 5,967 6,662 8,402 8,745 8,143 7,295 6,689 7,012 ... 6,810 6,501
03. 7,905 7,882 6,542 6,330 7,549 8,592 8,093 6,150 7,485 6,979 5,599 6,714 6,517
Kamatne stope u tablici za revolving kredite i kreditne kartice se odnose na Каматне стопе у табели за револвинг кредите и кредитне картице односе се
postojeće poslove (preostala stanja). на постојеће послове (преостала стања).
Revidirani podaci za razdoblje siječanj - srpanj 2013. godine. Ревидирани подаци за период јануар - јули 2013. године.
IPFKS - inicijalno razdoblje fiksne kamatne stope ИПФКС - иницијални период фиксне каматне стопе
... nedovoljan broj podataka za objavljivanje ... недовољан број података за објављивање
U sklopu kamatnih stopa na revolving kredite i kreditne kartice prikupljaju se i podaci o У склопу каматних стопа на револвинг кредите и кредитне картице прикупљају се и подаци о
kreditnim karticama s kreditnom pogodnosti. S obzirom da kreditne kartice s kreditnom кредитним картицама с кредитном погодности. С обзиром да кредитне картице с кредитном
podogodnosti podrazumijevaju beskamatnu odgodu plaćanja (0% ks), iste se i ne publiciraju. погодности подразумијевају бескаматну одгоду плаћања (0%кс), исте се и не публикују.
Nema podataka za kamatne stope na kredite u stranoj valuti po kreditnim karticama i Нема података за каматне стопе на кредите у страној валути по кредитним
prekoračenjima nefinancijskim poduzećima. картицама и прекорачењима нефинансијским предузећима.
171
T 14c: Kamatne stope na depozite stanovništva Т 14c: Interest Rates on Deposits of Households
STANOVNIŠTVO
Depoziti u KM i depoziti u КМ sа valutnom klauzulom Depoziti u EUR Depoziti u stranoj valuti
s dogovorenim dospijećem s dogovorenim dospijećem
Depoziti po
Depoziti Depoziti po
preko 2 godine
preko 2 godine
s dogovorenim viđenju
preko 1 i do 2
preko 1 i do 2
do 1 godine
po viđenju viđenju
do 1 godine
dospijećem (prekonoćni)
(prekonoćni) (prekonoćni)
Godina
godine
godine
Period
HOUSEHOLDS
Deposits in KM and Deposits in KM Indexed to Foreign Currency Deposits in EUR Deposits in Foreign Currency
with Agreed Maturity with Agreed Maturity
Overnight Overnight with Agreed Overnight

up to 2 Years
up to 2 Years
Over 2 Years
Over 2 Years
up to 1 Year
up to 1 Year
Over 1 and
Over 1 and
Deposits Deposits Maturity Depositss
Maturity
Maturity
Maturity
Maturity
Maturity
Maturity
Period
Year
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
2012. 01. 2,268 3,548 3,781 0,183 2,410 3,384 5,151 0,412 1,508 0,122
02. 2,257 3,594 3,841 0,202 2,205 3,554 4,981 0,554 2,090 0,145
03. 2,204 3,562 3,543 0,203 2,435 3,661 4,535 0,632 1,178 0,161
04. 2,272 3,765 3,622 0,176 3,019 3,973 3,858 0,488 2,156 0,114
05. 2,262 3,597 4,138 0,161 2,720 3,829 4,144 0,559 1,504 0,099
06. 2,147 3,552 3,925 0,157 2,439 3,797 4,162 0,363 1,689 0,097
07. 2,510 3,661 4,426 0,155 2,586 3,824 4,526 0,303 1,602 0,094
08. 2,296 3,533 3,879 0,134 2,570 3,730 4,028 0,249 2,140 0,076
09. 2,374 3,599 3,269 0,167 2,498 3,672 4,078 0,398 1,848 0,095
10. 2,234 3,496 3,557 0,159 2,531 3,688 4,075 0,393 2,084 0,096
11. 2,350 3,212 3,705 0,163 2,221 3,439 4,020 0,352 2,142 0,092
12. 2,079 3,205 4,441 0,140 2,384 3,343 4,022 0,342 1,953 0,092
2013. 01. 2,169 3,209 4,035 0,139 2,228 3,354 3,887 0,349 1,707 0,090
02. 2,120 3,484 3,835 0,135 2,200 3,452 4,188 0,342 1,653 0,089
03. 1,957 3,182 3,796 0,134 2,243 3,279 4,158 0,345 1,465 0,090
04. 1,959 3,459 3,584 0,133 2,239 3,268 3,784 0,318 1,793 0,090
05. 2,117 3,157 3,541 0,157 2,253 3,338 3,915 0,305 2,054 0,082
06. 2,244 3,282 3,675 0,138 2,281 3,438 4,203 0,264 2,875 0,087
07. 2,116 3,301 3,712 0,125 2,238 3,212 4,071 0,262 1,195 0,081
08. 2,228 3,399 3,639 0,119 2,312 3,355 4,094 0,254 1,350 0,088
09. 2,116 3,320 3,614 0,116 2,293 3,282 4,199 0,246 1,707 0,076
10. 2,186 3,324 3,483 0,117 2,248 3,328 4,010 0,245 1,400 0,075
11. 1,956 3,233 3,676 0,116 2,115 3,330 4,104 0,242 1,348 0,075
12. 1,973 3,190 3,866 0,116 2,068 3,190 4,054 0,240 1,232 0,075
2014. 01. 2,015 3,125 3,625 0,111 2,025 3,074 3,931 0,228 1,874 0,075
02. 1,911 3,188 3,571 0,113 1,902 3,196 3,860 0,219 1,622 0,077
03. 1,887 3,275 3,553 0,097 1,913 3,194 4,016 0,209 1,687 0,078
Napomena: Note:
Revidirani podaci za period novembar 2013. - februar 2014. Revised data for period November 2013. - February 2014.
Kamatne stope na depozite po viđenju se odnose na postojeće poslove Interest rates on overnight deposits refer to the outstanding amounts.
(preostala stanja). Interest rates on deposit with agreed maturity refer to new business.
Kamatne stope na depozite sa dogovorenim dospjećem se odnose na nove poslove. ... insufficient data to be published
... nedovoljan broj podataka za objavljivanje Deposits in foreign currency include all foreign currencies except EUR.
Depoziti u stranoj valuti obuhvaćaju sve strane valute osim EUR.
172
T 14c: Kamatne stope na depozite stanovništva Т 14ц: Каматне стопе на депозите становништва
STANOVNIŠTVO
Depoziti u KM i depoziti u KM s valutnom klauzulom Depoziti u EUR Depoziti u stranoj valuti
Depoziti Depoziti Depoziti
preko 2 godine
preko 2 godine
s dogovorenim
preko 1 i do 2
preko 1 i do 2
po viđenju po viđenju po viđenju
do 1 godine
do 1 godine
dospijećem
Razdoblje
(prekonoćni) (prekonoćni) (prekonoćni)

Godina
godine
godine
СТАНОВНИШТВО
Депозити у КМ и депозити у КМ са валутном клаузулом Депозити у ЕUR Депозити у страној валути
с договореним доспјећем с договореним доспјећем
Депозити Депозити с Депозити
по виђењу по виђењу договореним по виђењу
до 1 године
до 1 године
(преконоћни) (преконоћни) доспјећем (преконоћни)
преко 2
преко 2
Период
године
године
године
године
Година
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
2012. 01. 2,268 3,548 3,781 0,183 2,410 3,384 5,151 0,412 1,508 0,122
02. 2,257 3,594 3,841 0,202 2,205 3,554 4,981 0,554 2,090 0,145
03. 2,204 3,562 3,543 0,203 2,435 3,661 4,535 0,632 1,178 0,161
04. 2,272 3,765 3,622 0,176 3,019 3,973 3,858 0,488 2,156 0,114
05. 2,262 3,597 4,138 0,161 2,720 3,829 4,144 0,559 1,504 0,099
06. 2,147 3,552 3,925 0,157 2,439 3,797 4,162 0,363 1,689 0,097
07. 2,510 3,661 4,426 0,155 2,586 3,824 4,526 0,303 1,602 0,094
08. 2,296 3,533 3,879 0,134 2,570 3,730 4,028 0,249 2,140 0,076
09. 2,374 3,599 3,269 0,167 2,498 3,672 4,078 0,398 1,848 0,095
10. 2,234 3,496 3,557 0,159 2,531 3,688 4,075 0,393 2,084 0,096
11. 2,350 3,212 3,705 0,163 2,221 3,439 4,020 0,352 2,142 0,092
12. 2,079 3,205 4,441 0,140 2,384 3,343 4,022 0,342 1,953 0,092
2013. 01. 2,169 3,209 4,035 0,139 2,228 3,354 3,887 0,349 1,707 0,090
02. 2,120 3,484 3,835 0,135 2,200 3,452 4,188 0,342 1,653 0,089
03. 1,957 3,182 3,796 0,134 2,243 3,279 4,158 0,345 1,465 0,090
04. 1,959 3,459 3,584 0,133 2,239 3,268 3,784 0,318 1,793 0,090
05. 2,117 3,157 3,541 0,157 2,253 3,338 3,915 0,305 2,054 0,082
06. 2,244 3,282 3,675 0,138 2,281 3,438 4,203 0,264 2,875 0,087
07. 2,116 3,301 3,712 0,125 2,238 3,212 4,071 0,262 1,195 0,081
08. 2,228 3,399 3,639 0,119 2,312 3,355 4,094 0,254 1,350 0,088
09. 2,116 3,320 3,614 0,116 2,293 3,282 4,199 0,246 1,707 0,076
10. 2,186 3,324 3,483 0,117 2,248 3,328 4,010 0,245 1,400 0,075
11. 1,956 3,233 3,676 0,116 2,115 3,330 4,104 0,242 1,348 0,075
12. 1,973 3,190 3,866 0,116 2,068 3,190 4,054 0,240 1,232 0,075
2014. 01. 2,015 3,125 3,625 0,111 2,025 3,074 3,931 0,228 1,874 0,075
02. 1,911 3,188 3,571 0,113 1,902 3,196 3,860 0,219 1,622 0,077
03. 1,887 3,275 3,553 0,097 1,913 3,194 4,016 0,209 1,687 0,078
Revidirani podaci za razdoblje studeni 2013. - veljača 2014. Ревидирани подаци за период новембар 2013. - фебруар 2014.
Kamatne stope na depozite po viđenju se odnose na postojeće poslove Каматне стопе на депозите по виђењу се односе на постојеће послове
(preostala stanja) . (преостала стања).
Kamatne stope na depozite s dogovorenim dospijećem se odnose na nove poslove. Kаматне стопе на депозите са договореним доспијећем се односе на нове послове.
Depoziti u stranoj valuti obuhvaćaju sve strane valute osim EUR. Депозити у страној валути обухватају све стране валуте осим ЕUR.
173
T 14d: Kamatne stope na depozite nefinansijskih preduzeća Т 14d: Interest Rates on Deposits of Non-financial Corporations
NEFINANSIJSKA PREDUZEĆA
Depoziti u
Depoziti u KM i depoziti s valutnom klauzulom Depoziti u EUR stranoj
valuti
preko 2 godine
preko 2 godine
preko 1 i do 2
preko 1 i do 2
do 1 godine
do 1 godine
Godina
godine
godine
Period
NON-FINANCIAL CORPORATIONS
Deposits
Deposits in KM and Deposits in KM Indexed to Foreign Currency Deposits in EUR in Foreign
Currency
with Agreed Maturity with Agreed Maturity
Overnight Overnight Overnight

up to 2 Years
up to 2 Years
Over 2 Years
Over 2 Years
Up to 1 Year
up to 1 Year
Over 1 and
Over 1 and
Deposits Deposits Deposits
Maturity
Maturity
Maturity
Maturity
Maturity
Maturity
Period
Year
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
2012. 01. 2,561 4,094 3,131 0,227 0,670 3,257 ... 0,134 0,114
02. 2,836 3,959 5,611 0,221 3,551 4,425 ... 0,165 0,108
03. 2,708 4,308 2,324 0,223 0,947 4,279 ... 0,150 0,131
04. 2,514 4,136 3,135 0,230 2,340 4,429 ... 0,157 0,209
05. 3,032 4,453 4,065 0,231 1,996 4,643 ... 0,148 0,118
06. 2,813 4,819 3,269 0,212 2,114 4,699 5,015 0,201 0,197
07. 2,736 4,945 4,263 0,203 2,145 5,268 4,905 0,167 0,125
08. 2,522 4,854 5,091 0,214 2,068 5,162 4,889 0,300 0,134
09. 2,696 4,965 4,913 0,200 1,578 5,032 3,549 0,249 0,094
10. 2,474 4,453 5,176 0,215 1,307 4,465 4,046 0,246 0,127
11. 2,876 4,438 3,302 0,209 2,007 4,934 ... 0,138 0,138
12. 3,467 4,868 4,159 0,176 1,456 4,026 ... 0,136 0,098
2013. 01. 3,757 4,788 4,448 0,192 1,908 4,127 5,331 0,132 0,158
02. 3,334 4,930 4,581 0,190 2,114 4,102 4,806 0,128 0,159
03. 2,228 4,076 4,809 0,209 2,424 3,829 ... 0,152 0,240
04. 2,119 4,569 4,158 0,206 1,746 4,563 ... 0,139 0,184
05. 2,152 4,347 4,740 0,220 1,635 4,080 ... 0,209 0,199
06. 2,469 4,452 3,857 0,216 1,471 4,431 ... 0,210 0,110
07. 2,307 4,150 4,054 0,210 2,173 ... ... 0,229 0,161
08. 2,390 4,091 4,068 0,230 1,178 4,045 3,995 0,150 0,158
09. 2,307 4,132 4,279 0,231 2,235 3,685 4,123 0,152 0,171
10. 2,323 4,035 4,528 0,249 2,050 4,082 ... 0,151 0,156
11. 2,011 4,373 3,630 0,237 1,314 2,892 ... 0,146 0,122
12. 1,686 3,862 3,933 0,219 2,458 3,517 ... 0,144 0,157
2014. 01. 1,656 3,721 3,422 0,217 2,446 3,030 ... 0,202 0,120
02. 2,354 3,873 4,115 0,217 ... 3,398 4,780 0,202 0,171
03. 1,801 3,446 3,909 0,206 1,573 2,947 ... 0,211 0,199
Napomena: Note:
Kamatne stope na depozite po viđenju se odnose na postojeće poslove Interest rates on overnight deposits refer to the outstanding amounts.
(preostala stanja). Interest rates on deposit with agreed maturity refer to new business.
Kamatne stope na depozite sa dogovorenim dospjećem se odnose na nove poslove. ... insufficient data to be published
... nedovoljan broj podataka za objavljivanje Deposits in foreign currency include all foreign currencies except EUR.
Depoziti u stranoj valuti obuhvaćaju sve strane valute osim EUR.
174
T 14d: Kamatne stope na depozite nefinancijskih poduzeća Т 14д: Каматне стопе на депозите нефинансијских предузећа
NEFINANCIJSKA PODUZEĆA
Depoziti u
Depoziti u KM i depoziti u KM s valutnom klauzulom Depoziti u EUR stranoj
valuti
sa dogovorenim dospijećem sa dogovorenim dospijećem
preko 2 godine
preko 2 godine
preko 1 i do 2
preko 1 i do 2
do 1 godine
do 1 godine
Razdoblje

Godina
godine
godine
НЕФИНАНСИЈСКА ПРЕДУЗЕЋА
Депозити у
Депозити у КМ и депозити у КМ с валутном клаузулом Депозити у ЕUR страној
валути
с договореним доспјећем с договореним доспјећем
Депозити по Депозити Депозити
виђењу по виђењу по виђењу
до 1 године
до 1 године
(преконоћни) (преконоћни) (преконоћни)
преко 2
преко 2
Период
године
године
године
године
Година
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
2012. 01. 2,561 4,094 3,131 0,227 0,670 3,257 ... 0,134 0,114
02. 2,836 3,959 5,611 0,221 3,551 4,425 ... 0,165 0,108
03. 2,708 4,308 2,324 0,223 0,947 4,279 ... 0,150 0,131
04. 2,514 4,136 3,135 0,230 2,340 4,429 ... 0,157 0,209
05. 3,032 4,453 4,065 0,231 1,996 4,643 ... 0,148 0,118
06. 2,813 4,819 3,269 0,212 2,114 4,699 5,015 0,201 0,197
07. 2,736 4,945 4,263 0,203 2,145 5,268 4,905 0,167 0,125
08. 2,522 4,854 5,091 0,214 2,068 5,162 4,889 0,300 0,134
09. 2,696 4,965 4,913 0,200 1,578 5,032 3,549 0,249 0,094
10. 2,474 4,453 5,176 0,215 1,307 4,465 4,046 0,246 0,127
11. 2,876 4,438 3,302 0,209 2,007 4,934 ... 0,138 0,138
12. 3,467 4,868 4,159 0,176 1,456 4,026 ... 0,136 0,098
2013. 01. 3,757 4,788 4,448 0,192 1,908 4,127 5,331 0,132 0,158
02. 3,334 4,930 4,581 0,190 2,114 4,102 4,806 0,128 0,159
03. 2,228 4,076 4,809 0,209 2,424 3,829 ... 0,152 0,240
04. 2,119 4,569 4,158 0,206 1,746 4,563 ... 0,139 0,184
05. 2,152 4,347 4,740 0,220 1,635 4,080 ... 0,209 0,199
06. 2,469 4,452 3,857 0,216 1,471 4,431 ... 0,210 0,110
07. 2,307 4,150 4,054 0,210 2,173 ... ... 0,229 0,161
08. 2,390 4,091 4,068 0,230 1,178 4,045 3,995 0,150 0,158
09. 2,307 4,132 4,279 0,231 2,235 3,685 4,123 0,152 0,171
10. 2,323 4,035 4,528 0,249 2,050 4,082 ... 0,151 0,156
11. 2,011 4,373 3,630 0,237 1,314 2,892 ... 0,146 0,122
12. 1,686 3,862 3,933 0,219 2,458 3,517 ... 0,144 0,157
2014. 01. 1,656 3,721 3,422 0,217 2,446 3,030 ... 0,202 0,120
02. 2,354 3,873 4,115 0,217 ... 3,398 4,780 0,202 0,171
03. 1,801 3,446 3,909 0,206 1,573 2,947 ... 0,211 0,199
Kamatne stope na depozite po viđenju se odnose na postojeće poslove Каматне стопе на депозите по виђењу се односе на постојеће послове
(preostala stanja). (преостала стања).
Kamatne stope na depozite s dogovorenim dospijećem se odnose na nove poslove. Kаматне стопе на депозите са договореним доспијећем се односе на нове послове.
Depoziti u stranoj valuti obuhvaćaju sve strane valute osim EUR. Депозити у страној валути обухватају све стране валуте осим ЕUR.
175
T15: Ukupni depoziti i krediti komercijalnih banaka T15: Total Deposits and Loans of Commercial Banks
DEPOZITI KREDITI
Godina Mjesec Prenosivi Ostali Ukupni Kratkoročni Dugoročni Ukupni

depoziti depoziti depoziti krediti krediti krediti
DEPOSITS LOANS
Year Month Transferable Other Total Short - term Long - term Total
Deposits Deposits Deposits Loans Loans Loans
1 2 3 4 5 (3+4) 6 7 8 (6+7)
1997. 12. 784,1 598,3 1.382,4 956,7 1.482,9 2.439,6

1998. 12. 983,8 678,7 1.662,5 1.028,2 1.892,6 2.920,8
1999. 12. 1.107,7 712,1 1.819,9 852,3 1.928,9 2.781,2
2000. 12. 1.385,8 568,0 1.953,7 878,3 2.138,6 3.017,0
2001. 12. 2.061,5 1.209,3 3.270,7 913,3 2.425,7 3.339,0
2002. 12. 2.293,8 1.430,5 3.724,3 1.097,8 3.183,3 4.281,1
2003. 12. 2.553,8 1.812,3 4.366,0 1.233,5 3.888,0 5.121,5
2004. 12. 3.121,7 2.456,7 5.578,4 1.576,2 4.350,9 5.927,1
2005. 12. 3.876,1 3.000,1 6.876,3 1.837,0 5.707,1 7.544,2
2006. 12. 4.005,1 4.758,1 8.763,2 2.068,8 7.130,4 9.199,2
2007. 12. 5.106,5 6.980,7 12.087,2 2.552,7 9.298,7 11.851,4
2008. 12. 4.905,1 6.970,0 11.875,1 3.439,0 11.070,5 14.509,5
2009. 12. 5.215,1 6.877,0 12.092,1 3.399,7 10.650,4 14.050,1
2010. 12. 5.557,7 6.972,4 12.530,0 3.626,5 10.916,9 14.543,4
2011. 12. 5.518,1 7.474,9 12.993,0 3.984,0 11.327,1 15.311,1
2012. 12. 5.306,9 8.019,6 13.326,5 4.283,0 11.658,7 15.941,7
2013. 12. 5.771,9 8.478,0 14.249,9 4.330,2 12.074,7 16.405,0
2013. 01. 5.256,1 8.036,7 13.292,8 4.241,7 11.622,1 15.863,8
02. 5.248,3 8.024,4 13.272,8 4.276,1 11.635,1 15.911,2
03. 5.341,8 8.130,9 13.472,8 4.311,1 11.702,6 16.013,6
04. 5.267,5 8.172,7 13.440,2 4.349,7 11.765,2 16.114,9
05. 5.364,7 8.169,3 13.534,0 4.390,9 11.774,7 16.165,6
06. 5.373,2 8.101,3 13.474,5 4.324,5 11.814,2 16.138,7
07. 5.550,0 8.071,6 13.621,7 4.248,0 11.881,2 16.129,2
08. 5.684,5 8.176,7 13.861,2 4.236,8 11.925,1 16.161,9
09. 5.672,8 8.256,9 13.929,7 4.270,9 11.937,8 16.208,7
10. 5.704,4 8.354,3 14.058,7 4.263,6 11.968,9 16.232,5
11. 5.655,7 8.396,9 14.052,6 4.323,5 11.979,9 16.303,4
12. 5.771,9 8.478,0 14.249,9 4.330,2 12.074,7 16.405,0
2014. 01. 5.751,5 8.577,6 14.329,2 4.347,8 12.028,0 16.375,7
02. 5.858,3 8.587,5 14.445,8 4.442,1 12.074,2 16.516,4
03. 5.819,3 8.608,4 14.427,7 4.451,9 12.172,3 16.624,1
Napomena: Note:
Ukupni depoziti predstavljaju obaveze komercijalnih banaka BiH prema svim domaćim Total deposits represent liabilities of commercial banks of BH towards all domestic
institucionalnim sektorima u domaćoj i stranoj valuti. Ukupni krediti predstavljaju institutional sectors in domestic and foreign currency. Total loans represent claims
potraživanja komercijalnih banaka BiH od svih institucionalnih sektora, u domaćoj i of commercial banks of BH on all institutional sectors, in domestic and foreign
stranoj valuti. currency.
176
T15: Ukupni depoziti i krediti komercijalnih banaka T15: Укупни депозити и кредити комерцијалних банака
- na kraju perioda, u milijunima KM - - на крају периода, у милионима КМ -
DEPOZITI KREDITI
Prenosivi Ostali Ukupni Kratkoročni Dugoročni Ukupni

Godina Mjesec
depoziti depoziti depoziti krediti krediti krediti
ДЕПОЗИТИ КРЕДИТИ
Преносиви Остали Укупни Краткорочни Дугорочни Укупни

Година Мјесец
депозити депозити депозити кредити кредити кредити
1 2 3 4 5 (3+4) 6 7 8 (6+7)
1997. 12. 784,1 598,3 1.382,4 956,7 1.482,9 2.439,6

1998. 12. 983,8 678,7 1.662,5 1.028,2 1.892,6 2.920,8
1999. 12. 1.107,7 712,1 1.819,9 852,3 1.928,9 2.781,2
2000. 12. 1.385,8 568,0 1.953,7 878,3 2.138,6 3.017,0
2001. 12. 2.061,5 1.209,3 3.270,7 913,3 2.425,7 3.339,0
2002. 12. 2.293,8 1.430,5 3.724,3 1.097,8 3.183,3 4.281,1
2003. 12. 2.553,8 1.812,3 4.366,0 1.233,5 3.888,0 5.121,5
2004. 12. 3.121,7 2.456,7 5.578,4 1.576,2 4.350,9 5.927,1
2005. 12. 3.876,1 3.000,1 6.876,3 1.837,0 5.707,1 7.544,2
2006. 12. 4.005,1 4.758,1 8.763,2 2.068,8 7.130,4 9.199,2
2007. 12. 5.106,5 6.980,7 12.087,2 2.552,7 9.298,7 11.851,4
2008. 12. 4.905,1 6.970,0 11.875,1 3.439,0 11.070,5 14.509,5
2009. 12. 5.215,1 6.877,0 12.092,1 3.399,7 10.650,4 14.050,1
2010. 12. 5.557,7 6.972,4 12.530,0 3.626,5 10.916,9 14.543,4
2011. 12. 5.518,1 7.474,9 12.993,0 3.984,0 11.327,1 15.311,1
2012. 12. 5.306,9 8.019,6 13.326,5 4.283,0 11.658,7 15.941,7
2013. 12. 5.771,9 8.478,0 14.249,9 4.330,2 12.074,7 16.405,0
2013. 01. 5.256,1 8.036,7 13.292,8 4.241,7 11.622,1 15.863,8
02. 5.248,3 8.024,4 13.272,8 4.276,1 11.635,1 15.911,2
03. 5.341,8 8.130,9 13.472,8 4.311,1 11.702,6 16.013,6
04. 5.267,5 8.172,7 13.440,2 4.349,7 11.765,2 16.114,9
05. 5.364,7 8.169,3 13.534,0 4.390,9 11.774,7 16.165,6
06. 5.373,2 8.101,3 13.474,5 4.324,5 11.814,2 16.138,7
07. 5.550,0 8.071,6 13.621,7 4.248,0 11.881,2 16.129,2
08. 5.684,5 8.176,7 13.861,2 4.236,8 11.925,1 16.161,9
09. 5.672,8 8.256,9 13.929,7 4.270,9 11.937,8 16.208,7
10. 5.704,4 8.354,3 14.058,7 4.263,6 11.968,9 16.232,5
11. 5.655,7 8.396,9 14.052,6 4.323,5 11.979,9 16.303,4
12. 5.771,9 8.478,0 14.249,9 4.330,2 12.074,7 16.405,0
2014. 01. 5.751,5 8.577,6 14.329,2 4.347,8 12.028,0 16.375,7
02. 5.858,3 8.587,5 14.445,8 4.442,1 12.074,2 16.516,4
03. 5.819,3 8.608,4 14.427,7 4.451,9 12.172,3 16.624,1
Ukupni depoziti predstavljaju obveze komercijalnih banaka BiH prema svim domaćim Укупни депозити представљају обавезе комерцијалних банака БиХ према свим домаћим
institucionalnim sektorima u domaćoj i stranoj valuti. Ukupni krediti predstavljaju институционалним секторима у домаћој и страној валути. Укупни кредити представљају
potraživanja komercijalnih banaka BiH od svih institucionalnih sektora, u domaćoj i потраживања комерцијалних банака БиХ од свих институционалних сектора, у домаћој и
stranoj valuti. страној валути.
177
T16: Sektorska struktura prenosivih depozita kod komercijalnih banaka T16: Structure of Transferable Deposits in Commercial Banks by Sector
DEPOZITI DOMAĆIH INSTITUCIONALNIH SEKTORA
Depoziti nefinansijskih
Depotizi domaćinstva
Depoziti vlada općina
finansijskih institucija
Depoziti neprofitnih
privatnih preduzeća
javnih preduzeća
socijalne zaštite
Depoziti ostalih
Depoziti fondova
Ostali depoziti
Depoziti vlada
Depoziti vlada
organizacija
Institucija BiH
Ukupno
kantona
entiteta
Godina
Mjesec
Depoziti
DEPOSITS OF ALL DOMESTIC INSTITUTIONAL SECTORS
Deposits of Non-profit
Deposits of Municipal
Financial Institutions
Deposits of Cantonal
Entity Governments'
Nonfinancial Public
Deposits of Social
Deposits of Other
Deposits of Non-
Other Deposits
financial Private
Security Funds
Deposits of BH
Organisations
Governments
Governments
Households
Deposits of
Institutions
Deposits of
Enterprises
Enterprises
Deposits
Month
Total
Year
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13
1997. 12. 0,0 91,2 17,3 15,1 8,9 11,0 204,8 221,8 63,8 136,1 14,0 784,1
1998. 12. 0,5 73,7 19,2 11,2 4,4 15,2 235,6 299,1 70,8 240,6 13,4 983,8
1999. 12. 8,8 48,8 54,4 14,6 19,6 44,4 285,9 298,6 101,4 158,9 72,3 1.107,7
2000. 12. 12,5 68,8 50,2 29,9 25,1 35,7 334,0 394,1 107,3 236,9 91,2 1.385,8
2001. 12. 17,7 99,1 86,3 35,6 60,4 55,1 333,4 569,9 88,7 697,2 18,2 2.061,5
2002. 12. 57,4 149,0 62,0 58,2 50,8 72,3 397,1 544,5 105,9 789,6 7,2 2.293,8
2003. 12. 47,8 177,4 95,3 63,7 72,2 85,7 501,6 506,6 104,5 892,5 6,4 2.553,8
2004. 12. 16,4 254,3 163,9 90,6 104,6 86,3 486,9 656,8 118,4 1.134,9 8,6 3.121,7
2005. 12. 36,6 314,2 231,4 118,7 82,2 113,0 557,9 919,1 108,6 1.385,4 9,1 3.876,1
2006. 12. 44,2 393,7 351,8 169,8 124,3 155,2 698,3 1.067,2 137,3 853,3 10,1 4.005,1
2007. 12. 45,7 544,5 381,0 242,0 147,5 186,2 741,0 1.321,0 176,2 1.311,7 9,6 5.106,5
2008. 12. 52,3 255,2 271,7 204,0 108,2 137,5 782,5 1.328,9 161,3 1.558,8 44,7 4.905,1
2009. 12. 41,4 416,0 352,7 187,9 148,6 146,5 852,9 1.280,0 173,1 1.601,4 14,5 5.215,1
2010. 12. 58,8 458,1 291,0 194,6 149,7 144,2 724,5 1.444,3 172,4 1.904,0 16,1 5.557,7
2011. 12. 42,2 413,1 290,9 190,0 154,8 176,9 688,5 1.447,8 182,1 1.917,2 14,7 5.518,1
2012. 12. 94,0 339,2 231,1 195,2 105,9 161,5 517,6 1.443,4 186,5 2.015,3 17,0 5.306,9
2013. 12. 65,3 300,8 228,1 172,4 79,0 209,7 615,2 1.667,4 194,4 2.226,8 12,8 5.771,9
2013. 01. 70,8 290,1 244,0 208,4 91,9 173,9 583,7 1.374,7 198,9 2.003,5 16,1 5.256,1
02. 71,9 305,9 216,0 179,8 89,7 180,6 613,1 1.327,6 192,4 2.057,7 13,7 5.248,3
03. 72,6 301,5 208,3 178,6 79,1 203,4 645,9 1.372,9 188,9 2.073,5 17,0 5.341,8
04. 81,0 238,3 200,9 167,5 78,1 155,9 676,2 1.364,6 186,3 2.104,8 14,1 5.267,5
05. 72,5 281,8 216,8 174,1 89,8 173,6 681,9 1.373,3 189,2 2.095,6 16,2 5.364,7
06. 69,9 272,2 205,5 172,0 70,7 169,4 672,0 1.431,6 194,8 2.098,8 16,3 5.373,2
07. 70,9 353,5 202,2 186,7 71,9 170,9 664,8 1.505,7 202,3 2.104,6 16,5 5.550,0
08. 71,8 300,6 223,3 194,9 84,0 199,7 692,4 1.591,0 205,0 2.106,1 15,8 5.684,5
09. 75,7 293,0 221,1 182,3 60,3 186,4 696,6 1.595,3 198,8 2.147,6 15,7 5.672,8
10. 75,0 338,3 224,7 178,0 64,8 180,4 693,0 1.598,1 199,2 2.139,2 13,5 5.704,4
11. 91,7 295,7 226,0 178,0 61,0 181,0 679,4 1.567,5 191,0 2.167,3 17,1 5.655,7
12. 65,3 300,8 228,1 172,4 79,0 209,7 615,2 1.667,4 194,4 2.226,8 12,8 5.771,9
2014. 01. 71,6 361,1 200,9 149,8 75,1 201,3 675,9 1.580,3 195,0 2.227,4 13,0 5.751,5
02. 84,6 350,1 230,1 162,6 109,4 233,0 693,4 1.541,1 200,5 2.239,9 13,8 5.858,3
03. 78,0 377,0 209,6 158,7 98,6 180,2 687,3 1.553,2 206,0 2.254,4 16,3 5.819,3
Napomena: Note:
Prenosivi depoziti su raspoloživi na zahtjev bez naknada i ograničenja, mogu se Transferable deposits are available on demand without restrictions and charges,
direktno upotrijebiti za plaćanja trećim licima, posebni štedni računi sa kojih je directly useable for making payment for third parties, special saving accounts with
dozvoljen prenos sredstava na prenosive depozite. automatic transfer to transferable deposits.
178
T16: Sektorska struktura prenosivih depozita kod komercijalnih banaka Т16: Секторска структура преносивих депозита код комерцијалних банака
DEPOZITI DOMAĆIH INSTITUCIONALNIH SEKTORA
Depoziti nefinancijskih
Depoziti stanovništva
financijskih institucija
privatnih poduzeća
javnih poduzeća
socijalne zaštite
Depoziti ostalih
Depoziti fondova
Ostali depoziti
Depoziti vlada
Depoziti vlada
organizacija
Institucija BiH
Ukupno
kantona
entiteta
Godina
Mjesec
Depoziti
ДЕПОЗИТИ ДОМАЋИХ ИНСТИТУЦИОНАЛНИХ СЕКТОРА
приватних предузећа
Депозити фондова
социјалне заштите
Депозити осталих
јавних предузећа
Институција БиХ
Депозити влада
нефинансијских
домаћинства
финансијских
организација
непрофитних
Депозити
Депозити
Депозити
Депозити
Депозити
општина
ентитета
кантона
Мјесец
Година
Укупно
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13
1997. 12. 0,0 91,2 17,3 15,1 8,9 11,0 204,8 221,8 63,8 136,1 14,0 784,1
1998. 12. 0,5 73,7 19,2 11,2 4,4 15,2 235,6 299,1 70,8 240,6 13,4 983,8
1999. 12. 8,8 48,8 54,4 14,6 19,6 44,4 285,9 298,6 101,4 158,9 72,3 1.107,7
2000. 12. 12,5 68,8 50,2 29,9 25,1 35,7 334,0 394,1 107,3 236,9 91,2 1.385,8
2001. 12. 17,7 99,1 86,3 35,6 60,4 55,1 333,4 569,9 88,7 697,2 18,2 2.061,5
2002. 12. 57,4 149,0 62,0 58,2 50,8 72,3 397,1 544,5 105,9 789,6 7,2 2.293,8
2003. 12. 47,8 177,4 95,3 63,7 72,2 85,7 501,6 506,6 104,5 892,5 6,4 2.553,8
2004. 12. 16,4 254,3 163,9 90,6 104,6 86,3 486,9 656,8 118,4 1.134,9 8,6 3.121,7
2005. 12. 36,6 314,2 231,4 118,7 82,2 113,0 557,9 919,1 108,6 1.385,4 9,1 3.876,1
2006. 12. 44,2 393,7 351,8 169,8 124,3 155,2 698,3 1.067,2 137,3 853,3 10,1 4.005,1
2007. 12. 45,7 544,5 381,0 242,0 147,5 186,2 741,0 1.321,0 176,2 1.311,7 9,6 5.106,5
2008. 12. 52,3 255,2 271,7 204,0 108,2 137,5 782,5 1.328,9 161,3 1.558,8 44,7 4.905,1
2009. 12. 41,4 416,0 352,7 187,9 148,6 146,5 852,9 1.280,0 173,1 1.601,4 14,5 5.215,1
2010. 12. 58,8 458,1 291,0 194,6 149,7 144,2 724,5 1.444,3 172,4 1.904,0 16,1 5.557,7
2011. 12. 42,2 413,1 290,9 190,0 154,8 176,9 688,5 1.447,8 182,1 1.917,2 14,7 5.518,1
2012. 12. 94,0 339,2 231,1 195,2 105,9 161,5 517,6 1.443,4 186,5 2.015,3 17,0 5.306,9
2013. 12. 65,3 300,8 228,1 172,4 79,0 209,7 615,2 1.667,4 194,4 2.226,8 12,8 5.771,9
2013. 01. 70,8 290,1 244,0 208,4 91,9 173,9 583,7 1.374,7 198,9 2.003,5 16,1 5.256,1
02. 71,9 305,9 216,0 179,8 89,7 180,6 613,1 1.327,6 192,4 2.057,7 13,7 5.248,3
03. 72,6 301,5 208,3 178,6 79,1 203,4 645,9 1.372,9 188,9 2.073,5 17,0 5.341,8
04. 81,0 238,3 200,9 167,5 78,1 155,9 676,2 1.364,6 186,3 2.104,8 14,1 5.267,5
05. 72,5 281,8 216,8 174,1 89,8 173,6 681,9 1.373,3 189,2 2.095,6 16,2 5.364,7
06. 69,9 272,2 205,5 172,0 70,7 169,4 672,0 1.431,6 194,8 2.098,8 16,3 5.373,2
07. 70,9 353,5 202,2 186,7 71,9 170,9 664,8 1.505,7 202,3 2.104,6 16,5 5.550,0
08. 71,8 300,6 223,3 194,9 84,0 199,7 692,4 1.591,0 205,0 2.106,1 15,8 5.684,5
09. 75,7 293,0 221,1 182,3 60,3 186,4 696,6 1.595,3 198,8 2.147,6 15,7 5.672,8
10. 75,0 338,3 224,7 178,0 64,8 180,4 693,0 1.598,1 199,2 2.139,2 13,5 5.704,4
11. 91,7 295,7 226,0 178,0 61,0 181,0 679,4 1.567,5 191,0 2.167,3 17,1 5.655,7
12. 65,3 300,8 228,1 172,4 79,0 209,7 615,2 1.667,4 194,4 2.226,8 12,8 5.771,9
2014. 01. 71,6 361,1 200,9 149,8 75,1 201,3 675,9 1.580,3 195,0 2.227,4 13,0 5.751,5
02. 84,6 350,1 230,1 162,6 109,4 233,0 693,4 1.541,1 200,5 2.239,9 13,8 5.858,3
03. 78,0 377,0 209,6 158,7 98,6 180,2 687,3 1.553,2 206,0 2.254,4 16,3 5.819,3
Prenosivi depoziti su raspoloživi na zahtjev bez naknada i ograničenja, mogu se izravno Преносиви депозити су расположиви на захтјев без накнада и ограничења, могу се
upotrijebiti za plaćanja trećim osobama, posebni štedni računi s kojih je dozvoljen директно употријебити за плаћања трећим лицима, посебни штедни рачуни с којих
prijenos sredstava na prenosive depozite. је дозвољен пренос средстава на преносиве депозите.
179
T17: Sektorska struktura ostalih depozita kod komercijalnih banaka T17: Structure of Other Deposits in Commercial Banks by Sector
DEPOZITI SVIH DOMAĆIH INSTITUCIONALNIH SEKTORA
Depoziti vlada kantona

Depoziti vlada entiteta
Depotizi domaćinstva
finansijskih institucija
privatnih preduzeća
javnih preduzeća
socijalne zaštite
Depoziti ostalih
Depoziti fondova
Ostali depoziti
organizacija
Institucija BiH
Ukupno
Godina
Mjesec
Depoziti
DEPOSITS OF ALL DOMESTIC INSTITUTIONAL SECTORS
Deposits of Social Security
Deposits of Non-financial
Deposits of Households
Deposits of Non-financial
Deposits of Municipal
Deposits of Nonprofit
Deposits of Cantonal
Entity Governments'
Public Enterprises
Private Enterprises
Deposits of Other
Other Deposits
Deposits of BH
Organisations
Governments
Governments
Institutions
Deposits
Month
Funds
Total
Year
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13
1997. 12. 0,0 225,5 24,7 5,9 5,8 17,6 40,6 128,3 10,7 137,3 1,9 598,3
1998. 12. 0,5 203,3 3,9 7,1 6,3 22,1 38,1 178,1 12,4 206,3 0,6 678,7
1999. 12. 0,4 112,1 10,8 1,6 2,8 19,1 43,5 255,6 18,8 245,9 1,7 712,1
2000. 12. 5,3 56,5 18,0 4,4 7,6 29,7 42,8 86,8 25,8 285,5 5,6 568,0
2001. 12. 10,6 150,2 33,5 4,2 8,5 36,9 60,0 120,7 18,4 750,1 16,2 1.209,3
2002. 12. 23,3 160,6 41,2 12,6 4,2 87,8 59,1 182,9 21,7 831,7 5,3 1.430,5
2003. 12. 29,1 218,8 54,5 22,2 3,1 103,0 127,3 195,0 19,9 1.033,4 6,0 1.812,3
2004. 12. 20,0 128,6 66,3 28,4 2,6 126,2 355,9 336,2 28,3 1.354,2 10,0 2.456,8
2005. 12. 8,2 174,4 58,5 18,9 19,7 190,3 339,1 341,4 41,0 1.801,9 6,7 3.000,1
2006. 12. 22,7 222,3 35,6 33,0 42,4 168,3 405,0 516,0 50,9 3.246,9 15,1 4.758,1
2007. 12. 11,8 1.457,4 56,4 47,4 124,0 217,5 537,8 595,4 59,8 3.854,2 18,9 6.980,7
2008. 12. 16,0 1.211,7 21,3 50,1 101,5 334,0 758,5 743,7 78,1 3.647,0 8,2 6.970,0
2009. 12. 4,7 725,3 20,9 48,8 61,7 478,8 753,5 606,0 100,5 4.062,0 14,8 6.877,0
2010. 12. 22,5 383,2 16,8 41,2 49,2 438,8 825,0 504,5 91,2 4.580,4 19,6 6.972,4
2011. 12. 62,8 237,8 24,0 30,0 41,7 567,5 817,1 471,5 79,1 5.134,1 9,2 7.474,9
2012. 12. 31,7 242,0 21,4 27,6 31,0 598,3 779,7 537,8 87,1 5.639,9 23,0 8.019,6
2013. 12. 62,7 170,8 21,0 26,6 35,0 651,4 724,7 531,1 100,3 6.137,1 17,1 8.478,0
2013. 01. 59,4 238,6 21,0 23,0 33,1 598,8 742,3 540,0 86,3 5.683,0 11,3 8.036,7
02. 61,6 215,4 21,1 21,5 36,3 600,2 725,7 507,3 82,4 5.742,0 10,9 8.024,4
03. 63,1 211,3 22,1 25,2 33,8 610,3 742,4 514,4 85,9 5.810,1 12,4 8.130,9
04. 63,0 218,1 22,1 36,8 37,4 604,6 751,9 519,4 87,2 5.819,8 12,4 8.172,7
05. 63,5 183,7 22,2 36,5 34,2 612,2 776,1 508,1 85,7 5.834,8 12,5 8.169,3
06. 62,6 180,7 21,6 32,5 38,6 618,7 711,3 506,4 84,0 5.832,4 12,6 8.101,3
07. 62,7 167,9 21,6 32,6 39,1 612,5 692,1 481,0 89,1 5.860,0 13,0 8.071,6
08. 63,1 179,5 20,3 32,0 41,5 619,0 697,2 512,2 89,5 5.909,1 13,2 8.176,7
09. 62,7 182,8 21,1 36,8 42,3 608,3 711,5 540,1 92,0 5.946,7 12,8 8.256,9
10. 63,0 183,5 20,8 37,5 43,0 623,0 722,9 547,5 94,4 6.005,0 13,8 8.354,3
11. 62,4 184,7 20,8 36,7 37,6 622,2 716,3 559,5 96,1 6.044,2 16,5 8.396,9
12. 62,7 170,8 21,0 26,6 35,0 651,4 724,7 531,1 100,3 6.137,1 17,1 8.478,0
2014. 01. 65,2 171,6 20,8 45,0 38,5 666,6 703,7 542,3 102,5 6.208,3 13,2 8.577,6
02. 112,7 133,8 21,1 46,2 37,8 664,7 719,1 528,7 100,9 6.209,2 13,2 8.587,5
03. 113,0 125,1 26,2 50,8 35,9 665,3 683,6 547,1 98,4 6.240,9 22,2 8.608,4
Napomena: Note:
Ostali depoziti dozvoljavaju automatsko povlačenje sredstava ali ne i plaćanje trećim Other deposits allow automatic withdrawals of funds but not payment to third parties,
licima, štedne i oročene depozite, ostale depozite - ostalo. time and savings deposits, other deposits-other.
180
T17: Sektorska struktura ostalih depozita kod komercijalnih banaka T17: Секторска структура осталих депозита код комерцијалних банака
DEPOZITI SVIH DOMAĆIH INSTITUCIONALNIH SEKTORA
Depoziti vlada kantona

Depoziti vlada entiteta
Depoziti stanovništva
financijskih institucija
privatnih poduzeća
javnih poduzeća
socijalne zaštite
Depoziti ostalih
Depoziti fondova
Ostali depoziti
organizacija
Institucija BiH
Ukupno
Godina
Mjesec
Depoziti
ДЕПОЗИТИ СВИХ ДОМАЋИХ ИНСТИТУЦИОНАЛНИХ СЕКТОРА
Депозити нефинансијских
Депозити домаћинства
Депозити непрофитних
нефинансијских јавних
Депозити Институција
приватних предузећа
Депозити фондова
Депозити осталих
финансијских
организација
предузећа
Депозити
општина
ентитета
кантона
Мјесец
Година
Укупно
БиХ
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13
1997. 12. 0,0 225,5 24,7 5,9 5,8 17,6 40,6 128,3 10,7 137,3 1,9 598,3
1998. 12. 0,5 203,3 3,9 7,1 6,3 22,1 38,1 178,1 12,4 206,3 0,6 678,7
1999. 12. 0,4 112,1 10,8 1,6 2,8 19,1 43,5 255,6 18,8 245,9 1,7 712,1
2000. 12. 5,3 56,5 18,0 4,4 7,6 29,7 42,8 86,8 25,8 285,5 5,6 568,0
2001. 12. 10,6 150,2 33,5 4,2 8,5 36,9 60,0 120,7 18,4 750,1 16,2 1.209,3
2002. 12. 23,3 160,6 41,2 12,6 4,2 87,8 59,1 182,9 21,7 831,7 5,3 1.430,5
2003. 12. 29,1 218,8 54,5 22,2 3,1 103,0 127,3 195,0 19,9 1.033,4 6,0 1.812,3
2004. 12. 20,0 128,6 66,3 28,4 2,6 126,2 355,9 336,2 28,3 1.354,2 10,0 2.456,8
2005. 12. 8,2 174,4 58,5 18,9 19,7 190,3 339,1 341,4 41,0 1.801,9 6,7 3.000,1
2006. 12. 22,7 222,3 35,6 33,0 42,4 168,3 405,0 516,0 50,9 3.246,9 15,1 4.758,1
2007. 12. 11,8 1.457,4 56,4 47,4 124,0 217,5 537,8 595,4 59,8 3.854,2 18,9 6.980,7
2008. 12. 16,0 1.211,7 21,3 50,1 101,5 334,0 758,5 743,7 78,1 3.647,0 8,2 6.970,0
2009. 12. 4,7 725,3 20,9 48,8 61,7 478,8 753,5 606,0 100,5 4.062,0 14,8 6.877,0
2010. 12. 22,5 383,2 16,8 41,2 49,2 438,8 825,0 504,5 91,2 4.580,4 19,6 6.972,4
2011. 12. 62,8 237,8 24,0 30,0 41,7 567,5 817,1 471,5 79,1 5.134,1 9,2 7.474,9
2012. 12. 31,7 242,0 21,4 27,6 31,0 598,3 779,7 537,8 87,1 5.639,9 23,0 8.019,6
2013. 12. 62,7 170,8 21,0 26,6 35,0 651,4 724,7 531,1 100,3 6.137,1 17,1 8.478,0
2013. 01. 59,4 238,6 21,0 23,0 33,1 598,8 742,3 540,0 86,3 5.683,0 11,3 8.036,7
02. 61,6 215,4 21,1 21,5 36,3 600,2 725,7 507,3 82,4 5.742,0 10,9 8.024,4
03. 63,1 211,3 22,1 25,2 33,8 610,3 742,4 514,4 85,9 5.810,1 12,4 8.130,9
04. 63,0 218,1 22,1 36,8 37,4 604,6 751,9 519,4 87,2 5.819,8 12,4 8.172,7
05. 63,5 183,7 22,2 36,5 34,2 612,2 776,1 508,1 85,7 5.834,8 12,5 8.169,3
06. 62,6 180,7 21,6 32,5 38,6 618,7 711,3 506,4 84,0 5.832,4 12,6 8.101,3
07. 62,7 167,9 21,6 32,6 39,1 612,5 692,1 481,0 89,1 5.860,0 13,0 8.071,6
08. 63,1 179,5 20,3 32,0 41,5 619,0 697,2 512,2 89,5 5.909,1 13,2 8.176,7
09. 62,7 182,8 21,1 36,8 42,3 608,3 711,5 540,1 92,0 5.946,7 12,8 8.256,9
10. 63,0 183,5 20,8 37,5 43,0 623,0 722,9 547,5 94,4 6.005,0 13,8 8.354,3
11. 62,4 184,7 20,8 36,7 37,6 622,2 716,3 559,5 96,1 6.044,2 16,5 8.396,9
12. 62,7 170,8 21,0 26,6 35,0 651,4 724,7 531,1 100,3 6.137,1 17,1 8.478,0
2014. 01. 65,2 171,6 20,8 45,0 38,5 666,6 703,7 542,3 102,5 6.208,3 13,2 8.577,6
02. 112,7 133,8 21,1 46,2 37,8 664,7 719,1 528,7 100,9 6.209,2 13,2 8.587,5
03. 113,0 125,1 26,2 50,8 35,9 665,3 683,6 547,1 98,4 6.240,9 22,2 8.608,4
Ostali depoziti dozvoljavaju automatsko povlačenje sredstava ali ne i plaćanje trećim Остали депозити дозвољавају аутоматско повлачење средстава али не и плаћање
osobama, štedne i oročene depozite, ostale depozite - ostalo. трећим лицима, штедне и орочене депозите, остале депозите - остало.
181
T18: Sektorska struktura kratkoročnih kredita komercijalnih banaka T18: Structure of Short-terms Loans of Commercial Banks by Sector
KREDITI DOMAĆIM INSTITUCIONALNIM SEKTORIMA
privatnim preduzećima
Krediti nefinansijskim
Krediti institucijama
Krediti stanovništvu
javnim preduzećima
Krediti neprofitnim
Krediti fondovima
Krediti vladama
Krediti vladama
socijalne zaštite
Krediti vladama
organizacijama
Krediti ostalim
institucijama
Ostali krediti
finansijskim
kantona
entiteta
Ukupno
Godina
Mjesec
općina
BiH
LOANS TO ALL DOMESTIC INSTITUTIONAL SECTORS
Loans to Households
Loans to Non-profit
Loans to Non-financial
Loans to Municipal
Loans to Cantonal
Private Enterprises
financial Public
Loans to Entity
Loans to Social
Security Funds
Loans to Other
Loans to Non-
Organizations
Governments
Governments
Governments
Other Loans
Loans to BH
Institutions
Enterprises
Month
Total
Year
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13
1997. 12. 0,0 129,0 3,0 1,4 0,3 2,7 202,1 516,6 3,4 66,9 31,0 956,7
1998. 12. 0,0 104,5 4,5 2,6 1,5 0,4 199,8 535,9 6,2 42,7 130,2 1.028,2
1999. 12. 0,1 20,0 8,4 2,5 5,7 1,1 189,2 548,6 2,6 61,6 12,4 852,3
2000. 12. 0,7 23,9 1,9 7,2 0,2 3,2 246,6 469,5 33,4 88,3 3,6 878,3
2001. 12. 0,0 7,5 13,3 8,8 3,4 11,6 215,2 544,5 22,5 84,1 2,5 913,3
2002. 12. 8,6 23,3 13,7 9,5 5,5 15,3 210,5 655,9 13,2 135,1 7,2 1.097,8
2003. 12. 0,6 23,5 4,8 16,7 0,0 24,8 158,9 815,2 7,4 154,0 27,6 1.233,5
2004. 12. 0,0 20,9 2,5 22,2 0,0 31,4 160,6 1.056,0 5,2 270,1 7,2 1.576,2
2005. 12. 0,0 18,6 3,7 27,8 0,0 41,4 116,8 1.213,8 6,1 396,4 12,5 1.837,0
2006. 12. 0,1 6,8 2,2 1,4 0,1 30,1 88,8 1.453,4 11,8 466,6 7,5 2.068,8
2007. 12. 0,0 6,9 2,3 0,3 0,0 53,5 84,6 1.819,0 17,0 564,5 4,6 2.552,7
2008. 12. 0,0 6,6 2,3 10,4 0,1 69,8 87,4 2.579,8 32,8 645,7 4,2 3.439,0
2009. 12. 0,0 9,3 2,2 31,7 33,5 33,4 90,9 2.459,8 10,6 716,4 12,0 3.399,7
2010. 12. 0,0 6,7 2,3 21,9 40,6 28,1 80,3 2.624,0 13,5 801,9 7,1 3.626,5
2011. 12. 0,0 12,5 1,4 21,5 26,0 37,4 81,5 2.935,2 5,9 858,4 4,2 3.984,0
2012. 12. 0,0 3,2 0,7 22,2 9,9 41,1 85,0 3.188,4 6,7 919,5 6,3 4.283,0
2013. 12. 0,0 13,5 0,6 40,1 35,3 28,5 100,2 3.152,2 5,5 942,2 12,1 4.330,2
2013. 01. 0,0 3,0 0,8 21,7 9,8 35,7 90,5 3.158,7 5,3 910,6 5,6 4.241,7
02. 0,0 2,9 0,9 21,5 17,5 36,8 78,6 3.202,8 4,7 904,5 5,8 4.276,1
03. 0,0 3,5 3,6 24,0 17,7 49,3 88,7 3.190,6 8,7 918,6 6,3 4.311,1
04. 0,0 3,2 4,4 24,8 17,5 48,8 102,6 3.218,8 4,8 911,2 13,4 4.349,7
05. 0,0 3,1 6,2 25,1 15,7 53,0 108,6 3.239,2 4,4 921,3 14,4 4.390,9
06. 0,0 3,4 7,8 25,2 21,3 53,8 105,4 3.166,3 4,8 923,8 12,7 4.324,5
07. 0,0 3,5 3,9 25,1 18,8 42,7 103,3 3.106,7 5,2 924,4 14,5 4.248,0
08. 0,0 3,7 6,5 28,6 37,6 28,6 97,0 3.089,2 4,8 928,0 12,6 4.236,8
09. 0,0 3,7 7,2 28,4 40,7 27,2 97,0 3.109,1 5,4 939,1 13,2 4.270,9
10. 0,0 3,8 4,0 27,0 40,6 24,1 97,7 3.106,2 5,2 942,1 13,0 4.263,6
11. 0,0 6,5 7,5 27,2 41,1 26,9 97,2 3.152,9 5,1 944,3 14,7 4.323,5
12. 0,0 13,5 0,6 40,1 35,3 28,5 100,2 3.152,2 5,5 942,2 12,1 4.330,2
2014. 01. 0,0 13,7 2,0 42,7 43,8 31,8 96,7 3.169,6 6,2 932,8 8,4 4.347,8
02. 0,0 13,7 2,3 46,8 48,5 30,3 99,7 3.256,9 6,1 929,1 8,8 4.442,1
03. 0,0 13,2 3,0 39,0 48,4 31,8 96,9 3.254,4 6,1 948,9 10,2 4.451,9
Revidirani podaci za decembar 2013. Revised data for December 2013.

Napomena: Note:
Krediti domaćim institucionalnim sektorima predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka Loans to domestic institutional sectors represent claims of commercial banks on all
od svih institucionalnih sektora. Krediti na nivou Bosne i Hercegovine uključuju kredite institutional sectors. Loans at the BH level include loans extended by commercial
plasirane preko komercijalnih banaka koje pokriva Glavna jedinica Sarajevo, Glavna jedinica banks covered by Main Unit Sarajevo, Main Unit Mostar, Main Bank RS, Brčko Branch
Mostar, Glavna banka Republike Srpske, Filijala Brčko (od jula 2001. do novembra 2002), (from July 2001 until November 2002), loans with NBRS (until December 1998) and
kredite koji su se vodili kod NBRS (do decembra 1998) i NBBiH (do novembra 2002). Do 2006. NBBH (until November 2002). By 2006, the total claims on all level governments and
ukupna potraživanja od svih nivoa vlada i fondova (kratkoročno i dugoročno) prikazana su u funds (short-term and long-term) are shown in table of short-term loans (columns
tabeli kratkoročnih kredita (kolone 3, 4, 5, 6, 7) u ukupnom iznosu, jer izvorni podaci ne daju 3,4,5,6,7) in the total amount because source data do no provide maturity structure
ročnu strukturu potraživanja za vlade i fondove. Kratkoročni krediti predstavljaju potraživanja of claims for governments and funds. Short – terms loans represent claims of
komercijalnih banaka od svih domaćih institucionalnih sektora do jedne godine, u domaćoj commercial banks on all domestic institutional sectors up to one year, in domestic
i stranoj valuti. and foreign currency.
Od aprila 2010. došlo je do reklasifikacije potraživanja od institucija BiH. Claims on BH Institutions have been reclassified since April 2010.
182
T18: Sektorska struktura kratkoročnih kredita komercijalnih banaka T18: Секторска структура краткорочних кредита комерцијалних банака
javnim poduzećima
Krediti neprofitnim
Krediti vladama
Krediti vladama
Krediti fondovima
Krediti vladama
organizacijama
nefinancijskim
nefinancijskim
Krediti ostalim
socijalne zaštite
poduzećima
financijskim
institucijam
privatnim
kantona
entiteta
Godina
Ukupno
Mjesec
općina
Krediti
Krediti
krediti
Ostali
BiH
КРЕДИТИ ДОМАЋИМ ИНСТИТУЦИОНАЛНИМ СЕКТОРИМА
Кредити фондовима
Кредити владама
социјалне заштит
Кредити осталим
институцијама Бих
нефинансијским
Остали кредити
организацијама
институцијама
финансијским
непрофитним
предузећима
приватним
општина
ентитета
Кредити
Кредити
Кредити
Кредити
кантона
Мјесец
Година
Кредити
Укупно
јавним
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13
1997. 12. 0,0 129,0 3,0 1,4 0,3 2,7 202,1 516,6 3,4 66,9 31,0 956,7
1998. 12. 0,0 104,5 4,5 2,6 1,5 0,4 199,8 535,9 6,2 42,7 130,2 1.028,2
1999. 12. 0,1 20,0 8,4 2,5 5,7 1,1 189,2 548,6 2,6 61,6 12,4 852,3
2000. 12. 0,7 23,9 1,9 7,2 0,2 3,2 246,6 469,5 33,4 88,3 3,6 878,3
2001. 12. 0,0 7,5 13,3 8,8 3,4 11,6 215,2 544,5 22,5 84,1 2,5 913,3
2002. 12. 8,6 23,3 13,7 9,5 5,5 15,3 210,5 655,9 13,2 135,1 7,2 1.097,8
2003. 12. 0,6 23,5 4,8 16,7 0,0 24,8 158,9 815,2 7,4 154,0 27,6 1.233,5
2004. 12. 0,0 20,9 2,5 22,2 0,0 31,4 160,6 1.056,0 5,2 270,1 7,2 1.576,2
2005. 12. 0,0 18,6 3,7 27,8 0,0 41,4 116,8 1.213,8 6,1 396,4 12,5 1.837,0
2006. 12. 0,1 6,8 2,2 1,4 0,1 30,1 88,8 1.453,4 11,8 466,6 7,5 2.068,8
2007. 12. 0,0 6,9 2,3 0,3 0,0 53,5 84,6 1.819,0 17,0 564,5 4,6 2.552,7
2008. 12. 0,0 6,6 2,3 10,4 0,1 69,8 87,4 2.579,8 32,8 645,7 4,2 3.439,0
2009. 12. 0,0 9,3 2,2 31,7 33,5 33,4 90,9 2.459,8 10,6 716,4 12,0 3.399,7
2010. 12. 0,0 6,7 2,3 21,9 40,6 28,1 80,3 2.624,0 13,5 801,9 7,1 3.626,5
2011. 12. 0,0 12,5 1,4 21,5 26,0 37,4 81,5 2.935,2 5,9 858,4 4,2 3.984,0
2012. 12. 0,0 3,2 0,7 22,2 9,9 41,1 85,0 3.188,4 6,7 919,5 6,3 4.283,0
2013. 12. 0,0 13,5 0,6 40,1 35,3 28,5 100,2 3.152,2 5,5 942,2 12,1 4.330,2
2013. 01. 0,0 3,0 0,8 21,7 9,8 35,7 90,5 3.158,7 5,3 910,6 5,6 4.241,7
02. 0,0 2,9 0,9 21,5 17,5 36,8 78,6 3.202,8 4,7 904,5 5,8 4.276,1
03. 0,0 3,5 3,6 24,0 17,7 49,3 88,7 3.190,6 8,7 918,6 6,3 4.311,1
04. 0,0 3,2 4,4 24,8 17,5 48,8 102,6 3.218,8 4,8 911,2 13,4 4.349,7
05. 0,0 3,1 6,2 25,1 15,7 53,0 108,6 3.239,2 4,4 921,3 14,4 4.390,9
06. 0,0 3,4 7,8 25,2 21,3 53,8 105,4 3.166,3 4,8 923,8 12,7 4.324,5
07. 0,0 3,5 3,9 25,1 18,8 42,7 103,3 3.106,7 5,2 924,4 14,5 4.248,0
08. 0,0 3,7 6,5 28,6 37,6 28,6 97,0 3.089,2 4,8 928,0 12,6 4.236,8
09. 0,0 3,7 7,2 28,4 40,7 27,2 97,0 3.109,1 5,4 939,1 13,2 4.270,9
10. 0,0 3,8 4,0 27,0 40,6 24,1 97,7 3.106,2 5,2 942,1 13,0 4.263,6
11. 0,0 6,5 7,5 27,2 41,1 26,9 97,2 3.152,9 5,1 944,3 14,7 4.323,5
12. 0,0 13,5 0,6 40,1 35,3 28,5 100,2 3.152,2 5,5 942,2 12,1 4.330,2
2014. 01. 0,0 13,7 2,0 42,7 43,8 31,8 96,7 3.169,6 6,2 932,8 8,4 4.347,8
02. 0,0 13,7 2,3 46,8 48,5 30,3 99,7 3.256,9 6,1 929,1 8,8 4.442,1
03. 0,0 13,2 3,0 39,0 48,4 31,8 96,9 3.254,4 6,1 948,9 10,2 4.451,9
Revidirani podaci za prosinac 2013. Ревидирани подаци за децембар 2013.
Krediti domaćim institucionalnim sektorima predstavljaju potraživanja komercijalnih Кредити домаћим институционалним секторима представљају потраживања
banaka od svih institucionalnih sektora. Krediti na razini Bosne i Hercegovine комерцијалних банака од свих институционалних сектора. Кредити на нивоу
uključuju kredite plasirane preko komercijalnih banaka koje pokriva Glavna jedinica Босне и Херцеговине укључују кредите пласиране преко комерцијалних банака
Sarajevo, Glavna jedinica Mostar, Glavna banka Republike Srpske, Podružnica Brčko које покрива Главна јединица Сарајево, Главна јединица Мостар, Главна банка
Републике Српске, Филијала Брчко (од јула 2001. до новембра 2002), кредите који
(od srpnja 2001. do studenog 2002), kredite koji su se vodili kod NBRS (do prosinca су се водили код НБРС (до децембра 1998) и НББиХ (до новембра 2002). До 2006.
1998) i NBBiH (do studenog 2002). Do 2006. ukupna potraživanja od svih razina укупна потраживања од свих нивоа влада и фондова (краткорочно и дугорочно)
vlada i fondova (kratkoročno i dugoročno) su prikazana u tablici kratkoročnih kredita су приказана у табели краткорочних кредита (колоне 3, 4, 5, 6, 7) у укупном
(kolone 3, 4, 5, 6, 7) u ukupnom iznosu jer izvorni podaci ne daju ročnu strukturu износу, јер изворни подаци не дају рочну структуру потраживања за владе и
potraživanja za vlade i fondove. Kratkoročni krediti predstavljaju potraživanja фондове. Краткорочни кредити представљају потраживања комерцијалних
poslovnih banaka od svih domaćih institucionalnih sektora do jedne godine, u банака од свих домаћих институционалних сектора до једне године, у домаћој
domaćoj i stranoj valuti. и страној валути.
Od travnja 2010. došlo je do reklasifikacije potraživanja od institucija BiH. Од априла 2010. дошло је до рекласификације потраживања од институција БиХ.
183
T19: Sektorska struktura dugoročnih kredita komercijalnih banaka T19: Structure of Long-terms Loans of Commercial Banks by Sector
privatnim preduzećima
Krediti vladama općina
javnim preduzećima
Krediti neprofitnim
Krediti fondovima
Krediti vladama
socijalne zaštite
Krediti vladama
organizacijama
Krediti ostalim
institucijama
Ostali krediti
finansijskim
kantona
entiteta
Ukupno
Godina
Mjesec
BiH
LOANS TO ALL DOMESTIC INSTITUTIONAL SECTORS

Loans to BH Institutions
Loans to Social Security
Loans to Households
Loans to Non-profit
Loans to Municipal
Loans to Cantonal
Public Enterprises
Private Enterprises
Loans to Entity
Loans to Other
Organizations
Governments
Governments
Governments
Other Loans
Month
Funds
Total
Year
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13
1997. 12. - - - - - 5,6 897,0 518,1 3,4 54,0 4,8 1.482,9

1998. 12. - - - - - 5,0 900,2 778,4 0,7 204,8 3,3 1.892,6
1999. 12. - - - - - 5,2 814,0 900,8 2,1 206,4 0,4 1.928,9
2000. 12. - - - - - 7,8 1.426,5 405,4 3,1 295,9 0,0 2.138,6
2001. 12. - - - - - 8,4 1.215,6 598,3 5,7 597,8 0,0 2.425,7
2002. 12. - - - - - 12,4 1.044,2 786,3 4,5 1.321,2 14,6 3.183,3
2003. 12. - - - - - 15,4 1.007,8 1.044,3 3,9 1.812,4 4,2 3.888,0
2004. 12. - - - - - 28,7 531,1 1.422,2 6,8 2.357,5 4,7 4.350,9
2005. 12. - - - - - 26,5 578,3 2.030,2 10,8 3.057,0 4,4 5.707,1
2006. 12. 0,0 0,4 1,3 56,2 0,6 31,8 542,5 2.592,7 10,3 3.893,0 1,5 7.130,4
2007. 12. 0,7 8,8 1,1 92,3 15,5 77,9 539,6 3.439,2 18,5 5.104,4 0,9 9.298,7
2008. 12. 1,7 95,6 0,9 132,5 13,5 73,9 539,1 4.142,2 19,5 6.051,1 0,5 11.070,5
2009. 12. 1,4 89,2 2,1 155,5 19,7 43,6 542,9 4.186,9 17,4 5.590,8 0,9 10.650,4
2010. 12. 0,1 105,8 40,2 201,6 26,5 27,0 657,4 4.309,5 17,4 5.522,3 9,1 10.916,9
2011. 12. 0,0 233,2 42,8 251,1 38,8 25,4 682,5 4.186,7 12,7 5.846,4 7,5 11.327,1
2012. 12. 0,0 404,3 68,7 289,5 28,4 19,3 700,4 4.248,8 16,3 5.875,2 7,9 11.658,7
2013. 12. 0,0 418,6 77,9 299,4 17,5 23,4 728,5 4.369,0 15,0 6.123,0 2,5 12.074,7
2013. 01. 0,0 406,7 78,7 286,7 27,5 19,0 696,1 4.244,0 15,5 5.840,1 7,7 11.622,1
02. 0,0 402,7 78,2 283,8 26,7 18,4 703,1 4.253,2 16,1 5.845,6 7,3 11.635,1
03. 0,0 402,8 78,9 279,2 25,8 18,7 743,2 4.262,2 15,8 5.868,9 6,9 11.702,6
04. 0,0 420,1 77,8 278,9 24,8 21,6 744,2 4.285,0 15,1 5.890,9 6,9 11.765,2
05. 0,0 417,5 76,5 276,5 23,9 20,8 742,3 4.282,1 15,0 5.913,2 6,8 11.774,7
06. 0,0 412,8 74,9 278,5 23,1 22,3 738,1 4.291,1 14,4 5.952,5 6,7 11.814,2
07. 0,0 409,6 72,0 279,0 22,2 23,9 731,8 4.325,1 13,8 5.997,4 6,6 11.881,2
08. 0,0 412,0 71,0 291,3 21,3 25,3 734,0 4.333,2 13,7 6.017,1 6,4 11.925,1
09. 0,0 410,2 67,5 291,9 20,5 24,5 723,5 4.328,2 15,2 6.050,2 6,1 11.937,8
10. 0,0 407,6 65,7 302,8 19,4 23,9 717,7 4.333,3 16,5 6.076,4 5,6 11.968,9
11. 0,0 405,4 66,0 302,4 18,5 24,5 714,9 4.330,1 16,3 6.096,4 5,5 11.979,9
12. 0,0 418,6 77,9 299,4 17,5 23,4 728,5 4.369,0 15,0 6.123,0 2,5 12.074,7
2014. 01. 0,0 414,8 74,9 294,7 16,6 23,4 722,0 4.341,9 16,2 6.120,9 2,4 12.028,0
02. 0,0 430,4 76,3 287,9 15,8 23,1 730,8 4.353,6 15,6 6.138,3 2,4 12.074,2
03. 0,0 427,0 84,9 299,2 14,9 22,0 724,9 4.377,3 15,8 6.203,9 2,3 12.172,3
Napomena: Note:
Do 2006. ukupna potraživanja od svih nivoa vlada i fondova (kratkoročno i dugoročno) By 2006, the total claims on all level governments and funds (short-term and long
prikazana su u tabeli kratkoročnih kredita (kolone 3, 4, 5, 6, 7) u ukupnom iznosu, jer term) are shown in table of short-term loans (columns 3,4,5,6,7) in the total amount,
izvorni podaci ne daju ročnu strukturu potraživanja za vlade i fondove. Dugoročni krediti because source data do not provide maturity structure of claims for governments
predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih domaćih institucionalnih and funds. Long – terms loans represent claims of commercial banks on all domestic
sektora preko jedne godine, u domaćoj i stranoj valuti. institutional sectors over one year in domestic and foreign currency.
184
T19: Sektorska struktura dugoročnih kredita komercijalnih banaka Т19: Секторска структура дугорочних кредита комерцијалних банака
javnim poduzećima
Krediti neprofitnim
Krediti fondovima
Krediti vladama
Krediti vladama
Krediti vladama
socijalne zaštite
organizacijama
nefinancijskim
nefinancijskim
Krediti ostalim
institucijama
Ostali krediti
poduzećima
financijskim
privatnim
kantona
entiteta
Godina
Ukupno
Mjesec
općina
Krediti
Krediti
BiH
КРЕДИТИ ДОМАЋИМ ИНСТИТУЦИОНАЛНИМ СЕКТОРИМА
Кредити фондовима
институцијама Бих
Кредити осталим
Остали кредити
организацијама
институцијама
финансијским
непрофитним
приватним
општина
ентитета
Кредити
Кредити
Кредити
Кредити
Кредити
кантона
Мјесец
Година
Укупно
јавним
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13
1997. 12. - - - - - 5,6 897,0 518,1 3,4 54,0 4,8 1.482,9

1998. 12. - - - - - 5,0 900,2 778,4 0,7 204,8 3,3 1.892,6
1999. 12. - - - - - 5,2 814,0 900,8 2,1 206,4 0,4 1.928,9
2000. 12. - - - - - 7,8 1.426,5 405,4 3,1 295,9 0,0 2.138,6
2001. 12. - - - - - 8,4 1.215,6 598,3 5,7 597,8 0,0 2.425,7
2002. 12. - - - - - 12,4 1.044,2 786,3 4,5 1.321,2 14,6 3.183,3
2003. 12. - - - - - 15,4 1.007,8 1.044,3 3,9 1.812,4 4,2 3.888,0
2004. 12. - - - - - 28,7 531,1 1.422,2 6,8 2.357,5 4,7 4.350,9
2005. 12. - - - - - 26,5 578,3 2.030,2 10,8 3.057,0 4,4 5.707,1
2006. 12. 0,0 0,4 1,3 56,2 0,6 31,8 542,5 2.592,7 10,3 3.893,0 1,5 7.130,4
2007. 12. 0,7 8,8 1,1 92,3 15,5 77,9 539,6 3.439,2 18,5 5.104,4 0,9 9.298,7
2008. 12. 1,7 95,6 0,9 132,5 13,5 73,9 539,1 4.142,2 19,5 6.051,1 0,5 11.070,5
2009. 12. 1,4 89,2 2,1 155,5 19,7 43,6 542,9 4.186,9 17,4 5.590,8 0,9 10.650,4
2010. 12. 0,1 105,8 40,2 201,6 26,5 27,0 657,4 4.309,5 17,4 5.522,3 9,1 10.916,9
2011. 12. 0,0 233,2 42,8 251,1 38,8 25,4 682,5 4.186,7 12,7 5.846,4 7,5 11.327,1
2012. 12. 0,0 404,3 68,7 289,5 28,4 19,3 700,4 4.248,8 16,3 5.875,2 7,9 11.658,7
2013. 12. 0,0 418,6 77,9 299,4 17,5 23,4 728,5 4.369,0 15,0 6.123,0 2,5 12.074,7
2013. 01. 0,0 406,7 78,7 286,7 27,5 19,0 696,1 4.244,0 15,5 5.840,1 7,7 11.622,1
02. 0,0 402,7 78,2 283,8 26,7 18,4 703,1 4.253,2 16,1 5.845,6 7,3 11.635,1
03. 0,0 402,8 78,9 279,2 25,8 18,7 743,2 4.262,2 15,8 5.868,9 6,9 11.702,6
04. 0,0 420,1 77,8 278,9 24,8 21,6 744,2 4.285,0 15,1 5.890,9 6,9 11.765,2
05. 0,0 417,5 76,5 276,5 23,9 20,8 742,3 4.282,1 15,0 5.913,2 6,8 11.774,7
06. 0,0 412,8 74,9 278,5 23,1 22,3 738,1 4.291,1 14,4 5.952,5 6,7 11.814,2
07. 0,0 409,6 72,0 279,0 22,2 23,9 731,8 4.325,1 13,8 5.997,4 6,6 11.881,2
08. 0,0 412,0 71,0 291,3 21,3 25,3 734,0 4.333,2 13,7 6.017,1 6,4 11.925,1
09. 0,0 410,2 67,5 291,9 20,5 24,5 723,5 4.328,2 15,2 6.050,2 6,1 11.937,8
10. 0,0 407,6 65,7 302,8 19,4 23,9 717,7 4.333,3 16,5 6.076,4 5,6 11.968,9
11. 0,0 405,4 66,0 302,4 18,5 24,5 714,9 4.330,1 16,3 6.096,4 5,5 11.979,9
12. 0,0 418,6 77,9 299,4 17,5 23,4 728,5 4.369,0 15,0 6.123,0 2,5 12.074,7
2014. 01. 0,0 414,8 74,9 294,7 16,6 23,4 722,0 4.341,9 16,2 6.120,9 2,4 12.028,0
02. 0,0 430,4 76,3 287,9 15,8 23,1 730,8 4.353,6 15,6 6.138,3 2,4 12.074,2
03. 0,0 427,0 84,9 299,2 14,9 22,0 724,9 4.377,3 15,8 6.203,9 2,3 12.172,3
Do 2006. godine ukupna potraživanja od svih razina vlada i fondova (kratkoročno i До 2006. године укупна потраживања од свих нивоа влада и фондова (краткорочно и
dugoročno) prikazana su u tablici kratkoročnih kredita (kolone 3, 4, 5, 6, 7) u ukupnom дугорочно) приказана су у табели краткорочних кредита (колоне 3, 4, 5, 6, 7) у укупном
iznosu, jer izvorni podaci ne daju ročnu strukturu potraživanja za vlade i fondove. износу, јер изворни подаци не дају рочну структуру потраживања за владе и фондове.
Dugoročni krediti predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih domaćih Дугорочни кредити представљају потраживања комерцијалних банака од свих
institucionalnih sektora preko jedne godine, u domaćoj i stranoj valuti. домаћих институционалних сектора преко једне године, у домаћој и страној валути.
185
T20: Valutna struktura depozita i kredita komercijalnih banaka T20: Currency Structure of Deposits and Loans of Commercial Banks
DEPOZITI KREDITI
Ukupno Ukupno
Godina Mjesec KM EUR Ostala strana valuta KM EUR Ostala strana valuta
u KM u KM
DEPOSITS LOANS
Other Foreign Total Other Foreign Total
Year Month KM EUR KM EUR
Currency in KM Currency in KM
1 2 3 4 5 6 =3+4+5 7 8 9 10 =7+8+9
1997. 12. 188,7 908,5 119,9 1.382,4 196,7 765,6 870,7 2.439,6
1998. 12. 194,3 890,4 171,6 1.662,5 206,9 983,3 773,1 2.920,8
1999. 12. 658,7 864,5 296,7 1.819,9 548,8 960,3 1.272,1 2.781,2
2000. 12. 903,9 782,3 267,5 1.953,7 993,3 765,8 1.257,9 3.017,0
2001. 12. 1.264,3 892,1 1.114,3 3.270,7 1.611,9 518,9 1.208,2 3.339,0
2002. 12. 1.758,5 1.727,4 238,4 3.724,3 2.774,9 697,8 808,4 4.281,1
2003. 12. 2.274,2 1.829,4 262,4 4.366,0 3.685,4 714,6 721,4 5.121,5
2004. 12. 2.897,2 2.265,4 415,8 5.578,4 5.014,7 535,2 377,2 5.927,1
2005. 12. 3.623,4 2.744,7 508,1 6.876,3 6.344,9 773,2 426,0 7.544,2
2006. 12. 4.886,2 3.315,8 561,3 8.763,2 8.192,6 493,2 513,3 9.199,2
2007. 12. 6.215,6 5.292,2 579,4 12.087,2 10.646,4 526,3 678,6 11.851,4
2008. 12. 5.854,7 5.449,9 570,5 11.875,1 13.062,0 679,8 767,6 14.509,5
2009. 12. 6.121,6 5.466,8 503,8 12.092,1 12.615,7 732,4 701,9 14.050,1
2010. 12. 6.471,3 5.518,4 540,4 12.530,0 13.499,9 325,3 718,2 14.543,4
2011. 12. 6.949,7 5.448,9 594,5 12.993,0 14.582,9 355,5 372,7 15.311,1
2012. 12. 7.141,4 5.579,1 606,0 13.326,5 15.290,0 293,8 357,9 15.941,7
2013. 12. 7.762,2 5.898,0 589,7 14.249,9 15.770,1 312,3 322,6 16.405,0
2013. 01. 7.104,9 5.579,9 608,0 13.292,8 15.218,0 299,3 346,4 15.863,8
02. 7.105,5 5.566,3 601,0 13.272,8 15.264,8 289,3 357,0 15.911,2
03. 7.241,9 5.614,6 616,3 13.472,8 15.362,1 288,0 363,6 16.013,6
04. 7.217,9 5.638,0 584,4 13.440,2 15.471,7 289,8 353,4 16.114,9
05. 7.312,9 5.636,0 585,1 13.534,0 15.522,3 287,6 355,7 16.165,6
06. 7.199,1 5.662,9 612,6 13.474,5 15.502,6 283,0 353,2 16.138,7
07. 7.372,7 5.663,9 585,0 13.621,7 15.499,2 283,1 346,9 16.129,2
08. 7.573,1 5.702,3 585,8 13.861,2 15.523,1 292,3 346,5 16.161,9
09. 7.637,1 5.706,7 585,9 13.929,7 15.570,6 298,5 339,6 16.208,7
10. 7.680,5 5.803,0 575,2 14.058,7 15.581,7 317,0 333,9 16.232,5
11. 7.636,2 5.835,6 580,8 14.052,6 15.653,9 313,5 336,1 16.303,4
12. 7.762,2 5.898,0 589,7 14.249,9 15.770,1 312,3 322,6 16.405,0
2014. 01. 7.755,9 5.977,9 595,4 14.329,2 15.737,1 310,7 327,9 16.375,7
02. 7.768,0 6.078,6 599,2 14.445,8 15.881,0 308,9 326,4 16.516,4
03. 7.840,0 5.987,2 600,5 14.427,7 16.024,0 276,3 323,9 16.624,1
Revidirani podaci za decembar 2013. Revised data for December 2013.

Napomena: Note:
Od septembra 2004. promjena valutne strukture kredita rezultat je primjene preporuka From September 2004 change in the currency structure of loans is result of implementation
Misije MMF-a za monetarnu i finansijsku statistiku u BiH iz maja 2004. prema kojoj svi of recommendations of IMF Mission for monetary and financial statistics in BH from May
krediti plasirani u KM a koji sadrže valutnu klauzulu (vezani za euro), treba da budu 2004, according to which all loans in KM which include currency clause (indexed to euro),
klasifikovani kao krediti u KM (u domaćoj valuti). should be classified as loans in KM (domestic currency).
Do septembra 1999. nismo raspolagali podacima o valutnoj strukturi depozita i kredita By September 1999, the data on the currency structure of deposits and loans in Republika
u Republici Srpskoj, pa је ukupan iznos depozita i kredita u RS za ovaj period uključen u Srpska were not available, so the total amount of deposits and loans in RS for this period
kolonu Ukupno. is included in the column Total.
186
T20: Valutna struktura depozita i kredita komercijalnih banaka Т20: Валутна структура депозита и кредита комерцијалних банака
DEPOZITI KREDITI
Ukupno Ukupno
Godina Mjesec KM Euro Ostala strana valuta KM Euro Ostala strana valuta
u KM u KM
ДЕПОЗИТИ КРЕДИТИ
Укупно Укупно
Година Мјесец KM Евро Остала страна валута KM Евро Остала страна валута
у КМ у КМ
1 2 3 4 5 6 =3+4+5 7 8 9 10 =7+8+9
1997. 12. 188,7 908,5 119,9 1.382,4 196,7 765,6 870,7 2.439,6
1998. 12. 194,3 890,4 171,6 1.662,5 206,9 983,3 773,1 2.920,8
1999. 12. 658,7 864,5 296,7 1.819,9 548,8 960,3 1.272,1 2.781,2
2000. 12. 903,9 782,3 267,5 1.953,7 993,3 765,8 1.257,9 3.017,0
2001. 12. 1.264,3 892,1 1.114,3 3.270,7 1.611,9 518,9 1.208,2 3.339,0
2002. 12. 1.758,5 1.727,4 238,4 3.724,3 2.774,9 697,8 808,4 4.281,1
2003. 12. 2.274,2 1.829,4 262,4 4.366,0 3.685,4 714,6 721,4 5.121,5
2004. 12. 2.897,2 2.265,4 415,8 5.578,4 5.014,7 535,2 377,2 5.927,1
2005. 12. 3.623,4 2.744,7 508,1 6.876,3 6.344,9 773,2 426,0 7.544,2
2006. 12. 4.886,2 3.315,8 561,3 8.763,2 8.192,6 493,2 513,3 9.199,2
2007. 12. 6.215,6 5.292,2 579,4 12.087,2 10.646,4 526,3 678,6 11.851,4
2008. 12. 5.854,7 5.449,9 570,5 11.875,1 13.062,0 679,8 767,6 14.509,5
2009. 12. 6.121,6 5.466,8 503,8 12.092,1 12.615,7 732,4 701,9 14.050,1
2010. 12. 6.471,3 5.518,4 540,4 12.530,0 13.499,9 325,3 718,2 14.543,4
2011. 12. 6.949,7 5.448,9 594,5 12.993,0 14.582,9 355,5 372,7 15.311,1
2012. 12. 7.141,4 5.579,1 606,0 13.326,5 15.290,0 293,8 357,9 15.941,7
2013. 12. 7.762,2 5.898,0 589,7 14.249,9 15.770,1 312,3 322,6 16.405,0
2013. 01. 7.104,9 5.579,9 608,0 13.292,8 15.218,0 299,3 346,4 15.863,8
02. 7.105,5 5.566,3 601,0 13.272,8 15.264,8 289,3 357,0 15.911,2
03. 7.241,9 5.614,6 616,3 13.472,8 15.362,1 288,0 363,6 16.013,6
04. 7.217,9 5.638,0 584,4 13.440,2 15.471,7 289,8 353,4 16.114,9
05. 7.312,9 5.636,0 585,1 13.534,0 15.522,3 287,6 355,7 16.165,6
06. 7.199,1 5.662,9 612,6 13.474,5 15.502,6 283,0 353,2 16.138,7
07. 7.372,7 5.663,9 585,0 13.621,7 15.499,2 283,1 346,9 16.129,2
08. 7.573,1 5.702,3 585,8 13.861,2 15.523,1 292,3 346,5 16.161,9
09. 7.637,1 5.706,7 585,9 13.929,7 15.570,6 298,5 339,6 16.208,7
10. 7.680,5 5.803,0 575,2 14.058,7 15.581,7 317,0 333,9 16.232,5
11. 7.636,2 5.835,6 580,8 14.052,6 15.653,9 313,5 336,1 16.303,4
12. 7.762,2 5.898,0 589,7 14.249,9 15.770,1 312,3 322,6 16.405,0
2014. 01. 7.755,9 5.977,9 595,4 14.329,2 15.737,1 310,7 327,9 16.375,7
02. 7.768,0 6.078,6 599,2 14.445,8 15.881,0 308,9 326,4 16.516,4
03. 7.840,0 5.987,2 600,5 14.427,7 16.024,0 276,3 323,9 16.624,1
Revidirani podaci za prosinac 2013. Ревидирани подаци за децембар 2013.

Od rujna 2004. promjena valutne strukture kredita rezultat je primjene preporuka Misije Од септембра 2004. промјена валутне структуре кредита резултат је примјене
MMF-a za monetarnu i financijsku statistiku u BiH iz svibnja 2004. prema kojoj svi krediti препорука Мисије ММФ-а за монетарну и финансијску статистику у БиХ из маја 2004.
plasirani u KM, a koji sadrže valutnu klauzulu (vezani za euro), trebaju biti klasificirani kao према којој сви кредити пласирани у КМ а који садрже валутну клаузулу (везани за
krediti u KM (u domaćoj valuti). евро), треба да буду класификовани као кредити у КМ (у домаћој валути).
Do rujna 1999. nismo raspolagali podacima o valutnoj stukturi depozita i kredita u Дo септембра 1999. нисмо располагали подацима о валутној стуктури депозита
Republici Srpskoj, pa je cjelokupni iznos depozita i kredita u RS za ovo razdoblje uključen i кредита у Републици Српској, па je укупан износ депозита и кредита у РС за овај
u kolonu Ukupno. период укључен у колону Укупно.
187
Т21: Kupovina i prodaja KM T21: Purchase and Sale of KM

- u hiljadama KM - - KM Thousand -
Godina Mjesec Kumulativ

Prodaja Kupovina Saldo
salda
Year Month Cumulative

Sale Purchase Balance
Balance
1 2 3 4 5(3-4) 6
1997. 71.484 71.160 324 324

1998. 382.193 319.508 62.685 63.009
1999. 1.136.535 577.983 558.552 621.561
2000. 1.413.730 1.287.796 125.934 747.495
2001. 3.758.768 2.141.044 1.617.724 2.365.219
2002. 3.665.370 3.907.317 -241.947 2.123.272
2003. 2.026.594 1.751.730 274.864 2.398.136
2004. 4.295.881 3.648.609 647.273 3.045.409
2005. 3.324.413 2.623.382 701.031 3.746.440
2006. 3.316.074 2.181.712 1.134.362 4.880.802
2007. 3.878.146 2.822.867 1.055.279 5.936.081
2008. 4.933.211 5.564.318 -631.108 5.304.973
2009. 4.197.642 4.234.491 -36.849 5.268.124
2010. 5.273.777 5.014.550 259.227 5.527.351
2011. 5.088.041 5.162.710 -74.669 5.452.682
2012. 5.511.162 5.491.846 19.316 5.471.998
2013. 4.588.615 3.918.598 670.017 6.142.015
2013. 01. 374.157 459.359 -85.202 5.386.796
02. 389.004 360.954 28.050 5.414.846
03. 274.521 380.376 -105.855 5.308.991
04. 311.357 198.901 112.457 5.421.447
05. 382.044 327.000 55.044 5.476.492
06. 316.579 311.385 5.193 5.481.685
07. 434.449 229.599 204.851 5.686.536
08. 408.612 155.949 252.663 5.939.199
09. 418.529 387.695 30.834 5.970.033
10. 384.338 388.785 -4.446 5.965.587
11. 249.445 234.793 14.652 5.980.239
12. 645.579 483.802 161.777 6.142.015
2014. 01. 230.213 362.140 -131.927 6.010.089
02. 315.380 304.566 10.814 6.020.903
03. 260.958 297.179 -36.221 5.984.682
188
Т21: Kupovina i prodaja KM T21: Куповина и продаја КМ

- u tisućama KM - - у хиљадама КМ -
Godina Mjesec Kumulativ

Prodaja Kupnja Saldo
salda
Година Мјесец Кумулатив

Продаја Куповина Салдо
салда
1 2 3 4 5(3-4) 6
1997. 71.484 71.160 324 324

1998. 382.193 319.508 62.685 63.009
1999. 1.136.535 577.983 558.552 621.561
2000. 1.413.730 1.287.796 125.934 747.495
2001. 3.758.768 2.141.044 1.617.724 2.365.219
2002. 3.665.370 3.907.317 -241.947 2.123.272
2003. 2.026.594 1.751.730 274.864 2.398.136
2004. 4.295.881 3.648.609 647.273 3.045.409
2005. 3.324.413 2.623.382 701.031 3.746.440
2006. 3.316.074 2.181.712 1.134.362 4.880.802
2007. 3.878.146 2.822.867 1.055.279 5.936.081
2008. 4.933.211 5.564.318 -631.108 5.304.973
2009. 4.197.642 4.234.491 -36.849 5.268.124
2010. 5.273.777 5.014.550 259.227 5.527.351
2011. 5.088.041 5.162.710 -74.669 5.452.682
2012. 5.511.162 5.491.846 19.316 5.471.998
2013. 4.588.615 3.918.598 670.017 6.142.015
2013. 01. 374.157 459.359 -85.202 5.386.796
02. 389.004 360.954 28.050 5.414.846
03. 274.521 380.376 -105.855 5.308.991
04. 311.357 198.901 112.457 5.421.447
05. 382.044 327.000 55.044 5.476.492
06. 316.579 311.385 5.193 5.481.685
07. 434.449 229.599 204.851 5.686.536
08. 408.612 155.949 252.663 5.939.199
09. 418.529 387.695 30.834 5.970.033
10. 384.338 388.785 -4.446 5.965.587
11. 249.445 234.793 14.652 5.980.239
12. 645.579 483.802 161.777 6.142.015
2014. 01. 230.213 362.140 -131.927 6.010.089
02. 315.380 304.566 10.814 6.020.903
03. 260.958 297.179 -36.221 5.984.682
189
T22: Prosječne obavezne rezerve T22: Average Reserve Requirements

Osnovica za Prosječne Prosječan saldo

Godina Mjesec Razlika
obračun obavezne rezerve obavezne rezerve računa obaveznih rezervi kod CBBiH
Base for Required Reserve Average Average Balance on the Required

Year Month Balance
Calculation Reserve Requirement Reserve Accounts with the CBBH
1 2 3 4 5 6=5-4
2004. 6.596.857 406.560 1.061.712 655.151

2005. 8.456.603 885.528 1.516.182 630.653
2006. 10.905.879 1.635.882 2.372.908 737.026
2007. 14.328.455 2.149.268 3.309.562 1.160.294
2008. 17.320.130 2.961.865 3.630.571 668.706
2009. 16.194.265 1.754.398 3.010.417 1.256.019
2010. 15.617.849 1.624.905 3.154.793 1.529.888
2011. 15.227.393 1.323.886 2.959.315 1.635.429
2012. 14.755.574 1.257.850 2.711.013 1.453.163
2013. 15.162.241 1.290.758 3.103.865 1.813.107
2013. 01. 14.913.292 1.267.635 2.998.689 1.731.054
02. 14.908.213 1.267.517 2.985.255 1.717.738
03. 14.893.699 1.264.930 2.943.484 1.678.555
04. 15.003.840 1.274.477 2.893.789 1.619.312
05. 15.083.600 1.283.054 2.988.170 1.705.117
06. 15.061.603 1.282.163 2.940.881 1.658.717
07. 15.062.897 1.283.394 3.040.510 1.757.116
08. 15.159.670 1.292.755 3.199.233 1.906.479
09. 15.343.843 1.308.637 3.319.304 2.010.667
10. 15.390.362 1.311.856 3.279.492 1.967.636
11. 15.545.300 1.325.137 3.370.832 2.045.694
12. 15.580.575 1.327.541 3.286.745 1.959.205
2014. 01. 15.706.870 1.343.434 3.412.406 2.068.973
02. 15.695.923 1.342.371 3.403.193 2.060.822
03. 15.739.902 1.346.948 3.351.896 2.004.948
Napomena: Note:
Od 1. januara 2008. stopa obavezene rezerve iznosi 18%. From 1 January 2008, required reserve rate was 18%.
Od 11. oktobra 2008. stopa obavezne rezerve je smanjena s 18% na 14%. Od 1. januara 2009. From 11 October 2008, required reserve rate was decreased from 18% to 14%. From 1
stopa obavezne rezerve je 14% na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom January 2009 the required reserve rate was 14% on deposits and borrowed funds with
dospijeća do jedne godine a 10% na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom agreed maturity up to one year and 10% on deposits and borrowed funds with agreed
dospijeća preko jedne godine. maturity over one year.
Od 1. maja 2009. stopa obavezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom From 1 May 2009 the required reserve rate was 7% on deposits and borrowed funds with agreed
dospijeća preko jedne godine iznosi 7%. maturity over one year.
Od 1. aprila 2009. stopa naknade se utvrđuje: From 1 April 2009 remuneration rate was calculated:
- na iznos sredstava koji je banka dužna da drži kao obavezne rezerve po stopi 0,50% - On the amount of required reserves at the rate of 0.5%,
- na iznos sredstava iznad obavezne rezerve po stopi koja se utvrđuje na osnovu prosjeka - On the amount of excess reserves at the rate defined on the basis of the average of interest
kamatnih stopa koje je u istom periodu na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite rates, which were earned by the Central Bank in the same period on the market on deposits
investirane do mjesec dana. invested up to one month.
Od 1. jula 2010. stopa naknade na iznos obavezne rezerve je promijenjena i obračunava se na From 1July 2010 remuneration rate on the amount of required reserves was changed and
osnovu prosjeka kamatne stope koju je u istom periodu ostvarila Centralna banka na "overnight" calculated on the basis of the average of interest rates, which were earned by the Central Bank
depozite, dok je stopa naknade na iznos sredstava iznad obavezne rezerve ostala nepromijenjena. on overnight deposits in the same period,while remuneration rate on the amount of excess
Od 1. februara 2011. stopa obavezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim reserves was not changed.
rokom dospijeća do jedne godine je smanjena s 14% na 10%, dok je stopa obavezne rezerve From 1 February 2011 required reserve rate on deposits and borrowed funds with agreed
na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine ostala maturity up to one year was decreased from 14% to 10%, while required reserve rate on
nepromijenjena. deposits and borrowed funds with agreed maturity over one year was not changed.
Od 1. augusta 2011. stopa naknade se utvrđuje na osnovu ponderisanog prosjeka kamatnih From 1 August 2011, the remuneration rate has been calculated on the basis of the weighted
stopa koje je u istom periodu na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite investirane do average interest rate which was earned by the Central Bank of BH on the market in the same
mjesec dana, s tim da se na iznos obavezne rezerve obračunava 70%, a na iznos sredstava iznad period on deposits invested up to a month ; and 70% is calculated on the amount of required
obavezne rezerve 90% od navedene stope. reserve, while 90% of the mentioned rate is calculated on the amount of excess reserves.
*Podatak o prosječnoj obaveznoj rezervi za 2003. nije primjenjiv zbog promjene u načinu *Data on average reserve requirement for 2003 are not applicable because of the changes in
obračuna obavezne rezerve od 1. juna 2003. calculation of required reserves since 1 June 2003.
190
T22: Prosječne obvezne rezerve Т22: Просјечне обавезне резерве

Osnovica za Prosječne Prosječan saldo

Godina Mjesec Razlika
obračun obvezne rezerve obvezne rezerve računa obveznih rezervi kod CBBiH
Основица за Просјечне Просјечан салдо рачуна обавезних

Година Мјесец Разлика
обрачун обавезне резерве обавезне резерве резерви код ЦББиХ
1 2 3 4 5 6=5-4
2004. 6.596.857 406.560 1.061.712 655.151

2005. 8.456.603 885.528 1.516.182 630.653
2006. 10.905.879 1.635.882 2.372.908 737.026
2007. 14.328.455 2.149.268 3.309.562 1.160.294
2008. 17.320.130 2.961.865 3.630.571 668.706
2009. 16.194.265 1.754.398 3.010.417 1.256.019
2010. 15.617.849 1.624.905 3.154.793 1.529.888
2011. 15.227.393 1.323.886 2.959.315 1.635.429
2012. 14.755.574 1.257.850 2.711.013 1.453.163
2013. 15.162.241 1.290.758 3.103.865 1.813.107
2013. 01. 14.913.292 1.267.635 2.998.689 1.731.054
02. 14.908.213 1.267.517 2.985.255 1.717.738
03. 14.893.699 1.264.930 2.943.484 1.678.555
04. 15.003.840 1.274.477 2.893.789 1.619.312
05. 15.083.600 1.283.054 2.988.170 1.705.117
06. 15.061.603 1.282.163 2.940.881 1.658.717
07. 15.062.897 1.283.394 3.040.510 1.757.116
08. 15.159.670 1.292.755 3.199.233 1.906.479
09. 15.343.843 1.308.637 3.319.304 2.010.667
10. 15.390.362 1.311.856 3.279.492 1.967.636
11. 15.545.300 1.325.137 3.370.832 2.045.694
12. 15.580.575 1.327.541 3.286.745 1.959.205
2014. 01. 15.706.870 1.343.434 3.412.406 2.068.973
02. 15.695.923 1.342.371 3.403.193 2.060.822
03. 15.739.902 1.346.948 3.351.896 2.004.948
Od 1. siječnja 2008. stopa obvezne rezerve iznosi 18%. Од 1. јануара 2008. стопа обавезне резерве износи 18%.
Od 11. listopada 2008. stopa obvezne rezerve je smanjena sa 18% na 14%. Od 1. siječnja 2009. Од 11. октобра 2008. стопа обавезне резерве је смањена са 18% на 14%.
stopa obvezne rezerve je 14% na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća Од 1. јануара 2009. стопа обавезне резерве је 14% на депозите и позајмљена средства с
do jedne godine, a 10% na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća preko уговореним роком доспијећа до једне године, а 10% на депозите и позајмљена средства с
уговореним роком доспијећа преко једне године.
jedne godine.
Од 1. маја 2009. стопа обавезне резерве на депозите и позајмљена средства с уговореним
Od 1. svibnja 2009. stopa obvezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom
роком доспијећа преко једне године износи 7%.
dospijeća preko jedne godine iznosi 7%. Од 1. априла 2009. стопа накнаде се утврђује:
Od 1. travnja 2009. stopa naknade se utvrđuje: - на износ средстава који је банка дужна да држи као обавезну резерву по стопи од 0,5%
- na iznos sredstava koji je banka dužna da drži kao obvezne rezerve po stopi 0,5% - на износ средсрава изнад обавезне резерве по стопи која се утврђује на основу просјека
- na iznos sredstava iznad obvezne rezerve po stopi koja se utvrđuje na osnovi prosjeka kamatnih каматних стопа које је у истом периоду на тржишту оствaрила Централна банка на депозите
stopa koje je u istom razdoblju na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite uložene do mjesec инвестиране до мјесец дана.
dana. Од 1. јула 2010. стопа накнаде на износ обавезне резерве је промијењена и обрачунава
Od 1. srpnja 2010. stopa naknade na iznos obvezne rezerve je promijenjena i obračunava se na се на основу просјека каматне стопе коју је у истом периоду остварила Централна банка
osnovi prosjeka kamatne stope koju je u istom razdoblju ostvarila Centralna banka na "overnight" на "overnight" депозите, док је стопа накнаде на износ средстава изнад обавезне резерве
depozite, dok je stopa naknade na iznos sredstava iznad obvezne rezerve ostala nepromijenjena. остала непромијењена.
Од 1. фебруара 2011. стопа обавезне резерве на депозите и позајмљена средства с
Od 1. veljače 2011. stopa obvezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom
уговореним роком доспијећа до једне године је смањена са14% на 10%, док је стопа
dospijeća do jedne godine je smanjena sa14% na 10%, dok je stopa obvezne rezerve na depozite
обавезне резерве на депозите и позајмљена средства с уговореним роком доспијећа преко
i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine ostala nepromijenjena. једне године остала непромијењена.
Od 1. kolovoza 2011. stopa naknade se utvrđuje na osnovi ponderiranog prosjeka kamatnih stopa Од 1. августа 2011. стопа накнаде се утврђује на основу пондерисаног просјека каматних
koje je u istom razdoblju na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite investirane do mjesec стопа које је у истом периоду на тржишту остварила Централна банка на депозите
dana, s tim da se na iznos obvezne rezerve obračunava 70%, a na iznos sredstava iznad obvezne инвестиране до мјесец дана, с тим да се на износ обавезне резерве обрачунава 70%, а на
rezezve 90% od navedene stope. износ средстава изнад обавезне резерве 90% од наведене стопе.
*Podatak o prosječnoj obveznoj rezervi za 2003. nije primjenjiv zbog promjene u načinu obračuna *Податак о просјечној обавезној резерви за 2003. није примјењив због промјене у начину
obvezne rezerve od 1. lipnja 2003. обрачуна обавезне резерве од 1. јуна 2003.
191
T23: Obavezne rezerve po obračunskim periodima T23: Required Reserves by Maintenance Periods
Osnovica za obračun obavezne rezerve*
Prosječna salda na
Obračunski Prosječna Obračunata
Mjesec u KM u ostalim valutama Ukupno računu obaveznih Razlika Kaznena kamata
period obavezna rezerva naknada
rezervi
Base for Calculation of Reserve Requirement*
Average Required
Maintenance In Other Average Calculated
Month in KM Total Reserve Account Difference Penalties
Period Currencies Required Reserves Remuneration
Balances
1 2 3 4 5=(3+4) 6=(5*OR) 7 8=(7-6) 9 10
1 7.158.665 7.794.488 14.953.154 1.271.879 2.983.784 1.711.905 3,8 0,0

2 7.111.833 7.784.717 14.896.550 1.265.650 2.990.292 1.724.642 4,6 0,0
01.'13. 3 7.128.736 7.761.437 14.890.173 1.265.376 3.021.990 1.756.614 10,8 0,0
4 7.110.546 7.782.120 14.892.666 1.266.214 2.995.014 1.728.800 11,4 0,0
5 7.112.801 7.786.872 14.899.674 1.266.729 2.952.759 1.686.030 5,4 0,0
02. 6 7.136.218 7.796.082 14.932.300 1.269.608 3.007.993 1.738.385 4,4 0,0
7 7.136.529 7.780.821 14.917.350 1.267.175 2.999.050 1.731.875 5,5 0,0
8 7.122.570 7.766.840 14.889.410 1.264.432 2.929.601 1.665.169 4,5 0,0
03. 9 7.105.640 7.768.696 14.874.336 1.263.182 2.901.801 1.638.619 10,4 0,0
10 7.198.292 7.799.010 14.997.302 1.273.718 2.909.612 1.635.894 5,8 0,0
11 7.236.772 7.773.993 15.010.765 1.275.173 2.861.170 1.585.997 10,1 0,0
04. 12 7.225.790 7.777.664 15.003.454 1.274.539 2.910.585 1.636.045 13,9 0,0
13 7.266.063 7.771.295 15.037.358 1.277.605 2.972.347 1.694.741 13,4 0,0
14 7.313.259 7.792.116 15.105.375 1.284.798 2.967.957 1.683.159 9,6 0,0
05. 15 7.321.130 7.786.937 15.108.068 1.286.757 3.024.208 1.737.451 12,7 0,0
16 7.314.699 7.775.148 15.089.846 1.284.826 2.996.800 1.711.974 7,6 0,0
17 7.312.518 7.769.753 15.082.271 1.283.491 2.915.754 1.632.263 13,2 0,0
06. 18 7.261.227 7.751.465 15.012.692 1.278.172 2.910.088 1.631.916 79,6 0,0
19 7.257.296 7.782.975 15.040.271 1.280.852 3.007.175 1.726.323 34,9 0,0
20 7.310.211 7.765.656 15.075.868 1.284.698 3.033.740 1.749.043 31,3 0,0
07. 21 7.338.095 7.734.459 15.072.554 1.284.633 3.080.614 1.795.981 36,0 0,0
22 7.329.513 7.744.722 15.074.235 1.284.977 3.137.545 1.852.567 29,4 0,0
23 7.399.186 7.769.486 15.168.672 1.293.466 3.187.073 1.893.607 22,6 0,0
08. 24 7.484.856 7.751.248 15.236.104 1.299.821 3.273.083 1.973.262 28,2 0,0
25 7.530.674 7.771.545 15.302.219 1.305.417 3.342.143 2.036.726 25,3 0,0
26 7.588.148 7.787.821 15.375.969 1.312.189 3.278.097 1.965.908 29,0 0,0
09. 27 7.555.768 7.797.574 15.353.341 1.308.306 3.337.672 2.029.367 44,2 0,0
28 7.583.045 7.769.701 15.352.746 1.308.867 3.289.039 1.980.172 25,8 0,0
29 7.610.156 7.801.635 15.411.791 1.313.667 3.223.991 1.910.324 26,1 0,0
10. 30 7.608.971 7.797.578 15.406.549 1.313.034 3.325.448 2.012.413 41,7 0,0
31 7.648.215 7.847.179 15.495.394 1.320.511 3.391.739 2.071.228 34,4 0,0
32 7.719.778 7.856.316 15.576.094 1.328.236 3.356.727 2.028.491 34,9 0,0
11. 33 7.697.031 7.867.382 15.564.413 1.326.666 3.364.030 2.037.365 50,3 0,0
34 7.698.842 7.909.576 15.608.418 1.330.586 3.349.729 2.019.143 54,4 0,0
35 7.639.816 7.927.870 15.567.685 1.326.546 3.230.593 1.904.047 134,4 0,0
12. 36 7.642.962 7.922.661 15.565.623 1.325.489 3.279.914 1.954.424 150,4 0,0
1 7.765.015 7.947.071 15.712.086 1.341.145 3.441.047 2.099.902 68,2 0,0
2 7.846.472 7.823.445 15.669.917 1.341.275 3.410.761 2.069.486 122,0 0,0
01.2014. 3 7.848.716 7.889.890 15.738.607 1.347.881 3.385.412 2.037.530 145,3 0,0
4 7.788.942 7.883.637 15.672.579 1.340.248 3.453.782 2.113.535 125,3 0,0
5 7.829.322 7.910.853 15.740.175 1.346.413 3.385.208 2.038.795 111,4 0,0
02. 6 7.778.844 7.896.170 15.675.014 1.340.454 3.370.589 2.030.135 94,9 0,0
7 7.848.907 7.903.493 15.752.400 1.348.062 3.402.538 2.054.476 107,7 0,0
8 7.830.016 7.937.235 15.767.251 1.349.289 3.316.208 1.966.919 102,3 0,0
03. 9 7.774.606 7.925.450 15.700.056 1.343.493 3.336.941 1.993.448 128,0 0,0
Napomena: Vidi bilješku uz tabelu T22. Note: See Table 22 note.
*Osnovicu za obračun obavezne rezerve čine depoziti i pozajmljena sredstva u domaćoj i *The base for calculation of required reserves includes deposits and borrowed funds in do-
drugim valutama izraženi u KM. mestic and other currency expressed in KM.
192
T23: Obvezne rezerve po obračunskim razdobljima Т23: Обавезне резерве по обрачунским периодима
Osnovica za obračun obvezne rezerve*
Prosječna salda na
Obračunsko Prosječna Obračunata
Godina u KM u ostalim valutama Ukupno računu obveznih Razlika Kaznena kamata
razdoblje obvezna rezerva naknada
rezervi
Основица за обрачун обавезне резерве*
Просјечна салда на
Обрачунски у осталим Просјечна Обрачуната
Година у КМ Укупно рачуну обавезних Разлика Казнена камата
период валутама обавезна резерва накнада
резервиs
1 2 3 4 5=(3+4) 6=(5*OR) 7 8=(7-6) 9 10
1 7.158.665 7.794.488 14.953.154 1.271.879 2.983.784 1.711.905 3,8 0,0

2 7.111.833 7.784.717 14.896.550 1.265.650 2.990.292 1.724.642 4,6 0,0
01.'13. 3 7.128.736 7.761.437 14.890.173 1.265.376 3.021.990 1.756.614 10,8 0,0
4 7.110.546 7.782.120 14.892.666 1.266.214 2.995.014 1.728.800 11,4 0,0
5 7.112.801 7.786.872 14.899.674 1.266.729 2.952.759 1.686.030 5,4 0,0
02. 6 7.136.218 7.796.082 14.932.300 1.269.608 3.007.993 1.738.385 4,4 0,0
7 7.136.529 7.780.821 14.917.350 1.267.175 2.999.050 1.731.875 5,5 0,0
8 7.122.570 7.766.840 14.889.410 1.264.432 2.929.601 1.665.169 4,5 0,0
03. 9 7.105.640 7.768.696 14.874.336 1.263.182 2.901.801 1.638.619 10,4 0,0
10 7.198.292 7.799.010 14.997.302 1.273.718 2.909.612 1.635.894 5,8 0,0
11 7.236.772 7.773.993 15.010.765 1.275.173 2.861.170 1.585.997 10,1 0,0
04. 12 7.225.790 7.777.664 15.003.454 1.274.539 2.910.585 1.636.045 13,9 0,0
13 7.266.063 7.771.295 15.037.358 1.277.605 2.972.347 1.694.741 13,4 0,0
14 7.313.259 7.792.116 15.105.375 1.284.798 2.967.957 1.683.159 9,6 0,0
05. 15 7.321.130 7.786.937 15.108.068 1.286.757 3.024.208 1.737.451 12,7 0,0
16 7.314.699 7.775.148 15.089.846 1.284.826 2.996.800 1.711.974 7,6 0,0
17 7.312.518 7.769.753 15.082.271 1.283.491 2.915.754 1.632.263 13,2 0,0
06. 18 7.261.227 7.751.465 15.012.692 1.278.172 2.910.088 1.631.916 79,6 0,0
19 7.257.296 7.782.975 15.040.271 1.280.852 3.007.175 1.726.323 34,9 0,0
20 7.310.211 7.765.656 15.075.868 1.284.698 3.033.740 1.749.043 31,3 0,0
07. 21 7.338.095 7.734.459 15.072.554 1.284.633 3.080.614 1.795.981 36,0 0,0
22 7.329.513 7.744.722 15.074.235 1.284.977 3.137.545 1.852.567 29,4 0,0
23 7.399.186 7.769.486 15.168.672 1.293.466 3.187.073 1.893.607 22,6 0,0
08. 24 7.484.856 7.751.248 15.236.104 1.299.821 3.273.083 1.973.262 28,2 0,0
25 7.530.674 7.771.545 15.302.219 1.305.417 3.342.143 2.036.726 25,3 0,0
26 7.588.148 7.787.821 15.375.969 1.312.189 3.278.097 1.965.908 29,0 0,0
09. 27 7.555.768 7.797.574 15.353.341 1.308.306 3.337.672 2.029.367 44,2 0,0
28 7.583.045 7.769.701 15.352.746 1.308.867 3.289.039 1.980.172 25,8 0,0
29 7.610.156 7.801.635 15.411.791 1.313.667 3.223.991 1.910.324 26,1 0,0
10. 30 7.608.971 7.797.578 15.406.549 1.313.034 3.325.448 2.012.413 41,7 0,0
31 7.648.215 7.847.179 15.495.394 1.320.511 3.391.739 2.071.228 34,4 0,0
32 7.719.778 7.856.316 15.576.094 1.328.236 3.356.727 2.028.491 34,9 0,0
11. 33 7.697.031 7.867.382 15.564.413 1.326.666 3.364.030 2.037.365 50,3 0,0
34 7.698.842 7.909.576 15.608.418 1.330.586 3.349.729 2.019.143 54,4 0,0
35 7.639.816 7.927.870 15.567.685 1.326.546 3.230.593 1.904.047 134,4 0,0
12. 36 7.642.962 7.922.661 15.565.623 1.325.489 3.279.914 1.954.424 150,4 0,0
1 7.765.015 7.947.071 15.712.086 1.341.145 3.441.047 2.099.902 68,2 0,0
2 7.846.472 7.823.445 15.669.917 1.341.275 3.410.761 2.069.486 122,0 0,0
01.2014. 3 7.848.716 7.889.890 15.738.607 1.347.881 3.385.412 2.037.530 145,3 0,0
4 7.788.942 7.883.637 15.672.579 1.340.248 3.453.782 2.113.535 125,3 0,0
5 7.829.322 7.910.853 15.740.175 1.346.413 3.385.208 2.038.795 111,4 0,0
02. 6 7.778.844 7.896.170 15.675.014 1.340.454 3.370.589 2.030.135 94,9 0,0
7 7.848.907 7.903.493 15.752.400 1.348.062 3.402.538 2.054.476 107,7 0,0
8 7.830.016 7.937.235 15.767.251 1.349.289 3.316.208 1.966.919 102,3 0,0
03. 9 7.774.606 7.925.450 15.700.056 1.343.493 3.336.941 1.993.448 128,0 0,0
Napomena: Vidi bilješku uz tablicu T22. Напомена: Види биљешку уз табелу Т22.
*Osnovicu za obračun obvezne rezerve čine depoziti i pozajmljena sredstva u domaćoj i *Основицу за обрачун обавезне резерве чине депозити и позајмљена средства у
stranoj valuti izraženi u KM. домаћој и страној валути изражени у КМ.
193
T24: Promet vrijednosnih papira na berzama BiH T24: Turnover of Securities on BH Stock Exchanges
Banjalučka berza Sarajevska berza
Vlasnički Dužnički Ukupno Vlasnički Dužnički Ukupno

vrijednosni papiri vrijednosni papiri vrijednosni papiri vrijednosni papiri vrijednosni papiri vrijednosni papiri
Godina Mjesec Promet (u KM) Promet (u KM)
Banjaluka Stock Exchange Sarajevo Stock Exchange
Equity Securities Debt Securities Total Securities Equity Securities Debt Securities Total Securities
Year Month Turnover (in KM) Turnover (in KM)

1 2 3 4 5(3+4) 6 7 8(6+7)
2009. 130.354.130 50.139.177 180.493.307 215.849.283 3.236.176 219.085.459

2010. 120.337.515 55.857.565 176.195.081 81.791.397 26.762.983 108.554.379
2011. 95.349.357 330.107.627 425.456.984 132.192.009 112.595.103 244.787.112
2012. 64.765.960 196.165.980 260.931.941 107.216.183 266.361.305 373.577.488
2013. 93.836.762 282.019.751 375.856.513 97.439.701 147.791.151 245.230.851
2012. 01. 2.847.968 849.373 3.697.341 3.592.178 577.237 4.169.415
02. 4.676.361 1.359.186 6.035.546 6.923.250 20.474.712 27.397.962
03. 4.576.303 29.239.475 33.815.778 3.178.744 25.919.342 29.098.086
04. 8.269.503 25.541.410 33.810.913 4.943.235 15.690.010 20.633.245
05. 5.285.105 3.667.352 8.952.458 8.826.949 81.425.398 90.252.347
06. 3.054.096 13.119.265 16.173.362 12.985.712 19.201.104 32.186.816
07. 4.284.153 31.641.374 35.925.527 2.528.919 1.168.318 3.697.237
08. 2.122.302 30.872.744 32.995.046 8.931.991 13.991.760 22.923.751
09. 2.838.969 2.732.237 5.571.205 29.265.382 22.453.196 51.718.579
10. 8.440.289 32.385.314 40.825.603 12.248.214 2.224.080 14.472.294
11. 4.297.426 20.510.964 24.808.390 8.199.623 32.353.644 40.553.268
12. 14.073.485 4.247.288 18.320.772 5.591.985 30.882.503 36.474.488
2013. 01. 10.022.897 29.505.743 39.528.640 16.960.765 1.199.360 18.160.125
02. 2.635.945 14.300.906 16.936.851 6.010.184 1.350.563 7.360.747
03. 7.669.158 61.435.589 69.104.746 10.717.852 31.138.051 41.855.903
04. 9.108.435 26.396.484 35.504.919 7.704.712 1.523.236 9.227.948
05. 4.219.869 25.877.750 30.097.619 12.656.072 1.975.463 14.631.535
06. 6.442.670 3.257.272 9.699.941 7.704.836 2.417.432 10.122.268
07. 5.819.469 3.058.464 8.877.933 4.503.889 2.192.729 6.696.618
08. 2.091.515 8.009.043 10.100.558 6.597.408 3.113.618 9.711.026
09. 11.409.722 57.610.963 69.020.685 2.709.803 50.947.102 53.656.905
10. 6.102.108 12.430.447 18.532.555 4.696.399 5.221.288 9.917.688
11. 4.771.765 4.785.239 9.557.004 8.973.388 1.883.432 10.856.820
12. 23.543.210 35.351.853 58.895.063 8.204.392 44.828.876 53.033.269
2014. 01. 9.460.412 26.579.725 36.040.137 2.664.376 2.434.232 5.098.608
02. 5.665.055 5.222.646 10.887.702 20.406.163 20.767.467 41.173.630
03. 2.643.764 28.062.508 30.706.272 13.019.743 44.055.224 57.074.968
Izvor: Source:
Berze u Sarajevu i Banjoj Luci. Sarajevo and Banja Luka Stock Exchanges.
Napomena: Note:
U ukupan promet na Banjalučkoj berzi ulaze i blok-poslovi, aukcije za paket dionica, javne The total turnover on Banja Luka Stock Exchange includes block trade, auctions for blocks
ponude, preuzimanja. of shares, public bids, takeovers.

Ukupan promet na Sarajevskoj berzi obuhvata redovnu berzansku trgovinu, vanredne i The total turnover on Sarajevo Stock Exchange includes regular stock exchange trading,
posebne aukcije, primarnu trgovinu i prijavljenu trgovinu (paketi dionica, vanberzanske extraordinary and special auctions, primary trade and registered trade (blocks of shares,
transakcije i aukcije). over-the-counter transactions and auctions).
194
T24: Promet vrijednosnica na burzama BiH T24: Промет хартија од вриједности на берзама БиХ
Banjalučka burza Sarajevska burza
Vlasničke
Dužničke vrijednosnice Ukupno vrijednosnice Vlasničke vrijednosnice Dužničke vrijednosnice Ukupno vrijednosnice
vrijednosnice
Godina Mjesec Promet (u KM) Promet (u KM)
Бањалучка берза Сарајевска берза
Власничке хартије Дужничке хартије Укупно хартије Власничке хартије од Дужничке хартије Укупно хартије
од вриједности од вриједности од вриједности вриједности од вриједности од вриједности
Година Мјесец Промет (у КМ) Промет (у КМ)

1 2 3 4 5(3+4) 6 7 8(6+7)
2009. 130.354.130 50.139.177 180.493.307 215.849.283 3.236.176 219.085.459

2010. 120.337.515 55.857.565 176.195.081 81.791.397 26.762.983 108.554.379
2011. 95.349.357 330.107.627 425.456.984 132.192.009 112.595.103 244.787.112
2012. 64.765.960 196.165.980 260.931.941 107.216.183 266.361.305 373.577.488
2013. 93.836.762 282.019.751 375.856.513 97.439.701 147.791.151 245.230.851
2012. 01. 2.847.968 849.373 3.697.341 3.592.178 577.237 4.169.415
02. 4.676.361 1.359.186 6.035.546 6.923.250 20.474.712 27.397.962
03. 4.576.303 29.239.475 33.815.778 3.178.744 25.919.342 29.098.086
04. 8.269.503 25.541.410 33.810.913 4.943.235 15.690.010 20.633.245
05. 5.285.105 3.667.352 8.952.458 8.826.949 81.425.398 90.252.347
06. 3.054.096 13.119.265 16.173.362 12.985.712 19.201.104 32.186.816
07. 4.284.153 31.641.374 35.925.527 2.528.919 1.168.318 3.697.237
08. 2.122.302 30.872.744 32.995.046 8.931.991 13.991.760 22.923.751
09. 2.838.969 2.732.237 5.571.205 29.265.382 22.453.196 51.718.579
10. 8.440.289 32.385.314 40.825.603 12.248.214 2.224.080 14.472.294
11. 4.297.426 20.510.964 24.808.390 8.199.623 32.353.644 40.553.268
12. 14.073.485 4.247.288 18.320.772 5.591.985 30.882.503 36.474.488
2013. 01. 10.022.897 29.505.743 39.528.640 16.960.765 1.199.360 18.160.125
02. 2.635.945 14.300.906 16.936.851 6.010.184 1.350.563 7.360.747
03. 7.669.158 61.435.589 69.104.746 10.717.852 31.138.051 41.855.903
04. 9.108.435 26.396.484 35.504.919 7.704.712 1.523.236 9.227.948
05. 4.219.869 25.877.750 30.097.619 12.656.072 1.975.463 14.631.535
06. 6.442.670 3.257.272 9.699.941 7.704.836 2.417.432 10.122.268
07. 5.819.469 3.058.464 8.877.933 4.503.889 2.192.729 6.696.618
08. 2.091.515 8.009.043 10.100.558 6.597.408 3.113.618 9.711.026
09. 11.409.722 57.610.963 69.020.685 2.709.803 50.947.102 53.656.905
10. 6.102.108 12.430.447 18.532.555 4.696.399 5.221.288 9.917.688
11. 4.771.765 4.785.239 9.557.004 8.973.388 1.883.432 10.856.820
12. 23.543.210 35.351.853 58.895.063 8.204.392 44.828.876 53.033.269
2014. 01. 9.460.412 26.579.725 36.040.137 2.664.376 2.434.232 5.098.608
02. 5.665.055 5.222.646 10.887.702 20.406.163 20.767.467 41.173.630
03. 2.643.764 28.062.508 30.706.272 13.019.743 44.055.224 57.074.968
Izvor: Извор:
Burze u Sarajevu i Banjoj Luci. Берзе у Сарајеву и Бањој Луци.
U ukupan promet na Banjalučkoj burzi ulaze i blok-poslovi, aukcije za paket dionica, javne У укупан промет на Бањалучкој берзи улазе и блок-послови, аукције за пакет акција,
ponude, preuzimanja. јавне понуде, преузимања.

Ukupan promet na Sarajevskoj burzi obuhvata redovnu burzansku trgovinu, izvanredne i Укупан промет на Сарајевској берзи обухвата редовну берзанску трговину, ванредне
posebne aukcije, primarnu trgovinu i prijavljenu trgovinu (paketi dionica, izvanburzanske и посебне аукције, примарну трговину и пријављену трговину (пакети акција,
transakcije i aukcije). ванберзанске трансакције и аукције).
195
T25: Transakcije u platnom prometu T25: Payments System Transactions

- u milionima KM - - KM Million -
RTGS ŽIROKLIRING UKUPNO
br. br. br.
Godina Mjesec iznos iznos iznos
transakcija transakcija transakcija
RTGS GYRO CLEARING TOTAL
No of No of No of
Year Month Amount Amount Amount
Transactions Transactions Transactions
1 2 3 4 5 6 7=3+5 8=4+6
2001. 332.622 9.701 11.583.600 7.144 11.916.222 16.845

2002. 257.691 13.520 15.269.148 8.990 15.526.839 22.510
2003. 293.847 14.460 17.427.404 9.883 17.721.251 24.342
2004. 480.935 19.179 20.761.227 9.205 21.242.162 28.384
2005. 521.014 27.237 22.388.413 8.958 22.909.427 36.195
2006. 591.823 37.280 24.309.113 10.448 24.900.936 47.728
2007. 704.702 48.174 27.662.395 12.018 28.367.097 60.193
2008. 766.690 57.335 28.831.882 13.009 29.598.572 70.345
2009. 692.669 52.283 28.346.898 12.175 29.039.567 64.458
2010. 713.755 55.281 31.060.911 12.498 31.774.666 67.779
2011. 760.459 63.608 31.729.367 13.046 32.489.826 76.653
2012. 763.522 68.310 33.073.839 13.223 33.837.361 81.533
2013. 773.099 63.232 35.026.526 13.373 35.799.626 76.605
2013. 01. 55.683 5.160 2.498.706 942 2.554.389 6.102
02. 56.362 4.784 2.553.771 959 2.610.133 5.743
03. 59.425 4.941 2.808.636 1.023 2.868.061 5.964
04. 67.646 5.373 3.067.311 1.199 3.134.958 6.572
05. 63.360 5.553 2.938.046 1.108 3.001.406 6.661
06. 61.892 4.947 2.842.036 1.075 2.903.928 6.022
07. 71.836 5.902 3.298.544 1.242 3.370.380 7.145
08. 65.736 5.189 2.910.860 1.128 2.976.596 6.317
09. 66.297 5.541 2.959.092 1.163 3.025.389 6.704
10. 69.248 5.438 3.141.561 1.199 3.210.809 6.637
11. 62.832 4.761 2.829.472 1.099 2.892.304 5.860
12. 72.782 5.643 3.178.491 1.236 3.251.273 6.879
2014. 01. 56.563 4.595 2.707.261 975 2.763.824 5.569
02. 59.636 5.185 2.796.908 1.017 2.856.544 6.202
03. 65.139 5.176 3.094.418 1.139 3.159.557 6.314
196
T25: Transakcije u platnom prometu T25: Трансакције у платном промету

- u milijunima KM - - у милионима КМ -
RTGS ŽIROKLIRING UKUPNO
br. br. br.

Godina Mjesec iznos iznos iznos
transakcija transakcija transakcija
РТГС ЖИРОКЛИРИНГ УКУПНО

бр. бр. бр.
Година Мјесец износ износ износ
трансакција трансакција трансакција
1 2 3 4 5 6 7=3+5 8=4+6
2001. 332.622 9.701 11.583.600 7.144 11.916.222 16.845

2002. 257.691 13.520 15.269.148 8.990 15.526.839 22.510
2003. 293.847 14.460 17.427.404 9.883 17.721.251 24.342
2004. 480.935 19.179 20.761.227 9.205 21.242.162 28.384
2005. 521.014 27.237 22.388.413 8.958 22.909.427 36.195
2006. 591.823 37.280 24.309.113 10.448 24.900.936 47.728
2007. 704.702 48.174 27.662.395 12.018 28.367.097 60.193
2008. 766.690 57.335 28.831.882 13.009 29.598.572 70.345
2009. 692.669 52.283 28.346.898 12.175 29.039.567 64.458
2010. 713.755 55.281 31.060.911 12.498 31.774.666 67.779
2011. 760.459 63.608 31.729.367 13.046 32.489.826 76.653
2012. 763.522 68.310 33.073.839 13.223 33.837.361 81.533
2013. 773.099 63.232 35.026.526 13.373 35.799.626 76.605
2013. 01. 55.683 5.160 2.498.706 942 2.554.389 6.102
02. 56.362 4.784 2.553.771 959 2.610.133 5.743
03. 59.425 4.941 2.808.636 1.023 2.868.061 5.964
04. 67.646 5.373 3.067.311 1.199 3.134.958 6.572
05. 63.360 5.553 2.938.046 1.108 3.001.406 6.661
06. 61.892 4.947 2.842.036 1.075 2.903.928 6.022
07. 71.836 5.902 3.298.544 1.242 3.370.380 7.145
08. 65.736 5.189 2.910.860 1.128 2.976.596 6.317
09. 66.297 5.541 2.959.092 1.163 3.025.389 6.704
10. 69.248 5.438 3.141.561 1.199 3.210.809 6.637
11. 62.832 4.761 2.829.472 1.099 2.892.304 5.860
12. 72.782 5.643 3.178.491 1.236 3.251.273 6.879
2014. 01. 56.563 4.595 2.707.261 975 2.763.824 5.569
02. 59.636 5.185 2.796.908 1.017 2.856.544 6.202
03. 65.139 5.176 3.094.418 1.139 3.159.557 6.314
197
T26: Platni bilans: Zbirna tabela Т26: Balance of Payments: Summary Table
TEKUĆI I KAPITALNI RAČUN
Tekući račun
NETO GREŠKE
Godina Roba Usluge Primarni dohodak Sekundarni dohodak Kapitalni račun Ukupno FINANSIJSKI RAČUN
I PROPUSTI
CURRENT AND CAPITAL ACCOUNTS

Current Account
NET ERRORS AND

Year Goods Services Primary Income Secondary Income Capital Account Total FINANCIAL ACCOUNT
OMISSIONS
2007. -8.935 2.318 723 3.901 415 -1.578 -1.682 -104

2008. -10.665 2.385 943 3.827 383 -3.127 -3.292 -165
2009. -7.786 1.903 955 3.341 350 -1.237 -1.113 124
2010. -7.629 2.159 413 3.529 389 -1.139 -976 163
2011. -8.346 2.116 215 3.504 357 -2.155 -2.040 115
2012. -8.445 2.187 232 3.643 336 -2.047 -1.814 233
2013. -7.802 2.255 513 3.599 337 -1.098 -833 265
2007 Q1 -1.755 540 151 803 84 -177 -312 -134
2007 Q2 -2.258 576 189 976 104 -415 -291 124
2007 Q3 -2.415 634 232 1.046 108 -395 -565 -171
2007 Q4 -2.507 569 152 1.077 119 -591 -514 77
2008 Q1 -2.356 560 253 815 94 -635 -705 -70
2008 Q2 -2.753 637 194 1.006 106 -810 -839 -29
2008 Q3 -2.888 610 285 1.014 91 -888 -848 40
2008 Q4 -2.668 578 211 992 92 -795 -899 -105
2009 Q1 -1.839 491 220 816 86 -226 -347 -121
2009 Q2 -2.029 453 267 831 90 -388 -498 -110
2009 Q3 -1.951 487 258 877 90 -238 -54 184
2009 Q4 -1.967 471 209 817 84 -386 -215 171
2010 Q1 -1.484 470 94 759 92 -69 -168 -99
2010 Q2 -1.886 553 117 889 101 -226 -72 154
2010 Q3 -2.128 529 87 930 98 -484 -390 94
2010 Q4 -2.131 607 115 951 98 -360 -346 14
2011 Q1 -1.716 497 88 801 84 -246 -385 -139
2011 Q2 -2.096 503 15 874 92 -612 -560 52
2011 Q3 -2.220 563 100 913 91 -553 -414 139
2011 Q4 -2.315 553 13 916 90 -744 -681 62
2012 Q1 -1.912 476 48 821 76 -492 -671 -178
2012 Q2 -2.063 559 -19 920 80 -524 -345 179
2012 Q3 -2.358 645 97 937 91 -588 -413 175
2012 Q4 -2.113 509 106 966 89 -443 -385 58
2013 Q1 -1.776 490 72 797 77 -340 -479 -139
2013 Q2 -1.805 602 30 878 79 -216 -203 13
2013 Q3 -2.053 635 165 954 92 -206 -6 200
2013 Q4 -2.168 527 246 970 89 -336 -144 192
Napomena: Note:
Platni bilans BiH urađen je u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za platni bilans, The BH Balance of Payments was prepared in accordance with the IMF methodology
šesto izdanje). (Balance of Payments Manual, 6th edition).
Podaci za period 2007-2012. su revidirani i objavljeni zajedno sa podacima za 2013. Data were revised for period 2007-2012 and disseminated together with data for 2013.
Najvažnije revizije za period 2007-2012. nastale su kao rezultat: The main revisions done for the period 2007-2012 are result of:
- provedenih istraživanja (anketa) u CBBiH - conducted surveys by the CBBH statistics compilers
- korištenja novih objavljenih podataka domaćih i stranih institucija. - use of latest statistics disseminated by domestic and foreign institutions.
198
T26: Platna bilanca: Zbrojna tablica Т26: Платни биланс: Збирна табела
TEKUĆI I KAPITALNI RAČUN
Tekući račun
NETO POGREŠKE
Godina Roba Usluge Primarni dohodak Sekundarni dohodak Kapitalni račun Ukupno FINANCIJSKI RAČUN
I PROPUSTI
ТЕКУЋИ И КАПИТАЛНИ РАЧУН

Текући рачун
НЕТО ГРЕШКЕ И
Година Роба Услуге Примарни доходак Секундарни доходак Капитални рачун Укупно ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН
ПРОПУСТИ
2007. -8.935 2.318 723 3.901 415 -1.578 -1.682 -104

2008. -10.665 2.385 943 3.827 383 -3.127 -3.292 -165
2009. -7.786 1.903 955 3.341 350 -1.237 -1.113 124
2010. -7.629 2.159 413 3.529 389 -1.139 -976 163
2011. -8.346 2.116 215 3.504 357 -2.155 -2.040 115
2012. -8.445 2.187 232 3.643 336 -2.047 -1.814 233
2013. -7.802 2.255 513 3.599 337 -1.098 -833 265
2007 Q1 -1.755 540 151 803 84 -177 -312 -134
2007 Q2 -2.258 576 189 976 104 -415 -291 124
2007 Q3 -2.415 634 232 1.046 108 -395 -565 -171
2007 Q4 -2.507 569 152 1.077 119 -591 -514 77
2008 Q1 -2.356 560 253 815 94 -635 -705 -70
2008 Q2 -2.753 637 194 1.006 106 -810 -839 -29
2008 Q3 -2.888 610 285 1.014 91 -888 -848 40
2008 Q4 -2.668 578 211 992 92 -795 -899 -105
2009 Q1 -1.839 491 220 816 86 -226 -347 -121
2009 Q2 -2.029 453 267 831 90 -388 -498 -110
2009 Q3 -1.951 487 258 877 90 -238 -54 184
2009 Q4 -1.967 471 209 817 84 -386 -215 171
2010 Q1 -1.484 470 94 759 92 -69 -168 -99
2010 Q2 -1.886 553 117 889 101 -226 -72 154
2010 Q3 -2.128 529 87 930 98 -484 -390 94
2010 Q4 -2.131 607 115 951 98 -360 -346 14
2011 Q1 -1.716 497 88 801 84 -246 -385 -139
2011 Q2 -2.096 503 15 874 92 -612 -560 52
2011 Q3 -2.220 563 100 913 91 -553 -414 139
2011 Q4 -2.315 553 13 916 90 -744 -681 62
2012 Q1 -1.912 476 48 821 76 -492 -671 -178
2012 Q2 -2.063 559 -19 920 80 -524 -345 179
2012 Q3 -2.358 645 97 937 91 -588 -413 175
2012 Q4 -2.113 509 106 966 89 -443 -385 58
2013 Q1 -1.776 490 72 797 77 -340 -479 -139
2013 Q2 -1.805 602 30 878 79 -216 -203 13
2013 Q3 -2.053 635 165 954 92 -206 -6 200
2013 Q4 -2.168 527 246 970 89 -336 -144 192
Platna bilanca BiH urađena je sukladno metodologiji MMF-a (Priručnik za platnu bilancu, Платни биланс БиХ урађен је у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за
šesto izdanje). платни биланс, шесто издање).
Podaci za razdoblje 2007-2012. su revidirani i objavljeni skupa sa podacima za 2013. Подаци за период 2007-2012. су ревидирани и објављени заједно са подацима за 2013.
Najvažnije revizije tijekom razdoblja 2007-2012. nastale su kao rezultat: Најважније ревизије за период 2007-2012. настале су као резултат:
- provedenih istraživanja (anketa) u CBBiH - проведених истраживања (анкета) у ЦББХ
- korištenja novih objavljenih podataka domaćih i inozemnih institucija. - коришћења нових објављених података домаћих и страних институција.
199
T27: Platni bilans: Tekući i kapitalni račun T27: Balance of Payments: Current and Capital Accounts
TEKUĆI RAČUN KAPITALNI RAČUN
Ukupno Roba Usluge Primarni dohodak Sekundarni dohodak
Godina Potražuje Duguje Saldo Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Saldo
CURRENT ACCOUNT CAPITAL ACCOUNT

Total Goods Services Primary Income Secondary Income
Year Credit Debit Balance Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Balance
2007. 11.480 13.473 -1.993 2.802 11.738 3.024 707 1.553 830 4.101 200 415 0 415
2008. 12.247 15.758 -3.510 3.397 14.062 3.158 774 1.656 713 4.036 209 383 0 383
2009. 10.848 12.436 -1.587 3.213 11.000 2.791 888 1.265 309 3.579 238 350 0 350
2010. 11.905 13.433 -1.528 4.281 11.911 2.956 797 881 468 3.787 257 389 0 389
2011. 12.740 15.251 -2.511 5.134 13.481 2.890 774 934 719 3.782 278 357 0 357
2012. 12.729 15.112 -2.383 5.036 13.481 2.909 721 865 632 3.920 277 336 0 336
2013. 13.115 14.550 -1.435 5.474 13.276 2.932 677 831 318 3.878 279 337 0 337
2007 Q1 2.442 2.703 -261 618 2.373 654 115 322 171 847 44 84 0 84
2007 Q2 2.850 3.369 -519 709 2.968 744 168 369 180 1.028 53 104 0 104
2007 Q3 3.204 3.707 -503 735 3.150 931 298 440 208 1.097 51 108 0 108
2007 Q4 2.985 3.695 -710 740 3.248 695 126 422 270 1.128 51 119 0 119
2008 Q1 2.670 3.399 -729 737 3.094 695 136 372 119 865 50 94 0 94
2008 Q2 3.152 4.068 -916 900 3.653 806 170 388 194 1.058 52 106 0 106
2008 Q3 3.460 4.438 -979 947 3.835 967 357 479 194 1.067 53 91 0 91
2008 Q4 2.966 3.853 -887 813 3.482 690 112 417 206 1.046 54 92 0 92
2009 Q1 2.519 2.831 -312 677 2.516 632 141 338 118 873 57 86 0 86
2009 Q2 2.674 3.151 -478 780 2.808 672 219 330 62 892 62 90 0 90
2009 Q3 2.968 3.296 -329 880 2.831 848 361 304 46 935 58 90 0 90
2009 Q4 2.687 3.157 -470 877 2.844 639 168 293 83 879 62 84 0 84
2010 Q1 2.524 2.685 -160 906 2.390 597 127 202 108 819 60 92 0 92
2010 Q2 3.010 3.338 -327 1.117 3.003 722 170 218 101 952 64 101 0 101
2010 Q3 3.224 3.806 -582 1.133 3.261 868 339 228 141 995 65 98 0 98
2010 Q4 3.146 3.605 -459 1.126 3.257 768 161 232 118 1.020 69 98 0 98
2011 Q1 2.922 3.252 -330 1.207 2.923 629 132 217 129 869 68 84 0 84
2011 Q2 3.159 3.863 -704 1.309 3.405 678 174 227 212 946 72 92 0 92
2011 Q3 3.418 4.062 -644 1.318 3.538 864 301 255 155 981 68 91 0 91
2011 Q4 3.242 4.075 -833 1.301 3.616 719 166 236 223 986 70 90 0 90
2012 Q1 2.765 3.333 -568 1.085 2.997 594 119 197 149 888 67 76 0 76
2012 Q2 3.295 3.899 -604 1.360 3.422 731 172 217 236 987 68 80 0 80
2012 Q3 3.469 4.148 -679 1.303 3.661 925 280 231 134 1.010 73 91 0 91
2012 Q4 3.200 3.732 -532 1.288 3.400 659 150 219 113 1.035 70 89 0 89
2013 Q1 2.890 3.308 -418 1.212 2.988 614 124 198 126 867 70 77 0 77
2013 Q2 3.414 3.709 -294 1.493 3.298 767 165 206 176 949 70 79 0 79
2013 Q3 3.516 3.814 -298 1.382 3.435 887 251 225 60 1.022 68 92 0 92
2013 Q4 3.294 3.719 -425 1.387 3.555 664 137 202 -44 1.041 71 89 0 89
Napomena: Note:
Platni bilans BiH urađen je u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za platni bilans, The BH Balance of Payments was prepared in accordance with the IMF methodology (Balance of
šesto izdanje). Payments Manual, 6th edition).
200
T27: Platna bilanca: Tekući i kapitalni račun T27: Платни биланс: Текући и капитални рачун
TEKUĆI RAČUN KAPITALNI RAČUN
Ukupno Roba Usluge Primarni dohodak Sekundarni dohodak
Godina Potražuje Duguje Saldo Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Saldo
ТЕКУЋИ РАЧУН КАПИТАЛНИ РАЧУН

Укупно Роба Услуге Примарни доходак Секундарни доходак
Година Потражује Дугује Салдо Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Салдо
2007. 11.480 13.473 -1.993 2.802 11.738 3.024 707 1.553 830 4.101 200 415 0 415
2008. 12.247 15.758 -3.510 3.397 14.062 3.158 774 1.656 713 4.036 209 383 0 383
2009. 10.848 12.436 -1.587 3.213 11.000 2.791 888 1.265 309 3.579 238 350 0 350
2010. 11.905 13.433 -1.528 4.281 11.911 2.956 797 881 468 3.787 257 389 0 389
2011. 12.740 15.251 -2.511 5.134 13.481 2.890 774 934 719 3.782 278 357 0 357
2012. 12.729 15.112 -2.383 5.036 13.481 2.909 721 865 632 3.920 277 336 0 336
2013. 13.115 14.550 -1.435 5.474 13.276 2.932 677 831 318 3.878 279 337 0 337
2007 Q1 2.442 2.703 -261 618 2.373 654 115 322 171 847 44 84 0 84
2007 Q2 2.850 3.369 -519 709 2.968 744 168 369 180 1.028 53 104 0 104
2007 Q3 3.204 3.707 -503 735 3.150 931 298 440 208 1.097 51 108 0 108
2007 Q4 2.985 3.695 -710 740 3.248 695 126 422 270 1.128 51 119 0 119
2008 Q1 2.670 3.399 -729 737 3.094 695 136 372 119 865 50 94 0 94
2008 Q2 3.152 4.068 -916 900 3.653 806 170 388 194 1.058 52 106 0 106
2008 Q3 3.460 4.438 -979 947 3.835 967 357 479 194 1.067 53 91 0 91
2008 Q4 2.966 3.853 -887 813 3.482 690 112 417 206 1.046 54 92 0 92
2009 Q1 2.519 2.831 -312 677 2.516 632 141 338 118 873 57 86 0 86
2009 Q2 2.674 3.151 -478 780 2.808 672 219 330 62 892 62 90 0 90
2009 Q3 2.968 3.296 -329 880 2.831 848 361 304 46 935 58 90 0 90
2009 Q4 2.687 3.157 -470 877 2.844 639 168 293 83 879 62 84 0 84
2010 Q1 2.524 2.685 -160 906 2.390 597 127 202 108 819 60 92 0 92
2010 Q2 3.010 3.338 -327 1.117 3.003 722 170 218 101 952 64 101 0 101
2010 Q3 3.224 3.806 -582 1.133 3.261 868 339 228 141 995 65 98 0 98
2010 Q4 3.146 3.605 -459 1.126 3.257 768 161 232 118 1.020 69 98 0 98
2011 Q1 2.922 3.252 -330 1.207 2.923 629 132 217 129 869 68 84 0 84
2011 Q2 3.159 3.863 -704 1.309 3.405 678 174 227 212 946 72 92 0 92
2011 Q3 3.418 4.062 -644 1.318 3.538 864 301 255 155 981 68 91 0 91
2011 Q4 3.242 4.075 -833 1.301 3.616 719 166 236 223 986 70 90 0 90
2012 Q1 2.765 3.333 -568 1.085 2.997 594 119 197 149 888 67 76 0 76
2012 Q2 3.295 3.899 -604 1.360 3.422 731 172 217 236 987 68 80 0 80
2012 Q3 3.469 4.148 -679 1.303 3.661 925 280 231 134 1.010 73 91 0 91
2012 Q4 3.200 3.732 -532 1.288 3.400 659 150 219 113 1.035 70 89 0 89
2013 Q1 2.890 3.308 -418 1.212 2.988 614 124 198 126 867 70 77 0 77
2013 Q2 3.414 3.709 -294 1.493 3.298 767 165 206 176 949 70 79 0 79
2013 Q3 3.516 3.814 -298 1.382 3.435 887 251 225 60 1.022 68 92 0 92
2013 Q4 3.294 3.719 -425 1.387 3.555 664 137 202 -44 1.041 71 89 0 89
201
T28: Platni bilans: Roba i usluge T28: Balance of Payments: Goods and Services
ROBA USLUGE
Telekomunikaci-
Roba za
Izvoz Uvoz Roba za jski, kompjuterski
procesuiranje u Prijevoz Putovanja Građevinski radovi Ostalo Ukupno
f.o.b. f.o.b. Saldo procesuiranje u BiH i informacioni
inostanstvu
sistemi
Godina Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje
GOODS SERVICES
Telecommunica-
Exports Imports Goods for Goods for Process- tions, Computer,
Transportation Travel Construction Other Total
f.o.b. f.o.b. Balance Processing in BH ing abroad and Information
Systems
Year Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit
2007. 2.802 11.738 -8.935 3.144 2.040 48 41 368 261 1.032 291 310 8 179 86 30 68 2.318
2008. 3.397 14.062 -10.665 3.231 2.099 131 69 407 289 1.087 368 305 16 190 92 36 71 2.385
2009. 3.213 11.000 -7.786 2.307 1.385 72 43 396 308 944 320 293 53 188 113 48 123 1.903
2010. 4.281 11.911 -7.629 2.887 1.712 9 12 416 267 877 292 248 27 187 119 52 88 2.159
2011. 5.134 13.481 -8.346 3.175 1.979 11 29 459 295 888 222 122 52 186 114 39 74 2.116
2012. 5.036 13.481 -8.445 2.910 1.736 9 11 466 265 946 215 125 34 153 111 44 95 2.187
2013. 5.474 13.276 -7.802 2.998 1.855 13 10 473 257 1.016 197 108 22 142 107 51 97 2.255
2007 Q1 618 2.373 -1.755 751 460 9 6 82 56 169 26 71 2 36 17 6 17 540
2007 Q2 709 2.968 -2.258 793 562 10 10 93 65 294 57 77 2 43 27 6 17 576
2007 Q3 735 3.150 -2.415 814 483 14 9 96 71 364 188 82 2 48 26 10 16 634
2007 Q4 740 3.248 -2.507 786 535 15 17 96 68 206 19 81 2 52 17 7 18 569
2008 Q1 737 3.094 -2.356 827 545 13 22 88 59 186 30 89 2 43 16 7 19 560
2008 Q2 900 3.653 -2.753 874 616 21 17 105 73 314 62 76 2 47 22 7 16 637
2008 Q3 947 3.835 -2.888 834 499 29 13 111 81 376 245 83 4 50 28 12 15 610
2008 Q4 813 3.482 -2.668 696 439 68 17 104 75 212 31 58 9 50 26 9 21 578
2009 Q1 677 2.516 -1.839 557 297 21 8 84 67 167 27 73 7 40 21 9 31 491
2009 Q2 780 2.808 -2.029 541 365 8 9 99 79 271 57 67 14 47 31 12 37 453
2009 Q3 880 2.831 -1.951 608 335 22 8 108 85 322 214 78 17 55 32 12 28 487
2009 Q4 877 2.844 -1.967 601 388 21 17 106 77 185 23 75 15 46 29 14 27 471
2010 Q1 906 2.390 -1.484 652 369 1 3 87 56 138 19 38 6 37 24 13 20 470
2010 Q2 1.117 3.003 -1.886 742 477 2 1 102 67 248 50 47 2 46 27 14 24 553
2010 Q3 1.133 3.261 -2.128 735 428 2 2 115 74 324 204 53 4 57 36 12 21 529
2010 Q4 1.126 3.257 -2.131 758 438 4 6 111 69 166 19 110 16 48 32 14 23 607
2011 Q1 1.207 2.923 -1.716 786 458 3 3 102 65 130 17 23 6 36 22 10 22 497
2011 Q2 1.309 3.405 -2.096 814 563 4 3 114 76 231 40 22 14 50 29 9 16 503
2011 Q3 1.318 3.538 -2.220 800 504 3 6 128 82 340 145 28 15 61 39 11 18 563
2011 Q4 1.301 3.616 -2.315 775 453 2 16 114 73 187 20 49 17 38 24 10 18 553
2012 Q1 1.085 2.997 -1.912 697 403 2 3 98 58 132 16 28 7 33 20 9 17 476
2012 Q2 1.360 3.422 -2.063 769 491 2 2 118 69 251 41 35 7 38 30 11 24 559
2012 Q3 1.303 3.661 -2.358 733 410 4 2 130 73 382 142 33 9 46 35 11 23 645
2012 Q4 1.288 3.400 -2.113 710 433 2 3 121 66 182 16 28 12 36 25 14 30 509
2013 Q1 1.212 2.988 -1.776 748 438 2 4 93 57 142 16 28 5 29 22 11 22 490
2013 Q2 1.493 3.298 -1.805 798 501 4 2 122 64 273 42 26 5 37 27 11 29 602
2013 Q3 1.382 3.435 -2.053 730 465 4 2 133 69 405 121 27 5 45 33 12 25 635
2013 Q4 1.387 3.555 -2.168 722 451 2 2 124 67 196 18 26 6 31 25 16 22 527
Napomena: Note:
202
T28: Platna bilanca: Roba i usluge T28: Платни биланс: Роба и услуге
ROBA USLUGE
Telekomunikaci-
Roba za
Izvoz Uvoz Roba za jski, kompjuterski
procesuiranje u Prijevoz Putovanja Građevinski radovi Ostalo Ukupno
f.o.b. f.o.b. Saldo procesuiranje u BiH i informacijski
inozemstvu
sustavi
Godina Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje
РОБА УСЛУГЕ
Телекомуникације,
Роба за Роба за
Извоз Увоз компјутери и
Грађевински
процесуирање процесуирање у Превоз Путовања Остало Укупно
ф.о.б. ф.о.б. Салдо информациони
радови
у БиХ иностанству
системи
Година Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује
2007. 2.802 11.738 -8.935 3.144 2.040 48 41 368 261 1.032 291 310 8 179 86 30 68 2.318
2008. 3.397 14.062 -10.665 3.231 2.099 131 69 407 289 1.087 368 305 16 190 92 36 71 2.385
2009. 3.213 11.000 -7.786 2.307 1.385 72 43 396 308 944 320 293 53 188 113 48 123 1.903
2010. 4.281 11.911 -7.629 2.887 1.712 9 12 416 267 877 292 248 27 187 119 52 88 2.159
2011. 5.134 13.481 -8.346 3.175 1.979 11 29 459 295 888 222 122 52 186 114 39 74 2.116
2012. 5.036 13.481 -8.445 2.910 1.736 9 11 466 265 946 215 125 34 153 111 44 95 2.187
2013. 5.474 13.276 -7.802 2.998 1.855 13 10 473 257 1.016 197 108 22 142 107 51 97 2.255
2007 Q1 618 2.373 -1.755 751 460 9 6 82 56 169 26 71 2 36 17 6 17 540
2007 Q2 709 2.968 -2.258 793 562 10 10 93 65 294 57 77 2 43 27 6 17 576
2007 Q3 735 3.150 -2.415 814 483 14 9 96 71 364 188 82 2 48 26 10 16 634
2007 Q4 740 3.248 -2.507 786 535 15 17 96 68 206 19 81 2 52 17 7 18 569
2008 Q1 737 3.094 -2.356 827 545 13 22 88 59 186 30 89 2 43 16 7 19 560
2008 Q2 900 3.653 -2.753 874 616 21 17 105 73 314 62 76 2 47 22 7 16 637
2008 Q3 947 3.835 -2.888 834 499 29 13 111 81 376 245 83 4 50 28 12 15 610
2008 Q4 813 3.482 -2.668 696 439 68 17 104 75 212 31 58 9 50 26 9 21 578
2009 Q1 677 2.516 -1.839 557 297 21 8 84 67 167 27 73 7 40 21 9 31 491
2009 Q2 780 2.808 -2.029 541 365 8 9 99 79 271 57 67 14 47 31 12 37 453
2009 Q3 880 2.831 -1.951 608 335 22 8 108 85 322 214 78 17 55 32 12 28 487
2009 Q4 877 2.844 -1.967 601 388 21 17 106 77 185 23 75 15 46 29 14 27 471
2010 Q1 906 2.390 -1.484 652 369 1 3 87 56 138 19 38 6 37 24 13 20 470
2010 Q2 1.117 3.003 -1.886 742 477 2 1 102 67 248 50 47 2 46 27 14 24 553
2010 Q3 1.133 3.261 -2.128 735 428 2 2 115 74 324 204 53 4 57 36 12 21 529
2010 Q4 1.126 3.257 -2.131 758 438 4 6 111 69 166 19 110 16 48 32 14 23 607
2011 Q1 1.207 2.923 -1.716 786 458 3 3 102 65 130 17 23 6 36 22 10 22 497
2011 Q2 1.309 3.405 -2.096 814 563 4 3 114 76 231 40 22 14 50 29 9 16 503
2011 Q3 1.318 3.538 -2.220 800 504 3 6 128 82 340 145 28 15 61 39 11 18 563
2011 Q4 1.301 3.616 -2.315 775 453 2 16 114 73 187 20 49 17 38 24 10 18 553
2012 Q1 1.085 2.997 -1.912 697 403 2 3 98 58 132 16 28 7 33 20 9 17 476
2012 Q2 1.360 3.422 -2.063 769 491 2 2 118 69 251 41 35 7 38 30 11 24 559
2012 Q3 1.303 3.661 -2.358 733 410 4 2 130 73 382 142 33 9 46 35 11 23 645
2012 Q4 1.288 3.400 -2.113 710 433 2 3 121 66 182 16 28 12 36 25 14 30 509
2013 Q1 1.212 2.988 -1.776 748 438 2 4 93 57 142 16 28 5 29 22 11 22 490
2013 Q2 1.493 3.298 -1.805 798 501 4 2 122 64 273 42 26 5 37 27 11 29 602
2013 Q3 1.382 3.435 -2.053 730 465 4 2 133 69 405 121 27 5 45 33 12 25 635
2013 Q4 1.387 3.555 -2.168 722 451 2 2 124 67 196 18 26 6 31 25 16 22 527
203
T29: Platni bilans: Finansijski račun T29: Balance of Payments: Financial Account
FINANSIJSKI RAČUN
Godina Direktne investicije Portfolio investicije Ostale investicije Rezervna aktiva Ukupno
FINANCIAL ACCOUNT
Year Direct Investment Portfolio Investment Other Investment Reserve Assets Total
2007. -2.506 4 -422 1.242 -1.682

2008. -1.315 29 -1.543 -462 -3.292
2009. -344 274 -939 -104 -1.113
2010. -532 173 -875 258 -976
2011. -669 46 -1.383 -33 -2.040
2012. -534 18 -1.370 73 -1.814
2013. -507 132 -1.167 709 -833
2007 Q1 -289 3 -159 134 -312
2007 Q2 -1.399 2 790 315 -291
2007 Q3 -643 1 -495 572 -565
2007 Q4 -175 -2 -559 222 -514
2008 Q1 -135 -1 -467 -102 -705
2008 Q2 -263 9 -530 -55 -839
2008 Q3 -350 4 -779 277 -848
2008 Q4 -567 17 232 -582 -899
2009 Q1 -258 4 158 -251 -347
2009 Q2 -107 23 -50 -365 -498
2009 Q3 65 54 -914 741 -54
2009 Q4 -44 193 -134 -229 -215
2010 Q1 -153 146 -136 -24 -168
2010 Q2 -60 43 203 -258 -72
2010 Q3 -185 -18 -531 343 -390
2010 Q4 -134 2 -412 197 -346
2011 Q1 -176 -2 76 -282 -385
2011 Q2 -80 98 -518 -60 -560
2011 Q3 -206 -35 -305 132 -414
2011 Q4 -207 -14 -637 177 -681
2012 Q1 -61 -7 -289 -314 -671
2012 Q2 -163 44 4 -230 -345
2012 Q3 -154 -18 -634 394 -413
2012 Q4 -156 -2 -451 224 -385
2013 Q1 -301 50 -60 -168 -479
2013 Q2 -153 23 -313 241 -203
2013 Q3 -28 20 -446 447 -6
2013 Q4 -25 39 -348 189 -144
Napomena: Note:
Platni bilans BiH urađen je u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za platni bilans, The BH Balance of Payments was prepared in accordance with the IMF methodology (Balance of
šesto izdanje). Payments Manual, 6th edition).
204
T29: Platna bilanca: Financijski račun T29: Платни биланс: Финансијски рачун
FINANCIJSKI RAČUN
Godina Izravna ulaganja Portfeljna ulaganja Ostala ulaganja Rezervna aktiva Ukupno
ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН
Година Директне инвестиције Портфолио инвестиције Oстале инвестиције Резервна актива Укупно
2007. -2.506 4 -422 1.242 -1.682

2008. -1.315 29 -1.543 -462 -3.292
2009. -344 274 -939 -104 -1.113
2010. -532 173 -875 258 -976
2011. -669 46 -1.383 -33 -2.040
2012. -534 18 -1.370 73 -1.814
2013. -507 132 -1.167 709 -833
2007 Q1 -289 3 -159 134 -312
2007 Q2 -1.399 2 790 315 -291
2007 Q3 -643 1 -495 572 -565
2007 Q4 -175 -2 -559 222 -514
2008 Q1 -135 -1 -467 -102 -705
2008 Q2 -263 9 -530 -55 -839
2008 Q3 -350 4 -779 277 -848
2008 Q4 -567 17 232 -582 -899
2009 Q1 -258 4 158 -251 -347
2009 Q2 -107 23 -50 -365 -498
2009 Q3 65 54 -914 741 -54
2009 Q4 -44 193 -134 -229 -215
2010 Q1 -153 146 -136 -24 -168
2010 Q2 -60 43 203 -258 -72
2010 Q3 -185 -18 -531 343 -390
2010 Q4 -134 2 -412 197 -346
2011 Q1 -176 -2 76 -282 -385
2011 Q2 -80 98 -518 -60 -560
2011 Q3 -206 -35 -305 132 -414
2011 Q4 -207 -14 -637 177 -681
2012 Q1 -61 -7 -289 -314 -671
2012 Q2 -163 44 4 -230 -345
2012 Q3 -154 -18 -634 394 -413
2012 Q4 -156 -2 -451 224 -385
2013 Q1 -301 50 -60 -168 -479
2013 Q2 -153 23 -313 241 -203
2013 Q3 -28 20 -446 447 -6
2013 Q4 -25 39 -348 189 -144
205
T30: Platni bilans: Ostale investicije i rezervna aktiva T30: Balance of Payments: Other Investment and Reserve Assets
OSTALE INVESTICIJE REZERVNA AKTIVA
Aktiva Pasiva
Trgovinski Ostala Trgovinski Ostala Ostala
Valuta i Monetarno Valuta i Vrijednosni
Godina Valuta i depoziti Zajmovi krediti i finansijska Zajmovi krediti i finansijska Ukupnо rezervna Ukupno
depoziti zlato depoziti papiri
avansi aktiva avansi pasiva aktiva
OTHER INVESTMENT RESERVE ASSETS
Assets Liabilities
Trade Other Trade Other Other
Currency and Currency and Monetary Currency and
Year Deposits Loans Credits and Financial Loans Credits and Financial Total Securities Reserve Total
Deposits Gold Deposits
Advances Assets Advances Liabilities Assets
2007. 1.245 75 213 15 537 1.034 464 -64 -422 0 1.005 210 27 1.242
2008. 474 -9 299 0 714 1.027 552 16 -1.543 0 -1.234 640 132 -462
2009. 4 11 185 21 -161 683 529 107 -939 58 -1.477 1.415 -100 -104
2010. -748 34 -65 24 -608 165 475 88 -875 -18 -297 584 -11 258
2011. -609 -94 146 6 -483 803 501 13 -1.383 65 1.382 -1.473 -8 -33
2012. -551 5 89 27 -83 475 514 33 -1.370 1 -2.051 2.079 43 73
2013. -341 62 84 42 -119 658 454 21 -1.167 77 -117 792 -43 709
2007 Q1 50 -25 47 4 -38 201 105 -32 -159 0 123 5 6 134
2007 Q2 1.114 112 55 5 117 292 110 -24 790 0 306 5 4 315
2007 Q3 -60 -26 56 7 141 188 131 11 -495 0 559 3 10 572
2007 Q4 142 15 56 -1 317 354 117 -18 -559 0 17 198 6 222
2008 Q1 -78 -45 69 2 79 202 135 -1 -467 0 -388 300 -13 -102
2008 Q2 27 3 80 0 246 243 134 17 -530 0 -627 591 -19 -55
2008 Q3 -310 28 79 1 179 255 165 -22 -779 0 260 18 -1 277
2008 Q4 836 5 71 -2 209 327 119 22 232 0 -478 -269 165 -582
2009 Q1 290 -18 41 10 -70 103 131 3 158 58 -204 -89 -15 -251
2009 Q2 93 51 45 5 71 61 124 -12 -50 0 -254 -66 -45 -365
2009 Q3 -201 -13 50 7 -68 451 143 230 -914 0 -493 1.249 -14 741
2009 Q4 -178 -10 48 0 -94 70 131 -113 -134 0 -526 322 -25 -229
2010 Q1 153 2 -13 12 50 34 105 101 -136 0 -356 369 -37 -24
2010 Q2 -92 8 -7 5 -257 -143 118 -7 203 0 -731 445 29 -258
2010 Q3 -496 28 -20 5 -81 -24 134 18 -531 -18 401 2 -41 343
2010 Q4 -314 -5 -25 3 -320 297 119 -23 -412 0 389 -230 39 197
2011 Q1 111 -8 33 3 -95 35 107 16 76 0 -20 -204 -59 -282
2011 Q2 -365 -5 40 -2 81 -31 135 1 -518 63 261 -437 53 -60
2011 Q3 -142 8 41 8 -25 87 150 8 -305 0 957 -835 10 132
2011 Q4 -212 -88 33 -3 -444 713 109 -12 -637 2 184 2 -11 177
2012 Q1 -189 -3 22 17 -106 129 115 -1 -289 1 -982 688 -22 -314
2012 Q2 85 21 26 6 -43 11 134 32 4 0 -446 193 23 -230
2012 Q3 -431 -14 22 15 -18 90 136 17 -634 0 -524 980 -62 394
2012 Q4 -16 0 19 -11 83 246 129 -15 -451 0 -99 218 104 224
2013 Q1 -190 21 19 4 -211 26 92 6 -60 77 -81 -104 -61 -168
2013 Q2 146 5 27 4 1 350 114 30 -313 0 -518 706 52 241
2013 Q3 -282 -2 18 3 -40 118 123 -18 -446 0 -10 492 -34 447
2013 Q4 -15 38 20 31 131 164 126 2 -348 0 492 -302 -1 189
Napomena: Note:
206
T30: Platna bilanca: Ostala ulaganja i pričuvna aktiva T30: Платни биланс: Остале инвестиције и резервна актива
OSTALA ULAGANJA REZERVNA AKTIVA
Sredstva Obveze
Trgovinski Ostala Trgovinski Ostale Ostala
Valuta i Monetarno Valuta i
Godina Valuta i depoziti Zajmovi krediti i financijska Zajmovi krediti i financijske Ukupnо Vrijednosnice rezervna Ukupno
depoziti zlato depoziti
avansi sredstva avansi obveze aktiva
ОСТАЛЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ РЕЗЕРВНА АКТИВА
Актива Пасива
Трговински Остала Трговински Осталe Остала
Валута и Валута и Монетарно Валута и Хартије од
Година депозити Зајмови кредити и финансијска Зајмови кредити и финансијска Укупно резервна Укупно
депозити злато депозити вриједности
аванси актива аванси пасива актива
2007. 1.245 75 213 15 537 1.034 464 -64 -422 0 1.005 210 27 1.242
2008. 474 -9 299 0 714 1.027 552 16 -1.543 0 -1.234 640 132 -462
2009. 4 11 185 21 -161 683 529 107 -939 58 -1.477 1.415 -100 -104
2010. -748 34 -65 24 -608 165 475 88 -875 -18 -297 584 -11 258
2011. -609 -94 146 6 -483 803 501 13 -1.383 65 1.382 -1.473 -8 -33
2012. -551 5 89 27 -83 475 514 33 -1.370 1 -2.051 2.079 43 73
2013. -341 62 84 42 -119 658 454 21 -1.167 77 -117 792 -43 709
2007 Q1 50 -25 47 4 -38 201 105 -32 -159 0 123 5 6 134
2007 Q2 1.114 112 55 5 117 292 110 -24 790 0 306 5 4 315
2007 Q3 -60 -26 56 7 141 188 131 11 -495 0 559 3 10 572
2007 Q4 142 15 56 -1 317 354 117 -18 -559 0 17 198 6 222
2008 Q1 -78 -45 69 2 79 202 135 -1 -467 0 -388 300 -13 -102
2008 Q2 27 3 80 0 246 243 134 17 -530 0 -627 591 -19 -55
2008 Q3 -310 28 79 1 179 255 165 -22 -779 0 260 18 -1 277
2008 Q4 836 5 71 -2 209 327 119 22 232 0 -478 -269 165 -582
2009 Q1 290 -18 41 10 -70 103 131 3 158 58 -204 -89 -15 -251
2009 Q2 93 51 45 5 71 61 124 -12 -50 0 -254 -66 -45 -365
2009 Q3 -201 -13 50 7 -68 451 143 230 -914 0 -493 1.249 -14 741
2009 Q4 -178 -10 48 0 -94 70 131 -113 -134 0 -526 322 -25 -229
2010 Q1 153 2 -13 12 50 34 105 101 -136 0 -356 369 -37 -24
2010 Q2 -92 8 -7 5 -257 -143 118 -7 203 0 -731 445 29 -258
2010 Q3 -496 28 -20 5 -81 -24 134 18 -531 -18 401 2 -41 343
2010 Q4 -314 -5 -25 3 -320 297 119 -23 -412 0 389 -230 39 197
2011 Q1 111 -8 33 3 -95 35 107 16 76 0 -20 -204 -59 -282
2011 Q2 -365 -5 40 -2 81 -31 135 1 -518 63 261 -437 53 -60
2011 Q3 -142 8 41 8 -25 87 150 8 -305 0 957 -835 10 132
2011 Q4 -212 -88 33 -3 -444 713 109 -12 -637 2 184 2 -11 177
2012 Q1 -189 -3 22 17 -106 129 115 -1 -289 1 -982 688 -22 -314
2012 Q2 85 21 26 6 -43 11 134 32 4 0 -446 193 23 -230
2012 Q3 -431 -14 22 15 -18 90 136 17 -634 0 -524 980 -62 394
2012 Q4 -16 0 19 -11 83 246 129 -15 -451 0 -99 218 104 224
2013 Q1 -190 21 19 4 -211 26 92 6 -60 77 -81 -104 -61 -168
2013 Q2 146 5 27 4 1 350 114 30 -313 0 -518 706 52 241
2013 Q3 -282 -2 18 3 -40 118 123 -18 -446 0 -10 492 -34 447
2013 Q4 -15 38 20 31 131 164 126 2 -348 0 492 -302 -1 189
Platna bilanca BiH urađena je sukladno metodologiji MMF-a (Priručnik za platnu Платни биланс БиХ урађен је у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за
bilancu, šesto izdanje). платни биланс, шесто издање).
207
T31: Servisiranje vanjskog duga T31: Foreign Debt Servicing

Izvršeno u 2014.
Plan otplate u 2014.
(kamata + glavnica)
Achieved in 2014
Repayment plan in 2014.
(Interest + Principal)
Kreditor Glavnica Kamata Ukupno Zaključno s martom

Creditor Principal Interest Total At the End of March
Glavnica Kamata Ukupno
Principal Interest Total
Javni kreditori
632.314 105.721 738.035 135.771 19.263 155.033
Public creditors
Međunarodne i regionalne organizacije

561.006 77.931 638.937 131.873 17.023 148.896
International and Regional Organizations
Evropska investiciona banka
28.517 26.009 54.526 10.925 7.351 18.275
European Investment Bank
Evropska banka za obnovu i razvoj
104.135 14.061 118.196 9.575 1.450 11.025
European Bank for Reconstr. and Development
Svjetska banka - IDA
43.887 13.834 57.721 5.663 2.208 7.871
World Bank - IDA
Svjetska banka - IBRD1)
37.260 10.856 48.117 8.795 898 9.693
World Bank - IBRD1)
Razvojna banka Vijeća Evrope1)
2.305 894 3.199 0 75 75
Council of Europe Development Bank1)
Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
2.399 529 2.928 0 14 14
International Fund of Agriculture Development
MMF
334.678 7.358 342.036 93.004 2.993 95.997
IMF
Evropska komisija
7.823 4.391 12.214 3.912 2.034 5.946
European Commision
Vlada i vladine agencije
71.309 27.790 99.098 3.898 2.240 6.137
Government and Government Agencies
Pariski klub1)
21.754 12.411 34.165 0 831 831
Paris Club1)
Saudijski fond za razvoj
2.289 1.729 4.018 1.082 659 1.741
Saudi Development Fund
Ostala bilaterala
47.265 13.650 60.915 2.816 749 3.565
Other Bilateral
Privatni kreditori
62.569 5.737 68.306 0 3 3
Private creditors
Londonski klub1)
62.569 5.737 68.306 0 3 3
London Club1)
Ukupno
694.883 111.458 806.341 135.771 19.266 155.036
Total
Izvor: Source:
Ministarstvo finansija i trezora BiH. BH Ministry of Finance and Treasury.
1) Dug nastao prije 1992. 1) Debt incurred before 1992.
208
T31: Servisiranje vanjskog duga T31: Сервисирање спољног дуга

Izvršeno u 2014.
Plan otplate u 2014.
(kamata + glavnica)
Извршено у 2014.
План отплате у 2014.
(камата + главница)
Kreditor Glavnica Kamata Ukupno Zaključno s ožujkom
Кредитор Главница Камата Укупно Закључно с мартом
Glavnica Kamata Ukupno
Главница Камата Укупно
Javni kreditori
632.314 105.721 738.035 135.771 19.263 155.033
Јавни кредитори
561.006 77.931 638.937 131.873 17.023 148.896
Међународне и регионалне организације
Europska investicijska banka
28.517 26.009 54.526 10.925 7.351 18.275
Европска инвестиcиона банка
EBRD - Europska banka za obnovu i razvoj
104.135 14.061 118.196 9.575 1.450 11.025
EBRD - Европска банка за обнову и развој
43.887 13.834 57.721 5.663 2.208 7.871
Свјетска банка - IDA
37.260 10.856 48.117 8.795 898 9.693
Свјетска банка - IBRD1)
Razvojna banka Vijeća Evrope1)
2.305 894 3.199 0 75 75
Развојна банка Савјета Европе1)
2.399 529 2.928 0 14 14
Међународни фонд за развој пољопривреде
MMF
334.678 7.358 342.036 93.004 2.993 95.997
ММФ
Europsko povjerenstvo
7.823 4.391 12.214 3.912 2.034 5.946
Европска комисија
71.309 27.790 99.098 3.898 2.240 6.137
Влада и владине агенције
Pariski klub1)
21.754 12.411 34.165 0 831 831
Париски клуб1)
Saudijski fond za razvoj
2.289 1.729 4.018 1.082 659 1.741
Саудијски фонд за развој
Ostala bilaterala
47.265 13.650 60.915 2.816 749 3.565
Остала билатерала
Privatni kreditori
62.569 5.737 68.306 0 3 3
Приватни кредитор
Londonski klub1)
62.569 5.737 68.306 0 3 3
Лондонски клуб1)
Ukupno
694.883 111.458 806.341 135.771 19.266 155.036
Укупно
Izvor: Извор:
Ministarstvo financija i trezora BiH. Министарство финансија и трезора БиХ.
1) Dug nastao prije 1992. 1) Дуг настао прије 1992.
209
T32: Vanjski dug opšte vlade BiH po kreditorima** T32: Foreign Debt of BH General Government by Creditors**
Neangažovano
Undisbursed
Kreditor
2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 31.03.2014.* 31.03.2014.*
Creditor
Javni kreditori
Public Creditors
International and Regional Organisations
Europska investiciona banka
233.217 246.090 368.263 537.870 704.579 973.305 1.197.893 1.363.147 852.742
European Investment Bank
Europska banka za obnovu i razvoj5)
146.090 217.243 357.804 427.819 481.540 623.344 743.616 762.669 129.420
European Bank for Reconstr. and Development5)
1.430.368 1.497.781 1.497.460 1.738.590 1.803.033 1.769.456 1.692.110 1.695.699 121.592
World Bank - IDA
603.121 614.372 569.232 654.872 692.060 675.710 622.817 638.607 203.876
World Bank - IBRD1)
Europska razvojna banka
19.435 29.359 31.834 35.843 37.180 36.776 35.180 35.196 55.741
European Development Bank
47.873 51.447 56.108 64.100 68.235 70.302 69.067 71.885 7.097
International Fund for Agriculture Development
Međunarodni monetarni fond
3.152 0 388.705 767.071 784.851 950.444 851.771 854.576 0
International Monetary Fund
EUROFIMA1)
21.779 23.071 13.146 7.839 0 0 0 0 0
EUROFIMA 1)
Europska komisija
78.233 78.233 78.233 74.322 70.410 62.587 250.346 246.435 0
European Commission
Ostalo2)
6.212 7.399 10.295 14.163 14.033 12.690 13.644 13.431 55.341
Others2)
Government and Government Agencies
Saudijski razvojni fond
25.208 27.188 24.428 24.424 33.780 49.628 68.419 70.407 20.872
Saudi Development Fund
Pariski klub1)
880.376 879.236 828.455 834.959 825.224 781.672 755.540 755.885 0
Paris Club1)
Japan
48.297 61.947 57.642 69.858 73.248 62.324 48.251 49.662 172.372
Japan
Kuvajt3)
32.908 36.945 29.381 30.829 28.997 27.971 24.824 24.574 0
Kuwait3)
Ostalo3)4)
125.597 188.865 198.101 316.369 395.378 446.030 468.033 458.643 385.241
Others3)4)
Privatni kreditori
Private Creditors
Londonski klub1)
240.965 230.489 651.298 599.205 541.875 479.306 416.737 416.737 0
London Club1)
Ostalo
18.515 50.727 73.717 90.687 106.621 133.936 151.182 149.862 8.090
Others
Ukupno
3.961.347 4.240.392 5.234.102 6.288.820 6.661.044 7.155.480 7.409.431 7.607.414 2.012.384
Total
Izvor: Baza podataka Ministarstva finansija i trezora BiH. Source: BH Ministry of Finance and Treasury data base.
Napomena: Note:
Stanje duga je dobijeno preračunom valute u kojoj je kredit ugovoren u KM po kursnoj Debt outstanding is derived from converting the foreign currency in which each loan was approved
listi CBBiH važećoj za posmatrani datum. Pored navedenog, postoji i državna garancija into KM according to the exchange rate list by the CBBH valid for the relevent date. In addition,
BiH za kredit javnim preduzećima u iznosu od 11,34 miliona KM. there is the BH state guarantee for the loan to public corporations in amount of KM 11.34 million.
Dug nastao prije 1992.
1) 1)
Debt incurred before 1992.
Uključuje OPEC fond.
2) 2)
Including OPEC Fund.
Uključuje i direktno zaduženje entitetskih vlada.
3) 3)
Including direct loans to the Entity governments.
Ova kategorija uključuje: Austriju, Belgiju, Mađarsku, Portugal, Španiju,
4) 4
)This category includes Austria, Belgium, Hungary, Portugal, Spain, Sweden, Korea, KFW
Švedsku, Koreju, KFW agenciju i Banku za rad i privredu i Austrijsku poštansku Agency and Bank for Labour and Economy, Austrian Post Saving Bank and Hungarian Bank
štedionicu. for Export and Import
Uključuje stari i novi dug
5) 5)
Includes old and new debt
* Preliminarni podaci * Preliminary Data
** Podaci revidirani u skladu s izmjenama u bazi podataka od 15.05.2014. ** Data revised in accordance with the up date of database on May 15, 2014.
210
T32: Vanjski dug opće vlade BiH po kreditorima** Т32: Спољни дуг опште владе БиХ по кредиторима**
Neangažirano
Неангажовано
Kreditor
2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 31.03.2014.* 31.03.2014.*
Кредитор
Javni kreditori
Јавни кредитори
Међународне и регионалне организације
Europska investicijska banka
233.217 246.090 368.263 537.870 704.579 973.305 1.197.893 1.363.147 852.742
Европска инвестициона банка
Europska banka za obnovu i razvoj5)
146.090 217.243 357.804 427.819 481.540 623.344 743.616 762.669 129.420
Европска банка за обнову и развој5)
1.430.368 1.497.781 1.497.460 1.738.590 1.803.033 1.769.456 1.692.110 1.695.699 121.592
Свјетска банка - IDА
603.121 614.372 569.232 654.872 692.060 675.710 622.817 638.607 203.876
Свјетска банка - IBRD1)
Europska razvojna banka
19.435 29.359 31.834 35.843 37.180 36.776 35.180 35.196 55.741
Европска развојна банка
47.873 51.447 56.108 64.100 68.235 70.302 69.067 71.885 7.097
Међународни фонд за развој пољопривреде
Međunarodni monetarni fond
3.152 0 388.705 767.071 784.851 950.444 851.771 854.576 0
Међународни монетарни фонд
EUROFIMA1)
21.779 23.071 13.146 7.839 0 0 0 0 0
ЕВРОФИМА1)
Europska komisija
78.233 78.233 78.233 74.322 70.410 62.587 250.346 246.435 0
Европска комисија
Ostalo2)3)
6.212 7.399 10.295 14.163 14.033 12.690 13.644 13.431 55.341
Остало2)3)
Влада и владине агенције
Saudijski razvojni fond
25.208 27.188 24.428 24.424 33.780 49.628 68.419 70.407 20.872
Саудијски развојни фонд
Pariski klub1)
880.376 879.236 828.455 834.959 825.224 781.672 755.540 755.885 0
Париски клуб1)
Japan
48.297 61.947 57.642 69.858 73.248 62.324 48.251 49.662 172.372
Јапан
Kuvajt3)
32.908 36.945 29.381 30.829 28.997 27.971 24.824 24.574 0
Кувајт3)
Ostalo3)4)
125.597 188.865 198.101 316.369 395.378 446.030 468.033 458.643 385.241
Остало3)4)
Privatni kreditori
Приватни кредитори
Londonski klub1)
240.965 230.489 651.298 599.205 541.875 479.306 416.737 416.737 0
Лондонски клуб1)
Ostalo
18.515 50.727 73.717 90.687 106.621 133.936 151.182 149.862 8.090
Остало
Ukupno
3.961.347 4.240.392 5.234.102 6.288.820 6.661.044 7.155.480 7.409.431 7.607.414 2.012.384
Укупно
Izvor: Baza podataka Ministarstva financija i trezora BiH. Извор: База података Министарства финансија и трезора БиХ.
Stanje duga je dobijeno preračunom valute u kojoj je kredit ugovoren u KM po tečajnoj Стање дуга је добијено прерачуном валуте у којој је кредит уговорен у КМ по курсној
listi CBBiH važećoj za posmatrani datum. Pored navedenog, postoji i državna garancija листи ЦББиХ важећој за посматрани датум. Поред наведеног, постоји и државна
BiH za kredit javnim poduzećima u iznosu od 11,34 milijuna KM. гаранција БиХ за кредит јавним предузећима у износу од 11,34 милиона КМ.
Dug nastao prije 1992.
1)
Дуг настао прије 1992.
1)
Uključuje OPEC fond.

2)
Укључује OPEC фонд.
2)
Uključuje i izravno zaduženje entitetskih vlada.

3)
Укључује и директно задужење ентитетских влада.
3)
Ova kategorija uključuje: Austriju, Belgiju, Mađarsku, Portugal, Španjolsku,

4)
Ова категорија укључује: Аустрију, Белгију, Мађарску, Португалију, Шпанију,
4)
Švedsku, Koreju, KFW agenciju i Banku za rad i privredu i Austrijsku poštansku Шведску, Кореју, КFW агенцију и Банку за рад и привреду и Аустријску поштанску
štedionicu. штедионицу.
Uključuje stari i novi dug
5)
Укључује стари и нови дуг
5)
* Preliminarni podaci * Прелиминарни подаци

** Podaci revidirani u skladu sa izmjenama u bazi podataka od 15.05.2014. ** Подаци ревидирани у складу са измјенама у бази података од 15.05.2014.
211
T33: Devizne rezerve CBBiH T33: Foreign Reserves of the CBBH

Depoziti kod Investicije Neto
Držanje Strana valuta u Neto devizne Monetarna
Godina Mjesec Zlato nerezidentnih Ostalo u vrijednosne strana aktiva
SDR trezoru CBBiH rezerve pasiva
banaka papire CBBiH
Gross Foreign Reserves

Deposits
Holdings Foreign Exchange Investment in Net Foreign Monetary Li- Net Foreign
Year Month Gold With Nonresident Other
of SDR in CBBH Vault Securities Reserves abilities Assets of CBBH
Banks
1 2 3 4 5 6 7 8 9=3+…+8 10 11 12=10-11
1997. 12. 0,0 0,0 6,2 138,0 0,0 0,0 144,1 144,1 160,3 -16,1
1998. 12. 0,0 0,0 32,7 250,6 0,0 0,0 283,3 283,3 253,9 29,4
1999. 12. 0,0 0,0 83,5 782,2 1,3 0,0 867,0 866,9 836,7 30,3
2000. 12. 0,0 0,0 38,1 983,2 6,2 0,0 1.027,5 1.027,3 973,2 54,1
2001. 12. 0,0 0,0 804,9 1.891,6 11,9 0,0 2.708,4 2.678,4 2.591,6 86,8
2002. 12. 0,0 5,9 58,9 2.399,6 19,7 0,0 2.484,1 2.482,9 2.345,2 137,7
2003. 12. 0,0 5,3 59,1 2.716,2 12,3 0,0 2.792,9 2.791,9 2.627,7 164,1
2004. 12. 0,0 0,7 37,1 3.419,7 21,5 0,0 3.479,0 3.478,0 3.303,6 174,4
2005. 12. 0,0 0,5 40,5 4.154,9 28,6 0,0 4.224,5 4.223,5 4.010,1 213,4
2006. 12. 0,0 0,6 55,2 4.951,4 51,3 393,3 5.451,7 5.450,7 5.182,6 268,1
2007. 12. 0,0 0,4 40,1 5.971,1 80,7 606,2 6.698,5 6.697,6 6.303,9 393,7
2008. 12. 0,0 0,4 212,2 4.727,9 49,9 1.305,3 6.295,7 6.294,8 5.727,5 567,3
2009. 12. 63,3 5,7 107,4 3.298,0 2,2 2.735,4 6.212,1 6.211,2 5.705,5 505,7
2010. 12. 66,9 0,0 102,2 3.000,8 2,7 3.285,1 6.457,7 6.456,3 5.969,6 486,8
2011. 12. 151,3 1,1 93,6 4.385,6 0,0 1.792,0 6.423,6 6.422,5 5.915,1 507,4
2012. 12. 159,0 4,5 133,2 2.334,5 0,0 3.877,4 6.508,6 6.507,4 5.987,0 520,4
2013. 12. 164,1 2,7 91,6 2.217,6 0,0 4.592,3 7.068,3 7.067,3 6.659,2 408,1
2013. 01. 230,6 4,4 38,8 1.707,4 0,0 4.347,4 6.328,7 6.327,5 5.850,4 477,1
02. 226,5 2,1 56,4 1.772,8 0,0 4.319,4 6.377,1 6.375,7 5.876,1 499,7
03. 234,2 2,1 74,9 2.253,6 0,0 3.765,7 6.330,6 6.329,4 5.811,8 517,6
04. 211,4 5,5 99,4 2.313,7 0,0 3.748,2 6.378,1 6.376,4 5.885,6 490,7
05. 201,1 3,5 86,2 1.773,7 0,0 4.332,3 6.396,9 6.395,7 5.937,8 457,9
06. 177,0 79,3 50,0 1.735,8 0,0 4.420,4 6.462,5 6.461,4 6.061,5 399,9
07. 186,9 5,4 93,2 1.748,3 0,0 4.550,0 6.583,8 6.581,7 6.151,0 430,7
08. 198,0 3,0 67,0 1.958,7 0,0 4.596,3 6.823,0 6.821,4 6.400,6 420,8
09. 184,0 2,4 92,5 1.725,3 0,0 4.894,5 6.898,8 6.897,6 6.471,1 426,5
10. 180,6 5,2 72,9 1.982,9 0,0 4.633,4 6.875,0 6.873,4 6.429,9 443,5
11. 172,7 2,8 39,8 2.044,3 0,0 4.624,2 6.883,8 6.882,5 6.442,0 440,5
12. 164,1 2,7 91,6 2.217,6 0,0 4.592,3 7.068,3 7.067,3 6.659,2 408,1
2014. 01. 172,0 96,2 119,7 2.469,4 0,0 4.165,9 7.023,2 7.022,2 6.568,8 453,3
02. 182,3 2,6 57,6 1.976,5 0,0 4.727,9 6.946,8 6.944,7 6.483,6 461,1
03. 175,2 2,6 72,6 1.504,3 0,0 5.199,0 6.953,8 6.952,1 6.489,0 463,1
Napomena: Note:
Bruto devizne rezerve čine stanja bilansnih pozicija kratkoročne strane aktive CBBiH Gross foreign reserves consist of balance sheet positions of short-term foreign assets of the
(zlato, raspolaganje CBBiH SDR, devize u trezoru CBBiH, prenosivi depoziti u stranoj CBBH (gold, CBBH SDR holdings, foreign currency in the CBBH vault, transferable deposits in
valuti kod nerezidentnih banaka i ostalo) i investiranja u vrijednosne papire od jula foreign currency with non-resident banks and other) and investment in securities according
2006. po odluci Investicionog komiteta CBBiH. Neto devizne rezerve predstavljaju to the CBBH Investment Committee Decision from July 2006. Net foreign reserves represent a
razliku između bruto deviznih rezervi i obaveza prema nerezidentima. Monetarnu difference between gross foreign reserves and liabilities to non-residents. Monetary liabilities
pasivu CBBiH čine novac izvan monetarnih vlasti i depoziti rezidenata kod monetarnih of the CBBH include currency outside monetary authorities and deposits of residents with
vlasti. Neto strana aktiva CBBiH predstavlja razliku između neto deviznih rezervi i monetary authorities. Net foreign assets of the CBBH represents a difference between net
monetarne pasive CBBiH. foreign exchange reserves and monetary liabilities of the CBBH.
212
T33: Devizne rezerve CBBiH T33: Девизне резерве ЦББиХ

Depoziti kod Neto
Držanje Strana valuta u Investicije Neto devizne Monetarna
Godina Mjesec Zlato nerezidentnih Ostalo strana aktiva
SDR blagajni CBBiH u vrijednosnice rezerve pasiva
banaka CBBiH
Бруто девизне резерве

Депозити код Инвестиције
Држање Страна валута у Нето девизне Монетарна Нето страна
Година Мјесец Злато нерезидентних Остало у хартије од
СДР трезору ЦББиХ резерве пасива актива ЦББиХ
банака вриједности
1 2 3 4 5 6 7 8 9=3+…+8 10 11 12=10-11
1997. 12. 0,0 0,0 6,2 138,0 0,0 0,0 144,1 144,1 160,3 -16,1
1998. 12. 0,0 0,0 32,7 250,6 0,0 0,0 283,3 283,3 253,9 29,4
1999. 12. 0,0 0,0 83,5 782,2 1,3 0,0 867,0 866,9 836,7 30,3
2000. 12. 0,0 0,0 38,1 983,2 6,2 0,0 1.027,5 1.027,3 973,2 54,1
2001. 12. 0,0 0,0 804,9 1.891,6 11,9 0,0 2.708,4 2.678,4 2.591,6 86,8
2002. 12. 0,0 5,9 58,9 2.399,6 19,7 0,0 2.484,1 2.482,9 2.345,2 137,7
2003. 12. 0,0 5,3 59,1 2.716,2 12,3 0,0 2.792,9 2.791,9 2.627,7 164,1
2004. 12. 0,0 0,7 37,1 3.419,7 21,5 0,0 3.479,0 3.478,0 3.303,6 174,4
2005. 12. 0,0 0,5 40,5 4.154,9 28,6 0,0 4.224,5 4.223,5 4.010,1 213,4
2006. 12. 0,0 0,6 55,2 4.951,4 51,3 393,3 5.451,7 5.450,7 5.182,6 268,1
2007. 12. 0,0 0,4 40,1 5.971,1 80,7 606,2 6.698,5 6.697,6 6.303,9 393,7
2008. 12. 0,0 0,4 212,2 4.727,9 49,9 1.305,3 6.295,7 6.294,8 5.727,5 567,3
2009. 12. 63,3 5,7 107,4 3.298,0 2,2 2.735,4 6.212,1 6.211,2 5.705,5 505,7
2010. 12. 66,9 0,0 102,2 3.000,8 2,7 3.285,1 6.457,7 6.456,3 5.969,6 486,8
2011. 12. 151,3 1,1 93,6 4.385,6 0,0 1.792,0 6.423,6 6.422,5 5.915,1 507,4
2012. 12. 159,0 4,5 133,2 2.334,5 0,0 3.877,4 6.508,6 6.507,4 5.987,0 520,4
2013. 12. 164,1 2,7 91,6 2.217,6 0,0 4.592,3 7.068,3 7.067,3 6.659,2 408,1
2013. 01. 230,6 4,4 38,8 1.707,4 0,0 4.347,4 6.328,7 6.327,5 5.850,4 477,1
02. 226,5 2,1 56,4 1.772,8 0,0 4.319,4 6.377,1 6.375,7 5.876,1 499,7
03. 234,2 2,1 74,9 2.253,6 0,0 3.765,7 6.330,6 6.329,4 5.811,8 517,6
04. 211,4 5,5 99,4 2.313,7 0,0 3.748,2 6.378,1 6.376,4 5.885,6 490,7
05. 201,1 3,5 86,2 1.773,7 0,0 4.332,3 6.396,9 6.395,7 5.937,8 457,9
06. 177,0 79,3 50,0 1.735,8 0,0 4.420,4 6.462,5 6.461,4 6.061,5 399,9
07. 186,9 5,4 93,2 1.748,3 0,0 4.550,0 6.583,8 6.581,7 6.151,0 430,7
08. 198,0 3,0 67,0 1.958,7 0,0 4.596,3 6.823,0 6.821,4 6.400,6 420,8
09. 184,0 2,4 92,5 1.725,3 0,0 4.894,5 6.898,8 6.897,6 6.471,1 426,5
10. 180,6 5,2 72,9 1.982,9 0,0 4.633,4 6.875,0 6.873,4 6.429,9 443,5
11. 172,7 2,8 39,8 2.044,3 0,0 4.624,2 6.883,8 6.882,5 6.442,0 440,5
12. 164,1 2,7 91,6 2.217,6 0,0 4.592,3 7.068,3 7.067,3 6.659,2 408,1
2014. 01. 172,0 96,2 119,7 2.469,4 0,0 4.165,9 7.023,2 7.022,2 6.568,8 453,3
02. 182,3 2,6 57,6 1.976,5 0,0 4.727,9 6.946,8 6.944,7 6.483,6 461,1
03. 175,2 2,6 72,6 1.504,3 0,0 5.199,0 6.953,8 6.952,1 6.489,0 463,1
Bruto devizne rezerve čine stanja bilančnih pozicija kratkoročne strane aktive CBBiH Бруто девизне резерве чине стања билансних позиција краткорочне стране активе
(zlato, raspolaganje CBBiH SDR, devize u trezoru CBBiH, prenosivi depoziti u stranoj ЦББиХ (злато, располагање ЦББиХ SDR, девизе у трезору ЦББиХ, преносиви депозити
valuti kod nerezidentnih banaka i ostalo) i investiranja u vrijednosne papire od srpnja у страној валути код нерезидентних банака и остало) и инвестирања у хартије од
2006. po odluci Investiciјskog komiteta CBBiH. Neto devizne rezerve predstavljaju вриједности од јула 2006. по одлуци Инвестиционoг комитета ЦББиХ. Нето девизне
razliku između bruto deviznih rezervi i obveza prema nerezidentima. Monetarnu pasivu резерве представљају разлику између бруто девизних резерви и обавеза према
CBBiH čine novac izvan monetarnih vlasti i depoziti rezidenata kod monetarnih vlasti. нерезидентима. Монетарну пасиву ЦББиХ чине новац изван монетарних власти и
Neto strana aktiva CBBiH predstavlja razliku između neto deviznih rezervi i monetarne депозити резидената код монетарних власти. Нето страна актива ЦББиХ представља
pasive CBBiH. разлику између нето девизних резерви и монетарне пасиве ЦББиХ.
213
T34: Vanjskotrgovinska razmjena T34: Foreign Trade Balance

Saldo izvoza i
Godina Mjesec Izvoz robe Uvoz robe Pokrivenost uvoza izvozom u %
uvoza robe
Export and
Year Month Exports of Goods Imports of Goods Coverage of Imports by Exports in %
Import Balance
1 2 3 4 5=(3-4) 6=(3/4)x100
1998. 1.043 5.120 -4.077 20,4

1999. 1.376 6.048 -4.672 22,7
2000. 2.265 6.583 -4.318 34,4
2001. 2.256 7.331 -5.076 30,8
2002. 2.089 8.048 -5.958 26,0
2003. 2.323 8.319 -5.996 27,9
2004. 2.819 9.306 -6.487 30,3
2005. 3.783 11.179 -7.395 33,8
2006. 5.164 11.389 -6.224 45,3
2007. 5.937 13.898 -7.962 42,7
2008. 6.712 16.293 -9.581 41,2
2009. 5.530 12.348 -6.818 44,8
2010. 7.096 13.616 -6.521 52,1
2011. 8.222 15.525 -7.303 53,0
2012. 7.858 15.253 -7.395 51,5
2013. 8.380 15.170 -6.790 55,2
2013. 01. 610 1.030 -420 59,2
02. 646 1.127 -481 57,4
03. 683 1.281 -598 53,3
04. 787 1.275 -488 61,7
05. 740 1.305 -564 56,7
06. 739 1.231 -492 60,0
07. 747 1.329 -582 56,2
08. 630 1.276 -645 49,4
09. 712 1.303 -591 54,6
10. 707 1.425 -718 49,6
11. 710 1.317 -607 53,9
12. 669 1.271 -602 52,6
2014. 01. 649 1.003 -354 64,7
02. 672 1.267 -595 53,0
03. 735 1.356 -620 54,2
Napomena: Note:
Korišteni su najnoviji podaci Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine o vrijednosti izvoza The latest data of Statistics Agency of Bosnia and Herzgovina were used on exports and
i uvoza robe po specijalnom sistemu trgovine i nisu uključena prilagođenja obuhvata i imports of goods in Special Trade System and the adjustments of coverage and value,
vrijednosti koja se rade u svrhu izvještavanja o platnom bilansu. done for the BoP dissemination purposes, are not included.
214
T34: Vanjskotrgovinska razmjena T34: Спољнотрговинска размјена

Saldo izvoza i
Godina Mjesec Izvoz robe Uvoz robe Pokrivenost uvoza izvozom u %
uvoza robe
Салдо извоза и
Година Мјесец Извоз робе Увоз робе Покривеност увоза извозом у %
увоза робе
1 2 3 4 5=(3-4) 6=(3/4)x100
1998. 1.043 5.120 -4.077 20,4

1999. 1.376 6.048 -4.672 22,7
2000. 2.265 6.583 -4.318 34,4
2001. 2.256 7.331 -5.076 30,8
2002. 2.089 8.048 -5.958 26,0
2003. 2.323 8.319 -5.996 27,9
2004. 2.819 9.306 -6.487 30,3
2005. 3.783 11.179 -7.395 33,8
2006. 5.164 11.389 -6.224 45,3
2007. 5.937 13.898 -7.962 42,7
2008. 6.712 16.293 -9.581 41,2
2009. 5.530 12.348 -6.818 44,8
2010. 7.096 13.616 -6.521 52,1
2011. 8.222 15.525 -7.303 53,0
2012. 7.858 15.253 -7.395 51,5
2013. 8.380 15.170 -6.790 55,2
2013. 01. 610 1.030 -420 59,2
02. 646 1.127 -481 57,4
03. 683 1.281 -598 53,3
04. 787 1.275 -488 61,7
05. 740 1.305 -564 56,7
06. 739 1.231 -492 60,0
07. 747 1.329 -582 56,2
08. 630 1.276 -645 49,4
09. 712 1.303 -591 54,6
10. 707 1.425 -718 49,6
11. 710 1.317 -607 53,9
12. 669 1.271 -602 52,6
2014. 01. 649 1.003 -354 64,7
02. 672 1.267 -595 53,0
03. 735 1.356 -620 54,2
Korišteni su najnoviji podaci Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine o vrijednosti izvoza Коришћени су најновији подаци Агенције за статистику Босне и Херцеговине о вриједности
i uvoza robe po specijalnom sustavu trgovine i nisu uključene prilagodbe obuhvata i извоза и увоза робе по специјалном систему трговине и нису укључена прилагођења
vrijednosti koje se rade u svrhu izvještavanja o platnoj bilanci. обухвата и вриједности која се раде у циљу извјештавања о платном билансу.
215
T35: BiH, Izvoz prema zemlji destinacije T35: BH Exports by Country of Destination
Druge
Godina Mjesec Njemačka Hrvatska Srbija* Italija Slovenija Austrija Crna Gora* Ukupno
zemlje
Other
Year Month Germany Croatia Serbia* Italy Slovenia Austria Montenegro* Total
Countries
1999. 144.235 202.375 244.408 269.301 96.440 62.316 - 356.544 1.375.619

2000. 262.061 173.413 464.820 515.014 150.614 74.194 - 624.805 2.264.921
2001. 328.378 247.278 466.386 412.797 175.634 83.190 - 541.863 2.255.526
2002. 262.698 313.266 421.059 248.396 174.258 83.640 - 585.839 2.089.156
2003. 289.074 406.121 382.257 340.796 249.706 82.094 - 572.797 2.322.846
2004. 268.389 609.975 446.073 492.555 256.498 136.048 - 609.242 2.818.780
2005. 429.036 775.428 587.960 496.275 365.199 163.432 - 965.951 3.783.280
2006. 668.733 965.258 681.764 713.413 629.633 313.807 - 1.191.688 5.164.296
2007. 762.169 1.090.120 770.717 779.102 645.369 369.608 155.707 1.363.793 5.936.584
2008. 913.488 1.156.836 942.277 843.065 614.875 415.224 231.444 1.594.482 6.711.690
2009. 814.110 944.144 741.441 702.356 463.129 325.370 229.506 1.311.143 5.531.199
2010. 1.085.936 1.070.626 894.775 862.022 611.744 470.584 310.180 1.789.638 7.095.505
2011. 1.215.957 1.204.440 1.001.879 963.546 706.818 619.042 300.430 2.210.001 8.222.112
2012. 1.210.103 1.165.019 710.002 939.241 653.304 654.764 249.230 2.276.299 7.857.962
2013. 1.310.844 1.194.637 766.745 1.003.294 686.503 687.565 270.745 2.459.942 8.380.275
2013. 01. 109.732 84.593 36.243 79.567 56.917 47.411 13.648 182.220 610.331
02. 105.444 98.694 46.658 74.258 55.522 51.360 18.487 196.010 646.434
03. 104.566 104.058 60.178 73.268 58.057 51.025 27.508 203.983 682.644
04. 118.538 114.627 70.384 88.600 58.899 66.822 26.775 242.031 786.676
05. 103.421 123.018 64.224 82.853 54.807 57.029 23.653 231.341 740.345
06. 110.057 127.852 58.587 88.768 55.859 60.142 23.155 214.633 739.053
07. 114.489 109.967 66.546 104.005 57.821 56.783 28.389 209.245 747.245
08. 107.338 90.605 67.153 58.186 50.737 54.590 25.833 175.837 630.280
09. 117.388 89.865 71.753 98.331 59.656 58.777 19.910 195.877 711.557
10. 114.722 89.145 75.398 84.439 61.692 62.867 19.996 198.260 706.519
11. 117.915 82.339 64.172 91.123 61.362 67.045 19.629 206.481 710.066
12. 87.234 79.876 85.449 79.895 55.174 53.713 23.764 204.022 669.126
2014. 01. 115.530 72.446 64.228 88.307 54.278 54.637 14.791 184.610 648.826
02. 111.879 71.583 53.583 89.214 55.592 53.461 23.544 212.919 671.775
03. 117.557 84.606 67.535 99.962 58.919 62.928 26.298 217.548 735.354
Napomena: Note:
Kao kriterij za prikazivanje zemlje izvoza korišten je procenat učešća izvoza u tu zemlju The share of exports to the country in the total BH exports for 2010 was used as a criterion
u odnosu na ukupan BiH izvoz za 2010. godinu. U skladu sa prethodno navedenim, sve for presenting the country of exports. Thus, all the countries where exports are higher than
zemlje u koje je izvoz veći od 4% ukupnog BiH izvoza u 2010. godini iskazane su posebno, 4% of the total BH exports for 2010 are separately presented, while the other countries are
dok su ostale zemlje prikazane u koloni “Druge zemlje”. presented in the column “Other Countries”.
*Do 12.02.2007. godine podaci o izvozu u Srbiju i Crnu Goru su prikazani kao izvoz u Srbiju *Until February 12, 2007 data on exports to Serbia and Montenegro were presented as
a od tog datuma se Srbija i Crna Gora prikazuju kao zasebne zemlje. exports to Serbia, but since then Serbia and Montenegro are presented separately.
216
T35: BiH, Izvoz prema zemlji destinacije T35: БиХ, Извоз према земљи дестинације
Druge
Godina Mjesec Njemačka Hrvatska Srbija* Italija Slovenija Austrija Crna Gora* Ukupno
zemlje
Друге
Година Мјесец Њемачка Хрватска Србија* Италија Словенија Аустрија Црна Горa* Укупно
земље
1999. 144.235 202.375 244.408 269.301 96.440 62.316 - 356.544 1.375.619

2000. 262.061 173.413 464.820 515.014 150.614 74.194 - 624.805 2.264.921
2001. 328.378 247.278 466.386 412.797 175.634 83.190 - 541.863 2.255.526
2002. 262.698 313.266 421.059 248.396 174.258 83.640 - 585.839 2.089.156
2003. 289.074 406.121 382.257 340.796 249.706 82.094 - 572.797 2.322.846
2004. 268.389 609.975 446.073 492.555 256.498 136.048 - 609.242 2.818.780
2005. 429.036 775.428 587.960 496.275 365.199 163.432 - 965.951 3.783.280
2006. 668.733 965.258 681.764 713.413 629.633 313.807 - 1.191.688 5.164.296
2007. 762.169 1.090.120 770.717 779.102 645.369 369.608 155.707 1.363.793 5.936.584
2008. 913.488 1.156.836 942.277 843.065 614.875 415.224 231.444 1.594.482 6.711.690
2009. 814.110 944.144 741.441 702.356 463.129 325.370 229.506 1.311.143 5.531.199
2010. 1.085.936 1.070.626 894.775 862.022 611.744 470.584 310.180 1.789.638 7.095.505
2011. 1.215.957 1.204.440 1.001.879 963.546 706.818 619.042 300.430 2.210.001 8.222.112
2012. 1.210.103 1.165.019 710.002 939.241 653.304 654.764 249.230 2.276.299 7.857.962
2013. 1.310.844 1.194.637 766.745 1.003.294 686.503 687.565 270.745 2.459.942 8.380.275
2013. 01. 109.732 84.593 36.243 79.567 56.917 47.411 13.648 182.220 610.331
02. 105.444 98.694 46.658 74.258 55.522 51.360 18.487 196.010 646.434
03. 104.566 104.058 60.178 73.268 58.057 51.025 27.508 203.983 682.644
04. 118.538 114.627 70.384 88.600 58.899 66.822 26.775 242.031 786.676
05. 103.421 123.018 64.224 82.853 54.807 57.029 23.653 231.341 740.345
06. 110.057 127.852 58.587 88.768 55.859 60.142 23.155 214.633 739.053
07. 114.489 109.967 66.546 104.005 57.821 56.783 28.389 209.245 747.245
08. 107.338 90.605 67.153 58.186 50.737 54.590 25.833 175.837 630.280
09. 117.388 89.865 71.753 98.331 59.656 58.777 19.910 195.877 711.557
10. 114.722 89.145 75.398 84.439 61.692 62.867 19.996 198.260 706.519
11. 117.915 82.339 64.172 91.123 61.362 67.045 19.629 206.481 710.066
12. 87.234 79.876 85.449 79.895 55.174 53.713 23.764 204.022 669.126
2014. 01. 115.530 72.446 64.228 88.307 54.278 54.637 14.791 184.610 648.826
02. 111.879 71.583 53.583 89.214 55.592 53.461 23.544 212.919 671.775
03. 117.557 84.606 67.535 99.962 58.919 62.928 26.298 217.548 735.354
Kao kriterij za prikazivanje zemlje izvoza korišten je postotak udjela izvoza u tu zemlju u Као критеријум за приказивање земље извоза коришћен је проценат учешћа извоза
odnosu na ukupan BiH izvoz za 2010. godinu. U skladu s navedenim, sve zemlje u koje je у ту земљу у односу на укупан БиХ извоз за 2010. годину. У скаду са претходно
izvoz veći od 4% ukupnog BiH izvoza u 2010. godini iskazane su posebno, dok su ostale наведеним све земље у које је извоз већи од 4% укупног БиХ извоза у 2010. години
zemlje prikazane u stupcu “Druge zemlje”. су исказане посебно, док су остале земље приказане у колони „Друге земље“.
*Do 12.02.2007. godine podaci o izvozu u Srbiju i Crnu Goru su prikazani kao izvoz u Srbiju *До 12. 2. 2007. подаци о извозу у Србију и Црну Гору су приказани као извоз у Србију
a od tog se datuma Srbija i Crna Gora prikazuju kao zasebne zemlje. а од тог датума се Србија и Црна Гора приказују као засебне земље.
217
T36: BiH, Uvoz prema zemlji porijekla T36: BH Imports by Country of Origin
Ruska Druge
Godina Mjesec Hrvatska Srbija* Njemačka Italija Slovenija Kina Austrija SAD Mađarska Ukupno
Federacija zemlje
Russian Other
Year Month Croatia Serbia* Germany Italy Slovenia China Austria USA Hungary Total
Federation Countries
1999. 1.020.151 384.395 633.553 978.755 ... 753.158 ... 288.118 ... 296.611 1.693.171 6.047.912
2000. 953.134 439.282 805.186 704.214 ... 998.717 ... 368.070 ... 307.729 2.006.271 6.582.603
2001. 1.104.538 523.827 772.527 957.233 ... 945.602 ... 416.642 ... 411.652 2.199.407 7.331.428
2002. 1.330.043 697.856 998.531 789.764 ... 906.329 ... 463.792 ... 491.428 2.369.838 8.047.581
2003. 1.446.124 656.626 1.007.015 852.243 116.439 774.398 132.012 360.981 106.005 510.172 2.356.925 8.318.941
2004. 1.633.847 946.962 1.101.218 850.747 218.963 712.071 215.936 396.408 123.417 411.549 2.694.823 9.305.942
2005. 1.886.484 1.135.162 1.605.765 1.000.500 322.357 779.943 381.513 488.104 213.567 409.603 2.955.547 11.178.545
2006. 1.946.914 1.116.167 1.417.257 1.020.542 254.626 860.684 391.090 456.213 220.622 394.682 3.309.988 11.388.785
2007. 2.449.198 1.408.588 1.742.880 1.255.982 277.902 884.579 597.930 535.957 298.658 478.958 3.967.610 13.898.242
2008. 2.779.927 1.726.195 1.914.630 1.520.914 344.006 963.337 748.615 606.290 524.553 719.598 4.444.452 16.292.516
2009. 1.855.136 1.283.006 1.395.705 1.243.234 865.684 758.953 557.106 455.395 325.140 401.304 3.214.517 12.355.179
2010. 2.058.946 1.429.477 1.424.980 1.210.391 1.189.105 808.852 655.539 489.083 485.491 416.780 3.447.593 13.616.238
2011. 2.226.507 1.465.645 1.648.403 1.381.687 1.635.091 828.564 774.881 491.679 626.711 379.214 4.067.045 15.525.428
2012. 2.202.545 1.431.534 1.725.796 1.429.362 1.493.885 803.360 816.377 504.094 388.173 412.951 4.044.863 15.252.942
2013. 1.956.353 1.485.608 1.734.842 1.482.256 1.505.995 754.344 914.082 519.291 384.852 441.535 3.990.634 15.169.793
2013. 01. 120.872 80.942 114.213 101.393 126.551 55.746 57.604 32.115 39.655 30.960 270.440 1.030.490
02. 129.454 90.227 120.458 102.148 155.156 57.991 65.196 37.862 30.260 35.674 302.632 1.127.058
03. 163.300 113.475 142.488 119.319 149.163 68.334 77.586 48.790 22.390 34.550 341.152 1.280.548
04. 165.717 126.963 150.962 127.585 100.773 68.221 68.838 43.996 35.171 38.492 348.386 1.275.105
05. 182.052 121.037 145.740 136.217 115.905 60.456 73.486 42.165 35.087 40.113 352.554 1.304.812
06. 192.472 122.553 147.243 127.412 60.684 69.337 69.033 45.207 26.367 32.161 338.307 1.230.778
07. 178.070 132.467 151.576 142.561 129.926 68.747 67.953 44.406 26.899 35.725 351.029 1.329.358
08. 190.823 140.498 146.810 99.362 124.784 57.729 75.987 43.832 34.836 33.852 327.151 1.275.664
09. 163.458 136.023 156.052 125.580 111.756 64.200 84.447 41.145 34.502 40.204 345.621 1.302.989
10. 167.375 157.290 151.344 144.732 151.707 68.714 88.229 51.385 39.182 47.544 357.181 1.424.685
11. 147.088 132.286 153.110 129.726 152.421 56.932 96.262 44.222 36.253 41.332 327.666 1.317.299
12. 155.672 131.846 154.845 126.221 127.169 57.937 89.461 44.164 24.251 30.929 328.514 1.271.008
2014. 01. 126.862 91.804 120.921 98.079 68.390 48.276 75.209 33.908 41.865 29.745 268.260 1.003.322
02. 129.802 108.221 149.831 122.307 175.819 58.177 96.400 40.209 30.488 31.739 323.613 1.266.606
03. 147.372 128.887 163.651 147.334 91.216 64.629 126.250 43.729 36.965 36.804 368.955 1.355.793
Napomena: Note:
Kao kriterij za prikazivanje zemlje uvoza korišten je procenat učešća uvoza iz te The share of BH imports from the country in total BH imports for 2010 was used as a
zemlju u odnosu na ukupan BiH uvoz za 2010. U skladu s navedenim, sve zemlje iz criterion for presenting the country of imports. Thus, all countries with higher share of
kojih je uvoz veći od 3% ukupnog BiH uvoza u 2010. iskazane su posebno, dok su imports than 3% of total BH imports for 2010 are separately presented, while the other
ostale zemlje prikazane u stupcu “Druge zemlje”. countries are presented as sum in the column “Other countries”.
*Do 12.02.2007. podaci o uvozu iz Srbije uključivali su i uvoz iz Crne Gore a od tog datuma *Until February 12, 2007 data on imports from Serbia was covering imports from Montenegro
uvoz iz Crne Gore obuhvaćen je uvozom predstavljenim u koloni “Druge zemlje”. as well, while since than imports from Montenegro is included in the column “Other countries”.
218
T36: BiH, Uvoz po zemljama podrijetla T36: БиХ, Увоз по земљама поријекла
Ruska Druge
Godina Mjesec Hrvatska Srbija* Njemačka Italija Slovenija Kina Austrija SAD Mađarska Ukupno
Federacija zemlje
Руска Друге
Година Мјесец Хрватска Србија* Њемачка Италија Словенија Кина Аустрија САД Мађарска Укупно
Федерација земље
1999. 1.020.151 384.395 633.553 978.755 ... 753.158 ... 288.118 ... 296.611 1.693.171 6.047.912
2000. 953.134 439.282 805.186 704.214 ... 998.717 ... 368.070 ... 307.729 2.006.271 6.582.603
2001. 1.104.538 523.827 772.527 957.233 ... 945.602 ... 416.642 ... 411.652 2.199.407 7.331.428
2002. 1.330.043 697.856 998.531 789.764 ... 906.329 ... 463.792 ... 491.428 2.369.838 8.047.581
2003. 1.446.124 656.626 1.007.015 852.243 116.439 774.398 132.012 360.981 106.005 510.172 2.356.925 8.318.941
2004. 1.633.847 946.962 1.101.218 850.747 218.963 712.071 215.936 396.408 123.417 411.549 2.694.823 9.305.942
2005. 1.886.484 1.135.162 1.605.765 1.000.500 322.357 779.943 381.513 488.104 213.567 409.603 2.955.547 11.178.545
2006. 1.946.914 1.116.167 1.417.257 1.020.542 254.626 860.684 391.090 456.213 220.622 394.682 3.309.988 11.388.785
2007. 2.449.198 1.408.588 1.742.880 1.255.982 277.902 884.579 597.930 535.957 298.658 478.958 3.967.610 13.898.242
2008. 2.779.927 1.726.195 1.914.630 1.520.914 344.006 963.337 748.615 606.290 524.553 719.598 4.444.452 16.292.516
2009. 1.855.136 1.283.006 1.395.705 1.243.234 865.684 758.953 557.106 455.395 325.140 401.304 3.214.517 12.355.179
2010. 2.058.946 1.429.477 1.424.980 1.210.391 1.189.105 808.852 655.539 489.083 485.491 416.780 3.447.593 13.616.238
2011. 2.226.507 1.465.645 1.648.403 1.381.687 1.635.091 828.564 774.881 491.679 626.711 379.214 4.067.045 15.525.428
2012. 2.202.545 1.431.534 1.725.796 1.429.362 1.493.885 803.360 816.377 504.094 388.173 412.951 4.044.863 15.252.942
2013. 1.956.353 1.485.608 1.734.842 1.482.256 1.505.995 754.344 914.082 519.291 384.852 441.535 3.990.634 15.169.793
2013. 01. 120.872 80.942 114.213 101.393 126.551 55.746 57.604 32.115 39.655 30.960 270.440 1.030.490
02. 129.454 90.227 120.458 102.148 155.156 57.991 65.196 37.862 30.260 35.674 302.632 1.127.058
03. 163.300 113.475 142.488 119.319 149.163 68.334 77.586 48.790 22.390 34.550 341.152 1.280.548
04. 165.717 126.963 150.962 127.585 100.773 68.221 68.838 43.996 35.171 38.492 348.386 1.275.105
05. 182.052 121.037 145.740 136.217 115.905 60.456 73.486 42.165 35.087 40.113 352.554 1.304.812
06. 192.472 122.553 147.243 127.412 60.684 69.337 69.033 45.207 26.367 32.161 338.307 1.230.778
07. 178.070 132.467 151.576 142.561 129.926 68.747 67.953 44.406 26.899 35.725 351.029 1.329.358
08. 190.823 140.498 146.810 99.362 124.784 57.729 75.987 43.832 34.836 33.852 327.151 1.275.664
09. 163.458 136.023 156.052 125.580 111.756 64.200 84.447 41.145 34.502 40.204 345.621 1.302.989
10. 167.375 157.290 151.344 144.732 151.707 68.714 88.229 51.385 39.182 47.544 357.181 1.424.685
11. 147.088 132.286 153.110 129.726 152.421 56.932 96.262 44.222 36.253 41.332 327.666 1.317.299
12. 155.672 131.846 154.845 126.221 127.169 57.937 89.461 44.164 24.251 30.929 328.514 1.271.008
2014. 01. 126.862 91.804 120.921 98.079 68.390 48.276 75.209 33.908 41.865 29.745 268.260 1.003.322
02. 129.802 108.221 149.831 122.307 175.819 58.177 96.400 40.209 30.488 31.739 323.613 1.266.606
03. 147.372 128.887 163.651 147.334 91.216 64.629 126.250 43.729 36.965 36.804 368.955 1.355.793
Kao kriterij za prikazivanje zemlje uvoza korišten je postotak udjela uvoza iz te zemlju Критеријум за приказивање земље увоза је проценат учешћа увоза из те земље у
u odnosu na ukupan BiH uvoz za 2010. U skladu s navedenim, sve zemlje iz kojih односу на укупан БиХ увоз у 2010. У скаду с наведеним, све земље из којих је увоз
je uvoz veći od 3% ukupnog BiH uvoza u 2010. iskazane su posebno, dok su ostale већи од 3% укупног БиХ увоза у 2010. су исказане посебно, док су остале земље
zemlje prikazane u stupcu “Druge zemlje”. приказане у колони „Друге земље“.
*Do 12.02.2007. podaci o uvozu iz Srbije uključivali su i uvoz iz Crne Gore a od tog je *До 12.2.2007. подаци о увозу из Србије укључивали су и увоз из Црне Горе а од тог
datuma uvoz iz Crne Gore obuhvaćen uvozom predstavljenim u koloni “Druge zemlje”. датума увоз из Црне Горе обухваћен је увозом представљеним у колони„Друге земље“.
219
T37: Struktura izvoza robe T37: Structure of Exported Goods

Period: januar - mart 2013. januar - mart 2014.
Procenat promjene u
iznos u iznos u procenat
Grupa proizvoda odnosu na isti period
hiljadama KM hiljadama KM učešća
prethodne godine
Period: January - March 2013 January - March 2014
Percentage of Change
Amount in Amount in
Commodity Group Share in Percents Compared to the Same Period in
Thousands KM Thousands KM
Previous Year
Životinje i proizvodi životinjskog porijekla

28.124 21.821 1,1 -22,4
Animals & Products of Animal Origin
Proizvodi biljnog porijekla
15.509 21.338 1,0 37,6
Vegetable Products
Masti i ulja životinjskog porijekla i biljnog porijekla
22.171 19.062 0,9 -14,0
Animal and Vegetable Fats and Oils
Prehrambene prerađevine
78.058 66.469 3,2 -14,8
Food Products
Proizvodi mineralnog porijekla
251.193 240.397 11,7 -4,3
Mineral Origin Products
Proizvodi hemijske industrije ili srodnih industrija
123.512 134.762 6,6 9,1
Chemical Products and Related Industries Products
Plastične mase, guma i kaučuk
45.387 50.917 2,5 12,2
Plastic, Rubber and Caoutchouc
Koža i krzno
42.316 34.487 1,7 -18,5
Fur and Leather
Drvo i proizvodi od drveta
103.572 142.772 6,9 37,8
Wood & Wood Products
Celuloza, papir i karton i njihovi proizvodi
53.884 64.159 3,1 19,1
Cellulose, Paper and Cardboard and their Products
Tekstil i tekstilni proizvodi
80.534 98.198 4,8 21,9
Textile & Textile Products
Obuća, šeširi, kape i slični proizvodi
132.226 162.313 7,9 22,8
Footwear, Headwear and Similar
Proizvodi od kamena, gipsa, cementa i sličnih materijala, keramički proizvodi,
staklo i stakleni proizvodi
12.419 15.786 0,8 27,1
Stone, Plaster, Cement and Similar Material Products, Ceramic Products,
Glass and Glass Products
Biseri, plemeniti metali i njihovi proizvodi, drago i poludrago kamenje
14.100 4.076 0,2 -71,1
Pearls, precious metals and articles thereof, prec. or semi-prec. stones
Bazni metali i proizvodi od baznih metala
443.877 407.773 19,8 -8,1
Base Metals and Base Metal Products
Mašine, aparati, mehanički i električni uređaji
194.747 233.126 11,3 19,7
Machinery , Devices, Mechanical and Electric Appliances
Transportna sredstva i njihovi dijelovi i pribor
62.594 78.732 3,8 25,8
Transportation equipment
Satovi, mjerni, muzički i medicinski instrumenti
3.798 3.969 0,2 4,5
Watches, Musical and Medical Instruments, Measuring Tools
Oružje i municija;njihovi dijelovi i pribor
14.468 9.278 0,5 -35,9
Arms and Ammunition, their Parts and Equipment
Razni proizvodi
216.907 246.487 12,0 13,6
Miscellaneous
Umjetnička djela, kolekcionarski predmeti i antikviteti
9 32 0,0 253,1
Works of Arts, Collectors’ Pieces and Antiques
Nerazvrstano
4 1 0,0 -82,9
Unclassified
Ukupno
1.939.409 2.055.955 100,0 6,0
Total
Napomena: Note:
- Izvor ovih podataka je Agencija za statistiku BiH i zbog toga se ukupan izvoz i uvoz - Source of these data is Agency for Statistics of Bosnia and Herzegovina, and for that
robe razlikuju od vrijednosti iskazanih u statistici platnog bilansa koja uključuje razna reason total exports and imports of goods differ from those shown in balance of
prilagođenja. payments statistics, which includes various adjustments.
- Podaci su klasifikovani prema Harmonizovanom sistemu kodova Svjetske trgovinske - Data are classified in accordance with World Trade Organization’s Harmonized Code
organizacije. System.
220
T37: Struktura izvoza robe T37: Структура извоза робе

Razdoblje: siječanj - ožujak 2013. siječanj - ožujak 2014.
Postotak promjene u
iznos u iznos u postotak
Skupina proizvoda odnosu na isto razdoblje
tisućama KM tisućama KM udjela
prethodne godine
Период: јануар - март 2013. јануар - март 2014.
Проценат промјене у
износ у износ у
Група производа проценат учешћа односу на исти период
хиљадама KM хиљадама KM
претходне године

28.124 21.821 1,1 -22,4
Животиње и производи животињског поријекла
15.509 21.338 1,0 37,6
Производи биљног поријекла
22.171 19.062 0,9 -14,0
Масти и уља животињског поријекла и биљног поријекла
78.058 66.469 3,2 -14,8
Прехрамбене прерађевине
251.193 240.397 11,7 -4,3
Производи минералног поријекла
Proizvodi kemijske industrije ili srodnih industrija
123.512 134.762 6,6 9,1
Производи хемијске индустрије или сродних индустрија
45.387 50.917 2,5 12,2
Пластичне масе, гума и каучук
Koža i krzno
42.316 34.487 1,7 -18,5
Кожа и крзно
103.572 142.772 6,9 37,8
Дрво и производи од дрвета
53.884 64.159 3,1 19,1
Целулоза, папир и картон и њихови производи
80.534 98.198 4,8 21,9
Текстил и текстилни производи
132.226 162.313 7,9 22,8
Обућа, шешири, капе и слични производи
Proizvodi od kamena, gipsa, cementa i sličnih materijala, keramički proizvodi, staklo i
stakleni proizvodi
12.419 15.786 0,8 27,1
Производи од камена, гипса, цемента и сличних материјала, керамички производи,
стакло и стаклени производи
14.100 4.076 0,2 -71,1
Бисери, племенити метали и њихови производи, драго и полудраго камење
443.877 407.773 19,8 -8,1
Базни метали и производи од базних метала
Strojevi, aparati, mehanički i električni uređaji
194.747 233.126 11,3 19,7
Машине, апарати, механички и електрични уређаји
Transportna sredstva i njihovi dijelovi
62.594 78.732 3,8 25,8
Транспортна средства и њихови дијелови и прибор
Satovi, mjerni, glazbeni i medicinski instrumenti
3.798 3.969 0,2 4,5
Сатови, мјерни, музички и медицински инструменти
14.468 9.278 0,5 -35,9
Оружје и муниција; њихови дијелови и прибор
Razni proizvodi
216.907 246.487 12,0 13,6
Разни производи
9 32 0,0 253,1
Умјетничка дјела, колекционарски предмети и антиквитети
Nerazvrstano
4 1 0,0 -82,9
Неразврстано
Ukupno
1.939.409 2.055.955 100,0 6,0
Укупно
Napomena: Напоменa:
- Izvor ovih podataka je Agencija za statistiku BiH i zbog toga se ukupan izvoz i uvoz - Извор ових података је Агенција за статистику Босне и Херцеговине и због тога се
robe razlikuju od vrijednosti iskazanih u statistici platne bilance koja uključuje razne укупан извоз и увоз робе разликују од вриједности исказаних у статистици платног
prilagodbe. биланса која укључује разна прилагођења.
- Podaci su klasificirani prema Harmoniziranom sustavu kodova Svjetske trgovinske - Подаци су класификовани према Хармонизованом систему кодова Свјетске
organizacije. трговинске организације.
221
T38: Struktura uvoza robe T38: Structure of Imported Goods

Period: januar - mart 2013. januar - mart 2014.
Procenat promjene
iznos u iznos u procenat
Grupa proizvoda u odnosu na isti period
hiljadama KM hiljadama KM učešća
prethodne godine
Period: January - March 2013 January - March 2014
Percentage of Change
Amount in Amount in Share in
Commodity Group Compared to the Same
Thousands KM Thousands KM Percents
Period of Previous Year

91.285 100.423 2,8 10,0
Animals & Products of Animal Origin
171.967 165.544 4,6 -3,7
Vegetable Products
40.216 30.725 0,8 -23,6
Animal and Vegetable Fats and Oils
317.573 287.561 7,9 -9,5
Food Products
783.214 672.649 18,6 -14,1
Mineral Origin Products
Proizvodi hemijske industrije ili srodnih industrija
344.840 358.337 9,9 3,9
Chemical Products and Related Industries Products
169.586 203.298 5,6 19,9
Plastic, Rubber and Caoutchouc
Koža i krzno
87.221 125.702 3,5 44,1
Fur and Leather
36.937 38.834 1,1 5,1
Wood & Wood Products
81.024 85.764 2,4 5,9
Cellulose, Paper and Cardboard and their Products
165.813 224.640 6,2 35,5
Textile & Textile Products
69.067 87.707 2,4 27,0
Footwear, Headwear and Similar
Proizvodi od kamena, gipsa, cementa i sličnih materijala, keramički proizvodi, staklo i stakleni
proizvodi
51.883 56.650 1,6 9,2
Stone, Plaster, Cement and Similar Material Products, Ceramic Products, Glass and Glass
Products
2.824 3.729 0,1 32,0
Pearls, precious metals and articles thereof, prec. or semi-prec. stones
289.438 329.304 9,1 13,8
Base Metals and Base Metal Products
Mašine, aparati, mehanički i električni uređaji
417.676 522.629 14,4 25,1
Machinery , Devices, Mechanical and Electric Appliances
Transportna sredstva i njihovi dijelovi i pribor
209.244 218.210 6,0 4,3
Transportation equipment
Satovi, mjerni, muzički i medicinski instrumenti
40.747 38.222 1,1 -6,2
Watches, Musical and Medical Instruments, Measuring Tools
1.179 1.150 0,0 -2,5
Arms and Ammunition, their Parts and Equipment
Razni proizvodi
66.244 74.636 2,1 12,7
Miscellaneous
69 8 0,0 -88,5
Works of Arts, Collectors’ Pieces and Antiques
Nerazvrstano
48 0 0,0 0,0
Unclassified
Ukupno
3.438.095 3.625.721 100,0 5,5
Total
Napomena: Note:
- Izvor ovih podataka je Agencija za statistiku BiH i zbog toga se ukupan izvoz i uvoz - Source of these data is Agency for Statistics of Bosnia and Herzegovina, and
robe razlikuju od vrijednosti iskazanih u statistici platnog bilansa koja uključuje razna for that reason total exports and imports of goods differ from those shown in
prilagođenja. balance of payments statistics, which includes various adjustments.
- Podaci su klasifikovani prema Harmonizovanom sistemu kodova Svjetske trgovinske - Data are classified in accordance with World Trade Organization’s Harmonized
organizacije. Code System.
222
T38: Struktura uvoza robe T38: Структура увоза робе

Razdoblje: siječanj - ožujak 2013. siječanj - ožujak 2014.
Postotak promjene
iznos u iznos u postotak
Skupina proizvoda u odnosu na isto razdoblje
tisućama KM tisućama KM udjela
prethodne godine
Период: jануар - март 2013. jануар - март 2014.
Проценат промјене
износ у износ у проценат
Група производа у односу на исти период
хиљадама KM хиљадама KM учешћа
претходне године

91.285 100.423 2,8 10,0
Животиње и производи животињског поријекла
171.967 165.544 4,6 -3,7
Производи биљног поријекла
40.216 30.725 0,8 -23,6
Масти и уља животињског поријекла и биљног поријекла
317.573 287.561 7,9 -9,5
Прехрамбене прерађевине
783.214 672.649 18,6 -14,1
Производи минералног поријекла
Proizvodi kemijske industrije ili srodnih industrija
344.840 358.337 9,9 3,9
Производи хемијске индустрије или сродних индустрија
169.586 203.298 5,6 19,9
Пластичне масе, гума и каучук
Koža i krzno
87.221 125.702 3,5 44,1
Кожа и крзно
36.937 38.834 1,1 5,1
Дрво и производи од дрвета
81.024 85.764 2,4 5,9
Целулоза, папир и картон и њихови производи
165.813 224.640 6,2 35,5
Текстил и текстилни производи
69.067 87.707 2,4 27,0
Обућа, шешири, капе и слични производи
Proizvodi od kamena, gipsa, cementa i sličnih materijala, keramički proizvodi, staklo i
stakleni proizvodi
51.883 56.650 1,6 9,2
Производи од камена, гипса, цемента и сличних материјала, керамички производи,
стакло и стаклени производи
2.824 3.729 0,1 32,0
Бисери, племенити метали и њихови производи, драго и полудраго камење
289.438 329.304 9,1 13,8
Базни метали и производи од базних метала
Strojevi, aparati, mehanički i električni uređaji
417.676 522.629 14,4 25,1
Машине, апарати, механички и електрични уређаји
Transportna sredstva i njihovi dijelovi
209.244 218.210 6,0 4,3
Транспортна средства и њихови дијелови и прибор
Satovi, mjerni, glazbeni i medicinski instrumenti
40.747 38.222 1,1 -6,2
Сатови, мјерни, музички и медицински инструменти
1.179 1.150 0,0 -2,5
Оружје и муниција; њихови дијелови и прибор
Razni proizvodi
66.244 74.636 2,1 12,7
Разни производи
69 8 0,0 -88,5
Умјетничка дјела, колекционарски предмети и антиквитети
Nerazvrstano
48 0 0,0 0,0
Неразврстано
Ukupno
3.438.095 3.625.721 100,0 5,5
Укупно
Napomena: Напоменa:
- Izvor ovih podataka je Agencija za statistiku BiH i zbog toga se ukupan izvoz i uvoz - Извор ових података је Агенција за статистику Босне и Херцеговине и због тога се
robe razlikuju od vrijednosti iskazanih u statistici platne bilance koja uključuje razne укупан извоз и увоз робе разликују од вриједности исказаних у статистици платног
prilagodbe. биланса која укључује разна прилагођења.
- Podaci su klasificirani prema Harmoniziranom sustavu kodova Svjetske trgovinske - Подаци су класификовани према Хармонизованом систему кодова Свјетске
organizacije. трговинске организације.
223
T39: Pregled prosječnih srednjih kurseva konvertibilne marke T39: Average Middle Exchange Rates of Convertible Mark
Zemlja EMU Hrvatska Mađarska Švicarska V. Britanija SAD Srbija

oznaka EUR HRK HUF CHF GBP USD RSD
Godina Mjesec jedinica 1 100 100 1 1 1 100
Country EMU Croatia Hungary Switzerland UK USA Serbia
Abbr. EUR HRK HUF CHF GBP USD RSD
Year Month Unit 1 100 100 1 1 1 100
1998. 1,972018 …. …. 1,214705 2,918182 1,761376 …

1999. 1,955830 …. 0,718689 1,222682 2,967027 1,834282 …
2000. 1,955830 25,617210 0,752855 1,255752 3,206893 2,118857 …
2001. 1,955830 26,193657 0,762688 1,295163 3,146578 2,185558 …
2002. 1,955830 26,407764 0,805188 1,333166 3,112649 2,076755 3,206892
2003. 1,955830 25,863200 0,772600 1,286900 2,829700 1,733500 3,009400
2004. 1,955830 26,100232 0,777071 1,266918 2,883133 1,575463 2,699271
2005. 1,955830 26,422917 0,788640 1,263147 2,859614 1,572843 2,360525
2006. 1,955830 26,703006 0,741214 1,243337 2,869188 1,559433 2,327066
2007. 1,955830 26,653716 0,778418 1,190857 2,858739 1,429542 2,446287
2008. 1,955830 27,072193 0,778567 1,233196 2,462700 1,336615 2,406718
2009. 1,955830 26,641714 0,698858 1,295257 2,195821 1,406763 2,083674
2010. 1,955830 26,836049 0,710646 1,417637 2,280434 1,476950 1,903300
2011. 1,955830 26,296474 0,702511 1,589068 2,253721 1,406117 1,918824
2012. 1,955830 26,003868 0,676389 1,622699 2,412276 1,522668 1,732491
2013. 1,955830 25,806786 0,658705 1,589326 2,304432 1,473557 1,729721
2013. 01. 1,955830 25,828355 0,665038 1,594163 2,355804 1,474438 1,743900
02. 1,955830 25,778833 0,668659 1,589644 2,272005 1,461881 1,756109
03. 1,955830 25,766416 0,646836 1,594919 2,274604 1,507336 1,750906
04. 1,955830 25,712907 0,654057 1,603709 2,301129 1,503404 1,753253
05. 1,955830 25,829888 0,667836 1,577270 2,306142 1,506641 1,764971
06. 1,955830 26,091734 0,661603 1,587087 2,294829 1,484216 1,718302
07. 1,955830 26,056202 0,663567 1,581829 2,271152 1,496302 1,716600
08. 1,955830 25,956680 0,653083 1,584897 2,274122 1,469414 1,715588
09. 1,955830 25,747749 0,652070 1,585091 2,321162 1,466331 1,706297
10. 1,955830 25,671395 0,663312 1,588367 2,309195 1,434413 1,712585
11. 1,955830 25,628888 0,657478 1,587965 2,332937 1,449439 1,714710
12. 1,955830 25,608206 0,651577 1,597210 2,338001 1,428040 1,705133
2014. 01. 1,955830 25,621529 0,649072 1,588244 2,362216 1,434712 1,695894
02. 1,955830 25,542366 0,630010 1,600987 2,372108 1,434099 1,687248
03. 1,955830 25,543019 0,627821 1,606795 2,352640 1,414790 1,688183
224
T39: Pregled prosječnih srednjih tečajeva konvertibilne marke Т39: Преглед просјечних средњих курсева конвертибилне марке
Zemlja EMU Hrvatska Mađarska Švicarska V. Britanija SAD Srbija

oznaka EUR HRK HUF CHF GBP USD RSD
Godina Mjesec jedinica 1 100 100 1 1 1 100
Земља ЕМУ Хрватска Мађарска Швајцарска В. Британија САД Србија
ознака EUR HRK HUF CHF GBP USD RSD
Година Мјесец јединица 1 100 100 1 1 1 100
1998. 1,972018 …. …. 1,214705 2,918182 1,761376 …

1999. 1,955830 …. 0,718689 1,222682 2,967027 1,834282 …
2000. 1,955830 25,617210 0,752855 1,255752 3,206893 2,118857 …
2001. 1,955830 26,193657 0,762688 1,295163 3,146578 2,185558 …
2002. 1,955830 26,407764 0,805188 1,333166 3,112649 2,076755 3,206892
2003. 1,955830 25,863200 0,772600 1,286900 2,829700 1,733500 3,009400
2004. 1,955830 26,100232 0,777071 1,266918 2,883133 1,575463 2,699271
2005. 1,955830 26,422917 0,788640 1,263147 2,859614 1,572843 2,360525
2006. 1,955830 26,703006 0,741214 1,243337 2,869188 1,559433 2,327066
2007. 1,955830 26,653716 0,778418 1,190857 2,858739 1,429542 2,446287
2008. 1,955830 27,072193 0,778567 1,233196 2,462700 1,336615 2,406718
2009. 1,955830 26,641714 0,698858 1,295257 2,195821 1,406763 2,083674
2010. 1,955830 26,836049 0,710646 1,417637 2,280434 1,476950 1,903300
2011. 1,955830 26,296474 0,702511 1,589068 2,253721 1,406117 1,918824
2012. 1,955830 26,003868 0,676389 1,622699 2,412276 1,522668 1,732491
2013. 1,955830 25,806786 0,658705 1,589326 2,304432 1,473557 1,729721
2013. 01. 1,955830 25,828355 0,665038 1,594163 2,355804 1,474438 1,743900
02. 1,955830 25,778833 0,668659 1,589644 2,272005 1,461881 1,756109
03. 1,955830 25,766416 0,646836 1,594919 2,274604 1,507336 1,750906
04. 1,955830 25,712907 0,654057 1,603709 2,301129 1,503404 1,753253
05. 1,955830 25,829888 0,667836 1,577270 2,306142 1,506641 1,764971
06. 1,955830 26,091734 0,661603 1,587087 2,294829 1,484216 1,718302
07. 1,955830 26,056202 0,663567 1,581829 2,271152 1,496302 1,716600
08. 1,955830 25,956680 0,653083 1,584897 2,274122 1,469414 1,715588
09. 1,955830 25,747749 0,652070 1,585091 2,321162 1,466331 1,706297
10. 1,955830 25,671395 0,663312 1,588367 2,309195 1,434413 1,712585
11. 1,955830 25,628888 0,657478 1,587965 2,332937 1,449439 1,714710
12. 1,955830 25,608206 0,651577 1,597210 2,338001 1,428040 1,705133
2014. 01. 1,955830 25,621529 0,649072 1,588244 2,362216 1,434712 1,695894
02. 1,955830 25,542366 0,630010 1,600987 2,372108 1,434099 1,687248
03. 1,955830 25,543019 0,627821 1,606795 2,352640 1,414790 1,688183
225
T40: Vladine finansije BiH - jedinice sektora vlade T40: Government Finance of BH - Government Sector Units
Insti- Neto nabavka Neto

Institucije Konsolidovani Konsolidovani
FBiH RS Brčko tucije FBiH RS Brčko nefinansijskih suficit/
BiH prihodi rashodi
BiH sredstava deficit
BH Net
BH Institu- Consolidated Consolidated Net Acquisition of
FBH RS Brčko Institu- FBH RS Brčko Surplus/
tions Revenues Expenses Non-financial Assets
tions Deficit
2003. 270,7 3.889,1 1.853,5 199,9 6.021,0 254,6 3.706,7 1.749,7 161,8 5.680,4 237,9 102,6
2004. 334,9 4.163,0 1.853,7 206,1 6.380,2 295,5 3.877,5 1.743,9 157,3 5.896,7 229,5 253,9
2005. 472,5 4.488,3 2.078,5 178,7 7.122,1 399,5 4.082,6 1.810,8 162,6 6.359,5 351,8 410,8
2006. 801,8 5.177,2 2.525,6 201,0 8.586,4 713,3 4.590,0 2.187,5 174,3 7.546,0 489,6 550,9
2007. 885,0 5.901,0 2.919,1 241,5 9.832,7 753,9 5.532,4 2.458,9 197,5 8.828,8 745,8 258,1
2008. 980,7 6.537,5 3.264,5 236,6 10.903,1 876,4 6.651,2 3.003,7 184,5 10.599,6 842,8 -539,3
2009. 1.086,6 6.074,6 3.080,3 210,9 10.342,5 975,5 6.292,4 3.316,6 189,9 10.664,5 748,0 -1.070,0
2010. 1.009,8 6.474,1 3.234,6 235,7 10.862,6 996,5 6.324,5 3.410,6 200,4 10.840,3 634,2 -611,9
2011. 968,6 6.571,2 3.685,6 237,4 11.357,1 983,6 6.449,7 3.372,1 209,1 10.908,7 771,1 -322,7
2012. 1.045,6 6.642,8 3.652,6 246,1 11.459,5 952,9 6.595,9 3.534,1 215,5 11.170,8 815,7 -526,9
2009. Q1 217,6 1.180,9 577,7 42,8 2.001,0 203,8 1.255,5 621,7 28,3 2.091,2 32,3 -122,4
Q2 377,2 1.419,5 610,5 50,5 2.408,7 252,0 1.422,4 741,0 45,8 2.412,3 54,1 -57,7
Q3 222,0 1.442,8 621,7 56,9 2.332,1 235,7 1.352,1 711,6 50,3 2.338,4 62,9 -69,2
Q4 269,8 1.448,2 688,2 60,7 2.435,3 284,0 1.762,4 889,9 65,5 2.970,2 161,1 -696,0
2010. Q1 205,0 1.250,9 611,2 50,3 2.105,2 201,9 1.252,4 649,2 33,9 2.125,1 53,7 -73,6
Q2 297,8 1.458,8 659,2 51,7 2.432,7 268,3 1.482,4 682,3 44,7 2.442,9 61,6 -71,8
Q3 215,7 1.487,6 637,9 55,3 2.383,3 224,4 1.398,8 745,4 56,7 2.412,2 57,3 -86,2
Q4 291,3 1.598,6 692,8 78,5 2.630,5 301,9 1.617,9 841,5 65,2 2.795,8 136,1 -301,4
2011. Q1 208,2 1.312,8 610,0 46,7 2.163,1 207,0 1.292,9 652,4 36,5 2.174,1 11,4 -22,4
Q2 256,6 1.449,4 752,8 55,1 2.479,9 255,0 1.437,6 738,9 47,9 2.445,4 35,3 -0,8
Q3 227,6 1.558,5 785,4 57,1 2.608,7 244,0 1.442,6 729,9 46,1 2.442,8 34,3 131,6
Q4 276,2 1.509,3 865,1 78,5 2.692,5 277,7 1.718,0 789,2 78,7 2.826,9 144,8 -279,2
2012. Q1 207,6 1.320,0 669,7 49,7 2.230,2 208,6 1.348,7 664,7 36,4 2.241,7 28,8 -40,3
Q2 292,0 1.476,0 759,0 54,5 2.544,9 239,5 1.446,2 743,6 45,1 2.437,8 31,4 75,6
Q3 254,6 1.555,1 760,7 76,0 2.605,9 244,4 1.483,1 723,5 63,7 2.474,3 42,9 88,7
Q4 291,4 1.550,2 830,9 65,9 2.704,6 260,4 1.737,9 898,3 70,2 2.933,1 86,7 -315,2
2013. Q1 223,3 1.308,9 636,9 47,1 2.200,2 211,7 1.349,8 659,6 40,8 2.245,9 20,5 -66,2
Q2 288,1 1.533,2 764,2 64,3 2.620,6 233,4 1.448,7 701,4 57,8 2.412,0 32,8 175,7
Q3 241,1 1.494,2 761,6 61,6 2.542,2 220,5 1.425,0 731,2 59,0 2.419,5 49,4 73,3
Napomena: Note:
Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava finansija svih nivoa vlasti, fondova Administrative data collected from: Ministries of Finance of all levels of governement, Social Security
socijalnog osiguranja svih nivoa vlasti, entitetskih javnih preduzeća za ceste i entitetskih Funds of all levels of government, Entities’ Public Companies for Roads and Public Companies for
javnih preduzeća za autoceste. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/ Motorways of all levels of government. Annual data for consolidated revenues/expenses include
rashode uključuju lokalni nivo vlasti (opštine i gradove), JP Ceste svih nivoa vlasti local level of government (municipalities and towns), Entities’ Public Companies for Roads and
FBiH, JP Putevi RS, JP Autoceste FBiH i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za kvartale Public Companies for Motorways all levels of government, while quarterly data do not include them
zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, as the source data are not available. Difference between revenues on one side and expenses with net
i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto acquisition of non-financial assets on the other side, represents net surplus/deficit.
suficit/deficit.
226
T40: Vladine financije BiH - jedinice sektora vlade T40: Владине финансије БиХ - јединице сектора владе
Insti- Neto nabava

Institucije Konsolidirani Konsolidirani Neto suficit/
FBiH RS Brčko tucije FBiH RS Brčko nefinancijskih
BiH prihodi rashodi deficit
BiH sredstava
Инсти- Инсти- Нето набавка Нето

Консоли- Консоли-
туције ФБиХ РС Брчко туције ФБиХ РС Брчко нефинансијских суфицит/
довани приходи довани приходи
БиХ БиХ средстава дефицит
2003. 270,7 3.889,1 1.853,5 199,9 6.021,0 254,6 3.706,7 1.749,7 161,8 5.680,4 237,9 102,6
2004. 334,9 4.163,0 1.853,7 206,1 6.380,2 295,5 3.877,5 1.743,9 157,3 5.896,7 229,5 253,9
2005. 472,5 4.488,3 2.078,5 178,7 7.122,1 399,5 4.082,6 1.810,8 162,6 6.359,5 351,8 410,8
2006. 801,8 5.177,2 2.525,6 201,0 8.586,4 713,3 4.590,0 2.187,5 174,3 7.546,0 489,6 550,9
2007. 885,0 5.901,0 2.919,1 241,5 9.832,7 753,9 5.532,4 2.458,9 197,5 8.828,8 745,8 258,1
2008. 980,7 6.537,5 3.264,5 236,6 10.903,1 876,4 6.651,2 3.003,7 184,5 10.599,6 842,8 -539,3
2009. 1.086,6 6.074,6 3.080,3 210,9 10.342,5 975,5 6.292,4 3.316,6 189,9 10.664,5 748,0 -1.070,0
2010. 1.009,8 6.474,1 3.234,6 235,7 10.862,6 996,5 6.324,5 3.410,6 200,4 10.840,3 634,2 -611,9
2011. 968,6 6.571,2 3.685,6 237,4 11.357,1 983,6 6.449,7 3.372,1 209,1 10.908,7 771,1 -322,7
2012. 1.045,6 6.642,8 3.652,6 246,1 11.459,5 952,9 6.595,9 3.534,1 215,5 11.170,8 815,7 -526,9
2009. Q1 217,6 1.180,9 577,7 42,8 2.001,0 203,8 1.255,5 621,7 28,3 2.091,2 32,3 -122,4
Q2 377,2 1.419,5 610,5 50,5 2.408,7 252,0 1.422,4 741,0 45,8 2.412,3 54,1 -57,7
Q3 222,0 1.442,8 621,7 56,9 2.332,1 235,7 1.352,1 711,6 50,3 2.338,4 62,9 -69,2
Q4 269,8 1.448,2 688,2 60,7 2.435,3 284,0 1.762,4 889,9 65,5 2.970,2 161,1 -696,0
2010. Q1 205,0 1.250,9 611,2 50,3 2.105,2 201,9 1.252,4 649,2 33,9 2.125,1 53,7 -73,6
Q2 297,8 1.458,8 659,2 51,7 2.432,7 268,3 1.482,4 682,3 44,7 2.442,9 61,6 -71,8
Q3 215,7 1.487,6 637,9 55,3 2.383,3 224,4 1.398,8 745,4 56,7 2.412,2 57,3 -86,2
Q4 291,3 1.598,6 692,8 78,5 2.630,5 301,9 1.617,9 841,5 65,2 2.795,8 136,1 -301,4
2011. Q1 208,2 1.312,8 610,0 46,7 2.163,1 207,0 1.292,9 652,4 36,5 2.174,1 11,4 -22,4
Q2 256,6 1.449,4 752,8 55,1 2.479,9 255,0 1.437,6 738,9 47,9 2.445,4 35,3 -0,8
Q3 227,6 1.558,5 785,4 57,1 2.608,7 244,0 1.442,6 729,9 46,1 2.442,8 34,3 131,6
Q4 276,2 1.509,3 865,1 78,5 2.692,5 277,7 1.718,0 789,2 78,7 2.826,9 144,8 -279,2
2012. Q1 207,6 1.320,0 669,7 49,7 2.230,2 208,6 1.348,7 664,7 36,4 2.241,7 28,8 -40,3
Q2 292,0 1.476,0 759,0 54,5 2.544,9 239,5 1.446,2 743,6 45,1 2.437,8 31,4 75,6
Q3 254,6 1.555,1 760,7 76,0 2.605,9 244,4 1.483,1 723,5 63,7 2.474,3 42,9 88,7
Q4 291,4 1.550,2 830,9 65,9 2.704,6 260,4 1.737,9 898,3 70,2 2.933,1 86,7 -315,2
2013. Q1 223,3 1.308,9 636,9 47,1 2.200,2 211,7 1.349,8 659,6 40,8 2.245,9 20,5 -66,2
Q2 288,1 1.533,2 764,2 64,3 2.620,6 233,4 1.448,7 701,4 57,8 2.412,0 32,8 175,7
Q3 241,1 1.494,2 761,6 61,6 2.542,2 220,5 1.425,0 731,2 59,0 2.419,5 49,4 73,3
Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava financija svih razina vlasti, fondova Административни подаци прикупљени од: министарстава финансија свих нивоа власти,
socijalnog osiguranja svih razina vlasti, entitetskih javnih poduzeća za ceste i entitetskih фондова социјалнoг осигурања свих нивоа власти, ентитетских јавних предзећа за
javnih poduzeća za autoceste. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/ путеве и ентитетских јавних предузећа за аутопутеве. Подаци на годишњем нивоу за
rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradovi), JP Ceste svih razina vlasti консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво власти (општине и градови), ЈП
FBiH, JP Putevi RS, JP Autoceste FBiH i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za tromjesečja
zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, Цесте свих нивоа власти ФБиХ, ЈП Путеви РС, ЈП Аутоцесте ФБиХ и ЈП Аутопутеви РС, док их
i rashoda s neto nabavom nefinancijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto подаци за квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између
suficit/deficit. прихода, с једне, и расхода с нето набавком нефинасијских средстава, с друге стране,
представља нето суфицит/дефицит.
227
T41: Vladine finansije BiH - struktura konsolidovanih prihoda i T41: Government Finance of BH - Structure of Consolidated Revenues and
rashoda - u milionima KM - Expenses -KM Million -
Doprinosi Grantovi i Grantovi i Neto nabavka

Kompenzacija Korištenje roba Socijalna
Porez za ostali Prihodi Kamate Subvencije ostali Rashodi nefinansijskih
zaposlenih i usluga davanja
socijalno prihodi rashodi sredstava
Use of Net Acquisition

Social Contri- Grants and Compensation of Social Grants and
Taxes Revenues Goods and Interest Subsidies Expenses of Non-financial
butions Other Revenues Employees Benefits Other Expenses
Services Assets
2003. 3.223,6 1.877,8 919,6 6.021,0 1.783,5 1.518,4 107,2 154,8 1.749,7 366,7 5.680,4 237,9
2004. 3.401,8 2.002,8 975,5 6.380,2 1.776,2 1.414,8 84,4 184,4 1.965,4 471,4 5.896,7 229,5
2005. 4.002,4 2.100,6 1.019,1 7.122,1 1.834,7 1.601,4 96,4 217,0 2.212,2 397,8 6.359,5 351,8
2006. 4.947,1 2.536,2 1.103,1 8.586,4 2.222,7 1.986,0 108,0 310,4 2.426,5 492,4 7.546,0 489,6
2007. 5.536,5 2.908,9 1.387,3 9.832,7 2.534,7 2.220,9 110,8 378,2 3.030,6 553,5 8.828,8 745,8
2008. 5.946,3 3.568,7 1.388,1 10.903,1 3.022,3 2.462,0 123,6 439,6 3.945,1 607,0 10.599,6 842,8
2009. 5.351,9 3.638,6 1.352,0 10.342,5 3.155,2 2.489,4 123,9 418,5 3.951,0 526,5 10.664,5 748,0
2010. 5.640,2 3.813,0 1.409,4 10.862,6 3.169,8 2.593,1 122,7 476,6 3.770,3 707,8 10.840,3 634,2
2011. 6.032,2 4.036,4 1.288,5 11.357,1 3.336,9 2.088,2 161,4 402,8 4.330,3 589,1 10.908,7 771,1
2012. 6.037,9 4.046,6 1.375,0 11.459,5 3.323,8 2.156,4 200,6 416,1 4.394,4 679,5 11.170,8 815,7
2009. Q1 1.025,6 816,3 159,1 2.001,0 661,2 463,4 18,9 38,2 839,7 69,8 2.091,2 32,3
Q2 1.145,0 926,8 336,9 2.408,7 711,8 558,3 41,8 90,9 901,2 108,3 2.412,3 54,1
Q3 1.195,5 927,4 209,3 2.332,1 631,8 462,8 20,2 115,9 945,1 162,6 2.338,4 62,9
Q4 1.244,1 967,9 223,3 2.435,3 776,4 666,5 30,0 134,3 1.136,2 226,9 2.970,2 161,1
2010. Q1 1.048,5 902,0 154,7 2.105,2 634,6 485,7 18,0 48,4 853,6 84,8 2.125,1 53,7
Q2 1.264,8 944,2 223,8 2.432,7 707,5 548,9 34,5 102,5 921,9 127,6 2.442,9 61,6
Q3 1.277,7 925,1 180,5 2.383,3 644,9 541,6 17,6 115,3 905,9 186,9 2.412,2 57,3
Q4 1.307,7 1.041,7 281,1 2.630,5 725,9 622,7 35,3 170,0 959,7 282,2 2.795,8 136,1
2011. Q1 1.118,2 890,7 154,3 2.163,1 697,1 350,8 21,8 39,4 995,2 69,9 2.174,1 11,4
Q2 1.296,2 1.004,9 178,8 2.479,9 709,3 424,3 39,1 50,2 1.061,0 161,5 2.445,4 35,3
Q3 1.342,3 1.034,3 232,1 2.608,7 712,3 400,5 37,0 116,9 1.091,1 84,9 2.442,8 34,3
Q4 1.390,5 1.106,5 195,5 2.692,5 712,5 533,9 43,1 155,4 1.094,6 287,5 2.826,9 144,8
2012. Q1 1.132,0 931,4 166,9 2.230,2 702,6 367,7 34,2 32,3 1.028,2 76,7 2.241,7 28,8
Q2 1.279,5 1.021,9 243,4 2.544,9 704,3 429,3 52,4 52,0 1.048,0 151,8 2.437,8 31,4
Q3 1.359,3 1.007,0 239,7 2.605,9 697,5 397,7 36,4 109,0 1.091,2 142,4 2.474,3 42,9
Q4 1.438,7 1.086,4 179,6 2.704,6 731,7 521,0 51,8 175,4 1.138,8 314,4 2.933,1 86,7
2013. Q1 1.110,3 930,9 159,1 2.200,2 685,5 381,5 30,1 25,5 1.035,8 87,6 2.245,9 20,5
Q2 1.327,2 1.019,2 274,2 2.620,6 697,2 420,7 58,1 58,2 1.068,2 109,7 2.412,0 32,8
Q3 1.320,1 1.035,1 187,0 2.542,2 690,2 407,4 33,3 86,0 1.059,5 143,1 2.419,5 49,4
Napomena: Note:
Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava finansija svih nivoa vlasti, fondova Administrative data collected from: Ministries of Finance of all levels of government, Social Security
socijalnog osiguranja svih nivoa vlasti, entitetskih javnih preduzeća za ceste i entitetskih Funds of all levels of government, Entities’ Public Companies for Roads and Public Companies for
javnih preduzeća za autoceste. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/ Motorways of all levels of government. Annual data for consolidated revenues/expenses include
rashode uključuju lokalni nivo vlasti (opštine i gradove), JP Ceste svih nivoa vlasti local level of government (municipalities and towns), Entities’ Public Companies for Roads and
FBiH, JP Putevi RS, JP Autoceste FBiH i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za kvartale Public Companies for Motorways of all levels of government, while quarterly data do not include
zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, them as the source data are not available. Difference between revenues on one side and expenses
i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto with net acquisition of non-financial assets on the other side represents net surplus/deficit.
suficit/deficit.
228
T41: Vladine financije BiH - struktura konsolidiranih prihoda i T41: Владине финансије БиХ - структура консолидованих
rashoda - u milionima KM - прихода и расхода - у милионима КМ -
Doprinosi Grantovi i Neto nabava

Kompenzacija Korištenje roba Socijalna Grantovi i ostali
Porez za ostali Prihod Kamate Subvencije Rashodi nefinancijskih
uposlenika i usluga davanja rashodi
socijalno prihodi sredstava
Доприноси Грантови Коришћење Нето набавка

Компензација Социјална Грантови и
Порез за и остали Приход роба и Камате Субвенције Расходи нефинансијских
запослених давања остали расходи
социјално приходи услуга средстава
2003. 3.223,6 1.877,8 919,6 6.021,0 1.783,5 1.518,4 107,2 154,8 1.749,7 366,7 5.680,4 237,9
2004. 3.401,8 2.002,8 975,5 6.380,2 1.776,2 1.414,8 84,4 184,4 1.965,4 471,4 5.896,7 229,5
2005. 4.002,4 2.100,6 1.019,1 7.122,1 1.834,7 1.601,4 96,4 217,0 2.212,2 397,8 6.359,5 351,8
2006. 4.947,1 2.536,2 1.103,1 8.586,4 2.222,7 1.986,0 108,0 310,4 2.426,5 492,4 7.546,0 489,6
2007. 5.536,5 2.908,9 1.387,3 9.832,7 2.534,7 2.220,9 110,8 378,2 3.030,6 553,5 8.828,8 745,8
2008. 5.946,3 3.568,7 1.388,1 10.903,1 3.022,3 2.462,0 123,6 439,6 3.945,1 607,0 10.599,6 842,8
2009. 5.351,9 3.638,6 1.352,0 10.342,5 3.155,2 2.489,4 123,9 418,5 3.951,0 526,5 10.664,5 748,0
2010. 5.640,2 3.813,0 1.409,4 10.862,6 3.169,8 2.593,1 122,7 476,6 3.770,3 707,8 10.840,3 634,2
2011. 6.032,2 4.036,4 1.288,5 11.357,1 3.336,9 2.088,2 161,4 402,8 4.330,3 589,1 10.908,7 771,1
2012. 6.037,9 4.046,6 1.375,0 11.459,5 3.323,8 2.156,4 200,6 416,1 4.394,4 679,5 11.170,8 815,7
2009. Q1 1.025,6 816,3 159,1 2.001,0 661,2 463,4 18,9 38,2 839,7 69,8 2.091,2 32,3
Q2 1.145,0 926,8 336,9 2.408,7 711,8 558,3 41,8 90,9 901,2 108,3 2.412,3 54,1
Q3 1.195,5 927,4 209,3 2.332,1 631,8 462,8 20,2 115,9 945,1 162,6 2.338,4 62,9
Q4 1.244,1 967,9 223,3 2.435,3 776,4 666,5 30,0 134,3 1.136,2 226,9 2.970,2 161,1
2010. Q1 1.048,5 902,0 154,7 2.105,2 634,6 485,7 18,0 48,4 853,6 84,8 2.125,1 53,7
Q2 1.264,8 944,2 223,8 2.432,7 707,5 548,9 34,5 102,5 921,9 127,6 2.442,9 61,6
Q3 1.277,7 925,1 180,5 2.383,3 644,9 541,6 17,6 115,3 905,9 186,9 2.412,2 57,3
Q4 1.307,7 1.041,7 281,1 2.630,5 725,9 622,7 35,3 170,0 959,7 282,2 2.795,8 136,1
2011. Q1 1.118,2 890,7 154,3 2.163,1 697,1 350,8 21,8 39,4 995,2 69,9 2.174,1 11,4
Q2 1.296,2 1.004,9 178,8 2.479,9 709,3 424,3 39,1 50,2 1.061,0 161,5 2.445,4 35,3
Q3 1.342,3 1.034,3 232,1 2.608,7 712,3 400,5 37,0 116,9 1.091,1 84,9 2.442,8 34,3
Q4 1.390,5 1.106,5 195,5 2.692,5 712,5 533,9 43,1 155,4 1.094,6 287,5 2.826,9 144,8
2012. Q1 1.132,0 931,4 166,9 2.230,2 702,6 367,7 34,2 32,3 1.028,2 76,7 2.241,7 28,8
Q2 1.279,5 1.021,9 243,4 2.544,9 704,3 429,3 52,4 52,0 1.048,0 151,8 2.437,8 31,4
Q3 1.359,3 1.007,0 239,7 2.605,9 697,5 397,7 36,4 109,0 1.091,2 142,4 2.474,3 42,9
Q4 1.438,7 1.086,4 179,6 2.704,6 731,7 521,0 51,8 175,4 1.138,8 314,4 2.933,1 86,7
2013. Q1 1.110,3 930,9 159,1 2.200,2 685,5 381,5 30,1 25,5 1.035,8 87,6 2.245,9 20,5
Q2 1.327,2 1.019,2 274,2 2.620,6 697,2 420,7 58,1 58,2 1.068,2 109,7 2.412,0 32,8
Q3 1.320,1 1.035,1 187,0 2.542,2 690,2 407,4 33,3 86,0 1.059,5 143,1 2.419,5 49,4
Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava financija svih razina vlasti, fondova Административни подаци прикупљени од: министарстaва финансија свих нивоа
socijalnog osiguranja svih razina vlasti, entitetskih javnih poduzeća za ceste i entitetskih власти, фондова социјалнoг осигурања свих нивоа власти, ентитетских јавних
javnih poduzeća za autoceste. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/ предузећа за путеве и ентитетских јавних предузећа за аутопутеве. Подаци на
rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradovi), JP Ceste svih razina vlasti годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво власти
FBiH, JP Putevi RS, JP Autoceste FBiH i JP Autoputevi RS dok ih podaci za tromjesečja (општине и градови), ЈП Цесте свих нивоа власти ФБиХ, ЈП Путеви РС, ЈП Аутоцесте
zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, ФБиХ и ЈП Аутопутеви РС, док их подаци за квартале због недоступности изворних
i rashoda s neto nabavom nefinancijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto података не укључују. Разлика између прихода, с једне, и расхода с нето набавком
suficit/deficit. нефинансијских средстава, с друге стране, представља нето суфицит/дефицит.
229
T42: Vladine finansije FBiH - jedinice sektora vlade T42: Government Finance of FBH - Government Sector Units
Budžet Fondovi Fondovi Neto nabavka

Konsolidovani Budžet Konsolidovani Neto suficit/
Federacije socijalnog Kantoni socijalnog Kantoni nefinansijskih
prihodi Federacije BiH rashodi deficit
BiH osiguranja osiguranja sredstava
Social Social Net Acquisition

Federation BH Consolidated Federation of BH Consolidated Net Surplus/
Security Cantons Security Cantons of Non-financial
Budget Revenues Budget Expenses Deficit
Funds Funds Assets
2003. 1.011,3 1.367,6 1.244,4 3.889,1 992,1 1.315,5 1.163,6 3.706,7 92,3 90,2
2004. 1.052,0 1.530,4 1.299,8 4.163,0 988,6 1.452,6 1.205,5 3.877,5 127,6 157,8
2005. 1.120,9 1.659,6 1.367,3 4.488,3 912,5 1.593,8 1.332,3 4.082,6 118,3 287,4
2006. 1.157,1 1.843,9 1.722,9 5.177,2 846,3 1.816,2 1.566,9 4.590,0 198,4 388,9
2007. 1.319,8 2.265,9 1.895,9 5.901,0 1.254,3 2.216,5 1.815,0 5.532,4 248,1 120,5
2008. 1.296,9 2.764,6 2.032,6 6.537,5 1.574,1 2.729,4 2.027,8 6.651,2 397,4 -511,1
2009. 1.205,3 2.739,7 1.788,5 6.074,6 1.357,1 2.812,4 1.865,0 6.292,4 300,7 -518,5
2010. 1.398,7 2.875,2 1.854,8 6.474,1 1.325,5 2.859,8 1.894,5 6.324,5 281,3 -131,7
2011. 1.321,6 2.924,0 1.903,6 6.571,2 1.318,7 2.990,4 1.897,4 6.449,7 338,8 -217,3
2012. 1.416,5 2.986,2 1.830,7 6.642,8 1.378,5 3.031,6 1.936,2 6.595,9 442,5 -395,5
2009. Q1 245,9 576,7 384,3 1.180,9 174,7 685,0 421,8 1.255,5 13,4 -88,0
Q2 346,4 684,3 447,8 1.419,5 320,7 705,1 455,5 1.422,4 26,9 -29,8
Q3 341,3 686,4 474,2 1.442,8 307,5 686,0 417,7 1.352,1 26,5 64,2
Q4 271,7 792,4 482,1 1.448,2 554,2 736,2 570,0 1.762,4 52,8 -367,0
2010. Q1 254,9 672,3 398,3 1.250,9 226,1 688,2 412,7 1.252,4 26,8 -28,3
Q2 356,9 718,9 460,5 1.458,8 397,4 709,0 453,5 1.482,4 22,2 -45,8
Q3 368,4 711,5 483,7 1.487,6 295,4 721,2 458,2 1.398,8 30,4 58,3
Q4 418,6 772,5 457,3 1.598,6 406,6 741,5 519,6 1.617,9 51,4 -70,8
2011. Q1 261,6 687,1 417,4 1.312,8 248,2 695,1 402,9 1.292,9 6,2 13,7
Q2 323,6 724,6 465,9 1.449,4 300,7 752,1 449,7 1.437,6 8,5 3,2
Q3 388,1 736,5 507,7 1.558,5 327,7 748,3 440,4 1.442,6 11,3 104,6
Q4 348,3 775,7 458,3 1.509,3 442,1 794,9 554,0 1.718,0 37,4 -246,1
2012. Q1 291,7 688,2 401,5 1.320,0 255,1 742,8 412,2 1.348,7 8,1 -36,8
Q2 351,1 737,3 448,8 1.476,0 306,4 749,9 451,1 1.446,2 11,0 18,9
Q3 382,8 768,6 489,4 1.555,1 353,2 757,1 458,6 1.483,1 12,3 59,7
Q4 390,9 786,8 442,2 1.550,2 463,8 776,6 567,2 1.737,9 26,8 -214,5
2013. Q1 276,9 706,4 386,8 1.308,9 267,4 746,0 397,6 1.349,8 3,3 -44,2
Q2 436,3 735,9 426,3 1.533,2 300,6 762,6 450,7 1.448,7 6,2 78,4
Q3 352,1 759,0 457,3 1.494,2 322,8 742,4 434,0 1.425,0 10,1 59,0
Napomena: Note:
Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava finansija, fondova socijalnog Administrative data collected from: Ministries of Finance, Social Security Funds of all levels of
osiguranja svih nivoa vlasti u FBiH, JP Ceste svih nivoa vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH. government of FBH, Public Companies of Roads of all levels of government of FBH and Public
Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo Company of Motorways of FBH. Annual data for consolidated revenues/expenses include the
vlasti (opštine i gradovi), JP Ceste svih nivoa vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH, dok ih local level of government (municipalities and towns), Public Companies of Roads of all levels of
podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između government of FBH and Public Company of Motorways of FBH, while quarterly data do not include
prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, them as the source data are not available. Difference between revenues on one side and expenses
predstavlja neto suficit/deficit. with net acquisition of non-financial assets on the other side represents net surplus/deficit.
230
T42: Vladine financije FBiH - jedinice sektora vlade T42: Владине финансије ФБиХ - јединице сектора владе
Proračun Fondovi Fondovi Neto nabava

Konsolidirani Proračun Konsolidirani Neto suficit/
Federacije socijalnog Kantoni socijalnog Kantoni nefinancijskih
prihodi Federacije BiH rashodi deficit
BiH osiguranja osiguranja sredstava
Нето
Буџет Фондови Буџет Фондови
Консолидовани Консолидовани набавка Нето суфицит/
Федерације социјалног Кантони Федерације социјалног Кантони
приходи расходи нефинансијских дефицит
БиХ осигурања БиХ осигурања
средстава
2003. 1.011,3 1.367,6 1.244,4 3.889,1 992,1 1.315,5 1.163,6 3.706,7 92,3 90,2
2004. 1.052,0 1.530,4 1.299,8 4.163,0 988,6 1.452,6 1.205,5 3.877,5 127,6 157,8
2005. 1.120,9 1.659,6 1.367,3 4.488,3 912,5 1.593,8 1.332,3 4.082,6 118,3 287,4
2006. 1.157,1 1.843,9 1.722,9 5.177,2 846,3 1.816,2 1.566,9 4.590,0 198,4 388,9
2007. 1.319,8 2.265,9 1.895,9 5.901,0 1.254,3 2.216,5 1.815,0 5.532,4 248,1 120,5
2008. 1.296,9 2.764,6 2.032,6 6.537,5 1.574,1 2.729,4 2.027,8 6.651,2 397,4 -511,1
2009. 1.205,3 2.739,7 1.788,5 6.074,6 1.357,1 2.812,4 1.865,0 6.292,4 300,7 -518,5
2010. 1.398,7 2.875,2 1.854,8 6.474,1 1.325,5 2.859,8 1.894,5 6.324,5 281,3 -131,7
2011. 1.321,6 2.924,0 1.903,6 6.571,2 1.318,7 2.990,4 1.897,4 6.449,7 338,8 -217,3
2012. 1.416,5 2.986,2 1.830,7 6.642,8 1.378,5 3.031,6 1.936,2 6.595,9 442,5 -395,5
2009. Q1 245,9 576,7 384,3 1.180,9 174,7 685,0 421,8 1.255,5 13,4 -88,0
Q2 346,4 684,3 447,8 1.419,5 320,7 705,1 455,5 1.422,4 26,9 -29,8
Q3 341,3 686,4 474,2 1.442,8 307,5 686,0 417,7 1.352,1 26,5 64,2
Q4 271,7 792,4 482,1 1.448,2 554,2 736,2 570,0 1.762,4 52,8 -367,0
2010. Q1 254,9 672,3 398,3 1.250,9 226,1 688,2 412,7 1.252,4 26,8 -28,3
Q2 356,9 718,9 460,5 1.458,8 397,4 709,0 453,5 1.482,4 22,2 -45,8
Q3 368,4 711,5 483,7 1.487,6 295,4 721,2 458,2 1.398,8 30,4 58,3
Q4 418,6 772,5 457,3 1.598,6 406,6 741,5 519,6 1.617,9 51,4 -70,8
2011. Q1 261,6 687,1 417,4 1.312,8 248,2 695,1 402,9 1.292,9 6,2 13,7
Q2 323,6 724,6 465,9 1.449,4 300,7 752,1 449,7 1.437,6 8,5 3,2
Q3 388,1 736,5 507,7 1.558,5 327,7 748,3 440,4 1.442,6 11,3 104,6
Q4 348,3 775,7 458,3 1.509,3 442,1 794,9 554,0 1.718,0 37,4 -246,1
2012. Q1 291,7 688,2 401,5 1.320,0 255,1 742,8 412,2 1.348,7 8,1 -36,8
Q2 351,1 737,3 448,8 1.476,0 306,4 749,9 451,1 1.446,2 11,0 18,9
Q3 382,8 768,6 489,4 1.555,1 353,2 757,1 458,6 1.483,1 12,3 59,7
Q4 390,9 786,8 442,2 1.550,2 463,8 776,6 567,2 1.737,9 26,8 -214,5
2013. Q1 276,9 706,4 386,8 1.308,9 267,4 746,0 397,6 1.349,8 3,3 -44,2
Q2 436,3 735,9 426,3 1.533,2 300,6 762,6 450,7 1.448,7 6,2 78,4
Q3 352,1 759,0 457,3 1.494,2 322,8 742,4 434,0 1.425,0 10,1 59,0
Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava financija, fondova socijalnog Административни подаци прикупљени од: министарстава финансија, фондова социјалног
osiguranja svih razina vlasti u FBiH, JP Ceste svih razina vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH. осигурања свих нивоа власти у ФБиХ, ЈП Цесте свих нивоа власти ФБиХ и ЈП Аутоцесте
Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti ФБиХ. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални
(općine i gradove), JP Ceste svih razina vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH, dok ih podaci za ниво власти (општине и градови), ЈП Цесте свих нивоа власти ФБиХ и ЈП Аутоцесте ФБиХ,
tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s док их подаци за квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика
jedne, i rashoda s neto nabavom nefinancijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto између прихода, с једне, и расхода с нето набавком нефинансијских средстава, с друге
suficit/deficit. стране, представља нето суфицит/дефицит.
231
T43: Vladine finansije FBiH - struktura konsolidovanih prihoda i T43: Government Finance of FBH - Structure of Consolidated
rashoda - u milionima KM - Revenues and Expenses - KM Million -
Socijalna davanja
Korištenje roba i
Grantovi i ostali
Grantovi i ostali
Kompenzacija
nefinansijskih
Neto nabavka
Doprinosi za
zaposlenih
Subvencije
sredstava
socijalno
Rashodi
Kamate
rashodi
prihodi
Prihodi
usluga
Porez
nonfinancial assets
Net acquisition of
Use of Goods and
Grants and Other
Grants and Other

Compensation of
Social Benefits
Contributions
Employees
Revenues
Revenues
Subsidies
Expenses
Expenses
Services
Interest
Social
Taxes
2003. 2.103,9 1.343,9 441,3 3.889,1 1.197,5 896,5 74,8 86,8 1.210,7 240,4 3.706,7 92,3
2004. 2.221,2 1.456,7 485,1 4.163,0 1.119,3 868,9 53,5 112,5 1.342,2 381,0 3.877,5 127,6
2005. 2.389,4 1.554,1 544,8 4.488,3 1.129,5 1.000,9 59,1 133,6 1.498,8 260,7 4.082,6 118,3
2006. 2.799,9 1.781,5 595,8 5.177,2 1.215,2 1.123,3 64,8 208,6 1.602,2 375,9 4.590,0 198,4
2007. 3.139,6 2.077,0 684,4 5.901,0 1.395,4 1.283,9 64,1 232,8 2.094,0 462,3 5.532,4 248,1
2008. 3.295,5 2.510,6 731,4 6.537,5 1.624,0 1.464,6 68,8 274,8 2.748,6 470,4 6.651,2 397,4
2009. 2.893,0 2.467,4 714,2 6.074,6 1.609,0 1.460,9 67,8 247,6 2.618,4 288,6 6.292,4 300,7
2010. 3.102,7 2.617,2 754,2 6.474,1 1.618,7 1.518,0 65,4 294,6 2.461,3 366,4 6.324,5 281,3
2011. 3.222,4 2.650,8 698,1 6.571,2 1.663,0 1.547,5 91,1 251,4 2.513,7 382,9 6.449,7 338,8
2012. 3.172,8 2.668,8 801,1 6.642,8 1.681,9 1.573,3 99,4 258,5 2.539,0 443,6 6.595,9 442,5
2009. Q1 551,3 543,5 86,1 1.180,9 322,9 297,3 11,5 26,9 549,8 47,1 1.255,5 13,4
Q2 644,3 638,4 136,8 1.419,5 364,0 311,9 24,4 36,4 620,3 65,3 1.422,4 26,9
Q3 679,3 632,7 130,8 1.442,8 294,1 298,3 12,1 81,6 607,4 58,5 1.352,1 26,5
Q4 640,3 652,5 155,4 1.448,2 429,5 391,4 18,3 76,2 764,6 82,3 1.762,4 52,8
2010. Q1 582,4 590,6 78,0 1.250,9 305,8 299,0 10,3 35,4 547,2 54,7 1.252,4 26,8
Q2 732,4 644,9 81,5 1.458,8 355,7 327,8 21,8 71,2 617,7 88,2 1.482,4 22,2
Q3 735,5 640,2 111,9 1.487,6 309,3 311,9 8,7 64,6 596,0 108,3 1.398,8 30,4
Q4 697,2 741,5 159,8 1.598,6 364,8 374,6 22,5 96,6 624,0 135,5 1.617,9 51,4
2011. Q1 610,8 629,4 72,6 1.312,8 339,4 297,8 11,9 23,6 572,5 47,8 1.292,9 6,2
Q2 715,9 660,1 73,4 1.449,4 345,4 341,8 24,4 27,1 617,4 81,5 1.437,6 8,5
Q3 729,0 665,2 164,2 1.558,5 342,7 313,0 26,2 73,7 623,0 63,9 1.442,6 11,3
Q4 724,9 696,1 88,3 1.509,3 346,8 383,3 25,4 101,3 661,9 199,4 1.718,0 37,4
2012. Q1 602,3 618,1 99,6 1.320,0 339,7 310,9 19,6 24,1 601,5 53,0 1.348,7 8,1
Q2 683,4 673,8 118,8 1.476,0 340,2 347,2 30,2 32,1 611,1 85,3 1.446,2 11,0
Q3 720,6 664,9 169,6 1.555,1 337,3 316,6 20,2 85,0 633,2 90,8 1.483,1 12,3
Q4 759,6 712,0 78,6 1.550,2 366,6 376,3 26,4 87,5 650,6 230,4 1.737,9 26,8
2013. Q1 585,9 636,6 86,4 1.308,9 342,0 318,2 19,0 16,9 600,8 53,0 1.349,8 3,3
Q2 709,7 672,8 150,8 1.533,2 350,3 342,0 29,4 42,1 609,5 75,5 1.448,7 6,2
Q3 705,1 685,2 103,8 1.494,2 342,7 317,5 18,4 53,0 616,0 77,5 1.425,0 10,1
Napomena: Note:
Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava finansija, fondova socijalnog Administrative data collected from: Ministries of Finance, Social Security Funds of all levels of
osiguranja svih nivoa vlasti u FBiH, JP Ceste svih nivoa vlasti FBiH i JP Autoceste government of FBH, Public Companies of Roads of all levels of government of FBH and Public
FBiH. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju Company of Motorways of FBH. Annual data for consolidated revenues/expenses include local level
lokalni nivo vlasti (opštine i gradovi), JP Ceste svih nivoa vlasti FBiH i JP Autoceste of government (municipalities and towns), Public Companies of Roads of all levels of government
FBiH dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. of FBH and Public Company of Motorways of FBH, while quarterly data do not. include them as
Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih the source data are not available. Difference between revenues on one side and expenses with net
sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/deficit. acquisition of non-financial assets, on the other side, represents net surplus/deficit.
232
T43: Vladine financije FBiH - struktura konsolidiranih prihoda i T43: Владине финансије ФБиХ - структура консолидованих
rashoda - u milijunima KM - прихода и расходa - у милионима КМ -
Socijalna davanja
Korištenje roba i
Grantovi i ostali
Grantovi i ostali
Kompenzacija
nefinancijskih
Neto nabava
Doprinosi za
uposlenika
Subvencije
sredstava
socijalno
Rashodi
Kamate
rashodi
prihodi
Prihodi
usluga
Porez
Социјална давања
Грантови и остали
Коришћење роба
Компензација
Доприноси за
Нето набавка
запослених
Субвенције
средстава
социјално
Приходи
приходи
расходи
и услуга
Расходи
Камате
Порез
2003. 2.103,9 1.343,9 441,3 3.889,1 1.197,5 896,5 74,8 86,8 1.210,7 240,4 3.706,7 92,3
2004. 2.221,2 1.456,7 485,1 4.163,0 1.119,3 868,9 53,5 112,5 1.342,2 381,0 3.877,5 127,6
2005. 2.389,4 1.554,1 544,8 4.488,3 1.129,5 1.000,9 59,1 133,6 1.498,8 260,7 4.082,6 118,3
2006. 2.799,9 1.781,5 595,8 5.177,2 1.215,2 1.123,3 64,8 208,6 1.602,2 375,9 4.590,0 198,4
2007. 3.139,6 2.077,0 684,4 5.901,0 1.395,4 1.283,9 64,1 232,8 2.094,0 462,3 5.532,4 248,1
2008. 3.295,5 2.510,6 731,4 6.537,5 1.624,0 1.464,6 68,8 274,8 2.748,6 470,4 6.651,2 397,4
2009. 2.893,0 2.467,4 714,2 6.074,6 1.609,0 1.460,9 67,8 247,6 2.618,4 288,6 6.292,4 300,7
2010. 3.102,7 2.617,2 754,2 6.474,1 1.618,7 1.518,0 65,4 294,6 2.461,3 366,4 6.324,5 281,3
2011. 3.222,4 2.650,8 698,1 6.571,2 1.663,0 1.547,5 91,1 251,4 2.513,7 382,9 6.449,7 338,8
2012. 3.172,8 2.668,8 801,1 6.642,8 1.681,9 1.573,3 99,4 258,5 2.539,0 443,6 6.595,9 442,5
2009. Q1 551,3 543,5 86,1 1.180,9 322,9 297,3 11,5 26,9 549,8 47,1 1.255,5 13,4
Q2 644,3 638,4 136,8 1.419,5 364,0 311,9 24,4 36,4 620,3 65,3 1.422,4 26,9
Q3 679,3 632,7 130,8 1.442,8 294,1 298,3 12,1 81,6 607,4 58,5 1.352,1 26,5
Q4 640,3 652,5 155,4 1.448,2 429,5 391,4 18,3 76,2 764,6 82,3 1.762,4 52,8
2010. Q1 582,4 590,6 78,0 1.250,9 305,8 299,0 10,3 35,4 547,2 54,7 1.252,4 26,8
Q2 732,4 644,9 81,5 1.458,8 355,7 327,8 21,8 71,2 617,7 88,2 1.482,4 22,2
Q3 735,5 640,2 111,9 1.487,6 309,3 311,9 8,7 64,6 596,0 108,3 1.398,8 30,4
Q4 697,2 741,5 159,8 1.598,6 364,8 374,6 22,5 96,6 624,0 135,5 1.617,9 51,4
2011. Q1 610,8 629,4 72,6 1.312,8 339,4 297,8 11,9 23,6 572,5 47,8 1.292,9 6,2
Q2 715,9 660,1 73,4 1.449,4 345,4 341,8 24,4 27,1 617,4 81,5 1.437,6 8,5
Q3 729,0 665,2 164,2 1.558,5 342,7 313,0 26,2 73,7 623,0 63,9 1.442,6 11,3
Q4 724,9 696,1 88,3 1.509,3 346,8 383,3 25,4 101,3 661,9 199,4 1.718,0 37,4
2012. Q1 602,3 618,1 99,6 1.320,0 339,7 310,9 19,6 24,1 601,5 53,0 1.348,7 8,1
Q2 683,4 673,8 118,8 1.476,0 340,2 347,2 30,2 32,1 611,1 85,3 1.446,2 11,0
Q3 720,6 664,9 169,6 1.555,1 337,3 316,6 20,2 85,0 633,2 90,8 1.483,1 12,3
Q4 759,6 712,0 78,6 1.550,2 366,6 376,3 26,4 87,5 650,6 230,4 1.737,9 26,8
2013. Q1 585,9 636,6 86,4 1.308,9 342,0 318,2 19,0 16,9 600,8 53,0 1.349,8 3,3
Q2 709,7 672,8 150,8 1.533,2 350,3 342,0 29,4 42,1 609,5 75,5 1.448,7 6,2
Q3 705,1 685,2 103,8 1.494,2 342,7 317,5 18,4 53,0 616,0 77,5 1.425,0 10,1
Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava financija, fondova socijalnog Административни подаци прикупљени од: министарстава финансија, фондова социјалног
osiguranja svih razina vlasti u FBiH, JP Ceste svih razina vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH. осигурања свих нивоа власти у ФБиХ, ЈП Цесте свих нивоа власти ФБиХ и ЈП Аутоцесте
Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti ФБиХ. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални
(općine i gradove), JP Ceste svih razina vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH, dok ih podaci za ниво власти (општине и градови), ЈП Цесте свих нивоа власти ФБиХ и ЈП Аутоцесте ФБиХ,
tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s док их подаци за квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика
jedne, i rashoda s neto nabavom nefinancijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto између прихода, с једне, и расхода с нето набавком нефинансијских средстава, с друге
suficit/deficit. стране, представља нето суфицит/дефицит.
233
T44: Vladine finansije RS - jedinice sektora vlade T44: Government Finance of RS - Government Sector Units
Budžet Fondovi Fondovi Neto nabavka

Konsolidovani Budžet Konsolidovani Neto
Republike socijalnog socijalnog nefinansijskih
prihodi Republike Srpske Rashodi suficit/deficit
Srpske osiguranja osiguranja sredstava
Net Acquisition
Republika Srpska Social Security Consolidated Republika Srpska Social Security Consolidated Net
of Non-financial
Budget Funds Revenues Budget Funds Expenses Surplus/Deficit
Assets
2003. 1.001,5 561,9 1.853,5 904,2 596,3 1.749,7 77,7 26,1

2004. 981,2 653,0 1.853,7 922,0 653,6 1.743,9 75,8 34,0
2005. 1.034,0 713,5 2.078,5 912,4 720,7 1.810,8 169,4 98,3
2006. 1.211,3 950,2 2.525,6 1.049,1 944,1 2.187,5 212,0 126,2
2007. 1.419,8 1.030,3 2.919,1 1.324,0 1.013,1 2.458,9 433,5 26,7
2008. 1.547,1 1.348,9 3.264,5 1.602,6 1.313,9 3.003,7 329,4 -68,5
2009. 1.349,4 1.377,9 3.080,3 1.676,0 1.517,4 3.316,6 310,0 -546,3
2010. 1.422,8 1.488,1 3.234,6 1.676,3 1.552,0 3.410,6 241,8 -417,7
2011. 1.656,4 1.573,7 3.685,6 1.628,8 1.497,8 3.372,1 372,6 -59,1
2012. 1.666,5 1.566,5 3.652,6 1.647,9 1.595,1 3.534,1 307,7 -189,2
2009. Q1 309,4 323,9 577,7 305,4 371,8 621,7 14,2 -58,2
Q2 327,2 341,7 610,5 419,7 379,7 741,0 3,2 -133,7
Q3 332,7 339,6 621,7 376,8 385,4 711,6 9,1 -98,9
Q4 380,1 372,7 688,2 574,1 380,5 889,9 26,9 -228,7
2010. Q1 304,8 367,0 611,2 336,6 373,2 649,2 21,4 -59,4
Q2 358,2 371,1 659,2 365,4 387,0 682,3 26,4 -49,5
Q3 357,9 336,0 637,9 413,0 388,5 745,4 9,1 -116,6
Q4 401,9 413,9 692,8 561,3 403,2 841,5 9,7 -158,4
2011. Q1 353,3 334,2 610,0 348,9 380,9 652,4 3,2 -45,6
Q2 414,4 397,6 752,8 402,9 395,2 738,9 16,9 -3,0
Q3 422,3 389,6 785,4 365,7 390,7 729,9 9,6 45,8
Q4 466,4 448,5 865,1 511,2 327,7 789,2 73,0 2,9
2012. Q1 360,1 359,6 669,7 338,7 376,0 664,7 15,9 -11,0
Q2 415,7 393,9 759,0 391,4 402,8 743,6 13,5 1,8
Q3 428,9 382,3 760,7 370,1 403,8 723,5 16,2 21,0
Q4 461,8 427,1 830,9 547,7 408,6 898,3 20,6 -88,0
2013. Q1 346,7 340,1 636,9 317,6 391,9 659,6 9,0 -31,7
Q2 419,6 405,7 764,2 352,3 410,2 701,4 12,5 50,3
Q3 419,6 397,5 761,6 390,4 396,3 731,2 15,8 14,6
Napomena: Note:
Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva finansija, fondova socijalnog osiguranja Administrative data collected from: Ministry of Finance, Social Security Funds in RS, Public
u RS, JP Putevi RS i JP Autoputevi RS. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/ Company RS Roads and Public Company RS Motorways. Annual data for consolidated revenues/
rashode uključuju lokalni nivo vlasti (opštine i gradovi), JP Putevi RS i JP Autoputevi RS, expenses include local level of authorities (municipalities and towns), Public Company RS Roads
dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika and Public Company RS Motorways, while quarterly data do not include them as the source data
između prihoda, s jedne strane, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s are not available. Difference between revenues on one side, and expenses with net acquisition of
druge strane, predstavlja neto suficit/deficit. non-financial assets on the other side represents net surplus/deficit.
234
T44: Vladine financije RS - jedinice sektora vlade T44: Владине финансије РС - јединице сектора владе
Budžet Fondovi Budžet Fondovi Neto nabava

Konsolidirani Konsolidirani Neto
Republike socijalnog Republike socijalnog nefinancijskih
prihodi Rashodi suficit/deficit
Srpske osiguranja Srpske osiguranja sredstava
Буџет Фондови Фондови Нето набавка

Консолидовани Буџет Консолидовани Нето
Републике социјалног социјалног нефинансијских
приходи Републике Српске расходи суфицит/дефицит
Српске осигурања осигурања средстава
2003. 1.001,5 561,9 1.853,5 904,2 596,3 1.749,7 77,7 26,1

2004. 981,2 653,0 1.853,7 922,0 653,6 1.743,9 75,8 34,0
2005. 1.034,0 713,5 2.078,5 912,4 720,7 1.810,8 169,4 98,3
2006. 1.211,3 950,2 2.525,6 1.049,1 944,1 2.187,5 212,0 126,2
2007. 1.419,8 1.030,3 2.919,1 1.324,0 1.013,1 2.458,9 433,5 26,7
2008. 1.547,1 1.348,9 3.264,5 1.602,6 1.313,9 3.003,7 329,4 -68,5
2009. 1.349,4 1.377,9 3.080,3 1.676,0 1.517,4 3.316,6 310,0 -546,3
2010. 1.422,8 1.488,1 3.234,6 1.676,3 1.552,0 3.410,6 241,8 -417,7
2011. 1.656,4 1.573,7 3.685,6 1.628,8 1.497,8 3.372,1 372,6 -59,1
2012. 1.666,5 1.566,5 3.652,6 1.647,9 1.595,1 3.534,1 307,7 -189,2
2009. Q1 309,4 323,9 577,7 305,4 371,8 621,7 14,2 -58,2
Q2 327,2 341,7 610,5 419,7 379,7 741,0 3,2 -133,7
Q3 332,7 339,6 621,7 376,8 385,4 711,6 9,1 -98,9
Q4 380,1 372,7 688,2 574,1 380,5 889,9 26,9 -228,7
2010. Q1 304,8 367,0 611,2 336,6 373,2 649,2 21,4 -59,4
Q2 358,2 371,1 659,2 365,4 387,0 682,3 26,4 -49,5
Q3 357,9 336,0 637,9 413,0 388,5 745,4 9,1 -116,6
Q4 401,9 413,9 692,8 561,3 403,2 841,5 9,7 -158,4
2011. Q1 353,3 334,2 610,0 348,9 380,9 652,4 3,2 -45,6
Q2 414,4 397,6 752,8 402,9 395,2 738,9 16,9 -3,0
Q3 422,3 389,6 785,4 365,7 390,7 729,9 9,6 45,8
Q4 466,4 448,5 865,1 511,2 327,7 789,2 73,0 2,9
2012. Q1 360,1 359,6 669,7 338,7 376,0 664,7 15,9 -11,0
Q2 415,7 393,9 759,0 391,4 402,8 743,6 13,5 1,8
Q3 428,9 382,3 760,7 370,1 403,8 723,5 16,2 21,0
Q4 461,8 427,1 830,9 547,7 408,6 898,3 20,6 -88,0
2013. Q1 346,7 340,1 636,9 317,6 391,9 659,6 9,0 -31,7
Q2 419,6 405,7 764,2 352,3 410,2 701,4 12,5 50,3
Q3 419,6 397,5 761,6 390,4 396,3 731,2 15,8 14,6
Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva financija, fondova socijalnog osiguranja Административни подаци прикупљени од: министарства финансија, фондова
u RS, JP Putevi RS i JP Autoputevi RS. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/ социјалног осигурања у РС, ЈП Путеви РС и ЈП Аутопутеви РС. Подаци на годишњем
rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradovi), JP Putevi RS i JP Autoputevi RS, нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво власти (општине и
dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika градови), ЈП Путеви РС и ЈП Аутопутеви РС, док их подаци за квартале због недоступности
između prihoda s jedne i rashoda s neto nabavom nefinancijskih sredstava s druge strane изворних података не укључују. Разлика између прихода с једне и расхода с нето
predstavlja neto suficit/deficit. набавком нефинансијских средстава с друге стране представља нето суфицит/дефицит.
235
T45: Vladine finansije RS - struktura konsolidovanih prihoda i T45: Government Finance of RS - Structure of Consolidated
rashoda - u milionima KM - Revenues and Expenses - KM Million -
Socijalna davanja
Korištenje roba i
Grantovi i ostali
Grantovi i ostali
Kompenzacija
nefinansijskih
Neto nabavka
Doprinosi za
zaposlenih
Subvencije
sredstava
socijalno
Rashodi
Kamate
rashodi
Prihodi
Prihodi
usluga
Porez
Use of Goods and

Grants and Other
Grants and Other

Compensation of
of Non-financial
Net Acquisition
Social Benefits
Contributions
Employees
Revenues
Revenues
Subsidies
Expenses
Expenses
Services
Interest
Assets
Social
Taxes
2003. 971,5 523,1 358,8 1.853,5 428,1 496,4 32,5 67,7 515,1 210,0 1.749,7 77,7
2004. 1.031,2 532,5 290,0 1.853,7 453,2 414,7 30,9 71,9 602,4 170,9 1.743,9 75,8
2005. 1.235,9 530,2 312,4 2.078,5 449,2 444,3 37,2 82,2 671,1 126,6 1.810,8 169,4
2006. 1.434,8 736,6 354,3 2.525,6 487,9 644,9 42,3 101,8 788,4 122,2 2.187,5 212,0
2007. 1.599,2 811,2 508,8 2.919,1 578,1 707,5 46,6 131,4 907,6 87,8 2.458,9 433,5
2008. 1.768,7 1.034,3 461,5 3.264,5 780,9 734,8 54,4 163,3 1.145,9 124,4 3.003,7 329,4
2009. 1.539,3 1.145,1 395,9 3.080,3 840,6 815,3 55,5 167,6 1.261,5 176,0 3.316,6 310,0
2010. 1.616,7 1.161,3 456,6 3.234,6 830,7 853,3 56,7 176,3 1.238,4 255,2 3.410,6 241,8
2011. 1.918,8 1.351,1 415,7 3.685,6 951,0 285,5 69,3 142,3 1.739,1 184,8 3.372,1 328,1
2012. 1.895,6 1.342,3 414,7 3.652,6 937,0 346,2 100,1 146,1 1.801,5 203,2 3.534,1 307,7
2009. Q1 266,5 267,3 43,8 577,7 166,6 138,8 7,1 11,1 284,4 13,6 621,7 14,2
Q2 284,4 282,0 44,1 610,5 166,8 198,0 17,4 50,4 271,9 36,6 741,0 3,2
Q3 290,2 288,1 43,4 621,7 161,4 117,4 7,9 31,8 317,9 75,2 711,6 9,1
Q4 334,3 307,7 46,2 688,2 170,2 184,9 11,6 61,4 334,8 127,0 889,9 26,9
2010. Q1 258,5 305,9 46,8 611,2 159,8 147,2 7,4 12,7 297,4 24,6 649,2 21,4
Q2 318,9 292,5 47,8 659,2 163,3 162,9 12,8 30,8 283,8 28,7 682,3 26,4
Q3 314,9 278,0 45,0 637,9 163,0 160,9 8,6 47,9 291,1 73,9 745,4 9,1
Q4 338,0 284,8 70,0 692,8 170,7 192,7 12,8 71,2 313,3 80,8 841,5 9,7
2011. Q1 303,5 255,5 50,9 610,0 182,4 13,5 9,5 15,5 411,9 19,5 652,4 3,2
Q2 367,8 337,8 47,2 752,8 185,9 25,8 14,5 22,3 423,0 67,4 738,9 16,9
Q3 392,3 362,3 30,8 785,4 178,7 26,2 10,4 42,8 451,5 20,3 729,9 9,6
Q4 412,0 395,4 57,7 865,1 187,0 53,1 17,6 46,5 403,1 81,8 789,2 73,0
2012. Q1 321,9 307,6 40,3 669,7 184,4 17,6 14,2 7,6 419,8 21,2 664,7 15,9
Q2 371,0 341,3 46,6 759,0 187,4 28,9 22,2 18,8 426,4 59,9 743,6 13,5
Q3 385,6 327,1 48,0 760,7 181,8 26,1 16,1 15,0 442,9 41,6 723,5 16,2
Q4 395,5 366,3 69,1 830,9 193,9 55,4 24,9 87,1 466,8 70,2 898,3 20,6
2013. Q1 306,7 288,5 41,7 636,9 167,2 17,2 11,1 7,0 428,2 28,9 659,6 9,0
Q2 388,9 335,5 39,9 764,2 168,4 21,5 28,4 10,2 447,7 25,2 701,4 12,5
Q3 378,2 341,0 42,3 761,6 173,8 28,1 14,6 26,6 435,6 52,4 731,2 15,8
Napomena: Note:
Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva finansija, fondova socijalnog osiguranja Administrative data collected from: Ministry of Finance, Social Security Funds in RS, Public
u RS, JP Putevi RS i JP Autoputevi RS. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/ Company RS Roads and Public Company RS Motorways. Annual data for consolidated revenues/
rashode uključuju lokalni nivo vlasti (općine i gradovi), JP Putevi RS i JP Autoputevi RS, dok expenses include local level of authorities (municipalities and towns), Public Company RS Roads
ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između and Public Public Company RS Motorways, while quarterly data do not include them as the
prihoda, s jedne strane, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge source data are not available. Difference between revenues on one side, and expenses with net
strane, predstavlja neto suficit/deficit. acquisition of non-financial assets on the other side represents net surplus/deficit.
236
T45: Vladine finansije RS - struktura konsolidiranih prihoda i T45: Владине финансије PC - структура консолидованих
rashoda - u milijunima KM - прихода и расходa - у милионима КМ -
Socijalna davanja
Korištenje roba i
Grantovi i ostali
Grantovi i ostali
Kompenzacija
nefinancijskih
Neto nabava
Doprinosi za
uposlenika
Subvencije
sredstava
socijalno
Rashodi
Kamate
rashodi
prihodi
usluga
Prihod
Porez
Социјална давања
Коришћење роба
Компензација
Доприноси за
Нето набавка
запослених
Субвенције
средстава
социјално
приходи
расходи
и услуга
Rashodi
Приход
Камате
Порез
2003. 971,5 523,1 358,8 1.853,5 428,1 496,4 32,5 67,7 515,1 210,0 1.749,7 77,7
2004. 1.031,2 532,5 290,0 1.853,7 453,2 414,7 30,9 71,9 602,4 170,9 1.743,9 75,8
2005. 1.235,9 530,2 312,4 2.078,5 449,2 444,3 37,2 82,2 671,1 126,6 1.810,8 169,4
2006. 1.434,8 736,6 354,3 2.525,6 487,9 644,9 42,3 101,8 788,4 122,2 2.187,5 212,0
2007. 1.599,2 811,2 508,8 2.919,1 578,1 707,5 46,6 131,4 907,6 87,8 2.458,9 433,5
2008. 1.768,7 1.034,3 461,5 3.264,5 780,9 734,8 54,4 163,3 1.145,9 124,4 3.003,7 329,4
2009. 1.539,3 1.145,1 395,9 3.080,3 840,6 815,3 55,5 167,6 1.261,5 176,0 3.316,6 310,0
2010. 1.616,7 1.161,3 456,6 3.234,6 830,7 853,3 56,7 176,3 1.238,4 255,2 3.410,6 241,8
2011. 1.918,8 1.351,1 415,7 3.685,6 951,0 285,5 69,3 142,3 1.739,1 184,8 3.372,1 328,1
2012. 1.895,6 1.342,3 414,7 3.652,6 937,0 346,2 100,1 146,1 1.801,5 203,2 3.534,1 307,7
2009. Q1 266,5 267,3 43,8 577,7 166,6 138,8 7,1 11,1 284,4 13,6 621,7 14,2
Q2 284,4 282,0 44,1 610,5 166,8 198,0 17,4 50,4 271,9 36,6 741,0 3,2
Q3 290,2 288,1 43,4 621,7 161,4 117,4 7,9 31,8 317,9 75,2 711,6 9,1
Q4 334,3 307,7 46,2 688,2 170,2 184,9 11,6 61,4 334,8 127,0 889,9 26,9
2010. Q1 258,5 305,9 46,8 611,2 159,8 147,2 7,4 12,7 297,4 24,6 649,2 21,4
Q2 318,9 292,5 47,8 659,2 163,3 162,9 12,8 30,8 283,8 28,7 682,3 26,4
Q3 314,9 278,0 45,0 637,9 163,0 160,9 8,6 47,9 291,1 73,9 745,4 9,1
Q4 338,0 284,8 70,0 692,8 170,7 192,7 12,8 71,2 313,3 80,8 841,5 9,7
2011. Q1 303,5 255,5 50,9 610,0 182,4 13,5 9,5 15,5 411,9 19,5 652,4 3,2
Q2 367,8 337,8 47,2 752,8 185,9 25,8 14,5 22,3 423,0 67,4 738,9 16,9
Q3 392,3 362,3 30,8 785,4 178,7 26,2 10,4 42,8 451,5 20,3 729,9 9,6
Q4 412,0 395,4 57,7 865,1 187,0 53,1 17,6 46,5 403,1 81,8 789,2 73,0
2012. Q1 321,9 307,6 40,3 669,7 184,4 17,6 14,2 7,6 419,8 21,2 664,7 15,9
Q2 371,0 341,3 46,6 759,0 187,4 28,9 22,2 18,8 426,4 59,9 743,6 13,5
Q3 385,6 327,1 48,0 760,7 181,8 26,1 16,1 15,0 442,9 41,6 723,5 16,2
Q4 395,5 366,3 69,1 830,9 193,9 55,4 24,9 87,1 466,8 70,2 898,3 20,6
2013. Q1 306,7 288,5 41,7 636,9 167,2 17,2 11,1 7,0 428,2 28,9 659,6 9,0
Q2 388,9 335,5 39,9 764,2 168,4 21,5 28,4 10,2 447,7 25,2 701,4 12,5
Q3 378,2 341,0 42,3 761,6 173,8 28,1 14,6 26,6 435,6 52,4 731,2 15,8
Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva financija, fondova socijalnog osiguranja Административни подаци прикупљени од: министарства финансија, фондова
u RS, JP Putevi RS i JP Autoputevi RS. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/ социјалног осигурања у РС, ЈП Путеви РС и ЈП Аутопутеви РС. Подаци на годишњем
rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradove), JP Putevi RS i JP Autoputevi RS, нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво власти (општине и
dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika градове), ЈП Путеви РС и ЈП Аутопутеви РС, док их подаци за квартале због недоступности
između prihoda s jedne i rashoda s neto nabavom nefinancijskih sredstava s druge strane изворних података не укључују. Разлика између прихода с једне и расхода с нето
predstavlja neto suficit/deficit. набавком нефинансијских средстава с друге стране представља нето суфицит/дефицит.
237
T46: Tokovi direktnih stranih ulaganja u BiH klasifikovani prema T46: Flows of Foreign Direct Investments in BH Classified by
zemlji stranog ulagača - u milionima KM - Country of Foreign Investor - KM Million -
Ostale
Godina Austrija Holandija Hrvatska Italija Njemačka Rusija Slovenija Srbija* Švicarska Turska Ukupno
zemlje
Other
Year Austria Netherlands Croatia Italy Germany Russia Slovenia Serbia* Switzerland Turkey Total
Countries
Jan - Dec 2004. 168 24 108 30 63 n/a 72 6 8 12 314 805
Jan - Dec 2005. 158 30 82 26 24 n/a 110 39 22 17 45 552
Jan - Dec 2006. 235 41 182 42 37 n/a 116 39 56 48 70 865
Jan - Dec 2007. 292 29 161 23 17 333 133 1.351 66 -1 196 2.600
Jan - Dec 2008. 243 36 103 48 29 339 210 213 41 6 70 1.337
Jan - Dec 2009. 80 -17 125 4 -9 129 59 3 -122 18 82 352
Jan - Dec 2010. 60 48 85 17 34 89 -23 41 84 46 119 600
Jan - Dec 2011. 138 16 29 9 36 140 62 101 -6 37 131 694
Jan - Dec 2012. 132 2 118 14 40 153 -55 -1 8 -5 152 558
Jan - Sep 2013. 30 14 -6 6 18 190 17 16 -6 12 121 411
Napomena: Note:
Direktna strana ulaganja (tokovi i stanja) kompilirana su u skladu s najnovijim Foreign Direct Investments (flows and stocks) are compiled in accordance with the most
metodološkim uputstvima i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) recent methodological instructions and recommendations of the International Monetary
i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup Fund (IMF) and Organization for Economic Cooperation and Development (OECD). Detailed
kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platni bilans - methodological approach to compilation and presentation is included in the IMF Balance
šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije direktnih stranih ulaganja - of Payments Manual, sixth edition and OECD Framework Definition of Foreign Direct
četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove metodologije u odnosu na Investments, fourth edition. The differences resulting from the implementation of new
prethodno korištenu se ogledaju u sljedećem: methodology compared to the earlier used one are the following:
- tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obaveza za finansijske posrednike - treatment of inter-company loans and other liabilities for financial intermediaries
(transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova (transactions within this category, other capital – withdrawals and repayments of this kind
- isključene su iz direktnih investicija), dok se u platnom bilansu sada uključuju u of loans – are excluded from direct investments), while these are included in category Other
kategoriju Ostalih investicija) Investments in the balance of payments)
- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za period u kojem su isplaćene, a ne za - recording of dividends (dividends are recorded for the period when paid out, not for the
period u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji) period when earned as it was done according to the previous methodology)
- ulaganja sestrinskih preduzeća su uključena u direktna ulaganja u kategoriji ostalog - investments of fellow enterprises are included in direct investments, category other capital
kapitala, a dok se u platnom bilansu sada isključuju iz kategorije Ostalih investicija. ,while in the BoP these are now excluded from category Other Investments . (Companies
(Sestrinska preduzeća su preduzeća iz različitih ekonomija s istim direktnim stranim from different economies are fellow enterprises if both have the same foreign direct investor
ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili iz ekonomije sestrinskog preduzeća). usually from the third economy or from the fellow enterprise economy).
U skladu s ovim metodološkim izmjenama su revidirani podaci i za period 2004 According to above listed methodological changes, data for the period 2004 - 2009 have been
-2009. revised .
* Od 2007. podaci se odnose na Srbiju, a do 2007. podaci su uključivali Srbiju i Crnu * Since 2007, the data are related to Serbia, while until 2007 the data included Serbia
Goru. and Montenegro.
“n/a”u ovoj djelatnosti/zemlji manje je od tri preduzeća s direktnim ulaganjem, te u “n/a” in this industry/country there are less then three companies with direct investment and
skladu sa statističkim standardima nismo u mogućnosti prikazati iznose ulaganja. in accordance with statistical standards we are not able to present invested amounts.
238
T46: Tokovi izravnih stranih ulaganja u BiH klasificirani prema T46: Токови директних страних улагања у БиХ класификовани према
zemlji stranog ulagača - u milijunima KM - земљи страног улагача - у милионима КМ -
Ostale
Godina Austrija Nizozemska Hrvatska Italija Njemačka Rusija Slovenija Srbija* Švicarska Turska Ukupno
zemlje
Остале
Година Аустрија Холандија Хрватска Италија Њемачка Русија Словенија Србија* Швајцарска Турска Укупно
земље
Sij - Pro 2004.

168 24 108 30 63 n/a 72 6 8 12 314 805
Јан - Дец 2004.
Sij - Pro 2005.
158 30 82 26 24 n/a 110 39 22 17 45 552
Sij - Pro 2006.
235 41 182 42 37 n/a 116 39 56 48 70 865
Sij - Pro 2007.
292 29 161 23 17 333 133 1.351 66 -1 196 2.600
Sij - Pro 2008.
243 36 103 48 29 339 210 213 41 6 70 1.337
Sij - Pro 2009.
80 -17 125 4 -9 129 59 3 -122 18 82 352
Sij - Pro 2010.
60 48 85 17 34 89 -23 41 84 46 119 600
Sij - Pro 2011.
138 16 29 9 36 140 62 101 -6 37 131 694
Sij - Dec 2012.
132 2 118 14 40 153 -55 -1 8 -5 152 558
Sij - Ruj 2013.
30 14 -6 6 18 190 17 16 -6 12 121 411
Јан - Сеп 2013.
Izravna strana ulaganja (tokovi i stanja) kompilirana su u skladu s najnovijim Директна страна улагања (токови и стања) компилована су у складу с најновијим
metodologijskim uputama i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i методолошким упутствима и препорукама Међународног монетарног фонда (ММФ)
Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodologijski pristup и Организације за економску сарадњу и развој (OECD). Детаљан методолошки приступ
kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platnu bilancu компилацији и презентовању је представљен у ММФ-овом Приручнику за платни
- šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije izravnih stranih ulaganja биланс - шесто издање и OECD-овом Оквирном концепту дефиниције директних страних
- četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove u odnosu na prethodno улагања - четврто издање. Разлике које су посљедица примјене нове методологије у
korištenu metodologiju se ogledaju u sljedećem: односу на претходно коришћену се огледају у сљедећем:
- tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obveza za financijske posrednike - третирање међукомпанијских зајмова и осталих обавеза за финансијске посреднике
(transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - (трансакције из ове категорије, остали капитал - повлачења и отплате ове врсте зајмова
isključene su iz izravnih investicija, dok se u platnoj bilanci sada uključuju u kategoriju - искључене су из директних инвестиција, док се у платном билансу сада укључују у
Ostalih investicija) категорију Осталих инвестиција)
- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za razdoblje u kojem su isplaćene, a ne za - евиденција дивиденди (дивиденде се књиже за период у којем су исплаћене, а не за
razdoblje u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji) период у којем су зарађене како је било по претходној методологији)
- ulaganja sestrinskih poduzeća su uključena u izravna ulaganja u kategoriji Оstalog - улагања сестринских предузећа су укључена у директна улагања у категорији Осталог
kapitala, a dok se u platnoj bilanci sada isključuju iz kategorije Ostalih investicija. капитала, а док се у платном билансу сада искључују из категорије Осталих инвестиција.
(Sestrinska poduzeća su poduzeća iz različitih ekonomija s istim izravnim stranim (Сестринска предузећа су предузећа из различитих економија с истим директним
ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili ekonomije sestrinskog poduzeća). страним улагачем углавном из треће економије или економије сестринског предузећа).
U skladu s ovim metodologijskim izmjenama su revidirani podaci i za razdoblje 2004- У складу с овим методолошким измјенама су ревидирани подаци и за период 2004
2009. -2009.
* Od 2007. podaci se odnose na Srbiju, a do 2007. podaci su uključivali Srbiju i Crnu * Од 2007. подаци се односе на Србију, а до 2007. подаци су укључивали Србију и Црну
Goru. Гору.
“n/a “ u ovoj djelatnosti/zemlji manje je od tri poduzeća s izravnim ulaganjem, te u “n/a” у овој дјелатности/земљи мање је од три предузећа са директним улагањем, те у
skladu sa statističkim standardima nismo u mogućnosti prikazati iznose ulaganja. складу са статистичким стандардима нисмо у могућности приказати износе улагања.
239
T47: Tokovi direktnih stranih ulaganja u BiH klasifikovani T47: Flows of Foreign Direct Investment in BH Classified by
prema djelatnostima - u milionima KM - Industry - KM Million -
osim trgovine motornim vozilima i motociklima

Proizvodnja koksa, derivata nafte i nuklearnog
vozilima i motociklima; popravak predmeta za

Prerada drveta i proizvoda od drveta i plute, osim
Proizvodnja ostalih proizvoda od nemetalnih

Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda
Trgovina na veliko i posredovanje u trgovini,
Finansijsko posredovanje, osim osiguranja i

Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića
Trgovina na malo, osim trgovine motornim

namještaja; proizvodnja predmeta od slame i
Proizvodnja motornih vozila, prikolica i
ličnu upotrebu i domaćinstvo

Proizvodnja baznih metala
Poslovanje nekretninama
Pošta i telekomunikacije
pletarskih materijala
penzijskih fondova
Ostale djelatnosti
poluprikolica
minerala
Ukupno
Godina
goriva
Processing of Wood and Wood and Cork Products,
Manufacture of Coke, Oil Derivatives and Nuclear
Financial Intermediation, except for Insurance

Wholesale Trade and Trade Mediation, except
Manufacture of Food Products and Beverages
except Furniture; Manufacture of Articles of
Manufacture of Motor Vehicles, Trailers and
Retail Trade, except for Motor Vehicles and

Motorcycles Trade; Repair of Personal and
Manufacture of Other Non-metal Mineral
for Motor Vehicles and Motorcycles Trade

Manufacture of Chemical Products
Post and Telecommunications

Manufacture of Base Metals
Real Estate Business

and Pension Funds
Household Goods
Straw and Wicker
Other Industries
Semi-trailers
Products
Total
Year
Fuel
Jan - Dec 2004. 52 4 n/a 21 21 260 23 110 -0 13 127 3 171 805
Jan - Dec 2005. 64 6 n/a 27 14 -2 18 44 -0 13 177 7 185 552
Jan - Dec 2006. 121 5 n/a 58 49 35 13 65 30 11 283 24 170 865
Jan - Dec 2007. 110 15 316 6 0 133 17 121 15 1.317 267 41 244 2.600
Jan - Dec 2008. 25 14 215 19 93 37 21 174 113 164 222 27 213 1.337
Jan - Dec 2009. 55 -9 46 52 18 -128 15 162 20 -30 73 -22 99 352
Jan - Dec 2010. -17 -4 34 -28 33 48 -8 94 23 -10 48 32 355 600
Jan - Dec 2011. 22 11 44 16 -8 -25 -5 132 35 11 165 103 194 694
Jan - Dec 2012. 34 1 16 30 9 -30 4 130 58 5 131 -2 171 558
Jan - Sep 2013. 5 n/a n/a 20 4 -19 11 17 -10 13 42 3 324 411
Napomena: Note:
Direktna strana ulaganja (tokovi i stanja) kompilirana su u skladu s najnovijim Foreign Direct Investments (flows and stocks) are compiled in accordance with the most recent
metodološkim uputstvima i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) methodological instructions and recommendations of the International Monetary Fund (IMF)
i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup and Organization for Economic Cooperation and Development (OECD). Detailed methodological
kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platni bilans - approach to compilation and presentation is included in the IMF Balance of Payments Manual,
šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije direktnih stranih ulaganja sixth edition and OECD Framework Definition of Foreign Direct Investments, fourth edition. The
- četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove metodologije u odnosu na differences resulting from the implementation of new methodology compared to the earlier used
prethodno korištenu se ogledaju u sljedećem: one are the following:
- tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obaveza za finansijske posrednike - treatment of inter-company loans and other liabilities for financial intermediaries (transactions
(transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova within this category, other capital – withdrawals and repayments of this kind of loans – are
- isključene su iz direktnih investicija), dok se u platnom bilansu sada uključuju u excluded from direct investments), while these are included in category Other Investments in the
kategoriju Ostalih investicija) balance of payments)
- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za period u kojem su isplaćene, a ne za - recording of dividends (dividends are recorded for the period when paid out, not for the period
period u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji) when earned as it was done according to the previous methodology)
- ulaganja sestrinskih preduzeća su uključena u direktna ulaganja u kategoriji ostalog - investments of fellow enterprises are included in direct investments in other capital, while in
kapitala, a dok se u platnom bilansu sada isključuju iz kategorije Ostalih investicija. the BoP these are now excluded from category Other Investments . (Companies from different
(Sestrinska preduzeća su preduzeća iz različitih ekonomija s istim direktnim stranim economies are fellow enterprises if both have the same foreign direct investor usually from the third
ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili iz ekonomije sestrinskog preduzeća). economy or from the fellow enterprise economy).
U skladu s ovim metodološkim izmjenama su revidirani podaci i za period 2004 According to above listed methodological changes, data for the period 2004 - 2009 have been revised .
-2009. * Since 2007, the data are related Serbia, while until 2007 the data included Serbia and Montenegro.
“n/a” u ovoj djelatnosti/zemlji manje je od tri preduzeća s direktnim ulaganjem, te “n/a” in this industry/country there are less then three companies with direct investment and in
u skladu sa statističkim standardima nismo u mogućnosti prikazati iznose ulaganja. accordance with statistical standards we are not able to present invested amounts.
240
T47: Tokovi izravnih stranih ulaganja u BiH klasificirani T47: Токови директних страних улагања у БиХ класификовани
prема djelatnostima - u milijunima KM - према дјелатностимa - у милионима КМ -
vozilima i motorkotačima; popravak predmeta za

Proizvodnja koksa, derivata nafte i nuklearnog
Prerada drveta i proizvoda od drveta i pluta, osim
Proizvodnja ostalih proizvoda od nemetalnih

Proizvodnja kemikalija i kemijskih proizvoda
trgovini, osim trgovine motornim vozilima i
Financijsko posredovanje, osim osiguranja i

Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića
Trgovina na malo, osim trgovine motornim

namještaja; proizvodnja predmeta od slame i
Proizvodnja motornih vozila, prikolica i
Trgovina na veliko i posredovanje u
osobnu uporabu i kućanstvo

Proizvodnja baznih metala
Poslovanje nekretninama
Pošta i telekomunikacije
mirovinskih fondova
pletarskih materijala
Ostale djelatnosti
motorkotačima
poluprikolica
minerala
Ukupno
Godina
goriva
Производња прехрамбених производа и пића
плуте, сем намјештаја; производња предмета
трговини, сем трговине моторним возилима

Производња моторних возила, приколица и
Финансијско посредовање, сем осигурања и

предмета за личну употребу и домаћинство
Трговина на мало, сем трговине моторним
Прерада дрвета и производа од дрвета и
Производња кокса, деривата нафте и
Производња хемикалија и хемијских
Трговина на велико и посредовање у
возилима и мотоциклима; поправак

Производња осталих производа од
од сламе и плетарских материјала
Производња базних метала
Пошта и телекомуникације
Пословање некретнинама
неметалних минерала
пензионих фондова
Остале дјелатности
нуклеарног горива
и мотоциклима
полуприколица
производа
Укупно
Година
Sij - Pro 2004.

Јан - Дец 2004. 52 4 n/a 21 21 260 23 110 -0 13 127 3 171 805
Sij - Pro 2005.
Јан - Дец 2005. 64 6 n/a 27 14 -2 18 44 -0 13 177 7 185 552
Sij - Pro 2006.
Јан - Дец 2006. 121 5 n/a 58 49 35 13 65 30 11 283 24 170 865
Sij - Pro 2007.
Јан - Дец 2007. 110 15 316 6 0 133 17 121 15 1.317 267 41 244 2.600
Sij - Pro 2008.
Јан - Дец 2008. 25 14 215 19 93 37 21 174 113 164 222 27 213 1.337
Sij - Pro 2009.
Јан - Дец 2009. 55 -9 46 52 18 -128 15 162 20 -30 73 -22 99 352
Sij - Pro 2010.
Јан - Дец 2010. -17 -4 34 -28 33 48 -8 94 23 -10 48 32 355 600
Sij - Pro 2011.
Јан - Дец 2011. 22 11 44 16 -8 -25 -5 132 35 11 165 103 194 694
Sij - Dec 2012.
Јан - Дец 2012. 34 1 16 30 9 -30 4 130 58 5 131 -2 171 558
Sij - Ruj 2013.
Јан - Сеп 2013. 5 n/a n/a 20 4 -19 11 17 -10 13 42 3 324 411
metodologijskim uputama i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i методолошким упутствима и препорукама Међународног монетарног фонда (ММФ)
Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodologijski pristup и Организације за економску сарадњу и развој (OECD). Детаљан методолошки приступ
- šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije izravnih stranih ulaganja биланс - шесто издање и OECD-овом Оквирном концепту дефиниције директних
- četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove u odnosu na prethodno страних улагања - четврто издање. Разлике које су посљедица примјене нове
korištenu metodologiju se ogledaju u sljedećem: методологије у односу на претходно коришћену се огледају у сљедећем:
(transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - (трансакције из ове категорије, остали капитал - повлачења и отплате ове врсте
isključene su iz izravnih investicija, dok se u platnoj bilanci sada uključuju u kategoriju зајмова - искључене су из директних инвестиција, док се у платном билансу сада
Ostalih investicija) укључују у категорију Осталих инвестиција)
- евиденција дивиденди (дивиденде се књиже за период у којем су исплаћене, а не за
- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za razdoblje u kojem su isplaćene, a ne za
период у којем су зарађене како је било по претходној методологији)
razdoblje u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji)
- улагања сестринских предузећа су укључена у директна улагања у категорији
- ulaganja sestrinskih poduzeća su uključena u izravna ulaganja u kategoriji ostalog
осталог капитала, а док се у платном билансу сада искључују из категорије Осталих
kapitala, a dok se u platnoj bilanci sada isključuju iz kategorije Ostalih investicija.
инвестиција. (Сестринска предузећа су предузећа из различитих економија са истим
(Sestrinska poduzeća su poduzeća iz različitih ekonomija sa istim izravnim stranim директним страним улагачем углавном из треће економије или економије сестринског
ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili ekonomije sestrinskog poduzeća). предузећа).
U skladu s ovim metodologijskim izmjenama su revidirani podaci i za razdoblje 2004- У складу с овим методолошким измјенама су ревидирани подаци и за период 2004
2009. -2009.
"n/a " u ovoj djelatnosti/zemlji manje je od tri poduzeća s izravnim ulaganjem, te u “n/a” у овој дјелатности/земљи мање је од три предузећа с директним улагањем, те у
skladu sa statističkim standardima nismo u mogućnosti prikazati iznose ulaganja. складу са статистичким стандардима нисмо у могућности приказати износе улагања.
241
T48: Stanje direktnih stranih ulaganja u BiH prema komponentama T48: Stocks of Foreign Direct Investments in BH by Components
Ostali kapital
Other Capital
Vlasnički udjeli i Ukupno direktna
Godina Zaduživanja Ostalo
zadržane zarade strana ulaganja
Equity and Total Foreign

Year Borrowings Other
Reinvested Earnings Direct Investment
2003. 2.074 277 68 2.418

2004. 2.838 340 104 3.283
2005. 3.296 386 134 3.816
2006. 4.217 325 213 4.756
2007. 6.484 386 300 7.170
2008. 7.290 889 398 8.576
2009. 7.467 1.449 500 9.417
2010. 7.408 1.785 542 9.735
2011. 7.769 2.348 522 10.639
2012. 7.843 2.517 603 10.963
Napomena: Note:
Direktna strana ulaganja (tokovi i stanja) kompilirana su u skladu s najnovijim Foreign Direct Investments (flows and stocks) are compiled in accordance with the most
metodološkim uputstvima i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) recent methodological instructions and recommendations of the International Monetary
i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup Fund (IMF) and Organization for Economic Cooperation and Development (OECD). Detailed
kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platni bilans - šesto methodological approach to compilation and presentation is included in the IMF Balance
izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije direktnih stranih ulaganja - četvrto of Payments Manual, sixth edition and OECD Framework Definition of Foreign Direct
izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove metodologije u odnosu na prethodno Investments, fourth edition. The differences resulting from the implementation of new
korištenu se ogledaju u sljedećem: methodology compared to the earlier used one are the following:
- tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obaveza za finansijske posrednike - treatment of inter-company loans and other liabilities for financial intermediaries
(transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - (transactions within this category, other capital-withdrawals and repayments of this kind of
isključene su iz direktnih investicija), dok se u platnom bilansu sada uključuju u kategoriju loans – are excluded from direct investments), while these are included in category Other
Ostalih investicija) Investments in the balance of payments)
- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za period u kojem su isplaćene, a ne za period - recording of dividends (dividends are recorded for the period when paid out, not for the
u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji) period when earned as it was done according to the previous methodology)
- ulaganja sestrinskih preduzeća su uključena u direktna ulaganja u kategoriji ostalog - investments of fellow enterprises are included in direct investments,in other capital, while
kapitala, a dok se u platnom bilansu sada isključuju iz kategorije Ostalih investicija. in the BoP these are now excluded from category Other Investments . (Companies from
(Sestrinska preduzeća su preduzeća iz različitih ekonomija s istim direktnim stranim different economies are fellow enterprises if both have the same foreign direct investor
ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili iz ekonomije sestrinskog preduzeća). usually from the third economy or from the fellow enterprise economy).
U skladu s ovim metodološkim izmjenama su revidirani podaci i za period 2004 -2009. According to above listed methodological changes, data for the period 2004 - 2009 have been revised.
242
T48: Stanje izravnih stranih ulaganja u BiH prema komponentama T48: Стање директних страних улагања у БиХ према компонентама
- u milijunima KM - - у милионима KM -
Ostali kapital
Остали капитал
Vlasnički udjeli i Ukupno izravna
Godina Zaduživanja Ostalo
zadržane zarade strana ulaganja
Власнички удјели и Укупно директна
Година Задуживања Остало
задржане зараде страна улагања
2003. 2.074 277 68 2.418

2004. 2.838 340 104 3.283
2005. 3.296 386 134 3.816
2006. 4.217 325 213 4.756
2007. 6.484 386 300 7.170
2008. 7.290 889 398 8.576
2009. 7.467 1.449 500 9.417
2010. 7.408 1.785 542 9.735
2011. 7.769 2.348 522 10.639
2012. 7.843 2.517 603 10.963
metodologijskim uputama i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) методолошким упутствима и препорукама Међународног монетарног фонда (ММФ)
i Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodologijski pristup и Организације за економску сарадњу и развој (OECD). Детаљан методолошки приступ
- šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije izravnih stranih ulaganja - биланс - шесто издање и OECD-овом Оквирном концепту дефиниције директних страних
četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove u odnosu na prethodno korištenu улагања - четврто издање. Разлике које су посљедица примјене нове методологије у
metodologiju se ogledaju u sljedećem: односу на претходно коришћену се огледају у сљедећем:
(transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - (трансакције из ове категорије, остали капитал - повлачења и отплате ове врсте зајмова
isključene su iz izravnih investicija, dok se u platnoj bilanci sada uključuju u kategoriju - искључене су из директних инвестиција, док се у платном билансу сада укључују у
Ostalih investicija) категорију Осталих инвестиција)
- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za razdoblje u kojem su isplaćene, a ne za - евиденција дивиденди (дивиденде се књиже за период у којем су исплаћене, а не за
razdoblje u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji) период у којем су зарађене како је било по претходној методологији)
- ulaganja sestrinskih poduzeća su uključena u izravna ulaganja u kategoriji ostalog - улагања сестринских предузећа су укључена у директна улагања у категорији осталог
kapitala, a dok se u platnoj bilanci sada isključuju iz kategorije Ostalih investicija. капитала, а док се у платном билансу сада искључују из категорије Осталих инвестиција.
(Sestrinska poduzeća su poduzeća iz različitih ekonomija s istim izravnim stranim (Сестринска предузећа су предузећа из различитих економија с истим директним
ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili ekonomije sestrinskog poduzeća). страним улагачем углавном из треће економије или економије сестринског предузећа).
U skladu s ovim metodologijskim izmjenama su revidirani podaci i za razdoblje 2004-2009. У складу с овим методолошким измјенама су ревидирани подаци и за период 2004 -2009.
243
T49: Međunarodna investiciona pozicija (MIP) Т49: International Investment Position (IIP)
AKTIVA PASIVA
Direktne investicije u inostranstvo Ostala ulaganja Direktne investicije u BiH Ostala ulaganja
(razni dužnički instrumenti)

Vlasnički kapital i dionice

Trgovinski krediti i avansi
Portfolio investicije u BiH

investicionih fondova
investicionih fondova
Portfolio investicije u
Finansijski derivativi
Finansijski derivativi
Valuta i depoziti
Valuta i depoziti
Rezervna aktiva
Ukupno pasiva
Ukupno aktiva
Ostala pasiva
Ostala aktiva
inostranstvo
Zaduženje
Zaduženje
Neto MIP
Zajmovi
Zajmovi
Ukupno
Ukupno
Ukupno
Ukupno
Godina
ASSETS LIABILITIES
Direct Investment Abroad Other Investment Direct Investment in BH Other Investment
Portfolio Investment Abroad
Equity and Investment Fund
Equity and Investment Fund

Trade Credits and Advances
Trade Credits and Advances

Portfolio Investment in BH
Currency and Deposits

Currency and Deposits
Financial Derivatives
Financial Derivatives
Debt Instruments
Debt Instruments
Other Liabilities
Total Liabilities
Reserve Assets
Other Assets
Total Assets
Net IIP
Shares
Shares
Loans
Loans
Total
Total
Total
Total
Year
3=4+7 9=10+11+ 21=22+

1 2=3-15 4=5+6 5 6 7 8 10 11 12 13 14 15=16+21 16=17+18 17 18 19 20 22 23 24 25
+8+9+14 12+13 23+24+25
2005. -5.964,8 7.605,3 114,4 75,0 39,4 9,7 0,0 3.192,5 2.814,1 0,0 368,7 9,7 4.288,6 13.570,0 3.846,0 3.296,2 549,8 256,7 0,0 9.467,3 1.904,1 6.670,2 691,6 201,4
2006. -5.723,7 9.627,5 245,5 79,3 166,2 21,5 0,0 3.837,6 3.182,0 130,2 461,9 63,4 5.522,8 15.351,2 4.911,2 4.217,5 693,7 251,5 0,0 10.188,5 2.137,2 7.048,4 769,2 233,7
2007. -7.641,7 12.485,7 340,6 110,5 230,1 16,3 0,0 5.355,2 4.329,5 194,3 749,8 81,7 6.773,6 20.127,4 7.380,4 6.484,5 895,9 244,2 0,0 12.502,8 2.674,5 8.740,6 823,0 264,7
2008. -11.504,3 12.420,3 398,8 126,0 272,9 33,6 0,0 5.612,7 4.165,0 188,3 1.164,9 94,5 6.375,2 23.924,6 8.817,2 7.289,8 1.527,4 231,2 0,0 14.876,3 3.338,1 10.167,0 1.101,0 270,2
2009. -13.611,8 12.129,7 250,9 124,0 126,9 304,1 0,0 5.334,6 3.753,6 196,4 1.277,0 107,6 6.240,0 25.741,5 9.512,6 7.467,5 2.045,2 651,8 0,0 15.577,1 3.227,8 10.159,9 1.564,9 624,4
2010. -14.283,1 11.776,4 321,7 186,3 135,4 425,1 0,0 4.543,9 3.145,1 230,6 1.076,3 91,9 6.485,6 26.059,5 9.878,3 7.408,0 2.470,3 599,7 0,0 15.581,5 2.619,6 10.420,5 1.968,6 572,9
2011. -15.183,6 11.608,5 331,5 186,8 144,7 412,9 0,0 4.412,7 2.967,6 139,8 1.154,1 151,1 6.451,5 26.792,1 10.749,2 7.768,5 2.980,7 542,3 0,0 15.500,6 2.136,8 10.700,9 2.093,1 569,8
2012. -15.804,9 11.515,7 300,8 186,8 114,0 418,5 0,0 4.259,9 2.751,6 142,9 1.182,1 183,3 6.536,5 27.320,6 11.049,6 7.843,1 3.206,4 479,7 0,0 15.791,3 2.053,4 11.008,2 2.196,2 533,5
Napomena: Note:
Međunarodna investiciona pozicija za BiH kompilirana je u skladu s najnovijom International investment position for BH is compiled in accordance with the latest
metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda za kompilaciju statistike platnog International Monetary Fund methodology for compilation of balance of payments
bilansa i međunarodne investicione pozicije, šesto izdanje (BPM6). statistics and international investment position, sixth edition (BPM6).
244
T49: Međunarodna investicijska pozicija (MIP) Т49: Међународна инвестициона позиција (МИП)
- u miliјunima KM - - у милионима КM -
SREDSTVA OBVEZE
Izravna ulaganja u inozemstvo Ostala ulaganja Izravna ulaganja uBiH Ostala ulaganja

Portfeljna ulaganja u BiH


investicijskih fondova
investicijskih fondova
Financijski derivativi
Financijski derivativi
Portfeljna ulaganja
Ukupno sredstva
Valuta i depoziti
Valuta i depoziti
Devizne rezerve
Ukupno obveze
Ostala sredstva
Ostale obveze
u inozemstvo
Zaduženje
Zaduženje
Neto MIP
Zajmovi
Zajmovi
Ukupno
Ukupno
Ukupno
Ukupno
Godina
АКТИВА ПАСИВА
Директне инвестиције у иностранство Остале инвестиције Директне инвестиције у БиХ Остале инвестиције
Власнички капитал и дионице
Власнички капитал и дионице
Портфолио инвестиције у БиХ

Трговински кредити и аванси
Трговински кредити и аванси

Задужење (разни дужнички
Задужење (разни дужнички

Портфолио инвестиције у
Финансијски деривативи
Финансијски деривативи
инвестиционих фондова
инвестиционих фондова
Валута и депозити
Валута и депозити
Резервна актива
Укупно пасива
Укупно актива
Остала пасива
Остала актива
инструменти)
инструменти)
иностранство
Нето МИП
Зајмови
Зајмови
Укупно
Укупно
Укпуно
Укпуно
Година
3=4+7 9=10+11+ 21=22+

1 2=3-15 4=5+6 5 6 7 8 10 11 12 13 14 15=16+21 16=17+18 17 18 19 20 22 23 24 25
+8+9+14 12+13 23+24+25
2005. -5.964,8 7.605,3 114,4 75,0 39,4 9,7 0,0 3.192,5 2.814,1 0,0 368,7 9,7 4.288,6 13.570,0 3.846,0 3.296,2 549,8 256,7 0,0 9.467,3 1.904,1 6.670,2 691,6 201,4
2006. -5.723,7 9.627,5 245,5 79,3 166,2 21,5 0,0 3.837,6 3.182,0 130,2 461,9 63,4 5.522,8 15.351,2 4.911,2 4.217,5 693,7 251,5 0,0 10.188,5 2.137,2 7.048,4 769,2 233,7
2007. -7.641,7 12.485,7 340,6 110,5 230,1 16,3 0,0 5.355,2 4.329,5 194,3 749,8 81,7 6.773,6 20.127,4 7.380,4 6.484,5 895,9 244,2 0,0 12.502,8 2.674,5 8.740,6 823,0 264,7
2008. -11.504,3 12.420,3 398,8 126,0 272,9 33,6 0,0 5.612,7 4.165,0 188,3 1.164,9 94,5 6.375,2 23.924,6 8.817,2 7.289,8 1.527,4 231,2 0,0 14.876,3 3.338,1 10.167,0 1.101,0 270,2
2009. -13.611,8 12.129,7 250,9 124,0 126,9 304,1 0,0 5.334,6 3.753,6 196,4 1.277,0 107,6 6.240,0 25.741,5 9.512,6 7.467,5 2.045,2 651,8 0,0 15.577,1 3.227,8 10.159,9 1.564,9 624,4
2010. -14.283,1 11.776,4 321,7 186,3 135,4 425,1 0,0 4.543,9 3.145,1 230,6 1.076,3 91,9 6.485,6 26.059,5 9.878,3 7.408,0 2.470,3 599,7 0,0 15.581,5 2.619,6 10.420,5 1.968,6 572,9
2011. -15.183,6 11.608,5 331,5 186,8 144,7 412,9 0,0 4.412,7 2.967,6 139,8 1.154,1 151,1 6.451,5 26.792,1 10.749,2 7.768,5 2.980,7 542,3 0,0 15.500,6 2.136,8 10.700,9 2.093,1 569,8
2012. -15.804,9 11.515,7 300,8 186,8 114,0 418,5 0,0 4.259,9 2.751,6 142,9 1.182,1 183,3 6.536,5 27.320,6 11.049,6 7.843,1 3.206,4 479,7 0,0 15.791,3 2.053,4 11.008,2 2.196,2 533,5
Međunarodna investicijska pozicija za BiH kompilirana je sukladno najnovijoj metodologiji Међународна инвестициона позиција за БиХ компилирана је у складу са најновијом
Međunarodnog monetarnog fonda za kompilaciju statistike platne bilance i međunarodne методологијом Међународног монетарног фонда за компилацију статистике платног
investicijske pozicije, šesto izdanje (BPM6). биланса и међународне инвестиционе позиције, шесто издање (BPM6).
245
T50: Nominalni i realni efektivni kurs konvertibilne marke T50: Nominal and Real Effective Exchange Rate of Convertible Mark
Efektivni kurs KM (2005=100)
Godina Mjesec NEER REER
KM Effective Exchange Rate (2005=100)
Year Month NEER REER
2005. 99,99 100,01

2006. 100,20 102,33
2007. 99,64 99,82
2008. 99,98 101,30
2009. 104,15 102,66
2010. 103,73 101,85
2011. 104,64 101,90
2012. 105,37 101,20
2013. 106,60 99,68
2013. 01. 105,75 101,14
02. 105,91 100,75
03. 105,62 99,97
04. 105,82 99,36
05. 105,53 98,92
06. 106,43 99,69
07. 106,60 99,32
08. 107,08 99,15
09. 107,33 99,12
10. 107,46 99,39
11. 107,56 99,63
12. 108,15 99,69
2014. 01. 108,55 100,36
02. 109,21 100,82
03. 109,76 100,67
Napomena: Note:
U prilogu su revidirani NEER i REER podaci, do revidiranja je došlo zbog promjene u Revised REER and NEER data are enclosed, their revision was done due to the changes in
metodologiji njihovog izračuna. the methodology for their calculation.
Prilikom izračuna NEER-a došlo je do promjene pondera, kao i kursa KM. Prema novoj In the calculation of NEER there has been a change in weights, and in the exchange rate of
metodologiji, ponder se računa na zbir ukupne trgovine za tri uzastopne godine (za KM. According to the new methodology, weight is calculated on the sum of the total trade for
godine 2005, 2006. i 2007. – ponder se dobije na vrijednost zbira ukupne trgovine od three consecutive years (for the years 2005, 2006 and 2007 - the weight is calculated on the
2005 – 2007; za 2008, 2009. i 2010. godinu vrijednost zbira ukupne trgovine od 2008 sum of total trade from 2005 to 2007, for 2008, 2009 and 2010, the sum of the total trade in
– 2010. a za godine 2011, 2012. i 2013. se računa koristeći vrijednosti 2011 – 2013). 2008 - 2010. and for 2011, 2012 and 2013, it is calculated by using the values 2011 – 2013).
Također, po novoj metodologiji kurs je izražen kao broj jedinica strane valute za jednu Also, according to new methodology, exchange rate is expressed as the number of units
KM. of foreign currency per one KM.
Prilikom izračuna REER-a, pored pomenutih promjena koje se reflektuju i na REER, došlo In the calculation of REER, apart from above changes that are related to REER also, there
je do promjene izražavanja CPI indeksa, gdje je i indeks cijene inverzno postavljen. was a change in expressing CPI index, where the price index is set inversely.
Indeks formiran na osnovi dvadeset trgovinskih partnera (Austrija, Češka, Francuska, The index created on the basis of twenty trade partners (Austria, Czech Republic, France,
Njemačka, Mađarska, Italija, Litvanija, Holandija, Poljska, Slovenija, Hrvatska, Kina, Germany, Hungary, Italy, Lithuania, Netherlands, Poland, Slovenia, Croatia, China, United
Velika Britanija, BJR Makedonija , Rumunija, Ruska Federacija, SAD, Srbija i CG – od Kingdom, FYR Macedonia, Romania, Russian Federation, USA, Serbia and Montenegro -
2007. posmatra se samo Srbija, Švicarska i Turska). since 2007. only Serbia is observed, Switzerland and Turkey).
246
T50: Nominalni i realni efektivni tečaj konvertibilne marke T50: Номинални и реални ефективни курс конвертибилне марке
Efektivni tečaj KM (2005=100)
Godina Mjesec NEER REER
Ефективни курс КМ (2005=100)
Година Мјесец NEER REER
2005. 99,99 100,01

2006. 100,20 102,33
2007. 99,64 99,82
2008. 99,98 101,30
2009. 104,15 102,66
2010. 103,73 101,85
2011. 104,64 101,90
2012. 105,37 101,20
2013. 106,60 99,68
2013. 01. 105,75 101,14
02. 105,91 100,75
03. 105,62 99,97
04. 105,82 99,36
05. 105,53 98,92
06. 106,43 99,69
07. 106,60 99,32
08. 107,08 99,15
09. 107,33 99,12
10. 107,46 99,39
11. 107,56 99,63
12. 108,15 99,69
2014. 01. 108,55 100,36
02. 109,21 100,82
03. 109,76 100,67
U prilogu su revidirani NEER i REER podaci, do revidiranja je došlo zbog promjene u У прилогу су ревидирани NEER и REER подаци, до ревидирања је дошло због промјене
metodologiji njihovog izračuna. у методологији њиховог израчуна.
Prilikom izračuna NEER–a došlo je do promjene pondera, kao i tečaja KM. Prema novoj Приликом израчуна NЕЕR-а дошло је до промјене пондера, као и курса KМ. Према
metodologiji, ponder se računa na zbroju ukupne trgovine za tri uzastopne godine (za новој методологији, пондер се рачуна на збир укупне трговине за три узастопне
godine 2005, 2006. i 2007. – ponder se dobije na vrijednost zbroja ukupne trgovine od године (за године 2005, 2006. и 2007. – пондер се добије на вриједност збира
2005 – 2007; za 2008, 2009. i 2010. godinu vrijednost zbroja ukupne trgovine od 2008 укупне трговине од 2005 – 2007; за 2008, 2009. и 2010. годину вриједност збира
– 2010. a za godine 2011, 2012. i 2013. se računa koristeći vrijednosti 2011 – 2013. укупне трговине од 2008 – 2010. а за године 2011, 2012. и 2013. се рачуна користећи
godine). Također, po novoj metodologiji tečaj je izražen kao broj jedinica strane valute вриједности 2011 – 2013). Такође, по новој методологији курс је изражен као број
za jednu KM. јединица стране валуте за једну KМ.
Prilikom izračuna REER-a, pored pomenutih promjena koje se reflektiraju i na REER, Приликом израчуна REER-а, поред поменутих промјена које се рефлектују и на RЕЕR, дошло
došlo je do promjene izražavanja CPI indeksa, gdje je i indeks cijene inverzno postavljen. је до промјене изражавања CPI индекса, гдје је и индекс цијене инверзно постављен.
Indeks formiran na osnovi dvadeset trgovinskih partnera (Austrija, Češka, Francuska, Индекс формиран на основи двадесет трговинских партнера (Аустрија, Чешка,
Njemačka, Mađarska, Italija, Litva, Nizozemska, Poljska, Slovenija, Hrvatska, Kina, Француска, Њемачка, Мађарска, Италија, Литванија, Холандија, Пољска, Словенија,
Velika Britanija, Makedonija BJR, Rumunjska, Ruska Federacija, SAD, Srbija i CG – od Хрватска, Кина, Велика Британија, Македонија БЈР, Румунија, Руска Федерација, САД,
2007. promatra se samo Srbija, Švicarska i Turska). Србија и ЦГ – од 2007. поcматра се само Србија, Швајцарска и Турска).
247
- Zbog primjene Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) i Međunarodnih - Due to the application of International Accounting Standards (IAS) and the
standarda u finansijskim izvještajima banaka Federacije BiH i prenosa novčanih International Financial Reporting Standards applied in BH Federation banks and
tokova u decembarskim podacima za 2011, došlo je do sljedećih promjena na the transfer of money flows in December 2011 data, the following changes have
strani aktive: smanjenja kredita za 155 miliona KM, povećanja ostale aktive za 10 occurred at the assets side: decrease of loans by KM 155 million, an increase in
miliona KM, na strani pasive: smanjenja obaveza prema nerezidentima u iznosu od other assets by KM 10 million, at the liabilities side: decrease of liabilities to non-
624 miliona KM, povećanja rezervisanja za kreditne gubitke za 472 miliona KM i residents in the amount of KM 624 million, an increase in loan loss provisions by
povećanja ostale pasive za sedam miliona KM. KM 472 million and other liabilities increased by KM 7 million.
- U februaru 2011. jedna banka iz Federacije BiH izvršila je reklasifikaciju depozita - In February 2011, one bank from BH Federation reclassified deposits in the
u iznosu od oko 80 miliona KM, s depozita javnih preduzeća na depozite vlade amount of around KM 80 million, from the deposits of public companies to the
entiteta, u skladu s preporukama MMF-a. Entities' governments deposits, in line with the IMF recommendations.
- Po nalogu Agencije za bankarstvo FBiH, u junu 2010. jedna banka je izvršila - By order of the FBH Banking Agency, in June 2010, one bank made a reclassification
preknjižavanje oko 300 miliona KM potraživanja po osnovu vrijednosnih papira of about KM 300 million of claims based on securities on domestic institutional
od domaćih institucionalnih sektora na potraživanja od nerezidenata. U decembru sectors to the claims on non-residents. In December 2010, the same bank made
2010. ista banka je izvršila retroaktivno ovu ispravku u odgovarajućim iznosima za this reclassification, retroactively, in the respective amounts for the period from
period od augusta 2009, kada je greška nastala, do maja 2010. Navedena ispravka August 2009 when the error occurred, until May 2010. The above reclassification
se odrazila na porast strane aktive i pad ostalih stavki neto. was reflected in the increase in foreign assets and decrease in other items net.
- Jedna banka iz Federacije BiH izvršila je reklasifikaciju finansijskih instrumenata u - One bank from FBH made a reclassification of financial instruments in the
okviru strane aktive za period januar - august 2010. u iznosu od oko 40 miliona KM. foreign assets amounting to about KM 40 million for the period January - August
Potraživanja od nerezidenata po osnovu kredita reklasifikovana su u potraživanja 2010. Claims on non-residents based on loans were reclassified in claims on
od nerezidenata po osnovu vrijednosnih papira, što se odrazilo na promjene unutar non-residents on the basis of securities, which resulted in changes in the short-
kratkoročne i dugoročne strane aktive. term and long- term foreign assets.
- Po nalogu Agencije za bankarstvo Republike Srpske, jedna banka je izvršila - By order of the Banking Agency of Republika Srpska one bank made a
reklasifikaciju finansijskih instrumenata na strani pasive za period septembar reclassification of financial instruments on the liabilities side, for the period of
2008. - novembar 2010, tj. smanjenje oročenih i štednih depozita nebankarskih September 2008 - November 2010, .ie. the decrease in time and savings deposits
finansijskih institucija i sektora vlade, a povećanje kredita od navedenih sektora, of non-bank financial institutions and government sector, and the increase
respektivno, u odgovarajućim iznosima, po mjesecima, u rasponu 50 - 150 in loans from the same sectors, respectively, in the appropriate amounts, by
miliona KM. months, ranging from 50 - 150 million KM.
- U skladu s novom regulativom Agencije za bankarstvo RS-a, objavljenoj u - In accordance with new regulations of the RS Banking Agency, published in
Sl. glasniku RS br. 136/10, kojom je propisan novi način knjigovodstvenog the Official Gazette of RS, no.136/10, which has regulated a new manner of
evidentiranja potraživanja klasifikovanih u kategoriju E, obračuna i recording receivables classified in category "E", accounting and bookkeeping
knjigovodstvenog evidentiranja kamate po nekvalitetnoj aktivi, te obračuna of interest on non-performing assets and calculation of general and special
opštih i posebnih rezervisanja, banke iz RS-a su u podacima za decembar 2010. provisions, RS banks , in the data for December 2010, implemented the
izvršile primjenu navedene regulative prenosom navedenih pozicija iz vanbilansne mentioned regulations, by transfering these items from off-balance records
evidencije u bilans. Ispravka se odrazila na strani aktive na porast kredita u iznosu into balance sheet. The correction was reflected on the assets side, as increase
od 144 miliona KM, porast dospjelih kamata u iznosu od 36 miliona KM, a na strani of loans in the amount of about KM 144 million, and increase of due interest in
pasive na porast rezervisanja za kreditne gubitke u iznosu od 180 miliona KM u the amount of KM 36 million, and on the liabilities side, as increase in provisions
okviru računa kapitala. for loan losses amounting to about KM 180 million within the capital account.
248
- Zbog primjene Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) i - Због примјене Међународних рачуноводствених стандарда (МРС) и Међународних
Međunarodnih standarda u financijskim izvješćima banaka Federacije BiH i старндарда у финансијским извјештајима банака Федерације БиХ и преноса
prijenosa novčanih tokova u podacima za prosinac 2011. došlo je do sljedećih новчаних токова у децембарским подацима за 2011. дошло је до сљедећих
promjena na strani aktive: smanjenja kredita za 155 milijuna KM, povećanja ostale промјена на страни активе: смањења кредита за 155 милиона KМ, повећања
aktive za 10 milijuna KM, na strani pasive: smanjenja obveza prema nerezidentima остале активе за 10 милиона KМ, на страни пасиве смањења обавеза према
u iznosu od 624 milijuna KM, povećanja rezerviranja za kreditne gubitke za 472 нерезидентима у износу од 624 милиона KМ, повећања резервисања за кредитне
milijuna KM i povećanja ostale pasive za sedam milijuna KM. губитке за 472 милиона KМ и повећања остале пасиве за седам милиона KМ.
- U veljači 2011. jedna banka iz Federacije BiH izvršila je reklasifikaciju depozita - У фебруару 2011. једна банка из Федерације БиХ извршила је
рекласификацију депозита у износу од око 80 милиона KM, с депозита јавних
u iznosu od oko 80 milijuna KM, s depozita javnih poduzeća na depozite vlade
предузећа на депозите владе ентитета, у складу с препорукама ММФ-а.
entiteta, u skladu s preporukama MMF-a.
- По налогу Агенције за банкарство ФБиХ, у јуну 2010. једна банка је извршила
- Po nalogu Agencije za bankarstvo FBiH, u lipnju 2010. jedna banka je izvršila
прекњижавање око 300 милиона KМ потраживања по основу хартија од
preknjižavanje oko 300 milijuna KM potraživanja po osnovi vrijednosnih papira вриједности од домаћих институционалних сектора на потраживања од
od domaćih institucionalnih sektora na potraživanja od nerezidenata. U prosincu нерезидената. У децембру 2010. иста банка је извршила ретроактивно
2010. ista banka je izvršila retroaktivno ovu ispravku u odgovarajućim iznosima ову исправку у одговарајућим износима за период од августа 2009, када је
za razdoblje od kolovoza 2009, kada je greška nastala, do svibnja 2010. Navedena грешка настала, до маја 2010. Наведена исправка се одразила на пораст
ispravka se odrazila na porast strane aktive i pad ostalih stavki neto. стране активе и пад осталих ставки нето.
- Jedna banka iz Federacije BiH izvršila je reklasifikaciju financijskih instrumenata - Једна банка из Федерације БиХ извршила је рекласификацију финансијских
u okviru strane aktive za razdoblje siječanj - kolovoz 2010. u iznosu od oko 40 инструмената у оквиру стране активе за период јануар - август 2010. у износу од око
milijuna KM. Potraživanja od nerezidenata po osnovi kredita reklasificirana su u 40 милиона KМ. Потраживања од нерезидената по основу кредита рекласификована
potraživanja od nerezidenata po osnovi vrijednosnih papira, što se odrazilo na су у потраживања од нерезидената по основу хартија од вриједности, што се
promjene unutar kratkoročne i dugoročne strane aktive. одразило на промјене унутар краткорочне и дугорочне стране активе.
- Po nalogu Agencije za bankarstvo Republike Srpske, jedna banka je izvršila - По налогу Агенције за банкарство Републике Српске, једна банка је извршила
reklasifikaciju financijskih instrumenata na strani pasive za razdoblje rujan рекласификацију финансијских инструмената на страни пасиве за период
2008. - studeni 2010. tj. smanjenje oročenih i štednih depozita nebankarskih септембар 2008. - новембар 2010. тј. смањење орочених и штедних депозита
financijskih institucija i sektora vlade, a povećanje kredita od navedenih sektora, небанкарских финансијских институција и сектора владе, а повећање кредита
respektivno, u odgovarajućim iznosima, po mjesecima, u rasponu od 50 - 150 од истог сектора у одговарајућим износима, по мјесецима, у распону од 50 до
milijuna KM. 150 милиона KМ.
- У складу с новом регулативом Агенције за банкарство РС, објављеној у

- U skladu s novom regulativom Agencije za bankarstvo RS, objavljenoj u Sl. glasniku
Сл. гласнику РС бр. 136/10, којом је прописан нови начин књиговодственог
RS br. 136/10, kojom je propisan novi način knjigovodstvenog evidentiranja
евидентирања потраживања класификованих у категорију «Е», обрачуна
potraživanja klasificiranih u kategoriju «E», obračuna i knjigovodstvenog
и књиговодственог евидентирања камате по неквалитетној активи, те
evidentiranja kamate po nekvalitetnoj aktivi, te obračuna općih i posebnih обрачуна општих и посебних резервисања, банке из РС-a су у подацима
rezerviranja, banke iz RS-a su u podacima za prosinac 2010. izvršile primjenu за децембар 2010. извршиле примјену наведене регулативе, преносом
navedene regulative, prijenosom navedenih pozicija iz izvanbilančne evidencije u наведених позиција из ванбилансне евиденције у биланс. Исправка се
bilancu. Ispravka se odrazila na strani aktive na porast kredita u iznosu od oko 144 одразила на страни активе на пораст кредита у износу од 144 милиона KМ,
milijuna KM, porast dospjelih kamata u iznosu od oko 36 milijuna KM, a na strani пораст доспјелих камата у износу од 36 милиона KМ, а на стрaни пасиве
pasive na porast rezerviranja za kreditne gubitke u iznosu od oko 180 milijuna KM на пораст резервисања за кредитне губитке у износу од 180 милиона KМ у
u okviru računa kapitala. оквиру рачуна капитала.
249
7. DODATAK 7. APPENDIX
SPISAK BANAKA NA DAN 31.03. 2014. LIST OF COMMERCIAL BANKS AS OF 31 MARCH 2014
Banke koje pokriva Glavna jedinica Sarajevo Banks covered by Main Unit Sarajevo
1. Sparkasse Bank d.d. Sarajevo 1. Sparkasse Bank d.d. Sarajevo

2. Bosna Bank International d.d. Sarajevo 2. Bosna Bank International d.d. Sarajevo
3. BOR banka d.d. Sarajevo 3. BOR banka d.d. Sarajevo
4. Razvojna banka Federacije BiH d.d. Sarajevo 4. Razvojna banka Federacije BiH d.d Sarajevo
5. Investiciono-komercijalna banka d.d. Zenica 5. Investiciono – komercijalna banka d.d. Zenica
6. Moja banka d.d. Sarajevo 6. Moja banka d.d. Sarajevo
7. ProCredit Bank d.d. Sarajevo 7. ProCredit Bank d.d. Sarajevo
8. Privredna banka d.d. Sarajevo 8. Privredna banka d.d. Sarajevo
9. Raiffeisen Bank BH d.d. Sarajevo 9. Raiffeisen Bank BH d.d. Sarajevo
10. Ziraat Bank BH d.d. Sarajevo 10. Ziraat Bank Bosnia d.d. Sarajevo
11. NLB banka d.d. Tuzla 11. NLB banka d.d. Tuzla
12. Union banka d.d. Sarajevo 12. Union banka d.d. Sarajevo
13. Intesa Sanpaolo banka d.d. Sarajevo 13. Intesa Sanpaolo banka d.d. Sarajevo
14. Vakufska banka d.d. Sarajevo 14. Vakufska banka d.d. Sarajevo
15. Sberbank BH d.d. Sarajevo 15. Sberbank BH d.d. Sarajevo
Banke koje pokriva Glavna jedinica Mostar Banks covered by Main Unit Mostar
1. Hypo Alpe Adria Bank d.d. Mostar 1. Hypo Alpe Adria Bank d.d. Mostar
2. Komercijalno-investiciona banka d.d. Velika 2. Komercijalno – investiciona banka d.d. Velika
Kladuša Kladuša
3. UniCredit Bank d.d. Mostar 3. UniCredit Bank d.d. Mostar
Banke koje pokriva Glavna banka RS CBBiH Banks covered by Main Bank of Republika Srpska of the CBBH
1. Banka Srpske a.d. Banja Luka 1. Banka Srpske a.d. Banja Luka
2. Bobar banka a.d. Bijeljina 2. Bobar banka a.d. Bijeljina
3. Hypo Alpe Adria Bank a.d. Banja Luka 3. Hypo Alpe Adria Bank a.d. Banja Luka
4. Unicredit bank a.d. Banja Luka 4. Unicredit bank a.d. Banja Luka
5. Nova banka a.d. Banja Luka 5. Nova banka a.d. Banja Luka
6. Pavlović International Bank a.d. Bijeljina 6. Pavlović International Bank a.d. Bijeljina
7. NLB Razvojna banka a.d. Banja Luka 7. NLB Razvojna banka a.d. Banja Luka
8. Sberbank a.d. Banja Luka 8. Sberbank a.d. Banja Luka
9. Komercijalna banka a.d. Banja Luka 9. Komercijalna banka a.d. Banja Luka
10. MF banka a.d. Banja Luka 10. MF banka a.d. Banja Luka
Članica programa za osiguranje depozita Member of Deposit Insurance Program
250
7. DODATAK 7. ДОДАТАК
SPISAK BANAKA NA DAN 31.03. 2014. СПИСАК БАНАКА НА ДАН 31.03. 2014.
Banke koje pokriva Glavna jedinica Sarajevo Банке које покрива Главна јединица Сарајево
1. Sparkasse Bank d.d. Sarajevo 1. Sparkasse Bank d.d. Сарајево

2. Bosna Bank International d.d. Sarajevo 2. Bosna Bank International d.d. Сарајево
3. BOR banka d.d. Sarajevo 3. БОР банка д.д. Сарајево
4. Razvojna banka Federacije BiH d.d. Sarajevo 4. Развојна банка Федерације БиХ д.д. Сарајево
5. Investiciono – komercijalna banka d.d. Zenica 5. Инвестиционо-комерцијална банка д.д. Зеница
6. Moja banka d.d. Sarajevo 6. Моја банка д.д. Сарајево
7. ProCredit Bank d.d. Sarajevo 7. ProCredit Bank d.d. Сарајево
8. Privredna banka d.d. Sarajevo 8. Привредна банка д.д. Сарајево
9. Raiffeisen Bank BH d.d. Sarajevo 9. Raiffeisen Bank BH d.d. Сарајево
10. Ziraat Bank BH d.d. Sarajevo 10. Ziraat Bank BH d.d. Сарајево
11. NLB banka d.d. Tuzla 11. НЛБ банка д.д. Тузла
12. Union banka d.d. Sarajevo 12. Унион банка д.д. Сарајево
13. Intesa Sanpaolo banka d.d. Sarajevo 13. Intesa Sanpaolo banka d.d. Сарајево
14. Vakufska banka d.d. Sarajevo 14. Вакуфска банка д.д. Сарајево
15. Sberbank BH d.d. Sarajevo 15. Sberbank BH d.d. Сарајево
Banke koje pokriva Glavna jedinica Mostar Банке које покрива Главна јединица Мостар
1. Hypo Alpe Adria Bank d.d. Mostar 1. Hypo Alpe Adria Bank d.d. Мостар
2. Komercijalno – investiciona banka d.d. Velika 2. Комерцијално-инвестициона банка д.д. Велика
Kladuša Кладуша
3. UniCredit Bank d.d. Mostar 3. UniCredit Bank d.d. Мостар
Banke koje pokriva Glavna banka RS CBBiH Банке које покрива Главна банка РС ЦББиХ
1. Banka Srpske a.d. Banja Luka 1. Банка Српске а.д. Бања Лука
2. Bobar banka a.d. Bijeljina 2. Бобар банка а.д. Бијељина
3. Hypo Alpe Adria Bank a.d. Banja Luka 3. Hypo Alpe Adria Bank a.d. Бања Лука
4. Unicredit bank a.d. Banja Luka 4. Unicredit bank a.d. Бања Лука
5. Nova banka a.d. Banja Luka 5. Нова банка а.д. Бања Лука
6. Pavlović International Bank a.d. Bijeljina 6. Pavlović International Bank a.d. Бијељина
7. NLB Razvojna banka a.d. Banja Luka 7. НЛБ Развојна банка а.д. Бања Лука
8. Sberbank a.d. Banja Luka 8. Sberbank a.d. Бања Лука
9. Komercijalna banka a.d. Banja Luka 9. Комерцијална банка а.д. Бања Лука
10. MF banka a.d. Banja Luka 10. МФ банка а.д. Бања Лука
Članica programa za osiguranje depozita Чланица програма за осигурање депозита
251
UPRAVNO VIJEĆE I VIŠE OSOBLJE GOVERNING BOARD AND SENIOR STAFF
UPRAVNO VIJEĆE: GOVERNING BOARD:
Predsjedavajući i guverner Chairman and Governor

dr. Kemal Kozarić Kemal Kozarić, Ph.D.
Članovi: Members:
dr. Fikret Čaušević Fikret Čaušević, Ph.D.
dr. Milenko Krajišnik Milenko Krajišnik, Ph.D.
dr. Željko Šain Željko Šain, Ph.D.
dr. Vasilj Žarković Vasilj Žarković, Ph.D.
Viceguverneri : Vice Governors:

Viceguverner nadležan za Sektor za statistiku, servisiranje Vice Governor in charge of Sector for Statistics, External Debt
vanjskog duga, evropske integracije i platne sisteme Servicing, European Integrations and Payments Systems
mr. Ankica Kolobarić Ankica Kolabarić, M.Sc.
Viceguverner nadležan za Sektor za monetarne operacije Vice Governor in charge of Sector for Monetary Operations,
upravljanje deviznim rezervama i gotovinom Cash and Foreign Currency Reserves Management
dr. Radomir Božić Radomir Božić, Ph.D.
Viceguverner nadležan za Sektor za administraciju i Vice Governor in charge of Sector for Administration and
finansije Finances
mr. Ernadina Bajrović Ernadina Bajrović, M.A.
Glavni interni revizor Main Internal Auditor

mr. Edis Kovačević Edis Kovačević, M.Sc.
Zamjenici glavnog internog revizora Deputies to the Main Internal Auditor

Angela Medić Angela Medić
Jasmina Novalija Jasmina Novalija
Krstinja Tošović Krstinja Tošović
Ured vodećeg ekonomiste Office of the Chief Economist

Vodeći ekonomista Chief Economist
Belma Čolaković Belma Čolaković
Sektor za statistiku, servisiranje vanjskog duga, Sector for Statistics, External Debt Servicing, European
evropske integracije i platne sisteme Integrations and Payments Systems
Rukovodni tim Management Team
Renata Barić Renata Barić
Đorđe Racković Đorđe Racković
mr. Verica Božić Verica Božić, M.Sc.
mr. Amir Hadžiomeragić Amir Hadžiomeragić, M.Sc.
Sektor za monetarne operacije, upravljanje Vice Governor in charge of Sector for Monetary Operations,
deviznim rezervama i gotovinom Cash and Foreign Currency Reserves Management,
mr. Emina Ćeman Emina Ćeman, M.Sc.
Vesna Papić Vesna Papić
Dejan Kovačević Dejan Kovačević
Edin Sijerčić Edin Sijerčić
mr. Vidosav Pantić Vidosav Pantić, M.Sc.
Sektor za administraciju i finansije Sector for Administration and Finances

mr Jasmin Hadžigrahić Jasmin Hadžigrahić, M.Sc.
Lejla Krkalić Lejla Krkalić
Rade Jovanović Rade Jovanović
dr. Ninoslav Gregović Ninoslav Gregović, Ph.D.
Igor Soldo Igor Soldo
252
UPRAVNO VIJEĆE I VIŠE OSOBLJE УПРАВНИ ОДБОР И ВИШЕ ОСОБЉЕ
UPRAVNO VIJEĆE: УПРАВНИ ОДБОР:
Predsjedatelj i guverner Предсједавајући и гувернер

dr. Kemal Kozarić др Кемал Козарић
Članovi: Чланови:
dr. Fikret Čaušević др Фикрет Чаушевић
dr. Milenko Krajišnik др Миленко Крајишник
dr. Željko Šain др Жељко Шаин
dr. Vasilj Žarković др Васиљ Жарковић
Viceguverneri: Вицегувернери:
Viceguverner nadležan za Sektor za statistiku, servisiranje Вицегувернер надлежан за Сектор за статистику, сервисирање
vanjskog duga, europske integracije i platne sustave спољног дуга, европске интеграције и платне системе
mr. Ankica Kolobarić мр Анкица Колобарић
Viceguverner nadležan za Sektor za monetarne operacije, Вицегувернер надлежан за Сектор за монетарне

upravljanje deviznim rezervama i gotovinom операције, управљање девизним резервама и готовином
dr. Radomir Božić др Радомир Божић
Viceguverner nadležan za Sektor za administraciju i Вицегувернер надлежан за Сектор за администрацију и

financije финансије
mr. Ernadina Bajrović мр Ернадина Бајровић
Glavni interni revizor Главни интерни ревизор

mr. Edis Kovačević мр Едис Ковачевић
Zamjenici glavnog internog revizora Замјеници главног интерног ревизора

Angela Medić Ангела Медић
Jasmina Novalija Јасмина Новалија
Krstinja Tošović Крстиња Тошовић
Ured vodećeg ekonomiste Канцеларија водећег економисте

Vodeći ekonomista Водећи економиста
Belma Čolaković Белма Чолаковић
Sektor za statistiku, servisiranje vanjskog duga, Сектор за статистику, сервисирање спољног дуга,
europske integracije i platne sustave европске интеграције и платне системе
Rukovodni tim Руководни тим
Renata Barić Рената Барић
Đorđe Racković Ђорђе Рацковић
mr. Verica Božić мр Верица Божић
mr. Amir Hadžiomeragić мр Амир Хаџиомерагић
Sektor za monetarne operacije, upravljanje Сектор за монетарне операције, управљање

deviznim rezervama i gotovinom девизним резервама и готовином
mr. Emina Ćeman мр Емина Ћеман
Vesna Papić Весна Папић
Dejan Kovačević Дејан Ковачевић
Edin Sijerčić Един Сијерчић
mr. Vidosav Pantić мр Видосав Пантић
Sektor za administraciju i financije Сектор за администрацију и финансије

mr. Jasmin Hadžigrahić мр Јасмин Хаџиграхић
Lejla Krkalić Лејла Кркалић
Rade Jovanović Раде Јовановић
dr. Ninoslav Gregović др Нинослав Греговић
Igor Soldo Игор Солдо
253
Centralna banka Bosne i Hercegovine – Glavna jedinica Central Bank of Bosnia Herzegovina - Sarajevo Main Unit,
Sarajevo, direktor Director
Sadik Kadrić Sadik Kadrić
Centralna banka Bosne i Hercegovine – Central Bank of Bosnia Herzegovina - Mostar Main Unit,
Glavna jedinica Mostar, direktor Director
Biserka Krešić Biserka Krešić
Glavna banka Republike Srpske Centralne banke BiH, Main Bank Of Republika Srpska of the Central Bank of BH,
direktor Director
dr. Željko Vaško Željko Vaško, Ph.D.
Filijala Centralne banke Bosne i Hercegovine na Palama, Branch of the Central Bank of Bosnia and Herzegovina in Pale,
rukovodilac Manager
Uglješa Simović Uglješa Simović
Centralna banka Bosne i Hecegovine Filijala Brčko, Brčko Branch of the Central Bank of Bosnia and Herzegovina,
rukovodilac Manager
Mirzeta Arnautović Mirzeta Arnautović
254
Centralna banka Bosne i Hercegovine Централна банка Босне и Херцеговине –

– Glavna jedinica Sarajevo, direktor Главна jединица Сарајево, директор
Sadik Kadrić Садик Кадрић
Centralna banka Bosne i Hercegov- Централна банка Босне и Херцеговине –

ine – Glavna jedinica Mostar, direktor Главна јединица Мостар, директор
Biserka Krešić Бисерка Крешић
Glavna banka Republike Srpske Centralne banke BiH, Главна банка Републике Српске Централне
direktor банке БиХ, директор
dr. Željko Vaško др Жељко Вашко
Podružnica Centralne banke Bosne i Филијала Централнe банкe Босне и

Hercegovine na Palama, rukovoditelj Херцеговине на Палама, руководилац
Uglješa Simović Угљеша Симовић
Centralna banka Bosne i Hercegovine Podružnica Централна банка Босне и Херцеговине

Brčko, rukovoditelj Филијала Брчко, руководилац
Mirzeta Arnautović Мирзета Арнаутовић
255
Priprema i štampa: DTP and printed by:

Štamparija Fojnica d.d. Štamparija Fojnica d.d.
Tiraž: 400 primjeraka Circulation: 400 copies
Publikovanje i umnožavanje u obrazovne i Publication and reproduction for education and non-
nekomercijalne svrhe je dozvoljeno uz obavezno commercial purposes is allowed provided that the source
navođenje izvora. is stated.
© Centralna banka Bosne i Hercegovine | Sva prava zadržana © Central Bank of Bosnia and Herzegovina | All right reserved.
256
Priprema i tisak: Припрема и штампa:

Štamparija Fojnica d.d. Штампарија Фојница д.д.
Tiraž: 400 primjeraka Тираж: 400 примјерака
Publiciranje i umnožavanje u obrazovne i Публиковање и умножавање у образовне и

nekomercijalne svrhe je dozvoljeno uz obavezno некомерцијалне сврхе је дозвољено уз обавезно
navođenje izvora. навођење извора.
© Centralna banka Bosne i Hercegovine | Sva prava pridržana © Централна банка Босне и Херцеговине | Сва права задржана
257

Bilten - 1 - 2014 17 Jul

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Bilten - 1 - 2014 17 Jul

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1 2014

Centralna banka Bosne i Hercegovine Central Bank of Bosnia and Herzegovina

Za sve informacije kontaktirati sa: For all information please contact:

Uredništvo: Editorial Board:

Centralna banka Bosne i Hercegovine Централна банка Босне и Херцеговине

Za sve informacije kontaktirati sa: За све информације контактирати са:

6 SPISAK GRAFIKONA THE GRAPHS LIST

20 GLAVNI EKONOMSKI INDIKATORI MAIN ECONOMIC INDICATORS

22 1. MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE 1. INTERNATIONAL ECONOMIC ENVIRONMENT

36 2. REALNI SEKTOR 2. REAL SECTOR

62 3. FINANSIJSKI SEKTOR 3. FINANCIAL SECTOR

104 4. VANJSKI SEKTOR 4. EXTERNAL SECTOR

116 5. VLADINE FINANSIJE 5. GOVERNMENT FINANCE

128 6. STATISTIČKE TABELE 6. STATISTICAL TABLES

250 7. DODATAK 7. APPENDIX

SPISAK SLIKA СПИСАК ГРАФИКОНА 7

GLAVNI EKONOMSKI POKAZATELJI ГЛАВНИ ЕКОНОМСКИ ИНДИКАТОРИ 21

1. MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE 1. МЕЂУНАРОДНО ЕКОНОМСКО ОКРУЖЕЊЕ 23

2. REALNI SEKTOR 2. РЕАЛНИ СЕКТОР 37

3. FINANCIJSKI SEKTOR 3. ФИНАНСИЈСКИ СЕКТОР 63

4. VANJSKI SEKTOR 4. СПОЉНИ СЕКТОР 105

5. VLADINE FINANCIJE 5. ВЛАДИНЕ ФИНАНСИЈЕ 117

6. STATISTIČKE TABLICE 6. СТАТИСТИЧКЕ ТАБЕЛЕ 129

7. DODATAK 7. ДОДАТАК 251

SPISAK GRAFIKONA THE GRAPHS LIST

Monetarna i kreditna politika u Monetary and Lending Policy in

Stopa nezaposlenosti i godišnja Unemployment Rate and Annual

SPISAK SLIKA СПИСАК ГРАФИКОНА

Monetarna i kreditna politika u Монетарна и кредитна политика у

Stopa nezaposlenosti i godišnja Стопа незапослености и годишња

Osnovica za obračun obavezne

Osnovica za obračun obvezne Основица за обрачун обавезне

Ukupni uvoz i uvoz bez proizvoda Total Imports, Imports without

b.p. bazni poen BAM/KM convertible mark

EPBiH Elektroprivreda Bosne i Hercegovine Republika Srpska Elektroprivreda Stock

EU 28 Evropska unija – sve zemlje EUR currency of European Monetary Union

FBiH Federacija Bosne i Hercegovine FDI foreign direct investment

FED Federalni sistem rezervi SAD Fed US Federal Reserve System

indeks investicionih fondova Republika Srpska Investment Funds

FOB cijena nakon ukrcavanja na brod FOB "free on board" price

indeks cijena hrane Organizacija za FPI FAO Food Price Index

b.b. bazni bod б.п. базни поен

NDA neto domaća aktiva MU Main Unit

NDA neto domaća aktiva МКО микрокредитне организације

IZVRŠNI SAŽETAK EXECUTIVE SUMMERY

IZVRŠNI SAŽETAK ИЗВРШНИ САЖЕТАК

Makroekonomski trendovi u prvom tromjesečju Макроекономски трендови у првом кварталу 2014.

Vanjskotrgovinska razmjena je povećana u prvom Спољнотрговинска размјена је повећана у првом

Belma Čolaković Belma Čolaković

Glavni ekonomski indikatori Main Economic Indicators

2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.*

External Debt Servicing8)

Glavni ekonomski pokazatelji Главни економски индикатори

2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.*

Realni BDP (stopa rasta u %)1)

1. MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE 1. INTERNATIONAL ECONOMIC ENVIRONMENT

1. MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE 1. МЕЂУНАРОДНО ЕКОНОМСКО ОКРУЖЕЊЕ

U takvim okolnostima može se očekivati da će se У таквим околностима може се очекивати да ће се

Grafikon 1.1: Monetarna i kreditna politika u Evropskoj monetarnoj uniji

Graph 1.1: Monetary and Lending Policy in European Monetary Union

Графикон 1.1: Монетарна и кредитна политика у Европској монетарној унији

Slika 1.1: Monetarna i kreditna politika u Europskoj monetarnoj uniji

Графикон 1.1: Монетарна и кредитна политика у Европској монетарној унији