НЕПОСРЕДНО ЗАКЉУЧИВАЊЕ

Непосредни закључак је онај који се изводи на основу само једне премисе, и та премиса је
категорички суд (Ѕ – Р).

Постоје два типа непосредног закључка:

- по опозицији, где се истиносна вредност судова одређује на основу њиховог односа у

логичком квадрату;

- по конверзији, обверзији, контрапозицији, инверзији и обверзији конверзије. Ми ћемо

урадити конверзију, обверзију и контрапозицију.

ЗАКЉУЧИВАЊЕ ПО ОПОЗИЦИЈИ

Ако је било који од универзалних судова (А или Е) истинит, онда по логичком квадрату
можемо поуздано да закључимо коју истиносну вредност имају сви остали судови са
истим субјектом и предикатом. На пример, ако је А-суд „Све ласте су селице“ истинит,
онда ће Е-суд („Ниједна ласта није селица“) бити неистинит (јер је однос КОНТРАРАН, тј.
бар један суд мора бити лажан, па пошто је А-суд истинит, Е је сигурно лажан). Такође, ако
је тачно „Све ласте су селице“, биће тачан и одговарајући I-суд „Неке ласте су селице“, јер
ако нешто важи за СВЕ, самим тим важи и за НЕКЕ. Однос је СУПЕРАЛТЕРНАЦИЈА. На крају,
из тачног А-суда („Све ласте су селице“) закључујемо да је нетачно да „Неке ласте нису
селице“, јер је то О-суд, који је у односу на А-суд КОНТРАДИКТОРАН. Слично стоје ствари
ако пођемо од истинитог Е-суда.

Поуздане закључке такође можемо извести полазећи од неистинитих партикуларних

судова (I и О). Рецимо, ако је нетачан I-суд „Неки гимназијалци су пензионери“, нетачан је
и А-суд „Сви гимназијалци су пензионери“ (јер ако нешто не важи бар за НЕКЕ, онда
сигурно не важи ни за СВЕ). Однос је, као што се сећате, СУБАЛТЕРНАЦИЈА. Одговарајући Е-
суд биће истинит, јер су I-суд и Е-суд КОНТРАДИКТОРНИ, што значи да имају супротну
истиносну вредност. Дакле, истина је да „Ниједан гимназијалац није пензионер“. И на
крају, О-суд ће бити истинит („Неки гимназијалци нису пензионери“), што можемо да
изведемо на два начина: први је тај, што знамо да су I-суд и О-суд СУБКОНТРАРНИ што
значи да је бар један истинит, а други се састоји у томе што смо већ у тврдили да је Е-суд
тачан, па ИЗ ТОГА следи да је и О-суд тачан (супералтернација). Слично важи и ако пођемо
од неистинитог О-суда.

КОНВЕРЗИЈА

Конверзија је непосредни закључак у којем Ѕ и Р мењају места, али се при том мора
водити рачуна да ли КВАНТИТЕТ суда остаје исти. Погледајмо на примерима:

А-суд: Сви кошаркаши су високи (људи).

Ѕ Р

Из тога не следи да су сви високи људи кошаркаши (јер чак и ако су сви кошаркаши
високи, то допушта могућност постојања високих људи који нису кошаркаши), али следи:

I-суд: Неки високи (људи) су кошаркаши. Дакле, конверзија А-суда је I-суд.

Е-суд: Ниједна лала није љубичица.

Е-суд има тзв. „чисту“ конверзију – Ѕ и Р само замене места, ништа друго се не мења.
Дакле,

Е- суд: Ниједна љубичица није лала.

I-суд: Неки професори су музичари.

I-суд такође има тзв. „чисту“ конверзију, па добијамо:

I-суд: Неки музичари су професори.

И на крају, О-суд, који НЕМА конверзију!

О-суд: Неки Италијани нису музикални.

Да ли из овог суда следи „Неки музикални (људи) нису Италијани“? Не, јер у почетном
суду нема никакве информације о људима који НИСУ Италијани, да ли они јесу или нису
музикални. Можда нико, осим НЕКИХ Италијана, није музикалан – тада је и даље тачно да
„Неки Италијани нису музикални“, али не следи да „Неки музикални људи нису
Италијани“, тј. да има музикалних људи који нису Италијани.

Да ли се, пак, из наведеног суда може извести суд „Неки музикални (људи) су Италијани“?
Не може ни то, јер замислимо да НИЈЕДАН Италијан није музикалан. Тада је самим тим
тачно да „Неки Италијани нису музикални“, али НЕ СЛЕДИ да су „неки музикални људи
Италијани“, јер у тој хипотетичкој ситуацији нема музикалних Италијана. Дакле, О-суд
нема конверзију – не може се извести никакав поуздан суд ако Ѕ и Р замене места.