NAPREDNI TRENING ASERTIVNA

KOMUNIKACIJA
radna sveska
za učesnike iskustvene grupe

Sonja Šovljanski
psihorelaks.com
 Pravila grupe
1. Dolazak na Asertivnu radionicu je dobrovoljna, lična stvar svakog polaznika. U
vašem je interesu da dolazite redovno, jer naš zajednički rad tada dobija puni smisao i
željene rezultate. Za dobijanje sertifikata tolerišu se 2 izostanka od 8 susreta grupe
(odnosno jedan izostanak od četiri)
2. Broj članova grupe je ograničen na 10. Ukoliko u grupi ima mesta za još nekog
člana, novi polaznik se može priključiti najkasnije do 2. susreta grupe.
3. Ukoliko neko kasni do 10 minuta, treba da se, bez izvinjavanja, što je moguće tiše
priključi grupi da ne bi ometao njen rad. Duže kašnjenje nije dozvoljeno zbog interesa
grupe. Izuzetno se član grupe može unapred dogovoriti sa voditeljkama grupe o
odstupanju od ovog pravila.
4. Konzumiranje hrane, cigareta i alkohola tokom rada grupe nije dozvoljeno.
5. Rad kod kuće tj. zadatak koji ćete dobijati nakon svakog susreta nije obavezan,
ali je veoma poželjan, jer time pokazujete da ste zainteresovani, aktivni i spremni na
rad i saradnju. Ne zaboravite da neurađenim zadatkom samo-sabotirate proces
promene.
6. Voditelj grupe se obavezuje na čuvanje tajnosti podataka lične prirode.
7. Članovi grupe ne potpisuju ugovor o čuvanju tajnosti podataka koje iznose
članovi grupe, ali imaju na umu da takav odnos unapredjuje rad grupe čiji su deo.
8. Član grupe samostalno procenjuje u kojoj meri je spreman da govori o sebi pred
grupom.
9. Sugestija, komentar, povratna informacija (feedback) se drugom članu grupe
upućuje isključivo na ponašanje uz uvažavanje ličnosti.
10. Član grupe se uključuje u diskusiju dizanjem ruke.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ciljevi asertivne radionice

* rad na iracionalnim uverenjima

koja ometaju ili sprečavaju asertivno ponašanje
* redukovanje pasivnog i agresivnog ponašanja u korist asertivnog
* razvijanje komunikacijskih i socijalnih veština
* jačanje samopouzdanja
* razvijanje veće osetljivosti i razumevanja za druge ljude
*razvijanje sposobnosti za asertivno ponašanje u konfliktnim situacijama
* otvaranje mogućnosti za psihički samorazvoj
* razumevanje tipova ljudi sa kojima je teško sarađivati
* razumevanje principa aktivnog slušanja
* rad na emocionalnoj inteligenciji
* usvajanje osnovnih pojmova Transakcione analize
sa ciljem poboljšanja komunikacionih veština

1
 Osnovne informacije i pojmovi

1 DEO
objašnjenje osnovnih pojmova
 tri vrste ponašanja u interakciji sa drugima i prateće emocije:
ASERTIVNO (osećanje zadovoljstva ili nezadovoljstva i sl.)
PASIVNO (anksioznost)
AGRESIVNO (bes)
*PASIVNO – AGRESIVNO

ASERTACIJA je "izražavanje misli, osećanja i uverenja na

- direktan,
- pošten (iskren)
- adekvatan način
- uz uvažavanje prava drugih ljudi“.
PASIVNOST podrazumeva nemogućnost izražavanja svojih misli, uverenja i osećanja na
asertivan način. »Pasivna osoba« narušava svoja prava, ne poštuje svoje potrebe, ne
postavlja granice u odnosu na druge ljude, u komunikaciji je nesigurna i anksiozna, često
nije u stanju da preuzme odgovornost za svoje postupke; njen cilj je da zadovolji drugog i
po svaku cenu izbegne konflikt.

AGRESIVNOST podrazumeva direktno zalaganje za svoja prava i izražavanje misli,

osećanja i uverenja na način koji je često neiskren, obično neadekvatan i uvek ugrožava
prava druge osobe.
Cilj agresije je, uglavnom, uspostavljanje kontrole nad situacijom i ljudima, demonstracija
moći, dominacija i postizanje pobede nad drugom osobom.

PRAVA EMOCIJA CILJ

ASERTIVNO = zadovoljstvo, nezadovoljstvo komunikacija

PASIVNO -- stid, strah udovoljiti drugome

AGRESIVNO +- bes moć, dominacija, poniznost

2
Vrste neasertivnog ponašanja
Popunite…….___________________
izbegava raspravu
većinom ćuti
ili puno priča – ništa ne kaže
ne izražava svoje mišljenje već tuđe
brzo priznaje svoju grešku i često se izvinjava
govori tiho, ne podiže glas
većinu vremena ne gleda u oči
smeši se i stalno klima glavom

Vrste neasertivnog ponašanja

Popunite…….___________________
zahteva i naređuje (nema molim i hvala)
optužuje i krivi druge
ne priznaje svoje greške
usmerena NA osobu a NE na ponašanje osobe
ne sluša i prekida
glasno govori
napadna gestikulacija
zuri u sagovornika

Vrste neasertivnog ponašanja

Popunite…….___________________
prikrivena, implicitna agresivnost
poriče negativna osećanja
izaziva osećanje krivice kod drugih
prebacuje odgovornost na druge
ironični, sarkastični komentari
„zaboravlja “, odugovlači, sabotira...
3
Vrste neasertivnog ponašanja
Popunite…….___________________
Komuniciramo sa osobom jasno, direktno, iskreno
Uključuje uvažavanje
Borimo se za svoja prava, ali u isto vreme ne ugrožavamo prava drugih!
Samopoštovanje i poštovanje drugih

KVIZ - PREPOZNAJETE LI PONAŠANJE?

Za svaku situaciju procenite da li je odgovor agresivan (Ag), pasivan (P), pasivno-agresivan (PA) ili
asertivan (As) i upišite odgovor pored situacije skraćenicom.

1. Iz komšijinog stana se čije buka. Zovete komšiju i kažete mu:

Dobro veče, jako mi smeta buka iz vašeg stana, da li biste se utišali?
odgovor _______________
2. Prijatelj Vas moli da mu pozajmite novac. Već ste mu nekoliko puta pozajmili novac ali nije
vratio. Kažete:
Porodica me već stalno kritikuje što pozajmljujem novac ljudima koji ne vraćaju.
odgovor _______________
3. Prijatelj Vam traži da mu vratite kofer koji ste nedavno od njega pozajmili. Odgovarate:
Naravno da ću ti vratiti, zar si mislio da neću. Sama-sam bih se setila-setio, a ne ovako da
tražiš.
odgovor _______________
4. U vozu je velika gužva. Želite izaći ali ne možete da se probijete do vrata. Napokon kažete:
Šta vam je, bezobrazni ste, pomerite se, moram da izađem.
odgovor _______________
5. Konobar vam u restoranu donosi ceđenu narandžu, a Vi ste tražili grejp. Kažete:
Zamolila bih Vas da mi donesete grejp, nisam tražila narandžu (mirnim tonom).
odgovor _______________
6. Direktor je zbog velikih računa za gorivo sazvao sastanak na kome rekao da će se svaka upotreba
službenog vozila proveravati. Jedan od zaposlenih kaže:
Ako ste Vi tako odlučili, u redu. To od mene traži dodatan posao proveravanja svih radnika
što je posao od oko nekoliko sati dnevno više, kako možemo da rešimo moje dodatne sate
posla?
odgovor _______________
7. Partner očekuje ručak na stolu kada dođe sa posla. Smirujete ga:
Joj, žao mi je, znam da si gladan… oprosti mi, komšinica je bila tu nikako da ode, a i ja nisam
imala dovoljno para na računu, i znaš morala sam da idem i u nabavku onoga što je majstor
tražio…a gužva u saobraćaju baš danas ko u inat nikada da prođem.
odgovor _______________
8. Stojite u redu u pošti. Jedna osoba dođe i stane ispred Vas. Vi:
Mrmljate, uzdišete i gledate je popreko. Gurate se da bi joj ostavili što manje mesta, dišete joj
za vrat i komentarišete sa drugim ljudima da bi ona shvatila da je pogrešila.
odgovor ______________
9. Brat vas zove i kaže da bi došao da vas vidi, ali vi već imate isplanirane obaveze i odbijate ga.
On:
Ti uvek misliš samo na sebe, nikada nisi tu za mene.
odgovor ______________
10. Dolazite u prodavnicu da vratite neispravan fen za kosu. Prodavac Vam odmah kaže da ne može,
iako nije ni pogledao račun. Kažete:
4
Molim Vas da pogledate račun, fen sam kupila pre dve nedelje, tako da i dalje imam pravo da
ga vratim.
odgovor _______________
11. Roditelj je ljut jer ništa nisu preduzeli u vrtiću posle tuče među decom. Kaže:
Molio sam Vas da ispitate taj slučaj i brine me što ništa po tom pitanju nije urađeno. Molim
Vas još jednom da se pozabavite tim slučajem.
odgovor _______________

ŽIVOTNE POZICIJE

Životna pozicija je stav o vrednosti sopstvenog bića i stav prema vrednosti tuđeg
bića. Ljudi
ne žele namerno da povrede nekoga svojim stavom, već su
taj stav odabrali kao najbolji način da u detinjstvu zadovolje svoje
potrebe, da prežive. Jednom kada dete usvoji neku od životnih pozicija vrlo
verovatno da će konstruisati čitavu svoju životnu priču sa svojim osnovnim uverenjem.
Moguće je da dete razvije 4 osnovne životne pozicije:

JA NISAM OK - TI SI OK JA SAM OK - TI SI OK

Inferiornost, pasivnost Poštovanje, samopoštovanje

Emocije: tuga, bes
Odnos prema konfliktu: izbegavanje
istog zbog mogućeg odbacivanja, ne
dopadanja
Pristup problemu: fokusiranost na
proceduru i proces rešavanja
Ponašanje: odustajanje, pasivnost,
preadaptiranost, bežanje
Emocije: zdrava ljutnja, adekvatne
emocije
Odnos prema konfliktu: pozitivan,
mogućnost ličnog rasta
Pristup problemu: orijentisan na ciljeve i
načine njihovog postizanja
Ponašanje: asertivnost, istraživanje,
slaganje, odlučnost, razvoj

5
 JA NISAM OK - TI NISI OK JA SAM OK - TI NISI OK

Emocije: prezir prema sebi i drugima, Emocije: prezir

sumnja u druge
Odnos prema konfliktu: ignorisanje
Pristup problemu: neefikasan,
neproduktivan, pasivan, bespomoćan
Ponašanje: apatičnost, ciničnost,
distanca prema drugima
Odnos prema konfliktu: sukob osoba u
kom moram pobediti
Pristup problemu: moji ciljevi se moraju
ostvariti po svaku cenu
Ponašanje: ironija, kontrola, agresivnost,
pritisak, podcenjivanje drugih,
rigidnost/netolerancija

Vežba JA SAM ………, A TI ………

U tabeli su dati tipovi životnih pozicija, osnovni stav prema sebi i drugima, kao i tipična
ponašanja koja su karakteristična za svaku poziciju:

Životna pozicija Uverenje Ponašanje

Ja sam Ok Ti si Ok Ja vredim i drugi vrede Samopoštovanje,
poštovanje, uvažavanje
sebe i drugih,
Ja sam Ok Ti nisi Ok Ja vredim više od drugih Arogancija, oholost,
omalovažavanje drugih,
vređanje bića drugih,
prezir prema drugima
Ja nisam Ok Ti si Ok Ja vredim manje od Snishodljivost, preterana

6
 drugih uslužnost,
omalovažavanje sebe i
svojih mogućnosti
Ja nisam Ok Ti nisi Ok Svi su bezvredni Apatija,
nezainteresovanost,
očajanje, povlačenje,
asocijalnost

Vežba - Prepoznajte životne pozicije nastavnika biologije u zavisnosti od

situacija u kojima se našao samo u toku dva sata u jednom danu.

U kabinetu nastavnik biologije priprema vežbe za učenike. Ulazi

direktor i nosi tabak listova: „Evo stigli su izveštaji Ministarstva koje
smo čekali, da li možeš da ih pogledaš i kažeš mi svoja zapažanja?“.

„Uradiću to. Znam da je to važno“ kaže nastavnik biologije.

ŽIVOTNA POZICIJA NASTAVNIKA BIOLOGIJE JE ……………….. I ZAŠTO?

Nastavnik biologije je upravo seo i otvorio prvu stranu izveštaja. Vidi

krajem oka da neko gleda preko njegovog ramena. To je njegov
kolega. On je zabrinut. Pošto je već video ranije taj izraz lica mogao
je da predpostavi zašto je došao. On želi da provede mnogo vremena
žaleći se na svoju lošu poziciju u školi, tražeći njegov savet, a onda ga
ne prihvatajući. Kolega počinje priču: „Baš sam danas…“.
Nastavnik razmišlja: „Ja ne mogu da izdržim njegove žalopojke.
On je neko kome je izgleda važno jedino da priča bez obzira šta
ja radim i koliko imam posla. Moram da pobegnem odavde. Ja
ne mogu da mu kažem da nemam vremena i moram da radim! “.
On počinje da se znoji. Ni ne čuje više šta mu kolega priča već
mrmlja: „Izvini Marko nešto se loše osećam i moram da izađem
na vazduh i odmah se vraćam! “.

ŽIVOTNA POZICIJA NASTAVNIKA BIOLOGIJE JE ……………… I ZAŠTO?

Deset minuta kasnije nastavnik se vratio u svoj kabinet. Uzima kafu i

vraća se izveštaju. Otvaraju se vrata. Ulazi mladi kolega biologije. On
gleda dole. „Bojim se da imam neke loše vesti. Sećaš li se onoga što si

7
 mi dao da odštampam. Ja sam zaboravio i sada smo propustili rok za
štampu. Šta da radim? “

Nastavnik biologije crveni u licu, viče na svog mladog kolegu:

„Šta, šta da radiš? Da odmah nađeš rešenje za to! Dakle, na posao
– ja ne želim da čujem za tebe dok god ne obaviš posao!
Razumeš? “. Dok govori srce mu brže kuca i on se zacrveni u licu.
Kada mladi kolega ode on kaže sebi: „ Danas nikome ne možeš
verovati. Jedino ti ostaje da uradiš posao sam. “

ŽIVOTNA POZICIJA NASTAVNIKA BIOLOGIJE JE ………………. I ZAŠTO?

Telefon zvoni, nastavnik biologije se javlja, zove ga supruga iz stana.

„Nešto užasno se desilo. Cev je pukla i ceo tepih se natopio pre nego
što sam uspela bilo šta da uradim! “

Nastavnik biologije: „Svega mi je dosta. Ne mogu više da izdržim.

I moja supruga nije od neke pomoći. Ovo je beznadežno“. Kaže
supruzi „Gledaj, ja jednostavno ovo ne mogu da izdržim. To je
suviše u odnosu na dan kakav sam imao.“ i spusti slušalicu
nesačekavši odgovor. Oseća se iscrpljeno i depresivno.

ŽIVOTNA POZICIJA NASTAVNIKA BIOLOGIJE JE ……………… I ZAŠTO?

8
Referentni okvir TA CENTAR, NOVI SAD, 2004, Dr Zoran Milivojević

METAFORA O TERITORIJI I MAPI

Jedan od načina na koji se slikovito može objasniti razlika između stvarnosti (događaja) i
slike te stvarnosti (doživljaja) je da se govori o teritoriji i o mapi te teritorije. Teritorija je
stvarnost, a mapa je naša predstava o stvarnosti.

Iako je ova razlika veoma jasna, u svakodnevnom životu ljudi obično ne prave razliku
između svog doživljaja stvarnosti i same stvarnosti. Ljudi su na osnovu iskustva stekli
naviku da jednostavno veruju svojim čulima i svojim zaključcima. Zbog toga je za osobu
stvarnost ono što ona doživljava kao stvarnost ili, u okviru metafore, osoba veruje da je
mapa isto što i teritorija. U tom smislu ljudi često funkcionišu kao što to čini „automatski
pilot” u avionu: kada pilot ubaci parametre leta u kompjuter u avionu i prepusti kompjuteru
da vodi avion na osnovu zadatih parametara, kompjuter upravlja avionom kao da ovi
parametri jesu stvarnost. Ako su uneti parametri tačni avion će leteti kako treba, a ako su
netačni on će leteti pogrešno jer ne postoje „čula” aviona na osnovu kojih bi kompjuter
„shvatio” da stvarnost ne odgovara zadatim parametrima.

Mentalno funkcionisanje koje ne pravi razliku između mape i teritorije je veoma

rašireno. Dva su osnovna razloga za raširenost navike poistovećivanja subjektivnog i
objektivnog. Prvi je u tome što se na ovaj način postiže automatizam razumevanja stvarnosti
koji štedi vreme i energiju. Kada bi se ljudi stalno preispitivali u vezi toga da li su nešto
dobro opazili, razumeli ili vrednovali na to bi gubili puno energije i vremena. Drugi razlog
je to što je posledica ovog automatizma da na taj način ljudi postaju sigurni u sebe i svoje
shvatanje stvarnosti.

DEFINICIJA REFERENTOG OKVIRA (RO)

Globalna unutrašnja mapa stvarnosti se u transakcionoj analizi naziva referentni okvir ili
skraćeno RO. Pojam su uveli Džeki Šif i saradnici: Referentni okvir „daje osobi jedan opšti
set percepcija, koncepcija, osećanja i akcija, koji se koristi da bi se strukturalno i dinamski
9
definisalo njeno Ja, drugi ljudi, i svet” (Schiff et al., 1975, str. 50). Koncept referentnog
okvira je izuzetno važan kako za razumevanje unutrašnje psihodinamike (odvijanje
mentalnih procesa), tako i za razumevanje ponašanja i transakcija u kojima osoba učestvuje.

Referentni okvir organizuje mentalne procese, a jedna od najvažnijih funkcija je

pripisivanje značaja opaženom (funkcija apercepcije). „Mi moramo da filtriramo i
struktuiramo stimuluse (spoljašnje i unutrašnje) da bismo ih razumeli na način koji nam
omogućuje da ostvarimo naše potrebe” (Schiff et al., 1975, str. 57).

Veoma je važno shvatiti da najveći deo vremena RO deluje na automatskom, nesvesnom

nivou.

POLJA REFERENTNOG OKVIRA: JA, DRUGI I SVET

Kako je RO reprezentacija stvarnosti, onda bi u RO trebalo da postoje ona polja koja
odgovaraju kategorijama stvarnih pojava. Uobičajeno je da se pojave u stvarnosti dele na tri
kategorije koje odgovaraju trima osnovnim poljima referentnog okvira: ja, drugi i svet. U
kategoriju drugi spadaju svi drugi ljudi (čovečanstvo), a u kategoriju svet sve one ostale
pojave u prirodi i ljudskom društvu koje nisu ljudi: od biologije i geografije do astronomije.
Pored toga i sama osoba koja posmatra stvarnost svrstavajući je u kategorije drugi i svet je
takođe stvarna. Na primer, telo neke osobe je kao deo stvarnosti dostupno osobinim čulima:
ona sebe može videti, može se dodirnuti i slično. Tri osnovna polja referentnog okvira: Ja,
Drugi i Svet vizuleno predstavljamo ovako:

Slika – Polja referentnog okvira

10
 U svakom od ova tri osnovna polja postoje različite predstave, odnosno definicije. Tako
na primer, u polju Ja, postoje različite predstave o sebi, o svom telu, o osobinama svoje
ličnosti, o svojim ponašanjima i reakcijama u različitim situacijama. Kako RO definiše
stvarnost, u njemu se nalaze samo one predstave za koje osoba veruje da su stvarne,
odnosno istinite ili tačne. Pored predstava (koje odgovaraju činjenicama) u RO se nalaze i
različite interpretacije, odnosno definicije i zaključci o sebi, drugima i svetu za koje osoba
takođe veruje da su tačni.

PERCEPCIJA (MENTALNA
STIMULUSNA PREDSTAVA STIMULUSNE
SITUACIJA SITUACIJE)

APERCEPCIJA
(PRIPISIVANJE ZNAČENJA)

VALORIZACIJA
(PRIPISIVANJE VAŽNOSTI)

„NEVAŽNO” „VAŽNO!”

Ravnodušnost EMOCIONALNA
REAKCIJA

11
 Slika – Funkcije referentog okvira tokom obrade informacija.

VREDNOVANJE POJEDINIH POLJA REFERENTOG OKVIRA

Sva tri polja referentog okvira se odnose na veoma važne aspekte stvarnosti u učestvuju
u onome što se može nazvati doživljavanjem stvarnosti. Idealna osoba bi posedovala
sposobnost da dinamički menja važnost pojedinih polja, tako da u zavisnosti od situacije
prednost daje polju Ja, polju Drugi ili polju Svet. Problemi nastaju onda kada osoba ima
sužene izbore u procesu obrade informacija, jer neko od ovih polja konstantno precenjuje, a
druga konstantno potcenjuje ili otpisuje. Zbog toga ovakva osoba nije u stanju da na dobar
način upoređuje važnost informacije iz sva tri polja i da definiše trenutni prioritet.

Otpisivanje pojedinog polja referentnog okvira je uglavnom tipičan za pojedinca. Reč je

o navici koja je formirana u detinjstvu usled određenih roditeljskih uticaja.

Iako se način na koji osoba disfunkcionalno vrednuje pojedina polja referentnog okvira
mogu primetiti i tokom uobičajene komunikacije, određeni tip disfunkcionalnog reagovanja
je posebno izražen u stresnim situacijama.

Otpisivanje polja Drugi i Situacija (TUĐA PRAVA SE

ZANEMARUJU)
Ovo je tipična situacija koju nalazimo kod osoba koje ocenjujemo kao egocentrične: kod
egoističnih i kod narcisoidnih ličnosti. Takve su osobe uvek svesne toga šta one žele i ne
1

žele, a nedovoljno su svesne toga šta hoće drugi ljudi i šta zahteva situacija u kojoj se
nalaze. Njihovo ponašanje karakteriše stalni zahtev za aloadaptacijom, odnosno da se i drugi
ljudi i svet ponašaju na način koji će ispuniti želje ovih osoba. Vizuelno RO osobe koja
precenjuje polje ja izgleda ovako:

1 Iako mi govorimo o precenjivanju polja Ja, u pitanju je posledica potcenjivanja polja drugi i situacija. Možda je

nemoguće, filozofski gledano preceniti sebe. Zbog toga cilj ne može biti da neko sebe manje ceni, već da počne da ceni
ono što nije cenio (druge i situaciju).
12
 Slika – RO osobe koja otpisuje polja Drugi i Situacija.

Razvojno, ovakav RO nalazimo kod dece koja su bila zanemarena i koja su kao mala
shvatila da je jedini način da prežive da se pobrinu sami za sebe jer od drugih i od sveta ne
mogu očekivati milost i sažaljenje (egoizam). Takođe, ovakav referentni okvir nalazimo i
kod razmažene dece kojoj roditelji nisu pomogli da nauče da izdrže frustriraciju svojih želja
i koja veruju da drugi ljudi postoje samo da bi im ispunjavali želje (narcisoidnost).

Otpisivanje polja Ja (SVOJIH PRAVA)

Ljudi koji otpisuju važnost polja Ja su uglavnom svesni toga šta žele drugi i šta zahteva
situacija, ali nisu u kontaktu sa sobom i svojim željama. To može značiti da su oni svesni
svojih želja ali im otpisuju važnost, ali i to da i ne znaju šta žele. Ponašanje koje proizlazi iz
ovakvog RO je stalna autoadaptacija: osoba se podređuje zahtevima situacije, podređuje se
drugima i njihovim željama. Takav referenti okvir vizuelno predstavljamo ovako:

Slika – RO osobe koja otpisuje polje Ja.

Ovakav obrazac nastaje u onim porodicama u kojima je detetu zabranjeno da ulazi u

konflikte sa svojim roditeljima, odnosno u kojima dete mora da ugađa roditeljima da bi bilo
13
voljeno. Način da se zbog konflikata izbegne odbacivanje je da se oduzme važnost
sopstvenim željama, a način da se dobije ljubav je da se brine o tuđim željama i potrebama.
Zbog toga ovi ljudi zanemaruju sebe, a vode računa o drugima i o zahtevima situacija.
Očigledno ponašanje je ugađanje, servilnost, izbegavanje konflikata i slično - PASIVNOST

Osoba treba da shvati da ona, njene želje i druge emocije jesu važni, da ima pravo da
ceni sebe, da trenira samopoštovanje i samoljubav, da briga za sebe i egoizam nisu isto, da
vežba da sebi svesno postavlja pitanje: „A šta ja želim u ovoj situaciji?”, da su konflikti u
redu, da je ljutnja različita od prezira i odbacivanja!, da nije odgovorna ni kriva za osećanja
drugih ljudi, da ima pravo da traži i zahteva od drugih i slično. Tehnike asertivnog treninga
su posebno pogodne za ovaj tip deformacije RO.

Otpisivanje polja Ja i Situacija

Ovakav referentni okvir je sličan onome koji imaju osobe koje otpisuju samo polje Ja, ali
su osobe s ovakvim RO manje uspešne i socijalno neprilagođenjije. Njihovo ponašanje je
nekada karikatura servilnosti ili pak pokušavaju da ugode drugima na pogrešan način..

Slika – Otpisivanje polja Ja i Situacija.

Otpisivanje polja Drugi

Osoba koja u svom RO otpisuje polje Drugi slilčno funkcioniše kao osobe koje otpisuju
polja Situacija i Drugi, s tom razlikom što je ovo blaža varijanta. S obzirom da osoba vodi
računa i o sebi i o polju Situacija njene reakcije su manje socijalno upadljive. Često uspešne
osobe s narcisoidnim crtama imaju ovakav RO.

14
 Slika – Otpisivanje polja Drugi.

Otpisivanje polja Ja i Drugi

Osobe čiji RO naizgled odlikuje to što precenjuju polje Situacija, u stvari otpisuju polje
Ja i polje Drugi. Time što je osoba otpisala sebe i drugoga, ona je učinila pokušaj da
situaciji pristupi na „objektivan” način. Glavna „dobit” od ovakve „objektivnosti” je
pokušaj da se izbegnu kako svoja, tako i tuđa osećanja. Zbog toga ovakva osoba govori
impersonalno, pokušavajući da se postavi iznad ili izvan situacije i da je opiše na naučan
način.

Slika – RO osobe koja otpisuje polja Ja i Drugi.

Većina ljudi s RO u kojem otpisuju polja Ja i Drugi su u detinjstvu došli do zaključka da

su osećanja opasna, da zamućuju jasno sagledavanje situacije, da dovode do konflikta i
nasilja, da se ne isplati osećati, već da je jednini način da prežive u tome da postanu
racionalni, logični, obrazovani i slično. Često se u izboru profesije odlučuju se za takva
zanimanja koja se tiču polja Svet, kao što su prirodne nauke i tehnika.
15
 Otpisivanje polja Situacija
Ljudi koji otpisuju polje situacija često ispadaju socijalno nespretni ili čak socijalno
neadekvatni upravo zbog toga što im zahtevi situacije ili nisu važni ili ih uopšte nisu svesni.
Oni su usmereni na sebe i na drugoga, ignorišući širi kontekst u kome se ta komunikacija
odvija. Ljudi koji prisustvuju takvoj komunikaciji a koji u nju nisu uključeni direktno
(spadaju u kontekst u kojem se komunikacija odvija, odnosno u polje situacija) često
ovakve osobe doživljavaju kao bezobrazne, bezobzirne ili nevaspitane. Ovakav tip
otpisivanja je veoma sličan otpisivanju polja Drugi i Situacija.

Slika – Otpisivanje polja Situacija

Otpisivanje sva tri polja

Ovde je reč o takvim osobama koje u svom referentom okviru otpisuju važnost sva tri
polja. Jednostavno ništa nije važno, niti oni sami, niti drugi ljudi, niti situacija u kojoj se
nalaze. Ljudi s ovakvim referentnim okvirom imaju najmanju sposobnost adaptacije. Na
sreću, ovakvo funkcionisanje RO je uglavnom povezano samo sa stresnim situacijama, tako
da se javlja kao povremeni način funkcionisanja.

Glavni problem ljudi s ovakvim RO je u tome što ne shvataju prioritete koji dolaze iz tri
polja. Zbog toga su oni zbunjeni, anksiozni ili povremeno pokušavaju da budu duhoviti ili
ljuti. Glavni signal u komunikaciji da je došlo do otpisivanja sva tri polja RO je u tome da
osoba počinje da se ponaša irelevanto i neodgovarajuće.

16
 Slika – RO u kome se otpisuju sva tri polja.

Razvojno gledano reč je o deci koja su dobijala „zabranu mišljenja” i koja su naučila da
u određenim situacijama budu konfuzna. Duhovitost može biti način da prikriju zbunjenost i
da zabave druge, a ljutnja može biti način da se za zbunjenost optuže drugi.

REFERENTI OKVIR I KOMUNIKACIJA

Komunikacija između dve osobe je u stvari komunikacija između njihovih referentih
okvira. „Svaki stimulus ili reakcija je izražen iz inicijatorovog referentnog okvira, a opažen
od strane primaočevog referentnog okvira. ” (Schiff et al., 1975, str. 51).

Komunikacija ne bi bila moguća ako ljudi ne bi u datom aspektu imali iste referentne
okvire. Kada jedna osoba uputi poruku drugoj, ona u stvari na određeni način izrazi neko
značenje. Kada druga osoba primi upućenu poruku, ona, da bi razumela poruku, mora toj
poruci pripisati ono isto značenje koje joj je pripisala i osoba koja je uputila poruku. Drugim
rečima osoba koja kodira poruku i osoba koja je dekodira moraju koristiti isti kod. Ako to
nije slučaj nastaju komunikacijski nesporazumi ili jednostavno komunikacija nije moguća.
Različiti kodovi su deo referentnog okvira, a kodiranje i dekodiranje poruka tokom
komunikacije je upravo funkcija referentnog okvira.

Prema tome, da bi ljudi mogli međusobno da komuniciraju, odnosno da razmenjuju

poruke i značenja, svako od njih mora da poseduje onaj kod kojim se koriste i drugi ljudi. 2

Kod je sistem znakova s unapred pripisanim značenjem. Reč je dakle o društvenoj

2 Reč komunikacija dolazi od latinske reči communis, zajednički, opšti. Odatle naš izraz opštiti. Communis je nastalo

od con- (cum-), zajedno i munis, obavezati, vezivati obavezom (Skeat, 1993, str.90). U ovim značenjima ono što je opšte i
na šta su ljudi obavezni je sam kod. Možda naša reč sporazumevanje najbolje ukazuje da nema komunikacije bez
razumevanja.
17
konvenciji, o zajedničkom ili deljenom kodu na osnovu kojeg se poruke kodiraju i
dekodiraju.

Tipičan primer koda je jezik kojim govore ljudi u nekoj kulturi. Osnova jezika su
zvukovi kojima je pripisano određeno značenje tako su postali glasovi. Na osnovu
kombinacije glasova nastaju reči. Osoba koja poznaje kod određenog jezika će biti u stanju
da primeni ovaj kod kako bi proizvela one zvukove kojima će drugima preneti ono značenje
koje želi. S druge strane su slušaoci koji će primeniti isti taj kod da bi iz tih zvukova koje
dolaze u njihove uši kako bi dekodirali značenje koje im je upućeno. Slično je i s pismenim
komuniciranjem: postoji kod kojim se definišu ispisani znakovi (slova) i njihove
kombinacije (reči i rečenice). Samo osoba koja poznaje ovaj kod će biti u stanuju da piše,
odnosno da čita napisano. Ako ne poznaje dati kod osoba će biti nepismena.

U tom smislu jezičko saobraćanje je paradigma za način na koji RO deluje u

komunikaciji. Na osnovu koda osoba kodira poruke koje druga osoba, primenjujući isti taj
kod, dekodira. Proces kodiranja i dekodiranja ide automatski, bez napora, tako da mnogi
ljudi imaju utisak da ne čuju zvukove, već njihovo značenje.
Dekodiranje
Kodiranje
Dekodiranje

Kodiranje

Stimulus / Poruka

Reakcija / Poruka

Slika – Referenti okviri i transakcija.

18
 Za razliku od jezika koji se ubraja u najsavršenije načine prenošenja značenja (najmanji
broj nesporazuma je u verbalnoj komunikaciji), RO na isti način učestvuje i u neverbalnoj
komunikaciji. Međutim, u neverbalnoj komunikaciji je samo jedan manji broj neverbalnih
signala društveno kodiran u smislu da u određenoj zajednici postoji standardno i
opšteprihvaćeno značenje tog signala (gesta) poput: naklona, odmahivanja glavnom,
klimanja glavom, skidanja šešira i slično. Veliki broj neverbalnih ponašanja koja učestvuju
u komunikaciji nije društveno kodiran i spada u sferu individualne ekspresije i
idiosinkratičnog (samo za osobu specifičnog) kodiranja ponašanja. U svačijem referentnom
okviru se nalaze kako zajednički (komunikacija), tako i individualni kodovi (ekspresija).
Zbog toga u neverbalnom ponašanju postoji veliki broj nesporazuma i pogrešnog „čitanja”
poruka ili čak pripisivanje svojstva poruke onim ponašanjima koji nemaju takvu namenu.

Pripisivanje tačnog značenja neverbalnim signalima ili inkongruentnim signalima je

posebna veština koja se uči tokom komunikacije s ljudima, a koja je zasnovana na znanju i
iskustvu.

Čitanje misli je logička greška kada na osnovu nekog ponašanja zaključujemo da tačno
znamo kakvo je unutrašnje stanje druge osobe (šta misli, kako se oseća, šta namerava i
slično). Na osnovu neverbalnih signala možemo izvoditi samo pretpostavke (hipoteze) o
tome kakvo je unutrašnje stanje druge osobe, ali nikada ne možemo tačno znati kakvo je to
unutrašnje stanje. Zbog toga valja znati da je zaključivanje na osnovu neverbalne
komunikacije veoma važno, ali da mora biti provereno verbalnom komunikacijom. Drugim
rečima, neverbalna komunikacija nikako ne može zameniti verbalnu komunikaciju.

EGO STANJA I REFERENTNI OKVIR

Referentni okvir je dobar koncept za razumevanje delovanja mentalnog aparata, odnosno
psihodinamike. Referentni okvir se može prikazati kao okvir (ili „koža”) koji obuhvata ego
stanja međusobno ih povezujući i delujući kao „filter” u odnosu na stvarnost.

19
 R Referentni okvir

O Ego stanja

Slika – Referentni okvir (prema Schiff et al., 1975)

Pored toga što je RO globalna intrapsihička struktura, o referentnom okviru (ili njegovim
delovima) možemo govoriti i na nižim logičkim nivoima. Na primer, kada je osoba u nekom
unutrašnjem konfliktu ona u stvari istu stimulusnu situaciju obrađuje na dva različita načina.
To znači da je referentni okvir podvojen ili da su aktivna dva njegova dela koji se
međusobno bore da odrede reakciju osobe kao celine, a na stimulusnu situaciju.

Zbog toga možemo smatrati da su i ego stanja u stvari delovi referentnog okvira. Prema
tome Odrasli bi bio savremeni i realistični RO, Dete bi bio zastareli RO, a Roditelj bi bio
tuđi RO:

20
 Sli

Roditelj
(tuđi RO)

Odrasli
(savremeni RO)

Dete
(zastareli RO)

ka – Ego stanja kao delovi globalnog Referentnog okvira

2. DEO

ASERTIVNA PRAVA - UVERENJA

PRAVO JE OSOBE DA SE IZRAZI I ZAUZME ZA SEBE!

1. Imaš pravo da samostalno procenjuješ sopstveno ponašanje, misli i emocije i da preuzmeš

odgovornost za njihovo javljanje i posledice koje one imaju po tebe.
2. Imaš pravo da ne daješ razloge ili izgovore kojima bi opravdao svoje ponašanje.
3. Imaš pravo da sam sudiš o tome da li si odgovoran za rešavanje problema drugih ljudi.
4. Imaš pravo da se predomisliš.
5. Imaš pravo da praviš greške i budeš odgovoran za njih.
6. Imaš pravo da kažeš: ''Ne znam.''
7. Imaš pravo da ne komuniciraš sa ljudima rukovodeći se isključivo time kako se oni
osećaju ili će se osećati, da ne zavisiš od naklonosti drugih ljudi.
8. Imaš pravo da budeš nelogičan pri donošenju odluka.
9. Imaš pravo da kažeš: ''Ne razumem.''
10. Imaš pravo da misliš: ''Baš me briga.''

NE je oruđe kojim čuvamo svoje vreme i energiju za stvari

koje su nam važnije.

21
Ja zinem da kažem NE a iz mojih usta izađe NEma problema.

Prava sa druge strane ogledala

1. Dozvoli drugim ljudima da budu samoodgovrni.
2. Ne traži od drugih da ti se pravdaju zbog sopstvenih izbora.
3. Dopusti drugima da sami postave granicu u odnosu na tebe.
4. Pusti drugoga da se predomisli.
5. Dozvoli drugome da je pogrešiv i sam za to odgovoran.
6. Dozvoli drugom da ne zna i da nije vidovit.
7. Ne manipuliši odbacivanjem i naklonošću kako bi kontrolisao tuđe ponašanje.
8. Ne insistiraj da se drugi ponašaju logično ili prema tvojoj logici.
9. Ne traži od drugih ljudi, ma koliko se poznavali, da ti čitaju misli.
10. Dopusti drugom da sam pravi izbore, sude o sebi i rastu po svojoj meri.Da ih je baš
briga za tvoju definiciju savršenstva.

22
Principi konstruktivnog mišljenja
1. Opredeljivanje sfere 1. Suzite krug sopstvene kompetencije.Trudite
sopstvene kompetencije
2. Niko vam ništa ne duguje!
3. Život vam ništa ne duguje!
4. Niko nije rekao da će biti lako, 4. Život podrazumeva više neprijatnih emocija,
niti lakše
5. Sada i ovde
6. Bolje – neprijatelj dobrog
7. Učite iz kritike
8. Princip polarnosti
9. Pravo na Ne
10. Domen uloge
11. Nema lošeg bez dobrog
Kako se ispoljavaju u životnim situacijama
se da ne rešavate probleme van njegovih
granica.
2. Ne zahtevajte od drugih preterano dobar
odnos prema vama. Radujte se malim
stvarima koje od drugih dobijate.
3. Ništa nije obećano da mora da se desi,
nekome se desi nekome ne...
iskoristite ih kao motivatore, a nefunkcionalne
emocije menjajte u funkcionalne
5. Manje razmišljajte o prošlosti (pamtite
dobro). Ne opterećujte previše sebe
(dalekom) budućnošću. Živite u sadašnjosti.
Previše razmišljanja o lošoj prošlosti nosi
depresivno raspoloženje, a previše brige oko
budućnosti u anksioznost
6. Ne stremite savršenstvu. Prihvatite to što
jeste.
7. Sagledajte kritiku iz drugog ugla. Kao pismo: vi
možete i birate da primite pismo, pročitate
ga, razumete ali da se ne složite sa napisanim.
8. Prihvatite činjenicu da posedujući određenu
osobinu, posedujete i njenu suprotnost (kao
senzitivnost).
9. Naučite da kažete Ne u situacijama u kojima
se od Vas traži da postupite protiv svojih
ubeđenja. Činite ono što je u skladu sa vama,
a ne ono na šta Vas drugi primoravaju.
10. Naučite da razlikujete sopstvenu ličnost od
profesionalne uloge i prihvatite fleksibilnost
menjanja uloga.
11. Tragajte za pozitivnim stranama loše situacije.
23
12. Princip strpljen spašen
13. Život ne mora biti fer
14. Princip realnosti
15. Please me – please you
16. Ponašanje nije isto što i biće, 16. Iako pogrešite ne znači da ste osoba sa
ličnost
17. Samoodgovornost
18. Ranjiv napram žrtve
19. Princip zabrinutog naspram 19. U redu je da pomognemo drugima, ali ako mi
spasioca
20. Princip asertivnog naspram 20. Imamo pravo da postavimo granice u odnosu
progonioca
VEŽBA: ASERTIVNOST NA LICU MESTA
12. Naučite se strpljenju.
13. Neko je rođen u pustinji, neko u oazi,
prihvatite realnost
14. Proverite da li je vaše mišljenje u skladu sa
realnošću (izjave uvek, nikad, stalno,
moratiranija u odnosu na druge ljude sebe i
svet oko sebe, ne mogu preživeti, ne mogu
podneti, poludeću, samo se meni dešava,
kakav sam baksuz, strašno je, ne mogu
preživeti ako...često nisu tačne i nemaju
konstruktivnu funkciju za vas)
15. Neopterećujte se stalno sa tim šta drugi ljudi
misle o vama, oni imaju pravo da misle šta
žele a udovoljiti svima je igra bez granica. Vi
niste kameleon koji menja boju kako se kome
prohte, već unikatan biser. Razmišljajte više
šta je ono što vi želite!
greškom.
17. Svako je odgovoran za svoja osećanja i
ponašanja. Drugi ljudi nisu (krivi) odgovorni za
to kako se mi osećamo, a ni mi nismo
odgovorni za to kako će se druga osoba
osećati. To ne znači da smo hladni i
nezainteresovani, već da na kraju druga
osoba bira svoju reakciju i viđenje situacije
18. Dajte sebi dozvolu da se osećate loše i da vam
treba pomoć, ali ne očekujte od drugih ljudi
da se menjaju kao neophodan uslov vaše
sreće.
to želimo. Drugi ljudi su odgovorni za svoja
ponašanja
iako to drugi shvataju kao neprijatnost
24
U svakodnevnom životu se javljaju mnoge situacije koje zahtevaju da budete
asertivni. Kako da to ostvarite?
Evo nekoliko koraka:

1. Procenite koja su vaša prava u toj situaciji.

2. Procenite šta osećate i želite u toj situaciji (Ne procenjujte motive druge
osobe i kako bi drugi trebalo da se ponašaju u odnosu na vas, već se
pitajte: ŠTA JA ŽELIM U OVOJ SITUACIJI).
3. Iznesite želju. Ovo je najvažniji korak u mnogim situacijama i vaš asertivni
odgovor sastojaće se samo od ovog koraka. Neko je narušio vaše pravo i vi
jednostavno zatražite, otvoreno, ono što želite ili ne želite. Korisne fraze
koje možete naučiti su: Voleo/la bih... Želim/Ne želim... Značilo bi mi...
Hoćeš li... Smeta mi... Ne dopada mi se... Ne odgovara mi... Ne sviđa mi
se... Nezadovoljan/a sam... Ometa me...
Vaše izjave treda da budu jednostavne i direktne, sa čvrstim stavom, bez
izvinjavanja, bez osuđivanja i okrivljivanja drugoga, u vidu želje, a ne zahteva.

1. Odvezli ste auto kod mehaničara na servis, a dobili ste račun i za pranje
auta.
Vi kažete:__________________________________________________
Pravo na koje se pozivate:

2. Stojite u pošti u redu. Ulazi gospodin i stane ispred vas. Vi kažete:

_____________________________________________________________
Pravo na koje se pozivate:

3. Dolazi vam prijateljica u goste. Sve vreme se žali na svoj posao i šefove,
a vi želite opušteno druženje. Kažete:
_____________________________________________________________
Pravo na koje se pozivate:

4. Sa kolegom se smenjujete u vožnji na posao. Kada vi vozite on uvek ima

usput nešto da obavi, a kada on vozite nema stajanja. Kažete:
_____________________________________________________________
Pravo na koje se pozivate:
5. Vozite se taksijem i čini vam se da vožnja predugo traje. Kažete:
25
_____________________________________________________________
Pravo na koje se pozivate:

6. U prodavnici ste ugledali lep džemper, ali vas prodavačica ubeđuje da bi

vam neki skuplji lepše stajao. Kažete:
_____________________________________________________________
Pravo na koje se pozivate:

7. Lek koji ste pili vam nije prijao. Lekar vam daje recept, ali ne govori
ništa o nuspojavama. Kažete:
_____________________________________________________________
Pravo na koje se pozivate:

8. Igrate mini golf sa društvom. Veoma se zabavljate, ali vam jedna

prijateljica stalno govori kako bi zaista trebalo da igrate. Kažete:
_____________________________________________________________
Pravo na koje se pozivate:

9. Nedelju želite da provedete kod kuće i opustite se. Prijatelj vas poziva u
šetnju.
Kažete:__________________________________________________
Pravo na koje se pozivate:

10. Prijatelj vas zove na plivanje, ali vi već imate drugi plan za taj dan.
Kažete:__________________________________________________
Pravo na koje se pozivate:
11. Želite da razgovarate sa mužem. On u drugoj sobi gleda utakmicu.
Kažete:_________________________________________________
Pravo na koje se pozivate:

12. Drugarica je nenajavljeno svratila na kafu. Sada je vreme za ručak i

želite biti sa porodicom.
Kažete:__________________________________________________Pr
avo na koje se pozivate

ABC model
26
 A (activating stimulus)
situacija, aktivirajući stimulus, događaj
ONO ŠTO SE DOGODILO
B (beliefs)
uverenja o događaju
KAKO MI VIDIMO, INTERPRETIRAMO I PROCENJUJEMO TAJ DOGAĐAJ,
ŠTA MI MISLIMO
C (consequences)
posledice
(1) emotivne posledice – KAKO SE OSEĆAMO
(2) bihejvioralne posledice (na planu ponašanja) – KAKO SE PONAŠAMO

Primer 1: socijalna anksioznost

A - neka socijalna situacija (npr. javni nastup, značajan razgovor)
B - moram po svaku cenu ostaviti dobar utisak
šta ako kažem ili uradim nešto pogrešno…šta ako se izblamiram?…šta ako ljudi pomisle
nešto loše o meni?…šta ako više nikada ne dobijem šansu…
C - (1) anksioznost
(2) povlačenje, nesigurnost, blokiranje

U gotovo svakoj socijalnoj situaciji želimo da ostavimo određeni utisak na ljude. Paraleleno sa tim
vršimo i procenu naših sposobnosti da ostavimo željeni utisak
Anksioznost je veća što imamo veću želju (zahtevamo, insistiramo) da ostavimo određeni utisak, a
procenjujemo da imamo sve manje sposobnosti za to. OVDE SE RADI O ZAHTEVU U ODNOSU
NA SEBE.

Primer 2: bes, ljutnja

A– neko nije ispoštovao dogovor (partner koji kasni, kolega koji nije uradio svoj deo posla)
B– drugi ljudi bi morali, trebali da poštuju dogovorni, budu odgovorni, vredni i drugo
…kako može tako da se ponaša…kreten, neradnik…ne sme tako da me vređa…odakle joj
samo ideja da mi se tako obraća…
C– (1) bes, ljutnja
(2) agresivno ponašanje, “upadanje” u nekonstruktivne konflikte

Bes koji nije produktivan već nam šteti (i nama i našem odnosu sa drugim ljudima) produkt je
NAŠEG ZAHTEVA U ODNOSU NA DRUGE LJUDE. Kada kažemo “Ti si me razbesneo, ti si me
povredila” to je samo znak da smo odgovornost za sopstveno osećanje (i/ili ponašanje) prebacili na
teren drugog ljudskog bića. MI SMO SAMI SEBE RAZBESNELI, dali smo se razljutiti i time sebi
uskratili mogućnost da zdravo mislimo. Preuzimanje odgovornosti za sopstvene emocije
(EMOCIONALNA ODGOVORNOST ) je kamen temeljac promene u smeru ličnog rasta i razvoja.
Kognitivna disonanca se javlja kada dođe do nesklada između naših uverenja (B) i
ponašanja (C) i moguće ju je rešiti tako da se ili izmeni uverenje (što je, prema
istraživanjima, češća solucija) ili da se izmeni ponašanje. Npr. veliki ste protivnik ubijanja
životinja, ali ipak jedete meso. Kognitivna disonanca je ok i zapravo nešto sasvim prirodno
jer je ponekad teško sva ponašanja uskladiti sa svim stavovima.

VEŽBA: Zaokružite tvrdnje sa kojima se slažete:

• Ne zaslužujem pozitivnu pažnju drugih

27
 • Nikada ne smem da opterećujem druge svojim problrmima i brigama

• Ja sam niko i ništa

• Ja sam najgori primerak ljudskog roda na Zemlji

• Previše sam slab(a) da bih rešio(la) svoje probleme

• Previše sam glupa da bih rešila svoje probleme

• Ja sam uvek u pravu

• Ja apsolutno hoću da…

• Treba po svaku cenu da…

• Dovoljno je da nešto poželim da se to i dogodi

• Meni se to nikada neće dogoditi

• Više niko ne brine ni o kome

• Sve su žene(muškarci) neiskrene i ne treba im verovati

• Uspešne veze su iluzija, uvek na kraju ispadne kako ne treba

• Okolina će te uvek iskoristiti

• U vezama uvek na kraju neko bude povređen, ma koliko se trudio

• Mišljenje drugih o nama je najvažnije

• To mi dugujete

• Postoji samo jedan ispravan put

• Posao je kazna za svakog čoveka

• Uvek postoje dva izbora: pogrešan ili ispravan, crno ili belo, pobeda ili poraz, rast ili
stagnacija

• Tek kad se oženiš (ili udaš) i dobiješ dete-postaješ pravi čovek (žena)

• Priznati grešku ili poraz-znak je slabosti

• Pokazivanje emocija bilo koje vrste je pogrešno, znak je slabosti i nije dozvoljeno

• Tražiti pomoć od drugog, znak je slabosti.

Iracionalna uverenja o sebi:

• Ne zaslužujem pozitivnu pažnju drugih
• Nikada ne smem da opterećujem druge svojim problemima i brigama
28
 • Ja sam niko i ništa
• Ja sam najgori primerak ljudskog roda na Zemlji
• Previše sam slab da bih rešio svoje probleme
• Ja sam uvek u pravu
• Ja apsolutno hoću da…
• Treba po svaku cenu da…
• Dovoljno je da nešto poželim da se to i dogodi
• Meni se to nikada neće dogoditi

Iracionalna uverenja o drugima:

• Više niko ne brine ni o kome
• Sve su žene (muškarci) neiskrene i ne treba im verovati
• Uspešne veze su iluzija, uvek na kraju ispadne kako ne treba
• Okolina će te uvek iskoristiti
• U vezama uvek na kraju neko bude povređen, ma koliko se trudio
• Mišljenje drugih o nama je najvažnije
• To mi dugujete

Ostala iracionalna uverenja:

• Postoji samo jedan ispravan put
• Posao je kazna za svakog čoveka
• Uvek postoje dva izbora: pogrešan ili ispravan, crno ili belo, pobeda ili poraz, rast ili
stagnacija
• Tek kad se oženiš ( udaš) i dobiješ dete-postaješ pravi čovek (žena)
• Priznati grešku ili poraz- znak je slabosti
• Pokazivanje emocija bilo koje vrste je pogrešno, znak je slabosti i nije dozvoljeno
• Tražiti pomoć od drugog, znak je slabosti

VEŽBA 2 - Odredite koje rečenice izražavaju racionalna, a koje iracionalna uverenja:

1. Želeo bih da sam uspeo u X, to bi mi mnogo olakšalo neke stvari

2. Kakva užasna sramota što je sve ispalo tako.
3. Do đavola, da bar ne pada kiša.
4. Kakvo razočaranje da nisam dobila taj posao.
5. Želela bih da živimo bliže školi tako da ne moram toliko da pešačim.
6. Postaje mi jako neprijatno kad mi muž prigovara.
7. Pa, mislim stvarno, tako malo tražim, a ni to nije u stanju da mi ispuni!
8. Ako hoćeš da položiš taj test, moraš naučiti.
9. Kakvi smo to luzeri!
10. Kako je moglo ponovo da mi se dogodi! Po milioniti put! Dokle više!!!

ŽIVOTNA UVERENJA

29
Naša životna uverenja direktno utiču na to kako tumačimo određeni događaj.
Uverenja o važnim životnim pitanjima nastaju tokom odrastanja, pod uticajem
roditelja, vršnjaka, učitelja ili našim samostalnim zaključivanjem o nekom
događaju. Za ova uverenja je posebno važno to što se ona doživljavaju kao
aksiomi koji se više ne preispituju, dakle pretpostavljamo da odgovaraju
objektivnoj stvarnosti. Međutim, često to nije tako.

CILJ:
- Da uvidimo da se principi, želje i očekivanja kojima se rukovodimo kao
nesumnjivo tačnim, nekada razlikuju od racionalne realnosti.

- Da uvidimo koliko te zablude oslabljuju našu energiju da slobodno i

funkcionalno donosimo odluke.

OSPORAVANJE ISKRIVLJENIH UVERENJA

Kada ste putem upitnika uvideli koja iskrivljena uverenja imaju najveći uticaj
na vaš život, uradićemo neke vežbe koje će Vam pomoći da radite na njihovom
menjanju.
Prvo poređajte iskrivljena uverenja po prioritetima za promenu:

VEŽBA 1 - Moje iracionalno uverenje je:

----------------------------------------------------------------------------------------------------

1. Kako se osećam kada mislim o ovom uverenju?

2. Da li u realnosti postoji dokaz za moje uverenje?

3. Šta u realnosti ide u prilog slabljenju apsolutnosti mog uverenja?

4. Da li istinitost tvrdnje postoji samo u okviru mog mišljenja, mog ponašanja

i mojih osećanja?

5. Šta je najgore što mi se može dogoditi ukoliko se ne pridržavam navedene

tvrdnje?

30
6. Koja bi bila odgovarajuća realna tvrdnja kojom bih mogla zameniti datu
iracionalnu tvrdnju?

7. Kako bih se osećala ukoliko bih iracionalnu tvrdnju zamenila racionalnom?

8. Kako bi to uticalo na moj razvoj i na koji način bi moja prava i prava drugih
ljudi bila zaštićena zamenom tvrdnje?

9.Šta me sprečava da mislim drugačije?

10.Ako objektivno sagledate vaše celokupno životno iskustvo, koje dokaze

nalazite da je ovo tačno?

11.Da li se ovo uverenje pokazalo tačno bez ikakvog izuzetka i uvek?

12.Da li je ovim uverenjem obuhvaćena cela slika. Da li su uzete u obzir i

pozitivne i negativne strane?

13.Da li ovo uverenje doprinosi vašem životnom kvalitetu i spokoju?

14. Da li ste sami odabrali da u njega verujete, ili vam je neko od važnih ljudi u
prošlosti govorio da je to ispravno?

Kada odgovorite na prethodna pitanja, probajte sopstvenu iracionalnu tvrdnju

da zamenite adekvatnijom, realnijom tvrdnjom i jedno vreme pokušajte da se
ponašate u skladu sa njom.

Moja racionalna zamena za iracionalnu tvrdnju je:

________________________________________________________

VEŽBA 1 – pasivno ponašanje

 navedi situaciju u kojoj si se ponašao PASIVNO

(a važno ti je da u budućnosti takvo ponašanje promeniš)
31
  kako si se osećao? (pre, posle)
neposredno pred tu situaciju i/ili nakon situacije; navedi kako procenjuješ posledice te situacije
 kojim mislima si doveo sebe u situaciju da...
(pokušaj da što jasnije utvrdiš na koji način si u toj situaciju mislio pa si nastupio pasivno i
osećao se...)
 kako bi voleo da si se u toj situaciji ponašao?
(jasno definiši kako bi u toj situaciji želeo u budućnosti da se ponašaš, a potom proceni da li je
željeno ponašanje adekvatno spram realnih okolnosti)
 čime sebi odmažeš? (misli, uverenja, prava, uloge, “očekivanja”, “podrazumevanja”,
zahtevi)
(na koji način, kojim mislima sebe sprečavaš da se u budućnosti ponašaš tako kako želiš)
 koji način mišljenja bi bio samopomažući?
(zapiši na koji način bi mislila i celu tu situaciju videla neka osoba koja bi se u toj situaciji ponela
onako kako ti želiš)
 kada bi mislio tako, kako bi se osećao, ponašao?
(proceni dobiti od takvog ponašanja)
 provera: da li je to željeno ili poželjno ponašanje?
(da li tako želiš da misliš, osećaš se i ponašaš ili samo smatraš da bi tako trebalo)
 postavi konkretno pitanje u vezi sa tvojom problem-situacijom na koje želiš da ti članovi
grupe daju odgovor

VEŽBA 2 – agresivno ponašanje

 navedi situaciju u kojoj si se ponašao AGRESIVNO

(a važno ti je da u budućnosti takvo ponašanje promeniš)
 kako si se osećao? (pre, posle)
neposredno pred tu situaciju i/ili nakon situacije; navedi kako procenjuješ posledice te situacije
po sebe i druge ljude u toj situaciji
 kojim mislima si doveo sebe u situaciju da...
(pokušaj da što jasnije utvrdiš na koji način si u toj situaciju mislio pa si nastupio agresivno i
osećao se...)
 kako bi voleo da si se u toj situaciji ponašao?
(jasno definiši kako bi u toj situaciji želeo u budućnosti da se ponašaš, a potom proceni da li je
željeno ponašanje adekvatno spram realnih okolnosti)
 čime sebi odmažeš? (misli, uverenja, prava, uloge, “očekivanja”, “podrazumevanja”,
zahtevi)
(na koji način, kojim mislima sebe sprečavaš da se u budućnosti ponašaš tako kako želiš)
 koji način mišljenja bi bio samopomažući?
(zapiši na koji način bi mislila i celu tu situaciju videla neka osoba koja bi se u toj situaciji ponela
onako kako ti želiš)
 kada bi mislio tako, kako bi se osećao, ponašao?
(proceni dobiti od takvog ponašanja)
 provera: da li je to željeno ili poželjno ponašanje?
(da li tako želiš da misliš, osećaš se i ponašaš ili samo smatraš da bi tako trebalo)
 postavi konkretno pitanje u vezi sa tvojom problem-situacijom na koje želiš da ti članovi
grupe daju odgovor

KOLAŽ ULOGA i uverenja

32
(a) iz ličnog iskustva i iskustva drugih ljudi koje poznaješ kreiraj nazive za ULOGE
koje po tvom mišljenju najbolje definišu tri tipa komunikacijskog ponašanja:
pasivno, agresivno i asertivno (upiši ih unutar kruga)
(b) izvan svakog od krugova zapiši koja su to tipična uverenja, životne maksime ili
pravila kojima se rukovode oni koji se ponašaju tipično pasivno, agresivno i
asertivno

pasivno agresivno

asertivno

Samopomažuća misao i pravo:

PRONAĐI SVOJE SAMOPOMAŽUĆE MISLI

33
 1. Ja sam odgovoran/na za svoj život i imam kontrolu nad njim.
2. Okolnosti su takve kakve jesu, ali ja se mogu odlučiti kakav ću zauzeti stav
prema njima .
3. Prihvatam i volim sebe takvog/u kakav/a sam.
4. Učim da volim sebe.
5. Učim da prihvatim sebe.
6. Ako mi neko ne uzvrati ljubav, to ne znaći da sam loš/a i nastaviću dalje.
7. Ja poštujem i verujem u sebe nezavisno od toga šta drugi misle o meni.
8. Mogu da prihvatim i učim iz konstruktivne kritike.
9. U redu je da budem onakav/ a kakav/a jesam u društvu drugih.
10. Učim da pravim ravnotržu između posla i zabave u svom životu.
11. Učim da postoje i druge stvari u đivotu osim uspeha.
12. Ja sam jedinstvena i sposobna osoba. Zadovoljna sam time što radim najbolje
što mogu.
13. U redu je praviti greške. Spreman/a sam da prihvatim svoje greške i učim na
njima.
14. Spreman/a sam da dopustim drugima da mi pomognu. Prihvatam svoju
potrebu za drugim ljudima.
15. Otvoren/a sam za prihvatanje podrške drugih.
16. Spreman/a sam da prihvatim pomoć drugih u rešavanju svojih problema.
17. Spreman/ sam za prihvatanje rizika zbližavanja sa nekim.
18. U redu je prepustiti se i opustiti. Učim da prihvatim one stvari koje ne mogu
da kontrolišem.
19. U redu je biti uznemiren kada stvari ne idu onako kako treba.
20. Ja nisam loš/a ako nemam brzo rešenje za svaki problem.
21. U redu je naći vremena za odmor i opuštanje.
22. Radiću najbolje što mogu i biću time zadovoljan/a.
23. U redu je ako nisam u stanju uvek sve da predvidim.
24. U redu je verovati drugim ljudima.
25. U redu je praviti greške, to je u ljudskoj prirodi.
26. Niko nije savršen i ja učim da budem blaži/a prema sebi.
27. Ja sam vredan/a samim tim što sam ljudsko biće. Prihvatam sebe takvog/ vu
kakav/a sam.

UPITNIK - KONFLIKTI
Uputstvo: Pred Vama je niz tvrdnji koje se odnose na to kako se ljudi ponašaju u konfliktima.
Molimo Vas da iskažete u kojoj meri se Vi sa sadržajem pojedinih tvrdnji slažete ili ne.

34
U ovom upitniku nema tačnih i pogrešnih odgovora. Najvažnije je da budete iskreni I iznesete
zaista svoje mišljenje. Molimo Vas da na kraju proverite da li ste odgovorili na svaku tvrdnju.
Brojevi imaju sledeće značenje:
broj 1 – UOPSTE SE NE SLAŽ EM
broj 2 – UGLAVNOM SE NE SLAŽ EM
broj 3 – NITI SE SLAŽ EM NITI SE NE SLAŽ EM
broj 4 – UGLAVNOM SE SLAŽ EM
broj 5 – POTPUNO SE SLAŽ EM

1. Kada je reč o konfliktu najbolje ga je izbegavati.

1 2 3 4 5
2. Nastojim ostvariti ono što sam naumio, bez obzira što se to nekome ne dopada, to je već
njegov problem.
1 2 3 4 5
3. Suzdržavam se da iznesem svoje potrebe ako to znači zaoštravanje konflikta.
1 2 3 4 5
4. Nastojim rešiti sukob sa osobom sa kojom sam u konfliktu i po cenu izuzetne neprijatnosti.
1 2 3 4 5
5. Pre neću izreći šta mi smeta nego biti u sukobu sa nekim.
1 2 3 4 5
6. Sukobi sa drugim ljudima mi teško padaju, te ih nastojim izbegavati pa svaku cenu.
1 2 3 4 5
7. Spremna-an sam da prihvatim opciju koja odgovara svim stranama u sukobu, i kada to znači
odustajanje od mog rešenja.
1 2 3 4 5
8. U konfliktima se ne može voditi računa o interesima druge strane ako želi
1 2 3 4 5
mo rešenje.
1 2 3 4 5
9. Važno mi je da zadržim dobre odnose sa ljudima i po cenu davanja ustupaka.
1 2 3 4 5
10. Nastojim da izbegavam razgovor i komunikaciju sa onima sa kojima mogu biti u sukobu.
1 2 3 4 5
11. U konfliktima je najvažnije držati se parole „Pametniji popušta!“
1 2 3 4 5
12. U sukobima je uvek jedna strana pobednik i meni je važno da budem ja taj.
1 2 3 4 5
13. Često uspevam da iz konfliktne situacije izađem bez optužbi druge strane.
1 2 3 4 5
14. U konfliktnim situacijama veoma važno mi je mišljenje drugih.
1 2 3 4 5
15. Svaki konflikt je neprijatan i zato ga je najbolje izbegavati.
1 2 3 4 5
16. U konfliktima je najvažnije biti na pobedničkoj strani.
1 2 3 4 5
17. U konfliktu mi je jedino važno da raščistim stvar do kraja.
1 2 3 4 5
18. Najzadovoljnija-i sam kada iz konflikta izađem kao pobednik.
1 2 3 4 5
19. U sukobima me veoma pogađa ako druga strana biva oštećena ili povređena.

35
 1 2 3 4 5
20. Najbolje je izbegavati bilo kakve sukobe sa ljudima.
1 2 3 4 5
21. U konfliktima se najčešće pridržavam parole „Ni po babu ni po stričevima!“.
1 2 3 4 5
22. Duboko verujem da konflikt ne znači loš odnos sa drugim ljudima.
1 2 3 4 5
23. Samo slabi ljudi u konfliktnim situacijama otvaraju mogućnost davanja ustupaka.
1 2 3 4 5
24. Ponekad mi se čini da više vodim računa o potrebama druge strane nego o svojim potrebama.
1 2 3 4 5
25. U sukobima sam spremna-an promeniti svoj stav samo da dođe do sporazuma.
1 2 3 4 5
26. I u najtežem konfliktu moguće je pronaći uzajamno korisne opcije za sukobljene strane.
1 2 3 4 5
27. Kada se nađemo u konfliktnoj situaciji najbolje je povući se.
1 2 3 4 5
28. Cenim ljude koji su čvrsti prema problemima i ljudima.
1 2 3 4 5
Tvrdnja Bodovi Tvrdnja Tvrdnja Bodovi Tvrdnja Bodovi
Bodovi
broj broj broj broj
1 2 3 4
5 8 9 7
6 12 11 13
10 16 14 17
15 18 19 21
20 23 24 22
27 28 25 26
zbir zbir zbir zbir
K A M D
Na osnovu izračunatih skorova u prethodnoj tabeli možete nacrtati svoj profil tipičnih reakcija u
konfliktnoj situaciji stavljanjem tačke u grafikon ispod. Zatim možete ispuniti-šrafirati prostor do te
tačke.
Ukupni skor
35
30
25
20
10
5
K A M D

36