Осма београдска гимназија

Грчића Миленка 71, Београд

Матурски рад из биологије

УТИЦАЈ ШУМАНОВЕ ФРЕКВЕНЦЕ НА БИОЛОШКЕ ЋЕЛИЈЕ

Ментор: Ученик:

Проф. Катарина Радосављевић Нађа Алексић IV8

Београд,мaj 2024.
 САДРЖАЈ

1.Увод ...............................................................................................................................................3
2. Шта је Шуманова резонанца? ......................................................................................................4
2.1 Основне карактеристике Шуманове резонанце ............................................................................ 5
2.2 Веза између Шуманове резонанце и јоносфере ............................................................................ 6
3. Ото Шуман и званично откриће Шуманове резонанце ...............................................................7
3.1 Објaвљивање Шуманових радова 1952.године ...............................................................................
3.2 Објављивање Шуманових радова 1954.године ...............................................................................
3.3 Настанак назива резонанце ..............................................................................................................
4. Како Шуманова фреквенца утиче на жива бића? ........................................................................8
4.1 Шуманова резонанца као биофизички механизам ....................................................................... 8
4.2 Електрофизиолошки сигнали .......................................................................................................... 9
4.3 Утицај Шуманове фреквенце на сисаре ........................................................................................ 10
5. Шуманова резонанца и циркадијални циклус ........................................................................... 11
5.1 Циркдијални циклус ........................................................................................................................ 11
5.2 Зеитгебер циркадијални нискофреквентни експерименти ........................................................ 12
5.3 Утицај на мелатонин ....................................................................................................................... 13
6. Утицај Шуманове фреквенце на мозак ...................................................................................... 14
6.1 Уопштено.......................................................................................................................................... 14
6.2 Мозак под утицајем биофизичког механизма Шуманове фреквенце ....................................... 15
7. Шуманова резонанца и здравље ............................................................................................... 16
8. Закључак .................................................................................................................................... 17
9. Литература................................................................................................................................. 18
10. Оцењивање рада ...................................................................................................................... 20

2
1.Увод
Овај рад настао је као једно интересантно истраживање и као моје интересовање, иако
приврженог друштвењака, за одређене аспекте природних наука, пре свега биологије, и њене
непобитне корелације са другим наукама.
Први сусрет с појмом Шуманове фреквенце/резонанце догодио се као пука случајност којој је,
додуше, претходила лично придодата истраживачка ситуација у којој сам се у том тренутку
нашла.Желећи да сазнам више о јединству тела и духа такође занимајући се помало за квантну
медицину и одговоре с којима она располаже, након великог броја минута проведених испред
компјутера, наишла сам на једном научном сајту истраживање о фотонима који се налазе у
највишем делу атмосфере(јоносфере) и њиховом „заробљавању“ између јоносфере и саме
Земље.Тиме, јоносфера као позитивно наелектрисана и, унутар ње, сама Земља као негативно
наелектрисана, створиће одређени импулс који има наша планета, њен својеврсни природни
откуцај срца...
У наставку текста, још већу пажњу привукла су ме доказана истраживања неколицине научника и
доктора, о самом утицају Шуманове фреквенце на наше тело и колико је заправо она битна за
здрав и свакодневни живот сваког од нас.
Бавећи се надаље свакојаким истраживањима, читајући и предано се занимајући за разноразне
научне сајтове како наше тако и стране, дошла сам до спознаје да наша планета има себи
својствену и веома исцељујућу „музику љубави“ коју свакодневно, захваљујући Сунцу, физичким и
хемијским особинама, нама пружа и која се прожима кроз цело наше биће.
Захваљујући савршенству комплексности нашег организма, наша тела су развијена у биосфери
која је условљена цикличним импулсом који је дефинисан Шумановом резонантном
фреквенцијом, самим тим овај импулс делује као покретач наших можданих активности али и
тежи ка уравнотежењу функционисања нашег целокупног организма.
Имајући веома нискофреквентне таласе,ова фреквенција управо захваљујући томе може да
„пролази“ кроз разне врсте материја, утицајући на тај начин и на наше нискофреквентне мождане
таласе у интеракцији са неуронским јонима калцијума и тако мењајући равнотежу сератонина и
мелатонина.
Биолошки аспект утицаја ових електромагнетних таласа на наш организам, можда нам најбоље
указује на непрестану повезаност наше планете Земље и уређености самог људског организма али
и пројекцију његовог уско повезаног пријатеља, нашег психичког живота.
Основна идеја овог рада састоји се у жељи за освешћивањем али и у стицању знања сваког од нас,
за овде конкретним , наизглед не тако очигледним, научним сазнањима о простору на ком
живимо али и о нама самима.О заинтригираности и лепоти коју сама наука жели да нам пружи,
тиме нам на њој посебан(али поприлично интегрисан и комплексан) начин указује на константни
али све мањи јаз између човека и природе, на раскорак који она својим уметничким прстима
непрестано тежи да залечи и сједини.

3
2. Шта је Шуманова резонанца?

2.1 Основне карактеристике Шуманове резонанце

Површина Земље, чији је обим око 6500 km, а доња ивица јоносфере, која почиње на
висини од око 100 километара, дефинише шупљину у којој се простиру електромагнетни
таласи.Широкопојасни (у фреквентном домену) електромагнетски извори, попут муње,
побуђују ову шупљину стварајући резонантно стање под условом да је просечни
екваторијални обим приближно једнак целокупном броју таласних дужина
електромагнетних таласа. Ова појава, позната и као Шуманова резонанса (ШР) ,
представља електромагнетне осцилације које се простиру у шупљине између површине
Земље и јоносфере. На Земљи се у сваком тренутку одвија око 2000 грмљавинских олуја и
око 50 муња се активира сваке секунде. Свака муња ствара електромагнетне таласе који,
затворени у шупљини између површине Земље и јоносфере, почињу да круже око Земље.

Талас који се простире око Земље враћа се у почетну тачку на такав начин да се у
потпуности подудара са самим собом (тј. врхови и доље се савршено поклапају), а
феномен резонансе се карактерише појавом повећања амплитуде првобитног таласа, тј.
долази до појачања снаге почетног сигнала.

Земља се, у првој апроксимацији, може посматрати као скоро савршено проводна сфера,
окружена атмосфером која је у основи танки диелектрични слој који се протеже све до
јоносфере, чија је проводност такође значајна. У резонантној шупљини се могу јавити
уздужни и попречни електромагнетски таласи а стојећи електромагнетни таласи имају
таласну дужину која је директно повезана са пречником шупљине. Просечне измерене
фреквенције пет најнижих таласних режима су, приближно, 7,8 Hz, 14,3 Hz, 20,8 Hz, 27,3 Hz
и 33,8 Hz , које спадају у опсег екстремно ниских фреквенција (ЕНФ).

2.2 Веза између Шуманове резонанце и јоносфере

Шуманове резонанце произлазе из конструктивне интерференције десетина скоро

истовремених удара грома сваке секунде, углавном лоцираних у тропима.
Карактеризација варијације сигнала Шуманове резонанце је сложен задатак због великог

4
броја варијабли које утичу на електромагнетни састав јоносфере и Земље. Описује се
нови приступ за истраживање понашања ове варијације фокусирајући се на одређене сате
у дану. Ова студија даље истражује овај прелиминарни утицај помоћу оквира машинског
учења састављеног од шест концептуално различитих алгоритама. Четрнаест спољашњих
варијабли, које се односе на стање јоносфере, сматрају се предикторима за месечну
варијацију фреквенције Шуманове резонанце током пет година реалних података, за
сваки од првих шест модова и раздвојених сатом у дану. Резултати пружају јасан доказ о
важности одабира одређеног сата за посматрање утицаја параметара јоносфере на
варијацију фреквенције Шуманове резонанце.

Слика 1. Различите варијације Шуманове резонанце 2003.године

Својства електромагнетне шупљине су првенствено под утицајем површине Земље и

електромагнетног стања доње јоносфере. Због недостатка значајних промена на
површини Земље, промене у доњој јоносфери су добро документоване као један од
најважнијих извора модификација у ШР спектру. Са теоријске и симулиране тачке
гледишта, многи аутори су покушали да окарактеришу спектар у стационарном стању.
Међутим, проводни профил јоносфере у великој мери зависи од више услова. Удаљеност
између извора и посматрача је несумњиво утврђена као кључни део промена у варијацији
ШР сигнала . На пример, у сдледећем примеру, аутори су установили снажну корелацију
између експерименталних података о варијацији фреквенције и удаљености између
извора и посматрача. Такође је занимљиво посматрати различите односе између
удаљености три главна центра олује и варијације сваког ШР фреквенцијског мода.

5
Варијације унутар ШР спектра се углавном приписују интензитету и дистрибуцији ових
глобалних активности осветљења, како интензитета тако и варијације фреквенције.
Такође, соларни ефекат се сматра једним од најкритичнијих фактора за промене у
проводљивости доње јоносфере, периодичног дневног и сезонског обрасца. Као
последица тога, регуларни образац се може посматрати у спектру фреквенције ШР.

Слика 2. Земља, јоносфера и Шуманова резонанца

Активност муње је препозната као најважнији извор енергије ШР таласа. Проучаване су

сезонске варијације ШР у њиховој вези са променама активности и локације три велике
олује са грмљавином. У претходним студијама дошло се до закључка да је, фокусирајући
се на сате са максималном активношћу ових грмљавинских центара, могуће уочити сличан
образац између врха фреквенције ШР и варијације нивоа активности ове олује, у смислу
стопе пражњења грома. Постоји огромна количина литературе о теоријској анализи ШР
сигнала. Предложени су различити приступи за проучавање односа између
електромагнетног сигнала и својстава шупљине са аналитичке тачке гледишта, уз значајан
напредак. Већ тада су аутори предложили модел заснован на висини у две скале за
карактеризацију проводљивости јоносфере у математичком моделу.

6
3. Ото Шуман и званично откриће Шуманове резонанце

3.1 Објaвљивање Шуманових радова 1952.године

Између 1952. и 1957. године, Винфрид Ото Шуман је објавио око 20 научних радова о
физици електричних осцилација у шупљини Земљине јоносфере.

Шуман је 1952. објавио пет чланака о електромагнетним осцилацијама у шупљини

Земљине јоносфере; први је поднет 1. октобра 1951., а други 17. јануара 1952. за
објављивање. У Шумановом трећем раду из 1952. извео је апроксимативне формуле за
ширење таласа у шупљини Земљине јонофере, побуђене диполом и са фреквенцијским
спектром пражњења грома (Дираков импулс струје), у зависности од раздаљине
(удаљености од извора), полазећи од Вотсонових једначина. Четврти рад је врло кратка
скраћена верзија трећег са само главним једначинама и закључцима. Пети рад из 1952. је
проширење горе поменутих радова, где је Шуман израчунао примљене спектре за
различите временске ударе грома

3.2 Објављивање Шуманових радова 1954.године

Шуманова главна објава рада из 1954. била је дводелни рад у коме је елаборирао
радијалне Херц потенцијале хоризонталног дипола извора у сферној шупљини и
одговарајући трансверзални магнетни и електрични таласи . Такође је по први пут
поменуо да се слабљење повећава са фреквенцијом, и стога је очекивао да ће само
најнижа резонантна фреквенција бити мерљива. Raна Шуманова публикација може се
наћи у прегледу ултрадугог ширења радио таласа (10 Hz до 50 kHz) са Института за
земаљски магнетизам, јоносферу и ширење радио таласа Академије наука СССР,
Москва.Аутори цитирају обе Шуманове публикације из 1954. године у вези са његовим
прорачунима јачине поља на антиподу извора грома, као и мерења ЕНФ-а која су
извршили Шуман и његов ученик Кониг 1954.

3.3 Настанак назива резонанце

Прво објављивање које уводи термин Шуманове резонанције (чак и у наслову рада) до
најнижих резонантних осцилација шупљине Земљине јоносфере може се пратити до радa
Чарлса Полка и Френклина Фичена, који раде на Одсеку за електротехнику Универзитета
Рходе Ајленд, Кингстон, 1962. Године.

7
4. Како Шуманова фреквенца утиче на жива бића?

4.1 Шуманова резонанца као биофизички механизам

Велики број студија је идентификовао значајне физичке, биолошке и здравствене ефекте

повезане са променама соларне и геомагнетне активности (С-ГМА). Варијације у соларној
активности, геомагнетној активности и концентрацијама јона/електрона у јоносфери су
међусобно високо корелиране и снажно повезане геофизичким процесима. Кључно
научно питање је, који је то фактор у природном окружењу који изазива уочене биолошке
и физичке ефекте? Ефекти укључују измењени крвни притисак и мелатонин, повећање
рака, репродуктивне, срчане и неуролошке болести и смрт. Многе професионалне студије
су откриле да излагање ЕНФ пољима између 16,7 Hz и 50/60 Hz значајно смањује
мелатонин. Они су такође повезани са истим и веома сличним здравственим ефектима
као и ефекти С-ГМА. Ћелијска мембрана има електрично поље реда величине 105 V/cm.
ЕНФ мождани таласи, ЕЕГ, раде на око 10-1 V/cm. Показало се да рибе, птице, животиње и
људи реагују на ЕНФ сигнале који производе електричне градијенте ткива УНФ/ЕНФ
осцилирајућих сигнала на прагу од 10-7 до 10-8 V/cm. Ово укључује нелинеарну
резонантну апсорпцију УНФ/ЕНФ осцилирајућих сигнала у системе који користе природне
јонске осцилационе сигнале у истом фреквентном опсегу. Дуготрајни, глобално доступан
природни УНФ/ЕНФ сигнал, сигнал Шуманове резонанце, истражен је као могући
вероватни биофизички механизам за уочене СГМА ефекте. Утврђено је да је сигнал
Шуманове резонанце изузетно високо повезан са С-ГМА индексима броја сунчевих пега и
Кп индексом. Физички механизам је густина јона/електрона јоносферске Д-регије која
варира са С-ГМА и формира горњу границу резонантне шупљине у којој се формира
сигнал Шуманове резонанце. Ово пружа снажну подршку за идентификацију сигнала
Шуманове резонанце као С-ГМА биофизичког механизма, првенствено кроз механизам
мелатонина. Он снажно подржава класификацију С-ГМА као природне опасности.

Објављене су многе студије које описују широк спектар физиолошких, психолошких и

промена понашања повезаних са променама или поремећајима у геомагнетној
активности (нпр. услед активности соларне олује) или не-природним изворима 4–7. У
једном од истраживања из 2021.године, у жељи да истраже овај феномен, научници су
измерили варијабилност срчане фреквенције (ВСФ) код 10 добровољаца који су се бавили
свакодневним животом док су били подвргнути континуираном праћењу срчане
фреквенције 8 . Иако је величина статистичког ефекта била мала, пронађене су значајне
корелације између ВСФ групе и брзине соларног ветра, Кп, Ап, соларног радио флукса,

8
броја космичких зрака, снаге Шуманове резонанце и варијација интензитета у магнетном
пољу.

4.2 Електрофизиолошки сигнали

Електрофизиолошки сигнали (ЕКГ, ЕЕГ, ЕМГ итд.) углавном потичу из ћелијске мембране.
Према широко прихваћеном Ходгкин-Хуклеи моделу, ћелијска мембрана се понаша као
кондензатор електрични са константном разликом потенцијала између унутрашње и
спољашње стране од -50 mV до -100 mV . Овај потенцијал је последица дифузије и дрифта
јона кроз мембрану и назива се 'потенцијал мировања'. Ако хемијски или електрични
стимулус подиже потенцијал преко мембране за више од 20%, праг стимулуса је
прекорачен и отпор ћелијске мембране опада што доводи до промене потенцијала
мембране. Постаје позитиван између +40 mV до +60 mV. Овај нови потенцијал може
трајати око 10 ms (период) и назива се акциони потенцијал. Биоелектрични потенцијали
потичу из акционих потенцијала одређеног броја ћелија и могу се осетити помоћу
одговарајућих електрода. Електрокардиограм (ЕКГ) је електрични сигнал произведен
синхронизованим акционим потенцијалима (деполаризацијама) одређеног броја мишића
у срцу. Таква електрична активност, која је редовна, изазива контракцију срчаног мишића.
Ова синхронизована мишићна активност је од виталног значаја. Сваки поремећај
електричне активности ЕКГ-а може бити фаталан. Главна фреквенција ЕКГ-а је на око 1-2
Hz (60 до 120 откуцаја у минути). Слична електрична активност се јавља у свим осталим
мишићима, али је мање синхронизована. Електрофизиолошки сигнал који се производи
током активације мишићних ћелија назива се електромиограм (ЕМГ). У активираним
нервним ћелијама, ћелијска мембрана постаје деполаризована и оне такође производе
акциони потенцијал. Одређени број нервних ћелија у мозгу је стално активиран.
Колективни сигнал који стварају акциони потенцијали у мозгу назива се
електроенцефалограм (ЕЕГ). ЕЕГ се може мерити на површини главе и од виталног је
значаја за тумачење мождане активности. Људско тело се може посматрати као веома
компликован живи систем са низом различитих хемијских, електричних и механичких
процеса који се одвијају истовремено и непрекидно. Као такав, систем би имао више
различитих функција преноса за различите процесе и очекује се да има могуће
резонантне тачке за различите процесе.

9
4.3 Утицај Шуманове фреквенце на сисаре

Многа истраживања су показала да су сисари осетљиви на промене у електромагнетном

зрачењу. Проучавано је мноштво животиња 7, укључујући мишеве, пацове (више
сојева)12, зечеве и нељудске примате 13. Многе од ових раних студија су предузете као
одговор на развој свемирског програма Сједињених Држава.

Посебно интригантна тема је неурофизиолошки ефекат електромагнетних поља,

укључујући посматрања у ВНФ и екстремно ниским фреквенцијама (ЕНФ) опсега, у којима
се јављају Шуманове резонанце. На пример, свеже изолована церебрална ткива пилића и
мачака изложена синусоидним електричним пољима на 1, 16 и 32 или 75 Hz, са
електричним градијентом у ваздуху од 5, 10, 56 и 100 V/m.Уочене су и фреквенцијска и
амплитудна осетљивост. Ови налази су потенцијално релевантни за људски одговор на
Шуманове резонанције. Фреквенције Шуманове резонанце почињу од 7,8 Hz и напредују
у корацима који описују низ тонова на око 13,7, 19,6, 25,5, 31,4, 37,3 и 43,2 Hz. Првих пет
модова се слажу са фреквентним опсегом прва четири опсега електроенцефалограма
(ЕЕГ), при чему су примарни ЕЕГ фреквенцијски појасеви Делта, 0,5 до 4 Hz, Тета, 4-8 Hz,
Алфа, 8-13 Hz и 13 до 30 Hz. Занимљиво је да је опсег на 7,8 Hz примећен код субјеката у
стању релаксације и онај на 13,7 Hz код субјеката у стању концентрације. На основу ових
запажања, морамо дубље истражити како потискивање Шуманових резонанција утиче на
ова два ЕЕГ стања код људи.

Слика 3. Шуманова резонанца и планета Земља

10
5. Шуманова резонанца и циркадијални циклус

5.1 Циркдијални циклус

Људско тело функционише у 24-часовном циркадијалном ритму. Реч је о ритму спавања,

храњењу, лучењу хормона, регулацији рада срца и крвног притиска, телесне температуре
и многим другим процесима у телу. 24-часовни биолошки сат у мозгу назива се
супрахијазматично језгро. Унутрашњи сат у нашем мозгу преноси сигнал свог дневног
циркадијалног ритма свим осталим деловима мозга и сваком органу у телу
појединачно.Главни ендокрини процес који је укључен у циркадијални (дневни) циклус је
систем који обухвата регулацију нивоа мелатонина и серотонина и процес се у почетку
одвија између пинеалне жлезде (хипофизе) и хипоталамуса. Специфични део
хипоталамуса, тзв. супрахиаматично језгро, садржи „биолошки сат“.
У циљу регулације дневног циклуса постоје рецептори у мозгу и кроз читав нервни систем,
укључујући и аутономни и симпатички нервни систем, који су веома осетљиви на нивое
мелатонина и серотонина.

5.2 Зеитгебер циркадијални нискофреквентни експерименти

Зеитгебер је било који спољашњи или еколошки знак који обухвата или синхронизује
биолошке ритмове организма, који се обично јављају у природи и служе за увлачење у
Земљине 24-часовне циклусе светлости/мраке и 12-месечне циклусе.
Циркадијални ритам игра кључну улогу у синхронизацији телесних функција у складу са
24-часовним циклусом дан-ноћ. Код људи, циркадијални ритам контролише понашање
спавања и буђења, али и хормоналне, метаболичке, кардиоваскуларне, неуролошке и
имунолошке функције.Индикације животне средине, укључујући светлост, Земљине ЕМФ-
е, температуру и унос хране представљају главне цајтгеберове који обухватају и утичу на
ритмичност циклуса. У одсуству индикација из околине, циркадијални ритам наставља да
прати унутрашњи период слободног кретања од приближно 24 h, али на крају долази до
поремећаја фазе и амплитуде јер циклус није ресетован и контролисан правилно.
Поремећај циркадијалног ритма утиче на синхронизацију и амплитуду физиолошких
функција и може се јавити након било које активности која није у складу са циклусом,
укључујући депривацију сна, јет лаг, рад у ноћној смени и једење. Ово утиче на широк
спектар ћелијских функција (нпр. метаболизам, имунитет, пролиферацију ћелија) и
доприноси упали и хроничним болестима као што су дијабетес типа 2, гојазност,
инфекције, кардиоваскуларне болести и рак.

11
Подршка улози ШР сигнала као дневног Зеитгебера дошла је из дугорочних
експеримената изолације Макс Планк института, Вевер (1974). Институт Макс Планк је
поставио разрађен, велики и пажљив експеримент како би истражио хипотезу да постоји
природно електромагнетно поље, као што је Шуманова резонанца, које је деловало као
циркадијални цајтгебер. Ово је промовисано због Кенигових експеримената. Пошто је
дневни циклус сунчеве светлости веома доминантан Зеитгебер, хипотеза је тестирана
конструисањем две идентичне просторије у којима су уклоњени сви знаци уобичајених
дневних варијација, сунчева светлост, температура, влажност итд. Друга просторија (Соба
2) је такође била заштићена да би се значајно смањила (за преко 40 db) сва спољашња
осцилирајућа електромагнетна поља. Из уводних експеримената, ректална температура је
идентификована као поуздана објективна мера дневног циркадијалног ритма. У
просторијама за изолацију дужина слободног трчања је значајно продужена у просторији
1 са 24 на 24,87 сати. У просторији 2 био је значајно дужи од собе 1, 25,26 h. Стандардна
девијација варијације дужине дана такође је била значајно већа у просторији 2 у
поређењу са просторијом 1 . Додатна карактеристика је био феномен који се назива
унутрашња десинхронизација. У овом случају појединци су показали много дуже и веома
несталне дужине дана. Док је 15 од 50 субјеката у заштићеној соби 2 интерно
десинхронизовано, ниједан од 34 субјекта није то учинио у соби 1. Десинхронизовани
субјекти су праћени због њихове очигледне осетљивости. Кениг је примарни мод СР
сигнала окарактерисао као "10 Hz" сигнал. Стога је Веверов тим користио сигнал
квадратног таласа од 10 Hz, 2,5 V/m у просторији 2 да види шта би се догодило ако би се
увео сигнал сличан Шуману.
Без знања испитаника, сигнал од 10 Hz се укључивао и гасио у различитим интервалима.
Овај сигнал је доследно уклонио десинхронизацију и смањио средњу дужину дана за те
субјекте, Вевер (1967, 1968). Што је дужи циркадијални циклус у одсуству поља, то је веће
скраћивање сигналом од 10 Hz. Ово је показало да се не само да се дешавала веома
значајна појава, већ је и варирала на веома значајан и разуман начин. Вевер закључује да
је његов тим пронашао "значајан доказ да електромагнетна поља у ЕНФ опсегу утичу на
људске циркадијалне ритмове, а самим тим и на људска бића". Они су доказали да
постоји УНФ/ЕНФ електромагнетни сигнал који је циркадијални Зеитгебер. Дизајном
корективни сигнал опонаша аспект ШР сигнала. Иако би то могао бити други сигнал, не
постоји други познати сигнал који има одговарајуће карактеристике. Отуда је врло
вероватно да је УНФ/ЕНФ циркадијански Зеитгебер сигнал ШР. Узети заједно,
експерименти Кенига, Хамера и Вевера дају веома снажну подршку хипотези да је ШР
сигнал укључен као дневни Зеитгебер, да га људски мозак може детектовати и да изазива
индуковане промене у времену реакције. Ово је веома доследно и даје значајну подршку
хипотези ШР.

12
5.3 Утицај на мелатонин

У циљу регулације дневног циклуса постоје рецептори у мозгу и кроз читав нервни систем,
укључујући и аутономни и симпатички нервни систем, који су веома осетљиви на нивое
мелатонина и серотонина. Мелатонин регулише функционалну осетљивост серотонинских
рецептора. Кроз рецепторе који се налазе у срцу, артеријама и плућима, мелатонин регулише рад
кардиоваскуларног система. Промене у срчаном ритму се користе за праћење рада аутономног
нервног система и смањење варијабилности срчаног ритма представља фактор ризика за појаву
срчаних обољења.

Постоје и мелатонински рецептори у другим виталним органима чије активности представљају

део дневног циклуса организма у целини, укључујући и хипофизу која регулише производњу
хормона раста и стимулирајућег хормона тироида. Мелатонин има директно деловање на
имунолошки систем преко Т-лимфоцита, интерлеукина-2 и интерлеукина-6 (ил-2, ил-6) и на
природни тзв. ћелије убице (НК ћелије) путем мелатонинских рецептора на Т-ћелијама, те на тај
начин подстиче природни и стечени имунитет. Мелатонински рецептори идентификовани су у
већем броју периферних органа и ткива.Тако на пример, мелатонински рецептори одржавају очни
притисак. Репродуктивни органи такође имају мелатонинске рецепторе у тестисима, простати,
јајницима, млечној жлезди и другим репродуктивним органима. Фетус има велики број
мелатонинских рецептора, тако да мајчин мелатонин може да комуницира у дневном и сезонском
циклусу ин утеро.Путем рецептора мелатонина регулише дневне и сезонске активности,
укључујући метаболизам, респираторну активност, циклус спавања – будности, времена реакције
на надражаје, телесну температуру, крвни притисак, откуцаје срца, периферни проток крви, ниво
хормона и лимфоците имунолошког система.

Такође укључује хуморалне органе плућа, срца, бубрега, слезине, јетре и лимфоците имунолошког
система. Мелатонин је такође веома моћан антиоксиданс у уклањању слободних радикала из
ћелија.Све ово имплицира да је смањен ниво мелатонина директно повезан са неуролошким,
срчаним, репродуктивним и канцерогеним болестима и смрћу.

Обиље објављеног истраживачког материјала сугерише да је сигнал Шуманове резонанце, кроз

рефлектовање сунчеве и геомагнетске активности, биофизички механизам којим се остварује
утицај на здравље човека јер утиче на ниско фреквентне мождане таласе резонантном
интеракцијом са неуронским јонима калцијума и на тај начин мења равнотежу мелатонина и
серотонина.

13
6. Утицај Шуманове фреквенце на мозак

6.1 Уопштено

Људски мозак је биолошки орган. С једне стране је мекан, флексибилан и прилагодљив,

али с друге стране је релативно стабилан и кохерентан са добро развијеном
интелигенцијом. Да би се задржало интелигентно размишљање у меком и
прилагодљивом органу, мора постојати константан, глобално доступан, систем
синхронизације који континуирано стабилизује активност можданих таласа. Брза
интелигенција и реакције захтевају електромагнетни сигнални систем, подржан
биохемијским системом. Сигнал Шуманове резонанце обезбеђује опсег фреквенције
мозга који одговара електромагнетном сигналу, обезбеђујући синхронизацију потребну за
интелигенцију.
Интелигентни мозак се развијао стотинама милиона година у окружењу које је садржано
у сигналу Шуманове резонанце више од 3 милијарде година. Људски резонантни сигнал
је глобално и континуирано доступан ЕНФ модулисан, зрачећи сигнал који потиче из
тропских грмљавина и шири се широм света у резонантној шупљини створеној између
јоносфере и земљине површине. Мозак људи, сисара, животиња, риба, птица и рептила
били су укључени у глобално окружење које садржи сигнал Шуманове резонанце

6.2 Мозак под утицајем биофизичког механизма Шуманове фреквенце

Чери, Н. (2002) показује да постоје јаки и чврсти научни докази о томе да људски мозак
детектује и реагује на сигнал Шуманове резонанце. Апсорпција се јавља класичним
физичким процесом резонантног усклађивања фреквенције. Реакција мозга изазива
промену равнотеже циклуса мелатонин/серотонин. Ово доводи до модулације
карцинома људске популације, утицаја на срце, неуролошко и репродуктивно здравље и
стопе морталитета у људској популацији. Ово обезбеђује вероватан биофизички
механизам за каузално повезивање и објашњење како соларна активност може да
модулише ефекте на људско здравље на Земљи. Сунчева активност је илустрована бројем
сунчевих пега, који је физички повезан и корелиран са индексима геомагнетне активности
(ГМА), који су у корелацији са преко 120 студија које показују хомеостатску модулацију
људског здравља. Докази се односе на оптимални ниво мелатонина у вези са средњом

14
јачином сигнала Шуманове резонанце. Удаљавање мелатонина од његовог оптималног
нивоа помоћу соларне/геомагнетне активности мењајући јачину сигнала Шуманове
резонанце, производи штетне ефекте по здравље људи у корелацији са периодом нижим
од просечног С-ГМА и вишим од просечног С-ГМА

Физичка веза почиње од соларне активности која приказује сунчеве пеге, производећи
зрачење и плазму која тече соларним ветром ка земљи. Када стигне до Земље,
компримира Земљино магнетно поље, мењајући ГМА и јонизоване честице улазе у
јоносферу и повећавају концентрацију јона у јоносфери укључујући најнижи слој, Д-
Регион. Д-Регион чини врх резонантне шупљине у којој постоји сигнал Шуманове
резонанције. Дневна варијација ДРегиона производи дневну варијацију у сигналу
Шуманове резонанце. На исти начин, соларна олуја производи варијацију у јачини
сигнала Шуманове резонанце. Мозак користи низ фреквенцијских образаца које прати ЕЕГ
систем. Фреквенцијски опсег ЕЕГ ритмова поклапа се са фреквенцијским опсегом сигнала
Шуманове резонанце (0-45Hz). Мозак је развио ЕНФ систем изоловања јона, првенствено
користећи јоне калцијума, за контролу неуротрансмитера.Добро је утврђено да
спољашњи електромагнетни ЕНФ сигнали индукују измењене ефлуксе неурона
калцијумових јона у мождано ткиво. Стабилна синхронизација електромагнетних система
мозга довела је до размишљања, емоција, памћења и интелигенције. Да би извршио ове
функције, мозак је развио електромагнетне предајнике и пријемнике у неуронима.
Пријемници који укључују фазно закључани систем петље.Систем фазно закључане петље
се користи у ФМ радио пријемницима. У људском мозгу он обезбеђује ФМ радио
пријемник који нелинеарно резонантно реагује са сигналом Шуманове резонанце. Поред
тога што има снажан дневни образац који помаже сунцу да одржи циркадијални ритам,
сигнал Шуманове резонанце континуирано синхронизује ЕНФ обрасце можданих таласа у
одређеном опсегу груписаних фреквенција. Ово стабилизује електромагнетни систем
мозга и омогућило је да се интелигенција и стабилно размишљање развију до тачке у којој
се ово сложено разумевање биофизичког окружења које је у интеракцији са људским
мозгом може бити схваћено и цењено.

15
7. Шуманова резонанца и здравље

Шуманова резонанца је кључна за одржавање равнотеже и стабилности Земљиног

електромагнетног окружења. Такође је повезан са нормалним функционисањем људског
мозга и тела. Док су истраживања о предностима Шуманове резонанције у току, више
студија сугерише да Шуманова фреквенција од 7,Hz утиче на људско здравље и добробит.
Повезан је са побољшаним когнитивним функцијама, смањеним стресом и анксиозношћу,
побољшаном функцијом имунитета, функцијом спавања и још много тога. Истраживање је
открило да је недостатак изложености Земљином магнетном пољу (Шуманова резонанца)
био значајан фактор који доприноси симптомима као што су умор, депресија, губитак
костију и бестежинско стање код астронаута који се враћају из овог простора.

Шуманова резонанца побољшава природне процесе лечења у телу и смањује стрес и

упале. Једна студија је закључила да електромагнетна поља екстремно ниске фреквенције
(ЕНФ-ЕМФ) имају обећавајуће ефекте на зарастање рана тако што ефикасно модулишу
различите фазе. Ефекти директно зависе од фактора као што су таласни облик,
фреквенција, амплитуда и трајање излагања. Шуманова резонанца је суштински фактор у
одржавању когнитивне функције. Студија је такође сугерисала да Шуманова резонанца
обезбеђује мозгу одговарајући опсег електромагнетних фреквенција за синхронизацију,
што је неопходно за брзу интелигенцију и реакцију. Помаже мозгу у брзом преносу
информација и повећава укупну интелигенцију. Истраживачи су такође открили дубоку
везу између Земљиних магнетних фреквенција и нашег мозга. Студија је закључила да
постоје значајне сличности између спектралних образаца и јачине електромагнетних
поља које генерише људски мозак и Земљина јоносферска шупљина. Наш мозак ради у
четири примарна стања свести у фреквенцијском опсегу од 0-30 Hz. Алфа стање мозга
креће се од 8-12 Hz, што је блиско примарном хармонику Шуманове фреквенције. Ово
стање мозга повезано је са опуштањем, побољшаним фокусом, зацељењем и сном.
Дакле, када је мозак природно подешен на ову фреквенцију, то доприноси функцији
мозга и општем благостању. Друга студија је истраживала ефикасност Шуманове
резонанце (ШР) у смањењу симптома несанице. Резултати су показали да је ШР уређај
значајно побољшао објективна и субјективна мерења сна са минималним негативним
ефектима.

16
8. Закључак

Кроз овај рад, дотакла сам се основних и кључних карактеристика везаних за Шуманову
резонанцу.Почела сам овај рад прво освртом на основне физичке карактеристике
Шуманове фреквенце, апстрактним а касније и конкретним објашњењем њеног настанка,
као и њеним проналазачем и његовим развојним путем везаним за ову фреквенцу.
У наставку рада, позабавила сам се биолошким и круцијалним аспектом овог тематског
рада.Примарно се осврћући на објашњење самог утицаја Шуманове резонанце на жива
бића као што су сисари и људи, затим њен утицај на одређене хормоне и сам
циркадијални циклус и за крај оставивши њен утицај на људски мозак и позитивне
карактеристике њеног утицаја на наше здравље.

Шуманова резонанца постаје наш водич ка унутрашњем балансу, подсећајући нас на нашу
суштинску везу са свиме што нас окружује.Кроз њу, откривамо снагу природног исцељења
која лежи у хармонији са светом.У свету који се креће хаотичном брзином и који све више
и више тоне у хаос и немир, Шуманова резонанца постаје наше уточиште и наша
утопија.Она нас подсећа на лепоту једноставности, на моћ тишине.

Желела сам да се овим радом осврнем на неоспорну, витмановску нит која повезује сва
жива бића, самог човека и природу у њиховом ванвременском преплитању. Да ми као
људска бића имамо дужност да константно откривамо и преиспитујемо науку и њене
благодети, које нас изазивају својим постојањем и откривају нам неке нове путеве.
Да, пратећи њене стопе, спознамо пре свега наше сопствено биће али и нашу улогу, као и
наше произилажење из саме природе.

17
9. Литература

1. Aлфа таласи. (n.d.). Преузето март 15., 2024. са schumann-resonance.com:

https://schumann-resonance.com/alfa-talasi/

2. Аракелиан, Х. С. (2019., април). Schumann Resonance and Health. Преузето фебруар 13.,
2024. са ResearchGate:
https://www.researchgate.net/publication/335338230_Schumann_Resonance_and_Health

3. Бесер, Б. (2007.). Synopsis of the historical development of. Преузето фебруар 10., 2024. са
AGU Publications: https://www.spirit-science.fr/ArchivesScientifiques/2007Besser.pdf

4. Вибрациона медицина. (2020., март 29.). Преузето март 10., 2024. са Кроз простор и време-
нове димензије науке: http://kpv.rs/?p=4019

5. Винфрид Ото Шуман-живот и открића немачког научника. (n.d.). Преузето март 5, 2024.
са LUCHA T8:
https://www.google.com/search?q=literatura+u+wordu&sca_esv=e7f9f9d91f1faf1c&sca_upv=1
&rlz=1C1GCEA_enRS955RS955&sxsrf=ACQVn0-
phmBcaTm5QWUhS8hVNMKfEpP2vw%3A1714067431881&ei=55cqZomwNbGX9u8Pkc2pmA8&
udm=&ved=0ahUKEwjJv5fj9t2FAxWxi_0HHZFmCvMQ4dUDCBA&uact=5&oq=

6. Extremely Low-Frequency Magnetic Field as a Stress Factor—Really Detrimental?—Insight into

Literature from the Last Decade. (2021.). Преузето април 4., 2024. са National Library of
Medicine: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7912337/

7. Impact of Schumann Resonance on Human Health. (n.d.). Преузето март 9., 2024. са Recovery
systems: https://www.recoverysystemssport.com/pemf-impact-schumann-resonance-health/

8. Influence of electromagnetic fields on the circadian rhythm: Implications for human health and
disease. (2023.). Преузето март 20., 2024. са National Library of Medicine:
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC10105029/

9. Како функционише циркадијални ритам? (n.d.). Преузето април 12., 2024. са meblojogi.rs:
https://www.meblojogi.rs/savetujemo/kako-funkcionise-cirkadijalni-ritam/

10. Observation of Schumann Resonances in the Earth’s Ionosphere. (n.d.). Преузето фебруар 25.,
2024. са NASA(.gov):
https://ntrs.nasa.gov/api/citations/20120000051/downloads/20120000051.pdf

11. Раковић, Д. (1996). Мождани таласи,неуронске мреже и јонске структуре. Преузето март
27., 2024. са dejanrakovićfund.org: http://www.dejanrakovicfund.org/radovi/1996-ECPD-
SIMP.pdf

18
12. Schumann resonances. (n.d.). Преузето фебруар 2., 2024. са Википедија:
https://en.wikipedia.org/wiki/Schumann_resonances

13. Synopsis of the historical development of Schumann resonances. (n.d.). Преузето фебруар 20.,
2024. са Advancing earth and space sciences:
https://agupubs.onlinelibrary.wiley.com/doi/full/10.1029/2006RS003495

14. Тодоровић, Н. (2011.). Дипломски рад. Преузето март 3, 2024. са Врсте електричних
пражњења у атмосфери: https://www.slideshare.net/LjubisaMilosevic/vrste-
elektricnihpraznjenjauatmosferi-234532323

15. Tuning Your Body to Earth’s Natural Frequency. (n.d.). Преузето март 3, 2024. са Medium:
https://medium.com/@drsadeghi/tuning-your-body-to-earths-natural-frequency-68d58aa3ca0d

16. The Impact of the Schumann Resonance on Biological Cells. (2021.). Преузето март 7., 2024. са
Microsoft Word - STOLCVIKTOR .docx:
http://surveygizmoresponseuploads.s3.amazonaws.com/fileuploads/623127/6378869/139-
39805df8350d398db74a88610c37ca5e_STOLCVIKTOR_.pdf

17. The Impact of the Schumann Resonances on Human and Mammalian Physiology. (n.d.).
Преузето март 23., 2024. са Microsoft Word - STOLCVIKTOR.docx:
http://surveygizmoresponseuploads.s3.amazonaws.com/fileuploads/623127/6378869/154-
48a5766284d47dc2523cb38d856654f6_STOLCVIKTOR.pdf

18. human intelligence the brain an electromagnetic system synchronised by the schumann
resonance signal. (n.d.). Преузето април 6., 2024., са National Institutes of Health:
https://researcharchive.lincoln.ac.nz/server/api/core/bitstreams/12a6ae53-9950-49eb-b97a-
2055647ad071/content

19. Шуманова резонанца. (n.d.). Преузето март 7, 2024., са Cryptochrome: https://schumann-

resonance.com/cryptochrome/

19
Датум предаје:

Комисија:
Председник

Испитивач

Члан

Коментар:

Датум одбране:
Оцена: ( )

20