Дигитална правда

• Примарни актери у доношењу прописа о интернету: националне

државе.
• Јединствено тржиште (електронска трговина) и потрошачи
(заштита појединаца) - двије основне сфере европске интервенције.
• Законодавна структура је вертикална, а чине је е-трговина,
телекомуникације и медији као циљне области. Док модерни
интернет све више захтјева хоризонтални приступ кроз те
“стубасте” групе.
• Интерес за уређивање телекомуникација и заштиту података креће
тек након 2011. Године.

АРХИТЕКТУРА ИНТЕРНЕТА
• Три групе особина: слојевита структура, неутралност,
повезивање рубова.
• Слојевита структура - разнородност интернета, комплексност
хардвера, софтвера и суштине; интернет није хомоген већ
састављен од различитих слојева.
• Архитектура повезивања рубова: децентрализован карактер
интернета и чињеница да не зависи од централног
дистрибутивног система. Почива на пакетном преносу,
децентрализованом постављању стандарда, анонимности и
криптографији.
Пакетни пренос - сваким компјутером се управља засебно, али су сви
увезани у исту мрежу па могу да међусобно комуницирају (TCP/IP
protokol).
Децентрализовано постављање стандарда: мрежа настала под окриљем
владе, а стандарде постављају невладина тијела: Радна група за
инжењеринг интернета, Конзорцијум свјетске мреже, Интернет
корпорација за додјелу назива и бројева.
Анонимност и криптографија: различити степени анонимности и
могућност да се криптографски обради сваки садржај који прелази
државне границе.
• Неутралност: однос интернета према објављеном садржају,
апликацијама или сервисима који помоћу њега функционишу.
• Захваљујући описаној архитектури, интернет је отворен - не
подлеже овлашћењима ни на нивоу производње, ни на нивоу
корисника.

ПИСАЊЕ ЗАКОНА ЗА ИНТЕРНЕТ: УПРАВЉАЊЕ

ИНТЕРНЕТОМ
• Декларација о независности интернета - Џон Пери Барлоу
• Текст Оквир глобалне електронске трговине бившег
америчког предсједника Вилијама Клинтона - његови принципи
погурали интернет из регулаторног окружења у управљање, из
тврдог у меко право, из јавне у приватну регулативу. Идеја да се
интернет не смије уређивати прописима, већ да су тржишта
најефикаснији регулатори. Привреда и потрошачи треба да воде
главну ријеч.
— Управљање интернетом подразумијева развој и примјену
заједничких начела, норми, правила, поступака одлучивања и
програма који обликују развој и употребу интернета, у чему
учествују владе, приватни сектор и грађанско друштво, свако у
свом домену. —
• Доминантна европска парадигма: интернетом треба
управљати, а не да га треба само регулисати 👉 мултилатерално
управљање - у управљању интернетом учествују различити
актери па и невладини и комерцијални субјекти.
4 потенцијално примјењива модела управљања:

2
 1. Продужетак територијалног суверенитета - примјена тог
модела значи да се интернет може одржати у одређеним
оквирима. Све док има локализације (корисници и мреже се
налазе на одређеним географским областима) правила која се на
њих односе такође ће бити локална.
2. Међународни споразуми и међународна регулатива. Они који
се за њега залажу тврде да интернет треба препустити
међународним уговорима које закључују сувјерене државе
чланице.
3. Оснивање нових међународних организација искључиво да
би се бавиле интернетом и његовом регулацијом. (ICANN,
W3C). Није се показао као посебно успјешан.
4. Архитектура интернета и њен регулаторни потенцијал.
Важна идеја, али лоше схваћена. Архит. Интернета производи
регулаторно дејство. Сваки утицај на регулаторни режим доноси
и промјене саме архитектуре, ткд она постаје више или мање
рестриктивна.

Агенција за додјелу интернет бројева (IANA)- надзор над глобалним

одобравањем интернет протокол адреса (IP) и другим облицима
додјеле интернет протокола. Касније ту фукнкцију преузима ICANN.
САД су директно или индиректно задужене за додјелу назива и адреса
од настанка интернета (и видно не планирају да ту контролу препусте
неком међународном тијелу.
ЕУ предлажу примјену модела јавно- приватне сарадње. Међутим
америчка влада се, уз подршку медија, противи тој идеји.
• 2016. - споразум о укидању директног америчког надзора над
системом назива домена. Уведен модел управљања под контролом
више актера. Чињеница је, међутим, да ЕУ има само маргиналну
улогу у тој сфери управљања интернетом.

НАДЛЕЖНОСТ ЕУ ЗА ДОНОШЕЊЕ ПРОПИСА

3
• Уговор о функционисању ЕУ

ЕВРОПСКА ПОЛИТИКА У ДОМЕНУ ИНФОРМАЦИНИХ

ТЕХНОЛОГИЈА
• ИСТОРИЈА
• Европска иницијатива за електронску трговину (1997). Овај
документ је требао да подстакне раст е-трговине. Почивао на 4
водећа принципа:
1. Технологија - ЕУ мора да промовише технологију и
инфраструктуру да би ојачала конкурентност
2. Регулатива - ЕУ мора примјењивати кохерентан регулаторни
оквир на темељу јединственог тржишта.
3. Промоција - ЕУ ће објаснити потрошачима и привреди какве
могућности ЕУ отвара
4. Међународна димензија - ЕУ ће обезбједити дјелотворно
међународно учешће.
• Стразбур 1997, предложена нова политика информационе
технологије, разрађена 1999. Наглашава се потенцијал
дигиталних технологија. Указује и на мрачнију страну
информационе технологије.
• Лисабонска декларација и иницијатива е-Европа. Да до 2010.
Интернет постане бржи, број корисника интернета већи, а
електронска трговина заступљенија.
• 2 акциона плана: еЕвропа 2002 (главни задатак повећање броја
корисника) и његов наставак еЕвропа 2005. (приоритет је
повезивање и сервиси попут е-здравље, е-управа, е-учење).
• 2005 објављена иницијатива за формирање информационог
друштва: i2010: Европско информационо друштво за раст и
запошљавање. Наставак претходне иницјативе.

• АКТУЕЛНИ ОКВИР

4
 • Програм из 2010. И Стратегија из 2015 односно 2020.
• Нацрт закона се не може усвојити без сагласности Савјета
Европе и Европског парламента
(прочитати странице 60-66 јер је превише досадно да бих ишта
извлачила из њих)

НАЧИНИ ПРАВНОГ УРЕЂИВАЊА ИНТЕРНЕТА У ЕУ

• Прописи о дигиталном свијету ЕУ се дијеле на три регулаторна
скупа.
• Посебан сет закона за слој телекомуникације, а посебан за слој
садржаја.
Телекомуникације се уређују у аутономном режиму који представља
Европски законик о електронским комуникацијама. Сврха је да
уреди услове под којима се може приступити телекомуникационој
инфраструктури.
Садржај- два регулаторна скупа: један за електронску трговину
(садржај на интернету какав данас познајемо), а други за медије под
уредничком контролом.
• Конвергенција- способност пружања нових и традиционалних
услуга помоћу различитих мрежа. Конвергентним медијима више
нису потребне властите мреже, већ садржај могу преносити помоћу
интернета. Конвергенција је спајање различитих технологија у један
уређај.
• У предметима Скајпаут и Џимејл, суд се бавио природом ОТТ
сервиса, пресудивши да ако нема преноса сигнала, ОТТ не може да
се сматра за телекомуникациони сервис.
• Три скупа регулаторних циљева: начела, инструменти, механизми
за спровођење прописа.

НАЧЕЛА
• Општи принципи права ЕУ важе и за уређење интернета.

5
 1. Једнаки тржишни услови за све. То би значило да за све сервисе,
и иновативне и устаљене, важе иста правила да би се поштено
надметали.
2. Функционална еквивалентност. У новим законима се примјењују
већ опробана рјешењам, чиме је законодавцима посао олакшан.
АЛАТИ
• Један од основних регулаторних алата у ЕУ је начело земље
поријекла, односно приступ по коме електронски сервис подлеже
регулаторној контроли земље поријекла,а не одредишне земље.
ПРИМЈЕНА МЕКОГ ПРАВА ПОСЛЕ 2015.
• Меко право - скуп правила која иако немају правну снагу, ипак
нису сасвим лишена правног значаја. Иако је одувијек присутно, у
европској интернет регулативи је имало ограничен домашај. Након
2015 први пут настоји да допуни обичне прописе.
• Још од 2015. Све чешће се користе препоруке, смјернице и
програми, што се доста разликује од нормалног законодавства.

ПРОПИСИ О ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈАМА И ИНТЕРНЕТ У ЕУ

• Горњи слој интернета- провајдерска мрежа, средњи слој - садржај,
доњи слој - физички слој којим се преноси сигнал. Прописи о
телекомуникацијама се односе на физички слој - линеарни
кабловски и сателитски пренос сигнала, обичне телекомуникације,
и омогућавање широкопојасног, бежичног или неког другог
приступа интернету.
• ОТТ сервиси не потпадају под правила о телекомуникацијама. Гугл
такође не подлаже примјени регулаторног оквира који се односи на
телекомуникације.
Два проблема специфична за интернет: на традиционалне телеком.
Компаније и кабловске оператере односе се потенцијално захтјевни
прописи, док провајдери подлежу само прописима о електорнској
трговини (нпр Нетфликс. Друго, новим учесницима на тржишту неће
бити јасно који се законски оквири односе на њих.

6
• Природа прописа о телекомуникацијама је секторска, превентивна
и асиметрична.

….75-84 стр....