Скрипта за предмет

Савремена политичка економија

Факултет политичких наука, 2023. година

 Савремена политичка економија

Литература: „Принципи економије” - Грегори Манкју

Десет принципа економије

Економија је реч грчког порекла, којом се означавао неко ко је управљао

домаћинством. Какве везе имају домаћинство и друштво и како смо дошли до
савременог значења речи економија? Попут чланова домаћинства, чланови друштва
морају да расподеле оскудне ресурсе, којим располажу. Начин на који то раде
проучава економија. Дакле, она пручава како људи одлучују, како међусобно утичу
једни на друге и анализира силе и трендове, који утичу на економију у целини. Све
различите аспекте економије уједињује неколико централних идеја, садржаних у десет
принципа економије.

Принцип Објашњење

Људи се суочавају са избором. Осим

што бирају како ће да прерасподеле
своје ресурсе, људи се суочавају и са
Први принцип
избором између ефикасности и
правичности. Ова два појма се често
сукобљавају.

Трошак нечега јесте оно чега се

одричете да бисте то добили.
Економисти то називају
Четири принципа Други принцип опортунитетним трошком.
индивидуалног Одлучивање подрзаумева да се врши
одлучивања поређење између трошка и користи
(Понашање појединца алтернативних начина деловања.
утиче на понашање
економије. Како људи Рационални људи размишљају о
доносе одлуке?) маргиналним случајевима. Како
бисмо начинили маргиналну промену,
упоређујемо маргинални трошак и
Трећи принцип маргиналну корист, који се разликују од
просечних вредности. Рационални
доносилац одлуке ступа у акцију само
ако је маргинална корист акције
премашује маргинални трошак.

Четврти Људи реагују на подстицаје. Промена

принцип подстицаја мења и човеково понашање.

Трговина може сваког довести у бољи

положај. Она омогућава свакоме да се
Пети принцип
специјализује за активност, коју најбоље
обавља.

2
 Савремена политичка економија

Тржишта су обично добар начин да се

организују економске активности.
Значајне су разлике између цетрално
Шести принцип планског и слободног модела тржишта,
а најупечатљивија је невидљива рука
Три принципа тржишта. Инструмент којим она
узајамних усмерава економско друштво је цена.
економских дејстава
(Наше одлуке не Владе су понекад у стању да
утичу само на нас. побољшају тржишне исходе. То раде
Како људи међусобно тако што законима штите невидљиву
делују једни на руку тржишта. Владе су ту да унапреде
друге?) ефикасност и правичност, када
Седми принцип
невидљива рука није у стању да то
уради. Јавна полтика може да реши
проблем тржишног неуспеха, насталог
због екстерналија или тржишне моћи,
али то не мора увек да буде случај.

Животни стандард земље зависи од

њене способности да произведе добра
Осми принцип
и услуге. Та способност је исказана
кроз продуктивност.

Цене расту када држава штампа

Како функционише
превише новца. Сразмерно повећању
привреда као Девети принцип
штампања новца опада његова вредност
целина?
и долази до инфлације.

Друштво се на кратак рок суочава са

избором између инфлације и
Десети принцип
незапослености. Крива која ово
илуструје се назива Филипсова крива.

Кључни појмови

Правичност - Својство праведне

Реткост - Ограничени карактер ресурса расподеле економског просперитета
друштва. међу члановима друштва.

Економија - Проучава како друштво Опортунитетни трошак - Оно чега

управља својим ретким ресурсима.
Ефикасност - Својство друштва да
извуче максимум из својих ретких
ресурса.
треба да се одрекнете да бисте нешто
добили.
Маргиналне промене - Стална, ситна,
додатна прилагођавања плана деловања.

3
 Савремена политичка економија

Тржишна привреда - Привреда која

алоцира ресурсе путем
децентрализованих одлука многиих
предузећа и домаћинстава, приликом
међусобног деловања на тржишту
добара и услуга.
Тржишни неуспех - Ситуација у којој
тржиште, препуштено само себи, не
успева да изврши ефикасну алокацију
ресурса.
Екстерналије - Утицај поступка једне
особе на добробит друге.
Тржишна моћ - Способност једног
економског чиниоца или мале групе
чинилаца да врши знатан утицај на
цене.

Колоквијумска питања: Први принцип, Други принцип, Трећи принцип, Четврти

принцип, Пети принцип, Шести принцип и седми принцип.

Тржиште

Тржиште је група продаваца и купаца одређеног добра или услуге. Продавци, као
група, одређују понуду производа, док купци одређују потражњу за њим. Постоје
различити облици тржишта. Нека су више, а нека мање организована, али и
конкурентна. Конкурентно тржиште је оно тржиште на коме постоји много продаваца
и много купаца, од којих сваки има занемарљив утицај на тржишну цену. Таква је
већина тржишта данас.

Облици тржишта

Савршено Монополистички
конкурентно конкурентно Олигопол Монопол
тржиште тржиште

Дефинишу га две
Овакво тржиште
основне На оваквом
каракт
карактеристике: сва тржишту постоји
ерише велик број Постоји само
добра која се на њему неколико
продаваца, али један продавац
нуде су у потпуности продаваца, који
сваки од њих нуди одређеног добра
иста и број купаца и нису једни
помало другачији или услге, те он
продаваца је толико другима оштра
производ, те у одређује цену.
велик да ниједан конкуренција, те
извесној мери може Он се назива
појединачно не може одржавају цене
да утиче на цену монополистом.
да утиче на тржишну на високом
сопственог
цену, већ је сви нивоу.
производа.
узимају као дату.

4
 Савремена политичка економија

Кључни појмови

Тржиште - Група продаваца и купаца Конкурентно тржиште - Тржиште на

одређеног добра или услуге. коме постоји много продаваца и много
купаца, од којих сваки има занемарљив
утицај на тржишну цену.

Колоквијумско питање: Тржиште и конкуренција.

Тражња

Када посматрамо тражњу као економски појам, посматрамо понашање купаца.

Тражена количина је количина неког добра коју су купци спремни и у стању да плате.
Битно је уочити разлику између тражње појединца за неким производом и тржишне
тражње. Она је збир свих индивидуалних тражњи за одређеним добром или услугом,
по одређеној цени. Много тога одређује тражену количину неког производа, али једна
детерминанта је кључна - цена. Што је цена неког добра виша, то је тражња за њим
мања и обрнуто. Због тога кажемо да су тржишна потражња и цена у негативној
корелацији и то називамо законом тражње. Однос између цене и добра и тражене
количине је приказан табелом, коју називамо шемом тражње или графиконом,
односно, кривом тражње, која је опадајућа. Уз непромењене друге факторе, приликом
промене цене, крива тражње остаје стабилна, односно, промена се дешава дуж криве
тражње. Међутим, постоје и фактори чија промена помера саму криву тражње удесно,
када промена изазива пораст тражње и улево, када промена изазива пад тражње.

Променљива која условљава кретање

Цена
дуж криве тражње

Променљиве које померају криву тражње

Цене сродних
Доходак Укуси Очекивања Број купаца
добара

У зависности
Пад цене једног
од тога на коју
производа може Очекивања
страну се
утицати на смањење, купаца, у Што је већа
крива тражње
али и на повећање погледу индивидуална
помера,
тражње за другим будућности, потражња, то
приликом
производом. Према могу утицати је већа и
промене
томе, сродне на њихову тржишна
дохотка, добра
производе делимо на садашњу потражња.
делимо на
супституте и потражњу.
нормална и
комплементе.
инфериорна.

5
 Савремена политичка економија

Кључни појмови

Тражена количина - Количина неког Нормално добро - Добро за које, уз

добра коју су купци спремни и у стању остале непромењене факторе, пораст
да купе. дохотка доводи до пораста тражње.

Закон тражње - Тврдња да се, уз све Инфериорно добро - Добро за које, уз

остало непромењено, тражена количина
неког добра смањује када расте цена тог
добра.
Шема тражње - Табела која показује
однос између цене добра и тражене
количине.
Крива тражње - Графикон који
прказује однос између цене добра и
тражене количине.
остале непромењене факторе, пораст
дохотка доводи до смањења тражње.
Супститути - Два добра код којих
пораст цене једног доводи до пораста
тражње за другим.
Комплементи - Два добра код којих
пораст цене једног доводи до смањења
тражње за другим.

Колоквијумско питање: Тражња.

Понуда

Када посматрамо понуду као економски појам, посматрамо понашање продаваца.

Понуђена количина је количина неког добра или услуге коју су продавци спремни и у
стању да произведу и продају. Битно је разликовати понуду једног продавца и
тржишну понуду. Она је хоризонтални збир понуда свих продаваца. Битна
детерминанта понуђене количине је цена. Ова два појма су у позитивној корелацији,
тј. када цена производа расте, расте и понуђена количина. То је закон понуде. Однос
између понуђене количине и цене неког добра можемо прказати помоћу табеле, коју
називамо шемом понуде или помоћу графика, односно, криве понуде, која је нагнута
навише. Променом цене, уз стагнацију свих других фактора, крива понуде мирује.
Међутим, постоје и фактори чијом променом се крива понуде помера, удесно, када
понуда расте или улево, када понуда опада.

Променљива која условљава кретање

Цена
дуж криве понуде

6
 Савремена политичка економија

Променљиве које померају криву понуде

Цене инпута Технологија Очекивања Број продаваца

Напредак технологије Очекивања

Што је већа
У негативној повећава понуду продаваца, у погледу
појединачна
је корелацији производа, јер смањује на будућност, могу
понуда, већа је и
са понудом. количину потребног рада да утичу на њихову
тржишна понуда.
за његову производњу. садашњу понуду.

Кључни појмови

Понуђена количина - Количина неког Шема понуде - Табела која показује

добра коју су продавци спремни и у однос између цене неког производа и
стању да продају. понуђене количине.

Закон понуде - Тврдња да, уз Крива понуде - Графикон који

непромењене остале факторе, понуђена приказује однос између цене неког
количина неког добра расте, када расте добра и понуђене количине.
цена тог добра.

Колоквијумско питање: Понуда.

Понуда и тражња

Понуда и тражња су силе које на тржиште делују истовремено и одређују понуђену

количину неког добра, као и његову цену. Крива понуде и крива тражње се секу у једној
тачки. Та тачка представља равнотежу, цена одређена њом је равнотежна цена, а
количина равнотежна количина. Неки равнотежну цену називају и ценом којом се
чисти тржиште, због тога што се при њој тражена и понуђена количина у потпуности
подударају. Поступци купаца и продаваца природно померају тржиште ка равнотежи.
Уколико цена није равнотежна, већ је виша од ње, понуђена количина ће бити већа од
тражене и настаће вишак добра. Цена добра ће опадати, све док не дође у равнотежни
положај. Уколико је цена добра испод равнотежне, тражња за тим добром ће бити већа
од понуде и настаће мањак добра. Цена ће расти, све док се тражена количина и
понуђена количина не изједначе. То је закон понуде и тражње.

Трофазни програм за анализу промена равнотеже (Компаративна статика)

Упоређивање
Коју криву помера У ком смеру се помера
дијаграма пре и после
догађај? крива?
промене.

7
 Савремена политичка економија

Битно је направити разлику у значењу израза померање понуде или тражње и

померање понуђене или тражене количине. Први случај се односи на померање
криве, а други случај се односи на промену дуж саме криве.

Шта се дешава са равнотежном ценом и количином када се померају понуда и

тражња?

Нема промене
Пораст понуде Пад понуде
понуде

Нема промене Цена иста, Цена опада, Цена расте,

тражње Количина иста Количина расте Количина опада

Цена расте,
Цена расте, Цена неодређена,
Пораст тражње Количина
Количина расте Количина расте
неодређена

Цена опада,
Цена опада, Цена неодређена,
Пад тражње Количина
Количина опада Количина опада
неодређена

Кључни појмови

Равнотежа - Ситуација у којој је цена Вишак - Ситуација у којој је понуђена

достигла ниво где је понуђена количина
једнака траженој количини.
Равнотежна цена - Цена која
изједначава тражену и понуђену
количину.
Равнотежна количина - Тражена
количина и понуђена количина при
равнотежној цени.
количина већа од тражене количине.
Мањак - Ситуација у којој је тражена
количина већа од понуђене количине.
Закон понуде и тражње - Тврдња да се
цена сваког добра прилогођава како би
понуђену и тражену количину тог добра
довела у равнотежу.

Колоквијумско питање: Понуда и тражња.

Како цене алоцирају ресурсе?

Силе понуде и тражње, заједничким деловањем, одређују цену производа на тржишту.

Што је понуђена количина добра мања, а тражена количина већа, то је равнотежна цена
тог добра виша и до њега могу да дођу само најбогатији. На тај начин цена диктира
алокацију, односно, расподелу ограничених ресурса. Такође, помоћу цене се
алоцирају и радници. Послови који производе неопходна добра и пружају неопходне
услуге, биће плаћени онолико колико је потребно да се та радна места попуне.

8
 Савремена политичка економија

Колоквијумско питање: Како цене алоцирају ресурсе?

Еластичност тражње

Еластичност је још једна од алатки, којима се служе економисти. То је мера којом се

изражава реаговање тражене или понуђене количине на једну од њихових
детерминанти. До сада смо разматрали квалитативни карактер понуде и тражње,
односно, у коју страну се помера крива. Појам еластичности нам помаже да искажемо
квантитативни карактер понуде и тражње, односно, колико се помера крива.

Ценовна еластичност тражње је мера која показује колико тражена количина неког
добра реагује на промену цене тога добра, а израчунава се тако што се процентална
промена тражене количине подели проценталном променом цене. Тражња за неким
добром може да буде еластична, у случају када тражена количина знатно регује на
промену цене и нееластична, у случају када тражена колична незнатно регује на
промену цене. Већа ценовна еластичност имплицира већу зависност тражене количине
од цене.

Општа правила одређивања ценовне еластичности тражње

Расположивост Неопходна и луксузна Дефиниција Временски

блиских супститута добра тржишта хоризонт

Добра са блиским Неопходна добра имају Уско дефинисана

супститутима имају мању еластичност, од тржишта имају Добра имају
еластичну тражњу, луксузних. Међутим, у еластичну еластичнију
јер је могуће овом случају и тражњу, за разлику потражњу на
преусмерити се на преференције од широко дуже стазе.
други производ. потрошача играју улогу. дефинисаних.

Процентуална промена тражене количине

Ценовна еластичност тражње
Процентуална промена цене

Будући да су тражена количина и цена у негативној корелацији, процентуална промена

тражене количине ће увек имати супротан предзнак од проценталне промене цене.
Међутим, овај проблем се решава коришћењем апсолутне вредности.

Због проблема који се јавља приликом двосмерног рачунања ценовне еластичности

тражње, економисти користе метод аритметичке средине.

(К2-К1) / |(К2+К1)/2|
Ценовна еластичност тражње
(Ц2-Ц1) / |(Ц2+Ц1)/2|

9
 Савремена политичка економија

Еластична тражња Тражња јединичне еластичности Нееластична тражња

>1 =1 <1

Укупни приход је износ који плаћају купци, а примају продавци добра и рачуна се када
се цена добра помножи са продатом количином. Битно је знати како се укупни приход
мења када се крећемо дуж криве тражње. То зависи од ценовне еластичности добра.

Општа правила промене укупних прихода

Када је тражња Када је тражња еластична, Када је тражња јединично

нееластична, цена и цена и укупни приходи се еластична, укупни приход
укупни приходи се крећу у супротним остаје непромењен
крећу у истом смеру. смеровима. приликом промене цене.

Нагиб линеране криве тражње је константан, али њена еластичност није. У тачкама
криве са ниском ценом и великом количином, крива тражње је нееластична. У тачкама
са високом ценом и малом количином, крива тражње је еластична.

Друге еластичности тражње

Доходна еластичност тражње Унакрсна еластичност тражње

То је мера која показује колико тражена

количина неког добра реагује на
То је мера која показује како тражњена
промену дохотка потрошача, а
количина неког добра реагује на
израчунава се тако што се процентуална
промену цене неког другог добра, а
промена тражене количине подели
израчунава се тако што се процентална
проценталном променом дохотка.
промена тражене количине првог добра
Нормална добра имају позитвну
подели проценталном променом цене
доходну еластичност, а инфериорна
другог добра. Да ли је она позитивна или
негативну. Неопходна добра имају малу
негатвна зависи од тога да ли су та два
доходну еластичност, јер ће их
производа супститути или
потрошачи свакако куповати, без обзира
комплементи.
на доходак, док луксузна добра имају
велику количину доходне еластичности.

Кључни појмови

Еластичност - Мера којом се изражава Ценовна еластичност тражње - Мера

реаговање тражене или понуђене која показује колико тражена количина
количине на једну од њихових неког добра реагује на промену цене
детерминанти. тога добра, а израчунава се тако што се

10
 Савремена политичка економија

процентална промена тражене количине процентуална промена тражене

подели проценталном променом цене. количине подели проценталном
променом дохотка.
Укупни приходи - Износ који плаћају
купци, а примају продавци добра и Унакрсна еластичност тражње - Мера
рачуна се када се цена добра помножи која показује како тражњена количина
са продатом количином. неког добра реагује на промену цене
неког другог добра, а израчунава се тако
Доходна еластичност тражње - Мера што се процентална промена тражене
која показује колико тражена количина количине првог добра подели
неког добра реагује на промену дохотка проценталном променом цене другог
потрошача, а израчунава се тако што се добра.

Колоквијумско питање: Еластичност тражње.

Еластичност понуде

Ценовна еластичност понуде је мера којом се показује колико понуђена количина

неког добра регује на промену цене тог добра, а израчунава се тако што се процентална
промена понуђене количине подели проценталном променом цене. Понуда неког добра
може да буде еластична, када понуђена количина знатно реагује на промену цене и
нееластична, када понуђена количина незнатно регује на промену цене. Еластичност
понуде неког добра зависи од флексиблности самих произвођача, али и временског
периода, који се посматра. Понуда је еластичнија на дужи временски период, управо
због могућности произвођача да се прилагоде потребама тржишта.

Процентуална промена понуђене количине

Ценовна еластичност понуде
Процентуална промена цене

Еластичност понуде може да се мења у зависности од нивоа понуђене количине. При

ниском ниво понуђене количине, еластичност понуде је већа и опада са порастом
понуђене количине.

Кључни појмови

Ценовна еластичност понуде - Мера што се процентална промена понуђене

којом се показује колико понуђена количине подели проценталном
количина неког добра регује на промену променом цене.
цене тог добра, а израчунава се тако

Колоквијумско питање: Еластичност понуде.

11
 Савремена политичка економија

Три примене понуде, тражње и еластичност

У овом одељку се, помоћу ових алатки - понуде, тражње и еластичности, анализирају
три примера из наше свакодневице. Постављају се питања: Може ли добра вест за
пољопривреду да предствља лошу вест за фармере? Зашто ОПЕЦ није успео да
одржи цену нафте на високом нивоу? Да ли забрана наркотика повећава или
смањује криминал повезан са дрогом?

Колоквијумско питање: Три примене понуде, тражње и еластичност.

Контрола цена

Слободно тржиште регулише невидљива рука тржишта. Шта се догађа када

национална влада одлучи да, контролом цене, промени тржишни исход? Влада може да
контролише цену на два начина: да је максимира, односно, да постави највишу цену
по којој одређено добро може да се продаје или да одреди најнижу, доњу цену тог
добра. У оба случаја постоје два сценарија. Први је онај у коме ни максимална ни
најнижа цена нису обавезујуће, односно, не утичу на тржише. Други је онај у коме су
ове цене обавезујеће и производе вишак или мањак добра.

Максимирање цене

Максимална цена изнад равнотежне цене Није обавезујућа

Максимална цена испод равнотежне цене Обавезујућа и ствара мањак

Одређивање најниже, доње цене

Минимална цена испод равнотежне цене Није обавезујућа

Минимална цена изнад равнотежне цене Обавезујућа и ствара вишак

Кључни појмови

Максимирање цена - Законско Утврђивање најниже цене - Најнижа

прописивање највише цене по којој се законом одређена цена по којој може да
може продавати неко добро. се продаје неко добро.

Колоквијумско питање: Контрола цена.

12
 Савремена политичка економија

Порези

Порези су веома битан политички инструмент, јер на тај начин владе прикупљају новац
за јавне послове. Због тога све националне владе прописују порезе и на тај начин
мењају тржишни исход. Када влада пропише порез на неко добро, ко сноси пореско
оптерећење - купци, произвођач или обе групе учесника на тржишту? Због утицаја
сила понуде и тражње на тржиште, којој год груп да је порез званично наметнут, и
купци и продавци сносе његов терет. Дакле, порез увек утиче и на једне и на друге.
Међутим, у којој ће мери утицати на купце, а у којој на продавце? Одговор на ово
питање зависи од тога шта је у датој ситуацији еластичније - понуда или потражња.
Онај ко је спремнији да напусти тржиште, при променама околности, сноси мање
последица, јер има више могућности. Због тога порез на луксуз има контраефекат.

Кључни појмови

Пореско оптерећење - Начин на који се

терет пореза дели међу учесницима на
тржишту.

Колоквијумско питање: Порези.

Потрошачи, произвођачи и ефикасност тржишта

Купци увек желе да плате мање, а произвођачи да им се плати више. Да ли постоји

права цена, са становишта друштва у целини? Знамо да природа тржишта успоставља
равнотежну цену производа, како би се изједначиле тражена и понуђена количина и
како би се ресурси алоцирали. Да ли је то алоцирање ресурса пожељно и како оно
утиче на економску добробит? То проучава економика благостања. Њено проучавање
појашњава један од десет принципа економије, који гласи - Тржишта су најчешће добар
начин за организовање економске активности.

Кључни појмови

Економика благостања - Проучава

како алокација ресурса утиче на
економску добробит.

Колоквијумско питање: Потрошачи, произвођачи и ефикасност тржишта.

Потрошачки вишак

Како бисмо објансили корист, коју купци добијају, учешћем на тржишту користмо
појам потрошачки вишак. Купац је спреман да плати неко добро, онолико колико он
вреднује то добро. Када тај износ умањимо за износ, који он заиста плати, добијамо

13
 Савремена политичка економија

износ потршачког вишка. На графикону би га означавао осенчени део испод криве

тражње и изнад плаћене цене. Како смањење цене утиче на потрошачки вишак? Цена и
потрошачки випак су у негативној корелацији. Осим што цена опада, те је, на
графикону, осечени део већи, тражена количина добра расте, што додатно проширује
регију потрошачког вишка. Он је мерило благостања купца.

Кључни појмови

Спремност да се плати - Максимални Потрошачки вишак - Спремност

износ који ће купац платити за добро. купца да плати умањена за износ који
купац заиста плаћа.

Колоквијумско питање: Потрошачки вишак.

Произвођачки вишак

Како бисмо објаснили корист коју произвођач има од учешћа на тржишту користимо
појам произвођачки вишак. Трошак продавчевих услуга, све оно што је он уложио у
производ, и материјал и време, условљавају цену добра. Када је цена коју купац плаћа
продавцу, за одређено добро већа од његовог трошка при изради тог добра, ту разлику
назвамо произвођачким вишком. На графикону би га означавао осенчени део изнад
криве понуде и испод износа, који му је плаћен. Приликом увећања цена,
произвођачки вишак се увећава - за разлику у садашњој и досадашњој цени и за
повећану понуђену количину. Произвођачким вишком се мери продавчево
благостање.

Кључни појмови

Трошак - Вредност свега чега продавац Произвођачки вишак - Износ који се

мора да се одрекне, да би произвео неко плаћа продавцу за неко добро умањен за
добро. продавчев трошак.

Колоквијумско питање: Произвођачки вишак.

Ефикасност тржишта

Да ли је алокација ресурса коју одређује слободно тржиште уопште пожељна? Да

бисмо одговорили на ово питање уводимо појам благонаклоног друштвеног планера
и пред њега постављамо циљ да максимизира благостање свих припадника
друштва. Укупни вишак је појам којим меримо то благостање. Он је збир
потрошачког и произвођачког вишка, односно, разлика између вредности коју купци
приписују неком добру и трошкова продаваца при производњи тог добра. Ако нека
алокација ресурса максимизира укупни вишак, кажемо да та алокација испољава
ефикасност. При супротној ситуацији, кажемо да не испољава ефикасност. Дакле, да

14
 Савремена политичка економија

би алокација ресурса била ефикасна, укупни трошак мора да буде максималан, што
значи да произвођачи треба да производе добро уз најнижи трошак, а да то добро
треба да купе потрошачи, који му придају највећу вредност. Невидљива рука тржишта
управо на овакав начин и организује тржиште. Због тога је модел слободног тржишта
успешнији од централно-планског.

Зашто су laissez-faire тржишта најефикаснија?

1. Слободна тржишта алоцирају понуду добара оним купцима, који им

приписују највећу вредност, која се мери њиховом спремношћу да плате.

2. Слободна тржишта алоцирају тражњу за добрима оним продавцима, који могу

да их произведу, уз најмањи трошак.

3. Слободна тржишта производе количину добара која максимизира збир

потрошачког и произвођачког вишка.

Колоквијумско питање: Ефикасност тржишта.

Трошкови опорезивања

Порез је често предмет политичких дебата, а неке политичаре је коштао и каријере.

Пореско оптерећење сносе и купци и продавци, али како опорезивање утиче на
благостање и ефикасност тржишта? Да бисмо то утврдили, морамо да упоредимо
смањење благостања потрошача и произвођача са износом прихода, који добија држава.
Испоставиће се да су трошкови пореза, који сносе купци и продавци већи од прихода,
који убира држава. Да бисмо то објаснили, уводимо појам чистог губитка.

Колоквијумско питање: Трошкови опорезивања.

Чист губитак од опорезивања

Како порез утиче на све три групе које учествују

на тржишт? Без обзира на то коме је порез правно
наметнут, потрошачки вишак опада, јер је цена коју
купци плаћају за опорезано добро већа. Исту
судбину дели и произвођачки вишак, јер је износ
који продавци добијају за добро умањен. Међутим,
увођењем пореза, на тржишту се формира и трећа
група - влада. Једино она има користи од
опорезивања друге две групе, која се огледа у
укупном пореском приходу, производу висине
пореза и продатој колични добара. Када се све
поменуте компоненте уцртају на график, између
крива понуде и тражње остаје једна неозначена

15
 Савремена политичка економија

површина. Та површина је некада била део укупног вишка, али будући да се он

смањио, и то за површину правоугаоника, чије су странице висина пореза и продата
количина добра, она је сад сама за себе и представља чист губитак.

Због чега чист губитак настаје? Присетимо се једног од десет принципа економије, који
се односи на рекацију људи на подстицаје. Порез је подстицај. Купци реагују на њега
мањом куповином добра, због увећане цене, а продавци мањом понудом, због мањег
профита. Тржиште се смањује. Али ко су актери који напуштају тржиште? То су
маргинални актери - они купци који мање вреднују добро, од његове нове цене и они
продавци чији је опортунитетни трошак већи, од новог износа прихода.

Кључни појмови

Чист губитак - Пад укупног вишка,

који се јавља као резултат тржишног
поремећаја као што је порез.

Колоквијумско питање: Чист губитак од опорезивања.

Детерминанте чистог губитка

Шта одређује да ли је чист губитак мали или велики? Објаснили смо да чист губитак
настаје због смањења тржишта добра, па је логично да што се тржиште више смањује,
то је чист губитак већи. Односно, што више актера напушта тржиште, чист губитак
расте. Али када актер може да напусти тржиште? Онда када има другу опцију. Што су
криве понуде и тражње еластичније, то је чист губитак већи, јер више људи
престаје са трговином. Када људи немају алтернативну опцију, остају на тржишту,
упркос промена околности и чист губитак је мањи. Једна од битних расправа у вези са
овом темом је: Да ли је чист губитак, који настаје опорезивањем радне снаге, мали или
велики? Односно, да ли је крива понуде радне снаге еластична или није?

Колоквијумско питање: Детерминанте чистог губитка.

Чист губитак и порески приход, када порези варирају

Шта се дешава са чистим губитком и пореским приходом, при промени пореза?

Чист губитак Порески приход
Без пореза Нема Нема
Мали порез Мали Велики
Средњи порез Већи Већи
Велики порез Велики Мали

16
 Савремена политичка економија

Висина пореза непрестано варира. Због тога нам је битно да уочимо како то утиче на
чисти губитак, а како на порески приход. Посматрајући табелу, уочићемо да су висина
пореза и чист губитак у позитивној корелацији. Повећањем пореза, расте и чист
губитак. Међутим, чист губитак расте много брже од висине пореза. То је зато што он
површина троугла, а она зависи од квадрата његове величине. Код пореског прихода
је ситуација другачија. Видимо да он расте у складу са повећањем пореза до неког
момента. Када је наметнути порез превисок, тржиште готово да се гаси. Због великог
броја људи, који напуштају тржиште, чист губитак је огроман, а порески приход је
незнатан, будући да се одвија веома мали број трговина. Дакле, приликом повећања
пореза, чист губитак расте непрестано, а порески приход првобитно расте, а онда
опада. Овакав ток пореског прихода, представљен на графикону, називамо Лаферовом
кривом.

Колоквијумско питање: Чист губитак и порески приход, када порези варирају

Лаферова крива

Лаферова крива је графички приказ

утицаја промене висине пореза на порески
приход. Он најпре расте, заједно са
висином пореза, али када порез постане
превисок, порески приход почиње да
опада. Ова крива је име добила по Артуру
Лаферу, америчком економисти, који је
уочио опасност превисоких пореза и на то
покушао политичарима да скрене пажњу.
Исто је размишљао и Роналд Реган, који је
на својој кожи осетио превисок порез на
лични доходак и последице истог. Због тога
је Реган, за време свог мандата, смањио
порез на лични доходак, мислећи да че то
мотивисати људе на рад и повећати понуду рада. Овакво резоновање се назива
економија понуде. Иако се његова замисао није оставрила, то не значи да Лафер није
ио у праву. У неким другим околностима, Реган би добро поступио и дошло би до
повећања понуде рада, као и пореског прихода.

Колоквијумско питање: Лаферова крива.

Хенри Џорџ и порез на земљу

Хенри Џорџ је био амерички економиста, у 19. веку. У једној од својих књига, он
износи став да је порез на земљиште јединствен и најбољи облик пореза. И заиста,
када Џорџово мишљење анализирамо савременим алатима економије, порез на земљу
јесте идеалан начин за прикупљање буџетских средстава. Имиграције и економски

17
 Савремена политичка економија

напредак утичу на пораст тражње земљишта, на тржишту. Понуда земљишта је

савршено нееалстична, због тога што је оно ограничен ресурс и не може да се
произведе. При савршеној нееластичности, чист губитак неће постојати, а сав порез ће
сносити мање еластична грпа на тржишту - у овом случају, земљопоседници. Због чега
ова идеја није заживела? Иако у теорији звучи савршено, у пракси је стање другачије.
Џорџова идеја се односи искључиво на необрађено земљиште, јер у супротном,
тржиште више није савршено нееластично.

Колоквијумско питање: Порез на земљиште.

Порез и ефикасност

Приликом креирања пореског система, неопходно је водити рачуна о две ствари:

ефикасности и праведности. Порески систем треба да буде што ефикаснији,
односно, да минимализује чист губитак и административне трошкове поштовања
пореских закона. Већ знамо како настаје чист губитак и како утиче на благостање
тржишта. Питање у вези са овим појмом је: Да ли опорезивати доходак или потрошњу,
како би се смањио чист губитак? Поред чистог губитка, неефикасности пореског
система доприносе и административни трошкови. У њих је урачунато време, али и
новац који порески оптерећена група улаже у неопходну документацију. Ови трошкови
би могли да се избегну поједностављењем пореских закона, али се то не чини због
личних интереса различитих људи.

Колоквијумска питања: Порески систем и чисти губици, Административни

трошкови.

Просечне пореске стопе и маргиналне пореске стопе

Просечне пореске стопе Маргиналне пореске стопе

То су додатни порези, који се плаћају на

Исказује се количником укупних
сваки додатни динар дохотка. Указује
пореза и укупног дохотка. Указује нам
нам на то колико порески систем врши
на удео дохотка, који се одваја на порез.
дисторзију подстицаја.

Кључни појмови

Просечне пореске стопе - Количник Маргиналне пореске стопе - Додатни

укупних пореза и укупног дохотка. порези, који се плаћају на сваки додатни
динар дохотка.

Колоквијумско питање: Просечне пореске стопе насупрот граничним.

18
 Савремена политичка економија

Паушални порез

Паушални порез је порез за сваког, у одређеном износу. Дакле, он не зависи од висине

дохотка, већ је за сваког исти. Он јасно указује на разлику између просечне и граничне
пореске стопе. Иако је висина пореза једнака за све, просечна пореска стопа није, јер не
зарађују сви исто. Међутим, маргинална пореска стопа, у овом случају, уопште не
постоји, јер нема додатних пореза. Паушални порез представља најефикаснији могући
порез. Будући да не зависи од одлука људи, не утиче на дисторзију подстицаја, те не
изазива чисте губитке, а трошкови администрације не постоје, јер свако зна колико
дугује држави. Али, ако је паушални порез идеално решење, зашто није чешћи случај?
Порески систем се не води само принципом ефикасности, већ и правичности, а многи
би паушални порез сматрали неправичним.

Кључни појмови

Паушални порез - Порез за сваког, у

одређеном износу.

Колоквијумско питање: Паушални порези.

Порез и правичност

Шта значи правичност и како проценити да ли је порески систем правичан или не?

То је идеја да би људи требало да плаћају

порез на основу користи које стичу од
Принцип користи јавних услуга. Овим принципом може да
се аргументује став да богати треба да
плаћају већи порез од сиромашних.

То је идеја да порези треба да се плаћају

на основу способности да се поднесе
Принцип платежне способности порески терет. Њом може да се оправда
тврдња да би сви грађани требало једнако
да се жртвују.

19
 Савремена политичка економија

Два схватања правичности, из принципа платежне способности

Вертикална правичност Хоризонтална правичност

Постоји пропорционални порез, када

сви порески обвезници плаћају исти удео
Да ли иста плата значи и исту висину
из свог дохотка, регресивни порез, када
пореза или ипак треба урачунати
обвезници са вишим дохотком плаћају
различите неопходне трошкове
мањи удео, али већи износ и
обвезника?
прогресивни порез, када обвезници са
већим дохотком плаћају и већи удео.

Кључни појмови

Принцип користи - Идеја да би људи Хоризонтална правичност - Идеја да

требало да плаћају порез на основу порески обвезници сличних
користи које стичу од јавних услуга. способности за плаћање пореза треба да
издвајају исти износ.
Принцип платежне способности - Пропорционални порез - Порез код
Идеја да порези треба да се плаћају на којег порески обвезници и са високим и
основу способности да се поднесе са ниским дохотком плаћају исти удео
порески терет. из дохотка.

Вертикална правичност - Идеја да Регресивни порез - Порез код којих

порески обвезници са већом порески обвезници са високим
способношћу за плаћање пореза треба дохотком плаћају мањи удео из свог
да издвајају веће износе. дохотка, од оних са ниским дохотком.

Прогресивни порез - Порез код којег

порески обвезници са високим
дохотком плаћају већи удео из свог
дохотка него порески обезници са
ниским дохотком.

Колоквијумско питање: Порез и правичност.

20