Гњилане

Гњилане са статусом града, представља седиште истоимене општине, смештене у југоисточном делу Косва
и Метохије, такође чини велики административни центар и седиште косвскопоморавског управног округа.
Поред Гњилана, косовскопоморавски округ чине општине Ново Брдо, Косовска Каменица и Витина.

Са географског гледишта Гњилане је смештено на координатама 42�

северно и 21,20� источно са надморском висином од 501 до 590
метара. 42 27 43 СГШ; 21 28 06 ИГД. Односно град се налази у
гњиланској котлини(горњо моравска), омеђена са севера
планинским обронцима и побрђа Копаоника и Скопске Црне Горе
са југа. Кроз град протичу речице Добруша, Бања и Станишорка које
чине притоке Биначке мораве, која својим током протиче у
непосредној близини Гњилана. Због свог положаја Гњилане са
околином, чини значајну станицу у мрежи саобрачајнице на
Балканском полуострву. Још од средњег века функционишу
саобраћајнице које су за циљ имале повезивање трговачких градова
на Јадранском приобаљу са унутрашњошћу Балканског полуострва.
Гњилане је пре свега било обавезна станица на путу од Скадра или
Призрена према Врању, а затим би се пут рачвао према северу и југу,
односно према Нишу и Скопљу. Гњилане је данас сачувало своју
важност и сврху, повезано је са осталим градовима магистралним
путем, на КиМ, али и јужне Србије и Северне Македоније.
На територији општине Гњилане површине 515 км�, живи око 90.000 становника са већинским албанским
становништвом. У Гњилану данас и да готово нема Срба, сем неколико најистрајнијих породица. Српско
становништво је концетрисано у сеоским и руралним срединама, које су етнички хомогена, Коретиште,
Горње Кусце, Шилово, Станишор, Будрига, Пасјане, Партеш, Кметовце, Понеш... су нека од српских села.
Постанак и своје оснивање Гњилане налази у средњем веку. Наиме, Гњилане као село, тачније под
именом Гнивглане или Гњилглане, сепрви пут помиње у једној повељи кнегиње Милице, заједно са
синовима Стефана и Вука, с краја 14.века.

Гњилане