. .

[1]
Spoljnotrgovinska arbitraa

Spoljnotrgovinska arbitraa je institucionalna meunarodna privredna arbitraa sa seditem u Beogradu. Ona reava sporove svih vrsta iz meunarodnih poslovnih odnosa.ezdesetogodinja tradicija (osnovana 1947), na hiljade reenih sporova, gotovo zanemarljiv broj odluka ponitenih u postupku sudske kontrole od stranedravnih sudova, predstavlja garanciju objektivnog i nepristrasnog suenja.

Obeleja
Spoljnotrgovinska arbitraa je:
Institucionalna (stalna) arbitraa postoji pri Privrednoj komori Srbije, asocijaciji srpskih privrednika; Meunarodna; Opteg tipa zato to reava sve vrste sporova proisteklih iz meunarodnih poslovnih odnosa; Otvorenog tipa jer joj se moe obratiti svaka zainteresovana stranka za reavanje spora za koji je ugovorena njena nadlenost; U najveem broju sluajeva reava sporove izmedu domaih i stranih lica; Autonoman i privatan (nedravni) pravosudni organ zasnovan na volji stranaka; Nezavisna je u odnosu na asocijaciju pri kojoj je osnovana; Arbitri mogu da budu domai i strani dravljani; Arbitre imenuju stranke, sa liste arbitara ili van nje; jedino predsednik arbitranog vea mora da bude sa liste arbitara; Samostalna u svom radu.

Nadlenost
Spoljnotrgovinska arbitraa, ukoliko su stranke ugovorile odnosno prihvatile njenu nadlenost, reava svesporove iz meunarodnih poslovnih odnosa.

Usluge mirenja
Spoljnotrgovinska arbitraza sprovodi postupak mirenja u sluajevima u kojima moe biti nadlena za reavanje sporova, bez obzira da li je ugovorena njena nadlenost, ukoliko joj se stranke obrate. Postupak mirenja okonava se poravnanjem zakljuenim potpisivanjem zapisnika u kome je konstatovano da su se stranke poravnale. Ako stranke to saglasno predloe, moe se poravnanje postignuto u postupku za mirenje doneti u vidu arbitrane odluke.

Postupak
Pravilnik o Spoljnotrgovinskoj Arbitrai ("SL. glasnik RS"" br. 52/07) sadri savremena reenja meunarodne arbitrane doktrine i prakse prilagoena karakteru Spoljnotrgovinske arbitrae. Odredbama pravilnika osigurana je brzina i efikasnost samog postupka i kvalitet arbitrane odluke i to se naroito odnosi na:

Ovlaenje arbitrae, odnosno samih arbitara da odlue o svojoj nadlenosti, Neparan broj arbitara. Sporove reavaju arbitar pojedinac ili arbitrano vece sastavljeno od tri arbitra, to zavisi od volje stranaka. Ukoliko o tome nema sporazuma stranaka, kriterijum je vrednost spora; Pravo stranke da sama izabere svog arbitra, Precizno odreivanje rokova u kojima su stranke dune da imenuju svog arbitra, odnosno da arbitri stranaka izaberu predsednika arbitranog vea. Ukoliko stranke ne iskoriste svoje pravo imenovanja arbitra, organ imenovanja je predsednik Arbitrae, Spreavanje stranke da svojom pasivnou osujeti sprovoenje arbitranog postupka, uvoenjem u novi Pravilnik odredaba o efikasnom dostavljanju, Svoenje trajanja arbitranog postupka na rok od godinu dana od konstituisanja arbitranog vea ili izbora arbitra pojedinca, odnosno od uplate arbitranih trokova, Predvieno trajanje arbitranog postupka na rok od godinu dana od konstituisanja arbitranog vea ili izbora arbitra pojedinca, odnosno od uplate arbitranih trokova, Jednostepenost postupka: arbitrana odluka je konana i protiv nje nema mesta albi. Ona ima snagu pravosnane presude redovnog suda, Sekretarijat arbitrae na odluku stavlja svoju klauzulu izvrnosti u tano propisanom roku, Arbitrani trokovi, koje tuilac upuuje prilikom podizanja tube obuhvataju i trokove registracije i arbitrane trokove i naknade za rad arbitra. Po okonanju postupka, na stranke se rasporeuju arbitrani trokovi srazmerno uspehu u sporu.

Preporuena klauzula
Spoljnotrgovinska arbitraa pri Privrednoj komori Srbije u Beogradu preporuuje strankama da pri ugovaranju unose sledeu klauzulu: Stranke su saglasne da svaki spor u vezi ovog ugovora bude konano reen od strane Spoljnotrgovinske arbitrae pri Privrednoj komori Srbije uz primenu njenog Pravilnika.

Organizacija Spoljnotrgovinske arbitrae

Upravu Spoljnotrgovinske arbitrae ine predsednik, dva potpredsednika, predsednitvo u uem sastavu i predsednitvo u irem sastavu.
Predsednik Arbitrae vri imenovanja arbitara ukoliko to ne uine stranke, odnosno arbitri stranaka. Predsednitvo u uem sastavu sainjava predsednik, dva potpredsednika i sekretar arbitrae. Ono odluuje prima faciae o postojanju arbitranog ugovora, o izuzeu arbitara, o konanom imenovanju arbitra ako je stranka stavila primedbu u pogledu njegove nepristrasnosti i nezavisnosti i razmatra arbitrane odluke u pogledu forme i arbitrane prakse u pojedinim pitanjima. Predsednitvo u irem sastavu sainjavaju predsednik, dva potpredsednika, sekretar i devet lanova iz redova arbitara. Ono vri nadzor nad primenom pravilnika i prati i razmatra praksu reavanja sporova.

Tarifa arbitranih trokova

Prilikom podnoenja zahteva za arbitrau ili tube, protivtube ili prigovora kompenzacije, stranka u pitanju je duna da poloi Sekretarijatu Arbitrae 200,00 EUR na ime registracionih trokova za rad Sekretarijata.
Vrednost spora u EUR do 5.000 od 5.000 - 10.000 od 10.000 - 20.000 od 20.000 - 30.000 od 30.000 - 70.000 od 70.000 - 100.000 Osnov obrauna u EUR 900 EUR 900 EUR + 15% na iznos preko 5.000 EUR 1.650 EUR + 12% na iznos preko 10.000 EUR 2.850 EUR + 9% na iznos preko 20.000 EUR 3.750 EUR + 6% na iznos preko 30.000 EUR 6.150 EUR + 4.5% na iznos preko 70.000 EUR

od 100.000 - 500.000 od 500.000 - 1.000.000 od 1.000.000 - 2.000.000 preko 2.000.000

7.500 EUR + 3% na iznos preko 100.000 EUR 19.500 EUR + 1,5% na izn. preko 500.000 EUR 27.000 EUR + 0,81% na izn.preko 1.000.000 EUR 35.100 EUR + 0,4% na izn.preko 2.000.000 EUR

.
o o o o o o

My Documents My Collections Messages Settings Help Log Out / 42

Download this Document for Free

POJAM ARBITRAE
Arbitraa je nain reavanja sporova izmedju lica u pravnom odnosu. Arbitraa je nain reavanja sporova koje stranke dogovore, od strane lica koje ugovorne strane odrede sporazumom o arbitai. Arbitraom se i naziva organ ili telo ne dravnog karaktera koje reava spor. Osnovna karakteristika arbitrae je privatno reavanje spora. Arbitaa je konkurent dravnom sudu, jer je arbitrana odluka izjednaena sa sudskom. Da li arbitraa moe reavati spor zavisi od svake drave. Arbitrano pravo je disciplina koja je u stalnoj evoluciji, jer drava ne regulie detaljno arbitrau, ve je stvara praksa. Postoje razliite tendencije u Svetu- da arbitraa sve vie lii na dravni sud i zbog toga je u stalnoj evoluciji. Arbitraa se smatra privatnom sudskom juresdikcijom, kvazi sudom i tei se da ona ima snagu suda. Za arbitriranje se plaa naknada.

ELEMENTI ARBITRAE 1* Sporazum stranaka bez njega nema arbitrae Po pravilu su to ugovorne strane, ugovor moe biti o bilo kom konfliktu izmedju dva lica. 2* Dozvoljenost od strane drave Dozvoljenost se predvidja u zakonu. Zakonom o arbitai regulisana su odredjena pitanja vezana za arbitrano reavanje sporova. Ovaj zakon uredjuje arbitrano reavanje sporova unutar jedne zemljebez stranog elementa. Zakon se primenjuje kada je mesto arbitrae na teritoriji Srbije. Zakon se moe primeniti i u inostranstvu ako e odluka biti izvrena na teritoriji Srbije. 3* Arbitrabilnost- Podobnost spora za arbitrau. 4* Da su arbitri koji reavaju spor privatna fizika lica. To su profesionalci i u Svetu ne moraju biti pravnici. 5* Da postoji arbitrana odluka koja obavezuje stranke. Ovo je razlikuje od medijacije Arbitrana odluka ima snagu pravosnane sudske odluke Stranke uglavnom dobrovoljno izvravaju odluku. Ako je domaa odluka stranka moe uloiti tubu za ponitenje. 6* Naknada za rad arbitara. Naknadu odredjuje arbitraa, ne reava spor dok se ne uplati naknada.

PRIMENA ARBITRAE
Najee se primenjuje u privrednim i poslovnim odnosima. U radnim sporovima. U gradjanskim odnosima. U profesionalnim udruenjima izmedju lanova. U oblasti sporta klubovi i igrai.

PODELA ARBITRAE PREMA IZVORIMA

DRAVNA Zasniva se na zakonu.

MEDJUNARODNA Proizilazi iz medjunarodnih dokumenata.

AUTONOMNA Pravo koje nije stvorila drava. Najvaniji izvor pravilnik o arbitrai i pravila o arbitrai. PRAVILA: Opte arbitrano pravo. Specijalizovano arbitrano pravo sportsko , trgovinsko. U sporovima o arbitrai esto stoji da e stranke mirnim nainom reiti spor a ako ne onda arbitraom. Postoje dva odgovora: Zastaje se sa arbitraom dok se ne rei mirno. Ne zastaje se sa arbitraom.

Abitar ne moe biti onaj koji je uestvovao u postupku mirenja.

ISTORIJAT ARBITRAE
Stara Grka institucija. Vrlo razvijena u srednjem veku naroito u privrednim sporovima. Arbitraa je starija od sudova kao nain reavanja sporova. Stranke polaze od toga da su delimino u pravu Da bi se reavalo po pravinosti to mora biti izriito navedeno u sporazumu. Kolevka arbitrae je Francuska 1857 Formirana je Trgovaka Komora Srbije, a u okviru nje izabrani sud.

PREDNOSTI I NEDOSTACI ARBITRAE

Prednosti:

Profesionalnost arbitara o tome vode rauna same stranke

Izbor arbitra vri se u ugovoru i u skladu sa njim. U ugovoru moe biti odredjeno lice koje e biti arbitar ako dodje do spora. Spor moe reavati arbitar pojedinac a stranke su dune da ga izaberu, ako ne imenuje ga organ imenovanja. Ako je predvidjeno da spor reavaju 3 arbitra svaka stranka imenuje svog arbitra a sporazumno biraju treeg. Ako stranka ne imenuje svog arbitra onda to ini organ imenovanja. Postoje 3 situacije kada imenuje organ imenovanja: Kod ogranizovanih institucija, ako je organizovan organ imenovanja i ako je organ imenovanja dravni sud.

Jednostepenost i brzina.

Neformalnost postupka mogue je produiti rokove, nema presude zbog izostanaka, arbitraa dovodi svedoka i fleksibilnost samog postupka.

Jeftinija je od sudskog postupka relativno. Kod nas se naknada obraunava po vrednosti spora. Postoje 3 sistema naknade trokova: Onaj ko izgubi snosi sve trokove. Slobodna ocena arbitra. Tuilac snosi u meri u kojoj je uspeo a drugi u meri u kojoj je izgubio.

Tajnost postupka.

Samostalnost u odnosu na dravu.

Neutralnost arbitara.

Arbitraa po pravinosti. Nedostaci:

Nema kontrole vie instance nema albe ako je odluka nepravedna.

Korumpiranost arbitara.

Skupe i dugotrajne medjunarodne arbitrae.

PRAVNA PRIRODA ARBITRAE

Ugovorna teorija Zastupljena u Francuskoj. Smatra arbitrau ugovornom institucijom. Ugovor je osnov arbitrae. Jurisdikciona teorija Zastupljena u Nemakoj. Smatra arbitrau privatnim sudom. Meovita teorija Sadri elemente prethodne dve. Nastanak i konstituisanje ima ugovorni karakter, ali delovanje i dejstvo ima procesni karakter.

ARBITRAA skripta NK
Download this Document for FreePrintMobileCollectionsReport Document This is a private document.

PRIMENA ARBITRAE PODELA ARBITRAE PREMA IZVORIMA ISTORIJAT ARBITRAE PREDNOSTI I NEDOSTACI ARBITRAE PRAVNA PRIRODA ARBITRAE ARBITRABILNOST VRSTE ARBITRAE STALNE ARBITRAE IZVORI ARBITRANOG PRAVA

Share & Embed

Related Documents
PreviousNext 1.

p.

p.

p.

2.

p.

p.

p.

3.

p.

p.

p.

4.

p.

p.

p.

5.

p.

p.

p.

6.

p.

p.

p.

7.

p.

p.

p.

8.

p.

p.

p.

9.

p.

p.

p.

10.

p.

p.

p.

11.

p.

p.

p.

12.

p.

p.

p.

13.

p.

p.

p.

More from this user

PreviousNext 1.

42 p.

Recent Readcasters

Add a Comment

Submit share: Characters: 400

nikolazaboravakleft a comment :) snalazimo se 03 / 01 / 2010 Reply Report

MarcusNSleft a comment zadivljujue je kako na pojedinim dravnim fakultetima nisu u stanju skoro deceniju da naprave odgovarajui udbenik. 02 / 15 / 2010 Reply Report

MarcusNSleft a comment sjajno 02 / 15 / 2010 Reply Report Send me the Scribd Newsletter, and occasional account related communications. Discover and connect with people of similar interests. Publish your documents quickly and easily. Share your reading interests on Scribd and social sites. Email address:

Submit Upload a Document

Search Documents

Follow Us! scribd.com/scribd twitter.com/scribd facebook.com/scribd About Press Blog Partners Scribd 101 Web Stuff Support FAQ Developers / API Jobs Terms Copyright Privacy

Copyright 2011 Scribd Inc. Language: English