16

тикалну линију v v 1 фотографске плоче. Ако је пројекциона

раван у простору вертикална, дакле пролази кроз тежиште·
земљино, а правац "ока паралелан равни хоризонта то јест·
~ ср =о онда имамо специјални случај и тада одређујемо­
само азимут А који се зове ориенйгациони угао.

Сл. 3

Повуцимо кроз тачну базиса 01 правац 01 к одмеримо

на овом. правцу апсолутну дељину f у к подигнимо нормалу
k Н' на О, k и добићемо главну хоризонталну линију НН 1•
Сад поставимо фотографију у такав положај, да се њена главна
хоризонтална и вертикална линија поклопе са истим линијама.
на папиру, на тај начин фотоrрам је ориентисан,
(Наставиће се)

In,g. Franjo Rudl

Precizni ni'llelman.
, Zal§to је vazno nivelirati iz sredine

Poznato је da se kolimaci6na greska i ukrstanje liЬele sa

obrtnom osovinom (Libellen kreuzung) ponistava u dva ротоёаја
durblna. Ali vazno је nivelirati iz sredine zbog druge greske Јп­
strumenta Ш tacnije zbog individualne greske same libele а to
је neparalelnost libelinih obeju osovina. l1i ako se nivelira prib­
lizno iz sredine onda se ova гпога uzeti u obzir, јег se пе ро­
.nistava sa dva ројоёаја, Сйапјетп u оЬа роюёаја doblje se za­
pravo sredina kao da је vizura strogo септпгвпа, а ako је liЬela
vrhunila u оЬа ројоёа]а пе znaci da је· reducirana srednja vi­
zura horizontalna. То se vidi iz ovih skica:
 17

1. вш ёа]: II. вшёа]: •

vizura dlgпuta vizura зрџёгепа

L,~
~ ,,._а.с'-,=._,...__
...
l'.
: \ '
,,,,
L.
SI. 1

Ako imamo ovo stanje stvari onda се i L1 liti horizontalno

u I iii II i L2 u I lli II рогойајџ jer се гойгапјегп tacke а i Ь
doci u ројоёа] таёака а' i Ь' а пгећџг се i opet vrhuniti. Treba
dakle ispitati da li зи osovlne libele paralelne medjusobno l akQ
nisu koliki ugao ~ zatvaraju.
Da to ispitamo i odredimo postupamo па sledeci паёш:
Izniveliraju se dve cvrste tacke А i В strogo iz sredine doblje
se apsolutno таёпа njihova vislnska razlika Н.
Н = L - L
А В
Zatim se predje s instrumentom sasvim Ыizu do jedne od
tacaka u рг, А u М 1 1 sada se ponovo citaju odsecci:
L' •1 L'
В А

Л' 2. _
11,
f/

SI. 2

Геометарски Гласник 2
18

Ako postoji ova greska onda се postojati ova пејеёпабгпа:

Н = L - L ф L' -- L'
А В А В
i javice se neko odstupanje ± w tako da се postojati
L - L = Н = L' - L' ± w
А . В А В
а da dobljemo таёпц visin~ku ra~liku Н morali Ы ргоёпап па
Jetvi В neko citanje Р tako da bude:
• L' - Р = L L = Н
А А ' В
Dakle imamo Р = - НL' а da Ы izracunali ugao s
А
trebalo Ы nam znati sve duzine u jednadzbv.
B1N В'Р + PN
tg ~ = __в_ == в.
2 D2 D2
Jedno паш је nepoznato PN ; medjutim rijega шоёепю оd­
в
rediti priЬlizno ali dovoljno таёпо iz odnosa:
stavimo tg
е' _ В'Р
-- i •
PN ~ Dj .В'Р.
В =
= D1 tg 1:.1
2 02 02 2
--------
jer је

tako da сепю imati dosta таёпо u drugoj apoksimaciji

tg ~ =В'Р
2
+ D1 В'Р = В'Р
D2 D2
[i + D11
D?j
D2
tg ; = L~ - L~ Г1
ili ~11 +
. D2 _ 2_
gdje su L u орсе ёйапја па letvi.
Респпо da smo dobili za В 'Р =
0,9 mm .а neka bude D 2
48,9 mm onda dobljemo u prvoj aproksimaciji
tg ~ oiooog m = О 00001837
2 41:!,9 m ' '
f:. = 2 arc tg 0,00001837 ~ 2 arc 0,00001837
е" =2 Х р" Х 0,00001837 = 7/'6.
Kada se niveliranjem s kraja doblje veca visinska razlika, а Ыiza
је tacka vizura natrag onda ova greska irna negativan znak t. ј.
vizura је ispod horizonta, spustena је.
 19
\
Та је greska vazna ako se nebl nivelalo iz sredine te Ьi
vizure natrag blle duze tj. !пасе od vizure napred. Onda Ьi za
jednu stanicu iшali korekciju 6. Н. •
± 6. Н = (01 -02) tg е/2 v. sl. 3.
2naci se odredjuju ovako; • •
stavimo кгайсосе radi: О natrag = 01
О napred = 02
I. vizura 01 - 02 > О - ·6. Н 11. vizura 6. Н +
врџыепа 01 - 02 < О 6. Н + dignuta 6 Н
е/2 < О е/2 > О
Т. ј. za врџёгепџ vizuru, е/2 negativno, ,znaci роргауке protivni
~u znaku raz!ike D natrag - D napred, za е/2 pozitivno, dignuta

l
vizura, znak је, isti kao kod te razlike. Za уесе duzine i linije
nivelmanske imali Ы sumu popravaka:
(01 - 02)1 tg е/2 i1i L 6. Н == Ln1 (01 - 02) tg е/2 = tg е/2
(D1 - 02)2 tg е/ 2 [:z:п1 D1 _ Ln1 02]

(01 - 02)2 tg е/2 Ј1

Јј
11
1

= '-""'l"" o.=-.: ::::i.l~ - - - - -!-- - - -·- - - -

1
~ -~..::
- - - . - ~.... - -' . - -
1

Sl. 3

Na primer:
Za sumarnu razliku od 100 m blla Ьi kolekcija + 100 m.
агс 3,"8 "5 1,9 m/m jer smo imali е = 7,"6 а za razliku 10 m
± 0,2 m/m, а kod preciznog nivelmana se ta kolekcija пе sme
zanemariti ра је zato najbolje da se pantljikom meri rastojanje
.tako da bude 01 = 02.

2*