Пета београдска гимназија

Београд

Матурски рад

Математика

ОЈЛЕРОВ БРОЈ

Професор Ученик
Катарина Атанасковић Тамара Крстић IV1

Београд, 2024.
Садржај

Увод …………………………………………………………………………….3
1.Откриће и историја броја е ………………………………………………….4
1.1. Џон Нaпијер и његов рад на логаритмима 1618. године…………….. 4
1.2. Јакоб Бернули и његов допринос математици…………………………6
2.Особине броја е ………………………………………………………………8
2.1.Ојлер и његов рад на броју е ……………………………………………9
2.1.1. Дефиниција броја е као граничне вредности……………………9
2.2.2.Дефиниција броја е као суме бесконачног реда………………….9
2.1.3. Ирационалност броја е…………………………………………. .11
2.1.4. График функције e x………………………………………………12
3.Ојлерова формула и идентитет…………………………………………….13
4. Spira mirabilis……………………………………………………………….14
4.1. Spira mirabilis у природи………………………………………………..16
Закључак……………………………………………………………………….18
Литература
Веб-адресе
Увод

Математичка константа, представљена словом е, која се налази у основи

природног логаритма, објашњаваjући експоненцијални раст и
радиоактивне распаде, представља једну од најзначајнијих константи у
математици, поред нуле, јединице, броја пи и имагинарног броја. Налази се
у основи многих математичких дисциплина, а везана је за математичку
анализу и теорију бројева, а такође, има широке примене у различитим
гранама природних и друштвених наука.
Константа е, названа Ојлеров или Нaпијеров број, први пут се појавила
1618. године у логаритамским таблицама, после Напијеровог открића
логаритама, међутим, тада му није дат посебан значај. Број е представља
ирационалан, реалан број и трансцедентан број.1 Такође, веома је важно
нагласити да се Ојлеров број не треба изједначити са физичком
константом, Ојлеровом константом.

1 Реалан или комплексан, ирационални број који се не може добити као решење неке алгебарске
једначине са целобројним коефицијентима назива се трансцедентни број. Сви трансцендентни
бројеви чине ирационалне бројеве, али не спадају сви ирационални бројеви у категорију
трансценденталних. Треба водити рачуна о томе да квадратни корен од броја 2, иако има
бесконачно много децималних места (1.4142135623…), није трансцедентан број. Пример је
једначина x2-2=0, где решење једначине јесте ±√2 , па због тога, овај број неће бити
трансцендентални број већ алгебарски. Скоро сви реални и комплексни бројеви су
трансцендентни, међутим, само неколико је доказано да су трансцендентни.
1. Откриће и историја броја е

Прве референце на константу објављене су 1618. године у табели додатка

дела о логаритмима Џона Напијера (J. Napier). Међутим, ово није садржало
саму константу, већ једноставно листу логаритама израчунатих из
константе. Претпоставља се да је табелу написао Вилијам Оутред (W.
Oughtred). Откриће саме константе приписује се Јакобу Бернулију (J.
Bernoull) 1683. године. Прва позната употреба константе, представљене
словом b, била је у преписци Готфрида Лајбница (G. Leibniz) са
Кристијаном Хајгенсом (Ch. Huygens) 1690. и 1691. Леонард Ојлер је увео
слово е као основу за природне логаритме, 1731. године.

1.1. Џон Нaпијер и његов рад на логаритмима 1618. године

Логаритам је измислио шкотски математичар и теолошки писац, Џон

Напијер почетком 17. века. Напиjер је био заинтересован за математичка
истраживања и проналажење начина да се поједноставе математички
прорачуни, посебно они који укључују множење и дељење. Открио је да

Слика бр.1: Џон Напијер (Јohn Napier,

1550-1617)
коришћењем логаритама може да претвори ове операције у сабирање и
одузимање, које су биле много једноставније и брже за извођење. Увео је
концепт логаритама у својој књизи под насловом „Mirifici Logarithmorum
Canonis Descriptio“ („Опис чудесног правила логаритама“), која је
објављена 1614. године.

Слика бр. 2: Насловна страна дела ,,Mirifici

Logarithmorum Canonis Descriptio” из 1614.
године

Напиjерова идеја заснивала се на запажању да множење бројева одговара

сабирању њихових логаритама. Осмислио је метод да поједностави
множење и дељење трансформишући ове операције у сабирање и
одузимање. Ово је у великој мери олакшало прорачуне у време када је
ручно израчунавање било уобичајено. Напијерови логаритми нису били
логаритми са основом 10 који се данас уобичајено користе, већ су то били
логаритми на основу 1/e.

1.2. Јакоб Бернули и његов допринос математици

Годинама после Непијеровог открића логаритама, математичари су

наставили његовим стопама и наставили су да раде на логаритмима, међу
којима се налази и логаритам са основом е, који је касније назван
природним логаритмом. Међутим, тада математичари, још увек нису
препознавали ову константу у својим прорачунима.
Јакоб Бернули, швајцарски математичар рођен 1654. године, био је пионир
у развоју рачуна. Његов рад је
поставио темеље за разумевање
експоненцијалних функција, које су
касније по ст але суштинске у
проучавању рачуна и математичке
анализе. Један од Бернулијевих
значајних доприноса била је његова
студија сложених камата. Он је био
и први математичар који је одредио
фундаментална својства
математичке константе е.
Уколико желимо да испитамо раст
одређене суме новца, коју улажемо Слика бр. 3: Јакоб Бернули (Jakob
Bernoulli, 1654-1705)
по одређеној каматној стопи током
н е ко л и ко год и н а , в а ж н о ј е
разликовати просту и сложену камату, као и колико се често рачуна камата.
Ако улажемо 100 динара по годишњој стопи од 10 процената током
неколико година, рачунајући простом каматом, изност има линеарни раст –
после прве године добија се 110 динара, после две 120 и тако даље. Након n
година 100 динара је порасло на 100 + 10n динара. Уколико се износ рачуна
по сложеној каматној стопи, резултат ће бити другачији. После једне
године добијено је 110 динара, али након две године желимо да додамо још
10 процената, али овог пута не на 100 динара, већ на 110 динара, што даје
121 динар и тако даље. Након n година, почетних 100 динара, порасло је
n
према односу 100 · 1, 1 .
Бернули је желео да сазна шта ће се десити уколико чешће рачунамо
камату, неколико пута годишње, па чак и непрекидно. Тиме је константа е
постала откривена. Ако камату рачунамо полугодишње, где је n=2, тада
1
износ расте за · 10=5 процената на 100 · 1,05=105 динара, а након другог
2
2
периода, расте за додатних 5 процената, чиме се односом 100 · (1, 05) ,
добија 110, 25 динара. На сличан начин камату можемо рачунати
квартално, месечно, недељно и дневно. Исто тако можемо да рачунамо
камату и n пута годишње. Тада се након одређеног периода износ повећава
1 1
за · 10 процената, то јест множи се са 1+ · 10, па тако на крају године
n n

( n )
n
0.1
постаје 100 · 1 + . Уколико рачунамо камату сваког месеца, тада је

( 12 )
12
0.1
крајњи износ 100 · 1 + =110, 47 динара. На крају, да би се дошло до

Бернулијевог закључка, треба почети једним динаром, а каматну стопу

( n)
n
1
повећати за 100 процената. Тада се добија 1 + , где може да се

примети да како n бесконачно расте, тако бројеви теже ка граничној

вредности, која одговара непрекидном рачуну камате. Та гранична
вредност је експоненцијални број, који је Бернули назвао b, што је касније

n→∞ ( n)
n
1
Ојлер назвао е. Тиме добијамо крајњи образац, lim 1 + .

2. Особине броја е

Током раног 18. века, дошло је до напредака у разумењаву

експоненцијалних функција, као и логаритама. Један од најпознатијих
математичара тог времена, Леонард Ојлер, бавио се својствима
е кс п о н е н ц и ј а л н о г б р о ј а е , ка о и фу н к ц и ј ом y = e x . Њ е го ва

Слика бр. 4: Леонард Ојлер (Leonhard

Euler, 1707-1783)

књига ,,Introductio in Analysin Infinitorum”, написана 1748. године, садржи

многе важне резултате његових истраживања, која су веома значајна за
математику и њен даљи развој.
2.1. Ојлер и његов рад на броју е

Ојлерова књига Introductio in Analysin Infinitorum, што на латинском

језику значи ,,Увод у анализу бесконачног” је дводелно дело које поставља
темеље математичке анализе. Написана и објављена 1748. године, садржи
18 поглавља у првом делу и 22 поглавља у другом, у којима се детаљно
бави својствима броја е.

2.1.1. Дефиниција броја е као граничне вредности

Током својих истраживања, Ојлер је дошао до закључка да је број е

( n)
n
1
граница бројева 1 + , n ∈ ℕ , како n бесконачно расте, као и да је e x

( n)
n
x
граница бројева 1 + , n ∈ ℕ за било који број х. Скраћено, користећи

граничне вредности, следећи искази се записују:

x→∞ ( n) x→∞ ( n)
n n
1 x
lim 1 + =e и lim 1 + = ex

2.1.2. Дефиниција броја е као суме бесконачног реда

Како је већ познато, број е се може изразити као сума бесконачног реда
∞
1 1 1 1 1
∑ n!
e =1+ + + + + ... =
1! 2! 3! 4! n=0

где су у имениоцима бројеви факторијели n!. То значи да парцијалне суме,

где је n ∈ ℕ конвергирају према броју е, када n тежи бесконачности. Овај
ред веома брзо конвергира, зато што факторијели брзо расту, па тако већ
узимајући првих десет чланова, добија се приближна вредност
e ≈ 2,718281828459045... До овог закључка се може доћи следећим доказом.
Почињемо општим обрасцем за биномну формулу

(a + b ) = ( ) a b + ( ) a b + ( ) a b + . . . + ( ) a b = ∑ ( ) a b = ∑ ( ) a b
n n
n n n 0 n n−1 1 n n−2 2 n n−k k n n−k k n k k−n
0 1 2 k k=0
k k=0
k

1
где када за вредност а узмемо 1, а за вредност b узмемо , добијамо
n

( n)
n
1
1+ . Даље, решавајући бином, долази се до следећег:

( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( 3) (n)
n 0 1 2 3
1 n n 1 n n−1 1 n n−2 1 n n−3 1
1+ = 1 + 1 + 1 + 1 + ...,n ∈ ℕ
n 0 n 1 n 2 n

Сређивањем биномних коефицијената, добија се

( n)
n
1 n 1 n(n − 1) 1 n(n − 1)(n − 2) 1
1+ =1+ ⋅ + ⋅ 2+ ⋅ 3 + ...=
1! n 2! n 3! n
1 n(n − 1) 1 n(n − 1)(n − 2)
=1+1+ ⋅ + ⋅ + ... =
2! n2 3! n3
1 n−1 1 n−1 n−2
=1+1+ ⋅ + ⋅ ⋅ + ... =
2! n 3! n n

2! ( n ) 3! ( n)( n)
1 1 1 1 2
=1+1+ ⋅ 1− + ⋅ 1− 1− + ... =

а уколико се употреби да n тежи бесконачности, лако се добија

1 1
=1+1+ + + . . . ≈ 2,718281828459045... .
2! 3!
2.1.3. Ирационалност броја е

Теорема 1. Број е је ирационалан

Доказ. Претпоставимо супротно, да је број е рационалан, тј. е=m/n, где су

m, n ∈ ℕ. На основу идентитета, може се приказати да је број e ∈ (2,3). Са
једне стране имамо да је е > 2, а са друге, применом суме бесконачног
геометријског реда2:

1 1 1 1 1 1 1 1
e= + + + + + ... < 1 + 1 + + + + ...
0! 1! 2! 3! 4! 2 2⋅2 2⋅2⋅2
=2+1=3

На основу овога, може заиста закључити да је број е у интервалу (2,3).

∞ ∞
1 m 1
∑ k! ∑ k!
Даље, будући да је e = , добијамо да је = , односно када
k=0
n k=0

помножимо са n! добијамо:
∞ n ∞
m 1 n! n!
∑ k! ∑ k! ∑ k!
⋅ n! = n! = +
n k=0 k=0 k=n+1

односно

( 0! 1! 2! n! ) ( (n + 1)! (n + 2)! )
1 1 1 1 1 1
m(n − 1)! = n! + + + ... + + n! + + ...

тј.

( 0! 1! 2! n! ) ( (n + 1)! (n + 2)! )
1 1 1 1 1 1
m(n − 1)! − n! + + + ... + = n! + + ...

1
2 Формула за суму бесконачког геометријског реда 1 + q + q 2 + . . . = , која важи за све
1−q
реалне бројеве q ∈ (−1,1).
 одакле је
n! n! 1 1 1 1
0< + + ... = + + ... < + + ... = 1
(n + 1)! (n + 2)! (n + 1) (n + 1)(n + 2) n + 1 (n + 1)2

На самом почетку са леве стране је рационалан број, а са друге овај број

треба да буде у интервалу (0,1), а то није могуће. Овом контрадикцијом
следи да је е ирационалан број.

2.1.4. График функције e x

Слика бр.5: График функције ex

График функције y = e x расте брже како х расте. График се увек

приближава х-оси за велике негативне х, па је због тога х-оса хоризонтална
асимптота. Првим изводом функције у добија се y′ = (e x )′ = e x , што значи
да је нагиб тангенте на графику у свакој тачки једнак вредности за у.


3. Ојлерова формула и идентитет

Швајцарска је била родно место многих водећих личности у математици

почетком осамнаестог века, а најзначајнији математичар из тог времена био
је Леонард Ојлер (L. Euler). Рано у каријери, Ојлер је стекао међународни
углед. Писао је радове у скоро свим областима из математике, а такође,
уџбенички материјал за коришћење у руским школама. Углавном је писао
на латинском, а понекад на француском. Током свог живота, објавио је
преко 500 књига и радова, што ниједан математичар није никада премашио.
Ојлер је користио слово е више од десетак пута да представи основу
система природних логаритама. Симбол за −1 je једна од важних
нотација коју је овај математичар први пут користио. Три симбола е, π и i,
за које је у великој мери био заслужан Ојлер, могу се комбиновати са два
најважнија цела броја, 0 и 1 у чувеном идентитету:

e iπ + 1 = 0

Уопштено, Ојлерова формула повезује тригонометријске функције са

комплексним експонентима, а тврди да за било који реални број х важи,

e ix = cos (x) + i sin (x), x∈ℝ

где је е основа природног логаритма, i је имагинарна јединица, а cos и sin

су тригонометријске функције, где се подразумева да се при израчунавању
синуса и косинуса угао х изражава у радијанима, а не у степенима.
Формула важи и ако је х комплексан број, па се због тога види општа
примена ове формуле. Има многе примене у математици, физици и
инжењерству. Многи научници сматрају да је Ојлерова формула
најзначајнија формула у математици. Када је x = π , онда се добија
e iπ + 1 = 0.

Слика бр. 6: Ојлеров Introductio in Analysin Infinitorum,

1748

4. Spira mirabilis

Логаритамска спирала је једнакоугаона спирала, или растућа спирала је

спирална крива која се обично појављује у природи. Декарт је први описао
логаритамску спиралу, а касније ју је Јакоб Бернули детаљније проучио и
назвао је Spira mirabilis, тј. чудесна спирала. Ова крива била је фасцинација
за швајцарског математичара Јакоба Бернулија. Многе њене занимљиве
особине учинили су да је овај научник назове Spira mirabilis и напише:
Увек се рађа сама из себе и сама себи слична, увек иста ако је увијемо или
одвијемо, рефлектујемо или поделимо; може се сматрати симболом снаге,
истрајности и непроменљивости код противуречних и конфликтних
стања и прилика, али и симболом људског тела које после свих својих
промена, чак и после смрти васкрсава у свом правом и савршеном обличју.
Бернули је изразио жељу да се логаритамска спирала са натписом Eadem
mutata resurgo (преображена, враћам се опет иста) стави на његов гроб.

Сигурно је да ниједна крива за научнике, уметнике и филозофе природе

није имала већу привлачну снагу од логаритамске спирале. Због
допадљивог облика јављала се од времена антике као омиљен декоративни
мотив, а са друге стране , уочавана је на неочекиваним местима у природи.
Логаритамска спирала има једначину lnr = aθ , где а представља
константу, а ln је природни логаритам. Данас се ова једначина обично пише
као r = e aθ, али у време Бернулија експоненцијална функција још увек није
посматранна као посебна функција. Угао θ се мери у радијанима, а не у
степенима.

Слика бр. 7: График логаритамске

спирале

Логаритамска спирала, позната и као спирала једнаког угла, је врста

спирале која се често виђа у природном свету. Чудесни примери налазе се у
шкољкама неких мекушаца, као што су наутилус и фосилни амонити, као и
у пауковој мрежи. Логаритамска спирала је пример трансценденталне
равни криве.
4.1. Spira mirabilis у природи

Логаритамске спирале су уобичајени облик који се налази у природи, као

и у архитектури. У свету природе налазимо ове спирале у двострукој
спирали ДНК, сунцокретима, кретању воде, вировима, временским
приликама (укључујући урагане), галаксијама, шкољкама мекушаца,
наутилуса, пужева, нервима рожњаче и тако даље.
Логаритамске спирале се, такође, могу видети у распореду семена на
цветним главама. Разлог
томе је што се овим
р а с п о р ед ом о п т и м а л н о
распоређују семена. Без
обзира на то колико је
велика цветна глава, семе је
исте величине, без гужвања
у центру и није превише
р е т ко р а с п о р е ђ е н о н а
Слика бр. 8: Логаритамска спирала код глава
ивицама. Ова спирала се цветова
може уочити код кракова
спиралних галаксија, као
што је галаксија Млечни пут. Она има неколико спиралних кракова, од
којих је сваки отприлике логаритамска спирала са нагибом од око 12
степени.
Посебно у биљкама, карактеришу се логаритамске спирале, што
представља пример елеганције природног дизајна, обухватајући симетрију
и друге математичке феномене. Спирални обрасци у биљкама настају из
њиховог понављајућег раста. Овај процес раста, уобичајен у природи и
познат као филотаксија, користи математичке функције, које могу садржати
логаритамске спиралне обрасце.
 Слика бр. 9: Љуштура мекушаца

Слика бр. 10: Љуштура наутилуса

Слика бр. 11: Галакција Млечни пут

 Слика бр. 12: Ваздушна кретања, ураган

Закључак

Ојлеров број, означен као е, представља фундаменталну константу у

математици, поштован због своје свеприсутности и значаја у различитим
областима. Произлазећи из проучавања експоненцијалног раста и
континуирано увећаних камата, е се појављује као основа у прорачуну,
диференцијалним једначинама и комплексној анализи. Његова јединствена
својства, као што је основа природног логаритма и његова кључна улога у
прорачуну експоненцијалних функција, наглашавају дубок утицај на
математичку теорију и практичне примене. Од финансија до физике, од
биологије до инжењерства, Ојлеров број служи као кључна осовина,
олакшавајући решења сложених проблема и подупирући саму структуру
модерне математике. Како дубље улазимо у области науке и математике,
трајна заоставштина Ојлеровог броја опстаје, водећи нас кроз замршене
математичке односе и осветљавајући путеве ка дубљем разумевању
природе и њених појава.
 Л и т е р а т у р а

1. E. B. Burger, R. Tubbs, Making transcendende transparent - An Intuitive

Approach to Classical Transcendental Number Theory, Springer, USA,
2004.
2. R. Courant, H. Robbins, revised by I. Stewart, What is Mathematics, Oxford
University Press, 1996.
3. U. C. Merzbach and C. B. Boyer, A history of mathematics, John Wiley &
Sons, Inc., New Jersey, 2010.
4. C. A. Pickover, Wonders of Numbers, Oxford University Press, 2000.
5. R. Wilson, Euler’s pioneering equation, Oxford University Press, New York,
2018.
6. V. S. Varadarajan, Euler Through Time-A New Look at Old Themes,
American Mathematical Society, 2006.
7. S. Reichert, e Is Everywhere. Nature Physics, 2019.
8. H. M ller, On the Cosmological Significance of Eulers Number, Progress in
Physics, 2019.
9. N. Stojkovic, K. Grezova, B. Zlatanovska, M. Kocaleva, A. Stojanova, and
R. Golubovski, Eulers Number and Calculation of Compound Interest. IX
International Conference of Information Technology and Development of
Education ITRO, Zrenjanin, 2018.
10. N. Batir, Sharp inequalities involving the constant e and the sequence

( n)
n
1
1+ , 2003.

11. E. Maor, The Story of a Number. UK: Princeton University Press, 1994.
12. P. Woit, Euler’s Formula and Trigonometry, Department of Mathematics,
Columbia University, 2019.
13. M. Jukić, Transcendentnost broja e i π, Sveučilište J.J. Strossmayera, Osijek,
2001.
ü
 В е б - а д р е с е

1. https://www.britannica.com/science/e-mathematics Очитано: 31.

05. 2024.
2. https://www.scirp.org/journal/paperinformation?paperid=120075
Очитано: 31. 05. 2024.
3. https://mathshistory.st-andrews.ac.uk/HistTopics/e/ Очитано: 31.
05. 2024.
4. https://www2.math.uconn.edu/~glaz/My_Articles/
TheEnigmaticNumberE.Convergence10.pdf Очитано: 31. 05.
2024.
5. https://maa.org/press/periodicals/convergence/john-napier-his-life-
his-logs-and-his-bones-biographical-highlights Очитано: 31. 05.
2024.
6. https://maa.org/press/periodicals/convergence/logarithms-the-
early-history-of-a-familiar-function-john-napier-introduces-
logarithms Очитано: 31. 05. 2024.
7. https://www.britannica.com/science/e-mathematics Очитано: 31.
05. 2024.
8. https://www.bernoullisociety.org/oldnews/06b/bn_1.html
Очитано: 31. 05. 2024.
9. https://mathshistory.st-andrews.ac.uk/Biographies/Euler/
Очитано: 31. 05. 2024.
10. https://euler.euclid.int/about-leonhard-euler/ Очитано: 31. 05.
2024.