Гимназија ,,Милош Савковић"

СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ
ИЗМЕЂУ ДРЕВНЕ ГРЧКЕ И
ДРЕВНОГ РИМА

ПРЕДМЕТ:

Религије и цивилизације

УЧЕНИК:

Ива Аксић 3/2

 САДРЖАЈ

УВОД

СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ

КУЋА

ПОРОДИЦА, ЖЕНЕ, ДЕЦА

ОБРАЗОВАЊЕ, ШКОЛА

ОДЕЋА, НАКИТ

РАЗОНОДА

ПОЛИТИЧКО И ДРУШТВЕНО УРЕЂЕЊЕ

ДРУШТВЕНЕ КЛАСЕ

ИНСТИТУЦИЈЕ И РАСПОДЕЛА ВЛАСТИ

РЕЛИГИЈА

НАУКА

МЕДИЦИНА

ПРАВО

УМЕТНОСТ

АРХИТЕКТУРА

ЗАКЉУЧАК

ЛИТЕРАТУРА
 УВОД

У свету античке историје, древна Грчка и древни Рим

издвајају се као два изузетна центра цивилизације,
обликовајући не само своје време, већ и наш савремени свет.
Упоредити ове две велике културе представља изазов који
нам омогућава да дубље разумемо њихове сличности и
разлике, као и да истражимо утицај који су имали на развој
историје, религије, уметности и књижевности.У овом раду,
фокус ће бити на анализи сличности и разлика између
древне Грчке и древног Рима пружајући увид у њихове
политичке системе, свакодневни живот, религијска веровања,
развој науке и слично.Кроз примену одговарајуће
методологије и детаљну анализу извора, овај рад има за циљ
да осветли значај обе цивилизације у широком историјском
контексту и да пружи дубље разумевање њиховог наслеђа
које и данас обликује наше светове.

СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ
 КУЋЕ

У Атини, до краја 5. века, куће чак и имућнијих и важнијих

грађана су скромне.За Атињана је много важније да за богове
гради помпезне грађевине, него да себи обезбеди богату
кућу: тај чин се сматра готово као светогрђе.У пучким
четвртима куће су мале, приземне, са две или три спојене
просторије.Понекад имају и дозидан спрат, на који се пење
степеницама.Зидови се праве од дрвета, сирових опека или
слепљеног камења.Кровови имају облик двоструке косине
ради лакшег одвода воде.Уобичајене су терасе.Прозори више
личе на данашње таванске прозоре-стакло још није постојало.
У собама нема много светлости, а грејање своди се на пећ која
се пуни уљем.Пећи, такође, служе за кување јела изван
куће.План куће првобитно је сличан плану мегатрона: то је
правоугаона сала са отвореном галеријом на крају и два
стуба.Собе окружује двориште, које је опкољено стубовима;
мале собе, изоловане од куће, које гледају на улицу служе као
дућани.Намештај је скроман, а декорисања ради по кући се
поставњају сликане посуде.

Римска традиционална патрицијска кућа (домус), затворена

за спољни свет са пуним зидовима без прозора, била је
типична кућа за становање у граду који није имао проблема
са простором. У самом Риму није било тако. Кућа (домус)
усредсређена око унутрашњег дворишта, атријума одакле је
стизао ваздух и светлост, није била само седиште основног
чиниоца римскога друштва, породице, већ је представљала
како каже Цицерон, “светилиште” сваког грађанина. Имала
је “свој олтар”, своје огњиште, своје домаће богове, ту се
живело. После царских освајања и под утицајем хеленизма,
домус ће постати и већи и лепши. Опонашајући Грке,
Римљани зидају веће куће, користе перистил, са централним
базеном окруженим портиком који води у просторије, које су
често уз атријум, стварајући тако дводелни домус. Атријум је
центар породичног живота, данашња дневна соба, у њему се
примају гости. На крајевима имплувијума обично су четири
украшена стуба који најчешће држе кровну конструкцију.
Испод имплувијума је базен, приближно исте површине са
фонтаном на средини. Фонтана није у старом Риму служила
само за украс, та вода се користила. Зидови око атријума су
осликани, на подовима су мермерне плочице или мозаици.
Из атријума се излази у уређену башту, можемо рећи парк
препун пробраног биља и кипова богова. Свака кућа има свој
ларариј. Породични олтар посвећен боговима, ларима, који
су дочарани фигурицама. На њему доминира рељеф змије
која је симбол снаге и плодности.

ПОРОДИЦА, ЖЕНЕ И ДЕЦА

Породица је мала друштвена и религиозна ћелија.Атински

грађанин се жени и оснива породицу да би обезбедио
 континуитет породице и полиса.Потребно је да добије бар
једно мушко дете да би продужио врсту.Ћерка јединица, да
би добила наследство од оца, у одсуству мушког наследника
мора да се уда за најближег очевог рођака.Жена је потребна
да би водила домаћинство.Положај жене није се много
поправио током векова.Жена нема никаква политичка или
судска права.Из надлежности оца, прелази у руке мужа, а ако
постане удовица о њој се старају син или старатељ.Кућу
напушта само кад присуствује религиозним свечаностима, а
ако иде у куповину прати је робиња.Муж има право да жену
отера без разлога, а обавезно услучају прељубе.Жена пошто
нема судска права може да се растави од мужа једино
обраћањем архонту. За то време, у Риму жене имају мало
више права него у Грчкој. Жене виших класа могле су да
проучавају академске предмете попут литературе и
филозофије, али и поред тога нису имале право гласа нити су
могле да присуствују или говоре на политичким скуповима.
Иако је тачно да су неке жене са моћним партнерима могле
утицати на јавне послове, то су били изузетци.

ОБРАЗОВАЊЕ, ШКОЛА

Деца у старом Риму су стицала основно образовање у оквиру

породице. До седме године мајка је била та која је водила
рачуна о телесном и духовном расту своје деце. Од седме
године отац је преузимао бригу о васпитању, нарочито
мушке деце, јер је требало да се дечаци оспособе да буду
узорни грађани који ће својим знањем и вештинама стеченим
са оцем учествовати и у политичком животу Рима и у војним
походима. Око шеснаесте године младићи су слушали на
форуму неког истакнутог политичара и тако улазили у свет
политике и реторике. После тога следила је војна обука и том
приликом су младићи пратили неког истакнутог војног
заповедника и тако стицали знања која су му била потребна.

У школи, млађи узраст је учио да чита, пише и рачуна. То је

било основно образовање које су стицали и дечаци и
девојчице, док је већ следећи степен образовања био намењен
дечацима. Ђаци су писали на дрвеним таблицама у којима је
био изливен восак а писало се писаљком налик данашњој
оловци. Образовање је подразумевало учење латинског и
грчког језика, аритметике, геометрије, музике,астрономије..

У Грчкој, посебно Спарти систем образовања био је

другачији. Циљ образовања био је развијање дисциплине и
одређених вештина као и оданост држави.Довољно је било да
млади науче да читају и пишу и неколико Хомерових
стихова.Дечаци остају у породици док не напуне седам
година, а онда их држава узима под своје.Образовање у
Атини слично је оном у Риму сем тога што су образовни
систем чиниле три целине: граматика, музика и гимнастика.

ОДЕЋА, НАКИТ
 Античка одећа је правоугаона тканина која обмотава тело, а
придржава се помоћу спојница или копчи и појаса.Туника
пада до стопала.У 6. веку мушкарци носе дуге тунике од
танког платна и украшавају косу златним накитом. Као и
грчки, и римски костим се састоји од два основна дела:
тунике и тоге (огртача). Строго одређена хијерархија римског
друштва захтевала је постојање различитих типова тунике,
како би се означио друштвени статус. Туника је кројена, у
почетку без рукава, а касније са рукавима чија дужина
верира. Потпасана је, изузев службене тунике, која је дуга до
земље и непотпасана. Нижи слојеви носе искључиво кратке
тунике и уже него виши слојеви. Касније се носе две тунике
једна преко друге. Шире или уже црвене пруге које се
спуштају са рамена (клавуси) знакс у друштвеног положаја и
звања. Виши слојеви носе шире клавусе. Уместо клавуса са
стране, могао се носити један, по средини тунике.

РАЗОНОДА

Јавне игре у Грчкој су биле одувек важне.Игре су најчешће

биле повезане са неким религиским култом.Њихов циљ је
био прослављање једног божанства, указујући на његове
телесне одлике.Четири велике панхеленске светковине на
којима је читава грчка учествовала су у Олимпији, Делфима,
на Коринтској превлаци и у Немеји.Најчувеније светилиште
је Олимпија где се одржавају игре у Зевсову част.
У Риму главни извор забаве биле су гладијаторске борбе које
су се одржавале у колосеумима.У тим борбама учествовале су
чак и жене.

ПОЛИТИЧКО И ДРУШТВЕНО
УРЕЂЕЊЕ

ДРУШТВЕНЕ КЛАСЕ

У старој Грчкој постојале су три друштвене класе: грађани,

метеци и робови.Да би неко био грађанин, отац и мајка су
морали да му буду Атињани и да има осамнаест година.Један
грађанин могао је да учествује у државној власти.Метеци су
странци и дозвољено им је а живе у граду и уживају извесна
права.Док робови нису имали никаква права.Немају лични
нити породични живот.

Римско друштво чинили су патрицији, плебејци и

робови.Патрицији су били владајући слој који је поседовао
богатство и моћ, а плебејци су били слобдни и бавили се
занатством и трговином.
 ИНСТИТУЦИЈЕ И РАСПОДЕЛА ВЛАСТИ

Власт у Атини чиниле су три основне установе: народна

скупштина, магистрат и остракизам.Народну скупштину
чинили су сви атински грађани и редовно су се састајали
четири пута месечно.Магистратуре су биле доступне
свима.Дужност је трајала годину дана, а главне магистратуре
су архонти, једанаесторица, благајници, стратези...

У Римској републици власт су делили магистрати, сенат и

народна скупштина.Магистрат су чинили квестор, едор,
претил, конзул и диктатор (само у вандредним ситацијама).
Сенат је званично био само саветодавно тело, али је имао
великог угледа и суштински водио спољну политику и
надзирао финансијске послове римске државе.Њега су
чинили бивши магистрати.

РЕЛИГИЈА

За Хелене је свет који их окружује пун богова.Лепота и

уређење света знаци су присуства божанства.Услед бројности
и природних појава и необјашњивих чињеница, односно
сведочанстава о присуству бога, постаје јасније зашто је грчка
религија многобожачка.

Религијске радње постају један од начина окупљања

заједнице.Свака политичка активност почиње молитвом, а
често и жртвовањем.Успоставља се антроморфинизам;богови
добијају људска обличја.Грчка вера је религија без догми, без
свете књиге, без икакве доктрине и теолошких канона.
Обреди су веома важни и добро показују слогу унутар
полиса.

За светињу је веома важан појам прочишћење.Да би неко

присуствовао религиозној или приватној церемонији, мора
да буде очишћен од сваке прљавштине.Обреди прочишћења
иду од ритуалног прања до посипања крвљу свиње(за
убиство).

Дванаест богова грчког Пантеона, које је навео Хомер, иако су

познати целом грчком народу, разликују се по местима
светковања, приписаним одликама и симболима.
Најзначајнијих пет су:

Зевс: бог атмосферских појава, отелотворење грома.

Надређен је свим боговима.

Хера: Зевсова супруга, богиња плодности, заштитница жене и

брака.Ужива ауторитет готово равноправан свом супругу.

Атена: Заштитница града Атине, симболизује плодност,

брине о здрављу, миру и занатству.

Аполон: исцелитељ, музичар и пророк

Посејдон: бог Пелопонеза и централног дела Грчке.Он је

Зевсов брат и влада као бог мора.
 Сви ови богови живе на Олимпу, планина северно од
Тесалије, која је огађена оградом од облака и чувају је
годишња доба.

Осврћући се на успон града до власти на Средоземљу и

шире, каснији Римљани своје изузетне успехе нису
приписивали само војној вештини. Сматрали су да су
побеђивали јер су богови били на њиховој страни: побожност
и богобојазност гарантовали су им победу. Супротно томе,
сваки неуспех приписивали су некој грешци у односима с
боговима: можда су се оглушили о неповољна знамења,
погрешно извели важан обред или грубо прекршили верска
правила. У Риму није било доктрине као такве, није било
свете књиге нити било чега што бисмо могли назвати
системом вере. Римљани су знали да богови постоје; нису у
њих веровали нагонски, по природи, у смислу блиском
већини савремених религија, нити је римска религија
нарочито водила рачуна о личном спасењу или моралности.
Углавном је била усредсређена на обреде смишљене да
одржавају добре односе између Рима и његових богова и тако
обезбеде успех и напредак Рима. Жртвовање животиња било
је централни елемент ових обреда који су иначе били веома
разнолики.

Римљани су прихватали и религијске утицаје народа са

којима су долазили у додир. Од Грка су Римљани преузели
антропоморфизам. Стари римски богови поистовећени су са
хеленским. Са освајањима на истоку почео је и продор
источњачких култова, које су најпре ширили робови.
Римљани су од најстаријих времена велики значај придавали
породичним боговима покровитељима. Важно место у
римској религији заузимао је и култ предака. Велику пажњу
Римљани су придавали знамењима и пророчанствима.

Римских богова било је на хиљаде, али неки од њих су:

Јупитер= Зевс(може се изједначити са Зевсом како су

Римљани то преузели од Грка)

Јунона=Хера

Нептун=Посејдон

Венера=Афродита

Плутон=Хад

НАУКА

МЕДИЦИНА

Грчка медицина постоји много пре претпостављеног датума

састављања пронађених текстова.Први који је истакао
супериорност грчке медицине био је Херодот, али Хипократ
сматра се оцем грчке медицине.Два његова најзначајнија дела
су Заклетва и Афоризми. Чувена заклетва, која се идаље
 изговара приликом ступања лекара на дужност, добила је
узорну вредност због деонтолошког обавезивања.Грчки
лекари су лекари опште праксе.Вештина Хипократових
лекара, који су ограничени сведеним познавањем анатомије,
пошто сецирања нису била вршена, састоји се у способности
посматрања и прецизног бележења опсервација.

Жене су могле да постану лекари, али најчешће су биле

неговатељице, болничарке и бабице.Стид их спречава у
прегледању мушкараца када је реч о интимним болестима.

ПРАВО

Већ скоро 1000 година римско право је важан елемент у

образовању европских правника. Историска димензија је
веома важна за било коју област па и право. Уз помоћ
историског гледишта ми стичемо једну дубљу и прецизнију
спознају о предмету који се изучава. Изучавање римског
права даје ту димензију студентима права. Данашња
европска права су у знатној мери изграђени на основу
римског права: односно, на појмовима и правилима из
римског права.

Пре римљана и дуго времена после њих (све скоро до

модерног доба) људи су веровали да су закони богом дати.
Генијалност римљана је у томе што су први схватили да
законе могу доносити људи. Правна вештина и пракса су не
само створени, већ и до високог нивоа изграђени у Риму.
 Извори сазнања о римском праву су текстови: оригинални
правни текстови или античка литература (на пример, дела
чувеног античког говорника Цицерона или историчара Тита
Ливија).

Извор права је оно на основу чега судија доноси пресуде. По

Титу Ливију, Закон XII таблица је био извор целокупног
јавног и приватног права. Извор права је начин стварања
правних норми.

УМЕТНОСТ

АРХИТЕКТУРА

Допринос Грка архитектури више се огледа на нивоу

декоративних и украсних елемената него на нивоу метода
градње које ће се развити тек у римској епохи.

У архајској епохи појављују се камен, који замењује дрво и

опеку.Напоменимо, да опека тог доба нема ништа заједничко
са римском опеком. Из овог доба датира разлика између
дорског и јонског стила.Континентална Грчка ствара дорски
стил. Разлике се испољавају у типу стубова и носача, односно
архитрава, фриза и венца.Касније настаје и коринтски стил
 који је изведен из јонског.Нарочито се користио у
хеленистичком периоду.

За Грчку архитектуру значајна су позоришта која постају све

савршенија.Она се наслањају на један брег, под отвореним
небом, а седишта окружују орхестру, намењену
протагонистима.Акустика је савршена у свим грчким
позриштима.Првобитно је најважнија била игра: седишта су
била распоређена у круг, а хор је кружио око Дионисовог
жртвеника, како би сви посетиоци били у могућности да виде
представу.Оваква конструкција позоришта користи се и
данас.

Архитектура античког Рима израсла је из преисторијског

развоја градње на Апенинском полуострву као и утицаја
грчке архитектуре и оријенталних култура. Што се тиче
архитектуре у Римској уметности појављује се једно другачије
схватање простора и конструкције, за разлику од схватања
храмова каопластике, појављује се схватање које не затвара
већ покрива простор- и статичност јесте једна нова
карактеристика. Базиликарни облик јесте такође
карактеристика за римску архитектуру (базилика). За
разлику од грчке архитектуре значај римске архитектуре је у
зидовима који су конструктивни елементи док се стубови
налазе упуштени у зидове у виду пиластера и у куполи. Под
снажним утицајам Грчке употребљавали су се и стилски
стубови (дорски стил јонски стил и коринтски стил) но они су
били само додани елементима зидних конструкција који су се
градили као носећи елементи а зграде су огромних димензија
 по правилу се граде од опека у малтеру а на површини се
употребљава камен који се доноси из Азије и Африке. Пошто
су били заљубљени у сјај и раскош то се огледало у
унутрашњем простору. Узимајући грчке елементе Римљани
су стекли предуслове за монументалност, те сасвим нове
појмове као што је лук и свод без којих не би постојала
архитектура запада.

Развој архитектуре од самих почетака одражава специфично

римски карактер и римски начин приватног и јавног живота,
тако да су сви елементи позајмљени од Етрураца и Грка,
убрзо добили несумњиво римско обиљежје. То се на први
поглед види на разноврсним типовима римских храмова
базиликалног, кружног или осмоугаоног облика, римских
кућа и палата, самосталних (домус) или груписаних у
блокове (инсула), царских палата – величанствених по
размерама, позориштима, амфитеатрима, хиподромима и
јавним купатилима (Термама).

ЗАКЉУЧАК
Анализа разлика и сличности између древне Грчке и древног
Рима открива богатство и разноврсност две велике
цивилизације.Грчка, са својим демократским полисима и
уметничким достигнућима пружила је основе за науку које и
данас формирају наш свет.Са друге стране, Рим, као једна
велика империја оставио је трајни печат на организацију
друштва и правосуђа данас.Упркос њиховим разликама, обе
културе су допринеле развоју цивилизације и настављају да
надахњују истраживаче, уметнике и мислиоце данас.

ЛИТЕРАТУРА

Стара Грчка Ан-Мари Битен; стр. 61. 62. 63. 65. 66. 70. 116. 117.
118. 131. 132. 133. 134. 135. 136. 137. 177. 184. 185. 189. 204. 218.
219. 220. 221. 224. 225. 226. 227. 228.

Линкови:

https://uzicanstveno.rs/kaleidoskop-cat/svi-putevi-vode-u-rim-
zivot-u-imperiji/

https://kulturaantickogrima.blogspot.com/2013/11/stanovanje-
u-antickomrimu-rimska-kuca.html

https://sveoarheologiji.com/zene-kroz-istoriju/

https://latinaantiquitas.wordpress.com/2014/05/07/skole-u-
rimu/

https://modanekadisad.wordpress.com/istorija-kostima-u-
slikama/anticki-kostim/1804-2/

https://istorijaantike.weebly.com/anti269ki-rim.html
 https://istorijskacitanka.wordpress.com/2017/04/04/rim-
republika-vlast/

https://istorijskacitanka.wordpress.com/2023/03/03/antika-
rim-religija/

https://lexduodecim.wordpress.com/2013/03/14/istorija-
starog-rima-2/

https://chooto93.wordpress.com/2014/12/05/rimska-
arhitektura/