Js PN eeu Ae Majk Gordon | GuSadrzaj Dobro do$li u Henrijevu kuéu! 5 Pravac u proSlost 6 Upoznavanje s faraonom 8 Veliéanstva u pokretu 10 Moé piramide 12 Mumija! 16 Zivot posle smrti 18 Bogovi i boginje 20 Pisi! 24 Isklesano u kamenu 28 Ukrcavanje! 30 Obradivanje zemlje 32 Hrana, bozanstvena hrana! 36 Dome, slatki dome 38 Doterivanje 40 Zurka! 42 Na reci 44 Deca 46 Vojska u pokretu 48 Dolina kraljeva 50 Faraon Tutankamon 52 Neverovatno oikri¢ée 54 Vremenska razdoblja 58 Pojmovnik 60 Indeks 62 Dobro doSli u Henrijevu ku¢u! Zdravo, ja sam Henri! \] 1 \ Volim da Dobro doSli u moju kuéu. istrazujem, bas U njoj sva3ta moze da se kao i moj pas dogodi, a Eesto se zaista Mprvica... neSto i dogodi. Nikad se ne zna 3ta A tu su i gosti... i tone se krije iza sledecih svi u ljudskom obligju. vrata ili prvog éo3ka, ali kuéepazitelj Dzegers obiéno budno motri. Nikakvo Eudo Sto je svaki dan jedna velika pustolovinalPravac u proSlost! Cudan oblik za jedna vrata, Zivimo u neobiénoj kuéi, Henri! Zdravo! Ti si sigurno Henril Ja sam princ Bata, najmladi sin moénog faraona. Faraon?! To je titula drevnog egipatskog kralja, zar ne? Gde se nalazi Egipat, Bata? ALEKSANDRIJA DONSI EGIPAT Vecina mesta i gradova je izgradena kraj reke Nib. GIZA U Africi. Mi Egipéani Zivimo tamo preko pet hiljada godina.Upoznavanje s faraonom Stap oznaéava da je on voda svog naroda. Mlatilo pokazuje njegovu snagu i moé. Ono tamo je moj otac. To na glavi je njegova kruna. ZaSto drzi one smeSne predmete? Crveno-bela kruna kao ova zove se dvostruka kruna. Bata i njegova porodica su iz razdoblja egipatske istorije NoSenje poznatog kao dvostruke krune Novo kraljevstvo oznagéava da (pre tri hiljade faraon viada godina). Gornjim i Donjim Egiptom. Ona je simbolizovala koliko je kralj vazan. Na starim skulpturama, reljefima i slikama kraljevi su uvek prikazivani sa bradama. Faraonova brada nije bila prava. Za5to ona Zena hladi S Batinog tatu lepezom od nojeyog perja? Zar ne mogu da smanje grejanje? €ak su i neke zene faraoni nosile lane brade!Veliganstva u pokretu Ovo je moja majka. Mama, ovo je Henri EJ! A MENE niko neée da predstavi?! spremamo da izademo, Zato smo se svetano obukli ‘Siguran sam da je Njeno veli€anstvo jelo previge smokvi! Vladarka je éesto putovala u posebnoj stolici poznatoj kao nosiljka. Dopada mi se tvoja kuéa, Henri. Ali smo maléice preuredili nage Moj otac ima puno Zena, ali je samo moja majka kraljica. Ona je €erka prethodnog kralja. Vise volim da putujem dvokolicom. Ponekad i sam upravijam njome. RS ARES Mislim da se Dzegersu\f} { Vladar i viadarka su neée dopasti Sto se bili VEOMA bogati i vozi dvokolicom po kuéi, * imali su mnogo slugu.” Mrvice! Ani to Sto se ovi naoruzani strazari Setaju naokolo. Litni straZari su u stopu pratili viadara.Neverovatno! Na riatodN je prestao da zida piramide mnogo pre nego &to je moj otac postao faraon. Bata! Pogledaj! U mom dvoristu se zida piramida! Drevni Egipéani su zi- dali piramide samo na potetku svoje duge Rampe od blata su istorije. se produzavale kako je piramida postajala visa. Vecinu radnika nisu Cinili robovi, vec zemljoradnici. Grupe Ijudi podizu kamene blokove duz ogromnih kosina na drvenim valjcima. Sve vrvi od brodovima rekom Nil. = ~ _kamenoresci su sekli kamene blokove — \Drvodelje prave — | S ) valjke od debala,OP aa se . Ali Eemu sluze, to Bile su to grobnice jest emu su sluzile prvim viadarskim piramide, Bata? f porodicama. ae, Nee \ sam da je ovo, HoéeS li da pogledas kako izgleda unutra? \ Samo orman Za mnom! Najve¢a i najcuvenija piramida je Velika ili ED (emo u-firaonov Keopsova piramida u ae aed ceaiia re | odaju, Henri. On je sahranjen s mnoStvom \. Gizi. ee | stvari koje ée mu trebati u } zagrobnom Zivotu, Piramida se sastoji KEOPSOVA Danas, veci deo glatke | od preko dva miliona eect Ci oplate od kreénjaka je } kamenih blokova. nestao. ! Ona je najveca kamena gradevina IKADA sazidana. Visoka je 146 metara. Ovo je lazna ili najniza odaja, sazidana da navede pljatkaSe da trae blago na pogresnom mestu. ae 3 eS 2 k te Moida su piramide ovakvog oblika jer je trebalo da nalikuju sunéevim zracima. 14 15Evo nas u faraonovoj odaji u piramidi. _ DZEGERSE! Sta ée3 ti ovde? PoznajeS li ‘a Batu? misli8, ko je pomogao njegovoj porodici da se useli? Zar nije lepo Sto imag vrSnjaka za igru? O, zdravo, deéaci. Samo da obriSem praginu. Zar on nema, zapravo, hiljadu godina? Na neki nagin. Egipatska civiizagfa jen nastala Babe: ike jos pre jodina i trajala je do pre 2000 godina. Njegovo telo je na poseban naéin obradeno kako bi se spreéilo raspadanje. Pogledaj ovamo. U ovom kovéegu je telo mrtvog faraona u zavojima. Prestani da zuri3 u mene. t _— ubZaT OKO r ie ~ Ss | ‘) Udiat oko je simbol zaStite. : Orne = Neki unutranji organi su vadeni iz KANOPSKE tela i smeStani u posebne posude. wo POSUDE Telo je zatim punjeno: w + piljevinom, koja upija tecnost i popunjava prostor + travkama, kojima se prikrivaju neprijatni mirisi ieee ee (sPop lige su + solju, koja zaustavija raspadanje. ZAVOSI) ~ UNUTRA SU SMESTENE AMAILIJE Kasnije je telo umotavano u zavoje, a preko njih je stavijana posmrtna maska,Zivot posle smrti Kakvo je ovo mesto, Henri? Tzgleda mi kao odmoriste na petom spratu. Mada se ne seéam ovih tapeta! To je kada vagamo srce mrtvaca naspram Perca istine. Prikazuje ispit u Ozirisovom sudu... Mrtvi \judi treba da produ taj ispit kako bi mogli da predu udrugi Zivot. Ja sam Anubis, bog smrti. Ja vagam srca. Ako mrtva osoba laze o tome da li je bila dobra za zivota, njeno srce je teze od perca istine... <{ ..i tada ga rozdire Amut, Zderagica mrtvih. ai ft be t i : ispit ne prelaze u P(e03 su UKUSNI!) arugiizinat:TAVERET, SET. BOG BOGINJA OLUJAT ZASTITNICA ‘| HAOSA Bata, Eekaj MAJKI I BEBA me! Kuda si ozirIs, krenuo? GOSPODAR MRTVIH preprigam \ ocu ono Sto smo videli. MAAT, BOGINIA ISTINE I PRAVDE BATA! BATA! = HORUS, SIN IZIDE I MRVICE? OZIRISA Izvanredne su, zar ne? Te skulpture su tako Zivotne Kuda li su ot i3li ms na tapetama Dizegers i Mrvica? nestali GOSPODARICA OPA! SUNCA MAGIJE Kakvo je ovo mesto? I ko je zs ona? Mora da su ] Hej! Sta je ono Dizegers i Mrvica i tamo? oti8li onuda,Ovaj, izvin'te? Gde sam to dospeo? Tisiu Henrijevoj kuci! BOG SUNCA. LAVICA | REKA di obozavali f j ini {jude i, dok god sa £2 Nia c mm a ae je rad da im dozvoll da dive spokojne. : S vremenom pak neki jadi sa prestali da o@ i di oboiavaja. Prestali 5 da sc plaice. Porisiili sa 42 ie bog Sunca star i slab. O, zdravo! Ja sam profesorka Banti Vilson, ali me moze3 zvati samo profesorka. Ja sam arheolog, struénjak za drevni Egipat. Nalazimo se u Mojoj ostavi. Py < stragne ragrdio. Poslao je svoja sete ad an da ubije one koji $4 prestali da sa rage foe: < pojavila a obli¢ju velike favice i abi oe eratall. Ali ta se nije zaustavila, jer joj se ukas Wjadske iervi. 4 iu nejto da acini, Natopio ie zem! oe on Hator je pomisiila i” » to krv Pipa ga Be be te eH pospanom i ona _ spaseni. Divan vam je posao, profesorka. Svi ovi drevni =~, \egipatski predmeti su CUDESNI! T neke od njihovih priga su éudesne. 1 dan-danas reka Nil ponekad ima crvena boje. buba je skarabe). Skarabej je bio simbol boga Raa. Prema predanju, Ra je kotrljao sunce po nebu. Skarabeji se jo3 zovu i balega kotrljaju loptice balege — zivotinjskog izmeta — po zemiji. 23Neki crtedi Evo alfabeta ,,glasovnih predstavljaju glasove crteza” koje su sastavili Te su nam prige Drevno egipatsko pismo isto kao i danasnja savremeni struénjaci. danas poznate zato — se veoma razlikuje od naeg. slova alfabeta. Sto su zapisane. Oni su koristili crteze. Nase pismo ima 30 slova a njihovo preko 6.000! Reti prikazane Crtedi su kori$éeni na Neki predstavljaju crtezima zovu razliite nagine. upravo ono Sto se hijeroglifi. prikazuju. Pomoéu njih moze da pides poruke Ali prvo nekoliko vaZnih saveta...Stigao si na vreme da Drevni Egipéani nisu pravili razmak izmedu vidiS kako ispisujem reéi, i pisali su u raznim smerovimal Ukoliko nekoliko imena Ijudi ili Zivotinje na crtezima gledaju nalevo, oF * hijeroglifima! onda €itas s leve na desnu stranu! o ¢ Pitam se gde si bio, Mrvice! .A ako gledaju nadesno, onda se Cita zdesna nalevo? Ovo CUDO me i dalje posmatra!Isklesano u kamenu ; Ovaj hram je prekriven reljefima. U drevna vremena zailjeni stub zove oni su bili se obelisk. jarko obojeni. / Tedak je nekoliko += Drevni fon. Egipéani su éesto klesali OGROMNE skulpture faraona, “ ee ST Stee Se someone eet, —S / so viadarki i bogova. = \ —$—_—— —_——— E > . Ovi ¢amci su +? 4) napravijeni od [sanliae papirusa. KOPLIJE ZA LOV MREZA ZA RIBOLOV 2 anas ni traga od kih konja, HenriTgramo se i zabavijamo, Henri. Nisam video decu da pecaju ili love. Sta vi radite? 2? Lopte suse pravile od drveta, gline, koze, €ak i biljaka. Deci se obiéno brijala glava, ostavijana im je samo dugatka pletenica s jedne strane. Devojéice su se igrale glinenim ili drvenim 7 lutkama. 1066. g. BITKA KOD HEJSTINGSA U 6IZI ————S—————— - . Poslednjih nekoliko dana je bilo . a Nikad se ne ispunjeno deSavanjima, Mrvice. Ko zna Pitam se da li Cu zna, Henri. ) Jes Sta nas teka sutra? ikada vise sresti Laku noé! { Batu... Piramida je nestala iz vrta a reka Nil vise ne tece hodnikom. U tvojoj kui, Henri, SVASTA je moguéel!Pojmovnik Dolina kraljeva: dolina u Egiptu u kojoj je izgradeno na stotine grobnica za mrtve kraljeve i druge vaine ljude. Dvokolica: mala, brza kotija koju vuku konji i koja se vozi stoje¢i. Cesto se koristila u bitkama, sa vozatem i strelcem (sa lukom i strelama). Faraon: titula koju su dobili neki drevni egipatski viadari (i nekoliko viadarki), Grobnice: prostorije u kojima se sahranjuju mrtvi. Drevne egipatske kraljevske grobnice su bile ispunjene svim stvarima koje bi mrtvima mogle da zatrebaju u zagrobnom Zivotu. Piramide su velike grobnice. Kamenoresci: veSte zanatlije koje seku i kle5u kamen. Kreénjak: mekana vrsta kamena koji se sekao u blokove i koristio za pokrivanje nekih piramida. Kreénjak se vecinom izlizao i otkrio sloj tvrdeg kamena koji je bio ispod njega. Lan: biljka koja se koristila za pravijenje tkanine za odetu. Mlatilo: Stap sa tri struka konopca na kraju. Faraoni su ih nosili kao simbol svoje mo¢i. Mumija: telo mrtvaca koje je na poseban nazin obradeno i umotano u platno kako se ne bi raspalo. 60 Mumificirano telo: telo mrtvaca koje je proslo proces mumifikacije. Pisar: tadaSnji sluzbenik (u vreme kada je mali broj |judi umeo da éita i pise). Posmrtna maska: maska koja se polagala na lice mumije. Ponekad je bila izrezbarena ili oslikana kako bi izgledala kao lice umrlog. Tutankamonova posmrtna maska je napravijena od zlata. Robovi: Ijudi koje drugi Ijudi ,,poseduju’” i koji su prisiljeni da rade bez naknade. Vecinom su to bili zarobljeni stranci. Svetiliste: mala sveta gradevina koja sluzi za molitvu. Stap: dugatki tap sa povijenim krajem. Faraon je nosio Stap kako bi pokazao da je voda naroda. Udzat oko: poseban znak u obliku oka koji donosi sreéu i stiti od nevolje. Zagrobni Zivot: verovanje drevnih Egipéana u Zivot posle zivota.X ‘ire Ose a eo re acd Nie FeV ohote PM Ser a peers etal (e Pet ih Patel Le Rey Beer Es a nae Pca Balai ae er ry ee cca ve Ce MI y |