1.

Књига Прича Соломонових

Мудрост је почетак: У овој причи, Соломон упозорава свог сина да је мудрост срж живота
и разумевања. Он га наставља да је страх од Господа први корак ка разумевању. За
Соломона, страх од Господа значи поштовање и исправност у понашању, што је основа
праведности и мудрости. Ова прича је препуна мудрих савета и подстицаја да се тражи
разумевање и знање, почевши од поштовања Божјих закона.

Избегавање друштва грешника: У овој причи, Соломон саветује свог сина да избегава
друштво грешника, посебно њихове преваре и зли поступке. Он истиче опасности које
носи преступничко друштво и упозорава на последице које могу настати уколико се
укључи у такве активности. Ова прича наглашава значај избора правилних пријатеља и
окружења за постизање доброг и праведног живота.

Слава је удовица без уређеног дома: У овој причи, Соломон говори о значају
домаћинства и породичних односа. Он истиче да је уређен дом срце породичне славе и
поштовања у друштву. Подсећа на важност међусобног поштовања и подршке у породици,
као и на одговорности које сваки члан породице има према другима. Ова прича подстиче на
унапређење породичних односа и стварање хармоничног и функционалног дома.

Савети о темперанци: У овој причи, Соломон говори о значају умерености и контроле у

животу. Он истиче да прелазак границе у било којој активности може довести до
негативних последица. Соломон упозорава на опасности прекомерног јела и пића, као и на
важност самоконтроле у свим аспектима живота. Ова прича подсећа на значај умерености
и мере у свим стварима, као и на постепеност и равнотежу у свакодневном животу.

Најлепше дете на свету: Ова прича илуструје љубав и поштовање између родитеља и
детета. Соломон описује љубав и понос који родитељи осећају према свом најмилијем
детету и залаже се за његово одржавање. Он наглашава значај породичних вредности и
поштовања у односима међу члановима породице. Ова прича подстиче на развој дубоких и
топлих односа у породици и на поштовање и узајамно разумевање.

Бољи гроб него некрасна жена: У овој причи, Соломон упозорава на опасности удаје за
лукаву и злу жену. Он истиче да је боље бити у самоћи него са женом која ће донети
невољу и недостатак мира у животу. Соломон описује некрасну жену као извор проблема и
разорања, и потиче свог сина да изабере жену која ће му бити помоћ и подршка у животу.

Слушање родитеља: У овој причи, Соломон говори о значају слушања савета родитеља.
Он истиче да је мудро примати савете и упутства родитеља, јер они имају искуства и знања
која могу помоћи у правилном вођењу живота. Соломон подсећа свог сина да је поштовање
родитеља један од основних закона живота и да ће му слушање и прихватање њихових
савета донети многе користи и благослове.

Слава је удовица без уређеног дома: Ова глава наставља тему породичних односа и
значаја уређеног дома. Соломон обрађује тему славе у контексту породичног живота,
наглашавајући да је уређен дом основа породичне славе и поштовања. Подсећа на важност
међусобног разумевања, поштовања и подршке у породици, као и на одговорности које
сваки члан породице има према осталима.

Бољи гроб него некрасна жена: У овој глави, Соломон се фокусира на тему брака и
избора партнера. Он упозорава свог сина на опасности удаје за лукаву и злу жену,
наглашавајући да је боље бити у самоћи него у лошем браку. Соломон подстиче на
одговоран избор партнера који ће донети радост и срећу у браку, уместо проблема и
невоље.

У последњој глави књиге Прича Соломонових, Соломон закључује своје упуте и савете
свом сину. Ова глава обухвата закључке и крајње мудре речи које Соломон жели да пренесе
наследнику. У овој глави, Соломон поново истиче важност мудрости и поштовања Божјих
закона. Он подсећа на све упутства која је пружио свом сину током књиге, наглашавајући
њихов значај и примену у животу. Соломон изражава своју љубав и бригу за свог сина,
желећи му срећу и успех у животу. Последња глава садржи закључке који сумирају основне
теме књиге и пружају круну на мудре савете и упутства које је Соломон пружио. Она
представља закључак његовог наставка и животних упути за свог сина, остављајући га са
мудрим и корисним саветима за будућност. На крају, ова последња глава служи као
завршни ум мудрости коју је Соломон проследио, пружајући закључне мисли и препоруке
свом сину, али и свима који читају књигу, да живе мудро и праведно, што ће им донети
благослов и срећу у животу.
 2. Мудросна књижевност у Старом Завету

Класичном старозаветном мудросном књижевношћу сматрају се књиге: Пр, Проп, Јов,

Пнп, као и девтероканонски списи Прем и Сир. Бројни псал- ми показују тенденцију ка
мудросној књижевности: Пс 1; 37;49; 112; 119; 128. Пророчки текстови садрже мудросне
елементе који повезују пророчку етику са Пр: Ам 3 3-8; Јер 9 23. Прича о Јосифу у Пост 37
и 39-50 је мудросно-поучна прича, као и Тов, а Пнз садржи редакторске уносе склоне
мудросним исказима (4; 6). Мудросна књижевност није посебност само Старог Завета, већ
је интернационални феномен антике.1

Постоји блискост са египатским и месопотамским списима уп. Пр 22 17-18 и египатско

Учење Аменемопе, Учење Птахотепа и Проп, арамејско Учење Ахикарово и Пр, тзв.
‘Вавилонска теодицеја’ и Јов). Књигама Пр, Проп и Прем експлицитно се приписивало
Соломоново ауторство.2 У предању је он остао упамћен као један од најмудријих људи
(1Цар 3 16-28), те су му из тог разлога приписана ова дела (1Цар 4 29-34). Ипак, само се Пр
10-31 могу сматрати предегзилним и није их могуће прецизно датирати, те се сматра да је
већи део мудросне књижевности постегзилан.3

Основни садржај мудросне књижевности чине искази о животној етици (односу према
ближњем, браку, богатству, пролазности), о врлинама (правичности, разборитости,
послушности, скромности), о поучавању (образовању, разумевању, [не]знању), а затим и о
вери, о закону Божијем, о греху, о добру и злу, животу и смрти, што се пре свега налази као
тема Пр и Сир. Притом, Јов се фокусира на специфичну тему о страдању праведника, а
Проп о смислу живота, док је за Прем карактеристична персонификација мудрости и
вечног живота праведника (Прем 8-11). 4

1
Р. Кубат/П. Драгутиновић, Лексикон библијске егзегезе – Mудросна књижевност, Православни богословски
факултет, Београд, 2018. стр. 7
2
Р. Кубат/П. Драгутиновић, исто, стр. 7
3
Р. Кубат/П. Драгутиновић, исто, стр. 7
4
Р. Кубат/П. Драгутиновић, исто, стр. 8
Мудросна књижевност је интензивна рефлексија животног искуства са дидактичким
циљем. Основни жанр мудросне књижевности јесте пословица. У јеврејском језику се
пословица често повезивала са термином машал – māšāl (Пр 1 1). 5 Пр и Сир су својим
највећим делом збирка пословица. Препознатљива специфичност мудросне књижевности
јесте паралелизам, односно форма пословице у двостиху.

Он појачава учинковитост, јер побољшава њену памтљивост, а постоји у више различитих

форми: синтетички (Пр 18 10-11), антитетички (Пр 14 2), синонимни (Пр 26 27), хијазам
(Пр 10; Мк 10 31). Поред пословица постоје и други жанрови: бројалице, загонетке (Пр 1 6;
ИСир 10 19), паренеза (Пр и ИСир), поучни говор (Пр 1 8-19), поучна песма (Пс 37; 49; 73;
Прем 7 21-29), поучна прича. Од новозаветних списа, Јак се сматра за мудросну
књижевност. Пословица, паренеза и други жанрови одликују битне делове проповеди
Христове. Нови Завет развија и тзв. Софиолошку христологију. Остале мудросне сентенце
у Новом Завету су 1Кор 3 19, Дап 20 35 итд.6

3. Књижевни облици – Машал

Машал се користи за означавање веома различитих књижевних облика, пре свега за

пословице и (народне) изреке, приче, поучне (мудросне) говоре или беседе, пророчке речи,
загонетке. Тачно значење је предмет бројних дискусија, те се оно одређује само у
конкретном контексту употребе. Корен mšl (lvm) појављује се у два значењска поља, која
етимолошки воде назад до два различита корена. Корен mšl I користи се као поименичени
гл. Mašal и значи пословица, прича. Корен mšl II значи владати. Од овог корена би машал
био ознака ‘ауторитета’ једне речи: реч некога који влада, одн. Реч која има посебну
тежину.7

Приче Соломонове у свом наслову носи ознаку mišle šelomo (Пр 1 1), а она се налази и на
почецима појединачних збирки (10 1; 25 1). Притом Пр 1 6 јасно показује коју ширину

5
Р. Кубат/П. Драгутиновић, исто, стр. 9.
6
Р. Кубат/П. Драгутиновић, исто, стр. 9.
7
Р. Кубат/П. Драгутиновић, исто, стр. 9.
значења може да има машал у самој књизи (приче, речи мудрих, загонетке, уп. Проп 12 9).
Садржај и циљ таквих машал представљен је у Пр 1 2-6 (уп. 26 7-9).8

Будући да се пословице и изреке касније збрајају и чине поучни говор (беседу), ово
проширење бива означено такође као машал (Пс 49 4), као и промишљање о народној
историји, које служи поучавању (Пс78 2), и Јовове беседе општег карактера (27 1; 29 1).
Као машал означава се често и пророчки говор (Валаамове изреке у Бр 23 7; 24 3), а такође
и загонетка која је тајновити исказ о будућности, који Језекил често користи (17 2; 24 3).9

Машал је у почетку означавао просте изреке и пословице које сликовито и уопштено

доводи у везу две величине и тиме их пореди као исте (сличне), одн. Несличне – различите
(1Цар 10 12, Саул и пророци).10 На тај начин је могуће повезати основно значење машал
као ‘бити исти’, ‘поредити’ са пословицом и изреком. Развој је ишао од тих једноставнијих
облика, преко збрајања до прича као већих целина, па све до поетски обликоване
мудросно-поучне приче. Касније је са њима повезана пророчка прича (говор), те се сматра
да је тако дошло до проширења употребе овог појма. У Новом Завету Исус цитира једну
изреку под ознаком παραβολή (Лк 4 23). Параболе Новог Завета највероватније
представљају превод израза машал (уп. Првобитно значење гл. Поредити – παραβολή).11

4. Старозаветна хохма литература

У јеврејској Библији носи назив Mišle, у латинској Parabolae Salomonis или Proverbia.
Књига Прича је један од истакнутих споменика пословичне израиљске тзв хохма
литературе или ти мудре изреке. Таква врста литературе је веома негована на старом
Оријенту.12 На пример, таквих списа имамо сачуваних из Египта из времена од 3000 до

8
Р. Кубат/П. Драгутиновић, Лексикон библијске егзегезе – Машал, Православни богословски факултет,
Београд, 2018. стр. 20.
9
Р. Кубат/П. Драгутиновић, исто, стр. 20.
10
Р. Кубат/П. Драгутиновић, исто, стр. 21.
11
Р. Кубат/П. Драгутиновић, исто, стр. 21.
12
Др М. Ердељан, Увод у Свето писмо Старога завета – посебни увод, ДАБАР, Фоча – Београд, 2008. стр.
127
1000.г пре христа. Те египатске изреке издао је Француз Паул Хумберт 1929.г. у делу
Истраживање египатских извора мудросне литературе у Израиљу. Међу тим египатским
мудрим изрекама истичу се изреке Прах * хотпе-а из 20ог века пре Христа, кеза Yzezi-a из
23 века пре Христа и Amen-em-ope-a 1000.г. пре Христа. Ове књиге одражавају мудрост
једне феудалне класе Египћана.13 Код Асираца, као и код Вавилонаца, постојала је хохма
литература. Она води порекло из сумерских времена, како је до доказао Самуел Ноак
Кремер у делу '' Сумерски литерарни текстови из Нипура.

На арамејском језику имамо један роман под називом Мудрос Ахикара, што је један о
примера асирксе хохма литературе и служи као образац асирске мудрости. Био је познат
Јеврејима из Елефантине, а његова мудрост има додирних тачака са Премудростима
Соломоновим.14

Што се тиче Израиљаца, ова литература је цветала у старом Израиљу, нарочито за време
Соломона, када знају за постојање посебног сталежа мудраца, поред пророчког и
свештеничког. Уколико у израиљској мудрости има страних утицаја, дошли су евентуално
посредством писара.15

Такође је важно напомениту да за старозаветну пословичну мудрост, може се рећи да

обухвата све области људског живота. Претежно је практичног и рационалног карактера,
израз јеврејског хуманизма али обухвата и смисао живота и етичку област. Насупрот
старооријенталној мудрости која се бави само мораом једног одређеног сталежа,
старозаветна мудрост се обраћа човеку уопште и тиче се свих сталежа. Тиме добија своју
дубину и ширину.16 Јако наглашавање етичког рационализма у мудрости ставило је
божанску одмазду у први план: Дакле, ако се страда, због греха се страда.

Отуда овде не видимо заступљену идеју одмазде на оном свету. Међутим, за разлику од
старооријенталне мудрости, имамо јаче наглашену религиозну карактеристику. При
практично педагошкој тенденцији, темељи животне мудрости у Старом Завету јесу страх

13
Др М. Ердељан. исто, стр. 127.
14
Др М. Ердељан. исто, стр. 127.
15
Др М. Ердељан. исто, стр. 127.
16
Др М. Ердељан. исто, стр. 127.
Божији и праведност.17 Тиме се заправо израиљска животна мудрост и разликује од
философије других оријенталних народа. Занимљиво становиште присталице
конзерватиног правца, Едуарда Јанга, који говори да се пре чини да је Аmen-em-ope
користио Соломона, а не да је било обратно како се обично сматрало.18

У Књизи Прича Соломонових имамо неколико збирки од различитх аутора, из различитих

времена и различитих земаља. Наслови појединих збирки противрече главном наслову
књиге. Сам наслов ''Приче Соломонове'' одражава стару традицију која је у Соломону
видела главног аутора и сакупљача мудрих изрека. Међутим, наслови појединих збирки
противрече овом гледишту. У сваком случају, Соломон није аутор књиге у њеном
садашњем облику, иако није искључено да је могао бити аутор неких мањих збирки књиге.
Књига Прича Соломонових се састоји, у најмању руку из 7 посебних збирки, односно 8
делова.19

1. ПрС 1 – 9 (Изреке Соломонове)

2. ПрС 10 – 22,6 опет носи наслов '' Изреке Соломонове'', мада нема натписа ових
изрека у Септуагинти и у сиријском преводу. Овде има 375 изрека, већином дистиха,
махом антитетичких, али и синонимних.

3. ПрС 22,17 – 23,14.а Divre ha – hamim. Такође и овде изреке припадају мудрацима.
Свака изрека се састоји из 2 до 3 дистиха.

4. ПрС 23,14- 24,22. Под 3а и 3б има укупно 29-30 изрека; оне имају сличности са
мудрошћу Amen- em *ope-a;

5. ПрС 24, 23 – 34. Пет изрека свака од 2 -4 дистиха;

6. ПрС 25,1 – Важан исказ који поврђује чињеницу да се са сакупљањем изрека почело
врло рано. Има их 129 и то у дистиху 128, а овај дистих је синонималан.

7. ПрС 30. Приписано Агуру због наслова (Речи Агура, сина Јакејева.

8. ПрС 31, 1 – 9 ,, Речи Лемулиа цара Масе, којима га је учила мајка његова''.
17
Др М. Ердељан. исто, стр. 128.
18
Др М. Ердељан. исто, стр. 128.
19
Др М. Ердељан. исто, стр. 129.
 9. ПрС 31, 10 -31. Овде имамо у акростиху (алфавиту) песму похвале врлој жени.20

Занимљиво је да у оквиру ових збирки наилазимо на дублете, тј понављања и варијанте

нарочито у II, III и V збирци, што води на закључак да су и поједине збирке састављене из
старијих мањих збирки.21

5. Структура и анализа Соломонових прича

Књига мудрих изрека, каква је у данашњем формату, представља завршни резултат дугог
развојног процеса. Културна и књижевна делатност из које је настала ова књига почела је у
доба Соломона и чини се да је завршила у V веку пре Христа, а можда и у IV. Тако Приче
Соломонове престављају пет векова живота у Израиљском мудросном току и правом
смислу речи за антологију мудрости.22

У Књизи мудрих изрека можемо разликовати осам делова на темељу унутрашње анализе с
обзиром на то ко је написао поједине одломке, који су предмети у њима обрађени и које су
књижевне врсте код тога употребљене. Темељ ове књиге сачињавају две збирке
Соломонових максима. Овим збиркама додано је током времена пет додатака: један првој
збирци и четири другој збирци. Најмлађи део ове књиге је пролог који сачињава први
одсек. Две веће збирке приписане су Соломону. 23

Што се тиче друге збирке, изричито је речено да је прикупљена у време јудејског цара
Језекије, који је владао од 716. До 687.пре Христа. Нема разлога зашто не би Соломон
могао бити аутор многих Прича у ове две збирке. Свакако ваља допустити касније
додавање, шт доказује употреба арамеизама а и утицај пророка и Понз. Тако су
Соломонове збирке кроз векове расле, што највише и посебно вреди за другу збирку.24

20
Др М. Ердељан. исто, стр. 129.
21
Др М. Ердељан. исто, стр. 130.
22
W. J. Harrington, Uvod u Stari zavjet, Krscanska sadasnjost, Zagreb, 1987.,str. 276
23
W. J. Harrington, isto, str. 276.
24
W. J. Harrington, isto, str. 276.
Није могуће трвдити ко су били мудраци који су написали одређене делове из Прича
Соломонових нити можемо рећи када су неки делови написани. Пример одломка ПрС 22,
17 - 23,11 је, без икакве сумње био надахннут египатским максимама Амен Ем Опета, али
није сигурно када је настало само египатско дело, мада се претпоставља да је између 10 и 6
века пре Христа.25 Када је реч о другим збиркама за које се претпоставља да су написали
Агур и Лемуел, за њих можемо рећи да су билу мудраци Масе. Није ни за њих
установљено прецизно када су живели, али приче приписане Лемуелу изгледају као да су
настале после ропства. 26

Последњи приповедач из збирки Прича Сломонових додао је као закључак алфабетску

песму похвале кроткој жени и приредио дуги Пролог. Кад посматрамо науку овог пролога,
требамо имати на уму да је он настао релативно касно. У време Бен Сираха (око 200.).
Изреке су већ имале облик у које су до нас дошле.27

6. Порука књиге: Приче Соломонове

Приче Соломонове објашњавају свет тако да се он састоји од две категорије људи: мудрих
и лудих. Средња категорија су неангажовани, једноставни или неискусни, који још имају
пасти под утицај једне ли друге наведене категорије. Контраст мудар – луд је значајан јер је
и врло вешт и образован човек луд ако није схвати право значење и сврху живота. Мудраци
не желе трошити време на луде него се обраћају мудрима и једноставнима који још могу
постати мудри. У складу са појмом мудрости који је заступан у тој књизи, Приче
Соломонове доносе максиме за иправно понашање. Истичу важност савладавања самог
себе: трезност и умереност у пићу у јелу и у обуздавању језика.

Многи од тих свавета задиру у морали аспект и наглашавају потребу поштења у

пословању, верности у браку, непристрасности у суду и истичу вредност милостиње.
Приче иду и даље па истичу да је вера и религија нужни темељ моралног живота. На крају
крајева, мудар и луд ппоистовећени су с религиозним и безбожним човеком, јер је религија
25
W. J. Harrington, isto, str. 276.
26
W. J. Harrington, isto, str. 276.
27
W. J. Harrington, isto, str. 277.
или страх Господњи темељ мудрости. Тако видимо да су Приче сличне осталој, светској
књижевној мудрости, конкретно египатској али имају и своје властито обележје.28

Израиљска мудрост, колико год била световна и прозаична, никада није сасвим профана.
Мудрост заправо не долази из проучавања људског понашања или размишљања над
изрекама мудраца. То размишљање и проучавање игра наравно улогу у образовању и одгоју
мудраца, али он до праве мудрости може доћи само ако га води страх и поштовање према
Богу.29

У том је мудрост Прича Соломонових другчија у односу мудросне литературе околних

народа иако је од њих доста преузела. Она се овде слаже са пророчком и свештеничком
предајом па би израиљски мудраци без оклевања одобрили Јеремијине речи:'' а ко се
хвалити хоче, нека се хвали што има мудрости да мене спозна. Јер ја сам Јахве који прави
добро, право и правду на земљи'' (Јеремија 9, 23 – 24).30

Тора је свакако одиграла битну улогу, личо је девтерономистичка наука о награди и казни у
мудросним списима примењивана на поједнице. Историчари су показали да се у историји
Израиља огледа начелно награђивање за добро и кажњавање за зло. Мудраци уче да срећа
или беда сваког човека зависи од његовог одржавања или кршења Јахвеових закона. Нешто
касније је логика чињеница узбунила људе и натерала их да у зноју и сузама припремају
терен за ново семе, објаву о загробном животу са наградом и казном.31

7. Закључак

Настанак књиге "Приче Соломонове" представља дубоко укорењену традицију и културно

наслеђе које сеже уназад у древну историју. Ова збирка мудрих и поучних прича повезаних
са Соломоновим именом чини важан део библијске литературе и представља драгоцени

28
W. J. Harrington, isto, str. 277.
29
W. J. Harrington, isto, str. 277.
30
W. J. Harrington, isto, str. 278.
31
W. J. Harrington, isto, str. 279.
извор мудрости и савета за многе генерације. Кроз разнолике теме попут породичних
односа, моралних вредности, религијских начела и мудрости, "Приче Соломонове" пружају
дубоке увиде у људски карактер и универзалне истине које су релевантне и данас. Њихов
утицај се протеже изван верских граница и оставља дубок траг у размишљању и понашању
појединаца широм света. Њихов настанак није само резултат индивидуалног стваралаштва,
већ и производ колективне мудрости и искуства пренесеног кроз векове. Кроз ову књигу,
читаоци су позвани да размисле о својим животима и делима, те да се надахну мудрим
саветима и поукама које нуди. У крајњој линији, "Приче Соломонове" остају драгоцени део
културне и духовне баштине, подсећајући нас на универзалне вредности које нас повезују
као људе и обликују нашу свакодневницу.

ЛИТЕРАТУРА
- Р. Кубат/П. Драгутиновић, Лексикон библијске егзегезе – Mудросна
књижевност/ Машал, Православни богословски факултет, Београд,
2018.

- W. J. Harrington, Uvod u Stari zavjet, Krscanska sadasnjost, Zagreb, 1987.

- М. Ердељан, Увод у Свето писмо Старога завета – посебни увод,

ДАБАР, Фоча – Београд, 2008.

ИЗВОРИ

- Библија: Свето писмо Старог и Новог Завета, Библијско друштво

Србије, Ђура Даничић; Вук Стефановић Караџић, 2017.