o

Si©

iJsKi

o »a
Oji'i ПкзО^ЕПЂ 0 ССЕ-ХШ/Га
ijs&ii Cšofl sfefe Z^_tie(jdl

^јЦ iki:Ј!л$ - Jslteo ilfel&E

* о!фуфз
0 iJSibj >ТСкОЗпјЕ ĆLTi.fcltilTljif?
7Ž(0>^?) 4\I(R^lX^iI<&ajLLi 0 ULLlilSfc iTiA^ig,
»ii đalteš 4>ошг@ L&Wia
i?Kd9teni дазшзј® (Ti пЕШЗЗКн) fenlEBCflSfi W
ЈЖ -
©ii
J:‘
7,
 ivim]

(teh, 8 SsfftcĐ ев (јна

©lD j)3-; ПЕ!

ste s?<kD

eO да tefeteјп±06 aeOsc етажптђвЛ^

Atetete te tete шут§з® ш ©es^'/js (i S2 ПЕШТХ?
te-istete ®đ ijs ajte i^tetea® tetete 'oflffcVtP® A
tehSte \’’лч£1иЋТ'
te teLtefe iite) № iir se®te tem-s cttesiw@ \5&гхн© ®gte ® ©lite
А\'©~г^ша teži’S© teten© ifefflćissGđ^ ss ^мшт&Јва,
. ćD '1СД? L°Xlto) i'St’J© lte>f|)5 (°)j SS fe@\5fe> ®П®и1Е£! IhjM'rtt-
1МП) dl ђ uSĐ^jnsPćftH1 d^ŠSCSJTif^^1 ućlt'V/Sfi sASBasđfjd ©fteti© flS_ Ip^l.fe)
,. >jSSSi®d&lL@ d iffeiK»sjte)- (oiA'bHf^jdfelid. coSS&dv£t'd dl© @W© @fel.teMi '^Јк^оЗ
(.’.0_(’Шчу L<°)aAK' >Jj© 'IEŠSjT1. _иу^ТкЧ.
■'TO® Јкш1 П^-’š4£fi£l7E® S'.lko)^J©iiUl d i'd)?l“J С&аЉјЛ]]©_(tlsl@(o!
.- |дј
*>А^Ос&бХ°1нЈ _l'sJj:)J'i’|il®?v,<0>> .Aj 'iSlLco^i’ili© C°Jл»(Ш«Ј.
ALVUt’.' iX^?)XiXS)iii|tL»:fN'.ij'j’i]’rbL iprhnSž© ;?®|’||.С'А1А|)а:ГМ| [pOslbŠiS (£1© Hi SS^
iftoV'.ioij (о^КоЈ.л (IbiAdfeSJ? fW >ЈјЕж ićj®
fdfo-5 foiiF itx^sSl

l) <J*tQ«ijJflFA ‘?'ј taMi®

LUvoa

strane; "da son«

jača!
ovanos лЗЈЕ

ovnu]

[uvei

mane1

sm
ova,
bilo
auten

Naša nedoumica bila je upravo sup

čiti — između mnoštva dobrih, bol
jednu garnituru koja bi, u preseku na­
uza sve
to bila atraktivna i kao štivo, kao uzbudljiva avan o svoje-
vrsna duhovna relaksacija. Mi smo se opredelili za
vama stoji, i smatramo da je on dobar; ali umesto te selekcije
mogli smo da prezentiramo i neku drugu, treću ili desetu, sa izgle­
dima da postignemo manje-više isti efekat. Ova relativnost krite-
rijuma pri izboru priloga ne devalvira, razume se, njegovu objek­
tivnu valjanost; ona samo dokazuje da su resursi SF-a koji nam
stoje na raspolaganju neiscrpni, i da ćemo u sledećim našim za­
hvatima moći da postižemo još bolje i ubedljivije kvalitete.
Izvesnih problema imali smo i u pogledu pravljenja izbora pre­
ma nacionalnom ključu. Želeli smo da budu zastupljeni pisci iz što
većeg broja zemalja, ali 450 stranica nije bilo dovoljno da se ade-
rMclies! ~ancus
Langa
emačk
 .
— --------
 боо

REEOOi
______________________

8. 1984. Majkla Andersona

(Michael Anderson), 1955, Velika Britanija
9. Osvajanje svemira Bajrona Haskina
(Вугоп Haskin),х, 1955, <S4\
SAD jd)

fe frž Птутп^ inVr-P^ Агт^ПЛ;- ------

•■•V-fVt' - A\ ■ ‘Г-Тг-’*■’ ><*»■?' *'■ T ■ 'К ' -V V

15. Vremeplov Džordža Pela

(George Pal), 1960, SAD
16. Planeta bura Pavela Klušanceva
1962, SSSR
17. Dagora Inošira Honde
(Inoshiro Hpnda), 1964, Japan
18. Invazija astro-monstruma Inošira Honde (Inoshiro Honda), 1966, Japan
19. Planeta majmuna Frenklina šafnera (Franklin Schaffner), 1968, SAD
20. Barbarela Rožera Vadima(Roger Vadim), 1967, Francuska
21. 2001: Odiseja u svemiru Stcnlija Kubrika (Stanley Kubrick), 1968, SAD
Pol Anderson Hodnici vreiilMU
sf Roman
POUL ANDERSON rođen je 1926. godine u Pensilvaniji, SAD. Diplomirao je fiziku, matematiku i
filozofiju. Od 1947. godine, kada je debitovao kao pisac naučne fantastike, objavio je preko 200
romana, novela i priča. Poznatija dela su mu „Vremenska patrola
**
, „Mentalna barijera", „Tri srca i
tri lava", i „Hodnici vremena". Tri puta je dobio vodeću američku i svetsku naučno-fantastičku
nagradu „Hugo Gemsback". Živi u Berkliju, Kalifomija. Anderson neguje stil kazivanja srodan
epskim naracijama i sagama i u svoja naučno-fantastična dela neretko u tkiva velike svetske cikluse
mitova.
Preveo: ZORAN ŽIVKOVIĆ
Glava prva

— Imate posetioca — reče čuvar i okrenu ključ.

— Sta? Ko? — zbunjeno upita MalkoLm Lokridž ustajuči sa kreveta.
Leškario je satima, pokušavajući da čita neki stručni priručnik, ali
uglavnom je zurio u napnslinu na tavanici, dok su mu misli bile ispunje­
ne gorčinom. Ako ništa drugo, pažnju su mu odvraćali larma i smrad iz
drugih ćelija.
— Ne znam — odgovori čuvar coknuvši jezikom. — Prilično dobro
izgleda. — U njegovom glasu osećalo se više poštovanja nego obično.
Zainteresovan, Lokridž pođe ka vratima. Gotovo instinktivno, čuvar
ustuknu jedan korak. U trenutku kroz svest mu je proletela misao:
— Oprezno! Ovaj momak je ubica. — Doduše, Lokridž nije izgledao
odveć opako. Bio je srednjeg rasta, kratko podšišane, pepeljaste kose,
plavih očiju, a uzak, zatupast nos teško da je odavao njegovih dvadeset
šest godina. Ali za razliku od vršnjaka, njegove grudi bile su razvijenije,
ramena šira, a udovi snažniji; imao je kretnje poput divlje mačke.
— Ne boj se, sinko! — podsmehnuo se.
Čuvara obli rumenilo. — Gledaj svoja posla, hvalisavče.
— Do đavola — pomisli Lokridž. — Zašto ga uopšte izazivam? Bio je
sasvim pristojan prema meni. Uostalom, da vidimo ko me to traži.
Njegovog besa je nestalo dok je koračao hodnikom. U beskrajnoj
jednolikosti tokom protekle dve nedelje svaki prekid bio je dobrodošao.
Cak je i razgovor sa advokatom predstavljao izvestan događaj, iako bi
nakon toga proveo besanu noć, razljućen njegovom krajnjom ravnoduš­
nošću. Trenutno, bio je zaokupljen pitanjem koja bi to žena mogla da
bude. Njegova devojka je već dolazila, ali bilo je nečeg morbidnog u
njenom »Kako si to mogao da učiniš?« i on nije očekivao da je ponovo
vidi. Možda neka novinarka? Ne, lokalni listovi su ga već sasvim iscedili.
Razmišljajući o tome, ušao je u sobu za posete. Prozor otvoren ka
gradu, buka saobraćaja, park preko ulice, nanovo ozelenelo drveće i pla­
vetnilo neba puno brzih, malih oblaka, dah proleća Srednjeg zapada —
sve je to učinilo da smrad iz ćelije izgleda dvostruko odvratniji. Nekoliko
čuvara nadziralo je one koji su sedeli za dugim stolovima i međusobno
se došaptavali,
— Ovamo — reče Lokridžov pratilac.
On se okrenu i ugleda je. Stajala je kraj obeležene stolice. Srce mu
je brže zakucalo. Za ime boga!
Bila je gotovo njegove visine; u jednostavnom, nežnom i skupom
kostimu ostavljala je utisak plivačkog šampiona ili boginje Dijane.
Glavu je držala visoko, a crna kosa joj je padala niz ramena, presijavajući
se u zalutalim zracima sunca. Lice — nije bio sasvim siguran iz kog je
dela sveta poticalo: povijene obrve iznad dugih i iskošenih zelenih očiju,
široke jagodice, prav nos sa pomalo sjajnim nozdrvama, kraljevska usta
i brada, žuto-smeđa put. Za trenutak, premda sličnost nije bila upadiji-
Pol Anderson 4

va, prisetio se nekih slika sa drevnog Ksrita, boginje Labris, a potom mu

ostade vremena da misli samo na ono što se nalazilo neposredno pred
njim. Pomalo uplašen, on joj priđe.
— Gospodin Lokridž? — reče ona jednostavno.
To je pre ličilo na konstataciju nego na pitanje. Lokridžu nije pošlo
za rukom da odredi njen akcenat, budući da je imala savršen izgovor.
Glas joj je bio zvonak i ne suviše visok.
— Da... — promrmljao je. — Ovaj...
— Ja sam Storm Derovej. Da sednemo? — Učinila je to kao da seda na
presto i otvorila tašnu. — Izvolite cigaretu.
Lokridž je primakao stolicu i susreo njen pogled na suprotnoj strani
ravne površine koja ih je razdvajala. U košmaru misli pitao se, između
ostalog, u kakvoj je vezi njen lik sa tim anglosaksonskim imenom. Možda
je prezime njenih roditelja, koji su došli kao imigranti, bilo teško za
izgovor pa su ga zato promenili. Ipak, ona nije pokazivala nikakav znak
poniznosti, kao što bi se u takvim okolnostima moglo očekivati.
— Bojim, se da nisam, ovaj, imao zadovoljstvo da vas ranije sretnem
— promuca on... Sačekao je trenutak, a zatim dodao, zureći u njenu
levu ruku: — gospođice Derovej.
— Naravno da niste — reče ona, posmatrajući ga bezizražajno. On poče
da se vrpolji, ali se ubrzo primiri i nastavi da čeka.
Devojka se osmehnula zatvorenim usnama. — Videla sam nešto o
vama u čikaškim novinama što me je veoma zainteresovalo. Došla sam
da saznam više o tome; čini mi se da ste vi žrtva sticaja nesrećnih
okolnosti.
Lokridž slegnu ramenima. — Ne želim da vam pričam srceparajuće
priče, ali u pravu ste. Da li ste vi novinar?
— Ne, nisam. Želim jednostavno da vidim kako pravda pobeđuje. Da
li vas to iznenađuje? — upitala je podrugljivo.
Razmišljao je za trenutak. — Pa, pomalo. Ima ljudi sličnih Eri Stenli
Gardneru, ali dama kao što ste vi...
— Može na bolji način da utroši svoje vreme nego da isteruje pravdu —
osmehnu se ona. — U stvari, i meni samoj je potrebna pomoć. Možda
ste vi onaj koji može da mi je pruži.
Lokridžu se zavrtelo u glavi: — Zar ne možete da iznajmite nekoga,
gosp... gospođice?
— Izvesne osobine ne mogu se tek tako kupiti; one su jednostavno
urođene, a ja nemam načina da ih drugde pribavim. — Njen glas se
ispunio toplinom: — Recite mi nešto o vašem slučaju.
— Zašto, pa čitali ste u novinama?
— Ali hoću da mi vi sami to ispričate. Molim vas.
— Bože moj, tu i nema mnogo šta da se priča. Jedne noći, pre dve ne-
delje, vraćao sam se kući iz biblioteke. Kraj je bio prilično pust, pa je
tu okolnost iskoristila gomila mangupa da se baci na mene. Pretpostav­
ljam da su hteli da me isprebijaju zabave radi ili zbog ono malo novca
što sam imao kod sebe. Ali nisam im ni ja ostao dužan. Jedan od njih
tresnuo je o trotoar i razbio glavu, a ostali su se brzo razišli. Ja sam
odmah pozvao policiju. Poslednja stvar koje se sećam jeste da sam
optužen za ubistvo drugog stepena.
Hodnici vremena 5

— Zar niste objasnili da je delo počinjeno u samoodbrani?

— Naravno da jesam, ali to mi nije mnogo pomoglo. Nije bilo svedoka.
Nisam mogao da identifikujem nijednu od tih bitangi, jer je bilo suviše
mračno. Jednostavno, morao sam da se branim, inače bi me pretukli.
Ja, stari ratnik, bio sam primoran da se tučem sa žutokljuncima! — Pri
pomisli na to, Lokridž oseti nešto gorko u ustima. — Ma đavola žuto-
kljunci! Onaj koji je odapeo bio je veći i kosmatiji od mene. A, bo­
gami, bilo ih je još desetak. Srećom, nisam ni ja za bacanje.
Posmatrala ga je netremice. On se prisetio svog oca, davno na farmi
u brdima Kentakija, kako pokušava da dokuči svojstva mladog bika
koga je upravo stekao.
— Da li se kajete? — upitala je ona posle nekoliko trenutaka.
— Ne. Cak su mi i to uračunali. Ja ne umem da glumim. Ali sigurno
nisam imao nameru nikoga da ubijem. Samo sam zamahnuo pesnicama,
a što je taj momak zaglavio, to je čista slučajnost, žao mi je zbog toga,
ali moja savest je čista. Ja sam se samo branio i ne znam kako je dru­
gačije trebalo da postupim. Bolje i to nego da sam završio u bolnici
ili da sam mrtav. Svi bi onda govorili: »Kako je to užasno! Moramo da
sagradimo još jedan centar za rekreaciju mladih.«
Lokridž opusti ramena, zatim ugasi cigaretu i zagleda se u ruke.
— Bio sam dovoljno lud da to izjavim novinarima — nastavio je mračno.
— Izgleda da ovde ne vole mnogo južnjake. Moj advokat kaže da lokalni
liberali prave od mene rasistu. Gluposti, teško da sam ikad video nekog
obojenog čoveka tamo odakle sam došao; ne morate biti nikakav antro­
polog da biste imali rasne predrasude; uostalom, ovi nitkovi bili su beli.
Ali izgleda da ta razlika nema nikakvog uticaja na osećanja ovdašnjih
ljudi.
Bes ga je ponovo obuzeo. — Izvinite gospođice — reče. — Nisam
želeo da jadikujem.
Ona se naže ka njemu, ali u istom trenutku zastade. Lokridž vide
da je to neobično i divno lice postalo gordo gotovo do arogantnosti.
Međutim, progovorila je bezmalo nežno: — Imate široko srce. Priznajem
da sam se tome i nadala.
Trenutak potom ona ponovo postade bezlično poslovna. — Kakvi su
vaši izgledi na suđenju?
— Gotovo nikakvi. Sud mi je odredio advokata koji kaže da treba da
izjavim da je posredi ubistvo iz nehata i da ću se tako izvući sa blažom
kaznom. Ali ja se ne slažem s tim. To nije tačno.
— Pretpostavljam da nemate novca za dugotrajniji proces.
On pomisli kako je smešno da žena njenog kova govori kao profesor
za katedrom. — Ne — reče. — Živim od stipendije. Moja majka se kime
da će založiti i kuću da bi me izbavila odavde; ona je udovica, a ni braća
mi nisu veliki bogataši. Ne volim što to činim. Naravno, vratiću joj dug
ako dobijem proces. Ali ako izgubim ...
— Mislim da ćete ga dobiti — reče ona samouvereno. — Jesam li u pravu
kada smatram da je Vilijem Elsvort iz Cikaga jedan od najboljih advo­
kata u zemlji?
— Šta? Zašto... ovaj ... teško da je ikada izgubio spor. Tako se bar
priča.
Pol Anderson 6

Sasvim zbunjen, tokvixil zsbkhn П ‘Лј'М k'mh'iui Јо kako počinje

da ga obuzima jeza.
Storm Derovcj je lagane j'jsv'a хх.кллх bvađu * ■—* Dobar tini рп
*
vatnih detektiva mogao bi ea \W\V h' bunilo — nastavila je
zamišljeno. — Ka sudu bi se u.v.v ece su bili te noći, a precizna
unakrsna ispitivanja razo;k~:S bi r.' beve laii. Mojill bismo takođe da
pronađemo pogodnog svedoka га vas. 1\n sada ste no ponašali bespre-
komo.
— Pa... — LokridŽ stegnu zube. š. *e bv.'.o na neku vrstu osmeha.
Sve je to u redu, ali biee potrebne i ekv.a s\w\'l
— Ja imam sreće — reče * on se. is.’on samouverenošću kao i ranije.
Kaginjući se ka njemu, r.jene $<f. ‘ne ebi su prosto gutale svaku pojedi­
nost. — Pričajte mi o sebi. Sčcc rr.i potrebni ti podaci. Gde ste stekli
borbenu veštinu koju ste тчхтоп....?
— U mornarici. Bio sam sanoA-.imr. u Ckinavi pa sam se tako zaintere-
sovao za karate, a pcseclT.nr st-m i treninge džudoa — nastavio je zbu­
njeno da priča, gotovo i ne rmmemši kako ona polako razotkriva sve
pojedinosti iz njegove^ ivtctt češko cetinjstvo, šume, lov, ribolov;
nemir koji je okončao u <?.• ■—.ге
* уј prijavivši se u dobrovoljce; kultur­
ni šok koji je doživec pri susreću sa drugim zemljama, drugim ljudima,
sa svetom koji se pekara.? <— - cd onoga iz njegovih snova; ro­
đenje želje za znanjem. — PrZomo repa sam pročitao za vreme službe.
Kasnije, po povratku u Sjeu-jsne Države, stupio sam u koledž; izdrža­
vao sam se sam. Odlučio sam па se bavim antropologijom. Na ovdašnjem
univerzitetu imaju odličan očsek. Kasnije ću se uhvatiti u koštac sa
doktoratom. Mogao bi to da bune dobar život. Volim primitivne ljude.
Nemaju vremena da se petljaju s rz—art tikom. Njihovi problemi su isti
kao i naši, ako ne i teži; pa ipak cm imaju nešto što smo mi izgubili.
— Znači da ste dosta putovali?
— Uglavnom kopnom; do Jukatatta, na primer. Vratio sam se ovoga
leta. Samo, izgleda da mi je to silo poslednje putovanje. Verovatno ću
cvde uvek biti nepoželjan, Čak i ako sve dobro ispadne. Uostalom, nije
važno, naći ću već neko drugo rr.esto.
— Da, zbilja ćete morati.
Storm Derovej pogleda unaokolo, oprezna poput risa. Čuvari, koji su
se dosađivali manje no obično, neprestano su je posmatrali, ali nisu
mogli da je čuju kada bi tiho govorila.
— Slušajte me dobro, Malkolrne Lokriđžu, — reče ona prekidajući tišinu.
»Sa zadovoljstvom«, pomisli on, dok mu kičmom uzmiliše žmarci.
— Angažovaću Elsvorta da vas brani, Sve tto/ikovo preuzimam na sebe.
Ako se ne budete slagali sa presudom, ол će uložiti žalbu. Ali mislim
da to neće biti potrebno.
Lokridžu pođe za rukom da izusti samo jedno; •— Zašto?
Devojka zabaci glavu, a duga kosa joj polete iinn/nd. U magnoveniu je
primetio sićušno providno dugme u nj * nom O vom uhu .,. 7 a poboljšanje
sluha? Pomisao da ona ima reku manu | da ni|<’ navršena bila inu je
ugodna. Zidovi između njega i spoljnog svetu se ruušiše i on se nađe
obasjan zracima prolećnog srne a.
Hodnici vremena 7

— Recimo da nije pošteno da lav bude u kavezu — nastavila je Storm-

Nije bilo ničeg koketnog u tome. Reći su zvučale sasvim obično.
Sedela je potpuno mirno, a govor joj je i dalje bio staložen. — Potre­
ban mi je, naime, pomoćnik. Zadatak je opasan. Vi mi više odgovarate-
od izvesnih tipova koje bih mogla da iznajmim na ulici, što se novca
tiče, u tome nećete oskudevati.
— Gospođice, — promrmlja Lokridž. — Ne želim nikakav novac.
— Biće vam potreban za putovanja. Neposredno nakon suđenja Elsvort
će vam dati koverat sa čekom i uputstvima. U međuvremenu, nikome ni1
reći o meni. Ako vas pitaju ko finansira odbranu, recite da to čini neki
daleki, bogati rođak iz inostranstva. Je li jasno?
Kasnije, pokušavajući da rastumači ćelu ovu fantastičnu stvar, sasvim
*
ozbiljno se pitao nije li ona zapravo kriminalac; ali ubrzo je odbacio tu
pomisao. Tog trenutka, međutim, samo je primio naređenje i poslušno
klimnuo glavom.
Ona ustade, a odmah zatim i on, premda pomalo nespretno. — Ovde
se više neću vraćati — reče Storm Derovej. Potom mu hitro stegnu
ruku. — Srešćemo se u Danskoj kada ponovo budete slobodni. Zbogom
i srećno.
Pratio ju je pogledom dok je odmicala, a potom se zagledao u svoju
ruku koju je ona dotakla trenutak ranije.
Glava druga

U njenom pismu je stajalo: 14. septembar, devet ujutro. Lokridž se

rano probudio. Nije mogao ponovo da zaspi i zato je izašao da prošeta.
Želeo je da se neizostavno oprosti od Kopenhagena. Ma kakav da je
posao Storm Derovej imala za njega, teško da je to moglo da bude
ovde — jer zašto bi mu onda bilo naloženo da kupi kamp-opremu za
dvoje, pušku i revolver. Uostalom, on se i onako već zaljubio u ovaj grad.
Mnoštvo bicikala kretalo se ulicama u vreme kada se svet vraćao sa
posla. Vozači nisu imali onaj iscrpljen izgled kakav imaju američki rad­
nici: bili su to vedri, mladi ljudi u radnim odelima ili sa studentskim
kačketima, devojke svežih lica i blještavo plave kose. Bilo je očigledno
da svi oni uživaju u životu.
Treperavi sjaj Tivolija imao je slično dejstvo kao šampanjac u krvi.
Uopšte niste morali da odete u Beč da biste osetili duh starog Pratera.
Bilo je sasvim dovoljno lagano sići niz Langelinje, pustiti da vam blagi
morski vetar draška nozdrve, gledati brodove koji povezuju ovaj grad sa
najudaljenijim lukama sveta, zaustaviti se da biste se divili Maloj Мег-
majd i Gefjon Oksu, a zatim proći pored kraljevskog Amalienborga ostav­
ljajući iza sebe kanal što vodi kroz Nihevn, gde su se vekovima stare
mornarske krčme sanjivo prisećale vesele minule noći. Na kraju vam je
još ostalo da pređete Kongens Nitorv gde biste zastali načas da s nogu
popijete pivo u nekom od otvorenih kafea, a zatim da produžite ka re­
nesansnim crkvama, dvorcima i većnicama čiji su visoki, bakrom opto­
čeni tornjevi ljupko parali nebo.
Odista imam razloga da budem zahvalan ovoj ženi, pomisli Lokridž,
zato što me je ovamo poslala tri nedelje ranije.
Pitao se zašto je to učinila. Njena uputstva bila su da nabavi geograf­
ske karte i da se upozna sa danskom topografijom. Osim toga, morao
je mnoge sate da provede u staronordijskom delu Nacionalnog muzeja
da bi pročitao nekoliko knjiga koje je trebalo da ga potpuno upute u
stvar. Učinio je to savesno. Iako je želeo da zna zašto sve to radi, nije
postavljao suvišna pitanja. Ovde je bilo bezbroj prilika za rekreaciju, a
ni zanimljiva prijateljstva nisu nedostajala. Danci su bili druželjubivi i
umeli su da se zabave, što je zaključio nakon susreta sa dve mlade dame.
Možda se u tome i sastojala zamisao Storm Derovej: dovesti ga ovde
da se razonodi i da zaboravi sav onaj pakao koji je ostavio za sobom,
a takođe omogućiti mu da se provede, kako ne bi došao u iskušenje da
se suviše približi njoj, kada budu počeli sa poslom.
Danas! Trgao se pri pomisli na to i ubrzao korak. Hotel koji mu
je bio rezervisan nalazio se odmah iza ugla. Pokušavajući da se oslobodi
pritiska koji ga je gušio, popeo se uz stepenice do sobe ne koristeći lift.
Istog trenutka zazvonio je telefon. On podiže slušalicu. — Gospodine
Lokridž, zamoljeni ste da sa prtljagom kroz petnaest minuta sačekate
Hodnici vremena 9

gospođicu Derovej pred ulazom — obavestio ga je portir na izvanrednom

engleskom.
Osetio je za trenutak kako ga podilazi jeza. Ophodila se prema njemu
kao prema sluzi. Jedan paket prebacio je preko ramena, a ostala dva
uzeo u ruke i pošao da se odjavi...
Blistavi novi dofin zaustavio se kraj ograde. Za volanom je sedela
ona. Nije zaboravio njen lik iz prostog razloga što ga je bilo nemoguće
zaboraviti. Pa ipak, kad se njena smeđa glava nagnula kroz prozor, oteo
mu se dubok uzdah i obe Dankinje su za tili čas iščezle iz njegove svesti.
— Kako ste? — upitao je.
Ona se osmehnu. — Dobrodošli na slobodu, Malkolme Lokridžu. Da
počnemo?
Pažljivo je odložio opremu u prtljažnik i pridružio joj se na prednjem
sedištu. Bila je obučena neobavezno i sportski, pa ipak nije izgledala
manje kraljevski nego pre. Ušla je u metež automobila sa više umešnosti
nego što je on ikada pokazao. — Vi ne gubite vreme, zar ne? — zviznuo
je zadivljeno.
— Nemamo mnogo vremena — objasnila je. — Moramo pre noći da
budemo na drugom kraju zemlje.
Lokridž je odvojio svoj pogled od njenog profila. — Ja sam... spre­
man za sve što želite.
Ona klimnu glavom. — Razume se. Dobro sam vas procenila.
— Ali, da li ćete mi reći...
— Samo trenutak. Pretpostavljam da su vas oslobodili optužbe.
— Tako je. Zaista ne znam kako da vam zahvalim.
— Pa, pomoći ćete mi, zar ne? — reče ona nestrpljivo. — Ali dozvolite
da prvo razmotrimo vašu situaciju. Želim da znam kakve obaveze imate.
— Nikakve. Nisam imao pojma koliko će ovaj posao da traje, pa stoga
nisam ni tražio drugi. Dok ga ne nađem, živeću kod majke.
— Očekuje li vas ona uskoro?
— Ne. Prilično vremena proveo sam u Kentakiju kod mojih. U pismu
ste mi rekli da ništa ne pričam, pa sam stoga kazao da je moju odbranu
vodio neki bogataš koji misli da se ja bavim stvarima u vezi sa naftom
i da želi da me imenuje za savetnika istraživačkog programa koji bi
mogao da traje izvesno vreme. U redu?
— Sjajno. — Odmerila ga je od glave do pete. — To znači da se nisam
prevarila u vašoj oštroumnosti.
— Ali, kuda smo se uputili i zašto?
— Ne mogu mnogo da vam kažem. Ukratko, treba da otkrijemo i pre­
bacimo blago.
Lokridž zviznu i izvadi cigarete.
— Mislite da je to neverovatno? Melodramski? Nešto poput lošeg roma­
na? — zakikotala se Storm Derovej. — Zbilja, zašto ljudi ovoga doba
misle da njihovi sopstveni, jadni životi moraju da budu mera ćele va-
sione? Shvatate li da atomi od kojih ste sastavljeni predstavljaju oblake
čiste energije. Sunce koje vas obasjava moglo bi u trenutku da uništi
ovu planetu, ali postoje i druga sunca koja bi to isto mogla da učine sa
njim. Vaši preci lovili su mamute, prelazili okeane na splavovima, ginuli
na hiljadama bojnih bolja. Vaša civilizacija stoji na ivici zaborava. I u
Pol Anderson 10

•samom vašem telu ovoga trenutka vodi se rat bez milosti između vas
i osvajača koji žele da vas unište, a to su entropija i samo vreme. To je
vaša mera.
Pokazala je rukom ka ulici kojom su prolazili ljudi zaokupljeni svojim
svakodnevnim poslovima. — Pre hiljadu godina bili su mudriji. Znali
su da će jednoga dana doći sumrak sveta i bogova i da je jedino što
vredi — hrabro i spremno dočekati taj trenutak.
— Pa... — Lokridž je oklevao. — U redu. Možda ja baš nisam tip
Ragneroka.
Ona se nasrneja. Kola su zabrujala i pošla još brže. Nalazili su se
izvan starog dela grada, u rejonu višespratnica, kada je Storm Derovej
nastavila?
— Biću kratka. Sećate li se vremena kada su Afrikom vladali nemiri?
Pobune su bile ugušene u krvi, ali borbe su dugo trajale. Glavni štab
sveafričkog oslobodilačkog pokreta nalazio se ovde u Kopenhagenu.
Lokridž se namršti. — Da, proučavao sam međunarodnu situaciju.
— Kružile su priče o sanduku punom blaga, koji su pobunjenici sakrili
pre no što su stvari postale beznadežne. Pre izvesnog vremena najzad
smo pronašli nekoga ko zna za to mesto.
Njegovi mišići se zategoše. — Mi?
— Da, oslobodilački pokret. Stoga nam je i potrebno to blago.
— Dakle, to je u pitanju.
— Naravno, ne nadamo se da ćemo osloboditi čitav jedan kontinent
preko noći, ali dugotrajnija borba zahteva mnogo novca. Na žalost, ništa
ne možemo da tražimo od onih vlada koje su zadovoljne postojećim sta­
njem. Zlato se nalazi u jednom tunelu na zapadnom Jitlandu, koji su
prokopali Nemci za vreme okupacije Danske radi tajnih istraživačkih
projekata. Antifašistički pokret osvojio je tu bazu pred kraj rata. Naša
organizacija me je odredila da donesem blago, a vi mi u tome pomažete.
— Ali... ali... zašto ja? Vi imate svoje ljude.
— Zar nikada niste čuli o ubacivanju ljudi sa strane? Jednog Afrikanca
po svoj prilici bi neprestano nadgledali. Američki turisti, međutim, mogu
slobodno da se kreću; njihov prtljag se retko otvara na granici, posebno
ako putuju jevtino.
Zastala je za trenutak, a zatim nastavila.
— Zlato je rasečeno na listove; moći ćemo lako da ga zašijemo u odeću
ili u postavu vreće za spavanje. Motociklom ćemo doći do Ženeve i tamo
predati tovar odgovarajućoj osobi. — Njene oči su ga izazivački posmat-
rale. — Pristajete li na igru?
Lokridž se ugrize za usnu. Stvar je bila suviše tajanstvena da bi se
mogla progutati u jednom komadu. — Zar vam se ne čini da ćemo izgle­
dati podozrivi zbog opreme koju nosimo?
— Oružje je samo mera predostrožnosti za vreme dok primamo pošiljku
zlata. Nećemo ga poneti sa sobom kada se budemo vraćali. — Storm
Derovej zaćuta za trenutak. — Ne rugam se vašoj inteligenciji — nasta­
vila je ljubazno. — Ova stvar povlači za sobom izvesne zakonske kon-
sekvence. One bi mogle da budu prilično velike ako dođe do borbe.
Potreban mi je čovek koji ume da rizikuje i koji je u stanju da se suoči
sa neprilikama. Mora da bude čvrst, ali ne i kriminalac koji gleda samo
Hodnici vremena 11

svoje interese. Vi mi izgledate pošteno. Ako sam se prevarila, molim

vas recite mi to odmah.
— Pa, ovaj ... — Lokridž iznenada oseti potrebu da pokaže izvestan
smisao za humor: — Ako ste tražili Džemsa Bonda, onda ste sigurno
pogrešili.
Ona ga upitno pogleda: — Koga?
— Nije važno — odvrati on, jedva prikrivajući čuđenje. — Ovaj ... U
redu, govori ću otvoreno. Otkud ja znam da ste vi ono za šta se izdajete?
Možda je sve ovo samo obično krijumčarenje, međunarodni kriminal ili
tako nešto.
Ostavili su grad za sobom, a put je bio tako malo prometan da je ona
sve češće skretala pogled ka njemu. — Ne mogu da vam kažem više nego
što sam rekla — uzvratila je. — Drugi deo vašeg zadatka sastoji se u
tome da mi verujete.
— U redu — složio se Lokridž, gledajući je gotovo zaljubljeno. — Imate
još jednog krijumčara.
Stoim je ćutke položila svoju ruku preko njegove. Vozili su se u
tišini kroz zabačene predele i sela sa malim crvenim krovovima. Žarko
je želeo da razgovara sa njom, ali kraljica uvek prva započinje konverza­
ciju. Ulazili su u Roskild kada se on konačno odvažio: — Bilo bi dobro
da mi date još neke podatke, neke detalje, mislim
— Kasnije! — odmahnula je glavom. — Ovaj dan je previše lep.
Nije mogao tačno da protumači njen izraz, ali usta su joj odavala
izvesnu nežnost. U trenutku mu je postalo jasno da čovek u svom životu
mora da grabi sve ono lepo što može, i dok može. Prolazili su pored
katedrale sa tri velika tornja, i on zažele da kaže nešto lepše od
uobičajenog: »Koliko crkava ima ovde«, ali usne mu ostadoše nepo­
mične.
— Na stotine kraljeva leži zakopano tu — reče ona. — Pod trgom se
nalaze još drevnije ruševine katedrale svetog Lorensa; рге nego što je
ona sagrađena, tu se nalazio neznabožački hram, čiji su zabati bili iskle­
sani u obliku zmajevih glava. Ovo je bila prestonica vikinške Danske. —
— Osetio je kako ga je za trenutak prožela jeza. Ali to raspoloženje brzo
minu, poput oblaka kojeg odnosi vetar. Ona se nasmeja. — Da li ste
znali da današnji Danci nazivaju meteore suzama svetog Lorensa? Oni
su odista ljudi bujne mašte.
— Izgleda da vas Danci veoma zanimaju. Da li ste zato zahtevali od mene
da proučim njihovu prošlost?
Njen ton postao je odlučniji. — Potrebna nam je ubedljiva priča u
slučaju da nas opaze. Arheološka radoznalost predstavlja dobar izgovor
da bi se tumaralo unaokolo po ovoj staroj zemlji. Ali, rekla sam vam
da sada ne želim da mislim o tim stvarima.
— Izvinite.
Ponovo ga je dovela u nedoumicu ta iznenadna promena njenog raspo­
loženja. — Jadni Malkolme, — bočnu ga ona. — Pada li vam teško ovaj
nerad? Sve vreme, odavde do Švajcarske, mi treba da izgledamo kao tu­
risti koji kampuju, hrane se po jevtinim krčmama, vrzmaju se sporednim
putevima i zalaze u zaboravljene zaseoke. Počnimo odmah sa tim.
— To mi uopšte neće biti teško — reče on nestrpljivo.
Pol Anderson 12

— Osim putovanja kopnom, da li ste još negde išli?

— Pomalo. Uglavnom sam stopirao, a dok sam bio u Okinavi lutao sam
zaleđem kad bih dobio dozvolu. Tada sam bio i u Tokiju.
Bio je dovoljno iskusan da se divi veštini kojom ga je ona nagnala
da govori o sebi. Ali to mu nije smetalo da uživa u razgovoru. Ne da se
hvalio, ali ta dražesna žena ga je slušala sa tako mnogo zainteresovanosti.
Prirodno, morao je da joj uzvraća ravnom merom.
Dofin je brujao duž ostrva Rinsted, a zatim ostavio za sobom Sorije
Slagelze i Korsjer i produžio ka Beltu, gde su uzeli feribot. Storm ga je
povela ka restoranu na palubi. Dozvolila mu je da pređe na »ti«, što je
za njega bilo više nego da je zagrlio. — Ovo je pogodan trenutak za
ručak — reče ona. — Naročito od kada su pića oslobođena takse u
međunarodnim vodama.
— Nisam znao da i ovaj kanal potpada pod to.
— Da, negde oko 1900. godine Velika Britanija, Francuska i Nemačka
imale su konferenciju na kojoj su se jedva složile da i tesnaci kroz srce
Danske pripadaju međunarodnim vodama.
Seli su na barske stolice i naručili aperitiv. — Ti znaš užasno mnogo
stvari o ovoj zemlji. Jesi li i sama Dankinja?
— Ne, imam američki pasoš.
— Onda poreklom? Ali, ipak, ne izgledaš tako?
— A kako ja to izgledam? — upita ona izazovno.
— Više nego neobično. Neka čudna mešavina koja je ispala bolje od
svakog pojedinačnog sastojka.
— Kako to? Južnjak, a ima tako visoko mišljenje o melezima.
— Hajde da prekinemo sa tim, Storm. Ne ulazim u to da li bi ti udala
svoju sestru za nekog obojenog. Moja bi odabrala pravog čoveka za sebe,
bez obzira na rasu.
Ona podiže vrat. — Pa ipak, diskriminacija još uvek postoji — reče.
— Ne u izvitoperenoj predstavi dvadesetog veka, to nipošto. Već u ge­
netskom smislu; postoji dobar i loš kod.
— Hm... teoretski. Samo, kako da to znamo pre rođenja?
— Moguće je. Već se radi na genetskom kodu. Jednog dana će biti ostvar-
Ijivo sagledati čovekove sposobnosti pre no što se rodi.
Lokridž odmahnu glavom. — Ne dopada mi se ta stvar. Voleo bih da
svi dolaze na svet slobodni.
— šta to treba da znači? — podrugljivo upita ona. — Slobodni da čine
šta? Devedeset procenata ove vrste su po vlastitoj prirodi domaće živo­
tinje. Samo preostalih deset zaslužuju da se nazovu slobodnim. A vi
želite danas i od njih da napravite domaće životinje. — Ona pogleda kroz
prozor na vodu okupanu suncem, i sivo-bele galebove. — Postoji takozva­
no samoubistvo civilizacija. Krdo kobila može da sačuva samo pastuv
— nikako uškopljeni konj.
— Moglo bi da bude, ali rezultati koje je pokazalo nasledno plemstvo
nisu baš ohrabrujući.
Lokridž je zastao za trenutak, a zatim se osmehnuo i nastavio.
— Nemoj pogrešno da me shvatiš. Ne bih imao ništa protiv da budem
dekadentni aristokrata, ali mi to nikako ne polazi za rukom.
Hodnici vremena 13

Njen visoki ton rastočio se u smehu. — Hvala. Bili smo u opasnosti

da postanemo ozbiljni. A evo, stižu i ostrige.
Za vreme ručka i kasnije na palubi čavrljala je tako vedro da je on
jedva primetio kako je vešto skrenula razgovor sa sebe.
Prošli su pored Niborga i Fijena, i videli kuću Hansa Kristijena
Andersena u Odenzeu. — »Odenze« znači Odinovo jezero — objasnila
je Storm Lokridžu. — Tu su mu prinosili žrtve. — Pola časa kasnije
prošli su ispod velikog mosta i stigli do poluostrva Jitiš.
Tle se sve više uspinjalo kako su se kretali ka severu; naselja su se
sasvim proredila i pred njima su se ukazala dugačka brda prekrivena
šumom ili rascvetalim vresom, pod neobično visokim nebom koje je
gotovo izazivalo vrtoglavicu. S vremena na vreme Lokridž bi bacio poneki
letimičan pogled na mnogobrojne dolmene natkriljene grubim stenama,
tako moćne u obilju popodnevnog svetla.
— Nadam se da se sećaš da vode poreklo još iz kamenog doba — reče
Storm. — Njihova starost dostiže više od četiri hiljade godina. Ima ih
duž ćele obale Atlantika i po čitavom Mediteranu. Bila je to moćna
vera. — Ona čvršće steže volan i zagleda se ispred sebe u vijugavu trasu
puta. — Oni koji su doneli te obrede obožavali su troimenu boginju,
Devicu, Majku i Kraljicu Pakla, spram koje je Ona-od-Koje-su-Nomi tek
ništavno božanstvo. Bio je to đavolski posao, vezati Onu za Oca Gro­
mova.
Gume su zaškripale na asfaltu, a rasparani vazduh je zahujao kraj
otvorenih prozora. Senke su se već izdužile po izukrštanim brdima. Jato
vrana prhnu iz borove šume. — Ona će opet doći — reče Storm.
Lokridž je već bio navikao na njene nagle promene raspoloženja,
tako da nije odvratio ništa. Kad su se uputili ka Holstebrou, on baci
pogled na kartu i vide da im je preostalo još malo puta, sem ako ona nije
nameravala da nastavi preko Severnog mora. Osetio je kako mu se nešto
skuplja u grlu. — Možda bi bilo dobro da mi sada ukratko kažeš ... —
pokuša ponovo on.
Lice i glas bili su joj podjednako bezizražajni. — Nema tu mnogo
šta da se kaže. Već sam te upoznala sa svime. Ne bi trebalo na ulazu u
timel da očekujemo nikakve nevolje, što se samog tunela tiče, možda
— Nešto žestoko bijesnu napred. Ona ga ščepa za ruku tako snažno,
da mu njeni nokti zadadoše bol. — Budi spreman na iznenađenja. Nisam
ti govorila o svim detaljima, jer bi suviše napregao um pokušavajući
da shvatiš. Ako se nađemo u opasnosti, ne oklevaj, već odmah stupi u
akciju. Da li me razumeš?
— Da. Mislim da shvatam. — Znao je da je reč o dobroj staroj karate-
-psihologiji. Pobednik je onaj ko prvi povuče potez...
Krv u njegovim žilama se uzburka, a ruke mu postadoše hladne.
Nedaleko od Holstebroua Storm skrenu na kaldrmu. Prljavi drum
vijugao je na zapad između polja na kojima su se s desne strane videla
naslagana isečena debla. Ona zakoči i istog trenutka sve se utiša.
Glava treća

Lokridž postade nestrpljiv. — Hoćemo li...

— Tiše! — odsečno mahnu rukom Storm. Izvadila je iz kasete mali de­
beli disk, na čijoj su površini boje bile čudno uskomešane, i počela da
ga okreće u ruci, proučavajući šare na njemu. Lice su joj sasvim zakla­
njale crne vitice. Nekoliko trenutaka kasnije ona uzdahnu sa olakšanjem
i promrmlja: — U redu, možemo da nastavimo.
— šta je to? — upita Lokridž, posegavši za predmetom.
Storm odbi da mu ga da. — Indikator — reče kratko. — Hajdemo.
Rejon je sada bezbedan.
Lokridž se prisetio svoje odluke da se složi sa svime što ona bude
zahtevala. To je takođe podrazumevalo da ne postavlja glupa pitanja.
Izašao je napolje i otvorio prtljažnik. Storm je otključala svoj kofer.
— Nadam se da se ovde nalazi celokupna oprema za kampovanje — reče
ona. On klimnu glavom. — Uzmi onda tvoj ranac, a ja ću svoj. Ponesi
i revolvere. . ■
Lokridž je poslušao naređenje bez reči. Stavio je opremu na rame,
vebli u futrolu, a mauzer zadržao u ruci. Kada se okrenuo, video je
Storm kako ponovo zatvara svoj kofer. Oko pasa je imala neki pojas
sličan redeniku, koji on nikada ranije nije video. Bio je to svetlucavi,
elastičan metal načičkan zatvorenim čaurama. Obešen na desnoj strani
redenika, kao da je namagnetisan, nalazio se tanak predmet u obliku
cevi. Lokridž ga je začuđeno pogledao. — Hej! Kakav je to revolver?
— Nije važno. — Storm odloži obojeni disk. — Budi spreman i na
čudnije stvari od ove. Zaključaj sada kola i krenimo.
Stupili su na skladište drva i pošli imatrag, paralelno sa putem koji
su zaklanjali naslagani borovi. Zraci popodnevnog sunca padali su blago
zakošeni na tle koje je bilo prekriveno nežnim borovim iglicama. — Sad
mi je jasno! — reče najednom Lokridž. — Ne smemo da koristimo kola
da ne bismo privukli nečiju pažnju.
— Tišina! — naredi Storm.
Nakon jedne milje, ponovo su izbili na drum i ona ga povede na drugu
stranu. Pokošeno pšenično polje bilo je žuto i prekriveno strnjikom;
blago se uspinjalo ka brdima na kojima nije mogla da se vidi nijedna
kuća. Pravo ispred njih nalazio se mali brežuljak na čijem je vrhu bio
dolmen. Storm je vešto skliznula kroz žičanu ogradu pre nego što je
Lokridž mogao da joj pomogne u tome, i potrčala prema dolmenu. Mada
njena oprema nije bila mnogo lakša od njegove, još uvek je disala bez
napora kada su došli do okruglog brežuljka, dok se on već zadihao.
Na samom podnožju se zaustavila, otkačila pojas i izvadila cev, koja
je neodređeno podsećala na široki fleš sa pljosnatim sočivima. Zatim
se sklonila sa sunca i pošla oko brežuljka obraslog travom i kupinama;
oznaka je pokazivala da je ovaj spomenik zaštićen zakonom. Lokridž se
osetio za trenutak tako nedužno pod kristalno bistrim nebom, da mu
Hodnici vremena 15

se puls od tog uzbuđenja osetno ubrzao. Upravio je pogled ka dolmenu,

kao da se pred njim nalazila sama večnost. Dva siva, lišajem obrasla
uspravna kamena nosila su svoj masivni krov još od onog doba kada su
ga davno iščezli ljudi postavili tu kao vlastitu grobnicu. Ali unutrašnja
prostorija, priseti se Lokridž, bila je zakopana pod gomilom zemlje; od
nje je sada verovatno ostala samo mala humka ...
Storm se zaustavi. — Da, to je ovde. — Bez ikakvog objašnjenja po­
čela je da se penje na uzvišenje.
— Hej! Stani! — usprotivi se Lokridž. — Vrzmamo se ovuda gotovo ceo
sat. Zašto mi već jednom ne kažeš ...
Po prvi put je opazio neodlučnost na njenom licu. — Još nije vreme.
— Pokušala je da zbunjenost prikrije osmehom. — Kreni sada za mnom.
Bili su na pola puta kada se ona zaustavila. Ovde su vršena iskopava­
nja 1927. — objasnila je kratko. — Samo je dolmen bio očišćen, pošto
je to naučnike jedino interesovalo. Nama će on poslužiti kao ulaz. —
Počela je da okreće nešto na kontrolnom delu cevi. — Mi imamo poseban
način da krijemo ulaze — upozorila ga je. — Neka te to ne čudi.
Slabo svetio sinu iz sočiva. Cev je zazujala i počela da osciluje u
njenoj ruci. Grane kupina zadrhtaše, iako nije bilo ni daška vetra. Izne­
nada, podiže se deo tla.
Bio je to čep od busenja i zemlje, desetak stopa širok, a dvadeset
debeo. Ostao je da lebdi u vazduhu pred razrogačenim Lokridžovim oči­
ma. Trenutak potom on se panično baci u stranu sa krikom na usnama.
— Tišina! — reče odlučno Storm. — Ulazi unutra! Brzo!
Kao omamljen, Lokridž je skliznuo kroz otvor u humku. Kosi prolaz
vodio je naniže. On proguta pljuvačku, činjenica da ga je posmatrala bila
je jedina stvar koja ga je gonila napred. Odmah za njim ušla je i ona.
O krenuvši se za trenutak, ponovo je podesila cev u ruci. Cilindar zemlje
spustio se na staro mesto. Začuo se šum pritiska dok se čep vraćao u
prvobitni položaj sa matematičkom preciznošću. Istovremeno, Lokridž
je zbunjeno primetio kako se odasvud pojavljuje svetio.
Cilindar je jednostavno bio plafon cevastog tunela, tek nešto šireg
od običnih vrata, koji se zaobljeno uzdizao pred njim. Kanal je bio odozgo
obložen čvrstim, glatkim materijalom sa koga se slivala svetlost hladnog,
belog zračenja; ona nije stvarala senke tako da je bilo veoma teško pro-
ceniti razdaljine. Vazduh je bio svež i pokretan, iako se nisu videli ni­
kakvi ventilatori.
Pogledi im se susretoše i Lokridž oseti kako mu nešto zastade u
grlu. Ona odloži cev. Grubosti iz njenog glasa sada je sasvim nestalo.
Izvinjavajući se zadovoljno, položila je svoju ruku na njegovu i nasmeši-
la se: — Jadni Malkolme, — promrmljala je podrugljivo — doživećeš još
veća iznenađenja.
— Za ime boga! — reče Lokridž slabim glasom. — Nadam se da neću.
Ali njena blizina i dodir ruke bili su i ovoga puta dovoljni da povrati
prisustvo duha.
— Kako se, do đavola, to dogodilo? — upita on. Odjek njegovog glasa
šuplje je odzvanjao tunelom.
Pol Anderson 16

— ššššš! Ne tako glasno. — Storm baci pogled na obojeni disk. — Tre­

nutno ovde nema nikoga, ali oni bi mogli da dođu odozdo pošto se zvuk
đavolski dobro prenosi u ovim tunelima.
• Sačekala je trenutak, ali pošto je Lokridž i dalje tupo zurio u nju,
ona nastavi: — Objasniću ti princip ako je to ono što će da te umiri.
Cep zemlje što je lebdeo držalo je u vazduhu energetsko kolo koje proiz­
vodi mreža instalirana u ovim zidovima. Sama mreža anulira sve efekte
koji se mogu registrovati detektorima za metal, dubinskim sondama ili
nekim drugim instrumentom.
Mreža takođe obnavlja i provodi vazduh kroz molekularne pore. Cev
koju sam upotrebila da podignem cilindar samo je kontrolni uređaj;
stvarna snaga takođe dolazi iz mreže.
— Ali... — Lokridž odmahnu glavom. — Pa to je ludo... Nemoguće.
Valjda se toliko razum em u fiziku. Mislim ... dobro, možda teoretski ...
ali nijedna takva sprava ne postoji u praksi.
— Rekla sam ti da je ovo tajni istraživački projekat — odgovori Storm.
— Postigli smo veoma mnogo. — Ona napući usne i približi mu se. — Ti
se ne plašiš, zar ne, Malkolme?
On sleže ramenima. — Nimalo. Krenimo!
— To mi se sviđa — reče ona, blago naglasivši rečenicu. Zatim se okre­
nula i pošla naniže.
— Ovo je još uvek ulaz — reče Storm posle nekoliko trenutaka. — Pravi
hodnik je više od hiljadu stopa ispod nas.
Spuštali su se niz spiralni tunel u dubinu zemlje. Lokridž najednom
primeti kako je njegovo zaprepašćenje na volšeban način iščezlo. Nije
više bio nervozan kao pre. Mora da je Storm to učinila. Bože moj, po­
mislio je u sebi, kakva pustolovina!
Tunel se širio u dugačku prostoriju u kojoj su se oblici razaznavali
tek na udaljenom zidu. Tamo se nalazila široka kutija ili ormarić od istog
blještavog metala kao i Stormin pojas. Pored nje zjapio je otvor širok
desetak stopa i visok dvadeset. Da li je prekriven zastorom? Ne; kada se
približio, Lokridž je opazio da je veo sasvim imaterijalan. Titravo zrače­
nje ispunjavalo je otvor, presijavajući se nežno u svim duginim bojama
od kojih je on mogao da razabere tek po neku. Bilo je to fluidno svetlu-
canje u prostoru, pokrivač od živog svetla. Kada bi ono proizvelo i naj-
slabašniji treptaj, obližnji vazduh bi se odmah ispunio elektricitetom.
Storm je za trenutak zastala. Lokridž je video kako joj se kroz odeću
nadimaju grudi. On odluči da izvadi revolver.
— Hodnik je s one strane — reče ona pomalo muklo. — A sada slušaj
pažljivo. Ranije sam ti samo nagovestila da ćemo morati da se borimo,
ali neprijatelj se nalazi svuda. Nije isključeno da je saznao gde smo.
Možda su njegove uhode ovoga trenutka s druge strane vrata. Jesi li
spreman da pucaš na moju komandu?
On potvrdno klimnu glavom.
— U redu. Pođi za mnom!
— Ne, čekaj, ja ću da idem ...
— Rekla sam da pođeš iza mene. — Ne oklevajući, Storm uđe kroz zastor.
Lokridž je poslušno krenuo za njom. Prekoračivši prag, iznenada je
osetio kratkotrajan, ali jak udar, od kojeg se zateturao. Trenutak kasnije
Hodnici vremena 17

uspeo je da se pribere, a zatim poče da se radoznalo osvrće unaokolo. U

pognutom položaju Storm je neprestano motrila na sve strane. Prošao
je čitav minut u bezglasnom iščekivanju, a onda ona baci pogled na
svoj instrument. Pošto ju je to umirilo, lagano je vratila pištolj u futro­
lu. — Nema nikoga — reče sa olakšanjem u glasu. — Za sada smo
bezbedni.
Lokridž duboko uzdahnu, pokušavajući da dokuči gde se nalaze.
Hodnik je bio ogroman. Imao je polucilindričan oblik i istu svetlu-
cavu površinu kao i predvorje. Prečnik mu je prelazio sto stopa. Prav
poput strele, pružao se miljama u oba pravca, tako da mu je bilo nemo­
guće sagledati kraj. Brujanje i pucketanja svetlosti bili su ovde još
intenzivniji; prožimali su ćelo Lokridžovo biće, kao da se nalazi u nekoj
ogromnoj drobilici.
Pogledao je unazad ka vratima kroz koja je upravo ušao i najednom
oseti kako ga podilaze žmarci: — Nemoguće...
Sa ove strane, premda ne mnogo viši, ulaz je bio širok gotovo dve
stotine stopa. Nizovi paralelnih crnih linija, međusobno razmaknutih
nekoliko inča, pružali su se iz vrata, na izvesnoj udaljenosti od poda hod­
nika. Pri vrhu svake od njih bilo je zapisano nekoliko znakova na nekoj
njemu nepoznatoj azbuci. Ali otprilike na svakih deset stopa bili su
ugravirani brojevi čiji se sled progresivno povećavao. Lokridž je pročitao
4950, 4951, 4952 ... Kad se ponovo okrenuo, primetio je da je samo pred­
nji zastor ostao nepromenjen.
— Nemamo vremena za gubljenje — povuče ga Storm za rukav. —
Objasniću ti kasnije. Penji se.
Pokazala mu je rukom na platformu čiji je prednji kraj bio zaobljen,
slično velikom metalnom toboganu niskog nagiba; čudno vozilo lebdelo je
dve stope iznad poda, a nekoliko klupa bez naslona bilo je postavljeno na
njegovom gornjem delu. Pri vrhu se nalazila tabla na kojoj su se crvene,
žute, plave i zelene svetiljke naizmenično palile i gasile.
— Hajde! Požuri! — energično ponovi Storm.
Popeli su se zajedno. Ona je sela napred, odložila revolver u krilo i
pružila ruku ka svetiljkama. Vozilo se zanjihalo i počelo da klizi niz
hodnik. Kretali su se u potpunoj tišini; njemu se činilo da brzina nije
veća od trideset milja na čas. Pa ipak, sasvim su bili zaštićeni od stru­
janja vazduha...
— Sto mu gromova, šta je ovo? — promrmlja on.
— Jesi li ikad čuo za overkraft? — upita Storm odsutno. Njen pogled
je neprestano prelazio sa obojenog diska, koji je držala u ruci, na prazni­
nu što je zjapila ispred.
Lokridž se namršti. — Da. Čuo sam. I znam da nije nimalo sličan
ovome.
Uperio je prst ka instrumentu koji se nalazio u njenoj ruci: — šta
to držiš?
Ona uzdahnu. — Indikator života. Mi se vozimo na gravitacionim san-
kama. Budi sada miran i motri pozadi.
Lokridžu se činilo da će svakog trenutka da poleti sa sedišta, ali je
ipak prisilio sebe da ostane nepokretan. Odložio je pušku na klupu dok
Pol Anderson 18

mu se hladan i lepljiv znoj slivao niz rebra; osećao je kako mu čula

postaju neprirodno razdražljiva.
Skliznuli su pored još jednog ulaza, zatim još jednog, i još jednog ...
Kapije su promicale u promenljivim razmacima, na svakih pola milje
otprilike, koliko je Lokridž mogao da proceni pri prodornom, hladnom
osvetljenju. Na um mu padoše lude misli. Nikakvi Nemci nisu mogli da
sagrade ovako nešto, nikakav sveafrički oslobodilački pokret nije koristio
ovaj čudesni lavirint. Samo su bića sa neke druge planete, sa neke druge
zvezde, negde iz beskrajnih prostranstava kosmosa...
Iznenada, tri prilike se pojaviše na vratima kraj kojih su saonice
upravo prošle. U istom trenutku kada je Lokridž viknuo, indikator u
Storminoj ruci postao je rumeno crven. Ona se munjevito okrenu
i pogleda pozadi. Zubi joj se zariše u donju usnu. — Pa dobro, borićemo
se — reče odlučno i istog trenutka otvori vatru.
Zaslepljujući mlaz suknu iz njenog pištolja. Jedan od trojice se zate-
tura i pade. Prljav i gust dim počeo je da kulja iz rupe na njegovim
grudima. Još pre no što je nepoznati pao na tle, ostala dvojica već su
držala revolvere u rukama. Drugi Stormin hitac fijuknuo je iznad njih
i rasprsnuo se u blještav i raznobojan vodoskok; izgledalo je da su
zapljusnuti zidovi hodnika za trenutak oživeli. Vazduh zapucketa. Lo­
kridž je osetio kako mu ozon draži nozdrve.
Ona ponovo pritisnu obarač i hitac još jednom bijesnu. U istom
trenutku mlaz prozirne i pucketave svetlosti zapljusnu sa svih strana
Storm i Lokridža. — Energetski štit — uzviknu ona. — Moramo zajedno
da gađamo isto mesto, inače nikada nećemo probiti zaštitno polje.
Pali!
Lokridž nije imao vremena da se uplaši. Prineo je pušku ramenu i
brzo nanišanio. Njegova meta bio je prilično visok čovek, ali, zbog
udaljenosti, na njemu je uspevao da razazna samo tesno pripijenu crnu
bluzu i zlatasti štit sličan onom koji su imali rimski legionari. Bio je to
cilj bez čvrstih oblika. U kratkom intervalu, pre nego što je povukao
oroz, Lokridžu minuše kroz sećanje šume Kentakija, njihov zeleni mir
i igra veverica na granama visokog drveća ... Opalio je munjevito. Hitac
se prolomi poput pucnja groma. Covek je pao kao pokošen, ali se odmah
podigao. Trenutak kasnije, oba čoveka baciše se na gravitacione sanke
koje su se nalazile uz svaka vrata.
— Energetsko polje usporava i materijalne predmete — reče Storm
nervozno. — Tvoj hitac je imao suviše malu brzinu pri ovoj udaljenosti.
Druge saonice već su prilično odmakle. Dve crne prilike pognule su
se nisko ispod zaklona. Lokridž je mogao da vidi samo vrhove njihovih
šlemova. — Pratićemo ih — reče on odlučno. — Ne mogu da idu brže,
zar ne?
— Ne, ali mogu da vide gde ćemo da izađemo, da se vrate i da to kažu
Brenu — odgovori Storm. — Loše ćemo se provesti ako me prepoznaju.
— Njene oči su plamtele, nos se sjajio, grudi se nadimale i spuštale; pa
ipak, još uvek je govorila znatno staloženije nego mnogi ljudi koje je on
viđao u sličnim situacijama. — Moraćemo da pređemo u kontranapad.
Daj mi tvoj pištolj. Kada ustanem da bih privukla njihovu vatru — ne,
budi miran, zaboga, biću zaštićena — ti pucaj.
Hodnici vremena 19

Povećala je brzinu i saonice jurnuše niz hodnik. U Lokridžovoj svesti

ćela ova avantura lagano je prerastala u uskovitlan košmar. Jesu li to
pravi ljudi na koje on mora da puca? Pa ipak, pri pomisli da su oni
pokušali da ubiju Storm i njega osetio je kako mu je savest primirena.
Spustio se na kolena uz pregradu sa strane i prislonio kundak uz rame.
Borba naglo otpoče. Storm je munjevito skočila na noge, sa energet­
skim revolverom u levoj ruci i veblijem, koji je besomučno grmeo, u
desnoj. Desetak metara ispred, druge saonice najednom promeniše pra­
vac. Dva plamena hica ih pogodiše bacajući na sve strane varnice i talase
raznobojnog zračenja. Ali u istom trenutku fijuknu i tane iz bešumnog
kratkocevnog oružja jednog od dvojice nepoznatih.
Lokridž se naglo uspravi. Krajičkom oka opazio je Storm kako
uspravno stoji u gejziru crvenog, plavog i žutog plamena. Od grmljavine
energije, pucnjave i gromkog smeha, njena kosa je bila sasvim zabačena
unazad. On baci pogled ka protivnicima i ugleda bleda i uska lica. Tre­
nutak kasnije razlegoše se pucnji u oba pravca.
Opasno se zanoseći, prve saonice brzo nestadoše niz hodnik.
Dugi odjek se utišao. U vazduhu se više nije osećala napetost. Ostao
je samo stravično dubok zvuk nepoznatih sila, njihovi čudni mirisi i
svetlucanja sa zastora.
Storm je gledala neko vreme za ispruženim telima koja su se udalja­
vala niz hodnik. Zatim je podigla indikator života sa klupe i klimnula
glavom. — Pogodio si ih — reče šapatom. — Kakav fantastičan hitac!
— Bacila je nehajno instrument na pod saonica, zagrlila Lokridža i
žestoko ga poljubila.
Pre no što je uopšte mogao da se snađe, ona ga pusti i okrete vozilo.
Još je bila rumena, ali govorila je sasvim pribrano. — Traćili bismo
vreme i municiju da ih dezintegrišemo. Rendžeri će i onako odlično znati
da su ovu trojicu sredili Vordeni. Pa ipak, moramo što pre da se izgu­
bimo odavde jer neko može da naiđe.
Lokridž se zbunjeno sruči na klupu pokušavajući da shvati ono što
se upravo odigralo.
Ostao je tako zamišljen sve dok Storm nije zaustavila saonice i nare­
dila mu da siđe. Zatim se nagnula nad kontrolnu tablu i ponovo ih
stavila u pokret. Saonice krenuše. — Na njihovo staro mesto — objasni­
la je kratko. — Kada bi Bren saznao da su ubice njegovih ljudi došle
iz 1974. godine i našao jedno suvišno vozilo ovde, sve bi mu bilo jasno.
Hajdemo brzo napolje!
Približili su se vratima. Storm je izabrala liniju iz prve grupe, na
kojoj je pisalo 1175. — Moramo biti oprezni — reče ona. — Može da se
dogodi da se razdvojimo. Idi tačno po ovoj oznaci. — Ona ga čvrsto steže
za ruku. Bio je još uvek suviše pometen da bi prihvatio taj dodir onako
kako je to ranije činio.
Prošli su kroz zastor u obrnutom pravcu. Pustila ga je da ide slo­
bodno, i on vide da se nalaze u prostoriji sličnoj onoj iz koje su ranije
izašli. Storm otvori ormarić, poče da pretražuje po njemu, a onda zado­
voljno klimnu glavom. Izvukla je dve rolne zamotane u plavi materijal
od grube nepočešljane vune, pružila mu ih i zatvorila ormarić. Zatim
ga je ponovo uhvatila za ruku i povela kroz spiralni cilindar.
Pol Anderson 20

Pomerivši neke prekidače na kontrolnoj cevi, opet je podigla masivan

čep zemlje, a zatim ga bešumno spustila za njima. Kamuflaža je bila
savršena.
Pa ipak, Lokridž ništa od svega toga nije primetio; unaokolo je sada
bilo daleko zanimljivijih stvari.
Sunce se još uvek nalazilo iznad horizonta kada su ušli u tunel, a
imutra se nisu zadržali više od pola časa. Ali sada je napolju bila noć, a
Mesec se nalazio visoko na nebu. Na njegovoj bledoj svetlosti Lokridž
je najpre primetio kako humka pokriva dolmen sve do gornjeg kamena;
čak se ni gruba drvena vrata nisu razaznavala. Svuda oko njega travu
je povijao prohladni i vlažni povetarac. Dolina nije bila preorana; bre­
žuljak je okružavalo mlado drveće, grmlje i divlje rastinje. Na jugu su
se podizala brda koja mu se učiniše veoma poznatim. Bila su pokrivena
šumom avetinjski starih stabala, koja su ličila na velike hrastove što ih
je video samo u nacionalnim parkovima Amerike. Na mesečini, vrhovi
krošnji izgledali su zastrašujuće, dok su senke bile neobično krute.
Negde se začu sova. U blizini poče da zavija vuk.
Lokridž ponovo podiže pogled prema sazvežđima i najednom shvati
da to nije septembar. Ovo nebo pripadalo je kraju maja...
Glava četvrta

— Naravno da sam te slagala — reče Storm.

Plamen se visoko dizao, vamice su skakale na sve strane, svetio se
lagano gubilo u dimu i ocrtavalo oštre konture njenog lica koje je sada
veoma ličilo na likove sa Rembrantovih slika. Noć je unaokolo postajala
sve gušća. Lokridž zadrhta i nadnese ruke nad plamen.
— Ne bi nikada poverovao da se i sam nisi uverio — nastavi Storm. —
Osim toga, izgubila bih mnogo vremena u objašnjavanju, i previše bih
se zadržala u dvadesetom veku. Svakim satom udvostručava se opasnost
u kojoj se nalazim. Da je Bren dobro čuvao ovu dansku kapiju... On
mora da veruje da sam mrtva. U mojoj grupi bilo je još nekoliko žena
koje je Bren tako unakazio da niko živi više nije mogao da ih prepozna.
Na svu sreću, mene još nije uhvatio.
Zaprepašćen ovim saznanjem, Lokridž je samo izustio: — Ti si, dakle,
iz budućnosti?
Ona se nasmeši. — Sad si i ti takođe.
— Iz moje budućnosti, mislim. Kada?
— Oko dve hiljade godina posle tvog doba. — Osmeh je nestao sa njenog
lica; uzdahnula je duboko i pogledala u pomrčinu koja se nalazila iza
Lokridža. — Pošto sam bila u tolikim dobima i prisustvovala najrazliči-
tijim događajima, ponekad se pitam da li išta od mene pripada godini
u kojoj sam rođena.
— Mi smo, dakle, na istom mestu na kome smo i ušli u hodnik, ali u
prošlosti. Koliko daleko?
— Prema tvom računanju vremena, ovo je pozno proleće 1827. godine
pre nove ere. Proverila sam tačan datum na kalendarskom časovniku u
predvorju. Izlazak ne može da bude precizan, jer se vremenski ekviva-
lenat širine ljudskog tela prostire nekoliko meseci. Zato smo morali da
se držimo za ruke; inače bismo bili razdvojeni nedeljama — dodade ona
brzo. — Ako se tako nešto ipak jednom dogodi, odmah se vrati u hodnik
i čekaj me. Trajanje i tamo postoji, ali na različitom nivou, tako da
imamo mogućnosti da se susretnemo.
Blizu četiri hiljade godina, pomisli sa jezom Lokridž. Na ovaj dan
faraon se popeo na egipatski presto, kritski kralj planirao je trgovinu sa
Vavilonom, Mohendžo-Daro se ponosno uzdizao u dolini Inda, drvo
generala Granta bilo je još mladica. Sredozemlje je već poznavalo bron-
zu, ali je severna Evropa još bila u Neolitu; ovaj dolmen su tek pre ne­
koliko generacija podigli ljudi koje je način obrađivanja zemlje — pa­
ljenjem i krčenjem iscrpljivano je tle — prinuđavao da neprestano budu
u pokretu. Osamnaest vekova pre Hrista, stolećima pre Abrahama, na­
lazio se u Danskoj u kojoj još nije bilo Danaca. Od svih tih čudesa
sledila mu se krv u žilama. Ali ubrzo se prenuo i zapitao:
•— Šta je, u stvari, taj hodnik? Kako funkcioniše?
2 Andromeda
Pol Anderson 22

— Princip ne bi shvatio. Recimo da je to moćna cev koja se ćelom svo­

jom dužinom okreće oko vremenske ose. U njenoj unutrašnjosti entropija
se još više povećava. I tu takođe protiče vreme; ali za onoga ko se nalazi
imutra, kosmičko vreme — spoljno vreme — stoji. Odabiranjem odgo­
varajućeg ulaza, možemo da stupimo u doba koje želimo. Grubo računa­
jući, faktor odnosa prema vašim metama bio bi trideset pet dana za
stopu. Na svakih nekoliko vekova nalazi se ulaz širok dvadeset pet go­
dina. Intervali ne mogu biti manji od dve stotine godina, pošto bi u
protivnom otkazalo oslabljeno cevno polje.
— Ide li to sve tako do tvog doba?
— Ne. Dužina ovog hodnika prostire se od 4000. godine pre nove ere, do
2000. nove ere; nemoguće je proširiti ga u bilo kom pravcu. Postoje još
mnogi drugi hodnici različitih dužina kroz kosmičko doba ove planete.
Vrata su načinjena da bi se obuhvatilo celokupno vreme, tako da idući od
jednog prolaza do drugog putnik može pronaći godinu koju želi. Na pri-
mer, da bismo išli dalje u prošlost od 4000. godine pre nove ere, morali
bismo da koristimo hodnike u Engleskoj i Kini, čiji su ulazi zatvoreni za
ovu godinu. A da bismo otišli u budućnost, van granica ovog hodnika,
morali bismo da potražimo opet neka druga mesta.
— Kada su ti hodnici... stvoreni?
— Stoleće ili dva pre nego što sam se ja rodila. Rat između Vordena i
Rendžera bio se već toliko rasplamsao da je prvobitna svrha naučnog
istraživanja bila potpimo zaboravljena.
Vuci se oglasiše u noći. Neko krupno telo projurilo je kroz grmlje,
a za njim se prolomilo divlje zavijanje. — Shvataš — reče Storm —
mi ne možemo da vodimo totalni rat. To bi nas koštalo Zemlje, kao što
nas je koštalo Marsa; prsten radioaktivnih čestica već kruži oko Sunca.
Ponekad se pitam neće li konačno naši inženjeri jednoga dana otići šezde­
set miliona godina u prošlost i sagraditi veliku svemirsku flotu za bitku
koja će zbrisati dinosauruse i ostaviti večne ožiljke na Mesecu...
— Ti, dakle, ne poznaješ svoju sopstvenu budućnost? — upita Lokridž,
osećajući kako ga podilaze žmarci.
Storm odrečno mahnu glavom. — Ne. Kada se aktivator uključi da
pravi novi hodnik, cevi se šire u oba pravca podjednako. Pokušavali smo
da prodremo u budućnost iza našeg doba, ali uvek bi se tu našli čuvari
koji bi nas vraćali natrag. Raspolažu nekim oružjem koje je apsolutno
nepoznato. Nakon toga, nismo se više usuđivali. Bilo je više nego strašno.
Razotkrivanje tajne nad tajnama se okončalo. Lokridž je prešao na
praktične stvari.
— U redu — reče. — Izgleda da sam stupio kao dobrovoljac u rat, i to
na tvojoj strani. Hoćeš li da mi kažeš zašto smo pucali? Ko su tvoji
neprijatelji? — Zastao je za trenutak, a onda dodao. — Ko si ti?
— Dopusti mi da upotrebljavam ime koje sam izabrala u tvom veku.
Verujem da mi ono donosi sreću. — Za trenutak je premišljala. —
Mislim da ne bi mogao potpuno da shvatiš moje doba. Suviše mnogo
istorije leži između nas. Da li bi čovek iz tvoje prošlosti uopšte mogao
da pojmi osnovnu razliku koja deli Istok od Zapada u dvadesetom veku?
— Mislim da ne bi — priznao je Lokridž. — Izgleda da čak i malo mojih
savremenika to razume.
Hodnici vremena 23

— što se toga tiče, naša doba su jednaka — reče Storm. — Zbilja, posto­
jalo je samo jedno doba tokom čitave istorije čovečanstva: samo izvito­
pereni, konfuzan, skriven iza hiljadu sporednijih motiva, pa ipak uvek
isti sukob između dve filozofije, dva načina mišljenja i življenja; među­
tim, niko još nije odgovorio na jedno suštinsko pitanje: šta je zapravo
čovekova priroda?
Lokridž je ćutao. Storm skrenu pogled preko niske vatre ka njemu;
osećao je da ga ispitivački posmatra.
— Život kakav bi trebalo da bude, protiv života kakav jeste — reče
ona. — Plan protiv organskog razvoja. Kontrola protiv slobode. Natpri­
rodni racionalizam protiv animalne punoće. Mašina protiv živog mesa.
Ako se čovek i njegova sudbina mogu planirati, organizovati i upravljati
prema nekoj viziji vrhunskog savršenstva, nije li tada naša dužnost da
po bilo koju cenu prenesemo tu viziju našim bližnjim? — Nekoliko tre­
nutaka prošlo je u nemoj tišini. Stormin pogled lebdeo je negde u tami
iza Lokridžovih leđa.
— Naša najveća uzdanica je samo manifestacija onoga što je postojala
i pre istorije, onoga što je govorilo kroz zakone Drakona i Dioklecijana,
kroz spaljene Konfučijeve knjige, kroz Torkvemadu, kroz Kalvina, Loka,
Voltera, Napoleona, Marksa, Lenjina, Argelasa, Jupiterov manifest, itd.
itd. Ne, nije to tako jasno, tako jednostavno kao što izgleda. Nije bilo
nikakve tiranije u srcima onih koji su verovali u premoć razuma; ali
je zato nije bilo u drugima, koji su bili protivnici razuma, kao što je
Niče, na primer. Po meni, vaša industrijska civilizacija, čak i u zemlja­
ma koje sebe nazivaju slobodnim, vodi ka propasti; pa ipak, ja koristim
moćnije, i savršenije mašine čak i od onih o kojima vi samo sanjate. Ali
šta mi sve to vredi kad sam neprestano u vrtlogu rata.
Stormin glas utihnu. Pogled joj je skrenuo ka šumi koja je okruži­
vala dolinu. — Ponekad pomislim — dodala je lagano — da je taj zaokret
ka životu počeo u istom onom milenijumu kada su poklonici neba zbrisali
zemaljske bogove i njihovu Majku.
Zadrhtala je kao da želi da se oslobodi nečega, a zatim nastavila istim
tonom. — Moraš za sada da prihvatiš samo toliko da su Vordeni čuvari
života — života u svoj njegovoj punoći, ograničenosti, sjaju i tragičnosti
— dok Rendžeri žele da urede svet po uzoru na mašine. Sve je ovo
krajnje pojednostavljeno. Možda ću ti to kasnije bolje objasniti. Misliš
li da se borim za bezvrednu stvar?
Lokridž ju je posmatrao kako se odmara, slična mladoj divljoj mački;
postojalo je nešto u njenim rečima, u njenom držanju, zbog čega je on
rekao sa zanosom koji je odstranjivao svaki strah, kajanje i usamlje­
nost: — Ne mislim. Ja sam već uz tebe.
— Hvala — reče ona. — Kad to ne bi bile samo reči, već tvoje istinsko
ubeđenje, skočila bih preko vatre i poljubila te.
Izgleda da su ipak samo reči, pomisli Lokridž; inače čovek bi još
mogao da se nada... Ali pre no što je uspeo nešto da kaže, Storm uz
grimasu nastavi: — Sledećih nekoliko meseoi doživećeš mnogo zanimlji­
vih stvari.
— Pa ovo je ludo — uzviknu on. — Svaki antropolog dao bi svoje desno
oko da se nalazi ovde. A ja još uvek ne mogu da verujem u to.
2*
Pol Anderson 24

— Ovde može da bude i opasno — upozorila ga je ona.

— Još uvek mi nisi rekla mnogo, šta ćemo morati da radimo?
— Ništa naročito — reče Storm. — Kao što sam ti kazala, rat između
Rendžera i Vordena ne može da se vodi u mome vremenu. Zato i ratu­
jemo u dubokoj prošlosti.
— Čekaj. Hoćeš da kažeš da vi »menjate« prošlost?
— Nipošto. To uopšte ne možemo. Ako bismo i pokušali, događaji bi nas
uvek sprečili u tome. Što je bilo, bilo je. Mi, putnici kroz vreme, samo
smo deo tog kompleksa. Recimo da mi otkrivamo one vidove prošlosti
koji su od koristi za naše ciljeve; tu se oporavljamo i prikupljamo snagu
za konačni obračun.
Storm je zastala trenutak kao da se priseća nečega, a onda nastavila:
— U mom vremenu Rendžeri drže zapadnu hemisferu, dok Vordenima
pripada istočna. Ja sam vodila jednu grupu u dvadeseti vek u Ameriku.
Nismo mogli da učinimo ništa značajnije, a da nas ne primete neprija­
teljski agenti. U tvome dobu njih ima više nego nas. Naš plan je bio
da osnujemo kompaniju čija je tobožnja svrha nešto neupadljivo, tako
da možemo da izgledamo kao sasvim obični građani u tvom stoleću.
Izabrali smo dvadeseti vek, jer je to prvo doba u kome neke stvarčice,
kao što su tranzistori, na primer, mogu bez teškoće svuda da se kupe.
U ugljenokopima rudničkih postrojenja u Koloradu proizveli smo prve
podzemne instalacije, izradili aktivator i otvorili novi hodnik.
Naš plan je bio da tim hodnikom dospemo do našeg doba, u sam
glavni štab Rendžera. Ali u trenutku kad je hodnik bio završen, Bren se
pojavio u njemu sa daleko premoćnijim snagama. Ne znam kako je
saznao za njegovo postojanje. U poslednjem trenutku uspela sam da
pobegnem. Gotovo ćelu godinu lutala sam Sjedinjenim Državama, tražeći
put za povratak. Znala sam da će svaki hodnik koji vodi u budućnost biti
dobro nadziran; Rendžeri su suviše jaki u ranoj industrijskoj civilizaciji.
Nigde nisam uspela da pronađem nijednog Vordena.
— Od čega si živela? — raspitivao se Lokridž.
— Ti bi to nazvao pljačkom — reče Storm.
Lokridž ju je pogledao upitno. Njene usne se razvukoše u osmeh. —
Energetski revolver, koji uvek nosim sa sobom, može da se upotrebljava
u razne svrhe. Nije bilo nikakvih problema da s vremena na vreme po­
kupimo po koju hiljadu dolara. Bila sam očajna. Osuđuješ li me zbog
toga?
— Trebalo bi: — Pogledao je pri titravoj svetlosti plamena. — Ali, ipak
neću.
— Tako sam i mislila — reče ona nežno. — Ti si čovek za kojeg sam
bila ubeđena da ga nikada neću sresti.
Zastala je za trenutak, gledajući ga prodorno u oči, a onda nastavila:
— Shvataš? Bio mi je potreban pomagač, telohranitelj, neko ko će biti
sa mnom da ne bih putovala sama. Sve ovo zvuči odveć tajanstveno za
prošla doba, a ja sam morala da idem u prošlost.
Uverila sam se da nema nijednog čuvara na ovom danskom ulazu.
Bila je to jedina otvorena kapija u ovih nekoliko decenija, kroz koju
sam mogla da prođem. I pored toga, video si koliko sam bila blizu pro­
pasti.
Hodnici vremena 25

Ali sada smo ovde. Na Kritu postoji baza Vordena gde je stara vera
još uvele dovoljno jaka. Na žalost, pošto su Rendžeri takođe aktivni u
ovom dobu, ne mogu jednostavno da pozovem moje ljude da dođu po
nas. Situacija je prilično nezgodna, pošto bi Rendžeri mogli da uhvate
našu poruku i da nas pronađu pre no što nam moji ljudi priteknu u
pomoć. Ali kad jednom dospem do Knososa, dobiću oružanu pratnju od
jednog hodnika do drugog, sve dok ne dospem kući. Ti ćeš biti prebačen
u tvoje doba. — Ona sleže ramenima. — Ostavila sam priličnu hrpu do­
lara u Sjedinjenim Državama. Ako ti ustreba možeš ih uzeti.
— Preskoči to — reče Lokridž grubo. — Kako ćemo dospeti do Krita?
— Morem. Već odavno postoje trgovačke veze između ovih krajeva i
Sredozemlja. Limfjord nije daleko, a brod iz Iberije, gde još vlada reli­
gija onih koji su podizali megalite, pojaviće se ovog leta. Kad dođemo
u Iberiju nastavićemo drugim brodom. Plovidba morem biće kraća i
manje rizična od putovanja kopnom.
— Hmm... U redu, zvuči razumno. Pretpostavljam da uz sebe imamo
dovoljno metala da platimo put.
Storm odmahnu glavom. — Čak i da ga nemamo — rekla je gordo —
oni neće odbiti da povezu Onu Koju obožavaju.
— Šta? — Lokridž je širom otvorio usta. — Misliš da možeš da izigra­
vaš ...
— Nema potrebe nikoga da izigravam — reče Storm. — Ja jesam bo­
ginja.
Glava peta

Beličasta izmaglica izlazećeg sunca nisko je preplavljivala vlažnu

zemlju. Voda se slivala sa hiljada listova, presijavajući se u bezbroj boja
na svežem vazduhu; krupne kapi gubile su se lagano u žbunju i polegloj
travi. Drvećem se razlegao ptičji poj. Visoko na nebu kružio je orao na
čijim se krilima rano svetio razlivalo poput tečnog zlata.
Lokridža je probudilo drmusanje, i njegovi pepeljasti kapci nemirno
zatreptaše. — Šta ... ko ... ne... — Jučerašnji dan sasvim ga je iscrpeo;
bio je potpuno ukočen, u glavi mu je bučalo, a mišići su ga nesnosno
boleli. Tupo je zurio u Stormino lice, pokušavajući da ga prepozna. Još
teže je išlo kada je trebalo da prihvati kao stvarnost sve ono što se
dogodilo.
— Ustani — reče Storm. — Ja sam potpalila vatru, a ti pripremi do­
ručak.
Tek tada je primetio da je ona potpuno naga. Iz njegove vreće za
spavanje začuo se prigušeni usklik zaprepašćenja — ushićenja — ili bi
možda najbolja reč za to bila »strahopoštovanje«. Ni u snu nije pretpo­
stavljao da ljudsko telo može da bude tako divno.
Pa ipak, njegova instinktivna reakcija iščezla je u trenutku. Poklanjala
mu je isto onoliko pažnje kao što bi to učinila da se tu nalazi neka žena
ili pas. Neodoljivo ga je podsećala na Niku od Samotrake.
Udaljeni topot protutnjao je šumom, a potom u nebo prhnu ogromno
jato tetrebova, zamračujući sunce. — šta je to? — uzviknu on. — Bik?
— Tur
* — reče Storm. činjenica da se ta životinja zaista nalazi u nje­
govoj blizini sasvim ga je rasanila.
Izvlačio se polako iz vreće, drhteći u pidžami. Stormi nije bilo hladno,
mada joj se obilje rose nalazilo u kosi i presijavalo duž bokova. Da li
je ljudsko biće? — upita se on. Nakon svega što smo doživeli zajedno,
nakon svih stvari koje smo pretunili preko glave, ne vidim ničeg nadljud­
skog u njoj. Možda su samo njeni geni poboljšam. Izgleda da su u buduć­
nosti stvorili superčoveka. Verovatno joj stoga i nije bilo teško da
osnuje kult boginji Labris na Kritu, pre mnogo vekova. Bilo je dovoljno
da se jednostavno pojavi ...
Storm je čučnula i otvorila jednu od ladica u ormariću. Lokridž je
iskoristio ovu priliku da se malo pribere. Trenutak kasnije ona se okre­
nula sa dva zavežljaja u rukama. — Biće nam potrebna odeća iz ovog
vremena, inače ćemo izazivati nepoželjne glasine. Obuci se!
Njen zapovednički ton nije ga uvredio; bez protivljenja je odmotao
zavežljaj i obukao se. Pokazalo se da je ogrtač kratak plašt od grubo
tkane vune obojen nekom plavom biljnom bojom, sa kopčom od trnja.
Glavni deo odeće sastojao se iz tunike od like bez rukava; navukao je
preko glave i opasao se remenom. Na noge je obuo sandale, a oko glave
primitivni evropski bizon (prim. prev.)
Hodnici vremena 27

obmotao traku ukrašenu ptićijim perjem i geometrijskim ornamentima.

Osim toga, postojala je još ogrlica, sastavljena od medveđih kandži i
morskih školjki, kao i kameni bodež izrađen tako fino da je izgledao
kao da je od metala. Drška mu je bila obmotana kožom, a korice su
bile od brezove kore.
Storm ga je ispitivački posmatrala. Njena odeća sastojala se samo iz
sandala, iste čeone trake, ogrlice od neprerađenog ćilibara, a na ramenu
joj je visila torba od lisičjeg krzna. Suknja joj je bila kratka i ukrašena
perjem. Međutim, Lokridž nije primećivao ništa od svega toga.
— Dobro izgledaš — reče ona. — Zapravo, mi predstavljamo svojevrstan
anakronizam. Obučem smo kao imućni ljudi Tenil Orugareja, Naroda
Mora. To su ovdašnji starosedeoci. Ali tvoja kosa je kratko podšišana
i sveže si izbrijan, a i moj izgled... no, svejedno. Bićemo putnici koji su
morali da kupe ovu odeću jer im se stara pohabala. To je ovde uobičaje­
no. Sem toga, smisao za logičko rasuđivanje nije baš razvijen kod ovih
primitivaca.
Pokazala je prstom na malu kutiju koja se takođe nalazila u ladici.
— Otvori ovo. — Lokridž uze kutiju, ali je ona morala da mu pokaže
gde da pritisne da bi se poklopac digao. Unutra se nalazila jedna pro­
vidna kuglica. — Stavi to u uho — reče ona kratko.
Zabacila je kosu unazad i pokazala mu sličnu kuglicu u svom uhu.
Lokridžu bijesnu u sećanju predmet kojeg je video kada je došla da ga
poseti u zatvoru; tada je smatrao da je to aparat za poboljšanje sluha.
Laganim pokretom stavio je kuglicu u uho. Sluh mu se nije poboljšao,
ali je zato osetio čudesno hladan i trenutan drhtaj koji mu je iz glave
skliznuo niz kičmu.
— Možeš li da me razumeš? — upita ga Storm.
— Zašto, pa naravno... — htede da potvrdi Lokridž, ali mu nešto stade
u grlu; jezik kojim su razgovarali nije više bio engleski.
Čak je veoma malo ličio na bilo koji živ jezik iz Lokridžovog vre­
mena.
Storm se nasmeja. — čuvaj dobro svoju dijaglosu. Ponekad vredi više
od revolvera.
U Lokridžovoj svesti ponovo je zavladala pometnja. Šta je ona zapravo
rekla? Revolver je bila engleska reč; samo se dijaglosa nije uklapala
u taj kontekst. Bila je to... Postepeno, navikavajući se na jezik, usta­
novio je da se on sastoji od nepromenljivih, kratkih termina, da mu je
gramatika složena i da se u mnogome razlikuje od gramatika civilizova-
nih jezika. Postojalo je, na primer, samo za vodu nekih dvadesetak reči,
koje su se upotrebljavale u zavisnosti od okolnosti. S druge strane, nisu
se mogli izraziti takvi termini kao što su »masa«, »država« ili »monotei-
zam«, a da se pritom ne zapadne u preopšimost. Međutim, pravi proble­
mi su nastali kada se suočio sa sasvim novim sadržinama nekih apstrakt­
nih pojmova kao što su »uzrok«, »vreme«, »ja« i »smrt«.
— Aparat nije ništa drugo do molekularni kompleks znakova — obja­
snila je Storm na engleskom. — Sadrži sve najvažnije jezičke kombina­
cije i osnovne običaje doba jedne određene pokrajine. U ovom slučaju
dijaglosom je obuhvaćena oblast severne Evrope, od onoga što će jednoga
dana biti Irska pa sve do buduće Estonije, uključivši tu još i neke
Pol Anderson 28

spoljne regione, kao što su Krit i Iberija. Aparat se snabdeva energijom

preko toplote ljudskog tela i direktno je uključen u tok moždanih impul­
sa. Na taj način, onaj ko nosi dijaglosu dobija, pored prirodnog, još i
veštački centar memorije.
— Zar sve to u jednoj ovako maloj stvarčici? — upita Lokridž slabim
glasom.
Storm neodređeno slegnu ramenima. — Hromozomi su još manji,
a nose neuporedivo više informacija. Ali dosta o tome. Vreme je da se
pobrineš o doručku.
Lokridžu se činilo da bi dao sve da je mogao da izbegne spremanje
hrane. Ali bez toga bi verovatno ostao gladan. U zavežljajima su se nala­
zili neki čudni predmeti obloženi metalom, koje on nije mogao da pre­
pozna; dopalo mu se jedino to što su bili ukusno izrađeni. Iako je samo
njih nekoliko moglo da posluži za kuvanje, Storm mu je naložila da
pažljivo odloži ostale u torbu. — Ne živi se samo od gostoprimstva —
reče ona. — Vrednost ovog tiganja ravna je godišnjoj plati jednog rat­
nika, a i faraon bi bio zadovoljan da ga ima.
Lokridž primeti kako se uglovi njenih usana izvijaju u osmeh. — Da,
ali šta ako neki arheolog iskopa kuhinjsko posuđe kroz četiri hiljade
godina? — upitao je ozbiljnim glasom.
— Verovatno će ga smatrati nevažnim. Uostalom, praktično uzev, teško
da bi gvožđe izdržalo toliko dugo u ovoj vlažnoj sredini. Klimatske pri­
like se ne menjaju. A sada dosta o tome. — Posmatrala je dolinu, zadub­
ljena u misli, dok je on bio zauzet pripremanjem doručka. Vlati trave
šaputale su joj kraj članaka, a cvetovi maslačka bili su razbacani oko
njenih stopala kao novčići rasuti pred osvajačem.
Ukočenost iz Lokridžovih udova odagnali su pomisao na hranu i
posao koji je imao oko njenog pripremanja. Razbacao je žar unaokolo
i pepeo pokrio zemljom. Storm podiže pogled prema njemu i osmehnu
se. — Pa, ti znaš da vodiš računa o zemlji — rekla je vragolasto. Lokridž
je osetio kako njene reči izazivaju plimu ponosa u njemu.
Narednih desetak minuta objašnjavala mu je kako da rukuje uređa­
jem za kontrolisanje vrata; zatim je sakrila cev u šuplje drvo, zajedno
sa njihovom odećom iz dvadesetog veka, dok su revolvere poneli sa so­
bom. Konačno, pokupili su svu opremu, podigli je na ramena i krenuli.
— Idemo za Avildaro — reče Storm. — Tamo nikad nisam bila, ali ako
lađa ove godine zbog nečega nije dolazila, saznaćemo u luci gde još može­
mo da se ukrcamo.
Zahvaljujući aparatu koji mu se nalazio u uhu, Lokridž je saznao da
je reč Avildaro izvedeni oblik od još starijeg imena koje je značilo »Kuća
Majke Mora«. Ta »Ona«, kojoj je selo bilo posvećeno, predstavljala je
svojevrstan ekvivalent Žene-Lovca, koja je gospodarila obližnjim šuma­
ma. Mesto su naselili pre nebrojeno mnogo vekova njeni poklonici, po­
tomci lovaca na jelene, koji su lutali ovim krajevima još u doba kada
su se glečeri povlačili iz Danske i lagano vraćali u more. Horde su pratile
led na njegovom putu za švedsku i Norvešku. Zaposevši ovaj jedinstven
kraj, novi žitelji su počeli da se bave zemljoradnjom tek pre nekoliko
generacija, mada ne u onom obimu kao imigranti koji su zašli dublje
u kopno, i od kojih su oni i naučili tu veštinu. Ti imigranti su bili
Hodnici vremena 29

poklonici Boginje Mokrih Vitica, koja je gutala zemlju stvarala more,

omogućavajući im tako da se služe brodovima; Boginja je, doduše,
ponekad gutala i ljude, ali zato im je za uzvrat davala ribu, ostrige,
foke i pliskavice. U još dubljoj prošlosti ovo je bila zemlja ratobornih
vozača bojnih kola koji Nju nisu poznavali, već su prinosili žrtve muš­
kim bogovima... Lokridž je s naporom skrenuo pažnju od tih košmar-
nih misli koje nisu bile njegove, i zbog kojih nije primećivao ovaj dan
i ovu čarobnu ženu pored sebe ...
Sunce je već stajalo visoko na nebu, izmaglica se raspršila, a obzorje
je bilo čisto, izuzev ponekog zalutalog belog oblačka. Na samom rubu
prastare šume Storm je pažljivo počela da ispituje Cestar. Pod hrasto­
vima žbunje je pravilo gotovo neprobojan zid. Bilo joj je potrebno pri­
lično vremena da pronađe puteljak koji je vodio ka severu; bila je to
neupadljiva, uska staza koja se krivudavo provlačila kroz mrlje svetlosti
i zelenih senki ogromnih stabala; po svoj prilici, više su je koristili jeleni
nego ljudi.
— Pazi da ništa ne oskmaviš — upozorila ga je Storm. — Šuma je sveta.
Niko ne sme da lovi dok Joj ne prinese žrtvu, niti da seče drveće pre
nego što ne zadobije Njenu naklonost.
Pa ipak, kada su stupili u šumu, nije ih dočekala tišina katedrale.
Život je vrveo svuda oko njih; beli vres i kupine, paprat i gljive, maho­
vina i imela tiskali su se ispod hrastova i prekrivali svaki panj. Mravi­
njaci su dopirali do pojasa, insekti su zaodevali vazduh bojom šafrana,
a konjske mušice rasipale su obilje plavetnila svuda unaokolo; veverice
su jurile kroz grane kao jezičci plamena, a hiljade ptica svijalo je u kroš­
njama svoja gnezda. Poj, cvrkut i lepet krila neprekidno su odjekivali
među lisnatim deblima; negde u daljini Iještarka je bubnjala, divlja svi­
nja je groktala, dok su turi moćno prkosili ćelom svetu. Lokridž je osetio
kako mu se duša raskriljava sve dok se nije sasvim poistovetila sa div­
ljinom koja ju je opijala suncem, vetrom i mirisom cveća. Pa ipak, po­
misli Lokridž, dugo sam bio u prirodi i znam vrlo dobro da ovakav način
života može da bude i veoma neprivlačan. Nedaće su ovde sasvim kon­
kretne: glad, hladnoća, vlaga, bolesti; ovo nije akademski potajna borba,
niti uvredljivi porezi na prihod. Međutim, to još uvek ne znači da su
i blagodeti isto tako konkretne. U svakom slučaju, ako je Storm boginja
ove šume, onda sam ja uz nju.
Čitavog sledećeg sata ona nije progovorila ni reči, a i on sam jedva
da je osećao potrebu za razgovorom. To bi mu smetalo da je posmatra
kako poput pantera hoda pored njega; želeo je da gleda plavkasto svetlu-
canje u njenoj kosi, malahit u njenim očima, smeđi sjaj kože koji je
dobijao tamne prelive između oblih dojki. Za trenutak se prisetio mita
o Akteonu koji je video nagu boginju Dijanu, a zatim se pretvorio u jele­
na koga su raskomadali njegovi sopstveni psi. Za sada sam izbegao to u
fizičkom smislu, pomisli Lokridž, ali za svaki slučaj biće bolje da ne
izazivam sudbinu.
Ovaj kraj šume nije bio suviše prostran. Sunce još nije došlo u zenit
kada su izbili na čistinu. Okupano obiljem svetla, na severu i zapadu
pružalo se nisko i ravno zemljište. Trava se lelujala na povetarcu, čestar
je ravnomerno šumeo, svetlosti i senke naizmenično su se menjale pod
Pol Anderson 30

belim oblacima. Puteljak je bivao sve širi i blatnjaviji, a kad su prošli

baruštinu tle je najednom postalo suvo i ispucalo.
Storm se iznenada zaustavi. Trska je šuštala oko bare prekrivene lji­
ljanima kojom su nemirno skakutale žabe bežeći od rode. Velika bela
ptica nije obraćala pažnju na ljude; Lokridžovo novo sećanje saopštilo
mu je da su rode tabu, nosioci sreće i ponovnog rođenja. Na samom
rubu bare nalazila se stena neobičnog oblika. Bio je to veliki kameni
žrtvenik sa čijeg je vrha vođa svake godine bacao najlepše oruđe naprav­
ljeno u Avildaru kao poklon Gospi od Sekire. Tog dana se na oltaru
nalazio samo venac od nevena koji je tu verovatno prinela neka devojka.
Storm je bila kao na iglicama. Mišići na njenom stomaku se zategoše,
i ona spusti ruku na dršku revolvera. Lokridž učini isto. Brazde od
točkova i tragovi nepotkovanih kopita bili su utisnuti u vlažnoj zemlji.
Neko je očigledno prošao ovuda pre nekoliko dana. — I ovde su stigli
— progunđa ona.
— Ko? — upita Lokridž.
— Jutoazi. — Storm je izgovorila ime sa naglaskom na »u« i »t«. Lok­
ridž još uvek nije bio savladao tehniku korišćenja dijaglose i s teškim
naporom je shvatio da su se tim imenom nazivala lokalna plemena kul­
ture Ratne sekire. Sekira, kojom su se služili ovi osvajači i poklonici
Sunca, nije se upotrebljavala samo za obaranje drveća, već takođe kao
tomahavk.
Storm se uspravila; prsti su joj nemirno gladili bradu, a koža na čelu
bila joj naborana. — Podaci kojima raspolažemo suviše su oskudni —
požali se ona glasno. — Niko nije smatrao da je ova stanica toliko važna
da bi se detaljno istražila. Još uvek ne znamo šta će se dogoditi ove
godine.
Zastala je za trenutak, a zatim nastavila veselijim tonom. — Izvid­
nice su sasvim pouzdano utvrdile da u ovom regionu tokom čitavog
milenijuma nije pronađena nijedna sprava koju bi pokretala veštačka
energija. To je možda najvažniji razlog što sam otišla tako daleko u
prošlost, umesto da izađem iz hodnika nekog kasnijeg datuma, kada
su Vordeni takođe aktivni. Rendžeri još nikada nisu zašli ovamo. Zato
sam se i usudila da napustim hodnik u prvoj godini kapije. Izlaz će
ponovo biti pristupačan tek kroz četvrt veka. Istraživačka grupa iz
Irske, u kojoj se vremenski ulazi razlikuju u fazi za čitav vek od danskih,
utvrdila je još jedan značajan datum: Avildaro se još uvek drži i čak je
postao veoma važan grad kroz sto godina. — Storm je prebacila
zavežljaj na drugo rame i nastavila da korača. — Nema razloga da se
suviše plašimo. U najgorem slučaju, možemo da budemo umešani u
čarkanja između dve protivničke horde iz kamenog doba.
Lokridž je išao ukorak sa njom. Nekoliko narednih milja prevalili
su ćutke, hodajući preko rascvetale trave i kroz mestimično razbacane
šumarke. Cestar je bio pošteđen svakog skrnavljenja jer je predstavljao
svetinju koju su svi poštovali; priobalno rastinje nisu sačinjavali hra­
stovi, već se ono pretežno sastojalo od jasenova, brestova, borova i, na­
ročito, krupnih stabala bukava; još jedan visoki osvajač počeo je da se
širi po Jitlandu.
Hodnici vremena 31

Iza jedne male okuke Lokridž je najednom ugledao, na izvesnoj

udaljenosti, stado koza. Dva golobrada momka, sasvim naga, opaljena
suncem i sa pramenovima bele kose, budno su motrili. Jedan je svirao
na koštanoj fruli, dok je drugi sedeo na grani i klatio nehajno noge.
Kada su opazili pridošlice, iz grla im se oteše uplašeni krici. Mladić
koji je svirao na fruli odjurio je brzo niz puteljak, dok je onaj sa grane
strugnuo uz drvo i iščezao u lisnatoj krošnji.
Storm klimnu glavom. — Imaju dosta razloga da se plaše. Pre nije
bilo tako.
Dijaglosa je zapljusnula Lokridža mnoštvom podataka o običajima
Tenil Orugareja: oni su vodili miran i gostoljubiv život, pun teškog
rada kojeg bi prekidali dugi periodi dokolice kada su se uglavnom bavili
oblikovanjem ćilibara, muzikom, igrom, ljubavlju, lovom ili običnim
lenstvovanjem; bio je to život protkan prijateljskim suparništvom među
ribarskim naseobinama, raštrkanim duž veoma razuđene obale, čiji su
žitelji međusobno bili u izuzetno zamršenim rodbinskim vezama; jedini
kontakt sa stranim plemenima imali su prilikom trgovanja sa zemljorad­
nicima sa kopna, koji su, za razliku od primoraca, radili po vasceli dan.
Pa ipak, to nipošto nije značilo da su ovi ljudi bili slabići. Oni su
smelo lovili ture, medvede i divlje veprove, krčili teren primitivnim
oruđem, dovlačili stene sa velikih udaljenosti da bi podigli dolmene ili
velike ulaze u grobnice; stoički su preživljavali surove zime kada su
bure nosile sugradicu i sneg i podizale ogromne talase sa zapada; u
svojim kožnim čamcima pratili su foke i pliskavice daleko izvan zaliva,
koji je u ovo doba godine bio otvoren prema pučini; takođe su često pre­
lazili Sevemo more da bi trgovali u Engleskoj i Flandriji; pa ipak, nisu
uopšte znali za rat i za ubijanja, sve dok nisu stigli vozači bojnih kola.
— Storm, — zapita Lokridž lagano — jesi li osnovala kult Boginje da bi
donela među ove ljude ideju mira?
Njene nozdrve se raširiše i ona odgovori gotovo sa podsmehom: —
Boginja je troimena: Devica, Majka i Kraljica Smrti. — Lokridžove usne
se skupiše u nemoćnom besu. Za trenutak je vladala tišina, a onda Storm
nastavi: — Život ima i svoju ružnu stranu. Kako misliš da će klubovi u
kojima se pije čaj i bavi socijalnim radom, a koje vi nazivate protestant­
skim crkvama, preživeti ono što leži pred vašim dobom. Oni koji umru za
vreme igre bikova na Kritu smatraju se žrtvama prinesenim višim silama.
Graditelji megalita u Danskoj — ne ovi ovde, gde je vera nasledila još
drevniju kulturu, već u drugim krajevima — ubijaju, a potom pojedu
po jednog čoveka svake godine. — Osmehnula se njegovoj zbunjenosti
i potapšala ga po ruci. — Nemoj to suviše tragično da shvatiš, Malkolme.
Morala sam da koristim ljudski materijal koji sam zatekla ovde. Rat
za apstraktnosti kao što su moć, pravda ili slava sasvim je tuđ Boginji.
Lokridž je osećao da bi svaki odgovor na ovo bio besmislen. Jedino
mu je preostalo da uguši svoj bes u sebi, i stoga sledećih pola časa
nije izustio ni reći.
Polja u kojima su se sada nalazili bila su okružena živicom, zabajana
i posvećena. Tek iznikle mladice ječma nejasno su se zelenile povrh
mrke zemlje. Samo nekoliko obeleženih jutara bilo je obrađeno zajed­
ničkim radom; na pašnjacima su se šarenila stada ovaca, koza i svinja,
Pol Anderson 32

ali se goveda nisu videla; takođe nije bilo ni žena koje su verovatno
negde bile zauzete plevljenjem. Osim toga, bilo je tu i neograđenih livada
koje su se protezale sa obe strane puta. Napred se svetlucao blistavi
vodeni pokrov Limfjorda. Šumarak je zaklanjao selo, ali se iznad njega
podizala prava pruga dima.
Nekoliko ljudi lagano im se primicalo. Bili su to koščati i plavi
muškarci, obučeni slično Lokridžu; kosa im je bila u pletenicama i imali
su kratke brade. Neki su nosili štitove od pletenog pruća, obojene
živim bojama. Oružje im se sastojalo od kopalja sa kremenim vrhom,
lukova i strela, bodeža i praćaka.
Storm se zaustavi i podiže ruke. Lokridž učini to isto. Pošto su videli
ovaj gest prijateljstva i odeću došljaka, ljudi se očigledno odobrovoljiše.
Pa ipak, dok su im se približavali, na njihovim licima i dalje se prime-
ćivala nesigurnost. Hod im je postao teži, oborili su poglede i konačno
se zaustavili.
Još uvek ne znaju tačno ko je ona, pomisli Lokridž, ali sa njom
je uvek tako.
— U ime One — reče Storm odlučnim glasom — dolazimo kao prijatelji.
Vođa grupe sakupi hrabrost i istupi napred. Bio je to snažan i krupan
čovek, sa licem na kojem je vreme ostavilo svoj pečat; naglašene bore
oko očiju nesumnjivo su svedočile o veku provedenom uz more. Ogrlica
mu se sastojala od para moržovih kljova, dok se bakarna narukvica
svetlucala na čvrstom zglobu. — Tada, u Njeno ime — zagrme on — i
u moje, Ehegonovo, čija je majka bila Ularu, i koji vodi veliko veće,
dobro nam došli.
Lokridžova nova memorija automatski je otpočela sa analizom star­
čevih reči. Imena su bila autentična, što znači da nijedno nije bilo dato
sa ciljem da se odagnaju čini. Nadevala ih je Mudra Žena Avildara, koja
je tumačila snove za vreme obreda zrelosti. — »Dobrodošli« je značilo
više od formalne učtivosti: gost je bio sveta ličnost i mogao je da zahteva
bilo šta, izuzev da uzme učešća u naročitim obredima plemena. Ali, na­
ravno, gost bi svoje prohteve razumno ograničavao, ako ni zbog čega
drugog, onda bar da bi se gostio što duže.
Dok je grupa išla ka obali Lokridž je delićem svesti slušao Stormino
izmišljeno objašnjenje. Pošto su se, navodno, odvojili od svoje grupe,
ona i njen pratilac uputili su se ovamo sa juga, sa tog dalekog, egzotič­
nog juga odakle potiču sva čudesa ovoga sveta. Želeli bi da ostanu u
Avildaru dok ne budu spremni da se vrate kući. Kad se budu smestili,
nagovestila je ona, sve će ih bogato darivati. •
Ribari se još više odobrovoljiše. Ako su ovo bili boginja i njen pra­
tilac, koji lutaju u ljudskom obličju, bar su se trudili da izgledaju kao
obična smrtna bića. Njihove priče će uneti dosta duha u duge večeri;
zavidljivi posetioci dolaziće iz okolnih mesta da čuju i vide Nju i da
potom pričaju kod kuće o važnosti Avildara; prisustvo bogova verovatno
neće ostaviti ravnodušnima ni Jutoaze, čije su izvidnice u poslednje
vreme bile primećene kako se vrzmaju unaokolo. Grupa je ušla u selo
veselo i živo razgovarajući.
Glava šesta

— želiš li zaista da vidiš prljave močvare? Ja ću ti ih pokazati ako hoćeš

— predložila je Ori, čije je ime značilo »Cvetno Pero«.
Lokridž protrlja bradu, na kojoj su već iznikle kratke čekinje, i
pogleda Ehegona. Očekivao je sve, od zbunjenog odobravanja do popust­
ljivog osmeha. Umesto toga, vođa je iskoristio priliku i gotovo pate­
tičnim glasom odobrio kćerki da povede gosta na izlet. Lokridž nije
znao razlog.
Storm je odbila poziv da im se pridruži, što je Ori očigledno primila
sa olakšanjem. Devojka se plašila te smeđe žene koja je sa visine po-
smatrala sve oko sebe i koja je provodila mnogo vremena sama u
šumi. Storm je objasnila Lokridžu da to čini zbog toga da bi potvrdila
pred plemenom svoje božansko poreklo, kao i iz nekih drugih razloga o
kojima još nije želela da govori; ali izgleda da je ona i njega izbegavala,
budući da je veoma retko viđao za ovih dvadesetak dana koliko su bili
u Avildaru. Premda je bio suviše opčinjen svim onim što je doživeo da
bi se osećao iole uvređen, to ga je ipak podsetilo na jaz koji je od početka
ležao među njima.
Sunce je već zalazilo za horizont kada je on snažno zaveslao i povezao
kanu kući.
Bio je to znatno manji čamac od onih velikih, okruglih barki od
pruća, opšivenih kožom, kojima se on jednom otisnuo izvan Limfjorda u
lov na foke. Još uvek mu je u ušima odzvanjalo bučno urlanje posade
koja je pevala i grubo se šalila na dugačkim sivim talasima. Nespretno
je rukovao harpunom sa koštanim vrhom, ali se zato istakao kada se
podizalo palo jedro; veština kormilarenja nije bila teška za čoveka koji
se koristio mnogim trikovima naučenim na jahtama iz dvadesetog veka.
Njegov današnji kanu bio je laki čamac izdubljen u deblu nekog drveta.
Bočne strane su mu bile opletene, a na pramcu se nalazila zelena grana
koja je trebalo da umilostivi bogove vode.
Iza njih je ostala prostrana močvara pima trske, kojom su u izobilju
vrvele patke, guske, labudovi, rode i čaplje. Lokridž je sada veslao pa­
ralelno sa južnom obalom zaliva čije se gusto zelenilo oblivalo bojom
zlata pod kosim zracima sunca. S njegove leve strane voda se u dugačkim
prugama svetlucala ka horizontu; njenu mirnu površinu remetio bi samo
po koji zalutali galeb ili povremeni skok neke ribe. Vazduh je bio
savršeno miran, tako da su se udaljeni zvuci čuli isto tako jasno kao
i šum vesala po vodi. Udisao je izmešane mirise zemlje i soli, šume
i ogromnih jata algi. Nebo bez ijednog oblačka, duboko i plavo, postajalo
je sve tamnije dok se lagano spuštalo veče obavijajući Orinu glavu tir­
kiznim oreolom.
Kakav divan dan, pomisli Lokridž. Još samo da nema ovih mahnitih
komaraca... Izgledalo je da insekti uopšte ne smetaju Ori. Mora da
Pol Anderson 34

već generacijama ujedaju Tenil Orugareje, tako da su oni najzad postali

imuni.
Njihovi ubodi nisu mu smetali više od oskudice u cigaretama; ovaj
nedostatak nadoknađivao je osećajem da voda oživljava pod njegovim
zaveslajima, i prijatnošću izazvanom naprezanjem mišića. Naravno, u
svemu tome je imalo udela i prisustvo devojke...
— Divan dan, zar ne? — sramežljivo ga upita Ori.
— Oh, da — reče on. — Hvala što si me povela.
Na Orinom licu buknu crvenilo; Lokridž je tek tada saznao da Tenil
Orugareji, kao i Navaho Indijanci, govore »hvala« samo za vrlo velike
stvari. Svakidašnja pomoć smatrana je kao nešto obično. Dijaglosa mu
je omogućila da tečno govori njihov jezik, ali ne i da se navikne na
drevne običaje.
Njeno lice, vrat i nejake mlade grudi i dalje su bili obliveni rume­
nilom. ćutala je nekoliko trenutaka oborenog pogleda, a zatim promrm-
Ijala. — Ne. Ja moram tebi da kažem hvala.
Posmatrao ju je u polutami. Iako ovde nisu vodili računa o rođenda­
nima, pretpostavljao je da ima oko petnaest godina. Bila je veoma vitka
i tako puna ljupkosti. Lokridž se pitao zbog čega je još uvek devica;
druge devojke, bilo udate ili ne, pa čak i mlađe od nje, uživale su
slobodu sličnu onoj koju imaju žene sa Samoa.
Naravno, ni na kraj pameti mu nije palo da se izlaže opasnosti
upuštajući se u bilo šta sa jedinim preostalim ženskim detetom iz kuće
svoga domaćina. Razume se, udela u tome je imalo urođeno osećanje
časti, ali i veština samoobuzdavanja. Nije želeo da iskoristi nekoga ko
je bio tako mlad; uostalom, u plemenu je bilo i starijih devojaka. Orina
nevinost podsećala ga je na lahor koji povija cvetove gloga iza njene
kuće.
Pa ipak, morao je da prizna da je bar malo u iskušenju. Bila je
previše privlačna: krupne plave oči, pegavi prćasti nos, sočne usne,
raspletena duga kosa koja se rasipala u svetložutim talasima ispod venca
ruža i slivala niz ramena. Osim toga, neprestano se nalazila uz njega
dok su bili u selu.
— Nemaš zbog čega da mi zahvaljuješ — reče Lokridž. — Svi ste oni
vi ukazali više poštovanja nego što zaslužujem.
— Ne, nikako — usprotivi se Ori. — Ti si mi doneo veliku sreću.
— Kako, kad nisam ništa učinio?
Njeni prsti se isprepletoše, a pogled joj skrenu u krilo. Bilo je suviše
teško objasniti joj da on ne želi da je zapitkuje, ali ona je već sama
počela da priča.
Priča je bila jednostavna. Kod Tenil Orugareja devica je bila sveta,
neoskmavljiva. Međutim, kada bi osetila da je došlo njeno vreme, ime­
novala bi svog izabranika na dan prolećne setvene svečanosti. Bio je to
svečan obred pun radosti. Međutim, Orin izabranik se udavio u moru
nekoliko dana pre svetkovine. Svima je bilo jasno da su se sile razljutile,
i stoga je Mudra Žena odlučila da Ori ostane sama, kako bi bila čista,
sve dok se prokletstvo ne skine sa nje. Od tog događaja prošlo je više od
godinu dana.
Hodnici vremena 35

Bila je to ozbiljna stvar za njenog oca (odnosno za starešinu doma­

ćinstva, jer se u ovoj kulturi nije vodilo računa o očinstvu) — a osim
toga, on je bio i vođa plemena. Iako su žene, da bi stupile u veće,
morale da budu starice, oba pola su imala potpuno jednaka prava, a
nasleđe je išlo po majčinoj strani. Kada bi Ori umrla bez dece, njena
zaostavština pripala bi ćelom Avildaru. Nju, doduše, nisu izbegavali,
pa ipak, bilo je teško ćele godine stajati po strani.
Kad su stigli stranci, donoseći priče o čudesnim stvarima i dajući im
neke od njih kao darove, svi su bili ubeđeni da je to dobro znamenje.
Mudra Žena bacala je iverje bukve u tami svoje kolibe i kazala Ehegonu
da je zbilja tako. Velike i nepoznate Sile nastanile su se u Stormi i
njenom pratiocu Malkolmu. Učinivši čast Ehegonovoj kući, oni su oda­
gnali zle čini. Sve je postalo jasno kada Malkolm nije odbio da ode na
tu varljivu, izdajničku vodu sa Ori...
— Zar ne bi mogao da ostaneš? — u njenom glasu se osećala molba. —
Kada bi me udostojao, idućeg proleća bila bih... više nego žena;
prokletstvo bi postalo blagoslov.
Njegovi obrazi se zarumeniše. — Žao mi je — reče najljubaznije što
je mogao. — Ne možemo da čekamo; moramo da odemo prvim brodom.
Ona povi glavu i poče da grize donju usnu.
— Ali ja ću svakako naći načina da to prokletstvo skinem sa tebe —
obeća on. — Sutra ću razgovarati sa Mudrom ženom. Ona i ja ćemo
sigurno naći neko rešenje.
Ori je obrisala suze i nesigurno se nasmešila. — Hvala. Želela bih
da ostaneš ili bar da dođeš na proleće. Ali ako me ponovo vratiš među
žive... — nešto joj je zastalo u grlu. — Ne postoje reči kojima bih
mogla da ti se zahvalim za to.
Kako je malo trebalo da se postane bog.
Pokušavajući da je umiri, Lokridž je skrenuo razgovor na stvari koje
su joj bile bliske. Bila je veoma iznenađena kada ju je upitao kako se
izrađuje gmčarija (što je spadalo u ženski posao), tako da je sasvim
zaboravila na svoju nesreću; a posebno joj se dopalo kada je on izjavio
da mu se veoma sviđa posuđe koje je ona napravila. To ju je navelo
da mu priča o skupljanju ćilibara: — Kada izađemo iz kuće posle oluje
— počela je gotovo bez daha, užarenih očiju — na peščane dine da
skupljamo ono što je more nanelo... tada je veoma veselo; uvek
pržimo ribu i ostrige. Zašto ne podigneš buru dok si ovde, Malkolme?
Mogli bismo baš lepo da se zabavljamo. Pokazaću ti jedno mesto gde
galebovi jedu iz ruke, plivajući na talasima kada se more malo umiri,
i... i... još mnogo toga!
— Bojim se da ne mogu da upravljam vremenom — reče on. — Ja sam,
ipak, samo čovek, Ori. Posedujem doduše neke moći, ali one nisu tako
velike.
— Ja mislim da ti možeš sve da uradiš.
— Hm ... ovaj ... taj ćilibar. Vi ga uglavnom skupljate radi trgovine,
zar ne?
Ori klimnu glavom. — Zemljoradnici sa kopna kupuju ćilibar kao
i narodi iza zapadnog mora, a i ljudi koji dolaze brodovima sa juga.
— Trgujete li takođe i kremenom? — Odgovor je već znao, pošto je
Pol Anderson 36

mnoge sate proveo posmatrajući majstore na poslu; parčići su leteli sa

kamenog nakovnja i udarali o njihove kožne kecelje; na sve strane
prštale su vamice, osećao se miris sumpora i odjekivali potmuli zvuci;
na kraju bi se pod žuljevitim, starim rukama ukazala neka ljupka stvar­
čica. Iako mu je sve to već bilo poznato, Lokridž je želeo da razgovor
i dalje bude veseo. Bilo je divno slušati Ori kako se smeje.
— Da, mi takođe prodajemo i predmete od ćilibara, ali samo ljudima
na kopnu — reče ona. — Ako brod dođe u neko drugo mesto, a ne u
Avildaro, smem li da idem s tobom da ga vidim?
— Pa... naravno, ako niko ne bude imao ništa protiv.
— Volela bih da odem s tobom na jug — reče ona setno.
U trenutku ju je video na kritskoj pijaci robova, ili izgubljenu i po­
metenu u njegovom svetu mašina. Bilo bi to veoma nepravedno prema
njoj i zato on reče: — Ne. Nema ništa od toga, žao mi je.
— Znala sam — odgovorila je kratko. Glas joj je bio miran, bez traga
samosažaljenja. Čovek je u Neolitu naučio da prihvata stvari onakve
kakve jesu. Pa ipak, čak ni duga izolovanost u senci gneva nije u njoj
uništila sposobnost da se raduje.
Posmatrao ju je kako ljupko sedi, onako potamnelu od sunca i sa
rukom kojom je blago udarala po vodi. Nešto mu se skupilo u grlu pri
pomisli na njenu sudbinu. Istorija će sasvim zaboraviti Tenil Orugareje;
za njima će ostati samo nekoliko relikvija koje će bageri iskopati iz
mulja močvare; mnogo vekova pre no što se to dogodi, ona će nestati
u prašini, a kada i njeni unuci pomru — ako uopšte bude živela dovoljno
dugo da ih ima, u ovom svetu divljih zveri i još divljijih ljudi, oluja,
poplava, neizlečivih bolesti i neumoljivih bogova — ugasiće se zauvek i
poslednje sećanje na njenu lepotu.
Pred očima mu bijesnu ceo njen život; najpre mladost, kada je
mogla da se utrkuje sa jelenima i da provede ćelu majsku noć izmenju-
jući poljupce sa svojim izabranikom; zatim dolaze deca koju će nepre­
stano rađati, pošto je smrtnost bila suviše velika i svaka žena je morala
da ih donosi na svet što više, kako se pleme ne bi ugasilo; potom zre­
lost, kada će je svi poštovati kao gospodaricu domaćinstva, dok će oko
nje deca sve više da rastu, a njena snaga neumitno da vene; zatim
doba kada će dati veću svu onu mudrost koju je požnjela tokom godina,
da bi se nakon toga povukla iz sveta zbog slepoće, gluvila, proređenih
zuba, reumatizma, artritisa, dok stvarnost za nju bude počela da postoji
samo u poluzaboravljenoj prošlosti; konačno, video je pogrbljenu i
uvelu u grobnici, kroz mali otvor na kamenoj ploči koja je u isti mah
bila i simbol rođenja; a kroz nekoliko godina ostaće samo prinesene
žrtve na humki i nejasna zebnja za dugih zimskih noći dok vetar bude
šaptao oko kuće, jer bi to moglo da znači da njen nemirni duh luta
unaokolo; na kraju ostala je samo tama.
Video je zatim kroz četiri hiljade godina i četiri hiljade milja zapadno
odavde: uštogljenu pred školskom tablom, kako u mladalačkoj doko­
lici postaje beskorisno i preosetljivo biće pimo frustracija; kako se udaje
za jednog ili više ljudi čiji je posao da prodaju stvari koje niko ne želi
da kupi — udajući se pri tom takođe i za hipoteku na kuću, odnosno
za ubistveno nepromenljivu svakodnevicu; kako žrtvuje tek dve nedelje
Hodnici vremena 37

sitničarski izmerene slobode godišnje da bi kupovala luckaste stvari za

koje je morala da plaća visoke poreze; kako udiše dim, prašinu i otrove;
kako sedi u zagušljivim salonima za stolom na kome se igra bridž ili
pred televizorom; kako mladost napušta njeno telo, ostavljajući joj
zauvek iskvarene zube u ustima još pre dvadesete godine; i, konačno,
kako živi u stalnom strahu od raka, srčanih oboljenja, duševnih pore­
mećaja i nuklearne kataklizme.
Osetio je kako ga je za trenutak prožela jeza. Pa ipak, bio je nepra­
vedan prema svom sopstvenom dobu, kao uostalom i prema ovome u
kome se sada nalazi! U nekim vremenima život je bio težak u fizičkom
smislu, a u drugim u psihičkom; postojali su, doduše, i takvi periodi
kada je bio nepodnošljiv u svakom pogledu. Bogovi su oduvek davali
samo malo sreće, dok se ostatak svodio na puko preživljavanje. Sve u
svemu Lokridž nije bio ubeđen da se sudbina pokazala manje veliko­
dušnom prema njenom dobu nego prema njegovom. Ceo problem je
bio u tome što je Ori zauvek pripadala ovom svetu...
— Suviše misliš — reče ona bojažljivo.
Podigao je pogled prema njoj i izgubio ritam u veslanju. Prozirne
kapljice zapljusnulo su bokove čamca, presijavajući se na već zgaslom
svetlu zalazećeg sunca. — Ne, nisam razmišljao — odgovorio je polako.
— Samo sam malo odlutao.
Opet je upotrebio pogrešan izraz. Duh koji luta snovima ili mislima
može da stupi u najčudesnije predele. Ori ga je pogledala s poštovanjem.
Nakon izvesnog vremena, dok je tišinu remetilo samo kretanje kanua
po vodi i udaljeno gakanje gusaka, ona ga tiho upita: — Smem li da te
zovem Ris?
Zenice mu se suziše.
— Ne znam šta znači Malkolm — objasnila je Ori brzo. — To je odveć
teška čarolija za mene. Ti veoma ličiš na velikog zlatnog risa.
— Ovaj ... dobro... — Iako je ovaj gest izgledao veoma detinjast,
ipak mu se dopao. — Ako tako želiš. Pa ipak, ja mislim da ne postoji
ništa lepše od Cvetnog Pera.
Orino lice se oblilo rumenilom, a pogled joj skliznu u stranu. Kanu
je gotovo bešumno nastavio svoj put.
Dugo vremena ništa nije remetilo savršenu tišinu predvečerja. Do­
voljno dugo da to u Lokridžu izazove nejasnu zebnju. Obično bi ovde
na domaku sela bilo znatno bučnije: deca su dizala graju, ribari koji
su se vraćali sa ulovom pozdravljali su obalu, domaćice su se glasno
dovikivale, a povremeno bi se začula i pobednička pesma lovaca koji su
nosili ubijenog losa. On skrenu udesno i zavesla brže uz dragu između
dve uske pošumljene obale. Još uvek se nisu čuli ljudski glasovi. Lokridž
upitno pogleda Ori. Možda je ona znala šta se događa. Međutim, devojka
je samo sedela, podbočivši bradu rukama i netremice zureći u njegovu
siluetu na drugom kraju čamca. Nije imao srca da jednim prozaičnim
pitanjem naruši njeno sanjarenje. Umesto toga zaveslao je što je
brže mogao.
Avildaro se ubrzo pojavio na vidiku. Pod starim šumarkom uzdizao se
grozd koliba, čiji su krovovi bili omazani blatom; u sredini se nalazila
Duga kuća, velika drvena građevina koja se koristila za svečane obrede.
3 Andromeda
Pol Anderson 38

Čamci su nemo bili ukotvljeni na plaži gde su se mreže sušile na visokim

"motkama. Nekoliko stotina metara ispred nalazila se oveća gomila otpa­
daka. Tenil Orugareji nisu više živeli u blizini te hrpe ljuštura od ostriga,
ribljih kostiju i drugog smeća, kao što su to činili njihovi preci; pa
ipak, oni su i dalje tu donosili ostatke hrane koju su jele polupripitom-
Ijene svinje; čitavo mesto bilo je prekriveno gustim rojevima muva.
Ori se trže iz sanjarenja. Njeno glatko čelo za trenutak se ispunilo
borama. — Pa ovde nema nikoga! — uzviknu ona uplašeno.
— Mora da su u Dugoj kući — reče Lokridž. Iz velikog otvora na krovu
kuljao je gust dim. — Hajdemo odmah tamo.
Bio je zadovoljan što mu je vebli pri ruci.
Dovezao je kanu do obale uz devojčinu pomoć, a zatim oboje pohitaše
ka naselju. Njena ruka je kradomice skliznula u njegovu dok su ulazili
u selo. Senke su zatamnjivale prašnjave staze između koliba, a vazduh
kao da je iznenada postao hladniji. — šta se događa, Rise? — molećivo je
upitala Ori.
— Ako ti ne znaš... — Lokridžovi koraci postali su još duži.
Žamor je očigledno dolazio iz velikog hola. Dva mladića stajala su
pred ulazom i stražarila. — Evo ih, dolaze! — viknu jedan od njih. Obo­
jica brzo razmakoše svoja ukrštena koplja da bi Lokridž i devojka mogli
da uđu.
Na vratima se nalazio veliki zastor od jelenje kože. Prošlo je izvesno
vreme pre no što su se njegove oči privikle na tamu koja je vladala
unutra; kuća nije imala prozora, tako da je dim pekao oči. Plamen na
središnjem ognjištu bio je svet i nikad nije smeo da se ugasi. (Kao i
većina primitivnih običaja, i ovaj je imao svoju praktičnu osnovu. Pre
no što su pronađene šibice, nije bilo lako zapaliti vatru, i svi su morali
da dolaze ovde po oganj). Veliki plamen se razlagao na nemirne jezičke
koji su treperili i pucketali, bacajući iskričave vamice prema čađavim
zidovima. Na potpornim stubovima videli su se izrezbareni grubi magični
simboli. Čitavo naselje tiskalo se u nevelikoj prostoriji: bilo je tu oko
četiri stotine muškaraca, žena i dece, koji su čučali na prljavom podu i
mrmljali nešto među sobom.
Ehegon i njegovi doglavnici stajali su blizu vatre zajedno sa Storm.
U trenutku kada je ugledao, onako visoku i arogantnu, iz Lokridžove
svesti sasvim je iščezla svaka pomisao na Ori. — šta se to dešava?
— upitao je.
— Jutoazi dolaze — reče kratko ona.
Bio mu je potreban čitav minut da asimiluje ono što je dijaglosa
znala o tom imenu. Jutoazi — narod Ratne sekire, najsevemiji ogranak
ogromnog talasa ratničkih plemena koji se širio iz južne Rusije već
skoro dva veka; iako su govorili indoevropskim jezikom, objedinjavala ih
je ista kultura, a ne rasa. Bili su predodređeni da svugde ruše civiliza­
cije: Indija, Krit i Grčka pašče pred njima, a njihovi jezici, religije i na­
čini života ostaviće snažan pečat u celoj Evropi. Ali za sada, u slabo nase­
ljenoj Skandinaviji, nije bilo većih sukoba između domorodaca koji su
se bavili lovom, ribarenjem i zemljoradnjom, i nomada koji su pose-
dovali moćna bojna kola.
Hodnici vremena 39

Pa ipak, u Avildaro su stizale vesti o učestalim krvavim bitkama na

jugu.
Ehegon je držao Ori na grudima i milovao je po kosi. — Nisam se
plašio za tebe, pošto si bila sa Malkolmom. Ali ipak, hvala Onoj što
si se vratila. — Čvrsto lice, obraslo bradom, okrenulo se prema Lokri-
džu. — Danas su naši ljudi, koji su bili u lovu na jugu, dojurili ovamo i
obavestili nas da Jutoazi dolaze i da će već sutra biti ovde. Oni su ratnici
— pljačkaši i svi od reda imaju oružje. Avildaro je prvo mesto na njiho­
vom putu, šta smo učinili da uvredimo njih ili bogove?
Lokridž skrenu pogled na Storm i obrati joj se na engleskom: — Ne
bih želeo da koristim naše oružje protiv tih ubogih đavola, ali ako
budemo morali...
Ona odrečno odmahnu glavom. — Ne. Energija bi mogla da se
registruje, ili bi bar prepričavanja došla do uboda Rendžera i skrenula
im pažnju na nas. Najbolje bi bilo da ti i ja odmah napustimo ovo
mesto.
— šta? Ali...
— Upamti! — prekide ga odlučno Storm. — Vreme je nepromenljivo.
Pošto će ovo mesto da preživi i sledećih sto godina, sasvim je verovatno
da će starosedeoci odbiti sutrašnji napad.
Nije mogao da se oslobodi njenog prodornog pogleda. Ali i Ori ga je
takođe posmatrala, kao i Ehegon, ribari, devojke, ćilibardžije, i svi
ostali. On slegnu ramenima. — Možda i neće — rekao je tiho. — Možda
su ih u budućnosti podjarmili, zato što smo ih danas ostavili na cedilu.
Ja ostajem.
— Ti se usuđuješ ... — procedi kroz zube Storm, ali se u istom trenutku
obuzda. Neko vreme je ostala nepokretna i bez reči. Zatim se nasmeši,
pođe ka njemu i čvrsto ga zagrli. — Trebalo je to ranije da shvatim —
rekla je zagonetno. — U redu, ostajem i ja.

з*
Glava sedma

Dolazili su sa zapada, preko ravnice, obilazeći sa leve strane veliku

hrastovu šumu. Stanovnici Avildara su ih očekivali. Bilo je ukupno sto-
tinak napadača, sa deset bojnih kola, tako da je većina išla peške; ni
njihovi protivnici nisu bili znatno brojniji. Videvši ih prvi put na jakoj
podnevnoj svetlosti, Lokridž je jedva mogao da poveruje da su to strašni
ljudi Ratne sekire.
Dok su se približavali, proučavao je jednoga od njih, koji mu se
učinio tipičnim predstavnikom Jutoaza. U telu, ratnik se nije mnogo
razlikovao od Tenil Orugareja: izgledao je samo nešto niži i snažnije
građen; crvenkasta kosa bila mu je upletena u perčin, a brada nehajno
razbarušena; zbog oštro povijenog nosa, njegove crte lica su pre odgo­
varale centralno-evropskom nego ruskom tipu. Imao je na sebi kožni
haljetak bez rukava i suknju od istog materijala koja je sezala do kolena
i na kojoj se nalazio utisnut simbol plemena. Nosio je okrugli štit od
bivolje kože sa dve ukrštene pruge po sredini obeležene upadljivom
bojom. Oružje mu se sastojalo od tankog kremenog bodeža i izvanredno
izrađene kamene sekire. Usne je držao široko razvučene, što je moglo da
znači nagoveštaj skorog pokolja.
Bojna kola uz koja je išao pripadala su očigledno nekom poglavici.
Bile su to lake dvokolice od drveta i pletenog pruća, koje su vukla
četiri dugodlaka, mala konja. Vodio ih je jedan nenaoružan mladić, opa­
san samo komadom tkanine. U kolima je stajao vođa, znatno viši od
ostalih, i vitlao dugačkom i teškom sekirom koja je Lokridža podsetila
na halebardu. Dva koplja štrčala su sa jedne strane i stajala mu na do­
hvatu ruke. Nosio je veliku kacigu, steznik i oklop za kolenice od
pojačane kože; o bedru mu je visio kratak bronzani mač, a niz ramena
se lepršao izbledeli, platneni plašt. Pod čupavom bradom blistala se
velika ogrlica od masivnog zlata.
Tako su izgledali Jutoazi. Kada su ugledali neravnu liniju ribara, oni
usporiše hod. Trenutak potom, vodič čeonih kola dimu u rog; Jutoazi
zaurlaše poput vukova, a konji se nadadoše u galop. Za njima su tan-
drkale dvokolice, a na kraju su jurili pešaca vičući na sav glas i udarajući
pljoštimice sekirama po kožnim štitovima.
Ehegon pogledom potraži Storm i Lokridža. — Sad? — upita.
— Malo kasnije. Pustimo ih da se približe. — Stormine ženice se suziše.
— Neko se nalazi u poslednjim dvokolicama... ali ne vidim dobro...
ostali mi zaklanjaju vidik...
Lokridž je osećao kako napetost raste iza njegovih leđa: kratki uzvici
i nerazgovetno gunđanje, šum nogu koje su nestrpljivo udarale o tle,
neprijatan zadah znoja. Starosedeoci koji su čekali da brane svoje do­
move nisu bili kukavice, ali neprijatelj je bio bolje opremljen i vičniji
ratovanju; čak se i njemu, koji je poznavao tenkove, nalet dvokolica za
trenutak učinio strašan.
Hodnici vremena 41

Lokridž podiže revolver. Drška mu je bila hladna i suva. Storm je

preko volje pristala da danas upotrebe oružje; možda će upravo moćni
svetleći hici — bez obzira što će biti upravljeni na njihove protivnike —
negativno uticati na hrabrost Tenil Orugareja.
— Bolje bi bilo da me pustiš da pucam —reče on na engleskom.
— Ne još. — Stormin glas zazvučao je izuzetno jasno u toj sveopštoj
gunguli, da Lokridž i nehotice skrenu pogled prema njoj. Njene mačije
oči bile su sužene, zubi su se blistali, a ruka joj se nalazila na energet­
skom pištolju, za koji je rekla da ga neće upotrebi ti. — Moram prvo
da vidim tog čoveka.
Vozač bojnih kola podiže svoju sekira, a zatim je brzo spusti na
dole. Iz zadnjih redova Jutoaza brzo se izdvojiše strelci i praćkaši. Nji­
hovo oružje već se preteći dizalo prema protivnicima; trenutak potom
čitavo jato kamenja i strela zazviždalo je put ribara.
— Sad! — naredi Ehegon. Ali to više nije bilo potrebno. Iz redova ribara
začuše se prkosni uzvici, a zatim i oni obasuše Jutoaze kamenjem i stre-
lama.
Ovaj kratki protivnapad nije suviše omeo suprotnu stranu. Lokridž je
video kako su se dva-tri kamena bezazleno odbila o čvrste štitove. Ju-
toazi su bili u punom naletu i svakog trenutka su mogli da se nađu u
njegovoj blizini. Već je sasvim jasno razaznavao sjajne nozdrve i belo
oivičene oči prednjih konja, njihove lepršave grive, svetlucave bičeve,
divlje grimase na licima vozača, čija se brada razletala na sve strane, i
jednu podignutu sekira na kojoj se kameno sečivo blistalo poput metala.
— Do đavola sa oklevanjem! — viknu Lokridž. — Neka vide šta ih čeka.
Na nišanu mu je bio vođa kada je povukao obarač. Trzaj revolvera
bio je tako snažan da mu je oružje gotovo izletelo iz ruke. Prasak se
trenutno izgubio u divljem metežu, topotu, fijukanju sekira i tandrkanju
točkova. Pogođen u gradi, vođa nemoćno raširi rake i stropošta se na
tle. Halebarda opisa krug u vazduhu i žabi se jednom oštricom u zemlju.
Trenutak potom visoka trava prekri i oružje i ratnika.
Momak zaustavi konje i zinu od straha. Lokridžu u magnovenju pro-
struja kroz glavu da nije morao da ubije čoveka. Međutim, nije bilo
vremena za kajanje. On se osvrte i potraži pogledom drugu zapregu; a
onda poče da puca u nove mete. Ubiti po jednog konja iz svake zaprege,
biće sasvim dovoljno da se dvokolice izbace iz stroja. Neki zalutali kamen
okrznu cev revolvera koja resko zazveča. Ali gotovo istovremeno još
jedna kola se prevmuše; ular se nerazmrsivo zapetljao, čeoni konj je
pregrizao jezik, a levi točak se sasvim raspao od siline udara. Preživeli
konji počeše da se propinju i uplašeno nj ište.
Lokridž vide kako Jutoazi i dalje jurišaju. Dve ili tri dvokolice su bile
zaustavljene, ali su osvajači još uvek nadirali. On iskorači napred i nađe
se na brisanom prostora. Krv mu je bila suviše uzburkana da bi
mario za strele i kamenje; hici pokuljaše iz njegovog revolvera.
Ali u istom trenutku nešto ga žestoko pogodi u gradi.
U magnovenju mu se učinilo da mu je u lobanji eksplodirala neka
džinovska granata. A zatim, zaslepljen i izbačen iz ravnoteže, on vrto­
glavo utonu u tamu.
Pol Anderson 42

* ♦

Povratak svesti bio je propraćen užasnim bolom. Pred očima mu je

još uvek sve treperilo. Kroz besomučno urlanje, njištanje i potmuli
topot on začu uzvik: Napred Jutoazi! Napred sa Nebeskim ocem!
To je bilo rečeno na jeziku koji je dijaglosa poznavala, ali, ipak, nije
bio jezik Tenil Orugareja.
Lokridž se s naporom podigao na ruke i kolena. Prva stvar koju je
ugledao bio je njegov revolver koji je ležao poluistopljen na zemlji. Ra­
zaranje revolvera apsorbovalo je glavni deo energetskog snopa. Me­
đutim, meci nisu ispali iz magacina. On je zadobio samo bolne opekotine
po licu i grudima. Koža mu je gorela. Od siline bola nije više bio u
stanju da misli.
Pokraj njega ležao je mrtav čovek. Bio je sav ugljenisan, tako da ga je
bilo nemoguće prepoznatu Ali bakarna narukvica na jednoj ruci nesum­
njivo je ukazivala da je to Ehegonov leš.
Najednom primeti Storm. Obavijao ju je svetlucav energetski štit.
Oko nje su igrali kratki, raznobojni jezičci plamena. Neprijateljski hitac
fijuknu mimo njih, pokosivši tri mladića sa kojima je Lokridž išao u
lov na foke.
Jutoazi zaurlaše! Bio je dovoljan samo jedan nalet da pregaze ribare.
Lokridž ugleda Ehegonovog sina — nije mogao da pogreši jer je samo
on imao takvo lice i bio tako istrajan — kako pokušava da zabode
koplje u konje iz zaprege neke dvokolice kao da lovi divlje veprove.
Vozač bojnih kola skrenu naglo ustranu, i dvokolice uz štropot prome-
niše pravac. Ratnik koji se nalazio na njima uzmahnu sekirom fatalno
vešto. Mladićev mozak rasprsnuo se na sve strane. Ehegonov sin pade
kao pokošen kraj oca, Jutoaz radosno uzviknu, zamahnu na drugu stra­
nu, na nekoga koga Lokridž nije mogao da vidi, a zatim hitnu koplje ka
jednom strelcu i produži trijumfalno dalje.
Ribari su bežali na sve strane. U panici su jurili ka šumi, a kuknjava
se razlegala odasvud. Gonjenje se prekidalo na rubu šume. Jutoazi, čiji
su bogovi-zaštitnici bili na nebu, nisu voleli skrovita i mračna mesta.
Radije su se vraćali na bojno polje i dovršavali ranjene neprijatelje.
Jedna dvokolica jumu u pravcu Storm. Energetski štit stvarao je
oko nje treperavi oreol tako da je izgledala blistava poput lavice. Lokri-
džu se u bunilu činilo da vidi neko biće iz bajke. Još uvek je imao vebli
za pojasom. Nesigurno je pošao rukom ka revolveru, ali ga je svest
izdala рге no što je uspeo da izvadi oružje. Poslednje što je video bio je
jedan čovek koji je stajao iza vozača nekih bojnih kola — čovek obrijan
i bele kože, veoma visok, zaogrnut crnim plaštom koji se viorio iza
njega poput krila...

Lokridž je sporo dolazio svesti. Izvesno vreme prijalo mu je da leži

na zemlji i da ne oseća bol.
Malo-pomalo, postao je ponovo svestan onoga što se dogodilo. Kada
začu ženski krik on otvori oči i pokuša da se uspravi.
Hodnici vremena 43

Sunce je već bilo zašlo, ali kroz vrata kolibe u kojoj se nalazio, pri­
lično udaljene od tamnocrvenog Limfjorda, za trenutak je opazio još
uvek zažarene oblake. Jedina prostorija u kolibi bila je sasvim ispraž­
njena, a ulaz je bio zaprečen zbijenim granama koje su remenima bile
pričvršćene za okvir vrata. Napolju su dva Jutoaza čuvala stražu. Jedan
je neprestano gledao unutra i mahao grančicama imele da bi se zaštitio
od zlih čini. Njegov drug je sa zavišću posmatrao nekolicinu ratnika
koji su obalom vodili kravu veselo uzvikujući. Odasvud se čula graja
pobednika, prodorni usklici, grohotan smeh, topot konjskih kopita i
kloparanje točkova; pobeđeni su muklo ćutali.
— Kako si, Malkolme?
Lokridž okrete glavu u pravcu glasa. Storm Derovej klečala je kraj
njega. Nazirao je samo konture u mračnoj kolibi, ali je zato jasno osećao
prijatan miris njene kose. Pomilovala ga je nežno po obrazu, a glas joj
je zvučao uznemirenije nego ikada ranije.
— Pa... izgleda da sam ostao čitav. — Dodirnuo je prstima lice i grudi
na mestima gde se koža cmela. — Nije ništa opasno. U stvari osećam
se prilično čilo.
— Imao si sreću što je Bren poneo sa sobom antišok pilule i enzimsko
ulje i što je odlučio da te poštedi — reče Storm. — Opekotine će do
sutra biti isceljene. — Zastala je za trenutak, a zatim dodala tonom
koji je mogao da pripada i Ori: — Srećna sam zbog toga.
— Šta se to događa napolju?
— Jutoazi pljačkaju Avildaro.
— A žene... deca... ne! — Lokridž pokuša da skoči na noge.
Ona ga blago povuče nadole. — štedi snagu.
— Ali ovi prokletnioi...
U njenom glasu se ponovo osetio prizvuk stare žestine: — Za sada
tvoja prijateljica ne pati mnogo. Seti se ovdašnjih običaja. Orugareji
sada oplakuju one koje su voleli; ali ubrzo će zaboraviti mrtve i nestale
i postaće robovi... Ne, čekaj. Ovo nije jug. Robovi varvara ne žive
mnogo drukčije od svojih gospodara. Ona sada pati jer nije slobodna,
jer više nema svoj dom; ali činjenica je da žena nigde među indoevrop­
skim narodima ne uživa takav ugled kao ovde. Bolje sačuvaj svoje ža­
ljenje za kasnije. Ti i ja smo u većoj neprilici nego tvoja mala prija­
teljica.
— M...m...m...u redu. — popusti Lokridž. — U čemu je onda ne­
volja?
Storm se okrenula, sela na pod ispred njega, obgrlivši rukama kolena,
i uzdahnula: — Bila sam slog — reče gorko. — Nisam ni slutila da se
Bren nalazi u ovom dobu. Samo je on mogao da organizuje ovaj napad.
Osetio je kako je uzdahnula od samoprekora. — Ti to nisi mogla da
znaš — rekao je, pokušavajući da je uteši.
Njeni prsti mu se obaviše oko mišice i ona reče hladnim glasom: —
— Nema oproštaja za Vordena koji pogreši. Samo propast.
Pošto je to bio zakon onih na čijoj se strani borio, Lokridžu se za
trenutak učinilo da je razume i da su njih dvoje konačno postali jedno.
Privukao ju je k sebi, kao što bi privukao svoju tužnu sestru, a ona se
pripi uz njega stavivši mu glavu na rame.
Pol Anderson 44

Posle izvesnog vremena, ikada je zavladala potpuna tama, Storm se

nežno odmakla i uzdahnula: — Hvala ti. — Ostali su da sede jedno pored
drugog, spojenih ruku.
Ponovo je sve utihlo. Najednom, Storm poče da govori dubokim
i brzim glasom: — Moraš da shvatiš da brojnost u ovom ratu kroz
vreme nije velika. Sve konce drži u rukama samo jedan čovek. Bren
je... vi nemate tu reč. On je centralna figura. Ima ih tako malo spo­
sobnih, i zato je on osvajač, komandant, čovek čije odluke uzdrmavaju
planetu... kralj. Ja sam za njega najveći plen. A on me sada ima.
Lokridžu se za trenutak učinilo da čuje jecanje u njenom glasu.
— Ne znam kako je otkrio gde sam, i u kom sam vremenu. Ne mogu
čak ni da pretpostavim. Kako je mogao da me pronađe u ovom zaborav­
ljenom dobu, kad nije mogao da me uhvati u tvom veku? To me plaši,
Malkolme. — Njen dodir je bio hladan i čvrst. — Šta je to uradio sa
vremenom?
Osećao je po njenom dodiru da ovo nije bila lažna zebnja.
— On je ovde sam. Ali i to je dovoljno. Mislim da je pre nas izašao
iz tunela pod dolmenom da bi pripremio narod Ratne sekire. Proglasio
se njihovim bogom. To nije nimalo teško. Sva lutanja Indoevropljana —
Nebeskih Otaca, obožavalaca sunca, pastira, oružara, vozara, ratnika,
ljudi čistih ruku i neograničenih snova, kojima su žene potčinjene kao
robovi, a deca puki posed — prouzrokovali su Rendžeri. Razumeš li?
Osvajači su rušioci starih civilizacija, stare vere, oni su praoci Ijudi-
-mašina. Jutoazi sada pripadaju Brenu. Dovoljno je da se on pojavi
među njima, kao što je dovoljno da se ja pojavim u Avildaru ili na Kritu,
i oni će na svoj nejasan način shvatiti ko je on; nakon toga će lako
moći da gospodari njima.
Nekako je otkrio da smo mi ovde. Mogao je da navali punom snagom,
ali to bi upozorilo naše agente, koji su veoma jaki u ovom milenijumu.
Umesto toga, naredio je Jutoazima da zauzmu Avildaro, zakleo se da će
Sunce i svetlost biti uz njih, i održao obećanje.
Zastala je za trenutak, kao da se nečega priseća.
— Pošto pobedi — Lokridž oseti kako Storm drhti — poslaće nekoliko
svojih ljudi da završe sa mnom.
Držao ju je privijenu uz sebe. Ona se najednom trže i poče mahnito
da mu šapuće na uvo: — Slušaj! Možda ima načina da pobegneš. Ko
zna? Knjiga vremena je nastala onda kada se rodila Vaseljena; ali mi
još nismo okrenuli sledeći list. Bren će te uzeti samo kao plaćenika.
On ne misli da si ti opasan. Ako možeš... ako samo možeš ... uđi u
tunel. Nađi Her Jespera Fledelijusa u Viborgu, u krčmi kod Zlatnog
Lava, u predvečerje Svih Svetih, između 1521. i 1541. godine. Možeš li
to da zapamtiš? On je jedan od naših. Kada bi samo mogao da stigneš
do njega ...
— Da. Svakako. Ako budem mogao. — Lokridž nije želeo dalje da razgo­
vara. Kroz sat ili dva mogla je sve da mu objasni. Ali u ovom trenutku
bila je suviše usamljena. Obgrlio ju je slobodnom rukom oko ramena.
Pokrenula se, tako da je njegov dlan skliznuo nadole; sledećeg trenutka
prislonila je svoje usne na njegove.
Hodnici vremena 45

— Nije mi preostalo još mnogo života — reče prigušeno. — Iskoristi

ono što još imam. Uteši me, Malkolme.
Sasvim zbunjen, Lokridž je samo promucao: Storm, oh Storm. —
Uzvratio joj je poljubac i zaronio u talas njene kose; na ćelom svetu
za njega su postojale samo tama i ona.
Buktinja bijesnu kroz šipke. Koplje se pokrenu, a glas zabrunda:
— Polazi! Ti, čoveče! On hoće da te vidi.
Glava osma

Bren je sedeo sam u Dugoj kući. Sveta vatra bila je ugašena, ali su
zraci iz kristalne kugle jarko osvetljavali medveđu kožu kojom je bio
presvučen njegov presto. Ratnici koji su doveli Lokridža padoše na
kolena sa strahopoštovanjem.
— Bože među nama — reče njihov krupan, riđokosi vođa. — Doveli
smo vrača kao što si naredio.
Bren klimnu glavom. — Dobro. Pričekajte u uglu.
četiri čoveka dotakoše tomahavcima čela i povukoše se izvan osvet-
Ijenog kruga. Sa podignutih baklji crvenkaste i žute iskre prštale su
unaokolo, a svetlost je jedva dopirala do lica ratnika na kojima je vreme
već ostavilo svoje tragove. Vladala je tišina.
— Sedi ako želiš — reče Bren na prijatnom engleskom. — Imamo mnogo
da kažemo jedan drugom, Malkohne Lokridžu.
Kako li je samo saznao puno ime?
Amerikanac je ostao na nogama jer bi inače morao da sedne odmah
uz Brena i da ga gleda pravo u oči. Dakle, to je neprijatelj.
Pri okretu, Rendžerov ogrtač se pomerio i pokazao tanko i dugo
mišićavo telo, visoko gotovo sedam stopa; i Bren je bio odeven u crnu
uniformu koje se Lokridž sećao iz tunela. Koža mu je bila veoma bela,
prsti vretenasti i dugi, a lice... lepo, moglo se reći, sa uzanim, pravim
nosem i hladnim savršenstvom linija. Nije bilo ni traga od brade; kosa
mu je bila gusta i kratka, kao kapa od samurovine. U očima se presija­
valo čelično sivilo.
Bren se osmehnu. — Dobro, onda stoj. — Podigao je polako ruku i
pokazao na bocu i dve tanke čaše, divnog oblika. — Želiš li možda da
popiješ nešto? To je burgundac iz 2012. Bila je to divna godina.
— Neću — odbi odsečno Lokridž.
Bren slegnu ramenima; napunio je sebi čašu i otpio jedan gutljaj.
— Mislim da nije neophodno da ti nanesem zlo — reče.
— Već si dosta učinio — uzvrati prkosno Lokridž.
— To je prilično paradoksalno. Ako neko živi sa koncepcijom vremena
kao nepromenljive i zauvek utvrđene veličine — i vidi mnogo gore stvari
nego ove danas, neuporedivo gore, a i sam rizikuje mnogo — čemu onda
sentimentalnost? Uostalom, i ti si danas ubio čoveka koga će žene i
deca žaliti.
— I on je nameravao mene da ubije, zar ne?
— Tačno. Ali on nije bio loš čovek. Vodio je svoje rođake, i sve one
koji su od njega zavisili, najbolje što je umeo, bio je častan prema
svojim prijateljima, pa čak i prema neprijateljima. Prošao si kroz selo
kad si išao ovamo. Budi iskren: nisi video ni klanja, ni mučenja, ni
unakaživanja, ni paljevine, zar ne? Uostalom, u budućim stolećima ovaj
poslednji talas imigranata pretopiće se prilično miroljubivo. Kavga je
ovde oduvek bila nešto neobično. Došljaci će bar u sevemoj Evropi,
Hodnici vremena 47

ako već ne u južnoj ili istočnoj, sve više dominirati, jednostavno zato
što je njihov način života bolje prilagođen dolasku bronzanog doba.
Oni su mnogo pokretljiviji, imaju šira obzorja, bolje se brane: staro-
sedeoci će ih zato oponašati. Čak su i tebe već udesili.
— Samo prazna priča — reče Lokridž. — U stvari, ti si ih poveo na
nas. Ti si poubijao moje prijatelje.
Bren odmahnu glavom. — Nisam. To je učinila Korijak.
— Ko?
— Žena. Kako ti se predstavila?
Lokridž je oklevao. Znao je da nema svrhe natezati se oko sitnica.
— Storm Derovej.
Bren se bezglasno nasmeja. — U potpunosti odgovara. Njen stil je
oduvek bio ekstravagantan. Pa dobro, ako želiš, zvaćemo je Storm.
— On odloži čašu. Crte lica su mu postale za nijansu strože. — Ona je
donela nevolju ribarima svojim dolaskom. Pa ipak, bila je sasvim svesna
rizika. Zar ozbiljno misliš da je nju ijednog trenutka stvarno brinulo
šta bi moglo da se desi njima ili tebi? Ne, ne, prijatelju moj, vi ste
bili samo puki brojevi u jednoj veoma velikoj i veoma staroj igri. Ona
je pokretala čitave civilizacije i odbacivala ih kada više nisu mogle da
služe njenim ciljevima isto tako mirno i ravnodušno kao što bi ti odba­
cio polomljenu alatku, šta za nju znači šaka divljaka iz kamenog doba?
Lokridž steže pesnice i povika: — Umukni!
Komešanje i mumlanje doprlo je sa mesta gde su stajali Jutoazi.
Bren im mahnu rukom, a zatim je ponovo spusti blizu energetskog
pištolja na širokom bakarnom opasaču. — Ona odista ostavlja snažan
utisak — nastavio je mirnim glasom, kao da se ništa nije dogodilo. —
Nema sumnje da ti je rekla kako njeni Vordeni zastupaju apsolutno
dobro, a mi Rendžeri apsolutno zlo. I ti, naravno, to ne možeš da osporiš.
Ali razmisli, čoveče, da li je ikada tako nešto bilo istinito?
— U mom sopstvenom vremenu — odvrati oštro Lokridž. — Nacisti,
na primar. — Bren podiže obrvu sa takvim sarkazmom, da je Malkolm
morao da doda kolebljivo: — U redu, nisu ni saveznici bili sveci, ali,
do đavola, nije bilo izbora.
— Imaš li još neki dokaz, sem Stoimine reči, da je situacija baš takva
u ratu kroz vreme? — upita Bren.
Lokridž proguta pljuvačku. Noć se spuštala okolo, prepuna vlage,
isparenja i udaljenih zvukova iz šume. Napregao je volju da odagna
osećaj potpune usamljenosti koji ga je ispunjavao. Vilice mu se stegoše.
— Slušaj — reče Bren blago. — Ja ne tvrdim da smo mi uzori vrline.
Ovo je najbeskrupulozniji rat koji je ikad vođen, rat između dve filozo­
fije, u kome protivnici oblikuju čak i prošlost iz koje su nastali. Pozivam
te da prosudiš. Da li je nauka, koja šalje čoveka u kosmos, oslobađa ga
od muka i oskudica, leći decu od difterije — da li je to zlo? Da li je
organizacija Ujedinjenih nacija nešto besmisleno? Da li je pogrešno
što čovek koristi svoj razum, jedini dar koji ga izdiže iznad životinje,
i koji oplemenjuje životinju u njemu? Pa ako nije, odakle onda sve
te stvari? Koji ih način života stvara?
Zastao je za trenutak, kao da se priseća nečeg, a onda nastavio:
— Sigurno ne vordenski! Misliš li ozbiljno da ta prizemna, magijska,
Pol Anderson 48

instinktivna, orgijastička vera Boginje može ikada da nadraste samu

sebe? Hoćeš li da znaš šta je sa njom bilo u budućnosti? Tek je u mom
vremenu postalo jasno koliko je ta vera besmislena. Upravo zbog toga se
ona, kao crv koji grize vlastiti rep, vratila u ovu tamnu prošlost da bi
naterala ljude, obmanjivanjem i strahom, da puze pred Njom. Oni su
naizgled srećni, jer je njen uticaj još uvek neznatan. Ali sačekaj da
vidiš strahote prave vordenske vladavine!
Bren je za trenutak razmišljao.
— Seti se; jedan mali arheološki podatak: starosedeoci sahranjuju svoje
mrtve u zajedničke grobnice. Narod Ratne sekire, međutim, pravi zase­
ban grob za svakog pojedinca. Da li ti to nešto kaže?
Lokridžu za trenutak sinu u sećanju ono što mu je deda pričao o
indijanskim ratovima. Tada je sažaljevao Indijance; ali da li bi to i dalje
činio da je proučio njihovu istoriju?
Želeo je da odagna tu uznemiravajuću pomisao i zato reče: — Ja
sam izabrao stranu Storm Derovej i neću da menjam.
— Ili je ona izabrala tebe? — upita blago Bren. — Kako ste se sreli?
Lokridž nije želeo ništa da kaže. Ko zna za šta bi to još moglo da
posluži. Pa ipak, istinu govoreći, Bren se nije ponašao kao zločinac.
Možda bi mogao da ga smekša u vezi sa Storm? Uostalom, od kakvog su
značaja pojedinosti njihovog susreta? Dao je kratko objašnjenje, a
onda mu je Bren postavio još nekoliko pitanja. Pre nego što se osvestio,
sedeo je pored Rendžera sa čašom u ruci i polako mu ispričao ćelu
priču.
— Dakle, tako — klimnu glavom Bren. — Zanimljiva priča. Ali ne
neobična. Obe strane se služe lukavstvom za ostvarenje svojih ciljeva.
To je jedna od sasvim uobičajenih stvari u celoj ovoj gunguli kultura
i religija. Međutim, ti izgledaš izuzetno sposoban. Želeo bih da budeš
moj saveznik.
— Nema ništa od toga — reče Lokridž manje besno nego što je na-
meravao.
Bren ga pogleda ispod oka. — Ne? U redu, ne... Ali, reci mi kako
je Storm Derovej dolazila do novca u tvom dobu.
— Pljačkanjem — Lokridž je bio prisiljen da prizna. — Ali upotreblja­
vala je energetski pištolj samo da bi izazvala pometnju. Nije imala
drugog izbora. Vi ste vodili igru.
Bren izvadi revolver i poče da se igra njime u ruci. — Možda bi te
interesovalo — reče lagano — da i najbezazlenija upotreba ovog oružja
donosi smrt.
Lokridž poskoči. Čaša mu ispade iz ruke. Nije se razbila, ali je vino
prekrilo pod bojom krvi.
— Zrak dezintegriše materijalna tela — dodao je neumoljivo Bren.
Lokridž zamahnu pesnicom prema njegovom licu, ali promaši. Ren-
džer odskoči u stranu i munjevito uperi pištolj u Malkolma. — Polako
— upozorio ga je.
— Lažeš! — prodah ta Lokridž. Osećao je kako mu se u glavi sve okreće.
— Ako ti jednom budem verovao, i sam ćeš moći da isprobaš revolver
reče Bren. — U međuvremenu, budi pametan. Poznajem dobro dva­
deseti vek, ne samo preko dijaglose, već i iz vlastitog iskustva; borio
Hodnici vremena 49

sam se tu nekoliko meseci sa Korijak jer sam znao da je pobegla živa.

Po tvojoj proceni — smiri se, kažem — po tvojoj proceni, Malkolme,
ona je imala mnogo hiljada dolara. Koliko li je samo prolaznika »zbu­
nila« dok nije prikupila tu sumu? Zar takav talas pljačke, gde se žrtve
jedna za drugom bude iz čudne nesvestice, ne bi bio senzacija godine?
Ali o tome nisi pročitao ni reč.
S druge strane, nestanak je gotovo uobičajena pojava, pogotovo ako
je nestala osoba nekakav mračan tip; takve priče se obično nalaze na
zadnjoj strani lokalnih novina... Čekaj. Nisam rekao da je uvek upo­
trebljavala pištolj. Ponekad je pljačkala pusta mesta noću i vatrom
uništavala tragove za sobom. Čudno da ti nije nikad rekla da je upravo
to njen modus operandi. Ali ja mogu da ti dokažem da je ona, iako
možda nesvesno zla, sigurno bez trunke milosrđa. Konačno, Storm je
Boginja. Šta su smrtni njoj, koja je besmrtna.
Lokridž duboko uzdahnu. Nekontrolisan drhtaj prostruja njegovim
telom. Koža mu je bila hladna, a usta suva. Ipak je bio u stanju da
kaže: — Pokolebao si me. Ali odlazim. Ništa me ne obavezuje da te i
dalje slušam.
— Dobro — složi se Bren. — Najbolje je da postepeno otkriješ istinu.
Ti si lojalan tip. Mislim da ćeš tek onda pokazati tvoju stvarnu vred-
nost kada otkriješ kome zapravo treba da budeš lojalan.
Lokridž se okrenu, promrmljavši nešto sebi u bradu, i koraknu prema
vratima. Jutoazi ga brzo opkoliše.
Brenov glas ga dostiže: — Samo da znaš: ti ćeš promeniti stranu.
Šta misliš, kako sam saznao za vordenski tunel u Americi i za Stormin
put do ovog doba? Ili kako znam tvoje ime? Ti si došao u moje sopstve-
no vreme, Malkolme, i upozorio si me!
— Lažeš! — vrisnu Lokridž i izlete iz kuće.
Teške ruke ga zaustaviše. Dugo je stajao u bezglasnoj nemoći.
Kada se najzad pribrao, on poče da gleda okolo kao da traži nekakvo
uporište za svoj poljuljani svet. Avildaro je ležao pred njim, pust i
miran. Žene i deca, koji nisu pobegli u divljinu, zajedno sa starcima
— ove su osvajači prezrivo pustili — bili su zbijeni u grupe oko vatri
što su svetlucale u dolini. Odnekud je dopiralo tužno mukanje otete sto­
ke. Još dalje, žabe su prigušeno kreketale. Kolibe su izgledale kao tamne,
čupave mrlje. Ispred njih se svetlucala voda Limfjorda, a pozadi su
šumeli lugovi pod divnim zvezdanim nebom. Vazduh je bio vlažan.
— Nije lako govoriti sa bogom, dabome — reče crvenokosi vođa sa
iskrenim sažaljenjem u glasu.
Malkolm zadrhta i pođe prema kolibi u kojoj je bila Storm. Jutoaz
ga zaustavi. — Stoj, vraču. Bog nam je naredio da ne smeš da je vidiš;
u protivnom doći će do velike nevolje.
Lokridž je tupo zurio u lice ratnika. — Takođe nam je rekao da ti
je oduzeo snagu da stvaraš čuda — dodade Jutoaz. — Zašto da ne
budeš čovek kao i svi ostali? Mi moramo da te čuvamo, ali mislimo
da nisi zao.
Storm! Storm! — povika Lokridž u sebi. Ali za sada nije bilo druge
mogućnosti, osim da je ostavi samu u mraku. Buktinja, koju je držao
mladić sa pegavim licem, obasjavala je mutnom svetlošću konture to-
Pol Anderson 50

mahavka. Lokridž konačno popusti i pođe u korak sa svojim stražari-

ma. Vođa ratnika išao je pored njega. — Ja sam Vidakar, Hronakov sin
— reče ljubazno. Nije se plašio vrača, pošto je bio pod zaštitom boga.
— Moj znak je vuk. Ko si ti i odakle dolaziš?
Lokridž se zagleda u njegove slobodne, vatrene, plave oči; nije mogao
da ga mrzi. — Zovi me Malkolm — odgovorio je tiho. — Dolazim iz
Amerike, daleko preko mora.
Vidakar se iskezi. — Mokar put. Ne dopada mi se.
Lokridžu pade na pamet da su Danci — prvi od svih Evropljana —
oplovili ćelu zemlju. Duh Krita prožeo je izdržljivošću Tenil Orugareje.
Bren je, dakle, govorio istinu: Narod Ratne Sekire nije bio zao po pri­
rodi. Oni su samo bili jednostavni nomadi, daleko vičniji ratovanju nego
ovdašnji starosedeoci. Individualizam je kod njih bio znatno izraženiji,
uprkos vladavini aristokratije vozara dvokolica; imali su znatno uprošće-
niju religiju nego Tenil Orugareji; njihovi bogovi su upravljali kosmo-
som, kao što je otac upravljao porodicom. Bili su to hrabri i časni ljudi,
u čijoj je dobroti postojalo nešto sirovo. Pa ipak, oni nisu bili krivi
što su crno obučene prilike došle kroz vreme i -nametnule im svoju
vladavinu.
Kao da je pročitao njegove misli, Vidakar nastavi: — Shvati, ja
nemam ništa protiv primorskih i šumskih plemena. To su hrabri ljudi
i — on opisa znak u vazduhu — ja poštujem bogove kojima se klanjaju.
Mi vas ne bismo danas napali da nam naš bog to nije naredio. Rekao
nam je da je ovo mesto omađijala veštica koja je njegov neprijatelj.
Sada smo ovde i uzećemo naš plen. Ja se bavim trgovinom. Možda
ću kasnije naći sebi jednu ženu među njima. To je korisno, naročito
ako ona dolazi iz velike kuće. Kod njih nasledstvo ide po ženskoj liniji,
razumeš? To znači da će meni pripasti imovina njene majke. Pošto smo
osvojili zemlju, možda bismo mogli da se ustalimo ovde. Ali nema nas
toliko da bismo duže mogli da ratujemo sa okolnim plemenima. Ako
se ne sporazumemo, moraćemo da se vratimo kući sa plenom. — On
sleže ramenima. — Starešine će danas većati o tome.
Usnuli deo Lokridža, stariji četiri hiljade godina, brzo je izvršio
analizu reči »starešina«. To je jednostavno značilo »patrijarh«, čovek
sa zamašnim posedom, glavešina svojih sinova, slugu i ambicioznih
mladića koji su mu se zakleli na službu. U njegove zadatke je takođe
spadalo da obavlja izvesne religijske službe; ah on nije bio sveštenik,
niti je njegov status odgovarao tradiciji koja je određivala položaj Tenil
Orugareja još pre rođenja. Upravo zbog toga, religija nije odveć sputa­
vala Jutoaze; nije bilo previše rituala ni straha od nepoznatog — bila
je to čista vera u sunce, vetar, kišu i vatru. Mračni elementi nordijskog
paganizma prodreće tek docnije iz starih kultova zemlje.
Lokridž je prestao da misli o tome i usredsredio se na sam jezik.
Nije bilo nikakve sličnosti sa indoevropskim dijalektima, izuzev nekoliko
gramatičkih elemenata; uticaj starosedelačkog jezika bio je sličan uti-
caju normanskog francuskog na engleski. (Daughter=dohitar=onaj
koji muze krave, što je bio muški posao u Avildaru)
.
* Manje od polovine
Daughter (engl.) kći (prim. prav.)
Hodnici vremena 51

reči koje je Vidakar upotrebljavao poticale su iz regiona oko Crnog

mora. Verovatno je rođen ili u Poljskoj, ili u Nemačkoj, ili...
— Tu smo — reče Jutoaz. — Žao mi je što moram da te vežem preko
noći. Tako se ne postupa sa čovekom, ali bog nam je naredio. Hoćeš
li da spavaš napolju, ili u jednoj od onih prljavih kuća?
Reči su jedva dopirale do Lokridžove svesti. On se zaustavi i pro­
mrmlja neku kletvu.
Vatra je visoko plamtela, zatamnjujući dimom sazvežđe Velikog
Medveda i ocrtavajući, u igri plamičaka, konture Vidakarovih dvokolica
i njegove sapete konje koji su mirno pasli. Okolo je sedelo nekoliko
ljudi i dremalo; oružje im je bilo blizu ruku. Jedan od ratnika, još
dečak od najviše sedamnaest godina, istaknutih ramena i maljavog lica
na kome se primećivao ožiljak iz neke stare bitke, držao je u ruci jedan
kraj uzice. Drugi je bio obavijen oko Orinog članka.
— Sto mu Maruta! — uzviknu Vidakar. — Šta je to?
Devojka je ležala sklupčana i izgledala je potpuno bespomoćno.
Spazivši Lokridža, ona skoči i vrisnu. Kosa joj je bila zamršena, a izraz
lica izobličen od neprestanog plakanja; na bedru se upadljivo crvenela
modrica.
Mladić se isceri: — Ćuli smo malopre kako se neko šunja ovuda. Ja
sam je našao i uhvatio. Lepa je, a?
— Rise! — promuca Ori na svom jeziku. Zateturala se ka njemu, ali
mladi ratnik povuče uzicu i ona pade na kolena.
— Rise, pobegla sam u šumu, ali sam morala da se vratim i da vidim
da li si... — jecaji ostaviše misao nezavršenu.
Lokridž je izgledao ošamućen.
— Lepo, lepo — smeškao se Vidakar. — Bogovi su ti naklonjeni, Tano.
— Čekao sam da se ti vratiš, vođo, — reče mladić, pomalo se snebiva­
jući. — Mogu li sad da je odvedem?
Vidakar klimnu glavom. Tano se uspravi, zgrabi Ori za kosu i pri­
sili je da se digne. — Polazi! — reče oštro. Njegove poluotvorene usne
su se presijavale.
Ori kriknu i pokuša da se oslobodi. Tano je snažno gurnu i devojka
se zatetura. — Rise! — zajecala je nemoćno. Njen neprirodan, izbezum­
ljen glas zvučao je užasno: — Neću!
Lokridž se ukoči. Znao je na šta ona misli. Dok je prokletstvo ležalo
na njoj, za Ori je značilo više nego smrt da legne sa muškarcem. Pa
ipak, pored te praznoverice postojalo je još i nešto drugo; kako bi se
njegova sestra osećala u ovoj prilici? — Ne! — kriknu Malkolm iz sveg
glasa.
— Šta? — upita zbunjeno Vidakar.
— Ja je poznajem — zavapi Lokridž, žestoko prodrmavši vođu za ra­
mena. — Ona je sveta i ne srne da se dodiruje; čovek koji to učini
iskusiće najstrašnije posledice.
Ljudi oko vatre, koji su ceo prizor posmatrali zabavljajući se, najed­
nom se uskomešaše i uzbudiše. Vidakar je zbunjeno stajao. Ali Tano,
buntovan kao i uvek, uzviknu: — Laže!
— Kunem vam se u šta god hoćete — reče Lokridž.
— Šta vrede čarobnjakove kletve? — naruga se Tano. — Ako misli da
Pol Anderson 52

je ona devica, pa šta onda? To me se nimalo ne tiče. Ona može isto

tako da bude i bilo šta drugo. Ribari nemaju svetih žena, izuzev jedne
izanđale starice, čija je mladost odavno prošla.
Vidakarov pogled je nervozno lutao unaokolo; on protrlja bradu i
nevoljno reče: — U redu... u redu... ali ipak, bolje je biti siguran.
— Ja sam slobodan čovek — uvređeno odvrati Tano. Na moju glavu
sve što se desi! — dodade uz osmeh. — A ja znam šta če se prvo desiti.
Polazi!
— Ti si vođa! — Lokridž se izbezumljeno obrati Vidakaru. — Za­
ustavi ga!
Jutoaz odmahnu glavom. — Ne mogu. Kao što je kazao, on je slobo­
dan čovek. — Sumnjičavo je posmatrao Amerikanca. — Video sam
one koji su pali u nemilost bogova. Ti ne izgledaš tako. Možda je želiš
za sebe?
Ori zari nokte u Tanovo iskeženo lice. On je zgrabi za ruku i grubo
je savi iza leđa. Devojka se nemoćno pognu pred njim.
Negde na rubu Lokridžove svesti u magnovenju prostruja jedna
misao: njenog oca i brata sada razvlače psi i gavrani po bojnom polju...
Glava deveta

Vidakar je stajao blizu Lokridža. Amerikanac se naglo okrenu i

udari ga pesnicom u pleksus, na mestu gde su počinjala rebra. Jutoaz
je imao izvrsne trbušne mišiće, ali se ipak zateturao i pao na zemlju.
Pegavi momak, koji je stajao odmah uz njih, ispusti baklju i grozni­
čavo zgrabi sekiru. Lokridžovi refleksi, stečeni u mornarici, reagovali
su munjevito. U jednom koraku našao se kraj njega, i bridom šake
udario ga po vratu. Jutoaz ispusti krik, zgrči se i pruži koliko je dug.
Pre nego što je uspeo da zgrabi protivnikovo ispalo oružje, Lokridž
u magnovenju oseti kako mu se novi protivnik približava s leđa. Nečije
ruke čvrsto ga zgrabiše otpozadi. Stisak je bio veoma jak, ali Lokridž
napreže svu snagu i oslobodi se zagrljaja. Okrećući se, stavio je svoju
nogu između ratnikovih, i naglo je trgao u stranu. Još jedan je bio van
stroja.
Ljudi oko vatre divlje povikaše i ustremiše se na njega. Lokridž
zgrabi sa zemlje jednu buktinju i uzmahnu njome ka najbližem paru
očiju. Plamen suknu napred. Napadač hitro ustuknu da bi zaštitio oči,
ali to nije uradio odveć spretno. Dvojica koja su išli iza njega sudariše
se međusobno i padoše na tle.
Lokridž preskoči vatru. Na drugoj strani je stajao Tano, unezvereno
zureći napred. čim Amerikanac krenu ka njemu, mladić ispusti uzicu
kojom je Ori bila vezana. Sekira mu nije bila pri ruci i zato se mašio
za kremeni nož; besno je uzmahnuo njime, pokušavajući da ubode
Lokridža.
Amerikanac odbi udarac šakom. Oštro sečivo ipak ga je zaseklo po
mišici i krv šiknu iz plitke rane. Lokridž nije čak ni osetio bol. Za­
mahnuo je visoko nogom, i Tano se uz krik sruši na zemlju.
— Beži, Ori! — viknu devojci.
Od desetorice protivnika samo su dvojica bila onesposobljena. Ostali
su počeli da se sakupljaju oko vatre. Bilo je uzaludno boriti se protiv
toliko ljudi, ali morao je da joj da vremena za bekstvo. I zato on krenu
u napad. Uz njega čujan fijuk jedno zavitlano koplje zahode se u zemlju
ispred njega.
Malkolm zastade za trenutak, izvuče oružje i ponovo krenu napred.
Bolje je ne upotrebljavati ga na uobičajeni način, pomisli u sebi. Osećao
je kako mu bilo odzvanja u slepoočnicama. Kao duga i prava motka
moglo bi da bude znatno korisnije, čvrsto je uhvatio koplje obema ruka­
ma za sredinu i počeo da ga okreće među prstima.
Jutoazi krenuše ka njemu. On ulete u vrtlog borbe u kojoj je jedan
slučajan udarac mogao sve da odluči. Drškom je tresnuo po glavi jednoga
Jutoaza, prebio prste drugome koji je držao sekiru, trećega udario u
pleksus, i konačno zavitlao koplje među noge preostalih protivnika da
bi ih sapleo; na sve strane se razlegalo fijukanje, tutnjanje i udaranje.
4 Andromeda
Pol Anderson 54

Noć se pretvorila u jauke, krike i potmule šumove, dok su se pod svet-

lošću vatre sjajili samo zubi i beonjače.
Na nekakav volšeban način, Lokridž se odjednom obre sam. Tri Ju-
toaza su se nemoćno previjala, stenjući u senci oko njegovih nogu. Ostali
su se povukli. Stajali su blizu vatre i posmatrali ga osvetoljubivim i
zastrašenim pogledima. Lokridž je primetio kako im se koža presijava
od znoja.
— Neka vas Martu zgromi! — viknu Vidakar. — On je samo čovek. —
Međutim, njegova četiri pratioca ostadoše i dalje nepomični. Izgledalo
je da je svaka pomisao o novom napadu beskrajno daleko od njih.
Okrenuvši se, vođa sam pođe u napad. Lokridž zamahnu kopljem na
njega. Krajičkom oka Vidakar opazi tu kretnju i podmetnu tomahavk.
Silina udara prostruja Lokridžovim telom i oružje mu ispade iz utrnulih
ruku. Uz pobedonosni usklik, Vidakar odgumu nogom koplje van pro­
tivnikovog domašaja i ustremi se napred. Čuvši komešanje, Jutoazi koji
su stajali oko drugih vatri počeše da se okupljaju sa svih strana.
Lokridž skoči na noge da bi dočekao protivnika. Ponovo je parirao
niski udarac, a onda odgumu ramenima Vidakara. Nejasno je osetio
kako mu je kožu zagrebala čekinjasta brada. Trenutak kasnije dvojica
boraca uhvatiše se ukoštac. Sudar je bio tako žestok da se činilo da
koske pucaju poput praska revolvera. Gušanje je trajalo sasvim kratko;
kada se klupko odmotalo, na tlu je ostao Vidakar.
Sa uzdignutom sekirom, jedan veliki čovek iz drugog logorišta već se
nalazio blizu Lokridža; na sebi je imao dugu tuniku. Malkolm skoči na
noge; izbegao je napad i dočekao protivnika na kuk. Rukama je ščepao
grubu tkaninu i prostim džudo zahvatom bacio Jutoaza u vazduh. Veliki
čovek žestoko tresnu o tle nekoliko metara dalje.
Kroz noć se prolomiše urlici. Mumlajući, ljudi se povukoše u senku.
Lokridž zgrabi Vidakarov tomahavk, zamahnu njime iznad glave, i pobe-
donosno kriknu.
Bio mu je potreban samo jedan trenutak da shvati šta se dogodilo.
Iako su izvojevali potpunu pobedu, napadače su ipak pokolebale sile
sa kojima su se danas suočili. A povrh svega, sada je jedan jedini čovek
savladao šestoricu valjanih ratnika za ciglih nekoliko minuta. Mrak i
pometenost onemogućili su im da vide kako se on jednostavno poslužio
taktikom nepoznatom u njihovom dobu. Lokridž je odjedanput postao
slobodan, dok je Jutoaze zahvatio užas.
Nisu bežali, ali su se povukli van domašaja njegovih očiju. Dijaglosa
mu je naložila šta da im dovikne: — Poješću prvog čoveka koji me bude
dotakao! — Njihov užas razlegao se kroz noć. Poklonici Nebeskog Oca
još uvek su bili u strahu od boga zemlje, kome su narodi sa kopna
žrtvovali čoveka o svakoj žetvi.
Lagano, Lokridž se okrenu i pođe. Leđima su ga podilazili žmarci,
jer je svakog časa očekivao koplje, strelu ili udarac sekirom... ali se
nije okretao. Ispred sebe je sve video kao u nekoj izmaglici, a srce mu
je besomučno udaralo u grudima.
U tami najednom iskrsnuše konture velikog čvomovatog hrasta.
Lišće je šumelo. Negde u blizini oglasila se buljina. Lokridž zakorači
u mrak.
Hodnici vremena 55

U istom trenutku jedna ruka ga dodirnu. On ustuknu i izmahnu

pesnicom. Na kraju dugog luka prsti mu očešaše nešto mekano. — Rise!
— njen glas zadrhta. — Čekaj me.
Usta su mu bila sasvim suva, tako da je morao da se nakašlje pre
no što je progovorio. — Ori, trebalo je da bežiš dalje.
— Znam, ali htela sam da vidim šta je sa tobom. Hodi! — Ona se
pripila uz njega, i u tom trenutku vasiona je prestala da bude samo
grozničavi košmar. — Ja znam puteve do šume — reče.
— To je dobro. — Samopouzdanje mu se vraćalo, poput desetina strela
koje se sigurno zabadaju u cilj. Mogao je ponovo staloženo da razmišlja.
Zureći kroz visoka debla, video je široko razastrte vatre u polju, prilike
koje su se kretale između njih, i snažan odsjaj uglačanog kamena ili
bakra. Žamor je bio suviše udaljen da bi mogao da razazna reči.
— Uskoro će povratiti hrabrost — reče Lokridž. — Posebno kada im
Bren bude objasnio šta se zapravo dogodilo, i kada se oslobode prazno-
verja. šuma je daleko, i oni će krenuti u potragu za nama. Možemo li da
ostanemo neprimećeni?
— Boginja Zemlje će nam pomoći — reče Ori.
Trebalo je što pre da neprimećeni pređu čistinu, i oni krenuše
četveronoške. Gipka i lukava kao lasica, Ori je odabrala zavojiti puteljak
gde je trava bila najviša. Lokridž se kretao za njom ne odveć spretno.
Ali i on je to već činio ranije, pre mnogo godina, u još nerođenoj
budućnosti, dok je bio dečak u dalekom Kentakiju.
Kad su izašli izvan vidokruga neprijatelja, Lokridž i devojka ustadoše
i pojuriše ka jugu. Nisu progovorili ni reči, pošto je dah bio suviše
dragocen. Lokridžove oči sve više su se navikavale na gustu tamu, tako
da je na kraju mogao jasno da razabere kako se trava leluja na pove-
tarcu i kako se krošnje čestara bele pod visokim treperavim sazvežđima.
Kroz šipražje, do njega je doprlo kevtanje lisica, brzo bežanje zeca i
kreketanje žaba. Ori se gipko kretala pored njega, dok joj se duga gusta
kosa presijavala pod sjajem zvezda.
Iz mračne šume, čije su se nejasne konture pomaljale u blizini, razle-
gao se urlik vuka. Kao da je to bio signal, negde iza njihovih leđa
odjeknu zvuk bizonovog roga i Lokridž začu udaljene krike ljudi koji
su krenuli u poteru.
Njihovo bežanje polako se pretvaralo u košmar. On nikada ne bi
uspeo bez Ori. Trčeći, okrećući se i lukavo krivudajući, ona ga je vodila
kroz uska i senovita mesta koje im je sada mogla da podari samo njena
Boginja. Jednom su se sakrili iza neke stene i šćućureni slušali bat ko­
raka gonilaca koji su protrčali na nepun metar od njih; drugi put su se
popeli na drvo, trenutak pre no što su se kopljaši obreli pod njima.
Kada je konačno dopro do šume, Lokridž pade na neko šipražje i ostade
da leži kao da pred sobom ima na raspolaganju čitavu večnost.

♦ *
Lagano je dolazio svesti. Najpre je visoko gore primetio sjaj neba
koji je prodirao kroz lišće. Bilo je to treperavo svetlucanje dalekih veli­
kih zvezda. Paprat je prigušeno šuštala i dodirivala njegovo telo hra­
Pol Anderson 56

pavim listovima; tle je bilo vlažno i blatnjavo, puno neprijatnih zadaha.

Ćelo telo mu je bridelo i bolelo ga. Odmah uz Lokridža ležala je pripije­
na Ori; osećao je njenu vrelinu i dah; kosa joj je mirisala na blaga
šumska isparenja. Unaokolo je sve bilo tiho.
Pokušao je polako da se uspravi i sedne. Njegove trome kretnje
probudiše devojku.
— Jesmo li stvarno umakli? — promrmlja Lokridž.
— Da — reče devojka, mirnijim glasom nego što je bio njegov. — Ako
nas prate, čućemo to po pucketanju grančica — u njenim rečima osećao
se prizvuk ironije, upućen nezgrapnim stanovnicima pustara — i lako
ćemo da se sakrijemo. — Ori ga čvrsto zagrli. — Oh, Rise!
— Polako. Polako. — Blago ju je odvojio od sebe i pipajući počeo da
traži sekira. Orina nežnost ga je zbunila. — Nisam očekivao da ćemo
pobećd.
— Znao si to od početka. Ti možeš da učiniš sve ...
Lokridž zatrese glavom da bi se malo pribrao. Tek sada mu je postalo
jasno šta se zapravo dogodilo. On, naravno, nije ni na kakav volšeban
način uticao na razvoj događaja. Orina nevolja učinila je da njegov
bes izbije na površinu; posle toga, sve je bilo samo sticaj okolnosti.
Osim, naravno, ako Tenil Orugareji nisu bili u pravu kada su verovali
da čoveka mogu da zaposednu božanstva koja lutaju divljinom...
— Zašto si se vratila? — upita Lokridž.
— Da potražim tebe; ti si moj zaštitnik — reče Ori bezazleno.
Osetio se polaskanim, iako su mu njene reči malo povredile ponos.
Činila je samo ono što je bilo u njenom interesu. Pa čak i ne tako ne-
vešto, sudeći po načinu na koji je umakla Jutoazima. Bio je to samo
puki peh što su je čuli i uhvatili; a samo puka sreća što je on nabasao
baš na one koji su je zarobili.
Sreća? Vreme može da se vrati. Postoje li odista takve stvari
kao što je sudbina? Uostalom, sve je to šašavo ... Lokridž se priseti
poslednjih Brenovih reči. — Ti si došao kod mene i opomenuo me! —
Neprijatan drhtaj prostruja njegovim nervima. — Ne! — Viknu Malkolm
u noć. — To je laž!
Prkos je doneo odluku. Malo je obraćao pažnju na Ori dok je razmiš­
ljao i dok je sumoran osećaj sudbine rastao u njemu, ali sada začu njene
reči:
— Mnogo ljudi iz Avildara pobeglo je u šumu. Ja znam gde su skriveni
oni koje sam ostavila da bih se vratila po tebe. Prvo ćemo pronaći njih,
a zatim idemo u drugo selo Tenil Orugareja.
Lokridž odmahnu glavom: — Moraćeš sama to da uradiš. Ja idem
na dragu stranu.
— Gde? Pod more?
— Ne, nego na kopno. I to odmah, pre no što se Bren seti da pošalje
ljude tamo. Znaš li gde se nalazi napušteni dolmen, pola dana hoda
na jug?
Ori zadrhta. — Da. — Glas joj je postao prigušeniji. — To je Kuća
mrtvih. Tamo su nekad živeli Tenil Vaskulanoi. Tu je sahranjen čitav
jedan narod. Sada postoje samo duhovi. Moraš li zaista da ideš na to
mesto? I to posle sunčevog zalaska?
Hodnici vremena 57

— Da. Bojiš li se?

Ona proguta pljuvačku. — Ne... ne, ako ti tako kažeš.
— Hajdemo onda! Vodi me!
Krenuli su kroz gusto žbunje, uskom stazom jelena koja se jedva
nazirala u tami. On se saplitao i gunđao, dok je Ori, poput košute,
neumoljivo grabila napred. — Moraš da me razumeš — pokušao je da
joj objasni Lokridž kad su zastali da se odmore. — Moja, hm, moja pri­
jateljica Storm, još uvek je u Brenovim rukama. Ja moram da nađem
načina da je oslobodim.
— Pa šta? — On začu šum zamršenih uvojaka, što je značilo da je Ori
prkosno zabacila glavu unazad; njeno prigušeno frktanje nagnalo ga
je da se osmehne. — Zar ona ne može sama o sebi da se brine?
— Pa, oslobodioci bi takođe mogli da oteraju Jutoaze.
— Ti češ se onda vratiti! — uzviknu Ori prigušujući radost. Za trenutak
je imao utisak da ovo nije bilo sebično. Uostalom, da li je i njen povra­
tak u Avildaro bio sasvim takav? Možda ova devojka...
Više nisu mnogo razgovarali. Napredovanje je išlo veoma sporo.
Pozni sati već su prošli, i noć, kratka u ovo doba godine, počela je da
jenjava. Zvezde su već bledele, a sivilo je pružalo svoje krake kroz
drveće; slabašno ali jasno, u krošnjama se oglasio prvi cvrkut ptica.
Lokridžu se učinilo da sada već prepoznaje stazu kojom je išao sa
Storm. Više nije bilo daleko...
Ori naglo zastade. Njene oči, veoma sjajne na malom licu, raširiše
бе poput cvetnih latica. — Stani! — reče ona zadihano.
— Šta je? — Lokridž je stegao sekira tako jako da ga je dlan zaboleo.
— Zar nisi čuo?
On odmahnu glavom. Ori ga je ponovo povela napred, okrećući glavu
levo i desno; oprezna poput risa, pažljivo je motrila na sve strane. U
tom trenutku i on začu zvuk: bila je to lomljava u čestara, još uvek
udaljena, ali sve bliža.
Lokridž stisnu usne. — Životinje? — upita neodlučno, ni sam ne
verujući svojim rečima.
— Ljudi! — reče mu Ori. — Gone nas.
Bren je, dakle, poslao patrolu da čuva vremensku kapiju. Da su se
Jutoazi tako dobro snalazili u šumi kao devojka, već bi ga čekali tamo.
Kako stvari sada stoje, još uvek je imao šansu.
— Brzo! — viknu Lokridž. — Tišina više nije važna. Maramo da stigne­
mo do dolmena pre njih.
Ori potrča. Malkolm krenu za njom, ali u maglovitom svitanju spo-
tače se preko nekog panja i zaplete među mladice. Taj šum je dopro
do goniča, i oni povikaše muklim glasovima. Sa čistine iza njegovih
leđa podiže se graja.
— Ćuli su nas! — uzviknu Ori. — Brzo!
Bežali su stazom. Drveće je promicalo pored njih užasno sporo. Već
se razdanjivalo.
Kad su izbili na livadu, trava se presijavala u rosi pod zarumenjenim
nebom. Brežuljak se pomaljao u izmaglici pred njima. Osećajući kako
mu oštar vazduh seče pluća, Lokridž jurnu ka šupljem drvetu gde je
Storm sakrila kontrolni uređaj.
Pol Anderson 58

Grozničavo je počeo da pretražuje deblo. Ori je vrištala. Trenutak

kasnije, Lokridž izvuče metalnu cev i pogleda unaokolo. Nekoliko rat­
nika pojavilo se na rubu vidokruga.
Videvši Amerikanca i devojku, Jutoazi zaurlaše i pojuriše napred.
Lokridž i Ori su se spoticali grabeći ka vrhu uzvišice, preko niskog
divljeg rastinja. Jedna strela prohuja pored njegovog uha.
— Ne, budalo! — uzviknu vođa Jutoaza. — Bog je naredio da ga dove­
demo živog!
Drhtavim pokretima Lokridž okrenu prekidač na cevi. Jedan čovek
izbi kroz mlade stabljike u podnožju humke, zastade za trenutak, a
zatim domahnu ostalima. Lokridž je jasno razabrao ukrašenu kosu,
kožni kilt, mišićavo telo i dugačak tomahavk... Bren mora da je pri­
premio ovu grupu da se suoči sa svim i svačim.
Cev zasvetle i poče da podrhtava u njegovoj ruci. Ostali Jutoazi već
su se pridružili prvom i počeli da nadiru kroz travu i nisko šiblje. Lok­
ridž podiže Vidakarovu sekiru i zavitla je među ratnike. Vođa vešto iz-
beže projektil i prsnu u smeh. Na licima ostalih Jutoaza jasno se videla
ubeđenost u skori trijumf.
Zemlja zadrhta.
Ori poče da jeca, pade na kolena i ščepa Lokridža za članak. Jutoazi
zastadoše prestravljeni. Trenutak potom, uz mahnite krike, oni se
ponovo sjuriše u šiblje. Širom otvorenih usta stajali su na rubu
čistine. Lokridž opazi kroz lišće kako ih je zahvatila pometnja, a zatim
začu uzvik njihovog vođe... — Bog se zakleo da nas nikakvo čarob­
njaštvo ne može povrediti. Napred, sinovi zečeva!
Ispod Malkolmovih nogu ukazalo' se belo svetio. Jutoazi krenuše
ponovo u napad. Ori nije smela da bude ostavljena ovde. Lokridž zgrabi
devojku za ramena i brzo je gumu imutra.
Vođa Jutoaza već se nalazio na vrhu uzvišice. Lokridž uskoči kroz
otvor, dočeka se na noge i munjevito okrenu prekidač. Lebdeći čep
zemlje brzo se spustio dole, zaklonio nebo i čvrsto se užljebio.
Zavlada mukla tišina.
Orino vrištanje pretilo je da preraste u histeriju. Lokridž steže zube
i ošamari je. Devojka ga zapanjeno pogleda; stajala je nepomično, očiju
uprtih u njega, sa izrazom lica u kome nije bilo ničeg ljudskog.
— Žao mi je — reče Lokridž. Osetio je odista kajanje, kada je video
kako se crvene mrlje pojavljuju na njenom obrazu. — Nema više razloga
da vičeš. Sada smo spaseni.
— N...n...n...n... — grčevito se borila za dah. Pogled joj je klizio
po ledenim, kamenim zidovima koji su ih nemo okruživali; trenutak
potom, mahnito se bacila na tle i počela da puzi po podu cvileći: —
nalazimo se u Kući mrtvih.
Lokridž je prodrma i podiže. — Nema čega da se bojiš. Oni nisu
jači od mene. Veruj mi!
Nije očekivao da će te reći delovati na nju tako brzo. Prigušeno je
zajecala dok joj je telo podrhtavalo ravnomemim trzajima; nemo ga
je posmatrala nekoliko trenutaka, a potom tiho rekla: — Verujem ti,
Rise.
Hodnici vremena 59

Ovo mu je povratilo snagu i opreznost. — Nisam nameravao da i

tebe povedem ovamo, ali nije bilo izbora, jer bi te inače Jutoazi uhvatili.
Sada ćeš videti čudne stvari, ali nemoj da se plašiš. — Ironičan prizvuk
u njegovom glasu podsetio ga je kako mu je jednom Storm dala potpuno
isti savet. Da li se on odista tako brzo privikao na ovaj avetinjski svet
na prelazu između dva doba? U svakom slučaju, njegov vlastiti vek već
mu je izgledao kao poluzaboravljeni san.
Ali to je nesumnjivo bilo zbog toga što je neprestano bio u akcjii.
— Moramo da krenemo — reče odlučno. — Jutoazi ne mogu da nas
slede ovamo, ali oni će obavestiti svog gospodara, koji to može da
učini. Ili ćemo sresti... nije važno. — Ako ovako nenaoružani naiđu na
Rendžere u hodniku, to će biti kraj. — Ovuda!
Sledila ga je bez reči dok se spuštao ka predvorju. Zračni zastor
na kapiji naterao je da zadrhti, i ona zgrabi Malkolmovu ruku detinjom
čvrstinom. Lokridž poče da pretura po sandučetu, ali nije našao ništa
drugo osim odeće koja je pripadala ovom milenijumu. Putnici kroz
vreme moraju uvek da nose sa sobom vlastitu buduću odeću. Do
đavola!
Nije bilo nimalo lako zakoračiti kroz prolaz, pri pomisli da neko može
da se nalazi sa druge strane. Ali hodnik, pim ozvučene svetlucave
beline, pružao se prazan u nedogled. Lokridžu se oteo uzdah olakšanja,
a zatim se malaksalo spusti na gravitacione saonice.
Nije bilo vremena za oklevanje. Svakog trenutka Rendžeri su mogli
da uđu kroz neka druga vrata i da ih opaze. (Samo, od kakvog je to
značaja, ovde, u jednom vremenu koje protiče mimo pravog vremena?
0 tome će svakako kasnije morati da razmisli.) Nasumce pritiskajući
dugmad na kontrolnoj tabli, otkrio je kako se upravlja vozilom, i upra­
vio ga da klizi u budućnost.
Ori se šćućurila uz njega. Čvrsto se držala za sedište, iako ju je
panika već napustila; čak je počela da pokazuje i znake živahne ra­
doznalosti. Izgledala je manje začuđena nego što je on nekad bio kad
se prvi put obreo u vremenskom hodniku. Za nju su sva ta čudesa bila
podjednako divna, premda ne i zagonetnija nego što je kiša, vetar, ro­
đenje, smrt ili smena godišnjih doba.
— A šta sad? — Lokridž se kolebao glasno. — Možemo da odemo u
1974. godinu, i da pokušamo da zametnemo trag, ali to ne bi valjalo.
Ima đavolski mnogo Rendžera tamo, i đavolski im je lako da uđu u
trag svakom čoveku, a posebno kada je ovako upadljiv. Uostalom, ako
Storm ne može da stupi u kontakt sa nekim Vordenom, kako bih to
tek ja mogao? — Tek sada je postao svestan da govori na engleskom.
Ori je nesumnjivo smatrala njegove reči za bajanje.
Šta mu je ono Storm rekla?
Za trenutak, on se ponovo obreo u zatvorskoj kolibi, osetio nju pored
sebe i svoje usne na njenim. Bilo je to dovoljno da zaboravi sve
ostalo.
Zatim se ponovo pribrao. Hodnik ga je okruživao zaslepljujućim
zračenjem, prazninom i neobičnošću. Storm je bila daleko... vekovima
daleko. Ali on je mogao da joj se vrati. U ovom trenutku, želeo je to
više od svega.
Pol Anderson 60

Da li bi mogao da dospe do njenog pravog vremena? Ne. Ovaj hodnik

se nije pružao tako daleko. Sa druge strane, suviše bi rizikovao kada
bi se upustio u kombinacije sa drugim hodnicima. Što pre izađu i
nestanu u svetu, utoliko bolje po njih. Ali Storm je pričala o nekom
her Jasperu Fledelijusu, u Viborgu, iz doba Reformacije. Da, to je
najbolje rešenje. Osećanje sudbine još uvek ga je nepogrešivo vodilo.
Usporio je saonice i obratio pažnju na oznake urezane na vratima.
Nije poznavao čudnu azbuku, ali je zato mogao jasno da razabere arap­
ske brojeve, ispisane prilično čitko. Godine su se nizale od donjeg
kraja hodnika. Tako, ako 1827. pre Hrista odgovara 1175. godini...
Kada se pojavio broj 45 Lokridž zaustavi saonice i uputi ih natrag.
Ori je strpljivo čekala dok se on naprezao da shvati vremensku shemu
i dok je grozničavo razmišljao. Do đavola i taj nepouzdani odnos! Želeo
je da izađe nekoliko dana pre Svih Svetih, da bi imao vremena da stigne
u Viborg, ali ne suviše rano da mu Brenovi psi uđu u trag.
što je bolje mogao, izabrao je liniju koja je potpuno odgovarala letu
gospodnjean 1535. Ori ga je uhvatila za ruku i poverljivo krenula za njim
kroz zastor.
Ponovo se pojavila duga, tiha prostorija sa sandučetom. Odeća koja
se nalazila u njemu razlikovala se od one iz Neolita. Raznovrsnost kosti­
ma bila je velika: seljački, gospodski, sveštenički, vojnički i drugi. Nije
znao šta je najbolje da izabere. Šta se, do đavola, događalo u Danskoj
u šesnaestom veku? Mora da je sam đavo umešao svoje prste, ako je
bio rat...
U ormariću se nalazila i kesa sa zlatnim, srebrnim i bakarnim nov­
cem ... Ori veselo uzviknu, videvši sav taj blještavi metal... Lokridžu
pade na pamet da nešto gotovine nikad nije na odmet. Ali ljudi niže
klase koji bi nosili veće sume novca sa sobom, mogli su očekivati da
budu opljačkani. Posle kratkog premišljanja Lokridž je izabrao onu
nošnju koju je smatrao pogodnom za putovanje: laneno rublje i košulju,
satenski duble, grimizne, kratke čakšire, duboke čizme, široku kapu sa
obodom, plavi ogrtač postavljen krznom, mač i nož (ovo poslednje pre
svega kao pribor za jelo) i raznovrsno metalno oruđe koje je moglo da
mu bude od koristi. Poneo je, naravno, i dijaglose za njega i Ori. Tek
tada je primetio da se u ormariću nalazi i čitavo mnoštvo perika; mora
da je u ovom dobu vladala moda dugih kosa. Lokridž je izabrao jednu
žutu. Veličina je potpuno odgovarala; perika mu je čvrsto prionula uz
glavu, što je ostavljalo utisak izvanredne prirodnosti.
Ori je skinula suknju i ukrase, ostavši za trenutak u svojoj punoj
nevinosti pred njegovim očima, a zatim je nevešto obukla dugu sivu
haljinu i ogrtač sa kapuljačom koji je on izabrao za nju. — Moreplovci
sa juga oblače se isto tako nastrano kao i ljudi koji stanuju pod zem­
ljom — reče ona.
— Izaći ćemo ponovo gore — upozori je Lokridž. — U veoma različiti
kraj. Ova stvar koju sam ti stavio u uho pomoći će ti pri govoru i opho­
đenju. Ali bolje je da se držiš po strani i što možeš mirnije. Ja ću da
te vodim. Reći ćemo ljudima da si mi žena.
Ori se namrštila, pokušavajući da se razabere u zapletenim lavirinti-
Hodnici vremena 61

ma svog novog iskustva. Teško je primala sve što bi došlo do nje, ali je
i dalje zadržala lisičju opreznost.
Danska reč hustru — žena — sadržavala je beskrajno mnogo koncep­
cija o odnosima između polova, koje su Jutoazi već primili, ali koji su
bili sasvim strani Tenil Orugarejima.
Najednom, Ori se prenu. Njena ukočenost pretvorila se u radost, ona
obavi ruke oko njega i uzviknu: — Kletva je dakle nestala? Oh, Rise,
ja sam tvoja!
— Stani malo. Stani! — Lokridž je blago odmače od sebe. Uši su mu
gorele. — Ne tako brzo. Mesec, ovaj, još nije proleće ovde.
Odista nije bilo. Kad su izišli na uzvišenje i zatvorili ulaz, napolju je
vladala tama. Bila je to hladna, jesenja noć, polumesec je nemo plovio
među iskrzanim oblacima, a vetar je zloslutno hujao sasušenom travom.
Ogoljen i prazan, dolmen je nepomično stajao gore na vrhu uzvišice.
Šuma, kojom je nekada koračala boginja, sada je iščezla. Samo nekoliko
zakržljalih brestova njihalo se na severu. Još dalje, avetinjskim sjajem
su se belasale peščane dine, koje će budućnost ponovo vratiti u more.
Oko uzvišenja pružala su se polja koja su jednom bila obrađivana.
Tragovi brazdi nazirali su se u travuljini i korovu, a polurazrušen glineni
dimnjak izgorele kolibe avetinjski se dizao na južnoj grbini. Rat je pro­
hujao ovim krajevima pre manje od godinu dana.
Glava deseta

— Da li je Knosos, o kome su nam moreplovci pričali, veliki kao ovo?

— upitala je sa zebnjom devojka iz Neolita?
Uprkos umoru i stalnoj napetosti, Lokridž je morao da se osmehne.
U njegovim očima, srednjovekovni Viborg nije se mogao razlikovati
od provincijskog gradića u kome su njegovi roditelji obavljali mesečne
kupovine. Pa ipak, danska prestonica izgledala je sada znatno privlač-
nije, naročito posle dva dana provedena u divljini. Osim toga, obećavala
je i bezbednost, za kojom se sve više ukazivala potreba dok su poslednji
zraci zalazećeg sunca lagano nestajali kroz modre kišne oblake, nošene
vetrom, koji je podizao njegov ogrtač i prohladno hujao kroz granje
kržljavog drveća.
Prošavši pored jezera, ugledali su kroz hrastov šumarak (bukva još
nije postala gospodar šuma Danske) toplu boju cigala nekog napuštenog
manastira. Trava, koja je prekrivala donje delove bedema, još uvek se
mestimično zelenela oko zidina obližnjeg grada. Lokridž je uočio da istu
boju ima i mahovina na šiljatim slamnatim krovovima. Vitki i ljupki
tornjevi katedrale moćno su stremili u nebo.
— Mislim da je Knosos malo veći — reče on.
Osmeh mu se pretvorio u setnu grimasu. Tri hiljade trista godina
nakon Orinog doba, svaka nada koja je tada izgledala svetla odavno se
pretvorila u prašinu i iščezla u ponor zaborava. Istu sudbinu doživele
su i sve druge stvari. Vreme nije nikom praštalo...
Dijaglosa je davala osnovna opšta obaveštenja o vremenu u kome
se nalaze, ali nije ništa govorila o istorijskim događajima. Tako je bilo
u Orino doba, a verovatno je ostalo isto i u svakoj drugoj godini u
kojoj bi se otvorila vremenska kapija. Preostalo mu je samo da nagađa.
Rendžeri i Vordeni regrutovali su pomoćnike iz svih doba u kojima bi
uspostavili dominaciju; ali kako neko može da bude ravnodušan, kad
zna šta će se dogoditi njegovom narodu?
Šesnaestovekovnu Dansku potresali su učestali nemiri. Lokridž i
Ori držali su se manje prometnih puteva, tek nešto značajnijih od se­
ljačkih kolovoza, koji su vodili kroz šume ili vresišta. Neredovno su
uzimali obroke koje su poneli u malim zavežljajima, a spavali su napolju,
obmotani zajedno u tople ogrtače, kada bi ih iznurenost i mrak naterali
da zastanu. S vremena na vreme viđali su okućišta sa ljudima; zaustav­
ljali bi se kraj bunara da utaže žeđ, a seljaci koji su im izlazili u susret
bili su uglavnom nabusiti, zaplašeni i ćutij ivi. Naučili su ipak nekoliko
lokalnih običaja i jednu pesmu koja je tada bila u modi.
Četiri stotine godina u budućnost, ovde će se nalaziti srećna zemlja,
koju je Lokridž već video. Pa ipak, bila je to slabašna uteha ove tmurne,
prohladne večeri. Koliko li će sve to potrajati?
— Hajde! — reče on. — Moramo da požurimo. Kapije se zatvaraju sa
zalaskom sunca.
Hodnici vremena 63

Krenuli su obalom jezera do mesta gde se staza ukrštala sa glavnim

drumom. Od nekog dečaka koga su sreli uz put Lokridž je saznao da
je sutra praznik Svih Svetih. Nije mu preostalo mnogo vremena; želeo
je da se smesti negde u gradu i da izvidi situaciju pre no što potraži
Jaspera Fledelijusa.
Glavni put takođe je bio prljav, blatnjav i duboko izrovan. Gotovo
da je svaki saobraćaj na njemu prestao. Severni Jitland još uvek je
bio avetinjska zemlja nakon prošlogodišnjih nemira, koji su ugušeni
topovima Johana Rantzaua. Sada je samo vetar hujao ogoljenim gra­
nama.
Glavnu kapiju čuvala su šestorica ljudi. Bili su to nemački landskneh-
ti, u kaljavim, plavim uniformama, čiji su nabrekli rukavi štrčali iz
kratkog grudnjaka. Dvosekli mačevi, dugi pet stopa, visili su im o
bedrima. Dve halebarde stajale su ukrštene da zapreče put, dok je treća
bila uperena u Lokridžove grudi. — Stoj! — viknu vođa. — Kuda ćeš?
Amerikanac ovlazi usne. Najamnici nisu izgledali nimalo impresivno.
Bili su niži od njega nekoliko inča — takav je bio normalan uzrast
većine ljudi u ovom neuhranjenom dobu, za razliku od Lokridžovog ili
Orinog — a lica pod visokim kacigama po pravilu su ostajala rošava od
boginja. Ali, bez obzira na sve te mane, oni su i dalje mogli sasvim lako
da ga ubiju.
Lokridž je već imao spremnu priču. — Ja sam engleski trgovac; pu­
tujem sa svojom ženom — rekao je na njihovom jeziku. — Naš brod
se nasukao na zapadnoj obali. — Nastojao je da izgleda prilično ucve-
Ijeno, kako niko ne bi posumnjao u istinitost njegovih reci. Dijaglosa
ga je obavestila da udesi na moru nisu bili retki u to vreme. — Došli
smo dovde kopnom.
Narednik ga pogleda podozrivo. — U ovo doba godine. I vi ste jedini
uspeli da se spasete?
— Ne, ne, niko nije nastradao — odvrati brzo Lokridž. — Brod se
nasukao i prilično oštetio, ali nije sasvim uništen. — Iako su izgledali
zaprljani od puta, bilo je očigledno da se Amerikanac i devojka nisu
okupali u slanoj vodi. — Kapetan je odlučio da zadrži sve ljude tamo,
kako roba ne bi bila opljačkana. Budući da ja imam neodložan posao u
Viborgu, ponudio sam se da donesem vest i da tražim pomoć. — Ekspe­
diciji upućenoj na to mesto bilo bi poterbno najmanje tri dana da stigne
i da ne nađe ništa, a isto toliko vremena i za povratak. Do tada bi već
odavno zametnuli svaki trag.
— Englez, a? — Male oči se suziše. — Nikada nisam čuo Engleza koji
govori kao da je rođen u Meklenburgu.
Lokridž opsova u sebi. Trebalo je da upotrebi one fragmente nemač-
kog kojih se sećao iz koledža, a ne da bude zaveden instrumentom koji
je imao u uhu. — Pa i jesam — pokušao je da izgladi stvar. — Moj otac
je bio tamo u službi mnogo godina. Verujte mi, ja uživam priličan
ugled. — Zahvatio je rukom u kesu i izvukao pregršt zlatnih novčića,
zvečeći njima sugestivno. — Vidite, ja mogu da dopustim sebi da pozo­
vem poštene ljude da piju u moje zdravlje.
— Fridriče! Idi i dovedi junkera! — Jedan od landsknehta klimnu
glavom i strugnu kroz tunelastu kapiju. Deblji kraj njegovog koplja
Pol Anderson 64

resko je kloparao. U tišini koja je nastala, Lokridžu pade na um da

nije naodmet ako se povuče nekoliko koraka. — Ostani gde si, stranče!
— prodra se vođa i gvozdeno sečivo suknu napred.
Ori uhvati Lokridža za ruku. Narednik je počeo da je odmerava
pogledom, uvijajući nehajno brkove. — Ona tamo ne liči na ženu za
bogatog trgovca — grubo se obrecnuo. — Bila je na suncu koliko i neka
bludnica. — Obrisao je nos kosmatom podlakticom, ne skidajući oči sa
devojke. — Pa ipak, hoda kao dama — promrmlja sebi u bradu. — Ko
ste zapravo vas dvoje?
Lokridž je opazio izraz straha na Orinom licu zbog nečeg što do
tada nije poznavala: način na koji su je landsknehti požudno posmatrali
izazvao je u njoj osećanje stida. Prsti su ga svrbeli za pištoljem. —
Pazite kako se ponašate! — viknuo je uvređenim glasom. — Ili ću naredi­
ti da vas išibaju.
Narednik se osmehnu. — Ili ću ja tebe videti na vešalima, na dru­
gom kraju grada... uhodo! Bićeš dobrodošao vranama. Dugo su
kljuvale seljake koje smo obesili prošlog meseca.
Lokridžu zastade nešto u grlu. Nije očekivao nevolje. Gde li je samo
pogrešio?
Poleteo je pogledom unaokolo, tražeći mogućnost za bekstvo. Bilo
je to teško izvesti. Puške sa sporogorećim fitiljima bile su postavljene
na stalke i spremne da svakog časa budu ispaljene. Hteo je ponovo da
pokuša sa podmićivanjem kada se začu bat potkovanih kopita kako se
približava.
Iz kapije je izašao poluoklopljen jahač sa izduženim crtama lica, ne­
prijatnog izgleda. Bilo je očigledno da pripada danskim plemićima.
Lokridž je to najpre zaključio po pogledu kojim je prostrelio landskneh-
te. Nemci ga nespretno pozdraviše. — Ovo je junker Erik Ulfeld —
objavi narednik. — Ispričaj mu svoju bajku.
Plave veđe se podigoše. — šta imate da kažete? — upita Ulfled na
nemačkom, primetno otežući.
Lokridž je kazao pravo ime — u ovom slučaju je to bilo potpuno
svejedno — i ponovio svoju neobičnu priču sa još više pojedinosti. Ulfeld
je češao bradu. Bio je sasvim sveže obrijan, što je značilo, s obzirom
na ondašnje brijače, da mu je dlan prelazio preko kože na licu kao da
dodiruje šmirglu.
— Kakav dokaz imaš?
— Nemam nikakve isprave, gospodaru, — reče Lokridž. Znoj mu je
kapao s pazuha i slivao se niz rebra. Konjanik se nadvio gorostasno nad
njim, zaklanjajući mutne oblačne mase; iskošena sunčeva svetlost da­
vala im je mesinganu, olujnu boju, što je činilo da svi predmeti izgle­
daju neprirodno ukrućeno; vetar je sve jače hujao među krošnjama.
— Izgubio sam ih prilikom brodoloma.
— Poznaješ li, onda, nekoga ovde? — nastavio je Ulfeld.
— Da, u krčmi kod Zlatnog lava... — Lokridžov glas iznenada za­
muknu. Ulfeld spusti ruku na balčak. Amerikanac u trenutku shvati gde
je pogrešio i prokle u sebi dijaglosu. Pitanje je bilo postavljeno na
danskom. Ne razmišljajući, i on je odgovorio istim jezikom.
— Englez koji govori tako dobro dva strana jezika? — promrmlja
Hodnici vremena 65

Ulfeld. Njegove blede oči buknuše. — Ili čovek grofa Kristofera?

— Tako mi boga, gospodaru, — uzviknu narednik. — Palikuća!
Vojnici se mašiše oružja. Lokridž je shvatio odveć kasno u čemu
je stvar. Pošto je pronađen barut, Zemlja oplovljena, a Kopemik rođen,
on nije dovoljno obratio pažnju koliko je zapravo njegovo vlastito doba
stvarno različito od ovog. Sa drvenim kućama, slamnatim krovovima i
ne više vode nego što je moglo da bude zahvaćeno običnom kofom, jedva
da je ijedan grad uspeo da izbegne učestale požare. Tadašnji strah od
neprijateljskih podmetača požara bio je srodan panici od atomskih
raketa iz dvadesetog veka.
— Ne! — uzviknu grozničavo Lokiidž. — Slušajte me! Živeo sam u dan­
skim i nemačkim gradovima ...
— Van svake sumnje — reče Ulfeld suvo. — U Libeku.
Lokridžovom svešću u magnovenju je prostrujao čudan logički lanac.
Libek je bio grad Hanze, pa dakle i saveznik grofa Kristofera, koji je
vodio odlučujući rat u ime starog kralja; na žalost, onaj ubogi seljačić
koga su sreli uz put znao je tako malo da im kaže o svemu tome. Ulfeldov
zaključak bio je više nego prirodan.
— Rekli ste da vas jedan ugledan građanin može da identifikuje —
nastavi Danac. — Ko je to?
— Zovu ga Jasper Fledelijus — odvaži se Ori.
— Šta, do vraga! — Ulfeldove hladnoće u trenutku nestade. Konj mu
frknu i poče da se propinje; gusta griva se široko zalepršala na vetru.
Narednik dade znak landsknehtima i oni opkoliše strance.
Oh, bože, zavapi Lokridž u sebi, zar se i onako nismo dovoljno zagli­
bili? Imao sam samo nameru da se smestim negde dok ne otkrijem da
li taj tip stvarno postoji. Jedva je primetio kad su mu oduzeli mač i
nož, pa čak i kako su grubo pretresli Ori.
Ulfeldovo lice ponovo dobi masku nezainteresovanosti. — U krčmi
kod Zlatnog lava, rekoste? — upitao je zagonetno.
Lokridžu nije preostalo drugo nego da nastavi igru do kraja. — Da,
gospodaru. Tako mi je rečeno. Doduše, on možda još nije tamo. Ali ja
godinama nisam bio u Danskoj. Znam malo o ovdašnjim prilikama. U
stvari, nikada nisam sreo tog Jaspera. U mom trgovačkom udruženju
uputili su me na njega kao na nekog ko bi ... hm ... ko bi mogao da nam
pomogne oko zaključivanja trgovine. Da sam neprijateljska uhoda, go­
spodaru, zar bih ovako istupio?
— Da ste pravi trgovac — odvrati Ulfeld — zar ne biste znali da ne
možete da dođete ovde da trgujete tako divlje, kao da smo mi indijanski
domoroci bez zakonite vlade koja bi se brinula o tome?
— On ima pimu kesu, junkeru, — reče narednik uštogljeno. — Pokušao
je da nas potkupi. — U Lokridžu buknu želja da mu razbije zube. Gotovo
je uživao slušajući kako mu je Ulfeld osorno uzvratio:
— Bio bi to drag dar za tebe. — Plemić je zauzdao konja veštim pokre­
tanjem uzde. Ori uplašeno ustuknu pred životinjom, koja je bila daleko
veća od svih ponija iz njenog doba; nikada nije čula da se ove životinje
jašu.
Trenutak kasnije pala je odluka. — Dovedi mi odred — naredi Ulfeld.
— Da pođem i ja, gospodaru? — upita snishodljivo narednik.
Pol Anderson 66

Ulfeld podiže bradu. — Mora da si namirisao čar. Doduše, Jasperova

glava stvarno je ucenjena. Ali ti ostani gde si.
Landsknehti počeše da se došaptavaju između sebe, ali kada ih je
Ulfeld strogo pogledao namah se umiriše. Vešala na drugom kraju
grada bila su moćan argument u ubeđivanju ...
— Otići ćemo u krčmu — reče Ulfeld — da vidimo šta tamo ima, a po­
tom ćemo ovim ptičicama da postavimo neka pitanja. — Prezrivo je
odmerio Ori. Ona se isprsi i prostreli ga pogledom. — Bludnica iz Ditmar-
ša. Siguran sam u to. Nijedan drugi narod niskog porekla ne usuđuje
se da se drži tako nadmeno. Otac mi je poginuo tamo, na dan kralja
Hansa kada su ti vašljivci otvorili branu na našu vojsku. Možda ću
noćas...
Lokridž oseti gorčinu u grlu.
U međuvremenu, pojavilo se još nekoliko vojnika. Ulfeld im reče da
povedu zatvorenike i projaha kroz kapiju.
Viborg je iznutra bio manje privlačan nego spolja. Svinje su pretvo­
rile u đubrište uske uličice, na kojima je gazno kamenje jedna štrčalo
svojim gornjim delom. U sutonu koji se spuštao samo je nekoliko ljudi
bilo napolju. Lokridž je ugledao radnika opasanog pohabanom keceljom,
služavku sa korpom hleba, gubavca koji je tresao čegrtaljkom približa­
vajući se iz nekog poprečnog sokaka, pretovarena volovska kola sa veli­
kim drvenim točkovima. Svi su brzo nestajali u tami koja se spuštala
između zabatnih kuća; sve kapije su već bile zabravljene i kapci spušteni
kako bi se izbegli neželjeni noćni posetioci. Prve kapi kiše nakvasiše
mu obraze.
A tada se, kroz vetar, šljapkanje nogu i topot kopita, prolomio jedan
poznat zvuk; bila je to visoka i prodorna zvonjava. — Oh! — uzviknu
Ori. — Glas Boginje!
— Crkvena zvona — reče tiho Lokridž. U svom očajanju morao je, ipak,
priznati da je zvuk divan; takođe je bio veličanstven i izgled katedrale,
koja se nazirala sa druge strane trga. Vetar je zanosio Lokridža i za-
pahnjivao mu nozdrve avetinjskim mirisom groblja.
Nekoliko trenutaka kasnije Ulfeld zauzda konja. Drvena firma zlo­
kobno je kloparala na vetru. Na žutoj svetlosti koja je dopirala kroz
pukotine oko vrata i prozorske kapke, u sada već gustoj pomrčini, Lokridž
je jedva mogao da razazna lik lava spremnog na skok. Landsknehti
spustiše na zemlju svoja koplja. Jedan pritrča da prihvati uzengije ple­
mića koji je upravo sjahao sa konja. U polutami, grudnjak i šlem su mu
se mutno presijavali. Veštim pokretom isukao je mač i naredio vojni­
cima da lupaju na vrata.
— Otvorite, svinje! — povika Nemac.
Škripeći, vrata se odškrinuše. Neki nizak, snažan čovek proviri napolje
i Ijutito viknu: — Ne želim nikoga od vaše sorte na ovom poštenom
mestu ... Oh, gospodine viteže! Molim oproštaj!
Ulfeld ga gumu u stranu. Vojnici uguraše Lokridža i Ori u krčmu.
Prostorija je bila mala, čovek dvadesetoga veka sigurno bi udario
glavom o čađave grede kada bi se sasvim uspravio, a i zidovi bi ga
stešnjavali. Pod je bio prljav, prekriven raznim otpacima. Lampa je
treperila sa police, bacajući mutno svetio i stvarajući mnogo grubih
Hodnici vremena 67

senki. Peć je bila napravljena od glinenih ploča; u njenom ognjištu

smrznuta ruka ili noga mogla je uvek da se zagreje; iz nepokrivenog
otvora izlazilo je mnogo dima, od čega su Lokridžove oči počele odmah
da suze. Sto sa nogarima još nije bio postavljen za večeru. Za njim
je sedeo neki čovek i ispijao kriglu piva.
— Ima li još gostiju? — upita Ulfeld.
— Nikog, gospodaru. — Bilo je nečeg odvratnog u krčmarevoj snishod-
Ijivosti. — Malo ima mušterija ovih dana.
Ulfeld mahnu glavom vojnicima. — Pretražite sve. — Zatim se uputi
ka usamljenom posetiocu koji je i dalje mimo sedeo. — Ko si ti?
— Her Torben Jensen Sverdrup iz Vendsizela. — Dubok bas zvučao je
prijatno, u čemu je udela verovatno imalo i mnogo pića. — Izvinite što
ne ustajem. Nosim švedsko gvožđe u nozi dugo godina. Tražite li
nekog?
Ulfeld ga je mrko posmatrao. Čovek je bio izrazito krupan, sa volov­
skim leđima iznad glomaznog stomaka. On bi ostavljao isti utisak u
svakom veku. Njegovo lice su unakazile boginje i zatupast nos, ali su
mu zato oči bile sjajne i vesele. Proseda kosa i brada padale su razba­
rušeno na duble koji je bio prilično izmašćen. — Imaš li dokaza ko si?
— upita Ulfeld.
— Oh, naravno, naravno. Ja obavljam zakoniti posao; pokušavam da
obnovim trgovinu govedima; ona je sada ponovo u pravim rukama. —
Sverdrup podrignu. — Hoćete li da popijete nešto sa mnom? Ja uvek
mogu da potrošim neki groš i da počastim vaše ljude.
Ulfeld mu iznenada uperi mač u grlo. — Jasper Fledelijus!
— Ko je taj? Nikad nisam čuo za njega.
Preplašen ženski vrisak iz zadnjih soba slio se sa smehom Nemaca.
— He, he — isceri se Sverdrup. — Moj gazda ima zgodnu ćerku. —
Polako je skrenuo pogled prema Lokridžu i Ori. — Još jednu lepu
jarebicu imate sa sobom, gospodine. Šta sve ovo znači?
—. Čuo sam — Ulfeldov pogled je probadao Sverdrupa i krčmara — da
se u ovoj kući nalazi izdajnik Fledelijus.
Sverdrup otpi ogroman gutljaj iz krigle. — Svašta se čuje. Zar niste
zadovoljni što imate Skiperu Klementa u Viborgu?
— Još jedna ćelija i dželatova sekira čekaju na Fledelijusa. Ovaj stra­
nac kaže da ima sastanak sa njim. Moram da vidim vaše isprave koje
dokazuju ko ste.
Sverdrup namignu uhapšenicima. — Možda bih čak želeo da budem
Fledelijus, kada tako lepa dama čezne da ga vidi. Ali avaj, ne, ja sam
samo ubogi, stari seoski plemić iz Skoua. — Počeo je nehajno da
pretura po svojoj odeći, istresajući mnoštvo buva. — Evo. Verujem da
je vaše poreklo manje zaprljano od moga. •
Ulfeld je podozrivo razgledao pergament. Njegovi ljudi se vratiše.
— Nema nikoga osim krčmareve porodice, gospodaru — izvesti jedan.
— No, no, zar vam nisam rekao? — mrmljao je krčmar. — Gospodin
Torben bio je gost Zlatnog lava i prošlih godina. Ovde me svi poznaju
i ja sam oduvek bio na dobrom glasu; pitajte gradonačelnika da li je
Mikel Mortensen pošten i odan čovek.
Pol Anderson 68

Ulfeld baci papire na sto. — Pripazićemo — odluči on. — Razbojnik

će se možda još pojaviti. Ne smete mu dozvoliti da bilo šta posumnja.
Vas dvojica... — on pokaza na par svojih najamnika. — Ostanite ovde
neko vreme. Pazite na sva vrata i uhapsite svakog ko uđe. Neka vam
niko ne promakne. Vi ostali, za mnom.
— Zar nećete nijednu kriglu da ispijete sa usamljenim, starim čo-
vekom? — insistirao je Sverdrup.
— Neću. Moram da ispitam ove zatvorenike. Ako bude potrebno, iste-
zalom, klještima ili kostolomnom španskom čizmom.
Kroz dimnu izmaglicu koja se sporo kovitlala, Lokridž je zurio u čo-
veka za stolom. — Ne, čekajte! — viknu najednom. — U pomoć!
Oči sa krupnim podočnjacima tromo se spustiše. — Žao mi je,
mala devojko, — promumla Sverdrup. — Mnogo ih je umrlo, a još više
će ih ubrzo umreti. — Pomerio se u stranu da napravi prolaz.
Jedna ruka gurnu Lokridža prema vratima, ali se on odupro petama.
Deblji kraj koplja puče o njegovo koleno. Bol mu je prožeo ćelo telo;
dok je padao na kolena sa usana mu se otela, jedna psovka. Orina kapu­
ljača spade i jedan vojnik je zgrabi za uvojke kose.
— Ne! — vrisnu devojka. — Mi pripadamo Boginji!
Sverdrup tresnu peharom o sto. Ori se istrže iz landsknehtovih ruku
i načini neobičan znak u vazduhu. Lokridž čak nije ni primetio taj mrtav
i zaboravljen ritual, sličan plaču bez suza...
Veliki čovek ustade od stola i kruto se uspravi na obe noge. Iz
ogrtača, koji ih je skrivao na podu, pomoliše se luk i strela, zapeti i
spremni.
— Ne tako brzo, gospodaru! — doviknu on Ulfeldu. — Čemu žurba.
Ulfeld se okrenu na peti i njegov mač bijesnu. Nemačka koplja se
podigoše u pravcu odakle su došle reći.
Kad bi medved mogao da se ceri, to bi ličilo na smeh ovog čoveka.
— Polako, samo polako — zabrunda on. — Jedan suvišan pokret, i gospo­
din vitez više neće moći da uživa u svojoj lepoti. Mi ne želimo da razo­
čaramo viborške dame, zar ne?
— Oni će te ubiti! — procvile krčmar. — Isuse, smiluj nam se!
— Pa, mogu da pokušaju, ali ne pre nego što ova dama koju držim
kaže jednu oštru reč — ponovo se isceri krupni čovek.
Zastao je da bi video kakav su utisak ostavile njegove reći, a onda
nastavio:
— A tu je i moj mač. On je pretvorio u mleveno meso mnoge šveđane,
Holštajnce, pa čak i Dance. Za njega nema ničeg ukusnijeg od Danca
koji se lažno zakleo u Starog Orla... sem možda nemačkog najamnika.
Kao što vidite, nas nekoliko možemo da vodimo veoma zanimljiv razgo­
vor. Nema sumnje da biste vi, gospodine viteže, bili nesrećni da bu­
dete samo posmatrač, pa čak i kada biste dobili počasno mesto u
paklu; pa ipak, nijedan od ovih mladića koji bi umro noćas ne bi vam
bio zahvalan za tako otmeno gubljenje života. Pokušajmo zato da ra-
zgovamo mimo, na sholastički način, kako to priliči hrišćanima.
Vladala je potpuna tišina; Lokridžu se činilo da mu vlastito disanje
odjekuje u ušima daleko bučnije od hujanja vetra i rominjanja kiše
napolju.
Hodnici vremena 69

— Mikele, moj dobri čoveče — reče Jasper Fledelijus — mora da imaš

negde nekakav dugačak konopac. Njime ćemo vezati ove uvažene prijate­
lje, umesto da ih posečemo kao nevernike. — Pogledao je Ori i osmehnuo
se. — Biblija govori istinito o mudrosti u nevinosti, mala devojko. Reči
možda ne bi pokrenule ovu kukavičku, staru lešinu, zato što su jevtine
i lukave. Ali ti si mi pokazala govor Boginje, koja ne laže. Ja ti za­
hvaljujem.
Krčmar poče da jeca, žena i dvoje dece promoliše užasnuta lica kroz
zadnja vrata. — Ne brini se, Mikele, — reče odmetnik. — Ti i tvoji
morate da napustite ovaj grad sa nama, šteta što će ovako fina krčma
da padne u glupave ruke junkera-najamnika. Ali Koven će vas dobro
hraniti i štititi. Debelo lice ozarilo se za trenutak neobičnom ljubavlju.
— Kada se Boginja vrati, bićete bogato nagrađeni.
Pogledao je prema Lokridžu i mahnuo mu glavom. — Gospodine,
budite tako ljubazni i oduzmite oružje ovima — poslednje reči bile su
prezrivo izgovorene hladnim tonom — kako bismo bili bezbedni. Uz
božju pomoć moramo da pobegnemo što brže. Poslovi naše Gospe ne
trpe odlaganja.

5 Andromeda
Glava jedanaesta

Kiša je rominjala po kolibi. Bilo je to usamljeno pastirsko sklonište

u pustari, napušteno u ovo doba godine; kućica je bila sklepana od
običnog treseta, i izgledala je tako grubo i jadno da bi je i Tenil Oru-
gareji prezreli. Ali Ori je ipak zaspala, sklupčana na podu i sa glavom u
Lokridžovom krilu.
Mikel Mortensen je čučao napolju sa ženom i decom. Amerikanac je
osećao grižu savesti zbog toga, utoliko pre što krčmar nije bio ozlojeđen
na njega; smatrajući ga za Adelsmanda
,
* bez oklevanja mu je ustupio
mesto u kolibi da ne bi pokisao. Fledelijus je takođe insistirao na tome.
— Vi i ja imamo da razgovaramo o tajnim stvarima, a ovim jadnicima
biće dovoljno samo da zviznem sutra kada budemo polazili.
Nije postojala nikakva mogućnost da se i konji provedu kroz krijum­
čarske kanale, koji su prolazili ispod viborških zidina. Begunoi nisu bili
daleko od grada. Ali napolju se svuda pružala pustoš i tama, koju bi s
vremena na vreme rasparalo sevanje mimje. Pod tom snažnom nebe­
skom vatrom svaka grančica u šipražju, svaka kap kiše i svaki krivuda-
vi potočić u zemlji punoj vode izgledali bi za trenutak zaslepljujuće,
avetinjski beli.
Bez ognjišta, unutrašnjost kolibe bila je još skučenija, puna pomrči­
ne i hladnoće. Lokridžova mokra odeća postala je sasvim neupotrebljiva,
i on se svukao u kratke čakšire, kao i Fledelijus; skupivši se, nastojao
je da ne cvokoće od zime. Ori je ležala naga i bezbrižna. On je trebalo
da uzme u kolibu pre neko krčmarevo dete nego nju; ali Ori je bilo po­
trebnije njegovo prisustvo, u ovom dobu gvozda i svireposti, nego što
je njima bio potreban krov.
Još jedan grom zapara nebom. Grmljavina ih trže iz dremeža. Za
trenutak, lice Jaspera Fledelijusa bljesnulo je sablasnim sjajem. Zatim
sve ponovo utonu u tamu. Vetar je potmulo zavijao.
— Shvataš — reče Danac ozbiljno. — Ja sam dobar hrišćanin. Ne
želim da imam ništa sa luteranskom jeresi, koju su jimkeri i njihova
marioneta, kralj, podmetnuli državi; još manje me interesuju nezna-
bošci i veštice. U sve je to umešala svoje prste bela i crna magija.
Stari je običaj da se prinose žrtve nevidljivim silama. Ti ubogi, neuki
seljaci, koji se skupljaju na praznik maja, uopšte ne pozivaju satanu,
a još manje se klanjaju lažnim bogovima o kojima piše u hronikama
Sakso Gramatikusa. Viborg je jednom bio Vebjorg, Sveta planina. Tamo
gde sada stoji katedrala, nalazilo se staro svetilište, pre nego što je
Odin doveo svoj narod sa istoka. Da li. bi čovek tek tako prinosio žrtve
duhovima zemlje i vode kad zna da time čini smrtni greh? Međutim,
u ova teška vremena seljaci nemaju kome drugom da se obrate. —
Adelsmand (staronemački) — plemić (prim. prev.)
Hodnici vremena 71

Fledelijus se promeškolji u vlažnom blatu. — Ja sam samo veza sa Ko-

venom, ali ne pripadam njemu.
Ćutali su nekoliko trenutaka, a onda Lokridž upita:
— Kako je ona došla kod tebe?
— To je duga priča — Fledelijusov glas zagrme promuklo i sirovo, ali
sa puno poštovanja. — Potrebno je da znate da sam ja... bio ... zemljo-
posednik u okolini Lemviga, kao što su to bili i moji preci još od prvog
Valdemara. To je siromašna oblast; mi Fledelijusi nikada nismo spadali
u ohole plemiće, već smo uvek nastojali da budemo bliski sa kmetovi­
ma. Sve do današnjih dana na Jitlandu je narod bio daleko slobodniji
nego na ostrvima, gde još uvek postoji trgovina robljem. Na mom pose-
du nalazi se jedan kaempenoj — Lokridž sa zebnjom pomisli kako vrlo
dobro poznaje taj dolmen — gde narod običava da prinosi male žrtve.
Na kraju je i do mene doprla priča o čudima koja su se tamo pojavlji­
vala s vremena na vreme, o neobičnim dolascima i odlascima bog bi
ga znao koga. Ali ako sveštenik nije imao ništa protiv, ko sam bio ja
da se mešam u stare običaje? To samo .donosi nesreću. Luterani će ubrzo
uvideti da ovu zemlju vode u propast.
Zastao je za trenutak kao da se nečega priseća.
— Ja sam se borio u mnogim ratovima. Ne priliči mi da kažem ništa
protiv mog gospodara, kralja Kristiema. Švedska je pripadala njemu
po pravu koje ide još od kraljice Margarete, i ja nazivam izdajnikom
Stena Sura koji je podigao bunu protiv danskog zakona. Pa ipak...
nisam ni ja mačji kašalj, shvatite to. Dugo sam razmišljao o svemu...
Sećam se dana kada smo ušli u Stokholm; data su obećanja za amnestije
iako su tela pobijenih još uvek bila visoko pobodena na kolje i obezglav­
ljena, poput drvene užadi. Vratio sam se kući sa bolom u srcu i zakleo
se da ću ubuduće ostati na svojoj peskovitoj zemlji’. U međuvremenu,
umrla mi je žena; naš jedinac sada studira u Parizu, i bez sumnje gleda
s visine na mene koji jedva umem da se potpišem.
Pogled mu je odlutao u tamu, a telo lagano uzdrhtalo.
— I tada, jedne letnje večeri, dok sam šetao poljima u blizini neobičnog
dolmena, pojavila se Ona.
U njegovim nepovezanim rečima, dok se trudio da je opiše, Lokridž
je prepoznao Storm Derovej.
— Veštica, svetica ili večiti duh zemlje — ne umem da kažem šta je
zapravo. Verovatno me je opčinila, šta li? Pa ipak, nije me odvraćala
od hrišćanskog života, već je govorila o čudnim stvarima, kao što je
Koven, i skrenula mi pažnju na teška vremena koja dolaze. Pokazala mi
je čudesa. Ovaj jadni stari mozak nije mogao da se razabere u tim
zapetljanim putovanjima iz prošlosti u budućnost i natrag. Ali, zar pod
kapom nebeskom nisu sve stvari moguće? Dala mi je zlato, za kojim
sam imao preku potrebu, pošto sam bio veoma dugo u ratovima koji
nisu doneli nikakav plen. To je sasvim dovoljan razlog da je vemo
služim; a osim toga, voleo bih da je još jedanput ponovo vidim...
Nije dovršio poslednju rečenicu. Vetar je u naletima udarao o zidove
kolibe.
— Moj zadatak je lak. Ja moram da budem u krčmi kod Zlatnog lava
u narednih dvadeset godina na svako predvečerje Svih Svetih. Shvatate,

5*
Pol Anderson 72

ona se nalazi u ratu. Njeni prijatelji i njeni neprijatelji muvaju se svuda

unaokolo, čak i po vazduhu; oni mogu da budu svuda u svako vreme.
Njoj pripadaju i čarobnjaci — ne više obični ljudi koji dolaze jedino
zbog malo neznaboštva, već njihove vođe, koji pokreću svetove. Oni su
deo velike mreže njenih uhoda i dostavljača. Ali ti čarobnjaci ne mogu
da se pokažu na javnim mestima kao ja. Ako se neko pojavi, kao vi,
na primer, tražeći pomoć, ja se nađem tamo i uputim ga u Sabat gde su
skrivena moćna oružja i čudotvorne mašine. Za praznik Maja bio je
izabran drugi čovek, ali on je sada mrtav. Laka usluga za mnogo zlata,
zar ne?
Noći ravnodnevice, pomisli Lokridž; one su posvećene bogovima
zemlje. Letnji i zimski solsticij pripadali su Suncu... Rendžerima.
Fledelijusove reći postale su još oporije. — Ona je sigurno mislila
da ću ja ostati neutralan u svojoj ogorčenosti, i zato pouzdan u borbi
koja se vodi kroz vreme. Ali ja sam je prevario. Veoma često nisam
mogao da budem tamo. Mislite li da je iko umro zbog toga?
— Ne — reče Lokridž. — Mi smo vas pronašli, i to je u ovom trenutku
najglavnije. Upamtite, rat se vodi širom sveta i širom vremena. Vi ste
samo jedna od isturenih predstraža.
Sa zebnjom se upitao koliko li je samo takvih stražara moralo da
bude. Niko nije mogao da nadgleda svaki deo prostora i vremena. Stonm
je na sve strane osnivala ovakva mala udruženja po uzoru na paganske
kultove, rođene u očajanju i utemeljene na zaboravljenim simbolima,
koje je ona lično donosila i tumačila. Svako doba imalo je svoje tajan­
stvenosti. Sve je to bilo stvoreno tako da joj bude pri ruoi kada se
ukaže potreba.
A sada je potreba bila odista velika. Ona je ležala vezana i bespo­
moćna dok je Bren trijumfovao, tri hiljade i trista godina daleko u
prošlost; ako njegovi telmičari stignu, iscrpeće iz nje sve što zna, a onda
će je odbaciti kao šuplju ljušturu; sve više i više, Lokridž je uviđao da
je Konjak ključna figura celog slučaja. Ako bi ova grupa Jitlanđana
mogla da joj pritekne u pomoć, to bi — možda — opravdalo smrt hiljada
i hiljada nevinih ljudi širom Evrope, koje su lovci na veštice u doba
Reformacije pohvatali i žive spalili.
Nije hteo više da se napreže oko toga. U pauzi koja je nastupila počeo
je da razmišlja u kome periodu istorije dominiraju Rendžeri. Na Akhena-
tonovom dvoru? Cezarovom? Muhamed ovom? Ili možda Menhetn pro­
jektu?
— Shvataš — produži Fledelijus — pošto je kralj pobegao u Holandiju,
ja sam pošao sa Seren Norbijem da se borim protiv uzurpatora. Zatim
sam neko vreme plovio sa Skiper Klementom. Do glavne borbe došlo je
u Alborgu prošle godine gde su nas konačno razbili. Od tada sam
odmetnik. Ali našao sam nekog sveštenika da mi falsifikuje dokumenta
pomoću kojih ulazim u Viborg. Moj domaćin Mikel, koga odavno pozna­
jem, i sam pripada Kovenu. Bili smo spremni kada ste došli, zar ne?
— Zaista je tako — odgovori Lokridž najljubaznije.
Fledelijus potapša korice mača. Sumnje i griže savesti sasvim je ne­
stalo; on je ponovo postao čovek koji je slistio junkera Erika. — Bogu
Hodnici vremena 73

neka je hvala! Sada je na tebe red, prijatelju. Koga to treba da poša­

ljemo u pakao?
Onoliko koliko su mu jezik i okolnosti dozvoljavali, Lokridž je obja­
snio u čemu je stvar.

Na vrhu brda, sasvim izgubljena u pustoši, plamtela je veštičja

vatra. Crvena svetlost slivala se sa velikog belog kamena pred kojim
se Ori duboko poklonila. U njeno vreme to je bio oltar. Visoko na
vedrom nebu treperila su hladnim sjajem daleka sazvežđa. Zemlja je
počivala u miru, a vazduh je bio prozračan i leden.
Lokridžovu pažnju privukla je grupa poklonika. Bilo ih je nekolicina:
kosmati seljaci u keceljama i vunenim kukljačama, kmetovi u pohaba­
nim koporanima i lanenim čakširama, njihova nejaka deca i jedna ne­
prilična podvodačica iz Viborga, čija je nakinđurenost delovala patetično
u ovoj prozračnoj tami. Stavljajući živote na kocku, oni su se noćas
iskrali iz toplih koliba i kuća i pešačili miljama da bi prisustvovali
jednočasovnom obredu u čast drevnih moći zemlje, koji im je donosio
tako dragoceno umirenje, ulivao novu nadu i oslobađao svih briga; u
ovom trenutku bilo je sasvim svejedno što će im sutra i te kako trebati
hrabrosti kada se ponovo pojave pred gospodarima. Lokridž se nadao
da će moći da ukloni Ori sa poprišta zbivanja, pre no što ritual otpočne.
Ne zbog toga što bi je orgija kao takva potresla, već zato što nije želeo
da devojka vidi ono što je verovatno bilo samo degenerisani ostatak
vedrih misterija iz njenog doba.
Trenutak kasnije njegovu pažnju i misli privukao je vođa.
Visok i povijen, Markus Nilsen je stajao zabrađen izlizanom kapulja­
čom dronjave dominikanske odežde. U ovom dobu bio je poznat kao
običan sveštenik. Za razliku od Engleske, gde se on zvao Mark od
Solzberija, Danska nije progonila katolike, ali su zato čarobnjaci bili
svirepo progonjeni. Bio je rođen kao Vorden Maret dve hiljade godina
posle Lokridža; njegova sadašnja dužnost sastojala se u tome da nad­
zire reformacijsku Evropu; odano je služio Storm Derovej, svoju kra­
ljicu.
— Nosite zle vesti — reče on. Koristeći se dijaglosom, obratio se Ameri­
kancu na francuskom, koji je bio potpuno nerazumljiv njegovom stadu
i tupavom Fledelijusu; zatim se okrenuo Ori i naredio joj da ostane van
domašaja njegovog glasa.
Sačekao je da se devojka udalji, a onda produžio. — Možda ne znate
koliko su moćni ona i Bren. Takvih je svega nekoliko na obe strane.
Njih dvoje naliče primitivnim kraljevima koji vode svoje vojske u boj.
Vaša ili moja smrt ne znače ništa, ali je zato njeno zarobljavanje
opšta propast.
— Pa — reče Lokridž grubo — sada ste obavešteni. Pretpostavljam da
imate pristup u budućnost. Organizujte spasilačku ekipu.
— Stvar nije tako jednostavna — odgovori Maret. — Tokom celog
ovog razdoblja, počev od Lutera pa sve do dva veka iza vašeg vremena,
Rendžeri su u premoći. Snage Vordena koncentrisane su na drugim
Pol Anderson 74

mestima. U ovom stoleću mi držimo još samo nekoliko agenata kao što
sam ja. — Isprepleo je svoje prste i dunuo u njih. — U stvari, iskreno
govoreći, izgleda da ćemo ostati izolovani. Koliko je meni poznato,
svaka kapija koja vodi daleko u budućnost sada je pažljivo nadgledana.
Trebalo je da vam ona označi neku drugu tačku u danskom vremenu
kada su Vordeni u boljem položaju. Fronijevu vladavinu, na primer.
Uostalom, Korijak je lično upravljala postavljenjem ovog punkta zato
što je tako težak i opasan. Pretpostavljam da joj je to prvo palo na
pamet, za ono malo vremena što ste imali na raspolaganju.
Lokridž je za trenutak ponovo vide i oseti. Nešto se prelomilo u
njemu, on zgrabi čoveka za odeću. — Do đavola, vi ste tu da rešite
problem! Mora da postoji neki izlaz!
— Da, da — odmahnu ljuti to rukom Maret. — Svakako ćemo preduzeti
nešto. Ali ne treba prenagliti. Vi nemate iskustva sa složenošću vre­
mena. Poštujte one koji to imaju.
— Kada bih mogao da se dočepam sporednog hodnika — produži Lok­
ridž kao da ga uopšte nije čuo — svi bismo mogli da uđemo u njega.
Možemo čak da stignemo do Neolita pre Brena, i da ga sačekamo.
— Ne — Maret je energično zatresao glavom. — Vreme je nepromenljivo,
upamtite to. — Duboko je udahnuo vazduh, a zatim ponovo nastavio
staloženim glasom. — Taj pokušaj je unapred osuđen na propast. U
hodniku bismo sasvim sigurno naišli na nadmoćnije snage neprijatelja
i pretrpeli poraz. U svakom slučaju, ne postoji način da se upotrebi bilo
koji ulaz u Danskoj. Na žalost, bez obzira za šta se odlučili, ne možemo
da očekujemo pomoć ni od koga drugog sem od ovih ovde. — Njegov
gest u pravcu Kovenovaca, koji su zaplašeno klečali na rubu svetlosti,
bio je više nego omalovažavajući. — Istina, mogli bismo da pokušamo da
još dublje odemo u prošlost i da dobijemo pojačanje iz previkinške ere,
ali zašto to činiti, zašto se upuštati u rizično traganje za našim bazama
na Orijentu i u Africi, kada se valjanija pomoć nalazi na dohvatu ruke?
— Kako? — Lokridž ga znatiželjno pogleda.
Vordenovog akademskog manira sasvim je nestalo. Počeo je nervozno
da korača, glasno razmišljajući; sada je bio energični vojskovođa u
odeždi fratra.
— Bren je došao sam, pošto je znao da je i Korijak sama; za sada
ni on ne može da sakupi više ljudi. Ali pošto je uhvatio, on će obezbe-
diti dovoljno vojnika da sačuva svoj plen. Moramo da računamo sa
tim. Iznenađenje je uvek pola uspeha. Pošto nismo došli da je spasemo
one noći, mi to i nećemo učiniti. Neka izgleda kao da se uopšte nismo
pojavili — a pogotovo ne onda kada mu se bude pridružio veliki odred
Rendžera. Oni će nesumnjivo postaviti straže na sve ulaze u vremenske
hodnike.
Zastao je za trenutak, nervozno trljajući bradu.
— U ovom veku Danska nije mesto gde leže naše glavne snage u Evropi.
Mi smo pre svega koncentrisani u Britaniji. Kralj Henrik je doduše
napustio rimsku crkvu, ali još uvek nije pristupio luteranima. Njegovo
kraljevstvo je za sada naš stožer. Doba koje vi poznajete kao period
vladavine dve kraljice Marije, to je vreme pune dominacije Vordena;
Hodnici vremena 75

Rendžeri će uskrsnuti sa Kromvelom, ali mi ćemo ih potisnuti u Resta­

uraciji.
Na Lokridžovom licu čitala se nedoumica.
— Znam. Vi se pitate zašto bi se iko zalagao oko kampanja čije je
ishodište unapred poznato. S jedne strane, to je opravdano zato što
se na taj način neprijatelju nanose stalni gubici. Ali daleko je važnija
činjenica što je svako doba, koje predstavlja jako uporište, istovremeno
izvor snage i novih regruta; sve to stvara moćan pritisak koji se prenosi
vremenskim lestvicama daleko u budućnost gde treba da bude donesena
konačna odluka, čije ishodište niko ne zna...
Pogled mu je skliznuo sa svetlog kruga u gustu masu tame.
— Ali da nastavim. Ja imam svoje stado i u Engleskoj; tamo nisam
paganski žrec nekolicine izgladnelih seljaka, već propovednik vitezova
i moćnih zemljoposednika, koji ih podstiče da pristupe svetoj katoličkoj
veri. Mi i tamo imamo hodnik, o kome Rendžeri ne znaju ništa; jedna
od njegovih kapija otvara se i u Neolitu. Vrata su nešto kasnijeg datuma
od danskih, i zbog toga postoji nekoliko meseci razlike od tačne godine
u koju moramo da stignemo.
Maret najednom zgrabi Lokridža za ramena. Pogled mu je grozni-
čavo plamteo.
— Ti si na njenoj strani, zar ne? Na strani Vordena?
Glava dvanaesta

Odeća predvodnika veštica zalepršala se poput velikih platnenih

krila. Tek što je uspravio ruke i lice ka nebu, nevidljiv i nečujan ko­
vitlac podigao ga je zajedno sa njegovim izabranicima. Kretali su se
veoma brzo uvis prema dalekim, hladnim sazvežđima. Iz već zgaslog
žarišta plameni jezičci bacali su još nekoliko trenutaka iskričave var-
nice za svojim gospodarem, a zatim je sve utonulo u tamu. Poklonici
Kovena nalazili su se po prvi put u svom elementu.
Ori, koja je do malopre plakala, zatvorila je oči i čvrsto držala
Lokridža za ruku. Jasper Fledelijus je zamenio mrmljanje kletvi de-
čačkom razdraganošću. Na sličan način bio je uzbuđen i Amerikanac.
Samo letenje za njega nije bilo ništa novo, ah nikada nije sanjao da
će biti neposredan svedok praktične primene gravitacionog mosta...
Otpor vazduha uopšte se nije osećao. Moćna energija koja je strujala
iz komandnog opasača pod Maretovom odećom sasvim ga je neutralisala.
Kretali su se u tišini, nekoliko stotina stopa nad tlom, brzinom koja
je dostizala više od hiljadu milja na sat.
Tama je sa svih strana obavijala pustaru; još nekoliko trenutaka
Viborg se video kao mala, svetla mrlja, a onda se i on izgubio u noći.
Ostala je samo površina Limfjorda koja se lelujavo presijavala. Na
zapadu su se pružale velike peščane dine, a još dalje talasalo se Sevemo
more obasjano ledenim sjajem srpastog meseca koji se dizao ka zori.
Izgubljen u noći i čudu, Lokridž se prenu kada se pod njim ukazaše
obrisi Engleske. Od polaska jedva da je proteklo nekoliko minuta...
Leteli su visoko preko ravnica istočne Engleske. Sela sa slamnatim
krovovima ležala su među stmjikastim poljima; neki stari zamak uzdizao
se poput bedema iznad reke. Sve je izgledalo kao u snu; bilo mu je
više nego teško da se navikne na činjenicu kako on, koji je ovo doba
poznavao samo iz knjiga sa kraja milenijuma, odista leti engleskim
srednjovekovnim nebom iste noći kada je kralj Henrik hrkao pored
Ane Bolen... jadne Ane čiju će glavu odrubiti sekira za manje od godinu
dana, a nije bilo više nikoga da je spase. Ali u istoj palati nalazila se
i uteha: u jednoj od odaja ležala je Anina kći Elizabeta na koju je isto-
rija strpljivo čekala... Čudan osećaj obuze Lokridža; vizija koja mu
je u trenutku blesnula pred očima nije bila vezana samo za njegovu
sudbinu, već je nosila u sebi tajnu čitavog čovečanstva.
Polja i zaseoke sada je zamenio divlji predeo ispunjen jezerima,
mnoštvom ostrva i brzim potocima: močvare Linkolnšajra. Maret se
ustremi nadole. Poslednje uvelo lišće za treperilo je na okolnim krošnja­
ma dok se on spuštao, vodeći umešno sa sobom i ostale. Spram bledog
neba Lokridž je ugledao malu kolibu od šiblja.
— Ovo je moja baza u Engleskoj — reče mu Vorden. — Vremenska
kapija leži ispod nje. Ostaćete ovde dok ja ne sakupim ljude.
Hodnici vremena 77

Iza primitivne fasade krila se bogato opremljena unutrašnjost; pod

je bio od teškog drveta, a zidovi sa masivnom oplatom; nameštaj je
pripadao tom veku, kao i mnogobrojne knjige na policama. Zalihe
hrane i ostale stvari iz budućnosti bile su skrivene iza glatkih panela; na
prvi pogled tu nije bilo ničega što se ne bi uklapalo u šesnaesto stoleće.
Neki nepozvani gost začudio bi se jedino što unutrašnjost ostaje topla
i suva u svakom godišnjem dobu. Međutim, niko se nije usuđivao ni
da se približi kolibi. Seljaci su imali predrasude, a otrnenu gospodu
to nije zanimalo.
Ali za troje povlašćenih iz Maretove grupe sada je jedino bio važan
odmor. Oni su ipak bili obični ljudi, a ne remek-dela jednog doba koje
je moglo da uobličava nasleđe po željenom prototipu. Nervi su im se
nalazili na granici kidanja. Sledeća dva dana bila su period ispunjen
košmamim snovima i kratkotrajnim, buntovnim intervalima jave...
Trećeg jutra Ori se probudila poslednja. Lokridž je već sedeo na
klupi pred vratima, uživajući u pušenju. Iako nije bio strastven pušač,
ipak je osetio zadovoljstvo kada je otkrio da Vordeni drže u skladištu
malu zalihu duvana zajedno sa glinenim lulama. Na njegovo raspolo­
ženje uticalo je i vreme koje se ponovo prolepšalo. Bleda sunčeva
svetlost rasipala se po krošnjama ogolelih vrba. Zakasnelo jato gusaka
letelo je visoko na nebu ka dalekom jugu; remeteći potpunu tišinu,
njihovo gakanje, nošeno vetrom, jedva da je stizalo do Lokridža. Bili
su to daleki, usamljeni i čudesni zvuci. Amerikanca trgoše iz sanjarenja
Orini koraci koji se začuše sasvim blizu. Podigao je pogled i zanemeo
od divljenja...
Pre ovih sanjivih dana nije imao vremena da misli na nju drugačije
nego kao na dete kome je potrebno ono malo zaštite koju je on mogao da
joj pruži. Ali ovoga jutra, ugledavši je ponovo pred sobom kao jednom
davno, kada su još bili kod kuće, odevenu samo u dugu, svilastu kosu
boje žita, osetio je kako mu se nešto steže u grudima. Potrčala je ka
njemu sa Ijupkošću košute, dok su joj se na živahnom licu svetlele
krupne, plave oči. Na uglovima usana lebdeo je osmeh koji Lokridž
ranije nije video. Ustao je i pošao joj u susret, dok je srce počelo brže
da mu udara.
— Hodi da vidiš — doviknu mu ona. — Našla sam predivan čamac.
— Blagi bože! — došao je najzad do glasa Lokridž. — Obuci nešto,
devojko.
— Zašto? Pa vazduh je topao. — Počela je zavodljivo da se okreće pred
njim. — Rise, možemo da odemo na vodu i da pecamo; ceo dan je naš;
Boginja nam je naklonjena a i tebi je potreban odmor. Hajdemo:
— Ovaj ... u redu. Dobro. Ali prvo se obuci.
— Ako ti to želiš. — Začuđena, ali poslušna, ona ode u kolibu i vrati
se odevena. Fledelijus je i dalje spavao između razbacanih krčaga piva;
ne oklevajući više, devojka polete kao strela kroz šumu ispred Lokridža.
Skif koji je bio privezan za panj izgledao mu je sasvim obično. Ali,
naravno, u Orino doba čamci su bili daleko primitivniji; Tenil Orugareji
su ih pravili od izdubljenog drveta, sa dodatnim branicima koji su
se pričvršćivali drvenim klinovima ili prućem za vezivanje. Međutim,
na ovome su bili upotrebljeni ekseri od pravog metala! Ori je odu­
Pol Anderson 78

ševljeno posmatrala Lokridža kako vesla, umesto da se odguruje mot­

kom ili čakijom. — Ovo je sigurno sa Krita — uzdahnu.
On nije imao srca da joj kaže kako je Krit odavno osiromašio i kako
se sada nalazi pod Venecijaucima, a da ga već u sledećem veku očekuje
tursko osvajanje. Porinuo je čamac kroz trsku i vrbak, sve dok nije
stigao do čiste, plitke vode. Ostrvo je ovde bilo skriveno šibljem, a
jezero se mimo presijavalo na blagoj svetlosti. Ori je sa odećom ponela
i pribor za pecanje. Uvežbanim pokretom stavila je mamac i vešto bacila
udicu na skrovito mesto ispod jednog panja. Lokridž je prestao da
vesla, zavalio se i počeo da pali lulu.
— čudan je taj obred — reče Ori.
— Služi samo za uživanje.
— Mogu li da probam? Molim te.
Slegavši ramenima, Lokridž joj pruži lulu. Ori je duboko povukla
dim; za trenutak se na njenom licu videla radoznalost, a zatim joj suze
navreše na oči i ona poče isprekidano da kašlje. — Neću, suviše je
jako za mene.
Lokridž se osmehnu. — Opomenuo sam te, devojčice.
— Trebalo je da poslušam. Ti nikada ne grešiš.
— čekaj malo...
— Ali, ja ne želim da mi se obraćaš kao da sam dete — planu Ori.
Telo joj je zadrhtalo kao da ju je neko ošinuo bičem. — Spremna sam
da postanem žena, čim ti to budeš poželeo.
Lokridžu jurnu krv u glavu. — Obećao sam da ću skinuti čini sa tebe
— promrmlja on. Za trenutak ga je obuzela pomisao da će možda
poginuti u sledećem okršaju. — U stvari, to je svršeno, čarolija ti
više nije potrebna. Ovaj ... prolazak kroz podzemni svet, znaš ... po­
novo rođenje. Shvataš?
Usne joj se napućiše i ona krenu ka njemu.
— Ne, ne, ne! — zavapi očajno Lokridž. — Ja ne mogu... sad ...
— Zašto? —
— Pogledaj, ovaj, pogledaj okolo. Još nije proleće.
— Pa šta onda? I onako se sve promenilo. A ti si mi tako drag, Rise.
Ori se spusti na njega, topla, obla i čežnjiva. Usne i ruke bile su
joj čarobno nespretne. U oblaku pletenica i svetlobele kože on u magno-
venju pomisli da li bi se i njegov deda dalje ustezao... Ne, do đavola,
to ne bi bilo pošteno...
— Moraću da te napustim, Ori...
— Ostavi me, ali sa tvojim detetom. Neću danas da mislim o tome.
Više nije mogao da izdrži. Preostalo mu je da uradi samo jedno.
Dopustio je da ona pretegne na jednu stranu i skif se prevmu.
Posle izvesnog vremena pošlo im je za rukom da ponovo isprave
i isprazne čamac. Opet je sve bilo u redu. Ori je prihvatila taj znak
božanskog nezadovoljstva bez straha, možda zbog toga što je stalno
živela u svetu punom predskazanja; u njenom mirenju sa novom situaci­
jom nije bilo osećanja tragičnosti. Svukla je mokru odeću, kikoćući se
zato što je Lokridž odbijao da učini to isto.
— Uostalom, bar mogu da te gledam — reče ona pošto se pribrala. —
Biće i drugih prilika kada oslobodiš Avildaro.
Hodnici vremena 79

Preko Lokridžovog lica prelete senka sete. — Više nikada nećeš videti
isto selo. Kad se vratimo, biće veoma promenjeno. Ne zaboravi one
koji su pali.
— Znam — reče Ori tihim glasom. — Ehegon, koji je uvek bio kao dete,
vesela Vurova i mnogi drugi. — Sve što im se dogodilo od tada, zamagli­
lo je njenu tugu. Uostalom, Tenil Orugareji se nisu mnogo predavali
žaljenju zbog gubitaka kao što su to činila plemena i narodi koji su došli
posle njih. Oni su odveć dobro naučili da prihvataju stvari onakve
kakve jesu.
— Ne zaboravi Jutoaze — reče Lokridž. — Možda ćemo nekako isterati
to pleme, ali postoje i druga, još jača i okrutnija. Uostalom, i Jutoazi
će se vratiti...
— Zašto uvek moraš da se brineš o nečemu, Rise? — isprsi se Ori.
— Ovo je naš dan... i, hej, riba!
želeo je da učestvuje u njenoj radosti, ali to je ostala samo želja.
Vizija smrti bila mu je neprestano pred očima; ona je izjednačavala
sve: narode, kraljeve i beznačajne robove u svim dobima vremenskog
rata. U taj se mozaik uklapala čak i smrt onog dečaka koga je nehotice
ubio jedne noći četiri stotine godina u budućnosti. Počeo je da naslućuje
tada da je njegova sadašnja pravednost zapravo samo jedan vid iskup­
ljenja za krvni greh. Uostalom, ko je mogao da pomisli da će se stvari
tako odigrati, reče on u sebi umorno; pa ipak, one su se baš tako
dogodile... odnosno, tako će se dogoditi ... samo, da li se uopšte vredi
naprezati oko toga?
Upravo su završavali obed kad se oglasila truba. Lokridž se trže.
Zar tako brzo? Ostavio je sve i snažno zaveslao natrag.
Maret ga je čekao kod kolibe, sa šest drugih Vordena. Odežde
sveštenika, viteza, trgovca, vlastelina i prosjaka bile su zamenjene tesno
pripijenim uniformama; za razliku od rendžerskih, ove su bile zatvoreno
zelene boje, i sadržavale su još i plaštove koji su se raznobojno pre-
livali spuštajući se niz ramena. Ispod bronzanih šlemova, pet pari kosih
crnih očiju, neobično sličnih Storminim, podozrivo su posmatrale pri­
došle pomoćnike.
— Imamo još jednog agenta na Britanskom ostrvu — reče Maret. —
On će dovesti našu vojsku kad padne mrak. U međuvremenu, obavi-
ćemo sve pripreme.
Lokridž, Ori i Fledelijus dobili su zaduženja čiji smisao nisu razu-
meli. Pošto je ovaj hodnik bio nepoznat neprijatelju, a kapija otvorena
u tako važnom periodu, predvorje je bilo pretrpano ratnim mašinama.
Amerikanac je mogao da prepozna neke predmete po opštim karakteri­
stikama, na primer vozila sa gusenicama ili kratke puške; ali šta je
predstavljao kristalni globus u kome se nemirno kovitlala noć posuta
zvezdastim tačkicama? čemu je služila spirala žutog plamena, čiji je
dodir bio sablasno hladan? Njegova pitanja naišla su na potpuno igno-
risanje.
Čak se i Fledelijus narogušio. — Ja 'nisam njihov sluga — promumlao
je nervozno.
Pol Anderson 80

Lokridž je pokušao da ga ukratko uputi u tajne psihologije. — Ti

znaš da potčinjeni vole često da se razmeću. Kada dođemo do kraljice,
sve će biti drugačije.
— To je istina. Zbog nje bih mogao da zaboravim na svoj ponos...
Razmeću se. Ha, ha! Ti imaš duha, momče — nasmeja se grohotom
Fledelijus i snažno potapša Lokridža po leđima, tako da se ovaj gotovo
zateturao.
Spustila se tama, a zatim je pala noć. Pod visokim zvezdanim nebom
Henrikove Engleske užurbano se kretala grupa neobičnih prilika.
Skupinu je sačinjavalo stotinak divljih, žilavih ljudi, najrazličitijih
zanimanja; otpušteni vojnici, mornari sa gusarskim sklonostima, mlađi
sinovi koji su krenuli u potragu za srećom, drumski razbojnici, krpari,
buntovnici iz Velsa, kradljivci stoke iz Loulenda. Bilo je očigledno
da su skupljeni sa svih strana, od Dovera do Lends Enda, i od Čeviot
Hilsa do Londona. Lokridž je mogao samo da nagađa kako je svaki od
njih bio regrutovan. Jedni zbog religije, drugi zbog novca, neki opet
da bi pobegli od dželata... Vordeni su ih nepogrešivo nalazili jednog
po jednog i priključivali tajnoj ligi. A sada je došao čas da vrate
svoj dug.
Svetlost baklji avetinjski je ocrtavala konture prilika koje su se
približavale, užurbano se komešajući i stalno mrmljajući nešto među
sobom. Kada su se zaustavili, Lokridž je prišao nekom zdepastom mor­
naru u pohabanoj košulji i zakrpljenim pantalonama. Covek je bio
bosonog i nosio je minđuše, a na licu su mu se primećivali ožiljci iz
starih bitaka. — Odakle si, prijatelju? — upita ga Lokridž.
— Iz Devona — odgovori mornar na teško razumljivom dijalektu;
svaki Londonac bi po posebnom načinu izgovaranja samoglasnika zaklju­
čio da je u pitanju Nemac. — Bio sam u Kalijevoj krčmi u Sautemptonu
kad su me pozvali. — On coknu usnama. — Eh, tamo ti drže retko
dobre kurve! Da sam imao samo malo više vremena, jedna bi dugo
pamtila Neda Brauna. Ali kada medaljon progovori, tako mi boga, makar
bio pod francuskom vatrom ili kokao Karibale dok se kače o bok naše
galije, nikada se ne bih usudio da se oglušim o poziv.
— Medaljon?
Braun kucnu okrugao predmet koji mu je visio o vratu; u plitkom
reljefu bio je utisnut lik device. Lokridž je kasnije primetio istu stvar­
čicu i na ostalim maljavim grudima. — šta, zar nikad nisi čuo za ovo?
To propeva kad sam im potreban, a onda više nema vrdanja. Medaljon
mi sve kaže: kuda moram da idem, kako i kada. Tako je bilo i ovoga
puta. Zatekao me je u Sautemptonu i doveo najpre na sastanak u
divljinu, a potom ovamo... Nisam znao da mu služi toliko ljudi.
Maret se pojavi na vratima kolibe. Nije bilo potrebno da viče; samo
je povisio glas i gomila se utišala. — Ljudi, — obratio se masi — mnogi
od vas su već dugo u našem udruženju i sigurno se sećate vremena kad
vas je ono spasio tamnice ili smrti. Vi pripadate legijama čarobnjaka
bele magije, koji svojom odanom službom pomažu svetu katoličku veru
u borbi protiv neznabožaca i jeretika. Ove noći vi ste pozvani da ispu­
nite svoj zavet. Putovaćete veoma daleko da se borite sa divljim ljudima,
dok ćemo se mi, vaši gospodari, sukobiti sa čarobnjacima kojima ti div­
Hodnici vremena 81

ljaci služe. Pođite hrabro, u ime boga; junaci koji budu preživeli ovaj
veliki dan dobiće bogate nagrade; oni, pak, koji budu pali, biće još
bogatije nagrađeni na nebu. Kleknite sada i primite oproštaj za sve
grehe koje ste počinili.
Lokridž je doživeo obred sa ukusom gorčine u ustima. Da li je stvar­
no bilo neophodno tako mnogo cinizma?
Doduše, u pitanju je bio spas Storm Derovej. Pri pomisli da će je
ponovo videti srce mu je brže zakucalo.
Daleko tiše i disciplinovanije nego što je on verovao da je moguće,
Englezi su prošli kroz imutrašnja vrata kolibe i spustili se niz silaznu
rampu. U predvorju, pred zastorom od duginih boja, svako je dobio po
neko oružje: mač, koplje sekiru ili samostrel. Barut bi bio beskoristan
protiv Rendžera, a suvišan protiv Jutoaza. Maret pozva rukom Lokridža.
— Najbolje je da ti ostaneš uz mene i da mi pokazuješ put — reče on
i pruži Amerikancu energetski revolver. — Evo ti; nadam se da dolaziš
iz dovoljno mudrog doba da bi umeo da rukuješ ovom stvarčicom.
Upravljanje je sasvim jednostavno.
— Znam — odbrusi kratko Lokridž.
Maret je nastavio manje oholo. — Razume se. Korijak te nije bez
razloga odabrala. Ti nisi običan čovek.
Iz gužve se probila Ori. Glas joj je bio molećiv, a na licu joj se
čitao strah. — Rise, — rekla je tiho — budi blizu mene.
— Ostavi je da čeka ovde — naredi Maret.
— Ne! — reče Lokridž. — Poći će sa nama ako to želi.
Maret slegnu ramenima. — Onda je bar ukloni s puta.
— Ja ću morati stalno da budem u prvim redovima — reče blago Lokridž
devojci. Osećao je kako drhti u njegovom naručju. Ovoga puta morao
je da je poljubi...
— Hodi, devojko! — zabrunda Jasper Fledelijus, stavivši svoju ručerdu
na njeno rame. — Ostani uz mene. Mi Danci treba da se držimo zajedno
među ovim engleskim glupacima. Ori mu pruži ruku i oni nestadoše
u gomili.
Lokridž je bio određen da pomaže pri stavljanju vozila u pokret.
Ovalni oblak bleštavih saonica bio je sasvim providan, ali ta osobina
nije poticala od materije, već od tajanstvenih sila koje on nije razumeo.
Svako vozilo moglo je da primi po dvadeset ljudi. Lokridž je ušao u
vodeće saonice zajedno sa Maretom. Ljudi su već teško disali; mnogi
su šaputali molitve ili kletve i divlje šarali pogledom kao životinje
uhvaćene u klopku. — Zar posle svega ovoga neće biti suviše upaničeni
za borbu? — zapita Lokridž na danskom.
— Ne, poznajem ja njih — odgovori Maret. — Između ostalog, uvodna
ceremonija uključuje i dovođenje u stanja odsustva svesti. Njihov
strah preobratile se u bes.
Mašine su se bešumno podigle i krenule niz hladno-beli zvučni kanal.
Na svakoj konzoli stajao je po jedan Vorden, dok su ostali sedeli iza
njega. — Kad već imate onaj prolaz — reče Lokridž — zašto niste
obezbedili pojačanja iz drugih doba?
— Nijedno razdoblje nije nam bilo pristupačno — uzvrati Maret. Go­
vorio je odsutno, pokrećući obema rukama poluge na kontrolnoj tabli;
Pol Anderson 82

izraz lica bio mu je napregnut i razdražljiv. — Hodnik je izgrađen

uglavnom zbog pristupa ovom dobu. Njegov kraj u budućnosti završava
se u osamnaestom veku, gde imamo u Indiji sledeće jako uporište.
Rendžeri su posebno aktivni u Engleskoj između normanskog osvajanja
i rata između Crvene i Bele ruže. Mi praktično uopšte nemamo vrata
koja su otvorena u srednjem veku, a takođe ni u ranijim epohama,
kada su se svuda nalazila kritična područja, poprišta velikih sukoba.
U stvari, severne kapije u Neolitu i Bronzanom dobu služe gotovo
isključivo kao prelazne tačke. Činjenica da imamo ovaj hodnik, koji se
delimično vremenski poklapa sa onim u Danskoj, predstavlja samo
srećnu podudarnost.
Lokridž je želeo da postavi još neka pitanja. Ali neumitno brzo
saonice već su bile u godini koju je Maret odabrao.
Vorden zaustavi vozilo, a zatim baci pogled na kalendarski časovnik
koji se nalazio u sandučetu. — Odlično! — reče zadovoljno, obraćajući
se ostalima. — Imali smo sreće. Nema potrebe da čekamo. Sad je noć
i uskoro će zora; mora da je sasvim blizu trenutak kad je ona zarob­
ljena.
Zračne sile držale su na okupu ćelu flotu saonica dok su ljudi pro­
lazili kroz vremensku kapiju. Pre no što su izašli u noć Neolita,
odstranili su sve tragove za sobom. Čep zemlje se ponovo bešumno podi­
gao, a zatim spustio na staro mesto. Maret je podesio gravitacione ure­
đaje za nizak let ka istoku.
Lokridž je pažljivo posmatrao okolinu. Pod mesečinom Kamenog
doba, močvare su izgledale još veće i divljije. Ali iza njih, na obali,
stajala su raštrkana ribarska naselja, koja su veoma podsećala na
Avildaro.
To nije bilo slučajno. Pre no što je nastalo Sevemo more, ljudi su
išli pešice iz Danske u Englesku; kultura Maglemosa bila je jedinstvena.
Nakon toga, pešačenje su zamenili brzi brodovi, a približno u isto
vreme misionari troimene boginje počeli su da dolare sa juga u obe
zemlje. Dijaglosa u Lokridžovom levom uhu saopštila mu je da bi
pripadnici plemena iz istočne Engleske i zapadnog Jitlanda mogli još
uvek da se međusobno razumeju, kada bi govorili polako.
Ta srodnost se gubila dok se zalazilo dublje u kopno. Sevema Engle­
ska bila je mahom naseljena lovcima i oružarima čiji se centar nalazio
u Lengdejl Pajku, ali koji su trgovali s kraja na kraj ostrva. Dolinu
Temze prilično mimo su nastanila imigrantska plemena koja su došla
s one strane Kanala. Zemljoradnici iz južnih krajeva polako su napuštali
surove obrede predaka, što ih je formalno učinilo otpadnicima. To se
po svoj prilici dogodilo pod uticajem moćne, napredne države sa jugo­
zapada, koja je već počela sa topljenjem kalaja da bi privukla trgovce
iz civilizovanih zemalja. Vodeći među njima bio je narod Bikera; oni
su uglavnom putovali u malim grupama i trgovali bronzom i pivom.
Stara doba su umirala u Danskoj, a nova se rađala u Engleskoj: zapad
je bio bliži budućnosti. Bacivši pogled unazad, Lokridž je primetio veli­
ke reke i neizmeme šume; kao kroz san, pred očima mu blesnuše
milioni ptica koje spokojno lete na jug, irvasi koji zadovoljno tresu
Hodnici vremena 83

granatim rogovima i nadasve srećni ljudi. Sa bolom se setio da je nekada

pripadao tom svetu.
Pa ipak, nije bilo sasvim tako. More se nemirno valjalo pod njim.
On je hitao ka Storm.
Maret je sasvim usporio, čekajući da se razdani, čak i pri toj brzini
posle svega nekoliko desetina minuta Limfjord se pojavio na vidiku.
— Na svoja mesta!
Živa letelica ustremila se nadole. Voda se presijavala poput čelika,
rosa je blistala po travi i lišću ponovo rođenog leta, a krovovi Avildara
ponosno su se dizali iza svetog gaja. Lokridž je ubrzo primetio da su
ljudi Ratne sekire još uvek ulogoreni na polju koje se pružalo ispred
sela. Takođe je opazio pospane stražare pored tinjajućih vatri kako do­
vikuju ljude zamotane u ćebad.
Jedna bleštava letelica iznenada uzlete pred Dugom kućom. Bren
je, dakle, imao vremena da dozove svoje ljude. Zaslepljujuće svetio
munja blesnu pod zvezdama koje su bledele i zagrme poput desetina
orkana.
Maret je brzo izgovorio nekoliko naređenja na nepoznatom jeziku.
Dve vordenske letelice ustremiše se na neprijateljsku. S jedne od njih
šiknu mlaz plamena i sevanje prestade. Ugljenisani komadi počeše da
padaju kroz vazduh, razbijajući se o čvrsto tle.
— Slećemo! — reče Maret Lokridžu. — Nisu očekivali napad, tako da
ih nema mnogo. Ali ako pozovu pomoć... Moraćemo brzo da preuzme-
mo kontrolu.
Upravio je letelicu ka tlu, neosetno dodirnuo zemlju i isključio
energetsko polje. — Izlazite! — viknuo je.
Lokridž je bio prvi. Englez jumu za njim. Druga letelica aterirala je
nedaleko odatle. Jasper Fledelijus je predvodio ljude iz nje, visoko vit­
lajući bleštavim mačem. — Za Boga i kralja Kristiema! — grmnu
on. Ostala vozila spustila su se nešto dalje, u polje gde su bili Jutoazi,
a zatim ponovo uzletela pošto su svi ljudi izašli. Hladni i ravnodušni,
vordenski piloti ograničili su se samo da nadgledaju borbu, izdaj ući
kratke komande kroz amajlije i manipulišući ljudima kao da su šahov­
ske figure.
Metal je zazvečao o kamen. Lokridž jumu ka kolibi čijeg se položaja
dobro sećao. Bila je prazna. Sa psovkom, on se okrenu i potrča ka
Dugoj kući.
Desetak Jutoaza bilo je na straži. Ukočenih lica od natprirodnog
straha, oni su nemo stajali sa visoko uzdignutim sekirama. Bren istupi
napred.
Njegovo dugačko, lice izobličilo se u uznemireno keženje. Energetski
pištolj blesnu u desnoj ruci. Lokridžov revolver bio je podešen da ga
zaštiti. On skoči kroz plameni gejzir i baci se na Rendžera. Obojica pa­
doše u prašinu, a oružje se otkotrlja daleko od njih. Sledećeg trenutka
počelo je grčevito gušanje.
Fledelijusov mač se podiže i spusti. Jedan ratnik se zakoprca u krvi.
Odmah je pritrčao drugi, ali Danac je već bio spreman. U međuvremenu
pristigli su i Englezi i borba se rasplamsala.
Krajičkom oka Lokridž je opazio još dva snopa kako se rasprskavaju
Pol Anderson 84

i raspadaju na mestu gde su zraci obrazovali energetski štit. Amerika­

nac je napregao sve snage u borbi sa neprijateljem iz budućnosti, ali
Rendžer je bio nadljudski jak i umešan. Međutim, kada su se našli
licem u lice, Bren prepoznade Lokridža. Zapanjeno je zinuo i ukočio se
od užasa. Trenutak kasnije pustio je Malkolma i počeo da uzmiče.
Lokridž ga udari bridom šake u grkljan, baci se na njega i poče da mu
udara glavom o tle sve dok Rendžer nije klonuo.
Nije mnogo razmišljao šta se dogodilo sa tom dugačkom lobanjom.
Brzo se podigao i počeo da trči. Na drugom kraju, Fledelijus i njegovi
ljudi gonili su razbijene Jutoaze. Rendžeri su ležali sprženi pred nogama
Mareta i njegovih Vordena. Lokridž je projurio pored njih uopšte ih
ne primećujući. Ulaz Duge kuće stajao je sada slobodan.
Unutrašnjost je bila ispunjena tamom. On stupi napred. — Storm
— pozvao je drhtavim glasom. — Storm, jesi li tu?
Nepomična poput senke, ona je ležala vezana na tronu. Malkolm
oseti prijatnu hladnoću njene nage kože, poče da joj skida žice sa glave.
Zatim je privuče k sebi i zajeca. Bio je to bezvremen trenutak. U
magnovenju, pošto se nije pokrenula, Lokridž pomisli da je već mrtva.
Ali tada se nepomične oči otvoriše i Storm prošaputa: — Došao si! —
Usne su same našle svoj put.
Glava trinaesta

Vest se brzo pronela kroz šumu i izbeglice su se vratile kući. Radost

je ponovo zavladala u Avildaru.
Svetkovina je bila manje bučna i vesela nego obično, pošto je u isti
mah predstavljala pogrebnu ceremoniju i trijumf. Stranci, čije je me­
talno oružje razbilo Jutoaze, takođe su bili pozvani na veselje. Oni
nisu imali zajednički jezik, ali zar to nešto znači? Pečena prasad govo­
rila je naročitim ukusom, ljudi dobrodušnim smehom, a žene same
sobom.
Samo je Duga kuća bila pošteđena rituala radosti. Tamo su se nala­
zili zeleni bogovi koji su oslobodili svoj narod. Meso i piće bili su done­
seni do vrata, a svaki muški član plemena takmičio se za čast da bude
sluga ili donosilac poruke. Drugog podneva proslave jedan ribar je
prišao Lokridžu, koji je posmatrao igrače na livadi, i rekao mu da je
pozvan u Dugu kuću.
Malkolm nije odmah shvatio u čemu je stvar. Briga za Storm spre­
čavala ga je da uzme većeg učešća u ritualnim igrama. Ali sada mu je
bilo saopšteno da je lično Boginja Meseca naredila da joj ga dovedu.
Sunce, miris šume, dim, slana voda, udaljena vika i vesele pesme
sasvim su iščezli iz njegove svesti kad je ušao u kuću. Sveta vatra još
uvek nije bila ponovo upaljena; Storm je dala svečano obećanje da će
održati obred čim joj bude bolje. Bleštava kugla jarko je osvetljavala
unutrašnjost Duge kuće; pod njenim sjajem grede i stubovi još više su
se isticali u svojoj hrapavosti spram čađavih zidova, dok su razastrta
krzna bleštala kao da su živa. Sedam Vordena sedelo je na uzdignutim
mestima, čekajući svoju kraljicu; kad je Lokridž ušao, oni ga čak nisu
udostojili ni pozdrava.
Ali zato su svi smemo ustali kad se Storm pojavila. Zadnji kraj kuće
bio je sada pregrađen energetskim zastorom, koji je upijao svetlost
oko sebe. Gordo koračajući, ona je prošla kroz raznobojnu zavesu i
zastala na pragu. Okružena sa svih strana tamom, izgledalo je kao da
stoji u gejziru plamena ...
Ili ne... sjaj je dolazio iz nje same, pomisli zbunjeno Lokridž, kao
onda kad se boginja rađala iz pene morskih talasa. Tri dana i dve noći
provedeni pod iscrpljujućim ispitivanjem u mašini za čitanje misli
ostavili su primetnog traga na njoj; jagodice su joj postale izbočenije,
dok su joj oči tinjale grozničavim zelenilom. Ali Storm se ipak držala
uspravno; tamnoplava kosa bleštavo joj se slivala niz lice i obli vrat,
koji su dobili zagasitu boju. Iz vremenske kapije u dobu kralja Frodija
bila joj je donesena odeća koja je odgovarala njenom vremenu i statusu.
Plava, prozračna haljina ravnomemo se spuštala do bakarnog komand­
nog pojasa da bi se odatle talasasto širila do članaka, postajući tamnija
gotovo do purpurne nijanse; utkani srebrni amblemi predstavljali su
talase mora i čudne zmije. Ogrtač je držao broš sličan Labrisu; postava
6 Andromeda
Pol Anderson 86

je bila bela kao letnji oblak, dok je spolja ogrtač bio siv poput neba pred
oluju. Njene zlatne cipele bile su poprskane dijamantskom prašinom.
Slično kruni, na čelu joj se sjajio polumesec od kovanog srebra.
Iza nje je išao Maret, pričajući joj nešto na jeziku Vordena. Storm
ga prekide pokretom ruke. — Govori tako da te Malkolm može razume-
ti — naredila je jezikom Orugareja.
Maret je izgledao zapanjen. — Zar na tom svinjarskom jeziku, svet-
losti?
— Onda na kritskom. On je dovoljno tanan.
— Ali, svetlosti, morao bih da vas izvestim ...
— Potrebno je da i on zna. — Storm je sačekala da Maret otrpi poni­
ženje, a zatim krenu ka Lokridžu osmehujući se. Malkolm se nevešto
povio da poljubi ruku koju mu je ona pružila.
— Još ti nisam zahvalila za ono što si učinio — kazala je blago. — Ali
reči tu ne pomažu mnogo. Tvoj podvig je značio više nego spašavanje
kraljice. Učinio si veliku stvar za ćelu našu misiju.
— Ovaj... radostan sam zbog toga — promuca zbunjeno Amerikanac.
— Sedi, ako želiš. — Okretna poput mačke, ona se vešto udaljila od
njega, nečujno hodajući. Lokridž nije čuo njene korake po prašnjavom
podu. Osećajući slabost u kolenima, spustio se pored jednog Vordena,
koji je kratkim klimanjem glave pokazao izvesno poštovanje prema
njemu.
Mišići zaigraše na Storminom licu. — Imamo Brena živog — reče
ona. Mekani kritski govor zvonko je treperio iz njenog grla. — Sa onim
što ćemo da saznamo od njega, imamo šansu da zadobijemo prevlast u
Evropi za sledećih hiljadu godina. Marete, produži.
Ostajući dosledan svom srednjovekovnom zvanju sveštenika i čarob­
njaka, Maret je sve vreme stajao. — Ne mogu da razumem, svetlosti,
zašto oklevate. Bren je već slomljen. Kapi njegovih tajni uskoro će
postati more.
— I on je isto dobio od mene — odvrati Storm Ijutito. — Da je imao
prilike da iskoristi ta obaveštenja... ne, ne želim da mislim o tome.
Lokridž je za trenutak skrenuo pogled prema tamnom velu, ali ga
je mučnina u stomaku odmah naterala da zažmuri. Tamo je ležao Bren.
Malkolm nije znao šta se zapravo dogodilo. Jedino je bilo izvesno da se
svako mučenje izbegavalo. Storm se time nije koristila. To ne samo
da je bilo nezrelo, već po svoj prilici i beskorisno protiv odgajanih i
istreniranih nerava nepokolebljive volje bogova budućnosti. Storm je
bila drogirana, a energetska kola prodrla su u njen mozak do najskrive­
nijih dubina. Cilj Rendžera nije bio da ona umre, već su samo želeli da
izmore njen Ego i da iznude sablasan automatizam misli, tako da, pe­
dalj po pedalj, sve što je ikada znala i učinila, sve što je sanjala ili
stvarno bila, izađe na površinu i bude registrovano.
Nijedno živo biće nije bilo u stanju da se odupre ovom čudovišnom
postupku.
Užasno! U Lokridžu je sve ključalo. Bren sada guta svoj sopstveni
napitak, pošto je bezrazložno pobio moje prijatelje koji mu nikada nisu
učinili ništa nažao. To je rat!
Maret je neko vreme gledao u zemlju, a zatim podigao glavu. —
Hodnici vremena 87

Dakle — poče on — uspeli smo da saznamo ono što je najvažnije.

Kada je Lokridž pobegao u hodnik, Bren naravno nije imao pojma o
pomoći koja je mogla da bude upućena iz Engleske. Ali mogućnost da
Lokridž ipak odnese vest Vordenima nije ga ostavila spokojnim. Zbog
toga je obavestio agente kroz ćelu istoriju Danske. Oni, po svoj prilici,
još tragaju za našim čovekom, ili za bilo kakvim znakom koji bi ukazao
da se organizuje spasilačka grupa Vordena.
U međuvremenu, Bren je morao odlučiti da li da rizikuje, visosti, i da
vas prebaci u neko drugo mesto i vreme, ili da ostane ovde. Ali pošto je
imao razloga da veruje kako Lokridž neće uspeti da nas obavesti, on je
na kraju odlučio da se za sada zadrži u Neolitu. Ovo je daleko i retko
posećivano doba. Bren je doveo sa sobom nekoliko Rendžera, a kako su
mu pri ruci stajali i ljudi Ratne sekire kao pouzdani pomagači, mogao je
da bude sasvim siguran da neće biti otkriven.
Međutim, ispalo je sasvim drugačije. On se sad nalazi u našim ruka­
ma, a njegovi ljudi nemaju pojma o tome. Kada budemo završili ispiti­
vanje, imaćemo sva potrebna obaveštenja da organizujemo iznenadne
napade na pozicije Rendžera u bilo kom vremenu, da postavljamo zasede
njihovim agentima, da im zaposednemo uporišta — pa tako i da im
zadamo najteže udarce u ćelom ratu.
Storm klimnu glavom. — Da. Razmišljala sam o tome. Najbolje je
da ostavimo neprijatelja u uverenju da smo se brzo premestili, dok
ćemo, u stvari, ostati ovde. Bren je bio u pravu kad je smatrao ovo
mesto pogodnim za glavni štab. Sva pažnja je, po pravilu, usredsređena
na Krit, Anadoliju i Indiju. Rendžeri misle da će nas uništenje tih
civilizacija veoma oslabiti. Zadržimo ih u tom uverenju. Neka traće
vreme i snagu u pomaganju indoevropskih osvajanja, koja su i onako
predodređena da se dogode. Srećna okolnost je što smo i mi i oni u
ovom dobu sasvim zapostavili sever.
Storm je nekoliko trenutaka nervozno koračala, dok joj se ogrtač
viorio na sve strane. Zatim snažno udari pesnicom o dlan i viknu: —
Da! Postepeno ćemo dovući glavninu naših ovamo. Možemo sasvim
mirno da uredimo ovaj deo sveta, onako kako to želimo. Nema dokaza
da to već nismo učinili; mogućnosti su otvorene. Koliko će uopšte poda­
taka stići do juga o delima varvara u ovom dalekom zaleđu? Kada dođe
Bronzano doba, ono će nositi naše obeležje, nas će snabdevati ljudima
i dobrima, i skrivače baze Vordena. Konačni veliki udarac u budućnosti
zasnovaće se, po svoj prilici, baš ovde!
Kipteći od energije, ona se ©krenula ka svojim ljudima i brzo izdala
dalja naređenja. — Što pre moramo da razvijamo domaće oružane
snage, dovoljno jake da spreče svako mešanje kultura. Džasko, razmisli
o načinima i sredstvima i obavesti me sutra o tome. Sparijane, izvuci
Britance iz njihovih svinjaca i organizuj ih u stražare. čekaj; oni su
suviše upadljivi. Ne smemo da ih zadržimo duže nego što je to potrebno.
Kapija u njihovoj zemlji ostala je nezaštićena, zar ne? Urio, uzmi neko­
liko ljudi i preletite tamo; izvežbaj ih da čuvaju stražu za ovih nekoliko
nedelja koliko će kapija još biti otvorena. Možda će nam biti potrebna
ta jazbina. U svakom slučaju, moramo da obavestimo Krit da smo
ovde i da utvrdimo način komunikacije. Radio i telepatija su odveć
e*
Pol Anderson 88

riskantni. Zareh i Nigis, pripremite se da lično odletite tamo posle

mraka. Cilone, počni sa programom dobij anja detaljnih obaveštenja o
celoj oblasti. Marete, ti možeš da nastaviš sa nadgledanjem rada na
Brenu.
Po njihovim izrazima lica Storm je shvatila da je ostalo nešto nera-
stumačeno; klimnula je glavom i hitro dodala: — Da, da, znam da imate
svoja mesta u šesnaestom veku i da se ovde ne osećate kompetentnim.
Pa, moraćete naučiti da se osećate drugačije. Baza na Kritu ima sve što
je potrebno. Oni ne mogu da računaju na nas sve dok reorganizacija ne
bude potpimo sprovedena. Ako prestanemo da tražimo pomoć, daćemo
neprijatelju priliku da otkrije šta se događa.
Osmi Vorden podiže ruku. — Da, Hu? — reče Storm.
— Zar nećemo da izvestimo naše doba, svetlosti? — upita čovek s puno
poštovanja.
— Naravno. Te vesti mogu da odu sa Krita. — Umorne oči se skupiše.
Ona položi prste na bradu i dodade blago: — Ti ćeš otići kući drugim
putem... zajedno sa Malkolmom.
— A? — uzviknu Lokridž.
— Zar se ne sećaš? — reče Maret. Usta mu se iskriviše. — Zabeležili
smo šta ti je on rekao. Ti ćeš doći kod njega i upozorićeš ga.
— Ja... ja... — Lokridžu se zavrte u glavi.
Storm se primače. Malkolm je nepomično stajao i zurio napred.
Ona stavi ruku na njegovo rame i reče: — Možda ja nemam pravo da
tražim ovo od tebe. Ali činjenice se ne mogu izbeći. Na ovaj ili onaj
način, ti ćeš potražiti Brena u njegovoj zemlji i reći mu gde sam ja
■odletela. I tako ćeš započeti lanac događaja koji vode njegovom porazu.
Budi ponosan. Treba da zahvališ sudbini.
— Ali, ja ne znam... ja sam samo divljak u poređenju s njim... ili
tobom...
— I ja sam samo karika u lancu; i ja pipam u mraku — prošaputa
Storm. — Moja će duša uvek biti puna ožiljaka. Zar misliš da ja ne
želim drugačije? Ali, mi imamo samo jedan put i moramo da idemo
njime. To je poslednja stvar koju tražim od tebe, a ujedno i najvažnija.
Posle toga možeš da odeš u svoju zemlju. Ja ću te se uvek sećati.
On stisnu pesnice. — U redu, Storm, — reče na engleskom. — Za
tebe.
U njenom blagom i pomalo tužnom osmehu bilo je više zahvalnosti
nego što je on osećao da je zaslužio.
— Idi sada da se zabavljaš — reče ona. — Budi srećan dok možeš.
On se pokloni i izađe.
Sunce mu je zasenilo ženice. Nije želeo da se pridruži veselju zato
što je bilo mnogo stvari kojima je trebalo hrabro pogledati u oči.
Umesto toga nastavio je da besciljno tumara obalom. Između njega
i sela sada se uzdizalo brdo. Stajao je sam i gledao u pravcu zaliva.
Talasi su zapljuskivali obalu, beli galebovi klizili su spram plavetnila, a
drozd je pevao na velikom hrastu.
— Rise.
On se okrenu. Ori mu se približavala. Ponovo je nosila odeću svog
naroda: suknju od like, torbicu od lisičje kože i ogrlicu od ćilibara.
Hodnici vremena 89

Tereto joj je dao bakarnu brazletnu, koja je pripadala poglavici Ehego-

nu; devojka je držala čvrsto vezanu za zglob; venac od maslačka pozlaći-
vao joj je lepršavu plavu kosu. Ali usne su joj podrhtavale, a suze su
magličasto ispunjavale oči boje neba.
— šta se dogodilo, malecka? Zašto nisi na svečanosti?
Ona stade pored njega i pognu glavu. — Želela sam da te nađem.
— Bio sam stalno tu, osim malopre kada sam razgovarao sa Storm.
Ali ti... — Tek sada mu je sinulo kroz sećanje da je uopšte nije video
kako igra, peva ili odlazi sa nekim u šumu. Ori se pripila uz njega kao
mala, neutešna senka. — Šta nije u redu? Svima sam rekao da je kletva
skinuta sa tebe. Zar mi ne veruju.
— Veruju ti — uzdahnu ona. — Posle svega što se dogodilo, oni misle
da sam blagoslovena. Nisam znala da blagoslovenost može da bude
tako teška.
Možda samo zbog toga što nije želeo da misli o svojim vlastitim
problemima, Lokridž sede i pusti je da plače na njegovim grudima. Ona
poče da priča isprekidanim rečima. Umesto da je konačno učini normal­
nom, put kroz podzemni svet ispunio ju je manom. Ona je postala svedok
nepoznatih moći. Ko zna zbog čega je boginja izabrala baš nju. Zar
je sad neko smeo slobodno da joj se približi? Pa ipak, ovoga puta nisu
je se klonili ili je izbegavali. Naprotiv, veoma su je poštovali i smesta bi
učinili sve što bi zatražila, osim da je smatraju sebi ravnom.
— To... nije... da oni neće... da me vole. Ja mogu da čekam
tebe... ili nekog drugog, ako ti to ne želiš. Ali... kada me vide...
prestaju da se smeju!
— Jadno dete — promrmlja Lokridž na svom matemjem jeziku. — Si­
roto malo. Kako si užasnu nagradu dobila.
— Da li me se ti bojiš, Rise?
— Ne, naravno da ne. Bili smo suviše dugo zajedno.
Ori ga zagrli. Glave naslonjene na njegovo rame, ona poče da mučat
— Kada bih bila tvoja, oni, oni, oni bi znali da je sve u redu. Shvatili
bi da se to ispunila volja Boginje. Ponovo bih zadobila mesto među
njima. Zar ne?
Lokridž se nije usuđivao da prizna kako je Ori bila potpuno u pravu^
Ona se uvek nalazila u nekom posebnom položaju. Ali njena nova,
neodgonetljiva sudbina sada nije više bila potencijalna, već stvarna,
vidljiva ćelom svetu; strah je morao da se izgubi u svakodnevici, a ona
će sigurno steći ponovo mnogo prijatelja.
— Ne verujem da će se bilo koji čovek ikada usuditi da me dotakne
— reče Ori. — Ali to je dobro. Ja ne želim nikog drugog osim tebe.
Sto mu muka, ti idiote! besneo je Lokridž u sebi. Zaboravi njenu
mladost. Ona nije naivna američka srednjoškolka. Ori je čitav život
gledala rođenja, ljubav, smrt, slobodno trčala šumama punim vukova
i veslala u čamcima od kože kroz bure; pravila je ostve od kamena,
krojila kožu zubima, preživela mnoge bolesti, zime Sevemog mora, rat
i putovanja, koje većina odraslih ljudi dvadesetog veka ne bi čak mogla
ni da shvati. I mlađe devojke od nje — a ona je starija od šekspirove
Julije — već su majke. Krajnje je vreme da odbaciš sva glupa sputavanja
i da joj učiniš tu malu ljubaznost.
Pol Anderson 90

Onog dana u skifu Lokridž se sasvim približio predaji. Sada mu je

bilo još teže. Mogao je jedino da se uzdrži ako neprestano misli na
Storm. Ako se vrati živ, zahtevaće kao nagradu da ga liši svega drugog,
sem da je prati. Znao je da je ona ravnodušna prema onome šta bi on
imao sa bilo kojom drugom ženom. Ali on to više nije bio. Nije mogao
da bude.
— Ori — rekao je proklinjući svoju smetenost. — Moj posao nije obav­
ljen. Moram uskoro da idem, po nalogu Boginje, i ne znam da li ću
se vratiti.
Ona uzdahnu i pripi se uz njega; trenutak potom ništa više nije moglo
da obuzda histeričan napad plača. — Povedi me sa sobom! Povedi me sa
sobom!
Jedna senka pade na njih. Lokridž podiže pogled. Storm je nepomično
stajala, posmatrajući ih sa visine. Držala je palicu Mudre žene, izrezba­
renu od glogovog drveta, kojom je trebalo da blagoslovi svoj novi narod.
Tamna kosa, haljina boje okeana i talasasti ogrtač lepršali su se oko
njenog vitkog tela pod iznenadnim naletima vetra.
Osmeh joj je bio neodređen, ali to više nije bio onaj koji mu je uputila
u Dugoj kući. — Mislim — rekla je sa nekim čudnim prizvukom u glasu
— da će mi biti drago dete koje ona želi.
Glava četrnaesta

Hu nije očekivao nevolje na putu kući. Lokridž je bio siguran da će

sresti Brena negde između Storminog odlaska za dvadeseti vek i razor­
nog protivnapada njenih neprijatelja. Ta činjenica ležala je u strukturi
Vaseljene.
Međutim, detalji su bili nepoznati. Da li se vratio živ, ili nije? Faktor
odstupanja na kapiji onemogućavao je da se to tmapred proveri. U
svakom slučaju, agenti Rendžera, koji su primetili Huovu grupu pri
povratku, znali su to već sasvim pouzdano. Pa ipak, morao je i dalje da
bude oprezan.
Čak i po danu, kada je niko nije gonio, u društvu jednog heroja i jed­
nog boga, Ori je još uvek bila uplašena od groba u kome se nalazio ulaz
u hodnik. Iako je Lokridž stalno bio uz nju, ona je bespomoćno drhtala
neprestano mrmljajući: — Bojim se.
— Budi hrabra još ovaj put, kao što si bila ranije.
Pomilovao je po kosi, i ona mu je uputila drhtav osmeh pun zahval­
nosti.
Malkolm se nije slagao sa Storminom odlukom. Ali kraljica Vordena
imala je i ovoga puta spremne argumente, protiv kojih je malo šta
moglo da se kaže: — Moramo da dobijemo ispravne podatke o ovoj
kulturi. Nisu u pitanju čisto antropološki detalji: da ne bismo počinili
neoprostive greške u radu sa njima, a to treba da bude učinjeno veoma
temeljito, moramo da proniknemo do dna ove primitivne psihe. Obu­
čeni specijalista može mnogo da nauči posmatrajući tipičnog predstav­
nika preistorijskog društva izloženog procesu civilizovanja. Ova devojka
je najpogodnija za eksperiment. Ili, možda, smatraš da postoji neko
drugi ko bi mogao da je zameni? — Malkolm je ćutao. Saterala ga je u
tesnac, i on nije imao šta da primeti.
Zemlja se otvorila i njih troje hitro siđoše.
Na ulazu u hodnik nije bilo nikoga. Pa ipak, nisu odmah produžili u
daleku budućnost. Hu ih je izveo napolje pri kraju sedmog veka nove
ere. — U vremenu ove kapije danskim ostrvima vlada Frodi — objasni
on. — Na kopnu i moru sada je mir, a Vanir — stariji bog zemlje i
vode — još ima podjednaku moć kao i mlađi Esir. Nešto kasnije, Ren-
džeri će nas potisnuti, a Vikinzi će preuzeti dominaciju na morima.
Da smo nastavili ovim tunelom, sigurno bismo se sukobili sa neprija­
teljskim agentima.
Setivši se ljudi u crnom protiv kojih se borio, Lokridž napravi neodre­
đenu grimasu.
Kad su izašli iz hodnika, napolju je zima bila u punom jeku. Sneg
je prekrio ogolelo drveće još uvek ogromne šume, a nebo je bilo hladno
i bezoblično sivo. — Krenimo odmah odluči Hu. — Postoji opasnost da
budemo primećeni. Svejedno je ako nas vidi neko od ovdašnjih ljudi.
Pol Anderson 92

međutim... — On dodirnu komande na svom gravitacionom pojasu, i

sve troje se u sledećem trenutku nađoše u vazduhu.
— Rise, kuda idemo? — uzviknu Ori. — Bojim se.
Lokridž, koji je kao pilot već imao prilike da se divi veličanstvenom
prizoru gornjih slojeva oblaka sličnih plavo osenčenim snežnim planina­
ma, bio je više zainteresovan da sazna na koji način oni i dalje ostaju
topli pri letu kroz veoma hladan vazduh. Da li je u pitanju neka vrsta
zračnog omotača? Ali, opazivši kako se devojčine oči radosno šire i
postaju blistavije, on shvati da je njegova tehnička znatiželja suviše pro­
zaična u ovom trenutku. Orin osmeh bio je višeznačniji od svih gravi­
tacionih štitova...
Danska je brzo ostala iza njih. Nemačka, granična država hrišćan-
stva, bila je sakrivena u gustoj masi oblaka i magle, sve dok posle
jednog časa na horizontu nisu iskrsli Alpi. Hu je izabrao planine kao
orijentir i nekoliko trenutaka kasnije uronio sa svojim pratiocima u
oblake.
Usred pustog zimskog pejsaža Lokridž je ubrzo ugledao malo selo,
krovove prekrivene mahovinom i brvnare okružene drvenom ogradom.
Predeo je bio brdovit, tamne reke su se sporo probijale kroz snežni
pokrov, a led je okovao sva jezera. Jednog dana ovaj kraj će dobiti ime
Bavarska.
Hu je žurno počeo da se spušta padinom ka jednom visokom lancu
brda. Kad su stigli u podnožje, sa njegovih božanskih usana skliznu
jedan sasvim ljudski uzdah: — Dome! — promrmljao je.
Lokridž se obazre unaokolo. Krševita i mračna divljina pritiskala ga
je odasvud. — Svako prema svom ukusu — reče on ironično.
Huove oštre crte lica blesnuše ljutnjom. — Ova zemlja pripada Ko-
rijak: to je njeno imanje u budućnosti, i stoga njeno kroz sva vremena.
Čitavih sedam hodnika izgrađeno je ovde. Jedan od njih ima kapiju i u
ovih četvrt stoleća.
— Ah ne i u moje vreme. Onda, dakle, nije bilo smisla da se ona iz
Amerike vraća u Nemačku. Pitam se zbog čega u tom slučaju nije ko­
ristila put iz neolitske Danske, umesto onog preko Krita.
— Mućni malo glavom! — odseče Hu. — Pošto je već srela Rendžere u
tom hodniku — bio si tamo, trebalo bi to da znaš — smatrala je da
ima veoma mnogo verovatnoće da ih ponovo sretne. Tek sada, kada
imamo Brena, ovaj put je bezbedan.
On krenu napred. Lokridž i Ori pođoše za njim. Devojka je još drhta­
la, ali ne više od straha. Njene bose noge škripavo su gazile po smrznu­
tom tlu.
— Hej, tako ćeš sasvim da prozebeš — reče joj Malkolm. — Hodi
ovamo. — Podigao ju je u naručje, i ona se srećno privi uz njega.
Nisu morali dugo da pešače. Kad su stigli do neke površinske pećine,
Hu ponovo otvori tlo. Svetlost rampe trenutno se izmešala sa mutnom
dnevnom svetlošću.
Putovali su ka budućnosti u tišini koja je činila da pulsiranje ener­
gije izgleda dvostruko glasnije. Samo su se jednom prebacili u drugi
tamni tunel koji je fizički postojao u dvadeset trećem veku i nastavljao
Hodnici vremena 93

se u jedan uži hodnik, čiji kraj takođe nije mogao da se sagleda.

Lokridžovo bilo se ubrza, a nepca osušiše.
Kad su konačno stigli do izlaza, Amerikanac se obreo u predvorju
koje je bilo daleko prostranije od svih koja je ranije video. Pod je bio
bogato obložen tepisima, a crvene draperije visile su između mnogobroj­
nih kovčega. Kad se Hu pojavio, četiri stražara, takođe odevena u
zelene uniforme, hitro podigoše puške u visinu čela, pozdravljajući
gospodara. Razlikovali su se od svog pretpostavljenog, ali su međusobno
izgledali izvanredno slični: svi su bili niski, zdepasti, zatupastih noseva
i snažnih vilica.
Hu ih nije udostojio čak ni pogleda, već odmah poče da pretura po
onmanu i izvuče dve dijaglose. Lokridž izvadi svoju iz doba Reformacije,
da bi napravio mesta za novu.
— Uzeću je — reče Hu.
— Ne. Ova ostaje kod mene — ovdrati Lokridž. — Hoću ponovo da
razgovaram sa mojim pobratimom Jasperom.
— Zar me. nisi čuo? — ponovi Ijutito Vorden. — Naređujem ti. —
Stražari se primakoše.
Lokridž izgubi strpljenje. — Znaš šta možeš da uradiš sa svojim
naređenjem... obrecnu se on. — A sada ti mene dobro slušaj. Ja sam
samo njen čovek... i ničiji više.
Vorden steže zube. Lice mu poblede. — Kako želiš.
Lokridž poče da koristi svoju malu pobedu. — Mogao bi da mi daš
par pantalona. Ove neolitske rite nemaju džepove.
— Dobićeš opremu. Pođimo sada.
Straža nije mogla da razume razgovor koji je vođen na kritskom
jeziku. Ali bilo je nečeg uznemirujućeg u načinu na koji su oni primili
ćelu stvar. Lokridž stavi u uho novu dijaglosu; morao je da se potpuno
usredsredi, kako bi što lakše primio veliki priliv složenih podataka.
Jezici: dva glavna, Istočni i Zapadni, vordenski i rendžerski; ostali
su bili u upotrebi u nižim klasama obeju hegemonija. Religija: ovde
je vladao mistički, ritualni panteizam, sa Boginjom kao simbolom i ote-
lovljenjem svega što je bilo večito; međutim, vkod neprijatelja je posto­
jala samo gruba teorija istorije. Vlada: spopala ga je muka od priliva
jezivih podataka o zemlji Rendžera; podređeni su bili pretvoreni u ma­
šine od krvi i mesa za potrebe nekolicine vladara. O Vordenima mu nije
mnogo stiglo. Teško, međutim, da je u pitanju bio neki oblik demokra-
tije; pre je stekao utisak o svojevrsnoj hijerarhijskoj strukturi; osnovni
zakoni znatno su više bili izvedeni iz tradicije nego što su sadržali novine.
Moć je bila podeljena između malog broja aristokrata koji su održavali
prilično bliske veze sa svojim narodom, uglavnom kao sveštenici ili ro­
ditelji, a ne kao gospodari. Sveštenice, majke ili gospodarice — svuda su
dominirale žene. Na vrhu je stajala Korijak, koja je predstavljala nešto
između Pape i Dalaj Lame. Ne, poređenje je bilo sasvim pogrešno.
čudno, kako je opis bio površan. Možda zbog toga što su posetiocu
lokalne prilike objašnjavane viva voće.
Dvorac se pojavio pred Lokridžom, i on odloži svoje nedoumice za
kasnije.
Nisu krenuli stepeništem, već su se vazdušnim putem uspeli do viso­
Pol Anderson 94

kih spratova zdanja. Plavičasti pod, koji se presijavao, bio je ukrašen

omamentskim crtežima ptica, riba, zmija i cveća; čitava ta menažerija
izgledala je gotovo kao živa. Tle je bilo toplo i ugibalo se pod nogama.
Stubovi izrađeni od nefrita i korala uzdizali su se tako visoko da je to
izazivalo vrtoglavicu. Njihovi kapitoli granali su se u bokore pozlaćenog
lišća. Podjednako dražesne bile su i biljke koje su rasle između stubova
i oko središne fontane. Samo je nekoliko uspeo da prepozna od bez­
brojnih grimiznih, purpurnih i zlatnih latica. Nauka, mlađa dve hiljade
godina od one iz njenog doba, umela je da stvori nove radosti. Lučni
svodovi bili su prozirno obojeni, a velika duga se rastapala u mandali
koja je neodoljivo mamila pogled i dugo ga zadržavala; ni na jednoj
katedrali nije postojao prozor koji bi bio tako veličanstven i velelepan.
Zidovi su bili prozračni. Kroz njih je mogao da vidi prizore čarobnih
vrtova, terasa, voćnjaka i parkova; daleka brda bila su zažarena letom.
Hej, kakvo to ogromno čudovište tumara među drvećem; stado jelena
izgleda tako sićušno pored njega... Za ime boga, pa to je praistorijski
mamut; mora da je prevalio najmanje hiljadu vekova da bi bio doprem­
ljen ovde. I sve to kao simbol njene moći...
Sedam parova mladića i devojka, sličnih poput blizanaca i čarobnih
u svojoj nagoti, padoše na kolena pred Huom. — Dobrodošao — rekoše
u horu. — Dobrodošao, ti koji služiš Tajni.

Vordeni ru odlučili da samo jedno veće podare Lokridžu, pre no

što krene u misiju. Suviše mnogo špijima ima okolo, objasnio je Hu.
Raskošno odeveni, Ori i on seli su u nešto što nije bilo ni stolica ni
sofa; čudno sedište savršeno se prilagođavalo svakoj promeni položaja
njihovih tela. Uskoro im je bila servirana hrana; nikada je ranije nisu
videli, ali je zato bila neizrecivo ukusna. Vino je predstavljalo čudesan
euforijak i pretvaralo je svet u sreću iz snova. — Je li ovo droga? —
upita Lokndž. Hu odmahnu glavom: — Ostavite se svojih predrasuda.
Zašto da se ne upotrebljavaju bezopasni euforijaci? — Vorden je na­
stavio da govori o napicima i mirisima koji su otvarali vrata osećanju
prave božanske prisutnosti u svemu što postoji. — Ali to se čuva za
najsvečanije obrede. Covek je odveć slab da dugo nosi božansku plimu
u sebi.
— Žene to mogu češće da čine — reče ledi Jurija.
Ona je zauzimala visoko mesto u Storminom koncilu; plavokosa,
ljubičastih očiju, savršenih oblika lica i stasa, izgledalo je da direktno
vodi poreklo od Dijane. Za trpezom je bilo više žena nego muškaraca,
i one su u svemu imale prednost. Pa ipak, sve Vordene je obeležavala
porodična sličnost: oba pola su bila podjednako lepa, puna života i
mladosti. Njihov razgovor predstavljao je munjevito međusobno obra­
ćanje, u kome se Lokridž uskoro sasvim izgubio; odustao je od poku­
šaja da i on uzme učešća. Umesto toga, udobno se zavalio i prepustio
uživanju kao da sluša muziku. Više nije imao predstavu o čemu pričaju.
Zatim su prešli u drugi hol gde su se boje slivale u hipnotičkom
ritmu kroz podove i zidove. Posluga se kretala mačjim korakom, noseći
Hodnici vremena 95

poslužavnike sa osvežavajućim napicima, ali nije bilo vidljivog izvora

melodije po kojoj su igrali. Dijaglosa je podučavala Amerikanca o
zamršenim koracima neobičnog plesa; vordenske dame bile su veoma
gipke u Lokridžovim rukama, savršeno usklađujući svoje pokrete sa
njegovim, sve dok dva tela ne bi postala jedno. Iako mu je skala bila
sasvim nepoznata, on je daleko potpunije osećao ritam ove muzike
nego ma koje druge iz prošlosti.
— Vi sigurno imate subsonike kada uspevate da proizvedete ovakve to­
nove — upita Lokridž partnerku.
Jurija klimnu glavom. — Naravno. Ali zašto svemu davati naziv i
tumačenje? Zar nije dovoljno što postoji?
— Izvini. Ja sam samo varvarin.
Ona se nasmeši i privuče ga bliže u okretnoj figuri koju su upravo
igrali. — Ostavi tu lažnu skromnost. Počinjem da shvatam zašto si se
dopao Korijak. Svega nekoliko od nas ovde — svakako ne ja — mogli
bi da budu takvi pustolovi kao što ste vas dvoje.
— Ovaj... hvala.
— Određena sam da se brinem o tebi, mladi prijatelju. Tvoja devojčica
je zaspala, tako da joj više neću biti potrebna noćas. Da li imaš nešto
protiv da časove do zore posvetim samo tebi.
Sve do ovog trenutka Lokridž je mislio da želi samo Storm; ali Jurija
joj je bila toliko slična, da se sva žudnja u njemu uzdigla u jedno »Da!«
Morao je da sakupi svu volju da bi joj objasnio da mora biti odmoran
za sutra. — A kad se budeš vratio? — prošaputa Jurija.
— Činiće mi čast. — Okružen vinom, muzikom i ženama, on uopšte nije
sumnjao u svoj povratak.
Ledi Taret, koja je igrala sa Huom pored njih, doviknu mu veselo:
— Ostavi malo vremena i za mene, ratniče. — Njen partner se osmehnu
bez uvrede. Brak je bio zaboravljena institucija. Storm je jednom pri-
metila, gotovo Ijutito, da slobodni ljudi ne mogu da poseduju jedno
drugo.
Lokridž je rano otišao u postelju. Ispunjen savršenim spokojstvom,
spavao je kao nikada ranije u životu.

Jutro je bilo manje veselo. Hu je insistirao da uzme još jedan eufo-

rijak. — Tvoj mozak mora da bude rasterećen od straha — objasnio je.
— Poduhvat će biti u najvećoj meri težak i opasan.
Izašli su na poligon da bi malo vežbali sa instrumentima koje će
Amerikanac poneti sa sobom. Bilo je to praktično otelovljenje znanja
koje mu je prenela dijaglosa. Leteli su visoko iznad beskrajnog rezervata.
Gotovo na rubu horizonta Lokridž je spazio neku tvrđavu golubije sive
boje. Na njenom vrhu, visokom preko hiljadu pet stotina stopa, dva
krila su se širila ispod zlatne kočije, obrazujući čudan znak koji je
predstavljao simbol života. — Da li je ovo kraj grada? — upita on.
Hu prasnu. — Ne govori mi o gradovima! Rendžeri grade takva
rđava odgajilišta za zečeve. Mi puštamo ljude da žive blizu njihove majke
Pol Anderson 96

zemlje. Ovo je industrijski kompleks. Tu se nalaze samo tehničari.

Automatska mašinerija može da radi bez sunčeve svetlosti.
Nekoliko minuta kasnije stigli su do čudnog zdanja. Posmatrani iz
blizine, krovovi i vrhovi kula činili su ogroman, skladno obojen vodopad.
Hu je poveo Lokridža u malu prostoriju gde ih je čekalo nekoliko Vor-
dena. Svi su bili muškarci. Rat, kao i tehnika, još uvek je uglavnom pri­
padao jačem polu. Pa ipak, Storm je i ovde vodila glavnu reč.
Izlaganje je dugo trajalo. — Mi možemo da te prebacimo na nekoliko
milja od Nijoreka. — Hu je palicom pokazao jednu tačku na mapi koja se
nalazila na istočnoj obali čudno izmenjene Seveme Amerike. — Posle
toga nastavljaš sam. Obrijane brade, u rendžerskoj uniformi, sa dijaglo-
som i dodatnim informacijama koje ćeš naknadno dobiti, trebalo bi
da stigneš do glavnog štaba Brena. Sigurni smo da je on tamo u ovom
trenutku, i svakako znamo da ćeš ga videti.
Droga nije mogla da obuzda napregnute Lokridžove mišiće da se ne
stegnu. — šta još znate? — upita on tiho.
— Da si ponovo pobegao. Bren je bio obavešten — odnosno biće obave-
šten — da si ti nestao u vremenskom hodniku! — Huov pogled postao je
mutan. — Bolje da ne govorim više o tome. Bio bi isuviše hendikepiran.
osećajem da si samo puka marioneta u nepromenljivoj drami.
— Ili saznanjem da su me ubili? — prasnu Lokridž.
— Nisu — reče Hu. — Ne preostaje ti drugo nego da mi veruješ. Mogao
bih i da lažem, i to bih svakako učinio da je neophodno potrebno. Ali
govorim ti čistu istinu: ovoga puta Rendžeri te neće ni uhvatiti ni ubiti.
Izuzev možda u nekoj drugoj prilici... Ne zaboravi, Bren nikada nije
otkrio šta se dogodilo sa tobom. Uz malo sreće, trebalo bi da pređeš
iz jednog hodnika u drugi, kroz neka vrata u prošlost, a zatim da se
izvučeš iz grada i vratiš preko okeana do ovog mesta. Tu ćeš saznati
kako da ponovo dođeš u sadašnjost. Nadam se da ćemo se još videti
ovog meseca.
Gorčine je nestalo u Lokridžu. — U redu — reče on staloženo. —
Razmotrimo sada detalje.
Glava petnaesta

Totalni rat se nije vodio u ovom vremenu, jer bi ubrzo bila zbrisana
ćela planeta. Kad bi na nekom mestu i u nekom vremenu jedna od stra­
na poverovala da je dovoljno ojačala, usledio bi veliki napad; ali
protivnici to nisu mogli da predvide. U međuvremenu, dve zaraćene hemi­
sfere bile su dobro utvrđene, a sitnija čarkanja nikad nisu prestajala.
Svemirski brod Vordena počeo je da se spušta u dugom luku ka
zapadu; nalazili su se iznad okeana gde se te noći rađala bura. Na kraju
putanje oglasi se komanda: — Sada! — i Lokridžova kapsula izlete kao
iz katapulta. Poput meteora, ona jurnu kroz vetar i kišu, postajući sve
usijanija usled žestine izbačaja. Brod je napravio novi polukrug i izgu­
bio se u visini.
Oko Lokridža je sve buktalo. Jara mu je udarala u lice, a glavom
su mu se prolamale vibracije. Usijana »mahuna« prsnu i on se u istom
trenutku nađe na otvorenom moru, zaštićen moćnim gravitacionim
pojasom.
I dalje se kretao veoma brzo, tako da je energetsko polje jedva moglo
da ga zaštiti od sila koje bi ga u deliću sekunde raznele na komade. Ta­
ma, munje i zid od kiše slili su se u šaroliki košmar. Talasi su ga gotovo
dohvatali, a na njihovim krestama prštala je pena. Kad se spustio ispod
brzine zvuka, začuo je pisak vetra, grmljavinu i urlanje vode. Plavo-beli
blesak rasparao je za trenutak nevreme i ostavio ga zaslepljenog.
Eksplozija koja je odmah usledila, zaglušila mu je uši kao udar čekića.
— Dakle, otkriveni smo — pomisli on omamljen i ispali signalnu raketu
u pravcu broda. — Nadam se da je već uspeo da omakne. Da li će to
i meni poći za rukom?
Srećom, bura je ubrzo progutala sićušnu gravitacionu kapsulu.
Osim toga, teško je bilo poverovati da Rendžeri gađaju baš njega. Oni
su bili ubeđeni da bi se njihov neprijatelj odlučio na ovakav rizik
samo zbog neke velike operacije, tako da verovatno nisu ni slutili da
je ceo zadatak bio ubacivanje jednog jedinog agenta.
Uostalom, istorija je govorila da će on stići do Brenovog zamka.
Klimatsko kontrolno polje odstranilo je buru od obale, tako da je
Lokridž ubrzo ušao u polje čistog vazduha i ugledao pred sobom Nijorek.
Grad se čudovišno tamneo na obali; iza njega se avetinjski prostiralo
kopno, čiji je kraj bilo nemoguće sagledati. Mapa i dijaglosa već su mu
ranije stvorili predstavu o novoj Americi koja je s kraja na kraj bila
prekrivena mrežom megalopolisa. Malo je šta postojalo osim te mase
betona, čelika, energije i deset milijardi robova nastanjenih u pustinji
koja je u dalekoj prošlosti predstavljala čarobno zeleno prostranstvo.
Oskmavljenost njegove rođene zemlje izgledala mu je tako neizrecivo
zločinačka da više nije imao potrebu za drogom koja suzbija strah. U
ime večitih leta Indijane i onih beskrajnih reka koje slobodno hrle u
more, on je morao da se osveti.
Pol Anderson 98

Na jugu, severu i zapadu dizali su se gradovi opasani velikim bedemi­

ma; osim retkih slabunjavih lampi i svetlucavih odvodnih cevi iz stotina
fabrika ništa nije ublažilo neprozirnu tamu koja je vladala svuda unao­
kolo; sa kopna je do njega dopiralo neprekidno zujanje i pulsiranje,
nadjačano s vremena na vreme veoma prodornim piskom koji mu je
stvarao bol u ušima: bio je to zvuk mašina. Na gornjem nivou, masivni
tornjevi dizali su se po čitavu milju uvis, dok je na njihovim bočnim
stranama bez prozora treperio prvi zrak zore. Kablovi, valjci i nadvož­
njaci bili su nerazmrsivo isprepleteni. Postojala je izvesna veličanstve-
nost u tom prizoru. Oni koji su podigli ove vertikalne pećine put neba
sasvim sigurno nisu bili lišeni mašte. Konture su bile oble i mogle su
zauvek da privuku nemiran duh čiji je najveći poriv bio neobuzdano
igranje neograničenim moćima.
U Lokridžovom šlemu oglasi se poziv: — Ko to dolazi tamo? —
Odeveni u crnu uniformu kao i on, dva stražara se ustremiše ka njemu.
Amerikanac je imao spreman odgovor. — Zapovednik straže Darvast
iz ličnih trupa Direktora Brena vraća se kući iz specijalne misije. —
Jezik Rendžera izgledao mu je suviše hrapav. Morao je priznati da je
gramatika i semantika bila bliža engleskom nego govor Vordena, na
kome nikako nije uspevao precizno da se izrazi. Međutim, ovde je naj-
približnija reč za »slobodu« značila »sposobnost za izvršenje«, a za
»ljubav« je uopšte i nije bilo.
Pošto je u svakom slučaju morao da otkrije svoj pravi identitet pred
Brenom, za trenutak je bio u nedoumici da li to da učini odmah. Ali
Hu je bio protiv toga. — Morao bi da prođeš kroz čitav birokratski
aparat. — Igrom slučaja, istu ovu rečenicu izgovorio je kasnije i jedan
Rendžer. — Dok bi eventualno stigao do njega, proces ispitivanja bi
im suviše odao, a tebe bi sasvim onesposobio.
— Ateriraj kod kapije 43 za identifikaciju — naredi glas preko radija.
Lokridž je poslušao i spustio se na platformu koja je štrčala iz
vode. Bila je to gola metalna ploča, kao što su bila i ogromna vrata u
zidu pred njom. Stražar istupi napred. — Vaš Ego obrazac — reče on.
Vordenski eksperti dobro su obavili svoj posao. Zlu ne trebalo, bio
mu je sastavljen nov identitet u specijalnoj mašini koja je registrovala
život svakog pojedinca u hemisferi. Lokridž je pristupio ispitivaču
misli i pomislio propisanu reč. Elektromagnetsko kolo je preuzelo impuls
kao potpuni biogram zapovednika straže Darvasta, 05-874-623-189, rođe­
nog pre trideset godina, obrazovanog u Krešcu 935, a zatim Vojnoj aka­
demiji, postavljenog u specijalnu službu kod Direktora Brena, politički
pouzdanog i nosioca mnogih odlikovanja za opasne zadatke koje je
uspešno obavio. Stražar ga pozdravi rukom položenom na grudi. —
Prođite, gospodaru.
Vrata se otvoriše jezivo tiho za svoju težinu. Ritmičko pulsiranje
mašina iz grada doprlo je do njega zajedno sa naletom smrdljivog
vazduha. Lokridž zakorači unutra.
Imao je samo toliko vremena da stvori letimičnu predstavu o raspo­
redu u gradu, budući da je odmah morao da se usredsredi na glavni
štab Rendžera koji se uzdizao na jugu. Pošto je dobro znao maršrutu,
Hodnici vremena 99

dozvolio je sebi da jednim uhom sluša ono što je dopiralo do njega

sa ulica.
Brenova kula predstavljala je savršeno arhitektonsko zdanje; bila
je obložena čelikom, a na vrhu se nalazilo kube od plavog plamena.
Odavde je bila udaljena sigurno nekoliko milja. Lokridž krenu napred.
Ubrzo je shvatio da se nalazi na samom dnu ljudskog prebivanja.
Grad se, doduše, pružao još dublje ispod površine tla, ali tamo su se
nalazile samo mašine, sa nekoliko naoružanih inženjera i milionima
jadnika osuđenih na rad, koji nisu dugo živeli u tom dimu i zračenju.
Zarđali i prljavi zidovi ograđivali su sa svih strana uske pešačke pre­
laze. Visoko gore, metalni nosači i razne tehničke konstrukcije gotovo
sasvim su zaklanjali nebo. Vazduh je treperio i zaudarao. Oko Lokridža
su vrveli mediokriteti, otpadnici, odbegli kriminalci i bludnice. Bili
su odeveni u tanku plastičnu odeću, dok im je koža bila zategnuta kao
kod riba. Niko nije izgledao gladan — mašine proizvođači namirnica
stvarale su neograničene količine hrane u specijalnim reflektorijumima
— ali je Lokridž osetio da su mu pluća zagađena smradom neopranih
tela. U blizini neko poče da govori hrapavim glasom.
— Tako sam mu rekao, rekao sam, ne možeš ti to meni da učiniš, rekoh,
ja poznajem lično vlasnika apartmana, kazao sam, i...
— ... gde mo’š da dobiješ pravu stvar, ih; istina, samo u tvojoj ćubi...
— Bolje da ga ostavimo samog. On ne radi kao drugi.Jedne od ovih noći,
oni će doći da ga pokupe, upamti moje reči.
— Ako ona hoće da se otarasi svojih derišta pre no što se registruju,
dobro, to se tiče samo nje i vlasnika, i ja ne želim da se mešam, ali
kada ih bude bacila dole, moje veze sa njom će prestati, jel’tako?
— Poslednje što sam čuo bilo je da je ona premeštena u... ovaj ... ne
znam tačno, ali biće da su je prebacili negde na jug.
— Tja, oni neće da istražuju. Sigurno nije ispunila svoju kvotu. Zašto
bi se brinuli ako joj neko preseče grkljan? To će lm, u stvari, uštedeti
trud.
— šššš! Pazi!
Tišina zavlada svuda oko Lokridžove uniforme. On nije morao kao
drugi da se gura kroz gužvu. Ljudi su se sabijali uz zidove, propuštajući
ga da prođe; pogleda spuštenih na pločnik, pretvarali su se da ga
uopšte ne primećuju.
A njihovi preci gradili su slobodnu Ameriku...
Bio je zadovoljan kad je najzad stigao do jednog otvora koji je
vodio naviše; konačno je mogao da upotrebi energetski pojas. Na višim
nivoima pružale su se neuporedivo čistije galerije širokih hodnika. Vrata
u niži svet bila su zatvorena i pred njima se nalazilo nekoliko stražara;
klasa tehničara koja je tu radila nije imala potrebu da tumara unaokolo
u potrazi za sredstvima za život. Oni su nosili uniforme od dobrog ma­
terijala, i kretali su se sa puritanskom celishodnošću. Svi su pozdravili
Lokridža kratkim klimanjem glave.
Jedna grupa ljudi odevenih u sivo prošla je pored njega, predvođena
ravnodušnim stražarom. Glave su im bile obrijane, a lica sumorna.
Malkolm je prepoznao u njima kažnjenike koji su osuđeni zbog nepo­
uzdanosti. Genetička kontrola još nije uspela da obuhvati ćelu ličnost,
Pol Anderson 100

niti je specijalna obuka bila uvek uspešna. Njihovi mozgovi bili su

isprani u energetskom polju, kako bi mogli da budu bačeni na najniži
nivo, među mašine. Doduše, znatno efikasnije bi bilo da se sve auto-
matizuje, nego upotrebljavati ovakvog radnika; ali slična kažnjavanja
bila su neophodna kao primer drugima. Još važnije je bilo da svi budu
zaposleni. Iza ravnodušnog izraza lica, Lokridž je sakrio plimu ga­
đenja.
Sunce se upravo dizalo kroz garave oblake kada je Amerikanac ko­
načno ostavio krovove iza sebe i poleteo ka Brenovoj tvrđavi. Oko zidova
je bilo bezbroj patrola koje su krstarile u svim pravcima. Topovi su se
nalazili na svakom prošeku, a ratne mašine preteći su okruživale plam-
teći globus na vrhu. Na ovoj visini vazduh je bio čist i hladan, gradska
buka se svela na udaljeno kloparanje, a na zapadu se video venac
tornjeva.
Sledeći uputstva, Lokridž se spustio na jednu platformu i ponovo
podvrgao identifikaciji. Naredna tri časa proveo je prilično besciljno,
delimično zbog toga što je morao da prođe kroz niz raznih provera,
a delimično zato što gospodar još nije bio spreman nikoga da primi.
Jedan oficir, dovoljno visokog ranga da bi se usudio na to, objasnio mu
je u čemu je stvar, posmatrajući ga podozrivo sve vreme. — On je bio
zauzet do kasno u noć sa svojim novim partnerom. Razumete?
— Ne, bio sam odsutan — reče Lokridž. — Neka devojka?
— šta? — Rendžer je izgledao preneražen. — Žena... za zadovoljstvo?
Gde ste vi to bili? — On nabra obrve.
— U prošlosti; proveo sam tamo više godina — odvrati Lokridž brzo.
— Covek sasvim zaboravi sopstveni svet, kad je tamo nazad.
— Da-a-a-a... shvatam; to je stvarno problem. Agenti koji su dugo
odsutni u prošlom vremenu mogu da razviju neke loše, devijantne
porive.
Pošto ga je oficir i dalje uporno gledao, Lokridž pribeže lukavstvu.
— Ne morate da mi pričate o tome. Sretao sam takve slučajeve. Sre­
ćom, takođe i kod neprijatelja.
— To uravnotežava stvar — klimnu glavom oficir i opusti se. — Pa, šta
je toliko hitno u tom vašem izveštaju kada ste tako nestrpljivi da
budete primljeni?
— To samo on može da čuje — reče Lokridž automatski. Bio je veoma
radoznao da vidi kako će da prođe njegova laž. Zar bilo šta može da
obori Vordene? Sasvim sigurno ništa u prošlosti nije bilo bolje od
onoga što je video u današnjoj Evropi.
Kemijska sredstva protiv briga sasvim su potisla smetenost u njemu.
Dok je prelazio u jednostavnu, malu sobu, rezimirao je u sebi plan ope­
racije; koji se sastojao samo iz dve tačke: najpre govoriti sa Brenom, a
zatim se što pre osloboditi. Vremenska kapija koja se nalazila u dnu
kule bila je otvorena ove godine. Morao je da se vrati u peiiod pre uspo­
na Rendžera. Oni će ga verovatno goniti celim putem i možda na kraju
ubiti, kako bi ga sprečili da se vrati u Neolit, pošto je njihov gospodar
već otišao tamo. Druga mogućnost je bila da im umakne; u tom slučaju
trebalo je da odleti za Evropu, da pronađe odgovarajući hodnik i da se
Hodnici vremena 101

slobodan vrati u Stormino doba. Možda se u ovom istom trenutku on

već pozdravlja sa Ori u dvorcu Vordena. Ta pomisao mu je godila.
Puoketavi, metalni glas zaorio se iz vazduha: — Zapovedniče straže
Darvast. Direktor želi da vas vidi.
Lokridž je prošao kroz zid koji se otvorio pred njim i ušao u pred­
soblje armirano čelikom i energijom. Vojnici ga svukoše i pretražiše
mu odeću; zatim je opet bio podvrgnut identifikaciji, s puno poštovanja
doduše, ali krajnje detaljno. Kada se ponovo obukao, bilo mu je dozvo­
ljeno da zadrži dijaglosu ali ne i gravitacioni pojas ili oružje.
Dvostruka vrata se širom otvoriše i pred njim se pojavi lako na-
meštena soba sa visokom tavanicom, sivim zavesama i debelim tepisima.
Prozor je otkrivao prostranu panoramu Nijoreka.
Na jednom zidu svetlucala se vizantijska ikona, optočena zlatom
i dragim kamenjem. Nakon depresivne skučenosti koja je vladala svuda
unaokolo, Lokridž je za trenutak ponovo imao čudan osećaj domaće
atmosfere.
Vođa Rendžera sedeo je za komandnom tablom. Povijeno telo, ode-
veno u crnu uniformu bilo je opušteno, a lice je moglo da pripada i
nekoj statui. Netremice ga posmatrajući, Bren mu se obrati bezbojnim
glasom: — Moralo bi da ti bude jasno da takva osoba kao što si ti
nije dovoljno bliska meni da bih joj znao ime. U svakom slučaju, či­
njenica da si prošao identifikaciju bila je dovoljna da te primim, kao
što si tražio. Sada nas jedino nadgledaju moje mašine. Pretpostavljam
da nemaš na umu nikakav smešan plan o ubistvu. Govori!
Lokridž podiže pogled. Osećao je kako dejstvo droge sve više slabi.
Iznenada, jedno košmarno saznanje blesnu mu u svesti: — Bože moj,
sreo sam ovog čoveka i borio se protiv njega pre šest hiljada godina,
pa ipak je ovo prvi put da me on uopšte vidi.
Počela je da ga obuzima neka čudna slutnja. Kolena su mu klecala,
a dlanovi se znojili. Bren je čekao.
— Ne — promuca najzad Lokridž. — Mislim... ja nisam Rendžer.
Ali sam na vašoj strani. Moram nešto da vam kažem; uveren sam da
biste želeli da to ostane tajna.
Brenove oštre crte lica nisu promenile svoju kamenu mirnoću. —
Skini šlern — reče on. Lokridž posluša. — Arhaičan tip — promrmlja
Rendžer. — Mislio sam tako. Mnogi to ne bi primetili, ali ja sam sreo
bezbroj rasa u svim vremenima. Ko si ti?
— Malkolm ... Lokridž ... SAD ... sredina dvadesetog veka.
— Tako, dakle ... — promrmlja Bren. Na njegovom licu pojavi se osmeh
koji ga je potpuno preobrazio. — Sedi! — reče on, kao domaćin svom
gostu. Blagim pokretom dodirnuo je prekidač na kontrolnoj tabli. U
istom trenutku ploča se otvorila i na njoj se pojaviše boca i dva pehara.
— Ti sigurno voliš vino.
— Uzeo bih malo — reče Lokridž hrapavo. Prisetio se kako je jednom
već pio sa Brenom, i to ga nagna da iskapi čašu u dva duga gutljaja.
Bren mu nasu ponovo. — Smiri se — reče mu blago.
— Ne, ja moram... Slušajte, Korijak od Vestmanka... Vi je znate?
Brenova mirnoća nije bila poremećena, ali maska skliznu sa njego­
vog lica. — Da. Već vekovima.
7 Andromeda
Pol Anderson 102

— Ona priprema operaciju protiv vas.

— Znam. Iščezla je pre izvesnog vremena, bez sumnje zbog neke izuzet­
no značajne misije. — Bren se nagnu napred. Njegov pogled je postao
t?kn prodoran, da Lokridžove oči potražiše spas u dostojanstvenoj mir­
noći vizantijskih svetaca. Dubok glas se ponovo prolomi: — Imaš li
obaveštenja?
— Ja... imam... gospodaru. Ona je otišla u moj vek... moju zem­
lju ... da napravi hodnik dovde.
— šta? Nemoguće! Mi bismo to znali!
— Vordeni rade kamuflirano. Domaća radna snaga, domaći materijal;
počinju od samog početka. Ali kada budu bili gotovi, krenuće kroz
hodnik sa svim raspoloživim snagama.
Bren tresnu pesnicom o kontrolnu tablu, a zatim skoči na noge. —
Obe strane su pokušavale to i ranije — reče on energično. — Nijedna
nije uspela. To je nemoguće!
Lokridž je bio primoran da pogleda u priliku koja se nadnela nad
njim. — Izgleda da će ovoga puta operacija biti uspešna. Majstorski
je prikrivena, uveravam vas.
— Ako bi to iko mogao, onda ona... — Brenov glas zamuknu. — Oh,
ne. — Usta mu se iskriviše. — Konačni udar! Moj narod je u opasnosti.
Počeo je nervozno da korača. Lokridž se zavali u fotelju i netremice
se zagleda u Rendžera. Najednom, pade mu na um kako Bren u stvari
nije zao. U Avildaru mu je rekao — odnosno reći će mu — mnogo
lepih stvari o Jutoazima, koji nikada nisu bili bezrazložno surovi. Nje­
gova agonija je sada bila stvarna. Odrastao je u svetu zla i vemo mu je
služio, ali iza njegovih sivih očiju krila se tigrovska bezazlenost. Kada
je zatražio činjenice, Lokridž mu reče gotovo tužno:
— Vi ćete je zaustaviti. Mogu tačno da vam kažem gde se nalazi hodnik.
Kada se kapija ovde bude otvorila, vi ćete se sjuriti kroz nju. Ona će
imati svega nekoliko pomagača. Nećete je tada uhvatiti, ali ćete imati
još jednu priliku kasnije.
Sa manjim izmenama Malkolm je ispričao svoje vlastito iskustvo,
sve do onog trenutka kada je pošao u Avildaro sa Storm. — Ona je
uspela da postane njihova Boginja — rekao je na kraju. — Zatim je
upravljala jezivom svetkovinom. — Kao što je pretpostavljao, Bren nije
znao da Tenil Orugareji, koji su bili daleko izvan polja kulturne mani­
pulacije Rendžera, uopšte ne upražnjavaju ceremonijalni kanibalizam
kao njihovi susedi. Premda neistinito, Lokridžovo klevetanje orgije ipak
se pokazalo korisnim.
— Upravo je to bilo ono što je počelo da menja moje mišljenje o njoj.
Tada ste došli vi, na čelu jednog indoevropskog ratničkog plemena;
posle kratkog okršaja potčinili ste i nas i selo. — Brenovi prsti se
otvoriše, a zatim ponovo skupiše. — Ja sam pobegao. U prvo vreme,
mislio sam da sam imao sreće, ali sada shvatam da ste me vi namemo
slabo čuvali. Otišao sam u Flandriju i našao jedan iberijski trgovački
brod, gde su me primili kao palubskog mornara. Tako sam stigao na
Krit i uspostavio vezu sa Vordenima. Oni su me poslali u ovu godinu.
Ja sam radije hteo da se vratim kući. Ovo nije moj rat. Ali oni me
nisu pustili.
Hodnici vremena 103

— Sasvim razumljivo — reče Втеп. Ponovo je bio staložen. — Osnovni

razlog je sujeverje. Vi znate da oni misle kako je Korijak sveta; štaviše,
smatraju je potpunom inkarnacijom boginje. Kao poslednji koji ju je
sreo, vi ste postali suviše važni da biste se profanisali time što biste
se ponovo pretvorili u običnog građanina jednog veka koji oni preziru.
Lokridž je bio zapanjen koliko je glatko prošla priča koju su Vor-
deni zakuvali. Samo, da li je Brenovo objašnjenje tačno?
— Oni su se, inače, ponašali prema meni veoma lepo — reče Ameri­
kanac. — Postao sam veoma blizak sa gospođama iz visokog staleža.
Bren slegnu ramenima.
— Ona mi je mnogo pričala o njihovim operacijama, pokazivala mi
odeću i sve ostalo. Nastojala je na svaki način da mi civilizaciju Vor-
dena prikaže u što boljoj svetlosti; pa ipak, veoma brzo sam shvatio
da to nije mesto za ljudska bića. Uprkos propagandi kojom su me
kljukali, od početka sam bio više naklonjen Rendžerima; na kraju kra­
jeva, vi ste potomci mog naroda. Od vas mogu pre očekivati da me
vratite kući. — Zastao je za trenutak, da tri video kakav su utisak
ostavile njegove reči, a zatim produžio na engleskom: — U pitanju
je nostalgija. Osim toga, imam obaveza tamo. Nekako sam uspeo da
izmolim od Korijak da me pusti u ovu izviđačku misiju prošle noći.
Dobio sam jednu od vaših uniformi i lažan Darvastov identitet... —
On raširi ruke. — I tako, evo me ovde.
Bren je prestao da se šeta. Čitav minut je stajao nepomično, pre
no što je upitao: — Koja je precizna geografska lokacija tog hodnika?
Lokridž je imao spreman odgovor. — Posle moje priče — reče na
kraju — pitam se zašto se Vordeni nisu jednostavno vratili nekoliko
meseci unazad i upozorili Korijak?
— Oni to ne mogu — odgovori odsutno Bren. — šta je bilo, mora
da bude. Pod normalnim okolnostima, Korijak među svojim ljudima
ima veću moć nego ja ovde. Ona ne obznanjuje planove nikome koga
nije izabrala. Zbog straha od špijuna, verovatno nikoga nije obavestila
osim nekolicinu tehničara koje je povela sa sobom. Biće dovoljno vre­
mena da se to učini kada hodnik bude gotov. U ovom trenutku, među­
tim, dok je prednost još neznatna, a angažovanost na drugim mestima
veoma velika, nije moguće organizovati glavne snage Vordena da efi­
kasno delaju u određenom punktu prošlosti. Čak kada bi oni i bili
upućeni tamo, po svoj prilici tri ih omeo faktor vremenske greške:
stigli bi ili suviše rano ili suviše kasno. Uostalom, u takve operacije
se ne šalje bilo ko. Ona ima mnogo suparnika koji ne bi žalili da
je izgube.
Posmatrao je Lokridža jedan trenutak; Amerikancu se činilo da
protiče čitava večnost. Konačno, Bren polako reče: — Ako je to što
ste rekli istina, ja sam vam više nego zahvalan. Bićete zaista vraćeni
u vaše doba i bogato nagrađeni. Ali prethodno moramo da podvrgnemo
jednom psihičkom testu vašu poštenu nameru.
Lokridža počeše da podilaze žmarci. Sasvim se približio trenutak
iza koga je njegova budućnost bila nepoznata. Bren ga je i dalje podoz-
rivo posmatrao. Amerikanac se više nije trudio da obuzda znake ner­
7»
Pol Anderson 104

voze; graške znoja slivale su mu se niz čelo, žila kucavica besomučno

je udarala, a bledilo mu je odnelo i poslednje kapi krvi iz lica.
— Ne! — promucao je slabim glasom. — Video sam šta se događa.
Morao je da nađe neki razlog koji bi naveo Brena da povede svoje
trupe kroz Storminu kapiju. Pa ipak, pred očima mu se ponovo pojavio
zamračeni deo Duge kuće...
— Ne bojte se — reče Bren pomalo nestrpljivo. — Proces neće ići
daleko, osim ako se ne pojavi nešto sumnjivo.
— Kako mogu da budem siguran da govorite istinu? — Lokridž
ustade i poče da se povlači.
— Morate mi verovati na reč. Unapred vam se izvinjavam za sve even­
tualne neugodnosti. — Bren dade znak rukom.
Vrata se otvoriše i dva stražara uđoše unutra. — Odvedite ovog
čoveka do Odeljenja osam. Neka me upravnik sekcije pozove kada sve
bude spremno — kratko je naredio.
Lokridž teturavo izađe iz sobe. Udaljene kao i nebo sa koga su gle­
dale, oči svetaca netremice su ga pratile dok je odlazio.
Ljudi u crnom povedoše ga niz prazan hodnik. Zvuci su bili pri­
gušeni, bat koraka je tupo odzvanjao, nijedna reč nije bila izgovorena.
Lokridž duboko udahnu vazduh. U redu, momče, reče on u sebi; ti
znaš da ćeš to učiniti kad budemo došli do vremenskog hodnika. Uosta­
lom, sve je već zapisano negde...
Ulaz koji je očekivao ubrzo se pojavio na vidiku, bio je to pravo-
ugaoni otvor u belom zidu. U njegovoj dubini vazduh je potmulo ječao
presecan energetskim pražnjenjima. Još samo nekoliko koraka i naći
će se pred njim.
Vojnici su izvukli energetske pištolje, ali ih nisu držali uperene u
Lokridža. Zatvorenici nikada nisu pravili neprilike. Amerikanac zastade
za trenutak, a zatim munjevito zaseče bridom šake desnog stražara
po Adamovoj jabučici. Slem polete visoko, a telo se skljoka na pod.
Lokridž se brzo okrenu nalevo i svom težinom nalete na drugog stra­
žara. Ščepao ga je za gušu, ali ih inercija obojicu povuče u ponor
otvora.
U istom trenutku kada su počeli da se strmoglavljuju nadole, ogla­
sio se alarm. Mnogooka mašina, koja je neprestano nadzirala ćelo zdanje,
automatski je registrovala ovu neobičnost. Glasom sličnim ljudskom,
odmah je obavestila Brena i komandu straže.
Bezobličan i siv, sa zidovima koji su se sužavali ka dnu u beskonač­
nost, tunel je počeo da promiče. Lokridž ščepa Rendžera jednom rukom
oko vrata i tresnu ga pesnicom u bradu. Stražar se omlitavi, usne mu
se isknviše na krvavom licu, a revolver mu ispade iz ruke. Grozniča­
vim pokretima Amerikanac poče da pretura po kontrolnom opasaču.
Gde li je samo, do đavola...
Vrata za vratima promicala su sve brže. Energetski hici dva puta
zazviždaše iz njih. Najednom, u daljini se pojavi dno. Konačno, Lok­
ridž pronađe pločicu koju je tražio i mahnito je pritisnu. Oslobođena
energija gotovo ga otrže od Rendžera. Ali već sledećeg trenutka kretali
su se znatno sporije. Umesto smrtonosnog pada, aterirali su sasvim
mekano.
Hodnici vremena 105

Dno okna se produžavalo u novi hodnik. Na suprotnom kraju nalazio

se ulaz koji je vodio u jednu prostoriju čija je sterilna belina činila
da svetlucanje duginih boja na vremenskoj kapiji izgleda još divnije.
Dva stražara zabezeknuto su posmatrala neobičan prizor preko podignu­
tog oružja. Vod vojnika jurio je niz prolaz.
— Čuvajte ovog čoveka! — zadihano reče Lokridž. — I pustite me
da prođem!
On je bio u uniformi koja je bila oznaka visokog čina. Posebna obe-
ležja sem boje uniforme nisu postojala kod Rendžera. Ruke se podigoše
u znak pozdrava. On uskoči u predvorje.
U istom trenutku, vazduh zapara Brenov glas, gromak poput božan­
skog: — Pažnja, pažnja! Govori Direktor. Covek odeven kao zapoved-
nik mojih ličnih trupa upravo je ušao u vremenski prolaz na Podnivou
devet. On mora biti uhvaćen živ po svaku cenu.
Što pre kroz kapiju! Strahovit potres pri prolasku kroz granično
energetsko polje gotovo je pokosio Lokridža. On se otkotrlja i udari
nezaštićenom glavom o pod; bol mu prostruja svakim nervom i on za
trenutak ostade ošamućen.
Strah od mašine za čitanje misli brzo ga je nagnao da ustane. Sa
naporom se podigao i popeo na gravitacione sanke koje su čekale.
U istom trenutku nekoliko ljudi jurnu kroz zastor. Lokridž poleže
po vozilu. Uz zaglušujući prasak zraci počeše da se rasprskavaju o
zaštitni oklop. On podiže dlan i preseče kontrolno svetio za ubrzanje.
Sanke se pokrenuše.
Što dalje od Rendžera! Ali oni su mu zatvarali prolaz u prošlost. Bio
je prinuđen da ode u budućnost.
Vetar mu zagreba po plućima. Lupanje srca ga je potresalo, kao
što pas trese pacova u zubima kada ga uhvati. Krajnjim naporom, Lok­
ridž je stišao paniku i usudio se da pogleda unazad. Crna obličja već
su iščezavala u daljini. Dok ih je posmatrao kako se smeteno vrte u
krug, na um mu iznenada pade Storm Derovej. Sedela je kraj vatre
u neolitskoj šumi i pričala mu drhtavim glasom dok su vukovi zavi­
jali okolo: — Jednom smo se usudili da odemo u budućnost. Tamo su
bili stražari koji su nas vratili nazad, oružjem koje nam je bilo nepo­
znato. Nismo više pokušavali. Bilo je suviše strašno.
Služio sam ti, Korijak, zajeca Lokridž. Boginjo, pomozi mi!
Iz velike daljine, prolamajući se treperavom belinom hodnika, on
začu odjek Brenovih naređenja. Stražari su ponovo bili organizovani.
Gravitacioni pojasevi ih podigoše i oni krenuše u poteru.
Hodnik se pružao u nedogled. Lokridž nije video nikakva vrata
ispred. Praznina se pružala u nedogled.
Najednom, sanke se zaustaviše. On tresnu po kontrolnoj tabli, ali
mašina ostade nepokretna. Letači su se brzo približavali.
Lokridž iskoči i potrča. U istom trenutku hitac pogodi u pod iza
njega. Gotovo mu je okrznuo pete, ali je zato potera bila zaustavljena.
Iz prednjeg dela hodnika dopro je pobedonosan uzvik.
A tada se najednom spustiše Noć i Strah.
Nikada nije saznao šta se dogodilo. Vid, sluh, osećaji i svest sasvim
su iščezli; Malkolm se pretvorio u bestelesnu tačku koja je hrlila ka
Pol Anderson 106

večnosti kroz prostor beskonačnih razmera. Pa ipak, bio je svest an

jednog čudnog postojanja, koje je treperilo negde na granici između
svetla i tame. Sa one strane zjapio je ponor, konačni užas, negacija
svega što jeste, što je bilo i što će biti; toplota se pretvorila u hlad­
noću, svetlost u tamu, smisao u prazninu. Ništa se više nije odupiralo
vrtlogu koji ga je neumitno upijao u sebe. Trenutak kasnije i taj ko­
vitlac se sažeo do nultog volumena i utonuo u ništavilo nepostojanja.
Lokridž više nije postojao.
Glava šesnaesta

Ponovo je postojao.
Prvo je bio muzika, najnežnija i najlepša melodija koja je ikad
postojala. Dopirala je inegde iz zaboravljenog detinjstva, sa samog ruba
sećanja. Zatim je bio miris ruža, telo u miru sa samim sobom. I ko­
načno, otvorio je oči ka suncu.
— Dobro jutro, Malkolme Lokridžu — reče čovek. — Ti si sa prijatelji­
ma — dodade žena. Govorili su engleski sa akcentom farmera iz Ken-
takija.
On sede. Položili su ga na kauč u sobi od javorovine. Unutra nije
bilo ukrasa, osim jednog platna na kome su boje igrale u nežnim,
čudnim oblicima, ali proporcije su bile tako pravilne da ništa drugo
nije bilo potrebno. Kroz otvorena vrata Lokridž je ugledao vrt. Oveće
je raslo duž staza posutih šljunkom; krošnje vrba štitile su bokore
ljiljana od vreline zrelog leta. Na drugom kraju staze, prekrivena zele­
nim busenovima, nalazila se još jedna kućica, ukrašena ladoležom, jed­
nostavna i ukusno izgrađena.
Muškarac i žena priđoše bliže. Oboje su bili visoki, ne više sasvim
mladi, ali uspravnog držanja i čvrstih mišica. Kosa im je bila kovrdžava
ispod ušiju i povezana vrpcom punom isprepletenih ornamenata. Ništa
nisu imali na sebi osim jedne trake na zglobu leve ruke. Lokridž primeti
da je i on takođe nag i mahinalno se maši za narukvicu. Žena se
nasmeja. — Da, tvoja dijaglosa je tamo — reče ona. — Ne verujem
da će ti bilo šta drugo biti potrebno.
— Ko ste vi? — upita Lokridž začuđeno.
Oni se uozbiljiše. — Nećeš biti dugo sa nama. Žao mi je zbog toga
— odgovori čovek. — Zovi nas Džon i Meri.
— A ovo je... kada?
— Hiljadu godina nakon doba Vordena i Rendžera.
Sa materinskim sažaljenjem žena reče: — Znamo da si doživeo šok.
Ali nismo imali drugog načina da vratimo one đavole, sem da ih ubi­
jemo. Izlečili smo te psihički i fizički, dok si spavao.
— Vi ćete me vratiti kući?
Senka tuge naruši njenu mirnoću. — Da.
— I to odmah — reče Džon. — Mi to moramo.
Lokridž ustade iz kreveta. — Nisam mislio u moje doba. Treba
da odem u Evropu, u vreme Vordena.
— Znamo. Hodi!
Dok su izlazili, Lokridž je s naporom .pokušao da se razabere u celoj
situaciji. — Jasno mi je zašto ne puštate ovamo nikoga iz prošlosti.
Ali, šta vam ja značim?
— To je sudbina — reče Džon. — Najstrašnija reč koju čovek može
da izgovori.
Pol Anderson 108

— Šta? Vi... ja... zar moj posao još nije završen?

— Još ne — reče tužno Meri i blago ga uhvati za ruku.
— Ne smemo da ti kažemo više — reče Džon. — To je za tvoje dobro.
Vremenski rat je bio najniži stepen ljudske degradacije. Slobodna volja
nikada nije bila tako pogažena.
Lokridž je pokušavao da zadrži mirnoću koju su oni preneli na
njega. — Ali, vreme je fiksirano, zar ne?
— Sa nekog božanskog stanovišta, možda — reče Džon. — Ljudi ipak
nisu bogovi. Pogledajte sebe. Vi znate da uvek činite slobodan izbor, zar
ne? U vremenskom ratu oni su opravdavali svaku užasnu stvar koju
su počinili tvrđenjem da je tako bilo predodređeno da se dogodi. Pa
ipak, na njima leži neiskupiva odgovornost za nebrojena mučenja, umi­
ranja, mržnje i patnje. Mi danas znamo da je bolje da ne gledamo u
sopstvenu budućnost; zato odlazimo u prošlost samo kao posmatrači
koji se ne mešaju u zbivanja.
— Izgleda da je moj slučaj izuzetak — reče Lokridž pomalo Ijutito.
— Žao mi je. Nevolja je u tome što smo jednim zlom morali da spre-
čimo drugo, daleko veće. — Džon mu uputi dug prijateljski pogled.
— Teši me pomisao da ste vi dovoljno razboriti da nam ne zamerite
što smo intervenisali.
— Pa... — Lokridžove usne se iskriviše u osmeh. — U redu, stvarno
mi je drago što ste se umešali tamo u hodniku.
— Ne bismo želeli da uradimo to ponovo — reče Meri.
Izašli su na stazu. Grad je bio osrednje veličine, sa kućama koje su
se pružale među visokim drvećem. Jedna mašina je uređivala travnjak.
Ljudi koje su sretali uz put izgledali su spokojni i kretali su se bez
žurbe. Neki su bili nagi, dok su drugi očigledno smatrali da su lake
tunike udobnije na toj vrućini. Dvoje odraslih lako se nakloniše, oda­
jući poštovanje Džonu. Nije bilo ničeg servilnog u tom gestu.
— Vi mora da ste važan čovek — primeti Lokridž.
— Kontinentalni savetnik — reče Meri. U njenom glasu osećala se
ljubav i ponos.
Deca zagrajaše u blizini. Vikala su nešto što nagna Dzona da se
osmehne i da im mahne.
— Ovaj... moj boravak ovde... vi ga primate mimo? — upita Lokridž.
— Da — odgovori Meri. — Činjenica da vi dolazite bila je poznata. Mi
smo se pripremili za to. Ali oni... zovite ih čuvari vremena... nikada
ne saopštavaju detalje. Neko bi mogao suviše da vam kaže. — Zastala
je za trenutak, a zatim dodala žurno: •— To nije uvek strašno. Ali pozna­
vanje sudbine stvara od čoveka roba.
Uskoro treba da mi se dogodi nešto presudno, pomisli Lokridž.
Oni ne žele da znam kako ću umreti.
Osetio je kako ga podilazi jeza pri pomisli na tu neumitnost. Da
bi odagnao nervozu, on se grozničavo uhvati za jednu Merinu reč.
— Čuvari vremena! Tada je moja strana pobedila. — Pogled mu je odlu-
tao prema nebu; duboko je udahnuo miris šume, osećajući pod nogama
prijatnu svežinu mekog busenja. — Naravno, trebalo je i sam da po­
godim. Ovo je dobro mesto.
— Mislim da bi bilo dobro da se setite šta je napisao jedan od vaših
Hodnici vremena 109

filozofa — reče Džon. — Kada zlo počne da nagriza zlo, ono po­
staje dobro.
Lokridž ga je začuđeno pratio u tišini. Desetak minuta kasnije stigli
su do jednog poligona koji je bio ograđen živicom. Džon razmaknu
lišće i pred njima se ukaza prolaz. Na poligonu se nalazilo vozilo slično
torpedu koje ih je čekalo. Prednja kabina imala je oblik prozirnog
mehura, ali se nisu videli kontrolni uređaji. Bacivši pogled prema zad­
njem delu, Lokridž je opazio kroz unutrašnja vrata nešto što je tre­
balo da budu mašine. U svakom slučaju, neobični uređaji nisu imali
jasno razaznatljivu formu; pa ipak, izgledalo je da se prostiru do
beskonačne ekspanzije po izukrštanim nestvarnim krivuljama...
Džon je zauzeo komandno mesto i vozilo se nečujno podiže. Zemlja
se lagano smanjivala pod njim, sve dok Lokridž nije ugledao ćelu
istočnu obalu prekrivenu tamnim nebom. Kopno se uglavnom sastojalo
od zelenih prostranstava — koliko li je samo vremena bilo potrebno
da se popravi ono što su učinili Rendžeri — dok se na jugu pružao
dugačak kompleks zgrada. Kuće su bile ukusno napravljene, a vazduh
je izgledao kristalno čist. Lokridž je čak primetio parkove. — Mislio
sam da Vordeni ne prave gradove — reče on.
— Oni ih i ne prave — odgovori kratko Džon. — Mi to činimo.
— Coveku je potrebna blizina prijatelja — objasni Meri.
Lokridžovu Ijubopitljivost prekinuo je prizor srebrnastog ovala koji
se brzo dizao iznad horizonta. Procenivši udaljenost, shvatio je da je
letelica dugačka najmanje pola milje. — šta je to? — upita on zbunjeno.
— Redovan putnički brod iz sazvežđa Bika — reče Džon.
— Ali, ona nisu mogli da dostignu zvezde... u Stormino doba.
— Zato što su suviše bili zauzeti međusobnim ubijanjem.
Vozilo je povećalo brzinu i Amerika za tili čas nestade u nepromen-
Ijivoj usamljenosti okeana. Lokridž je pokušao da pita još nešto, ali
Meri odmahnu glavom. Suze joj zamagliše oči.
Samo nekoliko minuta kasnije na istoku se pojavila obala Evrope.
Spuštajući se prema kopnu, letelica je potpuno anulirala otpor vazduha.
U savršenoj tišini Lokridžu pade na um kako bi mu sad buka dobro­
došla da ne misli na košmare budućnosti i prošlosti. Nagao se napred
da bi bolje video. Bili su još prilično visoko, tako da se obala ocrtavala
kao na geografskoj mapi.
— Hej! Pa mi idemo u Dansku!
— Moramo — reče Meri. — Ti treba kopnom da odeš do svog odredišta.
Džon je zaustavio mašinu i letelica ostade da lebdi iznad Limfjorda.
Predeo je uglavnom bio prekriven šumom i pašnjacima. Lokridž opazi
stado lepih, pegavih životinja; nikada ih ranije nije video i na um
mu pade da su dopremljene ovde sa neke druge planete. U samom
zalivu nalazio se grad. Nije bio sličan onome koga su malopre napu­
stili i to ga malo obradova. Nikada mu se nije dopadala ideja o svetu
koji bi bio ispunjen statičnom jednoobraznošću. Crveni zidovi i tornjevi
optočeni bakrom podsećali su ga na panoramu Kopenhagena.
U redu, pomisli on; bez obzira kakvi me zadaci još budu čekali,
bar znam da će imati dobar cilj.
Pol Anderson 110

— Želela bih da možemo više da ti pomognemo, Malkolme, — reče

ljupko Meri. — Ali sada moramo da se rastanemo.
— Šta? Gde je vaš hodnik?
— Pronašli smo druga sredstva — reče Džon. — Ova mašina će nas
odvesti.
Plamen suknu duž pramca broda i tama obavi kabinu. Lokridž je
povratio samopouzdanje. Još nije kucnuo njegov sudnji čas. Džon i
Meri su ga možda žalili samo zato što je još morao da se bori. Uosta­
lom, uskoro će ponovo vide ti Ori. Zatim su ga čekale Jurija i njene
rođake. Kakva će to zabava da bude! A onda, na kraju, dolazi Stoim ...
Put se završio. Džonove crte lica se napregoše. Izađi brzo! — reče
on. — Ne možemo da rizikujemo da budemo opaženi. — Mašina se spu­
stila bez trzaja i Džon steže ruku svom putniku. — Srećan put —
reče hrapavim glasom.
— Čuvaj se! — prošaputa Meri i brzo poljubi Lokridža.
Vrata se otvoriše i Amerikanac iskoči napolje. Trenutak kasnije
vozilo se ponovo podiže i nestade u vazduhu.
Glava sedamnaesta

Čarobna letnja zemlja koju je malopre napustio nalazila se sada

hiljadu godina u budućnosti. Veliku civilizaciju zamenila je divljina koju
su samo Tenil Orugareji poznavali. Šume su se ponovo sastojale od
visokih i belih bukvi čije su ogoljene grane parale tamno nebo. Opalo
lišće suvo je šuštalo na hladnom vetru. Gavran je zalepršao iz čestara.
Lokridž se trže. Zar je mogao da smatra ove ljude prijateljima,
kada su ga ostavili samog u ovoj pustoši bez ikakvog oružja?
Možda su to morali da učine, pomisli on.
Njegova propast malo je čemu mogla da koristi. Uostalom, da li
je stvarno bio sasvim sam? Neko mora da živi u blizini. Napregao se
da prodre pogledom kroz tamu i ubrzo je pronašao stazu. Uzak i oči­
gledno retko korišćen puteljak vodio je kroz žbunje i debla ka zalivu.
Lokridž je izabrao dijaglosu za ovo doba i namestio je u uho sa ži­
vahnošću koja ga je malo zagrejala.
Sjaj poslednjih zraka jesenjeg sunca razlivao se šumom. Tek sada
mu je postalo jasno da Ori čeka na njegov povratak gotovo tri meseca.
Siroto, usamljeno dete. Srećom, Vordeni su verovatno već obavili
sva svoja ispitivanja; moraće da se strpi još samo malo dok on ne
pronađe neko prevozno sredstvo ...
Najednom, Amerikanac zastade kao ukopan. Zubi mu utmuše od
hladnoće. Daleko napred, čuo se lavež pasa.
Zar je to bio razlog da se ukoči od straha. Zašto je, do đavola,
postao tako nervozan? On ponovo krenu.
Suton se zgušnjavao u noć. Grančice su se krto lomile i bolno mu
se ubadale u noge. Išao je nasumice uskom stazom, dok je vetar po­
stajao sve glasniji. Psi ponovo zalajaše, sada već mnogo bliže. Da li
je to bio rog što je čuo? Nije mogao da se prevari, iako mu je zvuk
pomalo ličio na besno režanj e.
Verovatno idu istom ovom stazom, pomisli on. Da ih sačekam...
Bolje ne. Potrčao je u suprotnom pravcu. Iz određenog razloga, nije
želeo da susretne taj čopor.
Osećao je kako nelagodnost raste u njemu poput plime. Pokušao je
da se primiri, ali mu to više nije pošlo za rukom. Bilo bi sasvim u
saglasnosti sa filozofijom Vordena da ovde naprave rezervat. Cak i ako
su išli u lov iz sporta, šta onda? Međutim, ovaj region izgledao je
sasvim napušten. Za razliku od šuma iz Orinog doba, ovde nije video
ništa drugo osim drveća, čestara i jednog lešinara; takođe nije čuo
nikakav zvuk izuzev vetra i neprirodno brzog približavanja pasa.
Mesec se još više digao na nebu. Hladni zraci prodirali su kroz
visoka debla, čineći ih avetinjski sivim; senke na tlu ličile su na prljave
mrlje. Dublje u šumi, tama je bila neprozirna. Lokridž je sve više
imao utisak da leti kroz neki beskrajan tunel. Počeo je teško da diše.
Pol Anderson 112

Zavijanje je zlokobno odjekivalo, rog se ponovo oglasio i on začu

topot kopita na hladnoj zemlji.
Najednom, šuma se otvori ispred njega. Na pustari je inje zasleplju-
juće bleštalo. Veliki zaliv Limfjorda srebrnasto se presijavao pod
treperavim sjajem zvezda. Lokridž zajeca sa olakšanjem.
Trenutak kasnije psi divlje zalajaše odmah iza njegovih leđa, rog
prodorno odjeknu, a galop se pretvori u grmljavinu. Jedno saznanje
blesnu mu u svesti: Nanjušili su me! Počeo je da ga obuzima nekon-
trolisani strah. Grozničavo je potrčao, dok mu je užas mileo uz leđa.
Hajka je zagrajala sasvim blizu. Neka žena vrisnu poput divlje mačke.
Najednom, mesečina ga zaslepi. Na udaljenosti od jedne milje Lokridž
ugleda nepomičnu crnu masu i nekoliko malih, žutih svetiljki uz obalu.
Kuće... Teturavo je krenuo napred, dok ga je žutilovka grebala po
nogama do krvi.
Strah se pretvarao u paniku, činilo mu se da nikada neće stići do
skloništa, ako je to uopšte bilo neko sklonište. Psi će ga stići za nepun
minut. Storm, draga, zavapio je bespomoćno. Moram da stignem do
tebe. Sećanje na dodir njenih grudi udvostručilo mu je hrabrost.
Stigao je do ivice šume i grozničavo se uspentrao uz prvo visoko
drvo. Zastao je na jednoj poprečnoj grani, čvrsto obgrlio deblo i pret­
vorio se u senku.
Stazom koja je vodila sa pustare naiđoše lovci.
To nisu bili psi; pod mesecom je urlao i zavijao pravi čopor vukova.
Umesto konja iz tame su iskrsle neke čudne životinje; bile su znatno
veće, a iz glave im je štrčao nervalski rog. Svetlost meseca treperila
je ledeno prozračnim sjajem, tako da je Lokridž mogao sasvim jasno
da vidi u tami. Grupu jahača sačinjavali su četiri muškarca i dve žene
u uniformama Vordena. Dugačka plava kosa lepršala im se na vetru.
Najednom, Malkolmu zastade dah. Plen koji su nosili takođe je bilo
ljudsko biće; trupina rasparanog trbuha visila je prebačena preko jed­
nog sedla dok su joj se udovi kruto klatili.
Jedan od muškaraca dunu u rog ispod samog T-okridža. Amerikanac
umalo ne ispusti deblo od straha. — Subsonici! — blesnu mu kroz
poslednji bistar deo svesti; ščepao je koru drveta tako čvrsto da je
osetio oštar bol u šakama.
— Ho-jo, ho-jo! — uzviknu žena predvodnik, uzmahujući svojim kop­
ljem. Lice joj je bilo frapantno slično Storminom.
Hajka je upravo krenula dalje, kada psi najednom izgubiše trag
i počeše Ijutito da se osvrću. Jahači se zbunjeno zaustaviše. Kroz vetar
i nj istanje životinja Lokridž začu kako se lovci međusobno dovikuju.
Jedna devojka pokaza energično ka šumi. Ona je shvatila šta je div­
ljač učinila, ali ostali su odveć uživali u jahanju da bi razgrtali žbunje
i pentrali se na debla. Ubrzo potom, grupa se uputila preko pustare
ka istoku.
Šta ako je sve samo trik, pomisli Lokridž. Možda me mame da
što pre siđem dole, jer znaju da to jednom moram da učinim? Tada
će se brzo vratiti i lako me uhvatiti.
Rog se ponovo oglasi, ali sada već tako daleko da se njegov ra­
zoran efekat sasvim ublažio. Lokridž skliznu sa drveta. Oni možda ne
Hodnici vremena 113

očekuju da ću odmah pohitati u zaseok. Uostalom, ja to i ne bih uči­

nio da sam neuki slog, pa ma kako izbezumljen bio.
Odakle mu ta reč? Ona nije došla iz dijaglose koja je sadržavala
veoma oskudno znanje o ovoj polovini sveta, čekaj. Da! Storm ju je jed­
nom upotrebila.
On duboko udahnu, stisnu laktove uz rebra i potrča.
Mesečina je preplavila ceo predeo, pustara je bila ledeno siva, a voda
se avetinjski presijavala; goniči su sasvim lako mogli da ga opaze,
ali sve što mu je preostalo bilo je da trči. Žbunje ga je grebalo i
bolo, vetar mu je duvao pravo u grudi, ali osim titravih žutih svetiljki
u daljini on nije video ništa drugo. Svaki čas je očekivao da mu se u
leđa zariju kandže, rog ili koplje. Da li od užasa ili zbog nečeg što su
mu Džon i Meri ulili u vene — tek je trčao mamutskim koracima kao
nikada ranije u životu. Sada je, najzad, počeo da shvata zbog čega
je Meri bila tužna...
Stigao je do obale u sprintu.
Naseobina se sastojala od razbacane skupine koliba. Iako su im zi­
dovi bili od betona, a krovovi od neke svetlucave plastične mase, izgle­
dale su oskudnije i siromašnije nego one iz Neolita. Kroz loše nameštene
kapke i proreze oko vrata prodiralo je svetlucanje koje mu je bilo
jedini putokaz.
On zakuca na prvu kapiju. — Pustite me unutra! — viknu panično.
— U pomoć!
Nije bilo odgovora, niti se bilo šta pokrenulo unutra; izgledalo
je da je kuća sasvim zatvorena u sebe i da potpuno ignoriše njegovo
prisustvo. On jumu preko priljave staze do sledeće kolibe i ponovo
zalupa pesnicama iz sve snage. — U pomoć! U ime Boginje, pomo-
zite mi!
Neko se nakašlja s druge strane vrata. Jedan ljudski glas drhtavo
doviknu: — Odlazi.
Udaljena u pustari buka se za trenutak utišala; a onda se ponovo
podigla i počela da se naglo približava.
— Odlazi, ti nečisti! — prodra se opet čovek iznutra.
Lokridž se baci na vrata, ali metalna ploča je bila suviše jaka. Od­
bio se kao da je od gume dok mu je celim telom prostrujala plima bola.
Strah ga je nagnao da odmah ustane i da nastavi sa traženjem pri-
bežišta. Na sredini sela nalazila se neka vrsta trga. Nedaleko od glavnog
bunara uzdizao se stub oblika slova »T« visok preko dvadeset stopa.
Na njegovom vrhu bio je privezan čovek. Ležao je tu mrtav već danima,
izložen kljunovima gavrana.
Lokridž zastade ispod stuba. Ponovo je mogao da čuje bat kopita
rogatih životinja.
Na drugom kraju naseobine ležala su polja zasejana krompirorn. Na­
jednom, on jasno ugleda pod nemilosrdnom mesečinom grupu jahača
kako se brzo približava iz tog pravca. Jedna koliba, neuglednija od
ostalih, stajala je sasvim blizu mesta na kome se nalazio Lokridž. Vrata
se sa škripom otvoriše. Neka starica izađe i promuklo mu doviknu.
— Ovamo! Brzo!
Lokridž upade imutra. — Žena zatvori vrata i brzo ih zaključa. Kroz
Pol Anderson 114

isprekidano dahtanje, jedva je razabrao njeno pijano mumlanje: — Ne­

maju običaj da ulaze u grad. Ubijanje zatvorenog čoveka nije više sport.
A ja kažem da je svaki Vildruner čovek. Neka se naljuti ako te pro­
nađe. Baš me briga. Ja znam svoja prava. Oni su mi uzeli Ola, i to
me je učinilo svetom čitavu godinu. Niko osim Korijak nema prava
da mi sudi; Ištar se neće usuditi da je uznemirava zbog tako bez­
načajne stvari.
Lokridžu se polako vraćala prisebnost i on poče živahno da razgleda
unutrašnjost kućice. — Upamti — opomenu ga starica — ako pokušaš
bilo šta, ja samo treba da otvorim vrata i da viknem. Moji susedi su
jaki ljudi i biće srećni da zariju svoje kandže u jednog Vildrunera.
Ne znam da li bi te sami rastrgli na komade, ili te izbacili napolje
da te Ištar goni, ali tvoj bedni život je u mojim rukama i to nipošto
nemoj da zaboraviš.
— Neću... vam... praviti neprilike — promuca zadihano Lokridž.
Zatim je seo, obgrlio kolena i zagledao se u ženu. — Ako mogu na
neki način da vam zahvalim ... ili da vam uzvratim.. •
Tek sada je primetio da ona u stvari nije bila tako stara. Pogureno
držanje, neupadljiva odeća, žuljevite ruke, oronula koža, krezavi zubi
— sve ga je to obmanulo. Do pojasa upletena kosa još uvek nije po­
stala seda, crte lica bile su gotovo bez bora, a mutno pijane oči zadr­
žale su svoj sjaj.
Jedina prostorija u kolibi bila je oskudno nameštena; dva krevetska
postolja, sto sa nekoliko stolica, kredenac, ormar i... Lokridž je tek
tada primetio da se u kuhinjskom uglu nalazi neki aparat koji je iz­
gledao kao televizor. U zidu je bio ugrađen ekran za video vezu,
nedaleko od malog oltara sa srebrnim kipom boginje Labrisa...
Starica uplašeno promuca: — Ti nisi Vildruner!
— Pretpostavljam da nisam, iako ne znam šta to znači. — Lokridž
načulji uši. Potera se ponovo udaljila. On uzdahnu sa olakšanjem;
izgleda da nije bilo suđeno da umre ove noći.
— Ti si došao nag iz šume, bežeći od njih; pa ipak, lice ti je obrijano
i govoriš bolje od mene...
— Recimo da sam stranac, ali ne i neprijatelj — oprezno uzvrati Lok­
ridž. — Slučajno sam se našao na putu kojim su se kretali i lovci.
Moram što pre da stupim u vezu sa... ovaj... sa glavnim štabom
Korijak. Bićete bogato nagrađeni što ste mi spasli život. — On ustade.
— Možete li mi pozajmiti neko odelo?
Ona ga odmeri pogledom, ne kao žena muškarca, već pre sa mate­
rinskom brižljivošću; trenutak kasnije bila je donesena odluka: — U
redu, možda lažeš, možda si sam đavo koji je došao do uboge sloge,
ali ja sam navikla da gubim. Tunika mog sina sasvim će ti odgo­
varati. — Ona poče da pretura po kredencu i izvadi neugledan komad
odeće koji se sastojao samo iz jednog dela. Malkolm je obuče preko
glave, a starica prevuče blago rukom preko tkanine. — Njegov duh
mora da je još tu — reče ona tiho. — Možda me se seća. Ako je tako,
ja sam bezbedna.
Lokridžu pade nešto na pamet. — Da li je Ola bio vaš sin? —
upita on blago.
Hodnici vremena 115

— Da. Poslednji. Bolest mi je odnela ostale još u kolevci. Napunio

je sedamnaestu ove godine, kada je sudbina došla i po njega.
Vođen mračnim predosećanjem, Lokridž neoprezno upita: — Je li
on onaj na krstu?
Bas ponovo obuze staricu. — Zaveži! To je bio izdajnik! On je pro­
kleo Priboa, ljubavnika moje gospe Ištar, koji nije ništa učinio sem
što mu je rasparao ribarsku mrežu!
— Žao mi je — promuca Malkolm. — Rekao sam vam da sam stranac.
Njeno raspoloženje se ponovo naglo promeni. — 01a — reče ona
— treba da postane Čovek godine. — Zenice joj se suziše. — Boginja
mu je oprostila. Ja znam da je njegov život sada u zemlji. Kada bih
samo mogla da zaboravim kako je vrištao dok je goreo...
Lokridž pronađe stolicu, sruši se na nju i zagleda se u jednu tačku
na zidu.
— Tako si bled — reče žena. — Želiš li da popiješ nešto?
Ne čekajući odgovor, starica mu nasu iz krčaga u glinenu čašu.
Vino je bilo oporije od onog koje je pio u dvorcu, ali je izazivalo isto
spokojno blaženstvo koje se lagano razlivalo njegovim nervima i mi­
slima. Ovim ljudima je, bez sumnje, bilo potrebno nešto što bi ih
učinilo otpornim...
— Reci mi — upita Lokridž — da li je Ištar vaša sveštenica?
— Da, tako je. Ona je ta koju treba da potražiš. Ali ne рге sutra
popodne. Biće dugo u lovu, a zatim će takođe dugo spavati; bez obzira
koliko si važan, ona neće zbog tebe ustati ranije. — Žena-slog ispi iz
svoje čaše i isceri se. — A sada u krevet; osećam da će se još nešto
dogoditi. Momci ponekad nisu raspoloženi da pričaju o prolećnim
ritualima, ali nikad se ne zna...
— Ovaj, ti Vildruneri. Ko su oni?
— Šta? Ti mora da si iz daleka! Oni su golaći, stanovnici šume, prok-
letnici koji se šunjaju da ukradu neko pile ili da ubiju čoveka koji
je dovoljno lud da ode tamo sam. Stvarno ne znam zašto sam te
pustila unutra, kada sam verovala da si Vildruner. Sem možda zato
što sam sedela ovde sama, sećajući se 01a, i... oni svakako moraju
da budu ulovljeni, ne zato da bi bili pokoreni, već zato što njihovi
životi idu u zemlju... Pa čak i u tom slučaju, ponekad se pitam da
li će nam Boginja ikad doneti neko poboljšanje.
0, da, pomisli tužno Lokridž, poboljšanje će biti doneto...
Ali do tog trenutka trebalo je da protekne još hiljadu godina. Sa­
svim je jasno video stare ratnike, pre dve hiljade godina, koji su bili
grubo odbačeni samo zato što nisu mogli da rukuju kibemetskim ma­
šinama. šta se u ovom dobu radi sa viškom ljudi?
Kod Rendžera oni su bili prisiljeni na stalnu vojnu službu. Vordeni
su ih držali kao zaglupljene sluge, izmešane sa divljacima; a religija...
ne, to je bilo najgore u celoj stvari. Vordeni veruju u same sebe.
Da li i ti to činiš, Storm?
Staričine reći dopirale su do njega iz velike daljine. — Iako sam
grešna, Ola me drži svetom sve dok sledeći Covek godine ne bude iza­
bran. Sigurno me je on naveo da te pustim unutra, šta je drugo moglo
da bude? —— Zastala je za trenutak, a zatim žurno dodala: — Stranče,
Pol Anderson 116

ja sam ti pomogla. Zauzvrat, mogu li da vidim Korijak? Moja baba

je to jednom učinila. Boginja je doletela preko velike zemlje, dok joj
se kosa cmela poput letnje oluje ,
* kojom ona često naziva sebe; slogi
pamte taj prizor čitavih šezdeset godina. Kada bih mogla da je vidim,
umrla bih tako srećna.
— šta? — Iscrpljenost i droga već su ga uspavljivali, ali on se trže
iz omamljenosti. — Ista? Tako dugo?
— Razume se. Boginja ne stari.
Sigurno je posredi trik za koji je iskorišćena vremenska kapija. Bran
je govorio o tome kako se borio protiv nje kroz ćelu istoriju. Postoji
sasvim malo izabranih sa obe strane koji mogu da koriste hodnike.
Vođe sigurno provode čitave godine ili decenije u svakom dobu...
Nije li to neka vrsta večnosti?
Čaša ispade iz Lokridžove ruke. On ustade. — Ne mogu da ostanem
ovde — reče nervozno. — Idem da pozovem nekoga da dođe po mene.
— Ne, čekaj, to može samo da ide preko Ištar. Ne misliš valjda da
ovakvi kao što sam ja imaju direktnu vezu sa Boginjom? Smiri se,
luđače.
Lokridž samo odmahnu rukom. Starica je sela na krevet i nasula
sebi još jednu čašu. Amerikanac prekri rukom pozivno svetio i ekran
ožive. Mladić koji se pojavio u gro-planu izgledao je pospan, ljutit i
mrzovoljan.
— Ko si ti? — upita on Vordena. — Moja gospodarica je u lovu.
— Tvoja gospodarica može da ode u lov na samu sebe u Haos, ako
to želi — odbrusi Lokridž. — Poveži me sa Korijakinim dvorcem u
Vestmarku.
Cosava brada se opusti. — Jesi li ti pri sebi?
— Slušaj, lepotane, ako smesta ne skočiš, prikovaću ti kožu za naj­
bliži ambar i ostaviću te tamo da visiš do sudnjeg časa. Poveži me
odmah sa Huom, ledi Jurijom, ili bilo kim iz dvora. Reci im da se
Malkolm Lokridž vratio. U ime Korijak!
— Ti ih poznaješ? Oprosti mi. Samo trenutak, molim te. — Ekran
pobele.
Lokndž ponovo posegnu za krčagom, ali se u poslednjem trenutku
predomisli. Ne, potrebno je da mu svest ostane bistra. Stajao je ne­
pomično neko vreme, pokušavajući da se pribere. Napolju su naleti
vetra jednolično udarali u strehu. Žena ga je tupo posmatrala, ne
prestajući da pije.
Huovo lice se pojavi na ekranu. — Ti! Mislili smo da si izgubljen!
— U njegovom glasu bilo je više začuđenosti nego radosti.
— Duga je to priča — prekide ga Lokridž. — Da li po ovom pozivu
možeš da odrediš gde se nalazim?... Vrlo dobro, dođi odmah po
mene. — On prekide vezu.
Starica je bila suviše pijana da bi mogla da prikrije strah koji ju
je obuzeo. Ona ustuknu pred njim i promrmlja: — Gospodaru, oprosti
mi, nisam znala...
— I dalje ti dugujem život — reče Lokridž. — Ali Korijak je trenutno
Neprevodljiva igra reči: Storm (engl.) — oluja; (prim. prev.)
Hodnici vremena 117

odsutna. Žao mi je. — Nije želeo više da ostane u ovoj kolibi gde
je dečakova postelja bila tako uredno nameštena. Brzo je podigao sta­
ričinu ruku do svojih usana i izašao.
Prodoran fijuk vetra mešao se sa šuštanjem mrtvog lišća. Mesec je
bio visoko na nebu i izgledao je nekako umanjen. Iz ogromne udalje­
nosti Lokridž ponovo začu lovce. Više nisu bili važni.
Moram da budem oprezan, pomisli on. Ako ništa drugo, neko treba
Ori da vrati kući...
Nije imao predstavu koliko je dugo čekao. Možda čitavih pola
sata. Dva čoveka odevena u zeleno iskrsnuše iz mraka i pozdraviše ga.
— Hajdemo! — reče on.
Sva trojica se odmah vinuše u vazduh. Predeo ispod njega izgledao
mu je kao ogroman pokrov noći. Tu i tamo ležala su sela, koja su
okruživala bleštava uzvišenja dvoraca-hramova; između njih se nala­
zilo po nekoliko milja praznog, brisanog prostora. Mestimično su se
primećivala džinovska fabrička postrojenja. Naravno, pomisli Lokridž;
Vordeni zavise od mašina isto koliko i Rendžeri. Jedina razlika je u
tome što Korijak malo više zaodeva činjenice.
Nije bilo predviđeno da vidi bilo šta od svega ovoga. Prema planu
trebalo je da se vrati pravo kroz hodnik i da odmah ode u njeno
svetilište. Razume se, ako preživi ...
Hram se moćno uzdizao pred njim; i dalje mu je izgledao veličan­
stven, tako da je za trenutak osetio bol pri pomisli da će jednom pro­
pasti. Vodiči ga spustiše na veliku terasu; unaokolo se osećao miris
jasmina, vazduh je bio topao, a fontane su pevale. Hu ga je očekivao
u odeći koja je bleštala poput plamene lopte.
— Malkolme! — On zgrabi Lokridža za ramena, ali bilo je očigledno
da njegovo oduševljenje nije iskreno. — šta se dogodilo? Kako si
pobegao? Zbog čega si otišao tako daleko na sever? Ali ostavimo to
za drugi put; ovo je povod za najveću svečanost od njene poslednje
inkarnacije u Vestmarku.
— Kasnije — reče Amerikanac. — Jedva stojim na nogama od umora.
Misija je uspela; ispričaću vam pojedinosti kada se ispavam. Kako
je Ori?
— Ko? ... A, devojka iz Neolita. Spava, pretpostavljam.
— Odvedi me k njoj.
— Ovaj... — Vorden se namršti i protrlja bradu. — Zašto si tako
zabrinut?
— Da li je povređena? — prekide ga Lokridž.
Hu odmahnu glavom. — Ne. Nipošto. Međutim, tvoje odsustvo je
prilično deprimiralo. Ona očigledno nije razumela mnoge stvari koje
je videla. To se i moglo očekivati. Upravo zato smo morali tako.pod­
robno da proučimo nekoga iz njene kulture. Veruj mi, ophodili smo
se prema devojci što smo blaže mogli.
— Verujem ti. A sada me odvedi k njoj.
— Zar ne možeš malo da sačekaš? Mislio sam da ti najpre damo neke
stimulanse; a kada zabeležimo tvoj izveštaj, priredićemo takvu pro­
slavu ... — Videvši Lokridžov izraz, lica, Hu sleže ramenima. — Uo­
stalom, kako hoćeš.
8 Andromeda
Pol Anderson 118

On podiže jednu ruku i pred njim se pojavi mladi sluga. Hu mu

dade naloge. — Videću te sutra, Malkolme, — reče bezbojnim glasom
i brzo se udalji. Odeća je plamtela oko njega.
Lokridž je jedva primećivao kojim ga putem vode. Konačno, jedna
vrata se otvoriše i on uđe unutra; obreo se u maloj sobi sa još jednim
vratima na suprotnoj strani i krevetom na kome je ležala Ori. Izgle­
dala je veoma lepo u svilenoj spavaćici. Nije se primećivala nikakva
pramena na njoj (lokalni biomedi znali su kako da održe svoje pa­
cijente u dobrom stanju) ali je ipak ječala u snu.
Drhtavom rukom on stavi u uho dijaglosu za njeno vreme i dodirnu
joj meke obraze. Orine oči zatreptaše. — Rise! — promrmlja devojka
u polusnu. Zatim se trže potpuno rasejana i viknu: — Rise!
On sede i čvrsto je zagrli; devojka se istovremeno smejala, plakala
i drhtala u njegovom naručju. Reči su neobuzdano navirale iz nje:
— 0, Rise, mislila sam da si mrtav; odvedi me daleko, odvedi me kući,
bilo gde; ovo je mesto za grešnike, za zle duhove. Ne, nisu me tukli,
ali oni postupaju sa ljudima kao sa životinjama; ovde svako mrzi
svakog, uvek nešto šapuću, svi žele da drže u vlasti druge; Korijak
ne može da bude Boginja, ona ne sme to da bude...
— Ona to i nije — reče Lokridž. — Prošao sam kroz njenu zemlju,
video sam njene ljude, i sada konačno znam. Da, Ori, otići ćemo kući.
Unutrašnja vrata se otvoriše. On okrete glavu i ugleda ledi Juriju.
Plave vitice nisu sasvim zaklanjale predmet u njenom uhu, niti je
noćni plašt prikrivao nemirne drhtaje tela.
— Milo mi je što si to shvatio, Malkolme, — reče ona.
Glava osamnaesta

Godina 1827. рге Hrista.

Lokridž prođe kroz zračni zastor. — U kome smo dobu?
Hu proveri kalendarski časovnik. — Kasnije nego što sam želeo —
reče on. — Kraj avgusta.
Avildaro je, dakle, preživeo već četvrt godine od kada smo savladali
Brena i Jutoaze, pomisli Lokridž. Ori je takođe bila za toliko starija.
Jedino je u mom vremenu proteklo svega nekoliko dana, premda je
svaki izgledao dug kao večnost. Šta li je Storm radila ćelo ovo leto?
— Faktor greške prilično otežava transtemporalnu vezu — požali se
Hu. Napola okrenut, stajao je neodlučno pred vratima. — Mogli bismo
da pokušamo ponovo. — Vojnicima koji su ih pratili ova ideja se
očigledno nije dopala. Jedan od njih čak poče poluglasno da protestuje.
Hu promeni odluku. — Ne. To bi moglo da nas zaplete u mrežu naj­
strašnijih paradoksa, ukoliko ne budemo imali sreće. Odaslao sam
napred i nazad glasnike u radijusu od nekoliko nedelja. Prema posled-
njem izveštaju, u narednih mesec dana lokalnog vremena ništa se
značajno nije dogodilo.
Vorden pokrenu rampu. Njegovi ljudi se postrojiše oko Lokridža
i Ori. Devojka uhvati Amerikanca za ruku i uzdahnu. — Da li smo
stvarno kod kuće?
— Ti jesi — reče on tiho.
Nije mu bilo jasno zbog čega nijedan odred Vordena ne čuva ovu
kapiju koja je postala tako važna. Storm verovatno ima određene
razloge, uključujući tu i činjenicu da joj je potrebno što više odanih
ljudi u njenom vlastitom dobu. Osim toga, želela je da ostane nepri-
mećena u slučaju da neki rendžerski skaut krene tako daleko u iz­
viđanje.
Kad su izašli sunce se nalazilo u zenitu. Moćno probijajući gusti
Cestar šume, izgledalo je ogromno i veličanstveno. Krdo srna, koje je
paslo na livadi, dade se u beg, razjurivši veliko jato jarebica. Orino
lice ponovo se ozari srećom, ona radosno podiže ruku ka nebu i
zabaci kosu unazad. Pre no što su krenuli, devojka se preobukla u
kratku odeću Naroda Mora. Lokridž je sa divljenjem primetio da joj
je telo zapanjujuće sazrelo od kada su se poslednji put videli.
I on je želeo da obuče kožni kilt, ogrtač i ogrlicu, umesto zelene
uniforme koju su mu Vordeni dali, ali to bi verovatno izazvalo nepo­
trebna raspravljanja.
— Sada smo ponovo slobodni, Rise, — viknu devojka i poskoči od
radosti.
Ti jesi. Možda. Bar se nadam, pomisli on. Ja? Ne znam.
Nisu ga suviše gnjavili u toku ona dva dana dok se nalazio u dvorcu
pre no što su krenuli natrag u Neolit. Mogao je slobodno da se kreće
u pratnji samo jednog stražara. Sasvim kurtoazno su zatražili da
8*
Pol Anderson 120

podnese izveštaj pod dejstvom droga ikoje onemogućavaju laganje;

on je to rado učinia, svesno se izloživši riziku, budući da je alternativa
mogla da bude mašina za čitanje misli. Posle toga Jurija je dugo
razgovarala s njim, ali ni najmanje neprijatno. Njena prva postavka
bila je da Lokridžovo predznanje nije dovoljno za potpuno shvatanje
totalno različitih civilizacija; drugo, ono što je on video nipošto nije
bio prototip; treće, tragedija mora da sačinjava deo svakog ljudskog
života, inače kako bismo shvatili njegovu punu plemenitost i lepotu;
četvrto, nije isključeno da su se događale i zloupotrebe, ali to se još
može ispraviti, a pod mudrijom vladom već bi svakako bilo učinjeno.
Ništa nije odgovorio, niti je prihvatio predloge ikoje je ona nudila.
Bila mu je suviše strana, kao uostalom i svi ostali u ovom vremenu.
Hu je naredio pokret i grupa se uputila ka Limfjordu.
Danas ću ponovo videti Storm, pomisli Lokridž. Srce mu zakuca
brže. Gotovo da nije bio siguran da li je se više boji ili je želi...
Pa ipak, samo će ona moći da donese konačnu odluku o njegovoj
sudbini. Ne samo zbog toga što je bio njen izabranik, već i zato što
je znao zagonetnu reč iz nedostupne budućnosti...
šuma je ubrzo ostala iza njih i oni izbiše na čistinu. Ispod svetog
gaja pružao se Avildaro okružen bleštavim Limfjordom. Zalivom je
plovilo nekoliko ribarskih čamaca, dok su žene radile uobičajene po­
slove oko koliba. Ali, ulogoreni na sevemoj uzvišici i u kotlini na
istoku...
Ori vrisnu, a Lokridž besno opsova.
— Jutoazi! Rise, šta se dogodilo?
— Za ime boga, Vordene, šta znači ovo? — povika Lokridž.
— Polako — odgovori Hu preko ramena. — Smirite se! Sve je u redu.
Lokridž podiže pogled i poče da broji. Narod Ratne sekire nije
bio u osvajačkom pohodu. Video je desetak bojnih kola, nehajno raz-
meštenih oko šatora poglavica. Oko stotinak ljudi uzbuđeno se sakup­
ljalo sa svih strana, netremice zureći u grupu koja je letela ka selu.
Ostali su verovatno otišli u lov ili nekim drugim poslom, ali ih svakako
nije bilo mnogo.
Jutoazi su ovoga puta sa sobom poveli i žene. Nijedna pripadnica
Naroda Mora nije nosila grube vunene džempere i suknje. Sasvim mala
deca šćućurila su se između majki, dok su starija čuvala stada ovaca
i konja za koje su bile podignute zemljane staje...
Neprijatelj se, dakle vratio sa namerom da ostane.
Storm, Storm, zašto?
Hu je počeo da ih spušta ka Dugoj kući. Kolibe načičkane oko
svetog zdanja zaklanjale su logor Jutoaza. Na otvorenom prostoru is­
pred ulaza nije se nalazio niko; seljaci kao da su počeli da zaziru
od tog mesta koje je svojevremeno bilo veoma prometno sastajalište,
panađur, centar za zabavu Naroda Mora. Udaljeni glasovi jedva da su
remetili kamenu tišinu.
I sama kuća se promenila. Venac koji je visio o gornjoj gredi leti
je obično bio ispleten od hrastovog lišća, a zimi od iglica četinara.
Umesto njega sada se sijao veliki amblem, optočen zlatom i srebrom,
sa likom boginje Labris ispod Sunčevog diska. Dva ratnika gordo su
Hodnici vremena 121

stajala na straži; nosili su odeću od kože, glave su im bile ukrašene

perjanicama a lica išarana bojama; bili su naoružani kopljima, bode­
žima, lukovima i tomahavcima. Pozdravili su pridošlice na vordenskom.
— Da li je Boginja unutra? — upita Hu.
— Da, gospodaru, — reče stariji od dvojice Jutoaza; bio je to zdepast
i crvenokos ratnik sa rašljastom bradom. Na njegovom štitu nalazio
se naslikan vuk. Lokridžu nešto zastade u grlu kada je u stražaru
prepoznao Vidakara. Slomljena ruka odavno je zarasla. — Ona obavlja
svoje magije iza tamnog zastora.
— Smatraj ove ljude njenim uzvanicima — reče Hu i uđe unutra.
Kožna zavesa talasasto se zalepršala za njim.
Ori prekri lice rukama i zajeca. Lokridž joj blago ukloni plavi
uvojak sa čeda. — Ti ne moraš da ostaneš — promrmljao je. — Idi
i potraži svoj narod.
— Ako su živi.
— Jesu, sigurno. Ovde nije bilo nove bitke. Storm je vratila strance
iz sasvim drugog razloga. Pođi sada kući.
Vojnik koji je stajao sa Vidakarom na straži prepreči devojci put.
Lokridž mu priđe i grubo ga odgurnu. — Nemaš naređenje da je za­
držiš! — viknu on. Stražar ustuknu sa izrazom straha na licu i Ori
brzo nestade između koliba.
Vidakara je više zabavljao ovaj događaj nego njegovog zastrašenog
druga. — Ti si onaj koji nam je utekao! — reče on gromko. — Le-
po, lepo!
Odložio je svoje koplje, a zatim prišao Lokridžu i potapšao ga po
leđima. — Bio je to pravi ratnički podvig — osmehnuo se iskreno i
toplo. — Ha, ala si nas ispreturao onda, i to samo radi bezbednosti
jedne devojčice! Kako te je sreća pratila od tada? Mi smo, znaš, po­
stali vaši prijatelji. Bio sam u blizini bogova proteklih nedelja i video
sam mnoge čudne stvari; pa ipak, mislim da ti one noći nisi upo-
trebio nikakvu čaroliju, već trikove koje bih i ja rado naučio. Budi
dobrodošao!
Lokridžu pade na pamet zanimljiva ideja. Imao je priliku da dobije
pouzdano objašnjenje. — Bio sam daleko, po Boginjinom poslu — poče
on polako. — Ne znam šta se za to vreme događalo u ovoj zemlji.
Veoma me je iznenadilo kada sam video da se tvoje pleme vratilo. —
Zastao je za trenutak, a zatim bacio udicu: — Takođe nisam mogao
pretpostaviti da ću te ovde zateći kako čuvaš stražu kao neki golobradi
mladić.
Vidakar se isprsi i odgovori brzo i ozbiljno: — Ko, sem onih čije
je poreklo visoko, može da služi Boginji?
— Ovaj... da. AJi, od kada to rade vozači bojnih kola?
— Od sredine leta, ili malo kasnije. Kad su nas razjurili stranci, čije
je oružje bilo od nekog čudnog metala, shvatili smo da je Gospodar
vatre poražen. Bili smo srećni što smo uopšte izvukli žive glave; čim
smo malo predahnuli, odmah smo prineli velike žrtve bogovima. Za­
tim je odavde došao jedan poslanik i govorio na našoj skupštini.
Rekao je da Boginja nije mnogo ljuta na nas, pošto smo mi prost
narod koga je div obmanuo. Ona ne sumnja u našu hrabrost i htela
Pol Anderson 122

bi da nas iskoristi kao ratnike, pošto njeni ljudi moraju da se vrate

odakle su došli.
Naravno, seti se Lokridž, Englezi su morali da budu poslati kući;
bili su odveć teško prilagodljivi da bi bili valjana pomoć u ovom dobu,
a osim -toga izgledali su suviše upadljivo. Storm je već sprovodila u
delo ideju o naoružanju i opremanju njenog novog glavnog štaba i
budućeg poprišta centralnih operacija...
— U prvi čas — nastavi Vidakar — bili smo neodlučni. Mladići skloni
pustolovinama još su i mogli da se pridruže njenoj gardi za nekoliko
godina, ali ljudi sa porodicama... Osim toga, nalazili smo se tako
daleko od naše postojbine i bogova. Tada je poslanik objasnio da
Boginja želi da ceo narod Ratne sekire dođe i ostane ovde zauvek.
Ribari su hrabri, ali nisu izvežbani za bitke i moderno oružje. Ona
nije htela samo snažne ljude, već ćelo pleme...
Zastao je za trenutak kao da razmišlja o nečemu, a zatim na­
stavio:
— Dobili bismo zemlju i odgovarajuće počasti. To je očekivalo i
naše bogove. Sunce i Mesec, Vatra i Voda, Vazduh i Zemlja — zašto
se i oni ne bi sjedinili i bili podjednako obožavani? I tako, na kraju,
naša bratstva su shvatila da su postala odveć mnogobrojna za siro­
mašne pašnjake u staroj postojbini, razmislila su šta mogu da dobiju
od saveza sa Boginjom koja je tako moćna, i krenula natrag na put
izmirenja kroz veliku pustaru... Iako je bilo daleko, kretali smo se
veoma dobro. Uz put smo često imali okršaje sa raznim plemenima
Naroda Mora, što nas je održalo u dobroj formi i omogućilo nam
da dođemo do nešto plena i robova. Dogodine ćemo verovatno krenuti
u odlučujući pohod da prisilimo i ostala plemena da joj se pokore.
U međuvremenu, sestra Sunca nam je dozvolila da se naselimo na
dobru zemlju.
— Storm, ove sevemjačke rase nikada pre nisu bile osuđene na
carstvo...
— Kako se slažete sa starosedeocima iz Avildara? — upita Lokridž.
Vidakar se namršti. — Ne tako dobro. Oni više ne započinju čarke
od kad im je Boginja rekla da nas ne diraju. Ali neki su uspeli da
prebegnu preko mora; oni koji su ostali uglavnom su zlovoljni i ne
trpe nas. Znaš i sam kakve su im žene; ako neki naš mladić hoće
malo da se zabavi, jedina mu je nada da uhvati neku u šumi i da je
prisili. Mi im inače ne činimo ništa nažao osim toga. — Vidakarovo
lice najednom se ozari. — Ah daj nam samo malo vremena. Ako ribari
neće da imaju veze sa nama, mi ćemo sami uspeti. U svakom slučaju,
na kraju ćemo ih preobratiti, kao što su i naši preci učinili sa onima
koje su pokorili. — On priđe bliže, lako udari Lokridža po rebrima i
reče mu u poverenju: — Boginja i računa sa tim ishodom. Ne tako
davno ona mi je sama obećala da će biti venčanja između kuća visokog
roda oba naroda. Na taj način, razumeš, nasledstvo prelazi sa njihovih
majki na naše sinove.
A na kraju, pomisli Lokridž, nalazi se junker Erik... Ne, čekaj.
To je bio rendžerski način. Da nisu možda Vordeni postavili temelje
tome?
Hodnici vremena 123

Zadubljen u misli, Malkolm nije progovorio ni reči tako da se Vi-

dakar uvređeno vratio na svoje mesto. Sunce se lagano spuštalo ka
zapadu.
U tišini koja je nastala Lokridž je osećao kako napetost raste.
Svima je laknulo kad se Hu najzad pojavio i rekao: — Ona želi odmah
da te vidi.
Amerikanac gotovo prolete kroz zavesu. Niko nije ušao za njim.
Duga kuća je bila još uvek bez vatre, hladno osvetljena bleštavim
globusom. Zadnji deo bio je obavijen gustom tamom. Na mestu gde
je Lokridž stajao pod je bio prekriven nekim čvrstim materijalom, a
zidovi obloženi neobičnim sivim tapetima. Nameštaj i mašine iz bu­
dućnosti stajali su između drvenih stubova kao da se rugaju jednostav­
nosti neolitske arhitekture.
Storm krenu prema njemu.
Nije više bila mršava kao posle zarobljeništva. Tamnoplava kosa,
koža boje zlata i zelene oči slične morskim dubinama sijale su se kao
da su sam izvor svetlosti; gibak hod još više je isticao pod haljinom
oble grudi, čarobna bedra i duge noge; zureći nepomično u njenu
figuru, Lokridž je za trenutak pomislio da pred sobom ima Niku od
Samo trake. Danas je nosila belu haljinu sa dubokim izrezom, ukra­
šenu plavetnilom kritskog neba. Mesečev srp svetlucao joj se iznad
povij enih obrva.
— Malkolme, — reče ona na vordenskom. — Za mene je prava nagrada
što si se vratio. — Obujmila mu je lice rukama i pogledala ga čeličnom
mirnoćom. — Hvala ti — dodala je na jeziku Orugareja.
Lokridž je sasvim dobro znao kada žena očekuje poljubac. U slat­
koj vrtoglavici, pokušao je da odoli iskušenju i da ostane hladan. Neke
sumnje i uvrede još su čekale na objašnjenje. — Hu ti je sigurno
podneo moj izveštaj — reče on s naporom. — Nemam ništa da dodam.
— Ništa i ne treba da dodaš, dragi moj. — Ona mu pokaza da sedne.
— Hodi. Nas dvoje imamo da pričamo o nečem drugom...
On joj se približi i kolena im se dodirnuše. Boca i dva puna pehara
stajali su ispred njih. Storm mu pruži jedan, a zatim podiže svoj.
— Hoćeš li da popiješ u naše zdravlje?
— Bren me je takođe ponudio vinom — odvrati on.
Osmeha nestade sa njenog lica. Dugo ga je posmatrala pre nego
što je spustila čašu i rekla: — Znam šta misliš.
— Kako Vordeni 'nisu bolji od Rendžera, i kako i jedni i drugi mogu
da idu do đavola? Da, upravo to.
— Ali, to nije istina — reče Storm ozbiljno, gledajući ga i dalje u oči.
— Jednom si pomenuo naciste iz tvog doba kao primer za apsolutno
zlo. Slažem se. Oni su tvorevina Rendžera. Ali budi iskren: pretposta­
vimo da si ti čovek iz Neolita, i da si prebačen u 1940. godinu. Koliko
bi ti bile jasne razlike koje razdvajaju zaraćene zemlje?
— Tvoja rođaka Jurija upotrebljava slične argumente.
— O, da, Jurija. — Usne joj se za trenutak stisnuše. — Jednog dana
moraću da uradim nešto s njom...
Zatim se ponovo opustila, položila svoju ruku na njegovo bedro
i rekla blago i brzo: — Sreo si dva, samo dva bića u mojoj budućnosti.
Pol Anderson 124

koja su ti pritekla u pomoć radi svojih sopstvenih ciljeva. Proveo

si u njihovom svetu tek jedan sat, a zatim su te vratili nazad na mesto
koje su sami izabrali i ostavili te pošto su učinili nekoliko sračunatih
i dvosmislenih opaski. Ma hajde, Malkolme, ti si bar imao naučno
obrazovanje. Na osnovu čega izvlačiš zaključke? šta ti daje pravo na to?
Glas joj je postao opor.
— Video si ono što ti je bilo servirano i čuo samo ono što je trebalo
da čuješ. Oni su želeli da dođu do nečega, a ti si za to bio ključ. Ali,
šta je ključ nego puko sredstvo. Pa ipak, boravio si u jednom svetu
koji se stvarno promenio. Kako možeš znati da koreni te promene
ne potiču baš od pobede Vordena? Ja mislim da je tako.
Zastala je za trenutak, a zatim nastavila znatno smirenije.
— Veliki deo rđavih stvari koje si sreo u mojoj zemlji, Malkolme, po-
sledica su ovog užasnog rata. Kada ne bi bilo opasnosti od neprijatelja,
sva ta disciplina bila bi suvišna; onda nam niko ne bi stajao na putu
da istražujemo i reformišemo. Da, ja znam kakva je Ištar. Ali ti nisi
toliko naivan da pomisliš kako i najapsolutističkija vladarka može tek
tako da izdaje naredbe, i da se njena volja jednostavno izvršava. Ili
možda jesi? Ja moram da iskoristim ono što mi sudbina pruža.
Upravo zbog toga moram ponekad da progledam Ištar kroz prste.
Njen naslednik — a ja ne mogu da preobratim zakon nasledstva bez
opasnosti da uzdrmam ćelo kraljevstvo — onaj ko bude došao posle
nje, taj će već biti iz druge sekte.
— Iz Jurijine? — upita on zbunjeno.
Storm se nasmeja. — Draga Jurija. Kako bi ona želela da bude
Korijak! I šta bi sve jadnica učinila za to. — Osmeha nestade s njenog
lica. — Ne potcenjujem sebe, Malkolme. Ti si video šta ja mogu da
učinim. Uhvativši Brena, uz tvoju pomoć, ja sam načela Rendžere; a
to može da predstavlja početak njihovog kraja. Veoma nas je malo
sposobnih da ovladamo temporalnim operacijama, i zbog toga toliko
mnogo zavisi od nas. Dok je Bren bio na slobodi, najveći deo mojih
snaga bio je upotrebljavan da se držim što dalje od njega. Sada znam
kome je izdavao naređenja i ko mu je bio prvi doglavnik; iskreno
govoreći, i sumnjala sam na Garvena... *
Storm nije obratila pažnju da Lokridžu ovo ime nije govorilo ništa.
— Ali naš veliki trijumf istovremeno je doneo i mnoštvo novih prob­
lema. Dok si bio odsutan, Hu je poslao na sve strane špijune; osim
toga, specijalni glasnici upućeni su napred i nazad u vreme. Moji
suparnici — o, da, daleko su brojnije i mračnije dvorske intrige kod
kuće nego što ti i možeš da pretpostaviš — oni koji kuju zavere pro­
tiv mene pod maskom prijateljstva koju svi moramo da nosimo dok
rat traje, dočepali su se nekih strateških punktova. Zar ti Jurija nije
nagoveštavala fantastične nagrade ako postaneš njen agent u mom
logoru? — Lokridž je morao da klimne glavom. — Pa, u cilju kon­
centracije snaga, njena sekta se zalaže da i dalje dajemo puni prioritet
Mediteranu i Orijentu. Treba zanemariti sever, kažu oni, jer to pod­
ručje nema većeg značaja. Kako će se indoevropska osvajanja stvarno
dogoditi na jugu i istoku, sprečimo da to postane istinski korisno ne­
prijatelju. Ja, međutim, insistiram da napustimo te oblasti; ostavimo
Hodnici vremena 125

tamo samo simbolične snage, pošto će Rendžeri i onako tu da drže

svoje najbolje ljude. Bez njihovog znanja, mi ćemo za to vreme na
severu da napravimo hiljadugodišnje uporište.
On skrenu pogled sa kamenog lica i oblog tela, i reče, manje od­
lučno nego što je nameravao: — Jesi li zbog toga predala neprijatelju
ljude koji su ti verovali?
— Ah, da, pozvala sam Jutoaze, a to se ne sviđa graditeljima megalita.
— Storm uzdahnu. — Malkolme, zar te nisam poslala da neko vreme
provedeš čitajući knjige u danskom Nacionalnom muzeju? Trebalo bi
da znaš arheološke činjenice. Nova 'kultura je došla i ona će uobličiti
budućnost; ništa što ti i ja možemo da učinimo neće ukloniti te relik­
vije koje stoje kao nepobitan dokaz u staklenim vitrinama dvadesetog
veka. U našoj moći je samo da kontrolišemo detalje o kojima relikvije
ne kažu ništa. Zar bi ti se više dopalo da osvajači zauzmu Dansku kao
što će to učiniti sa Indijom, uz pokolje i ropstva?
— Ali, za ime boga, šta će ti Jutoazi?
— Nisam mogla duže da držim Engleze — reče Stoim. — Svi su vra­
ćeni kući, izuzev jedne šačice koja će čuvati ona vrata dok se ne
zatvore za nekoliko nedelja. U stvari, ja sam čak poslala natrag i one
agente koje si sreo u šesnaestom veku. Pošto je ovde glavni posao
obavljen, oni bi bili od male pomoći. Na žalost, zbog pojačane aktiv­
nosti mojih suparnika, za sada ne mogu da pozovem prave stručnjake
sa Krita sve dok ne budem bila u stanju da im pružim odgovarajuće
uslove.
Storm raširi ruke. — Ali uskoro ću imati šta da im pokažem —
reče odlučno. — Ovde će zateći nov i dugovečan narod, snažne i
istrajne ljude spremne da pod bilo kojim mitološkim kompromisom
svuda prate svoju Boginju. Neolit će postati izvor dobara, bogatstva i
ljudi potrebnih za naše operacije. Biće to najbranjeniji odeljak u pro­
storu i vremenu, u kome ćemo stvoriti glavni štab Vordena za konačni
obračun. Kada jednom budem postavila čvrste temelje novoj strate­
giji, ostale »Konjak« već će mi biti naklonjene. Moj položaj kod kuće
biće osiguran, a što je još važnije, novi plan će biti prihvaćen i naše
glavne snage dovedene ovde. Tako će najzad rendžersko zlo i izopače-
nost biti dovedeni do propasti. Onda ćemo imati dovoljno vremena
da ispravimo i neke nepravde u našem vlastitom domu...
Glava joj klonu. — Ali ja sam sada tako usamljena — prošapta
maznim glasom.
Lokridž više nije imao šta da primeti; morao je da je uzme za
ruku koju je nepomično držala u krilu. Svojom drugom rukom, on
je obgrli oko ramena.
Storm se pripi uz njega. — Rat je ružna stvar, čovek je prinuđen
da radi i ono što’ mu lomi srce. Obećala sam ti da posle ove misije
možeš da odeš kući. Ali potreban mi je svako ko želi da ostane
uz mene.
— Ja ću ostati — reče on.
Posle svega... nije li misija ostala neizvršena?
— Ti nisi običan čovek, Malkolme, — reče ona. — Kraljevstvu koje
gradimo potreban je kralj.
Pol Anderson 126

On je poljubi i ona mu uzvrati poljubac.

Tišina je bila puna slatkog predskazanja.
Njene usne se zavodljivo napućiše i ona prošaputa: — Hajde, Mal-
kolme, učini me srećnom ...
Sunce se spuštalo. Ribarski čamci vraćali su se sa zapada gde se
voda treperavo žutela, dim se dizao iz okolnih koliba, a Mudra žena
i njeni pratioci išli su da prinesu večernje žrtve u gaju. Gromovi su
tresli livadom, gde su ljudi Ratne sekire priređivali trku dvokolica.
Storm se izmače. — Bilo bi bolje da kreneš sada — uzdahnu ona.
— Žao mi je, ali potreban mi je san. Sutra me čeka težak dan. Ali
ti ćeš ponovo doći, zar ne? Molim te.
— Kad god želiš — odgovori Lokridž dubokim glasom.
Dok je izlazio u suton osećao je kako ga ispunjava dubok mir.
Iza Duge kuće pronašao je Tenil Orugareje. Deca su dizala graju pred
vratima, dok su stariji prigušeno ćeretali; kroz otvorene ulaze on pri-
meti kako žene šiju, pletu, kuvaju, melju brašno i oblikuju grnčariju.
Njegov dolazak bio je propraćen tišinom.
On pođe prema kolibi koja je nekada pripadala Ehegonu. Tu je
mogao da ostane.
Porodica je bila okupljena oko vatre. Kada se pojavio na vratima
svi ustadoše i pokloniše se na način koji im je ne tako davno bio pot­
puno stran. Jedino je još Ori zadržala ponos i dostojanstvo. Ona mu
priđe i Ijutito ga upita: — Toliko si dugo bio sa Boginjom?
— Morao sam — reče blago Lokridž.
— Zauzećeš se kod Korijak za nas? — zamoli ga devojka. — Ona
možda ne zna koliko su zli.
— Ko?
— Ovi koje je dovela. 0, Rise, šta sam sve čula! Jutoazi napasaju
svoje životinje u mladom žitu, na silu odvode žene i rugaju nam se na
našem vlastitom ognjištu. Osim toga, napadaju i pljačkaju naše rođake
i pale im domove. Ljudi iz Ulara i Faona, moji srodnici, nalaze se
u njihovom kampu ove noći kao robovi. Reci joj, Rise!
— Hoću, ako budem mogao — odgovori Lokridž nestrpljivo. Želeo je
da tog dana bude bar na kratko sam sa svojim mislima. — Ali ono
što mora da bude, mora. A sada, mogu li da nešto pojedem, a zatim
ću otići u neki miran ugao. Moram mnogo da razmišljam.
Glava devetnaesta

Kao i svaki drugi rat za koji je Lokridž znao, i ovaj je zahtevao

da glavnina napora bude utrošena na nespektakularan organizacioni
deo. Budući bez dovoljno učesnika, borba se odvijala na prilično
ograničenom području. Sa agentima rasturenim po celoj istoriji, pro­
tivnici u ratu kroz vreme samo su retko mogli na jednom mestu da
koncentrišu sve svoje snage. Storm Derovej nalazila se sada u još
težoj situaciji: bila je praktično sama.
Ona je priznavala da politička ljubomora nije bila jedini razlog što
nije dobila pomoć od svojih ljudi iz budućnosti. Njen plan bio je
veoma radikalan i uključivao je značajna ulaganja u drevne civiliza­
cije za koje se pouzdano znalo da su osuđene na propast. Neke od
kraljica Vordena kategorički su izjavile da plan, za koji se Korijak
zaklela da će doneti konačan trijumf, mora najpre da bude detaljno
proučen, pre no što one pruže pomoć. Ovo podozrenje bilo je sasvim
na mestu, pošto je išlo u prilog pretpostavci da vremenski rat neće
zahvatiti Bronzano doba severne Evrope. Ni Vordeni ni Rendžeri nisu
do sada uspevali da kontrolišu neku značajniju operaciju u tom dži­
novskom rasponu od hiljadu godina i milion kvadratnih milja.
— Ali, zar to nije dokaz da si pogrešila? — namršti se Lokridž.
— Ne! — reče Storm. — To može isto tako da znači i uspeh. Seti
se, zbog stražara u hodnicima mi ništa ne znamo o sopstvenoj bu­
dućnosti. Onemogućeni smo da proreknemo ono što će se dogoditi.
Čak i ovakve uzročno-posledične veze koje smo upotrebhi pri hvatanju
Brena prilično su neizvesne, upravo zbog faktora greške u kapijama.
—• Svakako, svakako. Ali pazi, ti možeš sasvim detaljno da proveriš
bilo koji deo prošlosti, kao ovaj na primer, i da utvrdiš da li se
neki od tvojih agenata nalazi u blizini.
— Čak i da je tako, šta misliš šta bih videla? Ništa osim domoro­
daca kako vode svoj svakodnevni život. Kad su agenti Vordena skri­
veni od Rendžera, oni su u znatnoj meri skriveni i od ostalih Vordena.
— Ovaj ... razumom. Problem bezbednosti. Ti ne možeš dopustiti da
tvoje čete znaju više nego što je potrebno, jer bi u protivnom nepri­
jatelj saznao suviše.
— Uostalom — reče gordo Storm — ovo je moje područje. Ja ću da
zapošljavam svoje ljude kako nađem za shodno. Moć kojom raspo-
lažem neće biti upotrebljena samo protiv Rendžera. Ja imam i kod
kuće da sredim neke račune.
— Ponekad me plašiš — prošaputa on.
Storm se nasmeja i zabaci kosu. — A ponekad? — reče umiljato.
— Kako si ti uvek spremna na to!
Ovoga puta nisu mogli da ostanu dugo zajedno. Trebalo je obaviti
još mnogo poslova.
Storm je morala da bude u Avildaru kao Boginja, sudija, dono­
Pol Anderson 128

silac odluka i zakonodavac, sve dok narod koji je podizala ne dobije

željeni oblik. Hu je takođe trebalo da ostane ovde zbog održanja veze
sa budućnošću i sa bazom na Kritu. Obični vojnici bili su korisni
jedino kao glasnici ili stražari; upravo zbog toga Englezi koje je Hu
doveo nisu bili potrebni u velikom broju i ona ih je poslala kući.
Kako su uvežbani agenti veoma teško mogli da budu dovedeni iz
drugog doba, najveći problem je trenutno bio naći čoveka sposobnog
da radi sa plemenom.
Lokridž je izašao u pratnji Vidakara i nekoliko ratnika. Dobro se
slagao sa riđim Jutoazom; međusobno su se često čašćavali, zajedno
pili medovinu i ćaskali do duboko u noć. U redu, on nije civilizovan,
pomisli Lokridž. Ali šta to mari. Ponekad mi se čini da ni ja to
nisam više. Dopada mi se ovaj život...
Krajnji cilj čitave operacije bio je da se narod Labrisa i narod
Ratne sekire sliju u jedan. To će se odista i dogoditi: Jitlanđani će
se pojaviti u istoriji kao jedinstvena etnička formacija, pa će čak i
posle Lokridžovog veka moći da se identifikuju kao celina. Sličan
proces odigravao se u mnogim drugim oblastima. Jedino je bilo pi­
tanje da li bi upad Indoevropljana, koji su Rendžeri preduzeli da bi
razorili stare kulture, bio podjednako delotvoran i ovde, odnosno
da li bi toliko graditelja megalita opstalo, bez obzira na koji način,
da se Vordeni nisu tajno, ali sigurno, infiltrirali u Bronzano doba
na severu? Izveštaj iz sledećeg milenijuma pokazivao je da je sasvim
lako ovo drugo moglo da bude posredi, budući da su se Rendžeri
potpuno povukli pred Vordenima u tom delu sveta.
Ali osnivanje novih kraljevstava trebalo je da se odvija polako,
kako zbog nedostatka agenata, tako i zbog toga što su događaji morali
da izgledaju kao da imaju prirodan tok. (Osim toga, prirodan raz­
vitak jemčio je i veću postojanost; rđavo sazdana carstva, kao Alek­
sandrovo ili Tamerlanovo, bila su suviše kratkovečna da bi bila od
veće vrednosti.) Prvi korak se sastojao u povezivanju seljaka oko
Limfjorda u zatvoreniju i čvršću zajednicu. U tu svrhu, Storm se
uglavnom koristila strahom koji je ulivalo njeno prisustvo, ali i četama
Jutoaza gde god je sila bila potrebna. Istovremeno je trebalo stvoriti
trajnije saveze sa plemenima koja su se nalazila dublje u kopnu, bez
obzira da li su u pitanju domoroci ili naseljenici. Odlučeno je da
Lokridž krene u prvu takvu misiju.
Amerikanac je želeo da ode na konju, ali dugogrivi poniji nikada
ranije nisu bili jahani, i njemu bi bilo potrebno suviše vremena da
ukroti jedno grlo. Druga mogućnost su bila bojna kola, ali Lokridž
je ipak veći deo puta prevalio pešice. Kada su se približili naseobini,
on i Vidakar se popeše u dvokolice; morali su da stisnu zube zbog
žestokog truckanja, ali zato im je ta grimasa davala izraz koji se
u Neolitu smatrao dostojanstvenim...
Sve u svemu, čak i posle onoga što je usledilo, Lokridž je priznao
da se retko kada tako dobro zabavljao. Njegova najomiljenija rekre­
acija oduvek je bila da pobegne negde u divljinu; sada je mogao da
uživa u tome prilično bezbrižno pošto je sa sobom poveo nekoliko
Vidakarovih ljudi koje je koristio kao nosače. Pleme kod koga su
Hodnici vremena 129

stigli dočekalo ih je veoma gostoljubivo. Lokridža su naročito zadi­

vile neke pojedinosti koje nisu bile zabeležene u dijaglosi. (Njome
se sve manje služio, dok je neprestana upotreba utiskivala govorni
jezik i običaje u njegovo prirodno pamćenje.) U logorima Ratne
sekire grube ceremonije uvek su bile praćene raskalašnim veseljem.
Stara zemljoradnička plemena bila su zbog toga u početku malo
zabrinuta, ali ne i preplašena, zato što nisu imala mnogo sukoba sa
imigrantima, a i zemlja je bila prostrana i retko naseljena. Oni bi
obično započinjali proslavu obrednim ritualom, ali bi se svetkovina
završavala na način koji je zapanjivao čoveka iz dvadesetog veka.
Poruka koju je Lokridž doneo bila je sasvim jednostavna. Prava
boginja ustoličila se u Avildaru. Ona nije bila, kao što su neki govorili,
neprijatelj Sunca i Vatre, već pre Majka, Žena i Kći muškim bogo­
vima. Sile su želele da se Njihova deca ujedine, kao što su i one
same učinile. U tom cilju, u Avildaru će naredne zime biti održan
prvi savet na kome bi se vodili razgovori o načinima i sredstvima
tog ujedinjavanja. Sve glavešine bile su pozvane. Lokridž nije dodao:
»U protivnom ... « pošto bi to bilo neprijateljski i nepotrebno.
Pa ipak, postojalo je nekoliko stvari kod zemljoradničkih plemena
koje mu se nisu svidele. Ali biće vremena da se to ispravi. Ovi ljudi
su mu se uglavnom dopadali. Lokridž ih čak nije mogao nazvati manje
mudrim od ljudi iz njegovog vremena. Premda je gustina naseljenosti
bila veoma mala, oni su se susretali širom evropskog kontinenta: u
slučaju plemena Ratne sekire čak i južnoj Rusiji. Njihovo shvatanje
politike izgledalo je gotovo isto toliko složeno kao i one iz dvadesetog
veka; u pojedinim vidovima oni su čak pokazivali znatno veću suptil­
nost. Iako nisu poznavali fiziku, istoriografiju, ili takvu pseudonauku
kao što je ekonomija, narodi Neolita pokazivali su izvanrednu oštro-
umnost kada su u pitanju bili problemi neba, zemlja ili ljudske vrste.
Lokridžov put vodio je najpre pored svetog brda koje će jednoga
dana postati Viborg, a zatim preko polja koja su bila znatno plodnija
od onih iz budućnosti; na severu su se pružala prostrana žala Skoa,
zapljuskivana velikim talasima, dok se na jugu presijavao Limfjordski
zaliv. Ono što je uradio bilo je prilično skromno, pa ipak, u misiji
je proveo gotovo mesec dana. Kad se ponovo vratio u Avildaro pustara
se rascvetala u purpurne i zlatne prelive, inje je kitilo zore, a lišće
je već počelo da menja boju.
Bilo je to na dan kada je vetar počeo da huči sa zapadnog mora;
svetlost i senke oblaka međusobno su se sustizale na zagasitom tlu,
dok su talasi nemilosrdno zapljuskivali zaliv i zemlju raskvašenu
od noćašnje kiše, šuma se lelujavo povijala i treperila; polja sa stmji-
kom postala su žuta, a trava na livadama dobila je boju sena. Jato
roda letelo je ispod sunca u pravcu Egipta. Vazduh je bio svež, pun
mirisa soli, dima i konja.
Lokridžova grupa bila je primećena još iz daleka. Logor Jutoaza,
kroz koji su najpre prošli, bio je pun krepkih lica; između njega
i sela pružao se uzak pojas ničije zemlje. Nijedan Tenil Orugarej nije
izašao da ga dočeka.
Niko osim Ori. Devojka je veselo dotrčala, doviknuvši Lokndžovo
Pol Anderson 130

novo ime nekoliko puta. On naredi vozaču da stane, pomilova je po

kosi i zagrli. — Da, malecka, dobro sam, nismo imali neprilika, na­
ravno da mi je milo što te vidim, ali moram prvo Boginji da pod­
nesem izveštaj... — On bi je rado povezao sa sobom, međutim, u
kolima nije bilo dovoljno mesta. Ori je veselo skakutala pored dvo-
kolica celim putem do sela.
Kad su se približili Dugoj kući njena radost se najednom pretvorila
u bojažljivu nelagodnost. — Biću u našoj kolibi, Rise — rekla je
i odjurila natrag.
Vidakar podiže pogled za njom i počeša bradu. — Dobro parče
— reče coknuvši jezikom. — Kakva li je sa muškarcem?
— Ona je još devica — odgovori oštro Lokridž.
— Zar? — Na Jutoazovom licu pojavio se izraz neverice. — Ne može
biti. Bar ne kod Naroda Mora...
U nekoliko kratkih rečenica Lokridž mu ispriča šta se dogodilo.
— Pa-a-a-a — promrmlja poglavica. — Dobro, dobro. Ali, naravno,
ti je se ne bojiš?
— Ne. Suviše sam zauzet. — Nije želeo više da razgovara o tome.
— A, da — isceri se Vidakar, poklonivši se pritvomo. — Ti si u mi­
losti Boginje. — Više nije bilo razloga za preterano odavanje počasti,
budući da su on i Amerikanac proveli mnoge dane zajedno. Dugo su
tumarali brdima, išli u hajku na jelene, proklinjali kišu i vatru
koju nisu mogli da upale i često stajali licem u lice sa smrću.
— Ori mi se sviđala i ranije — nastavi polako Jutoaz — ali tada sam
mislio da je ti želiš za sebe. Ona koristi svaku priliku da ti se udvara.
— Mi smo samo prijatelji — odgovori Lokridž. Osećanje nelagodnosti
lagano je raslo u njemu. — Da je muškarac, bili bismo pobratimi.
Svaka uvreda učinjena njoj, učinjena je i meni.
— Da, da, svakako. Pa ipak, ti ne želiš da ona ostane zauvek sama,
zar ne?
Lokridž je jedino mogao da odmahne glavom.
— Devojka je naslednik starog poglavice, a ti si rekao da prokletstvo
više ne leži na njoj...
Možda je Vidakar u pravu, pomisli sa nejasnom slutnjom Lokridž.
To bi moglo da bude najbolje rešenje njenog problema...
Ali više nije bilo vremena da se razmišlja o tome, pošto je Storm
čekala.
U prisustvu Hua i Vidakara ona mu se samo formalno zahvalila;
izgledalo je kao da tek letimično sluša njegov izveštaj. Uskoro je
bio otpušten. Međutim, pre no što je izašao, Storm mu je uputila
jedan osmeh i rekla kratko na engleskom: — Noćas.
Da li zbog skorog susreta sa njom, ili zato što se nešto prećutno
isprečilo između njega i Orinog naroda, tek Lokridž nije želeo da
provede dan među Tenil Orugarejima. Oni su se preobratili iz veselog
plemena, kakve ih je prvi put upoznao, u smušene i namrgođene
podanike. Jaz se otvorio među njima; Lokridž je postao Boginjin
agent, a ona je već počela da pokazuje neke od svojih najužasnijih
vidova. Možda je mogao da poseti Jutoaze... ne, tamo bi sigurno
video njihove robove, a to je još manje želeo... Ori? Odnos sa njom
Hodnici vremena 131

postao je prilično težak... Na kraju je odlučio da izađe sam iz

sela i da se malo prošeta. Sveti ribnjak na rubu šume verovatno
nije bio toliko hladan da u njemu ne spere svu prljavštinu sa puta.
Trebalo bi da bude potpuno srećan, ali nešto je počelo da ga
nagriza. Razmišljao je o svemu što mu se dogodilo dok su milje
lagano promicale. Bezbolno ujedinjenje dveju rasa bio je prilično
mudar potez. Ljudi Ratne sekire nisu bili zli po prirodi, već samo
nadmeni na izvestan način, poput neotesanih momaka. U tome je ćela
stvar. Njima je bio potreban strah od boga, u prvom redu zato što
im je nedostajalo poštovanje prema starosedeocima. Sada, kada su
dodali boginju Meseca svom panteonu, ništa osim njenog naređenja
nije moglo da ih zadrži da pljačkaju Narod Mora. Bilo je to u skladu
sa velikim načelom Neolita: jedna kultura nipošto ne bi poštovala
drugu, ukoliko se ova ne pokaže dobrom u ratu.
Progres, pomisli Lokridž tužno. Hoće li se čovek promeniti za hi­
ljadu godina? Naseljenici su u devetnaestom veku lako porobili crve-
nokošce, ali tek kada su im ovi uzvratili borbom, Amerikanci su
postali ponosni zbog svake kapi indijanske krvi koju su prolili. Crnce
smo uglavnom prezirali, sve do moje decenije, kada su se i oni ko­
načno digli i pobunili za svoja prava.
Možda narod Džona i Meri ne mora da uprlja svoje ruke krvlju,
pre nego što zadobije poštovanje stranaca. Voleo bih da je tako.
Ali kako da to ostvarimo?
Možda se ceo moj zadatak sastoji u tome da postavim jednu jedinu
ciglu za njihovu kuću.
Samo kako? Jutoazi savršeno dobro znaju da bi pobedili Tenil Oru-
gareje samo da se bogovi nisu umešali. Vratili su se ovamo, po Stor-
minom pozivu, zato što su bolji ratnici. Dobro je sazvati skupštinu
i izabrati kralja. Ali kako da izbegnemo kraljevstvo sastavljeno od
gospodara i robova?
Ne želi li Storm upravo to?
Ne! Dosta!
Mračne misli gomilale su se veoma brzo tako da je gotovo stigao
do ruba ribnjaka, pre no što je primetio šta se događa. Ali i grupa
koja se tu nalazila — sedam mladića i jedna devojka — takođe je bila
zaokupljena svojim poslom, tako da je i njegov dolazak ostao ne-
primećen!
Devojka je ležala na velikom kamenu sa koga se oružje bacalo u
znak žrtvovanja. Dok su ostali igrali okolo kao u transu, sa grančicama
imele u rukama, jedan mladić je podigao kameni nož iznad njenih
grudi.
— Šta, do đavola! — .povika Lokridž i pojuri ka njima.
Naglo izbačeni iz zanosa, mladići se panično razbežaše na sve
strane. Kad su videli ko je došao, ukočiše se od straha i počeše da
puze po zemlji; devojka je i dalje ležala na žrtveniku, polako se
vraćajući iz transa.
Lokridž s naporom obuzda mučninu koju je osećao u stomaku
i reče dubokim glasom: — U ime Boginje, zahtevam da mi ispričate
sve o vašem zlodelu.
Pol Anderson 132

Umesto priznanja usledilo je mucanje i moljakanje. Neke poje­

dinosti bile su ispuštene, ali ih je on sam nadomestio.
»Boginja« nije bio dobar prevod za ono što je Storm predstavljala
u ovoj kulturi. Japanski kami bio je znatno bliži tom značenju: svako
natprirodno biće, počev od duhova stena ili drveća, čiji se oproštaj
traži pre no što se oni slome ili obore, pa do ogromnih, nejasnih sila
koje prožimaju večite elemente. Prožimaju, a ne upravljaju. Nije bilo
formalne teologije, • nije se odvajalo magično i božanskoj sve stvari
imale su svoju mističnu snagu. I on, Lokridž, takođe je posedovao
ovo zastrašujuće svojstvo. Vidakar je mogao da mu bude prijatelj,
ali to je bilo zato što Jutoaz nije očekivao da će magija biti uprav­
ljena protiv njega. Ori je bila još nesrećnija, pošto uopšte nije imala
nikoga ko bi se osećao prijatno u njenom prisustvu.
Dobroćudni Tenil Orugareji smatrali su da je njihova zemlja osvo­
jena isključivo voljom Boginje. Oni su mogli da pobegnu u Flandriju
ih Englesku, kao što su neki i učinili, ali je instinkt domaćeg ognji­
šta kod većine bio suviše jak. Umesto toga, bilo je znatno razumnije
umilostiviti Sile da se podignu protiv Boginje. Oni su čuli priče o
žrtvovanju ljudi među plemenima na kopnu, koja su sada imala jednu
veliku prednost u odnosu na njih: bila su još uvek slobodna.
— Idite kući — reče blago Lokridž. — Neću poslati zlo na vas, niti
ću išta reći Boginji o ovome. Bolja vremena će ubrzo doći. Kunem
vam se da je tako.
Devojka i mladići počeše natraške da puze. Kad su se dovoljno
udaljili, podigoše se i brzo otrčaše. Lokridž skoči u ribnjak i oseti
prijatnu svežinu čiste vode koja mu je milovala umorno telo.
Ostao je kod ribnjaka sve do zalaska, sunca. Vreme je počelo naglo
da se menja; mase oblaka primicale su se sa mora donoseći hladnoću
i rani sumrak. U selu više nikog nije bilo napolju, a kožni zastori
potpuno su zatvarali ulaze u kolibe.
Bez obzira kakva su mu osećanja, čovek mora da jede, i Lokridž
se uputi ka kući koja je nekada pripadala Ehegonu. Ušao je u tišim,
dok mu je dim grizao oči; lelujave seni ispunjavale su uglove i zbi­
jale se oko slabašnog, treperavog plamena ognjišta. Orini rođaci kao
da su ga očekivah: njena majka udovica podsetila ga je za trenutak
na onu staricu koja mu je pružila zaštitu od Išterine hajke; na okupu
su joj bih Orina mlađa polubraća, njena tetka i ujak. Svi su ga
posmatrah sa strahopoštovanjem; deca koja nisu bila zaspala upla­
šeno ustuknuše kad se Lokridž pojavio na ulazu. — Gde je Ori? —
upita Amerikanac.
Devojčina majka pokaza rukom na jedno izdignuto mesto. Kosa
boje žita bila je rasuta preko pokrivača od jelenje kože. — Iscrpljena
je od plakanja. Moram h da je probudim?
— Ne — Lokridžov pogled pređe preko tmurnih i brižnih lica.
— šta se dogodilo?
— Vi to najbolje znate — reče njena majka bez prizvuka optužbe.
— Ne znam. Recite mi! — Vatra se za trenutak rasplamsa; Orme kon­
ture postaše oštrije i uočljivije. Spavala je sa stisnutim palčevima, kao
zaplašeno dete. — Želim da vam pomognem — dodade Lokridž.
Hodnici vremena 133

— O, da. Vi ste joj uvek bili prijatelj. Ali šta je najbolje za nju? —
prošaputa majka. — Nama je to nepoznato. Mi smo samo stanovnici
Zemlje.
— Nisam ni ja više od toga — reče Lokridž; želeo je da mu poveruju,
ali znao je da on više nikada nije mogao da bude jednak sa njima.
— Pa onda, u redu. Ovog popodneva došao je poglavica Jutoaza, zvani
Vidakar, i pitao da mu ona bude... kako se kaže ta njihova reč?
— Žena. — odgovori Lokridž. Za trenutak mu pade na pamet da ih
Vidakar ima već tri.
— Tako je. Žena. Neka vrsta roba koji mora da izvršava svaku nje­
govu zapovest. Vi ste mudriji od nas i poznajete bolje tog čoveka.
Rekao je da ćemo svi doći pod njegovu zaštitu. Da li je to istina?
Ovoj kući je preko potreban muškarac.
Lokridž klimnu glavom. Svaka zaštita ima svoju cenu, pomisli
on u sebi, ali nije rekao ništa.
— Ori ga je odbila — nastavi majka umornim glasom. — On je
odgovorio da mu je Boginja rekla da može da je ima. Tada je ona
pobesnela i počela da vas doziva kroz plač. Mi smo je malo umirili i
otišli u Dugu kuću. Boginja nas je nešto kasnije primila i naredila
Ori da prihvati Vidakarovu ponudu. Ali Jutoazi čine te stvari na sa­
svim drukčiji način. Kod nas ne srne ništa da se dogodi pre no što
se ne obave određeni obredi. I tako smo je vratili kući. Dugo je pričala
kako će se sama izvesti u čamcu dok je struja ne odnese na pučinu, ali
na kraju je ipak zaspala. Šta da radimo?
— Razgovaraću sa Boginjom — reče Lokridž hrapavim glasom.
— Hvala vam. Moramo što pre da preduzmemo nešto. Ona neće
biti slobodna sa njim, ali ni mi nismo više slobodni. Osim toga,
Boginja je naredila. Pa ipak, Ori nikada ne bi mogla da provede svoj
život na takav način. Možda biste vi mogli da joj kažete da je to
najbolje za nju.
— Ili da je oslobodim — reče Lokridž. — Idem odmah tamo.
— Zar niste prvo želeli da jedete?
— Ne, nisam više gladan. — On spusti zavesu za sobom.
Selo je bilo u mraku. Nije lako mogao da nađe put do Duge kuće.
Jutoazi koji su bili na straži propustiše ga bez reči.
Globus je bacio bleštavu svetlost po celoj prostoriji. Storm je
sedela sama za kontrolnim pultom psihokompjutera. Unutra je bilo
prilično toplo, tako da je ona nosila sasvim kratku tuniku, ali Lok­
ridž je pogleda bez ikakve požude. Storm se okrenu, osmehnu se i
mazno protegli. — Tako rano, Malkolme? Umorna sam od ovoga rada.
Podaci su uglavnom zagonetni.
— Storm, — reče on — moramo da razgovaramo.
Radost iščeze sa njenog lica i ona postade sasvim mirna.
— Naš projekat se ne razvija kako treba — poče Lokridž. — Verovao
sam da će se starosedeoci postepeno prilagoditi novom uređenju.
Ali umesto toga, dok sam bio odsutan, stvari su se prilično pogoršale.
— Mislim da si na brzinu doneo pogrešan zaključak — reče ona
hladnim tonom. — Budi razložniji. čini ti se da se razdor između
plemena povećao, zar ne? To je neizbežna cena progresa i ja tu ništa
9 Andromeda
Pol Andarson 134

ne mogu da promenim; zar treba da se odreknem Jutoaza da bih

zadovoljila Orugareje.
— Ne, ali obuzdaj ih malo više.
— Dragi moj Malkolme, — reče materinski Storm — nismo došli
ovde da gradimo utopiju. Tako nešto nije nigde moguće. Nas jedino
interesuje stvaranje moći. A to znači povlastiti one koji imaju pred-
uslova da budu jaki. Pre no što mi bilo šta budeš zamerio, zapitaj se
da li su stanovnici Enivetoka zaista želeli da budu preseljeni kako bi
napravili mesta za nuklearne eksperimente tvoje zemlje. Mi možemo
pokušati da maksimalno ublažimo bol koji zadajemo, ali onaj ko od­
bija da zadaje bilo kakav bol nema šta da traži na ovom svetu.
Lokridž slegnu ramenima. — U redu, možeš da me vređaš, kako
god hoćeš...
Storm ustade. Pogled joj je postao opčinjavajući. — Posebno na
jedan način — reče ona.
— Ne, čekaj, do đavolal — usprotivi se Lokridž. — Možda mi ljudi
moramo da budemo kopilad. Ali ne treba nas uvek potcenjivati. čo-
veku su potrebni prijatelji. A Ori je moj prijatelj.
Storm se ukoči. Za trenutak je stajala nepokretno, a zatim lagano
provukla prste kroz uvojke crne kose i rekla nežno: — Da, iza svega
stoji ona. Mislila sam da ćeš me to pitati. Hajde, samo napred.
— Pa, ovaj, ona ne želi da bude u Vidakarevom haremu.
— Zar je on loš čovek?
— Ne. Ali...
— Želiš li da ostane neudata i pored toga što znaš koliko će to ovde
neprirodno izgledati?
— Ne, ne...
— Da li je još neko pogodan za nju?
— Pa...
— Da nisi to, možda, baš ti? — upita oštro Storm.
— Oh, blagi bože! — viknu Lokridž. — Ti znaš da ja... ti i ja...
— Ne zanosi se suviše, dragi. Sada je reč o devojci. Ako dve rase
treba da postanu jedna, one moraju što čvršće da se ujedine. Brak
je suviše jaka institucija za narod Ratne sekire da bi odustali od
njega; zbog toga će Narod Mora morati da ga prihvati. Ori je nasled-
nik poglavara starosedelaca, a Vidakar je najuticajniji u svom ple­
menu. Praktično, ali i kao valjan primer ostalima, u ovom trenutku
ništa bolje ne bi moglo da se dogodi od njihovog braka za stvar uje­
dinjenja. Naravno, devojka je uzrujana. Ali, zar si tako naivan da
pomisliš kako se ona nikada neće utešiti? Niti voleti svoju decu koju
će dobiti s njim? Niti zaboraviti tebe?
— Ipak... mislim da ona zaslužuje slobodan izbor.
— Koga bi ona drugog izabrala osim tebe, koji je ne želiš? Uostalom,
bilo bi beskorisno i da je želiš. Čim si ušao počeo si da sažaljevaš
nesrećne seljake. Englezi će biti još nesrećniji posle normanskog osva­
janja. Ali nekoliko vekova kasnije tamo više neće biti Normana. Svi
će biti Englezi. Za nas, ovde i sada, taj proces počinje sa Ori i Vida-
karom. Nemoj više da pominješ slobodan izbor... sem ako ne misliš
da bi svaki rat trebalo da bude borba dobrovoljaca.
Hodnici vremena 135

Lokridž je stajao bespomoćno. Storm se primače i obavi mu ruke

oko vrata. — Čini mi se da te Ori na svoj detinji način zove Ris —■.
promrmlja ona. — I ja bih volela da te tako zovem.
— Ovaj ... pazi...
Ona prisloni glavu na njegove grudi. — Dozvoli mi da bar malo
budem detinjasta sa tobom. • •
Iza zavese zagrme glas jednog stražara: — Boginjo, gospodar Hu
traži da uđe.
— Do đavola! — prošaputa Storm. — Završiću sa njim što brže mogu.
Zatim uzviknu: — Pustite ga!
Mršav i gibak u svojoj zelenoj uniformi, Hu se kratko pokloni.
— Molim za oproštaj, svetlosti. Bio sam u izviđanju. ,
Storm odvrati kruto: — Pa? t
— Po svoj prilici, to je beznačajno. Pa ipak, video sam oveću flotu
kako plovi ka nama Severnim morem. Vodeći brod je iberijski, a
ostalo su veliki kožni čamci. Nikada nisam čuo za takvu kombinaciju.
Očigledno je da plove iz Engleske za Dansku.
U ovo doba godine? — trže se Lokridž. Storm se odmače od njega^
i ostade sama u hladnom svetlu.
— Postoji još jedna neobičnost, svetlosti — reče Hu. — Nisam mogao.
da otkrijem prethodnice. Ako ih i imaju one mora da su dobro skri-,
vene. Ali flota će u svakom slučaju biti ovde za dan ili dva.
— Tajna operacija Rendžera? Ili neka lokalna pustolovina? Ovo su.
vremena kada su domoroci često preduzimali slične poduhvate —
namršti se Storm. — Najbolje da odem i sama pogledam.
Ona dohvati svoj gravitacioni pojas, zakači ga oko struka, a ener­
getski pištolj pričvrsti za kuk. — Ostani ovde i odmori se, Malkolme..
Ja se neću dugo zadržati — rekla je i poletela sa Huom.
Lokridž je neko vreme besciljno hodao velikim holom. Vetar je,
hučao kroz noć, ali on je čuo kako tišina podrhtava imutra. A bogovi,
su tako polako i nežno odjezdili kroz stubove... Na um mu pade.
ikona iz Brenove sobe. Bože, bože, pomisli on, šta da radi čovek kada
ne može da pomogne nekom ko strepi za njega?
Šta je istina?
Jedna žena, mnogo godina odavde rekla mu je da je njen sin živ
spaljen. Ali ona je znala da je uzrok bio opravdan. Ili joj se bar tako
činilo... -' »
Lokridž se najednom trže. Udubljen u misli nije primetio da je.
zakoračio u tamni veo. Bren je bio dugo mučen, a zatim ubijen iza.
ovog zastora. Zbog čega crni paravan i dalje stoji tu? Zašto je nikada.,
nisam pitao?
Možda me je bilo strah, pomisli Lokridž i energično uđe unutra.
U ovom delu kuće nije bilo nameštaja. Pod je bio prljav, a na
kožnim sedištima nalazio se debeli sloj prašine. Jedan globus oba­
sjavao je odaju bledom svetlošću, a senke su se pružale do udaljenih
uglova. Crna barikada zadržavala je takođe i zvuke. Vetra je nestalo.
Lokridž se obreo u potpunoj tišini.
Ono što je ležalo na stolu, povezano žicama i kablovima sa nekom
velikom mašinom, lagano se trzalo i ječalo.
Pol Anderson 136

— Ne! — kriknu Lokridž i ustuknu.

Dugo potom nije uspeo da prikupi hrabrost i da se vrati. Ali
morao je to da učini. Bren, koji se borio što je bolje mogao za sopstve-
ni narod, još nije bio mrtav.
Malo šta je ostalo osim sparušene kože naborane preko omršalog,
povijenog tela. Cevi su dovodile hranu i održavale ga u životu. Elek­
trode su mu bile zabodene u lobanju, da bi izazivale šokove u mozgu
i beležile slabe cerebralne impulse. Zbog video stimulacija kapci
su bili odsečeni, a očne jabučice su netremice stajale upravljene ka
jarkoj svetiljci koja je nisko visila sa plafona.
— Nisam znao... — zavapi Lokridž.
Jezik i usne su se grčevito naprezali na unakaženom licu. Lokridž
nije imao kod sebe dijaglosu za Brenovo doba, ali mogao je da odgo-
netne delić nadljudskih napora: »Ubij me«.
A neposredno iza zavese... ona i ja...
Lokridž posegnu za mašinom.
— Stani! Šta to radiš?
Malkolm se lagano okrenu i ugleda Storm i Hua. Energetski
pištolj u ruci muškarca bio je uperen u njegove grudi. Storm ga
tužno pogleda. — Htela sam da te poštedim ovoga. Potrebno je dosta
vremena da bi se izvukli i poslednji ostaci pamćenja. Tu više nema
mnogo moždane mase; Bren sada stvarno nije više nego crv, tako da
nema razloga da ga žališ. Seti se, i on je isto počeo da radi sa mnom.
— Da li te to opravdava? — povika Lokridž.
— Da li Perl Harbur opravdava Hirošimu? — podsmehnu se ona.
Prvi put u životu Lokridž reče nešto nepristojno jednoj ženi.
— Nisu važni tvoji izmišljeni razlozi — prasnuo je. Znam od čega si
živela u dvadesetom veku... od ubijanja mojih sunarodnika. Tek
su mi Džon i Meri omogućili pravi uvid u način na koji si se dočepala
vlasti. Koliko si ti u stvari stara? I o tome sam dobio dovoljno poda­
taka. Nisu ti bili potrebni svi oni zločini koje si počinila u stotinama
godina tvog pravog vremena. Zato je i skovana zavera protiv tebe,
tamo u dvorcu; zato svako želi da bude Korijak, jer ti si sebi obezbe-
dila besmrtnost. Olova majka videla te je neizmenjenu pre čitavih
četrdeset godina...
— Prekini! — povika Storm.
Lokridža više ništa nije moglo da zaustavi. — Ne interesuje me
koliko si ljubavnika imala, ili u kojoj sam meri ja samo stvar koju
ti koristiš — praskao je. — Ali ti nećeš upotrebiti Ori, shvataš? Ni
njen narod. Niti bilo koga više. Do đavola sa tobom: ti si i došla
od samog đavola!
Hu podiže revolver i odlučno reče: — Sad je dosta.
 Glava dvadeseta

Kiša je počela рге zore. Lokridža je probudilo prigušeno dobo-

vanje po tresetnom krovu kolibe u kojoj je ležao. Na blatnjavoj
zemlji rominjanje je bilo nešto bučnije. Kroz rešetke na ulazu po-
smatrao je pašnjake po kojima se sporo kretala stoka mokra kao i pa­
stiri. Suvo lišće padalo je sa obližnjeg hrasta pod neprekidnim nale­
tima kišnih kapi. Veliki deo sela i zaliv nisu mogli da se vide iz ove
zabačene kolibe. Sve je to upotpunjavalo osećaj usamljenosti koja
mu se činila kao more bez obala ...
Nije želeo više da ima na sebi uniformu Vordena, ali kada ju je
skinuo, osetio je da je vazduh najednom postao suviše hladan i vla­
žan. Tražiću jednu orugarejsku nošnju, ili čak jutoasku, pomisli on.
Ona mi to neće odbiti; bar ne pre no što...
... bude učinila šta?
Lokridž zatrese glavom. Pošlo mu je za rukom da odspava nekoliko
časova. U početku se osećao kao da su mu sve lađe potonule, a onda je
naišao san. Sada mu se ponovo vraćalo samopouzdanje...
Za to je bio potreban veliki napor volje; prethodna noć donela je
krah svih njegovih iluzija: shvatio je, najzad, ko je zapravo Storm
i šta su njeni pravi motivi. Doduše, i ranije je imao dovoljno indi­
cija, ali je jednostavno odbijao da misli o tome, sve dok pogled na
Brena nije raskinuo sve niti kojima ga je Storm sputavala. Živeti sa
saznanjem da je ona ravnodušno žrtvovala ovaj narod koji je on tako
zavoleo — sve je to bilo više nego bolno.
Jadna Ori, pomisli Lokridž sa gorčinom u grlu. Jadni Vidakar.
Pa ipak, pomisao na devojku delovala je izvanredno okrepljujuće.
Možda je još bio u stanju da uradi nešto za nju, ako već nije mogao
sebi da pomogne. Kada bi samo Ori nekako uspela da se probije do
flote koja je dolazila ovamo... To je sigurno bio zajednički iberijsko-
-britanski poduhvat, sudeći po nekim opaskama koje su Storm i Hu
izmenjali nadgledajući pripremanje zatvora za Lokridža. Veličina
i sastav flote bili su više nego neobični, ali gotovo istovremeno u
Engleskoj su iznenada iskrsli znatno važniji događaji, čija je posledica
mogla da bude osnivanje Stounhendža. Storm je bila suviše zauzeta
da bi posvetila posebnu pažnju zagonetnoj floti. Sasvim ju je ospoko-
jila činjenica da je svaki stranac, viđen kroz infra-crveni dogled,
pripadao arhajskom tipu rase, a ne agentima iz budućnosti. Naravno,
po ovom nevremenu brodovi su morali da se zaustave, što je značilo da
se njihov dolazak odlaže za nekoliko dana. Možda ga onda više neće
biti ovde. Ali zato je u međuvremenu mogao da pronađe način da
nagovori Ori na bekstvo.
• U svakom slučaju, vredelo je pokušati. On ode do ulaza i promoli
glavu na kišu kroz izukrštane motke, četiri Jutoaza stajala su na
straži, umotani u kožne ogrtače. Oni ustuknuše preplašeno, podižući
Pol Anderson 138

mokro oružje; gotovo nesvesno počeli su da čine pokrete koji su

predstavljali zaštitu od zlih čini.
— Budite pozdravljeni, momci, — reče Lokridž. Stonn mu je osta­
vila dijaglosu. — Želim da vas zamolim nešto.
Zdepasti vođa se odvaži da zlovoljno uzvrati: — Šta možemo da
uradimo za nekoga ko je pao u nemilost Boginje, osim da ga dobro
čuvamo, kako nam je naređeno?
— Zar ne mogu čak ni poruku da pošaljem? Želim samo da vidim
jednog prijatelja.
— Niko ne srne da dođe ovde. Boginja je to izričito naredila. Već
smo morali da oteramo neku devojku. <
Lokridž stisnu zube. Naravno, Ori je čula novosti. Mnoge zapla-
šene oči videle su noćas pod svetlošću baklji kako ga Jutoazi sprovode
sa uperenim kopljima. Sve je to prljavo, Storm, veoma prljavo. U
zatvoru, iz koga si me izvukla, mogao sam bar da primam posete.
— Dobro — reče najzad Lokridž. — Onda hoću da razgovaram sa
Boginjom.
— Ho-ho! — nasmeja se ratnik. — Ti bi želeo da joj mi kažemo da
dođe na tvoju zapovest?
-— Mogao bi, uz dužno poštovanje, da joj kažeš kako ja molim da
me primi. Valjda ti sada lepše zvuči nego pre.
— Zašto bismo to učinili? Ona najbolje zna šta radi.
•— Slušaj, ti svinjo, — viknu Lokridž prezrivo. — Ja sam možda u
neprilici, ali nisam izgubio sve moći. Učinićeš kako ti kažem, ili ću
da ti zgulim meso sa kostiju. Tada ćeš u svakom slučaju morati da
moliš Boginju za pomoć.
Stražari uplašeno ustuknuše. Lokridžu je u magnovenju postalo
jasno da pred sobom ima idealan prototip podanika koje je Storm
nameravala da stvori u novom kraljevstvu. — Odlazi! — dreknu on.
— I donesi mi uz put nešto za doručak.
— Ja... ovaj... ne usuđujem se. Niko od nas ne sme da napusti
ovo mesto pre no što nam to ne bude naređeno. Ali čekaj. — Vođa
izvuče rog ispod ogrtača i kratko dunu; sumoran i tužan zvuk pro­
lomi se kroz kišu. Uskom stazom brzo je dotrčala omanja grupa
mladića sa sekirama u rukama da izvidi u čemu je neprilika. Vođa
ih posla po Lokridžovom nalogu.
• Bio je to mršav uspeh, ali sasvim dovoljan da ga za trenutak
povrati iz beznađa. On navali na gnjecav hleb i loše zgotovljeno svinj­
sko pečenje sa neočekivanim apetitom. Storm može da me slomi,
pomisli Malkolm, ali samo ako bude upotrebila mašinu za čitanje
misli.
On čak nije bio ni iznenađen kad se Boginja pojavila nekoliko
časova kasnije. Jedino ga je začudio način na koji mu je srce reago-
valo na njenu pojavu. Sasvim odevena, Korijak je dostojanstveno ko­
račala, velika, gipka i pre svega divna. U ruci je držala štap Mudre
žene, dok joj je pratnju sačinjavalo desetak jutoaskih vođa. Lokridž
primeti Vidakara među njima. Iz energetskog pojasa izvirao je ne­
vidljiv štit preko koga su se slivale kapi kiše; stojeći u srebrnastoj
bujici svetlosti i vode, Storm je izgledala kao nimifa ili morska kraljica.
Hodnici vremena 139

Zastala je pred kolibom i pogledala ga očima u kojima je bilo više

tuge nego ičeg drugog. — Evo me, Malkolme — rekla je na engleskom.
— Smatram za potrebno da dođem kad me ti zoveš.
— Ali zato ja više nikada neću dotrčati na tvoj zvižduk, draga, —
reče prkosno Lokridž. — Suviše sam ponosan da bih mogao da ti
pripadam.
— Nikada više?
On odmahnu glavom. — Želeo bih, ali ne mogu.
— Znam. Ti pripadaš posebnoj vrsti ljudi. Kad to ne bi bio slučaj,
sve bi me ovo znatno manje pogodilo.
— Šta nameravaš sa mnom? Da me ubiješ?
— Pokušavam da pronađem neki drugi način. Ti i ne znaš koliko se
naprežem da smislim nešto.
— Čuj — viknu Lokridž sa divljom, slatkom i uzaludnom nadom. —
Sve ti ovo nije potrebno. Odrekni se vremenskog rata. Zar ti je to­
liko stalo do njega?
— Ne mogu. — Njen ponos bio je pomućen. — Ja sam Korijak.
Lokridž nije odgovorio. Kiša je jednolično dobovala po krovu.
— Hu je hteo da te odmah ubijemo — reče Storm. — Ti si oruđe
sudbine, a pošto si postao naš neprijatelj, zar da rizikujemo i da te
ostavimo u životu? Ali ja sam odgovorila da bi tvoja smrt mogla da
bude izuzetno važan događaj, koji bi neminovno prouzrokovao... šta?
Govorila je treptavim, niskim glasom stojeći i dalje izolovana u
maglovitom vodopadu svetlosti. — Upravo je to ono što ne znamo. Po­
mislila sam — kako sam samo radosno pomislila kada si se vratio —
da si ti mač moje pobede. Sada više nisam sigurna. Bilo šta da uči­
nim, to može da donese propast. Ili možda uspeh, ko zna? Jedina
izvesna stvar je da ti predstavljaš prst sudbine i da odista želim da te
spasim. Hoćeš li mi dopustiti?
Lokridž se zagleda u sablasno zelene oči i reče oporim glasom:
— Bili su u pravu oni iz daleke budućnosti. Sudbina nas čini robovima.
Zbog toga si sada tako dobra prema meni, Storm. Ili ne, ne dobra
— ali ne ni zla; možda ništa što je ljudsko; u svakom slučaju, žao
mi je što se sve ovo dogodilo.
Da li mu se samo učinilo, ili je stvarno video suze kroz veo od kiše?
Nije bio siguran. Konačno, kada mu se ponovo obratila, glas joj je
bio sasvim staložen. — Ako odlučim da moraš umreti, to ću učiniti
ja brzo i bezbolno; bićeš sahranjen u dolmenu kapije uz sve ratničke
počasti. Ali ja se molim da se to ne dogodi.
Osećao je da protiv sebe ima čaroliju, stariju i jaču od svih sila
koje je stvorio njen izopačeni svet. — Dok budem čekao, mogu li
da se oprostim od nekoliko prijatelja?
Bes ponovo buknu. Ona udari palicom po blatu i uzviknu: — Ori?
Ne! Videćeš je sutra venčanu u logoru Jutoaza. Razgovaraću s tobom
ponovo posle toga. Ako se i dalje budeš ponašao kao idiot, onda ću
odista morati da ti otvorim oči...
Ona se okrenu i Ijutito pođe prema selu. Ogrtač i haljine kovitlavo
su se lepršali kroz slapove svetlosti.
Pol Anderson 140

Iz pratnje koja ju je u tišini sledila brzo iskoči Vidakar. Jedan

stražar je pokušao da ga zaustavi, ali ga riđi Jutoaz grubo odgurnu;
stao je uz sama vrata kolibe i pružio ruku Lokridžu.
— Ti si i dalje moj brat, Malkolme, — reče on hrapavim glasom. —
Govoriću sa Boginjom o tebi.
Lokridž prihvati ruku. — Hvala. — Osećao je kako ga oči nesnos­
no peku. — Učini mi jednu stvar, u ime starog prijateljstva. Budi
dobar prema Ori. Pusti je da ostane slobodna žena.
— Koliko mi to bude bilo moguće. Daćemo tvoje ime našem sinu, i
prinećemo žrtve na tvoj grob, ako do toga dođe. Ali nadam se da neće.
Sreća jaše sa tobom, prijatelju. — Usledio je još jedan stisak ruku, a
zatim se Jutoaz brzo udalji.
Lokridž se spusti na jedno izdignuto mesto i poče da zuri u kišu.
Njegove misli lelujale su negde daleko i nikoga se nisu ticale.
Pred samo podne pljusak je prestao, ali sunce se nije probilo kroz
niske oblake. Umesto toga, brzo je počela da se spušta magla, sve dok
svet sa one strane vrata nije postao mokra, siva bezobličnost. S
vremena na vreme do Lokridža je dopiralo nerazgovetno dovikivanje,
rzanje konja i mukanje krava, ali svi ti zvuci bili su prigušeni i daleki.
Kao da se život udaljavao od male kolibe... Vazduh je postao veoma
vlažan i hladan, tako da je morao da se pokrije ćebetom. Konačno,
umor ga savlada i on zaspa.
Imao je čudan san. Prizori šarenila smenjivali su se sa neprozir­
nom tamom punom neobičnih zvukova. San i java su se isprepleli i sve
je preraslo u mahniti košmar; on je bio brodolomnik u okeanu, tam­
nom kao kosa boginje, Ori je brzo promakla pored njega vičući ime
svoje majke, rog je prizivao goniče; najednom, počeo je da pada u
beskrajne zelene dubine. Oko njega su zabrujala džinovska čelična
zvona i on se nađe na mestu gde se rađaju munje. Snažno poput hi­
ljadu gromova, nešto mu puče iznad glave i... koliba je bila ispunje­
na tamom, suton se lagano spuštao kroz maglu, ljudi su se brzo dovi­
kivali, a oružje je zvečalo...
Nije san!
Lokridž skoči i teturavo krenu ka vratima; počeo je da trese vlažne
motke, pokušavajući da pronikne pogledom kroz tmurno sivilo sutona.
— Šta se događa? Gde ste? Pustite me napolje. Prokleti da ste! Storm!
Bubnjevi su odjekivali kroz guste pramenove magle. Jutoazi su
divlje urlali, nadjačavajući besomučnu tutnjavu kopita. Trošna vozila
su se sudarala, a osovine su prskale kao grančice suvog drveta. U
daljini je neka žena prodorno vrištala, ali njen ropac je zamro pod
lavinom kamenja koje se rušilo. Metal i bronza žestoko su udarali
jedno o drugo, a sa juga je dopiralo zviždanje strela.
Najednom se u tamnoj izmaglici pojaviše nejasne prilike: njegovi
čuvari! — Neko je napao sa obale — reče kratko vođa.
— Zašto čekamo, Hrano? — viknu drugi stražar. — Naše mesto je u
borbi!
— Ostanite gde ste! Naše mesto je ovde sve dok nam Boginja ne
naredi drugačije. — Neko protrča u blizini. — Hej, ti, ko nas je to
napao! Kako ide bitka?
Hodnici vremena 14t

— Ljudi sa vode — prodahta nevidljivi. — Naleteli su pravo na naš-

logor. Držite se svog zadatka. Ja idem kod poglavice.
Jedan stražar opsova i nestade u magli. Vođa se uzalud prodra za
njim. Buka je postala glasnija kad su se stranci sudarili sa nespremnim
četama Jutoaza.
Gusari, pomisli Lokridž. To je sigurno ona flota koju su Vordeni vi-
deli. Ništa drugo ne može da bude. Znači da se uopšte nisu zaustav­
ljali; veslali su ceo dan i noć, a magla im je pružila zaštitu da se ne-
opaženo iskrcaju na obalu. Da, svakako. Izgleda da su gusari iz Sre­
dozemlja poveli sa sobom i neka lokalna plemena. Engleska je posta­
la suviše žilava, kako sam čuo, ali zato po Severnom moru ima šta
da se pljačka.
Pa ipak, šta ti jadnici mogu da urade kada Storm i Hu budu po­
čeli da ih ubijaju oružjem iz budućnosti?
Možda je tako najbolje. Avildaro je dovoljno patio da bi ponovo bia
opustošen... i da bi Ori bila odvedena u roblje. Lokridž je grčevito
stezao motke i čekao na erupciju panike koja će zahvatiti neolitske
gusare kada se sukobe sa Boginjom.
Jedna prilika iskoči iz magle; bio je to visok i plav čovek sa nečim
divljim u očima. Vođa Jutoaza zaškrguta zubima: — Marut te odneo,
ti orugarejska kokoško, prodra se on. — Vrati se tamo gde pripadaš!
Krupan čovek zavitla nepogrešivo svoj harpun. Vođa se uhvati za
probijeni stomak, ispusti prigušeni jauk i bespomoćno se skljoka na
kolena.
Drugi stražar urliknu i podiže svoj tomahavk. Ali pre no što je
uspeo da ga upotrebi, iz sutona iskrsnu drugi seljak, zabaci mu struk
od udice oko vrata i steže dvema snažnim mornarskim rukama. Treći
stražar nije uspeo ni reč da izusti a već je ležao razbijene lobanje na
vlažnom tlu.
— Gotovi su, devojko, — doviknu visoki čovek i priđe vratima. Do-
Lokridža je dopiralo dovoljno svetlosti da vidi kako se u bradi muš­
karca iskriče kapi vode, i on prepoznade Ehegonovog sina. Nekolicinu
iz grupe poznavao je po imenu, dok se ostalih, koji su nestrpljivo
čekali pozadi, sećao iz viđenja. Dvojica od njih bili su umešani u onaj
jučerašnji pokušaj žrtvovanja devojke. Sada su stajali kao pravi ljudi.
Ehegonov sin izvadi kameni nož i poče da seče spone koje su po­
vezivale motke. — Uskoro ćeš biti slobodan------- reče on. — Ukoliko-
nas neko ne primeti.
Lokridž je bio suviše ošamućen da bi mogao da uradi ma šta
drugo sem da sluša.
— Mislim da smo najzad slobodni. Ori je jurila unaokolo ceo danr
moleći svakoga za koga je verovala da može da ti pomogne. Najpre
se nismo usuđivali; sedeli smo u njenoj kući i prikupljali hrabrost. A
tada su došli ovi stranci, kao božansko znamenje, i ona nas je podse-
tila na moći koje je dobila u podzemnom svetu. Neka borba potraje
samo još malo, i mi ćemo biti dovoljno daleko. Avildaro nije više dobro-
mesto da i dalje ostanemo u njemu. — čovek je radoznalo posmatrao-
Lokridža. — Uradili smo ovo zato što se Ori,zaklela da ti imaš moći da
Pol Anderson 142

nas zaštitiš od Boginjinog besa. Ona bi to trebalo najbolje da zna.

Da li je stvarnd u pravu?
“Pre nego što je Lokridž stigao da odgovori, Ori se već pripila uz
njega. Kratko ga je pozdravila treperavim šapatom. Osećao je kako
devojka drhti pod mokrim ogrtačem od kose; ali zato je u ruci drža­
la lako koplje, i on shvati da pred sobom ima pravu ženu. — Rise,
ti možeš da nas izbaviš odavde. Ja znam da možeš. Reci da ćeš nam
biti vođa.
Bitka koja se vodila u blizini nije bila bučnija i žešća od otkucaja
srca u Lokridžovim grudima. — Ne zaslužujem te — reče on. — Ne
zaslužujem sve ovo. — Zaboravivši gde se nalazi, Malkolm je počeo
da govori na engleskom. Devojka se uozbilji i reče sa dostojanstvom
kraljice:
— On baca čini za nas. Hoće da nas odvede tamo gde zna da je naj­
bolje.
Spone poprskaše i Lokridž se provuče između dve motke. Magla se
kovitlala oko njega. Pokušavao je da u sumraku pogodi gde se vodi
glavna bitka. Izgledalo je da se front proširio i da se kreće sve dublje
u kopno. To znači da na obali zaliva sada po svoj prilici nije bilo nikoga.
— Ovuda — reče on.
Grupa krenu pod njegovim vodstvom. Osim muškaraca bilo je još
žena i dece koja su se uplašeno pripijala uz roditelje; nekoliko majki
nosilo je bebe u naručju. Svako ko sada bude preuzeo rizik da po­
stane slobodan, pomisli Lokridž, moraće da se odrekne svega što
ima ovde.
Najednom, nešto mu sinu u svesti. — Moram da obavim jedan po­
sao u Dugoj kući — rekao je.
— Rise! — Ori ga ščepa izbezumljeno za ruke. — Ne smeš!
— Produžite do čamca — reče on. — Sigurno ste poneli mešine sa
vodom i opremu za lov i ribolov. Kada budete spremni za polazak,
ja ću vam se pridružiti. Ako ne dođem, krenite bez mene.
— Duga kuća! — zadrhta Ehegonov sin. — šta imaš tamo da radiš?
— Nešto... neće nas pratiti sreća dok ne uradim to.
— Idem i ja — reče Ori.
— Ne. — On zastade i poljubi je; bio je to 'kratak dodir usana koje
su imale ukus soli. Pa ipak, pošlo mu je za rukom da oseti vlažni
miris njene kose i toplinu tela. — Na svako drugo mesto, ako želiš,
ali ne ovde. Idi i sačuvaj mi mesto u čamcu.
Lokridž se otrže i potrča pre no što je devojka mogla bilo šta
da kaže.
Kolibe su se bezglasno tamnele oko njega, a sumrak pun užasa
sakrivao je mnoge leševe. Jedna crna i sablasna svinja uplašeno je
groktala. Za trenutak mu pade na um da je Storm smatrala svinju pred­
znakom smrti Boginje. Zvuci bitke sada su odjekivali sasvim blizu;
mahnitu kakofoniju sačinjavali su divljački krici, bat brzih koraka,
žestoka sudaranja, fijuk strela i teški udarci sekira koje nepogrešivo
pogađaju cilj. Pa ipak, Lokridža se sve to više nije ticalo...
Hodnici vremena 143

Kao što je i očekivao. Dugu kuću niko nije čuvao. Doduše, možda
su Storm i Hu još unutra. Ali sada više nije imao izbora; oprezan
poput risa, Lokridž zakorači unutra.
Hol je bio prazan.
On potrča između mašina i velikih slika bogova. Kad je došao do
tamnog zastora, nešto mu zastade u grlu. Sve je tu samo igra sudbine,
sinu mu najednom u svesti i on odlučno uđe u prostoriju.
Brenova agonija još je delovala na njega. On stavi u uho dijaglosu
užasne budućnosti, zaustavi se i reče: — Učiniću da umreš, ako želiš.
— Ooo, molim te — proječa glas mumije. Lokridž se trže. Storm mu
je rekla da je Brenov um sasvim uništen.
I to je slagala, pomisli on, i dade se na posao.
Nije mogao da preseče Rendžerov vrat, pošto nije imao nikakvo
oružje.
Preostalo mu je samo da iščupa žice i cevi. Pocmelo telo se zgrči
uz nečujan, detinji jecaj. Iz otvorenih rana iscurilo je samo nekoliko
kapi krvi.
— Lezi tu — prošaputa Lokridž i pomilova Brena po čelu. — Nećeš
morati dugo da čekaš. Zbogom.
Dok je izlazio, ponovo je osetio kako ga nešto grebe u grlu.
Sa obe strane barijere dočekala ga je velika graja. Borba se po­
novo vodila u selu. Najednom sve ostale zvukove nadjača prasak
energetskog pištolja. Svetlost žestoko blesnu pored zastora na ulazu.
Ovo je kraj gusara, pomisli Lokridž. Ako odmah ne izađem odavde,
nikada neću.
On potrča prema trgu.
Na drugom kraju iz magle iskrsnu Hu. — Korijak! — povika on
izbezumljeno i mahnito. — Korijak, gde si? Moramo da budemo za­
jedno ... najdraža moja... — Pištolj koji je malopre napravio sa­
mrtni vatromet među kolibama nije bio ovaj u njegovoj ruci.
Vorden se panično okretao na sve strane, tražeći svoju Boginju.
Lokridž je znao da ne može da se neopaženo izvuče, niti da se vrati
u Dugu kuću, a da ga Hu ne vidi. On skoči.
Vorden ga primeti i kriknu. Pištolj se upravi ka njemu, ali nije
bilo vremena za pucanj. Lokridž se žestoko sudari sa telom u zelenoj
uniformi. Obojica padoše na zemlju i počeše da se gušaju oko oružja.
Hu je veoma čvrsto stezao pištolj, tako da je Lokridž morao da pro-
meni taktiku. On se izvuče iz njegovog čeličnog zagrljaja i baci mu
se na leđa. Priklještio ga je nogama za zemlju, a slobodnom rukom
Čvrsto zgrabio za vrat i počeo da steže.
Kroz pakleni metež Lokridž začu kako kosti u Huovom vratu krto
prskaju. Vorden prestade da se miče. Malkolm se podiže i vide da je
protivnik mrtav. — žao mi je — reče iskrenim glasom. Polako je
zatvorio oči koje su ga ukočeno gledale, a zatim uzeo pištolj i udaljio se.
Za trenutak je bio rešen da krene u potragu za Storm, pošto je
sada bio naoružan isto kao i ona. Ali ne; to bi bilo suviše riskantno;
neki Jutoaz lako bi mogao da ga ubije, dok bude zaokupljen njenim
energetskim štitom, šta bi se tada dogodilo sa Ori? Bio je svestan da
Pol Anderson 144

mnogo duguje devojci i onoj šačici njenih saplemenika koji ga čekaju

na obali.
Osim toga, nije bio siguran da je u stanju da puca na Storm...
Svetlucavi rub vode pojavi se pred njim. On primeti veliki kožni
čamac kako se ljulja na talasima, pun sivih obličja. Ori ga je čekala
na obali. Ona potrča ka njemu sa smehom i suzama. Kratak zagrljaj
trajao je čitavu večnost, a zatim zagaziše u vodu i uskočiše u čamac.
— Gde ćemo sad? — upita Ehegonov sin.
Lokridž baci pogled unazad. Još je mogao da vidi grupu kuća,
maglovite konture svetog gaja, obrise ljudi i konja na poprištu borbe.
— Zbogom, Avildaro, viknu on. — Neka te bog sačuva.
Orine oči napuniše se suzama.
— Iril Varaj! — reče odlučno Lokridž — Engleska!
Vesla zahvatiše dublje. Krmanoš poče neki napev u čast Boginje
mora; Ori, koja je ponovo izgledala ozareno, pričala je o tome kako
Storm nije nikakva Boginja, već veštica. Jedna beba je plakala, neka
žena je tiho jecala, a ljudi podigoše koplja u znak pozdrava.
Oplovili su zapadni rt u širokom luku i Avildaro im nestade sa
vidika. Kroz noć koja je postajala sve gušća primetili su konture gu­
sarske flote na udaljenosti od jedne milje. Mali čamci bili su izvučeni
na obalu, a galija se nalazila ukotvljena u dubokom gazu. Nekoliko
stražarskih baklji treperavo je svetlelo, tako da je Lokridž mogao da
razazna ponosne oblike figure na pramcu i deo krme koji se dizao
iz vode.
Bilo je pravo čudo da ovi Vikinzi iz Bronzanog doba još nisu bili
desetkovani. Storm i Hu su se razdvojili da bi prikupili zbunjene i
raštrkane Jutoaze oko svojih platnenih pištolja. Ali najednom, ko zna
iz kog razloga, Hu se našao sam. čak i tako, Storm je još bila u
stanju da... uostalom, to ga se više nije ticalo.
Ili možda jeste? Gonjena sudbinom, ona neće odustati sve dok
ga ne pronađe i uništi. Kada bi nekako uspeo da se vrati natrag u
svoj vek... ne, tu bi njene uhode mogle znatno lakše da mu uđu
u trag nego ovde, u prostranom i usamljenom svetu Neolita. Tim pre
što je vodio sa sobom ovu grupu ljudi koje više nije mogao da
napusti.
Počeo je da sumnja da je Engleska dobar izbor. Doduše, tamo
su bežali i drugi graditelji megalita iz Danske. Mogao je da im se
pridruži i da ostatak života provede u neprestanom strahu. To nije
bio život koji je želeo da ponudi Ori.
— Rise, — prošaputa devojka, oslonivši mu glavu na rame. — Ne
bi trebalo da budem tako srećna, zar ne? Ali ipak jesam.
Ori nije bila Storm Derovej. Pa šta onda? Lokridž je zagrli. I ona
je sudbina, pomisli. Možda Džon i Meri nisu želeli više nego da preko
nje ljudska rasa dobije divno i ljupko potomstvo. Ona sama nije bila
mnogo, ali njeni sinovi i kćeri će to možda biti.
Najednom mu postade jasno šta mora da uradi. Sedeo je dugo
nepokretan, sve dok ga Ori nije pomilovala po kosi. — Je li ti dobro,
dragi?
— Da — reče on i poljubi je.
Hodnici vremena 145

Begunci su sporo napredovali kroz noć, ali svaki zamah vesla pri­
bližavao ih je pobedi. Kad je svanula zora, prevalili su već dobar
komad puta i zastali da se odmore. Muškarci su otišli u lov i na
pecanje, a žene su napunile mešine sa vodom. Oko podne severni
povetarac je rasterao maglu i već sledeće večeri zvezde su ponovo
blistale na nebu. Lokridž je naredio da se podigne jarbol i razviju jedra.
Ujutro su se obreli na pučini.
Bio je to hladan, težak i opasan put. Niko sem Tenil Orugareja
ne bi mogao da prebrodi buru u koju su upali sa pretovarenim i krh­
kim čamcima. Uprkos svim nedaćama, Lokridž je bio radostan. Pošto
ga Korijak nije našla, ona je verovatno zaključila da se udavio i pre­
kinula traganje.
Pitao se da li bi joj bilo žao. Ili bi možda i to sažaljenje bila još
jedna u nizu laži?
Posle nekoliko dana ispred njih iskrsnu istočna obala Engleske.
Zemljište je bilo nisko i presvučeno bojama jeseni. Okoreli od soli,
tučeni vetrom i kišom, gladni i poderani, oni se nasukaše na obalu
i prvo se napiše slatke vode iz potoka koji su našli u blizini.
Orugareji su želeli da pronađu zajednicu moreplovaca koji bi ih
primili kod sebe. Ali Lokridž se nije složio. — Znam bolje mesto
— obeća on. — Moraćemo da prođemo kroz podzemni svet da bismo
tamo stigli, ali jedino ćemo tako biti sigurni od veštice. Hoćete li
da se krijete kao životinje, ili da hodate slobodno kao ljudi?
— Pratićemo te, Rise, — odgovori Ehegonov sin.
Put ih je vodio duboko u kopno. Napredovali su prilično sporo
zbog male dece i potrebe da se stalno lovi za hranu. Lokridž je počeo
da se pribojava da će stići na cilj suviše kasno. Orino nestrpljenje
bilo je drugačije vrste. — Sada smo na obali, dragi. Ovde u izobilju
raste meka mahovina ...
On joj uputi umoran osmeh. — Ne, sve dok ne dođemo, malecka.
— Zatim dodade ozbiljno: — Suviše si mi dragocena.
Njene oči gledale su ga zaljubljeno.
Nedelju dana kasnije stigli su do zaleđenog jezera i prešli na malo
ostrvo koga su se lokalna plemena klonila. Nekoliko večeri pre toga,
kada se Lokridžova grupa zaustavila u nekom zaseoku da prenoći,
meštani su im ispričali da je ostrvce nekada bilo naseljeno. Izabrao
je, dakle, pravi put.
Ispod ogolelog drveća stajala je grubo sklepana brvnara. Jedan
čovek je čekao sa mačem u ruci. Bio je krupan, sa velikim stoma­
kom, osedelom kosom i čekinjavom bradom koja mu je padala niz
rošavo izborano lice.
Lokridž poskoči od radosti. — Jaspere, ti stari vraže! — povika
on. Dva prijatelja srdačno se potapšaše po leđima, čim je namestio
dijaglosu za šesnaesti vek, Malkolm upita Danca otkud on ovde.
Jasper slegnu ramenima. — Doveli su me sa ostalim borcima. Ča­
robnjak je tražio dobrovoljca da čuva ova vrata do zatvaranja. Ja sam
se javio. Zašto da ne učinim uslugu mojoj dragoj Gospi? Ovde je,
inače, zabavno; pomalo lovim patke, pecam, plašim seljake i dosta
spavam. U slučaju nevolje, moram da uradim nešto na jednoj mašini
Pol Anderson 146

dole, i ona će odmah biti obaveštena. Ništa se nije dogodilo, a kako

sam vas smatrao za obične divljake, nisam uputio nikakav poziv.
Umesto toga, pomislio sam da Će biti mnogo zabavnije ako vas uplašim.
Drago mi je što te opet vidim, Malkolme!
— Zar se tvoje stražarenje ne završava uskoro?
— Da, za nekoliko dana. Sveštenik Markus mi je rekao da pazim na
časovnik i da na svaki način siđem u hodnik kada dođe čas; inače,
vrata će nestati, a onda sam izvisio. Moram da dođem do drugih
vrata koje mi je on pokazao, a odatle ću se prebaciti kući.
Lokridž pogleda sažaljivo Fledelijusa. — U Dansku?
— A gde drugde?
— Ja sam ovde po tajnom zadatku naše Gospe. O našem dolasku ne
smeš nikom da izustiš ni reč.
— Ne brini. Možeš mi verovati, kao što i ja tebi verujem.
Lokridž se snebivao nekoliko trenutaka. — Jaspere, — reče najzad
— pođi sa nama. Kada budemo stigli gde smo namerili, ispričaću ti
ćelu priču. Ti zaslužuješ više nego sudbinu običnog odmetnika. Tamo
gde idemo čeka te novi život.
Odlučnost zablista u sitnim očima. Jasper zatrese teškom glavom:
— Ne. Zahvaljujem ti prijatelju, ali ja sam se zavetovao mojoj Gospi
i mom kralju. Sve dok me stražari ne uhvate, ja ću čekati u krčmi
kod Zlatnog lava u svako predvečerje Svih Svetih.
— Pa to je nemoguće... mislim, posle onoga što se dogodilo ...
Fledelijus protrlja bradu. — Naći ću već ja načina. Junker Erik
neće tako lako da ulovi ovog starog vepra.
Lokridžovi ljudi su drhtali od zime.
— Pa... mi moramo da upotrebimo hodnik. Ne mogu da ti kažem
više, ali upamti, ovo je sveta tajna. Zbogom, Jaspere.
— Zbogom, Malkolme, i ti, mala devojko. Ispijte s vremena na vreme
punu čašu u moje zdravlje.
Lokridž klimnu glavom i povede svoje pratioce pod zemlju.
Imao je već pripremljenu priču kojom je trebalo da obmane ne­
poznatog stražara. U najgorem slučaju, bio bi prinuđen da upotrebi
energetski pištolj. Srećom, naišli su na Jaspera. Ili je to možda bila
sudbina? Ne, sudbinu određuje Satana. Ako Storm pogodi da su be-
gunci krenuli ovim putem i počne lično da ispituje Danca, on će
progovoriti; ali to je bilo sasvim neverovatno; u ostalim slučajevima
Jasper neće izustiti ni reči. Lokridž sigurno ne bi nikada razmišljao
o tome, da se u njegovoj blizini nije nalazila Ori...
Da bi dao primer ostalima, on energično zakorači kroz plamena
vrata. Tenil Orugareji prikupiše svu hrabrost i krenuše za njim.
— Ne treba da oklevamo — reče Lokridž. — Idemo da se ponovo
rodimo. Držite se za ruke i nipošto se ne razdvajajte.
Odredište male grupe nalazilo se odmah sa druge strane istih
vrata. To je odgovaralo trenutku kada se kapija prvi put pojavila
na svetu, kao što će i nestati četvrt veka kasnije.
Predvorje je, kao i ostrvo, bilo prazno. Lokridž pritisnu prekidač
na kontrolnoj cevi koju mu je Fledelijus dao i visoko iznad rampe
ukaza se vedro letnje nebo. Močvara je bila zelena, puna lišća i
Hodnici vremena 147

trske; voda se svetlucavo iskričila, a tišinu su parali krici divljih

ptica; trebalo je da prođe još dvadeset pet godina pre nego što će
on i Storm prvi put stići u neolitsku Dansku.
— Oh, kako je divno! — uzdahnu Ori.
Lokridž je stajao nepomično nekoliko trenutaka, a zatim se obratio
grupi. — Ponovo ćemo otići na more i ostaćemo tamo zauvek. Narod
kao što ste vi može brzo da ojača na ovoj zemlji. Što se mene tiče,
biću vaš poglavica ako to želite. Ali ja ću morati često da putujem,
a ponekad i da vas vodim u borbe. Ovdašnja plemena su velika i
zauzimaju široka prostranstva, ali su podeljena među sobom. U go­
dinama koje dolaze mi ćemo se polako ujedinjavati sa južnim naro­
dima, sve dok ne osnujemo veliku i moćnu zajednicu. To je moj
zadatak.
Pred očima mu za trenutak iskrsnu ćela njegova budućnost i on
uplašeno zastade. Izgubio je tako mnogo. Bilo mu je najviše žao
majke koja nikada neće saznati njegovu sudbinu, što se ostalog tiče,
on je već prežalio svoje vreme, zemlju, narod, ćelu svoju civilizaciju:
Partenon i most Goldn Gejt, muziku, knjige, jela, medicinu, nauku
i sve one dobre stvari koje su mukotrpno stvarane četiri hiljade
godina; kao zamenu za to dobio je titulu poglavice u Kamenom dobu;
sada je bio siguran da će se ovde uvek osećati usamljen.
Ali ta otuđenost će mu doneti znamenja poštovanja i moći. Svestan
svoga zadatka, on bi mnogo mogao da uradi, ali ne više kao osvajač
ili ratnik, već kao ujedinitelj, učitelj, mudrac i zakonodavac. Jedino
je tako mogao da postavi temelje kadre da odole zlu koje je Storm
donela.
To je bila njegova sudbina. Sve što mu je preostalo bilo je da
joj smelo krene u susret.
Lokridž baci pogled na šačicu svojih ljudi; bile su to sićušne
semenke iz kojih će iznići džinovski svet Džona i Meri. — Hoćeš li
da mi pomogneš? — upita on devojku.
— Da! — reče Ori glasom zrele žene.
Glava dvadeset prva

Godine su proletele, sve dok ponovo nije došao dan kada je kiša
lagano prerastala u maglu; ratnici sa zapada iskoristili su njeno
okrilje da neopaženo stignu preko Limfjorda u Avildaro.
Onaj koga su zvali Ris stajao je na pramcu velike galije; bio je
stariji od većine ostalih ratnika, sede kose i brade, ali podjednako
•snažan kao i njegova četiri odrasla sina koji su ponosno stajali uz
oca. Svi su imali metalno oružje i bleštave bronzane oklope. Napre­
zali su se da nazru liniju obale koja se nejasno ocrtavala u bledoj
svetlosti punoj pare. Konačno, Ris donese odluku: — Ovde ćemo se
iskrcati.
Žudnja duga šesnaest godina odzvanjala je u glasu Hauka, Orinog
sina, dok je prenosio očevo naređenje. Vesla prestaše da škripavo
zapljuskuju po vodi. Kameno sidro nestade u dubini.
Dok im je ratnička odeća metalno zvečala, ljudi pređoše na stranu
broda bližu obali; u savršenom poretku počeše da skaču sa ograde
u hladnu vodu koja im je dopirala do ramena; ubrzo su bili spušteni
kožni čamci puni oružja, i invazija otpoče.
— Polako sa iskrcavanjem — reče Ris. — Moramo da budemo nečujni.
Kapetan klimnu glavom. — Tišina, vi tamo — naredio je svojim
ljudima. Morao je neprestano da sputava i drži na uzdi Iberijance.
Bili su to ratnici tamnog lica i okruglih glava sa kukastim nosevima,
znatno niži i vitkiji nego plava plemena iz seveme Britanije. Cak je
i kapetan — civilizovan čovek, koji je više puta bio u Egiptu i na
Kritu — samo s naporom uspevao da shvati kako ovo ne srne da bude
.gusarska pljačka.
— Skupio sam dovoljno novca i krzna da ti deset puta preplatim
put — reče mu Ris. — Sve je tvoje ako nam pomogneš. Ali moraćemo
•da se sukobimo sa vešticom koja baca plamene munje. Da li će
tvoji ljudi biti suviše uplašeni ako to i ja budem morao da učinim?
Osim toga, ne smeš nipošto da zaboraviš da mi ne idemo u pljačku,
već da oslobodimo moju braću. Da li si zadovoljan onim što ti nudim?
Kapetan se zakleo u vrhovnu boginju svog Panteona, kao što to čine
•svi moćni varvari. Nije čak ni pomišljao da obmane Risa. Plave oči
koje su ga netremice posmatrale nagoveštavale su svemoćno božan­
stvo, ništa manje od Minosa sa Krita.
U svakom slučaju, pomisli Lokridž, Storm će moći da bude raz­
obličena tek kada je budemo savladali. Jedino tako će Narod Mora
postati slobodan. Noćas ponovo dolazi veliki trenutak sudbine. Ne
radim sve ovo zato što mi se vreme provedeno u Engleskoj nije
■dopalo. Naprotiv; tamo sam imao bolji, srećniji i korisniji život nego
što sam se ikada usudio i da sanjam...
On pogleda unaokolo sa kapetanskog mosta. Ori je stajala pored
glavne kabine ispod gornje palube. Njihova ostala deca, tri devojčice
Hodnici vremena 149

i jedan dečak, suviše mlad da bi pošao u borbu, čekali su sa majkom.

Kroz ponore sećanja Lokridžu za trenutak iskrsnu pred očima mali
kameni dolmen koji je nekada sakrio u sebe jednu sićušnu priliku.
Bogovi su joj odista bili naklonjeni...
Visoka i krupna, sa kosom koja se slivala preko kritske odeće i
manje svetla nego onda kada je bila devojka, Ori je posmatrala svoga
muza očima punim suza, četvrt stoleća u kojem je ona morala da
mu bude desna ruka donelo joj je dostojanstvo i slavu. — Srećno,
dragi, — doviknula je.
— Neće dugo trajati, čim pobedimo, možeš da dođeš kući.
— Ti si mi dao dom tamo, preko mora. U slučaju da pogineš...
— Onda se vrati, za njihovo dobro. — On pomilova decu, jedno
po jedno. — Upravljaj Vesthevenom, kao što smo to zajedno do
sada činili. Narod će biti srećan. — Na Lokridžovim usnama iskrio
se osmeh. — Ali meni se neće dogoditi ništa.
— Biće to divno — reče Ori tiho — videti nas kao mlade kako odla­
zimo. želela bih da tada budeš sa mnom.
— Da li će ti biti žao zbog toga?
*— Ne. Oni će mi biti dragi, taj par, i biću srećna zbog onoga što
stoji pred njima.
Ori je shvatila šta se dogodilo sa vremenom. Za ostale Tenil Oru-
gareje to je bila uznemirujuća magija na koju su oni mislili što su
manje mogli. Istina, čarolija ih je dovela u dobru zemlju i oni su
joj bili zahvalni; ali neka Ris nosi teret odgovornosti zbog vradžbine,
on je kralj.
Stupivši na kopno, Ris okupi ljude oko sebe. Nekoliko njih rodilo
se u Avildaru i bili su još deca kad su pobegli. Ostali su poticali
iz Britanije.
Lokridžov izbor bio je dobar. Nije se vratio u istočnu Englesku,
da glasine o njemu ne bi prešle preko mora i dospele do Storm
Derovej. Umesto toga, poveo je svoje ljude u divnu zemlju koja će
jednoga dana dobiti ime Komval. Tamo su orali i sejali, lovili i pecali,
voleli i žrtvovali, na stari, bezbrižan način; ali, malo-pomalo, on ih
je naučio kako da vade i obrađuju kalaj i razvijaju trgovinu. Počeo
je da okuplja oko sebe ljude iz nemirnih okolnih plemena, uvodeći
nov način života i rada, sve dok Vestheven nije postao poznat od Škara
Bree do Memfisa kao bogato i moćno kraljevstvo. U međuvremenu, sklo­
pio je savez sa kovačima sekira iz Lengdejl Pajka, sa stanovnicima
duž Temze, pa čak i sa zloćudnim zemljoradnicima iz nizije, koje
je ubedio da ubijanje ljudi nije po volji bogova. Tako se rodila i
ideja o podizanju velikog hrama u ravnici Salsberija, koji bi pred­
stavljao simbol i pečat njihove konferencije. Time je glavni deo posla
bio uspešno okončan. Od mnogih koji su se dobrovoljno javili, Lokridž
je izabrao samo stotinak najboljih ratnika za predstojeću bitku na
istoku.
— Postroj te se u redove — naredi on. — Napred.
Sevemjad i južnjaci zajedno su obrazovali udarnu formaciju, koju
je Ris dugo uvežbavao. Trenutak kasnije otpočeo je marš prema
Avildaru.
10 Andromeda
Pol Anderson 150

Koračajući kroz vlažno sivilo, gde su samo prigušeni bat koraka

i krici ptica parali tišinu, Lokridž oseti kako mu se grlo steže, a srce
divlje udara. Storm, Storm, pomisli on, vraćam se ponovo...
Dvadeset pet godina još je nisu izbrisali iz njegove svesti. Povijen
i sed kao stepski vuk, sa svim nevoljama i radostima mnogih poko-
lenja koja su sada ležala među njima, još se sećao crnih uvojaka,
zelenih očiju, kože boje ćilibara i usana koje su ga nekada ljubile.
Nerado, korak po korak, on je polako saznavao sopstvenu zlu kob.
Sever mora da bude spasen od Korijak. Ljudska rasa miora da bude
spasena. Bez Brena, ona je mogla da dovede Vordene do konačne
pobede. Ali ni Vordeni ni Rendžeri nisu smeli na kraju da preovladaju.
Njihovo međusobno uništavanje trebalo je da potraje sve dok ono što
je dobro sa obe strane ne nadživi konačni brodolom zla; jedino iz
tog semena mogao je da nikne svet Džona i Meri.
On još nije predstavljao pravog Risa, mudrog i nepobedivog. Bio
je samo Malkolm Lokridž koji je nekad voleo Storm Derovej. Pred­
stojeća borba bila je teška zato što se Ori nalazila u blizini, ali i
zbog činjenice što je išao protiv Korijak.
Houk se vrati iz izvidnice. — Video sam nekoliko ljudi u selu,
oče, — reče on. — Niko nije izgledao kao Jutoaz, bar prema onome
što si nam pričao o njima. Stražarske vatre naroda bojnih kola slabo
se vide u magli, a čuvari leže umotani oko njih zbog zime.
— Dobro. — Lokridž je bio zadovoljan Houkovim izveštajem. — Sada
ćemo se podeliti; svaka grupa neka krene svojim delom livade. —
Komandanti mu priđoše i on im dade poslednja uputstva. Jedna za
drugom, grupe su ubrzo nestajale u tami, sve dok on nije ostao sam
sa svojom četom. Preleteo je pogledom preko štitova i oštrih ivica
kamenog oružja, a zatim podigao ruku i rekao glasno: — Naš zadatak
je najteži. Mi ćemo sresti samu vešticu. Još jednom se zaklinjem da
je moja magija jaka koliko i njena. Neka slobodno odstupi svako
ko se boji da učestvuje u našoj borbi.
— Dugo nas vodiš i uvek si bio u pravu — grunu jedan brđanin. —
Ja ostajem pri svojoj zakletvi. — Plahovit šapat odobravanja prostruja
grupom.
— Pratite me onda.
Grupa krenu uskom stazom prema svetom gaju. Kada bitka bude
počela, Storm i njene sluge iz Duge kuće treba da prođu ovim
putem.
Krici se prolomiše kroz suton.
Lokridž se zaustavi kraj mokrog drveća. Sa desne strane buka je
postajala sve jača; rogovi su prodorno ječali, čulo se njištanje konja,
ljudi su mahnito uzvikivali i vrištali, strele su otegnuto fijukale, kola
su tutnjala, a na kraju počeše da grme sekire.
— Zar nikad neće naići? — promrmlja Erou.
Lokridžovi nervi bili su napregnuti do granice kidanja. Uspeh mu
nije bio zajemčen. Energetski pištolj mogao je lako da smlavi čitavu
jednu vojsku, a predmet čiju je težinu osećao u šaci bio je istovre­
meno upravljen na dve.
Bat brzih koraka približavao se iz Avildara. Desetak Jutoaza iskrs-
Hodnici vremena 151

nuše iz magle. Oružje im je bilo visoko podignuto, a lica razjarena.

Na čelu je trčao Hu.
Ovog puta te neću ubiti, pomisli grozničavo Lokridž.
Vorden im doviknu da se zaustave. Njegov pištolj se podiže.
Isto oružje blesnu u Lokridžovoj šaci i upravi se ka samome sebi.
Trenutak kasnije zapraska crvena, zelena, žuta i samrtno plava vatra.
Jutoazi se baciše na Britance, koji se razbežaše na sve strane zahva­
ćeni natprirodnim strahom.
— Korijak! — Hu je nadvikivao praskanje energije. — Ovo su Ren-
džeri!
Vorden nije prepoznao Lokridža u čoveku koji mu se suprotstavio.
A još u toku ovoga sata, on će pasti pod njegovom rukom pred Dugom
kućom. Lokridžu se zamagli pred očima pri pomisli na to. Hu se
približavao. Jedan Jutoaz urliknu i zavitla svoj tomahavk. Brđanin
koji je govorio o zakletvi pade kao pokošen.
Smrt trže Lokridža iz ukočenosti. — Ljudi Vesthevena! — kriknu
on. — U boj za svoju braću!
Erou jurnu napred. Njegov bronzani mač iskričavo sevnu, pogodi
cilj i obli se krvlju. Houk dobi udarac po šlemu; metal resko zazveča
kao mladićev smeh dok je uzvraćao udarac. Ostala dva brata, Herd-
smen i San Bilou, nisu više oklevali ni časa, ubrzo im se pridružiše
i ostali. Bili su brojniji od ljudi Ratne sekire. Borba je bila kratka
i nemilosrdna.
Lokridž potraži pogledom Hua. Vorden je video kako se njegovi
ljudi povlače; podigao se brzo sa tla i nestao u magli. I pored buke
u polju, Lokridž je mogao da čuje kako Vorden neprestano doziva
Storm.
Ona je, dakle, krenula drugim putem! Mora da je tamo, pomisli
Lokridž. — Ovuda!
Grupa je izbila na livadu. Jedne dvokolice nagnuto su jurile ka
liniji Lokridžovih ljudi. Uvežbani za . to, Vesthevenci ostadoše nepo­
mični sve dok im se vozilo nije sasvim približilo, a onda se brzo
razmakoše i sa strane poobaraše vozače. Bez kontrole, konji nasumice
produžiše dalje i izgubiše se u magli. Britanci navališe na Jutoaze
koji su pratili dvokolice. Lokridža to više nije zanimalo. On je lovio
Storm...
Pojurio je sa svojom četom preko strnjikavog polja. S vremena
na vreme primetio bi pojedine detalje borbe. Jednog Jutoaza, koji je
razmrskao mozak nekom vesthevenskom ratniku, isekao je na komade
jedan Iberijanac. Dva čoveka su se valjala u blatu pokušavajući da
jedan drugoga ščepaju za gušu. Dečak po imenu Tuno ležao je u
velikoj lokvi krvi; njegov prazan pogled bio je nepomično uperen u
skriveno nebo. Lokridž projuri pored njega, osećajući kako mu me­
talna futrola pištolja udara po nozi. Šlem i prsnik postadoše mu
najednom teški.
Činilo mu se da je večnost prošla kad je najzad začuo krike. Grupa
Iberijanaca projuri u panici pored njega. Lokridž zaustavi vođu.
Sreli smo je na kraju sela — uplašeno promuca poglavica plemena.
— Njen plamen je spržio trojicu pre no što smo uspeli da umaknemo.
10*
Pol Anderson 152

Pa ipak, oni nisu bezglavo pobegli. Sledeći uputstva, samo su se

povukli i potražili drugog protivnika. Lokridž požuri putem kojim su
ratnici došli.
Najpre joj začu glas: — Ti, ti i ti. Nađite vođu plemena. Dovedite
ga odmah. Ja ću čekati ovde; kada se sastanemo i sredimo naše
redove, uništićemo te morske bandite. — Glas joj je bio treperav i
divan.
On se zakloni u oblak magle. Izgledala je tako bespomoćno i
čarobno...
Nekoliko Jutoaza ostalo je u blizini. Konji su nemirno poigravali
pred jednim kolima gde je stajao Vidakar sa spremnom halebardom.
Storm je bila sama, nešto dalje od njih. Na sebi je imala samo lo­
vačku haljinu, a mesec joj se blistao na čelu. Njena vlažna kosa
iskričavo se presijavala na slaboj svetlosti, a crte lica bile su joj pune
života. Trenutak odluke je došao; Malkolm podiže revolver i pritisnu
obarač.
Bila je suviše brza, štit je u trenutku obavi. U direktnom sudaru,
dve energije počeše da potiru jedna drugu.
— Rendžeru — doviknu ona kroz uragansku, užasnu lepotu samrtne
duge. — Dođi i bićeš ubijen. — Kako je nosio dijaglosu, prvi put
posle dvadeset pet godina, Lokridž ju je razumeo. On krenu ka njoj.
Stormino božansko lice iskrivi se od užasa. — Malkolme! —
vrisnu ona.
Lokridžovi sinovi brzo su napredovali kroz redove Jutoaza. Mačevi,
koplja i tomahavd slobodno su se vitlali.
Krajičkom oka, Lokridž opazi kako Vidakar zamahuje svojom du­
gom sekirom na Houka. Dečak izbeže udarac, skoči ustranu i podiže
mač. U deliću sekunde, pre no što se smrt spustila na Vidakara, golo-
bradi vozač bojnih kola baci se između sečiva i svog gospodara. Kada
se mladić stropoštao, vođa Jutoaza potrže kameni nož. Houk nije
mogao na vreme da izvuče svoje oružje. On zgrabi golim rukama
riđobradog ratnika; obojica padoše na zemlju i počeše da se gušaju
između kola.
Ljudi iz Vesthevena približavali su se sa svih strana. Uz put su
se sudarali sa hrabrim i veštim neprijateljima koji su pružali žestok
otpor. Vazduh je podrhtavao od siline udaraca.
— Oh, Malkolme — zajeca Storm. — šta ti je vreme učinilo?
Jedino je još mogao da bude nemilosrdan. Krenuo je ponovo u
napad sa revolverom u jednoj ruci dok mu je druga, u kojoj je tre­
balo da drži mač, ostala slobodna. Svakog trenutka ona je mogla
da uzleti u vazduh. Njene ljude već je sa svih strana potiskivao broj­
niji neprijatelj. Ona se takođe polako povlačila sa Jutoazima. Lokridž
nije mogao da joj se približi kroz haotičan metež koji se dizao svuda
okolo. Kada se za kratko između njih ukazalo malo čistog prostora,
oni odmah uključiše energetske štitove. Krkljanje, dahtanje i div­
ljačka borba držali su ih uglavnom razdvojene.
Borba se prenela među kolibe. Sablasno crna, Duga kuća se po­
maljala između niskih krovova.
Iznenada, Erou i San Bilou probiše se kroz liniju Jutoaza. Nogama
Hodnici vremena 153

su odgurivali ljude koje su poubijali. Vitlajući besno oružjem, Risovi

sinovi počeše da seku neprijatelja s leđa. Ostali Vesthevenci brzo se
probiše za mladićima kroz procep. Ratnici se međusobno izmešaše i
otpočeše borbu prsa u prsa.
Lokridž ugleda Storm pred sobom i munjevito se pognu. Zračenje
je postalo tako intenzivno da su oboje za trenutak bili zaslepljeni. Nje­
gova ruka posegnu napred. Ona kriknu od bola. Malkolm oseti kako
joj pištolj ispade. Pre no što je mogla da ga podigne, on odbaci svoje
oružje i čvrsto je ščepa.
Trenutak kasnije oboje su bili na zemlji. Ona se borila rukama,
noktima, kolenima i zubima, sve dok krv nije počela da se sliva niz
Lokridžovu kožu. Ali on ju je čvrsto držao priklještenu na tlu pod
sopstvenom težinom i masivnim oklopom. Risove ženice se skupiše i
on je pogleda u oči. Storm podiže glavu i poljubi ga.
— Ne — zadrhta Lokridž.
— Malkolme — reče ona isprekidanim dahom. — Mogu ponovo da te
učinim mladim, besmrtnim, večnim.
Ris zažmuri i prošaputa: — Ja pripadam Ori.
— Zaista? — Storm se odjedanput opusti pod njim. — Onda iz­
vuci mač.
•— Znaš da to ne mogu da učinim. — On ustade, uze joj pojas, pomože
joj da se digne i blago joj izvi ruke iza leđa. Ona se osmehnu i
nevešto pognu.
Borba je jenjavala oko njih. Kada videše da im je Boginja uhva­
ćena, preživeli Jutoazi odbaciše sekire i dadoše se u beg. Ranjenici
su jaukali na zemlji.
— Imamo vešticu — reče Lokridž. Vlastite reči zazvučaše mu nekako
čudno. — Sada preostaju samo ratnici.
Njegovi sinovi se približiše sa isukanim mačevima. Bilo mu je
nelagodno što nije osetio veće zadovoljstvo kada je među njima video
Houka. On pusti Storm. U modricama, uprljana i zarobljena, ona ih
sve pogleda sa visine. Je li ovo sudbina koju želiš? — upitala je
na engleskom.
Lokridž nije imao snage da je pogleda u oči; on spusti glavu i
uzdahnu. — To je jedina koju imam.
— Da li si i za trenutak poverovao da ćeš izbeći osveti?
— Da. Pošto ne budu imali vesti, tvoji špijimi će, naravno, doći da
vide šta se dogodilo. Čuće o pljački i pokolju u kome si i ti nastradala,
ali na osnovu smetenih prepričavanja domorodaca zaključiće da to
nije bilo delo Rendžera, već samo napad nekog ambicioznog neolitskog
poglavice koji je čuo da na Jitlandu vladaju neredi, video u tome
svoju šansu i imao sreću da zalutale strele pogode tebe i Hua pre
nego što ste stigli da ga savladate. Više nego ikada, tvoji naslednici
će smatrati da nije ni malo pogodan period da se upliću. Oni su
suviše zauzeti na drugim mestima i drugim vremenima, tako da će
nas ostaviti na miru.
Storm za trenutak ostade nepomična. — Veoma oštroumno, Mal-
kolme, — rekla je prigušeno. — Kakav bi ti heroj mogao da budeš
kod nas!
Pol Anderson 154

— To me ne interesuje — reče on tiho.

Storm zateže svoju odeću, sve dok joj se nije sasvim pripila uz
telo. — šta ćeš uraditi sa mnom?
— Ne znam — reče neodlučno Ris. — Dok god si živa, ti predstavljaš
opasnost po sve nas. Ali ja... ja ne mogu da ti nanesem zlo. Zahva­
lan sam ti za sve ono što si za mene učinila. — On je pogleda s
naporom. — Možda bismo mogli da te negde držimo zatvorenu —
reče hrapavim glasom. — Uz svu počast koja tebi priliči, razume se.
Ona se osmehnu. — Hoćeš li da me obilaziš?
— Ne veruj em.
— Pa ipak, hoćeš. Tada ćemo moći da razgovaramo. — Ona odgumu
mač Herdsmana, Orinog sina, priđe Lokridžu i ponovo ga poljubi. —
Srećno, Rise.
— Vodite je! — odgumu je on. — Vežite je, ali budite pažljivi. Ona
ne sme da bude povređena.
— Gde da je držimo, oče? — upita ga Erou.
Lokridž se vrati na trg pred Dugom kućom. Huovo telo ležalo je
zgrčeno kraj njegovih nogu.
— Tamo — odluči on. — Na njeno prirodno mesto. Postavite stražu
napolju. Pokupite mrtve i pomozite ranjenima.
Gledao je za njom sve dok je ne uvedoše u kuću.
Rat mu je odzvanjao u ušima podjednako snažno kao i bilo u
venama. Trenutak potom, nešto se prelomi u njemu. On potrča kroz
selo, vičući na sav glas.
— Ljudi Avildara! Narode Mora! Došli smo da vas oslobodimo. Veš
tica je pala. Za vas se još uvek borimo na livadi. Zar ćete i dalje da
se krijete i da nijedan udarac ne zadate za vlastito dobro? Izađite,
ako ste ljudi!
I Orugareji dođoše; lovci, ribari, moreplovci polako se okupiše
oko novodošlog oslobodioca. On pozva svoje sinove da im se pridruže.
Pedeset naj odvažnijih krenuše kroz sveti gaj da napadnu na poslednje
uporište boraca Ratne sekire.
Bitka je bila kratka.
. Kada su poslednje dvokolice bile uništene i poslednji Jutoaz oteran
u pustaru, Lokridž naredi da se svi zarobljenici dovedu pred njega.
To su uglavnom bile bespomoćne žene i deca. Ali i Vidakar je bio
živ. Ruku vezanih iza leđa, on prepoznade Lokridža i ponosito ga
pogleda.
Jedna već zgasla vatra ponovo je bila razgorena. Plamen poče
da razbija vlažnu tamu podjednako moćno kao i ples Tenil Orugareja.
Lokridž pogleda preplašene ljude koji su mu bili dovedeni i reče
sa mnogo uviđavnosti:
— Neće vam više biti nanošeno nikakvo zlo. Sutra možete da odete.
Ovo je naše mesto, a ne vaše. Ali jedan naš čovek poći će sa vama
da vam govori o miru. Zemlja je prostrana; znamo neke dobre obla­
sti koje su još nenaseljene. Kada dođe zima, plemenske poglavice odr-
žaće veliki savet u Avildaru i tada ćemo pokušati da usaglasimo za­
jedničke interese. Vidakare, nadam se da ćeš biti među njima.
Jutoaz se spusti na kolena. — Gospodaru, ne znam kakvo se to
Hodnici vremena 155

čudo dogodilo s tobom ove noći. Ali mi smo još drugovi po oružju.
Nadam se da me prihvataš.
Lokridž ga podiže. — Odvežite ga. On je naš prijatelj.
Pogledavši svoje ljude, Ris shvati da njegov posao još nije završen.
Vesthevenci imaju dobru osnovu. U sledećih dvadeset ili trideset go­
dina, već prema tome koliko mu vremena bude preostalo — on mora
da izgradi isti takav savez i u Danskoj.
Ako samo Storm ...
Jedan čovek dojuri i pade ničice pred njim. — Nismo znali! Nismo
znali! Ćuli smo buku suviše kasno!
Lokridžu se zamuti pred očima. On povika bakljonošama i iz­
bezumljeno potrča ka Dugoj kući.
Pod slabašnim svetlom globusa ležala je Storm. Njene lepote je
nestalo; niko ko je udavljen nije bez pomodrele kože, natečenog je­
zika i poluiskolačenih očiju. Pa ipak, ostalo je još nešto u svetlucavoj
kosi i mramornom licu, u telu koje se borilo do poslednjeg daha i
u vezanim rukama koje su ga nekad milovale.
Brenov leš ležao je preko nje.
Sasvim sam zaboravio na njega, pomisli Lokridž. Bren je, dakle,
prošao kroz veo, sa smrću za petama, i ugledao nju, svog mučitelja,
bespomoćnu.
Storm, oh, moja Storm!
Narod Mora se utiša kada njihov gospodar zaplaka.
On im naredi da donesu drva. Nežno ju je podigao na ruke i po­
stavio na odar. Na donji kraj lomače položio je njenog prvog pomoć­
nika i najvećeg neprijatelja, a zatim dohvati baklju i baci je na
Dugu kuću. Visoki i preglasan plamen pretvorio je tamu u bleštavi
dan. Izgradićemo novo svetilište ovde, pomisli Lokridž, u čast mrtve
Boginje koja će jednoga dana biti nazvana Marijom.
Za njega je sada postojalo samo jedno mesto gde je mogao da
ode. On se vrati na brod.
Orine raširene ruke radosno ga dočekaše. Pred svitanje, njegovi
prenadraženi nervi malo se opustiše.
Bože, ili sudbino, ili ma kakvo ti bilo ime, hvala ti za sve.
*
* *

Bronzano doba polako je dolazilo. Ono što je video u još nerođe­

noj prošlosti dozvolilo mu je da veruje kako će to biti vreme izobilja,
mira i sreće; možda srećnije od svakoga doba koje su ljudi pozna­
vali sve do one daleke budućnosti Džona i Meri. Upravo zbog toga
relikvije iz ovog perioda nisu sadržavale simbole paljevina, klanja
i ropstva. Zlatne sunčeve kočije Trandholma i povijeni rog, čije su
zakrivljenosti podsećale na obline iščezle Boginje, govorili su da je
Sevemjačka rasa postala jedinstvena. Nadaleko su putovali; ulice
Knososa poznavale su noge Danaca, a najodvažniji su odlazili čak i
u Arabiju. Neki su možda dospeli i do Amerike, gde je među indi­
janskim plemenima postojalo predanje o mudrom, dobrom bogu i
Pol Anderson 156

boginji po imenu Cvetno Pero. Ali većina se vratila. Gde je još život
bio tako dobar kao u prvoj zemlji na svetu koja je bila i jaka i
slobodna?
Na kraju i ona će pasti pred okrutnim Gvozdenim dobom. Pa
ipak, hiljadu srećnih godina nije beznačajan podvig; duh koji je to
vreme iznedrilo preživeće nebrojene vekove. Kroz svako stoleće koje
je dolazilo, provlačila se i bila delotvorna zaboravljena istina da su
ljudi jednom poznavali srećna vremena. Oni koji grade krajnju bu­
dućnost mogu s razlogom da se vrate u carstvo koje je Ris osnovao
i tu da uče...

— Ori — prošaputa Lokridž. — Budi uz mene. Pomozi mi!

— Uvek, dragi, — reče ona.
sf strip 1. Bak Rodici s Dika Kalikinsa
(Dick Calkins), 1929, SAD
2. Brik Bradford Klercnsa Gieja
(Clarcnce Gray), 1934, SAD
3. Flaš Gordon Alcksa Rcjmonda (Alcx Raymond), 1939, SAD
4. Barbarela Žan-Kloda Forea (Jean-CIaudc Forest), 1962, Francuska
5. Bliznakitija Zemlje Aldcna Mckvilijamsona (Alden McWilliamson), 1962, SAD
6. Meteor XL5 Gcrija Andersona (Garry Anderson), 1965, Velika Britani ja
 7. Srebrni letač Džona i Sela
Buskeme
(John, Sal Busccma), 1968, SAD
8. Moćni Tor Džcka Kirbija
(Jack Kirby), 1968, SAD

/ еит V/ZLL \ ,------------

1 IT $+lLL BE I / ONLV ANSVVER
ГКЕЛЕ IN I I МУ TU AT MAV
THE OrSTANT i I SPGEt BRING ME--
1 “ - тЕЕоам.'/

9. Valerijan Ž. Mezjera ел ик inswnt,sur<4<s

DE NULLE twr. LES
(J. Mezieres), 1970, Francuska astronefs pes
COKNAiSSEURS
OUVREKT LE fflj
AECUE PR^OSiON
MEURTRjĆRE SUR LB
CONVOi. NV«S LES
HAViRES PE CE РЕ^
nier. en alejtte,
RifbSTEMT AUSSI
IMPTTO/ASLE МЕКГ^
VANS LES EJ1BRASE-
MENTS DES BOUCUERS
THERMicpUES, AU

S'ENTRECRCrSENT_
10. Siipennen
Nila Adamsa
(Neal Adams)
1971. SAD
11. Džef Hok
Sidnija Džor-
dana
(Sindnev Jor­
dan), 1971,
Velika Brita­
nija

10
1. Patrola Groma
engleska serija iz 1970.
2. Kapetan Skrlet
engleska serija iz 1970.
5
sf novele
i priče
Ivan Jefremov
Srce zmije

Život se polako vraćao. Ogromni brod je podrhtavao, dok su automatski

mehanizmi još uvek radili. Onda su vihori energije oko svakog zaštitnog
poklopca zaustavili svoj nevidljivi vrtlog. Nekoliko sekundi poklopci
su ostali u pređašnjem položaju, zatim su odjednom svi u isto vreme
odskočili nagore i nestali u ležištima na tavanici, usred komplikovanog
spleta cevi, prečaga i kablova.
Dva čoveka su i dalje nepomično ležala u dubokim foteljama, okru­
žena obručima nestalih poklopaca. Treći je oprezno podigao svoju ote-
žalu glavu i počeo da otresa tamnu kosu. Podigao se iz dubine najmekše
izolacije, seo i nagnuo se prema tabli da pročita pokazatelje aparata.
— Izašli smo iz pulsacije! — začuo se njegov energičan glas. — Opet
ste se prvi probudili, Kari. Za jednog astronauta vi ste idealno zdravi.
Kari Ram, elektronski inženjer i navigator astralne letelice »Telur«,
momentano se okrenuo i sreo sa još uvek mutnim pogledom ko­
mandanta.
Krećući se s naporom, Mut Ang uzdahnu sa olakšanjem i stade pred
tablu.
— Dvadeset četiri parseka ... Prošli smo pored zvezde ... Nova apara­
tura nikad nije precizna... ili, tačnije, mi ne umemo dobro njome da
vladamo.
Centralna sala za upravljanje vasionskim brodom bila je prostrana
i okrugla, dobro zaštićena u dubinama gigantske letelice. Iznad ko­
mandnog pulta i hermetičkih vrata, svud unaokolo, nalazio se plavi-
časti ekran koji je sačinjavao jedan zatvoreni krug. Napred, duž cen­
tralne osovine broda uzdizao se kao kristal providan diskos lokatora,
čiji je prečnik iznosio oko četiri metra; sjedinjavajući se sa kosmičkim
prostorom, njegov odblesak u kontrolnim lampama aparature ličio je na
crni dijamant.
Mut Ang je načinio jedva primetan pokret, i odmah su sva tri čoveka
koja su se nalazila u komandantskoj kabini gotovo na isti način pokrila
oči. S leve strane na ekranu zasvetlilo je džinovsko narandžasto sunce.
Njegova svetlost, mada je izgubila od svoje jačine prolazeći kroz snažne
filtere, jedva se mogla podneti.
Mut Ang klimnu glavom.

IVAN JEFREMOV (1907—1972), doktor biologije, rudarski inženjer, moreplovac i paleontolog,

jedan je od najpoznatijih sovjetskih autora naučne fantastike. Njegovom peru pripadaju mnogi
romani i priče o kosmičkoj budućnosti čovcčanstva, među kojima su najpoznatiji Maglina An-
dromede, Srce Zmije i Cas Bika. Isti uspeh doživeli su i njegova istorijska i avanturistička
dela, u kojima se napetost radnje prepliće sa psihološkom i filozofskom analizom čovekovih
mogućnosti: Na kraju Ojkumene, Veliki Luk, Susret iznad Tuskarore, Lepotica Tais i drugi.

Prevela: DESANKA POLIKARPOV

Ivan Jefremov 160

— Još malo i mi bismo proleteli kroz koronu zvezde. Više neću da

izračunavam pravac. Mnogo je sigurnije da prođemo sa strane.
— Zbog toga novi pulsacioni vasionski brodovi mogu da zaplaše čoveka
— primetio je sedeći u dubokoj fotelji, Tej Eron, pomoćnik koman­
danta i glavni astrofizičar. — Mi izračunavamo putanju, a brod zatim
leti naslepo kao hitac u noći. Ne dopada mi se ovakav način letenja
u kosmos, mada je brži od svega što je dosad čovečanstvo moglo da
izmisli.
~ Dvadeset četiri parseka! — uskliknu Mut Ang. — A mi smo to vreme
ipak doživeli kao jedan tren...
— Tren sna sličan smrti — namrgođeno progunđa Tej Eron. — Uz to,
na Zemlji uopšte ...
— Bolje da ne mislimo o tome — reče Kari Ram ustajući. — Na Zemlji
je prošlo preko sedamdeset osam godina. Većina drugova su već
mrtvi, mnogo šta se promenilo ... Šta će biti kada ...
— To je neizbežno pri dalekom putovanju bilo kojim vasionskim
brodom — mimo odgovori komandant. — Na »Teluru« vreme veoma
brzo prolazi. I mada smo najdalje od svih otišli u kosmos, vratićemo
se gotovo isto toliko stari kao što smo bili kada smo pošli.
Tej Eron se približi mašini za izračunavanje pozicije.
— Sve je besprekomo — rekao je posle nekoliko minuta. — Ovo je bio
Kor Serpentis, ili Unuk al Haj — Srce Zmije, kako su ga zvali drevni
arapski astronomi, zato što se ta zvezda nalazi u sredini dugačkog sa-
zvežđa.
— A gde je njen najbliži sused? upita Kari Ram.
•— Skrila ga je od nas glavna zvezda. Pogledajte, spektar K je na
nuli. S naše strane je senka — odgovori Tej.
— Razmaknite zaštitne ploče na svim prijemnicima! — zapovedi ko­
mandant.
Okružila ih je neizmema tama kosmosa, koja je izgledala još dublja
jer je s leve strane i u pozadini gorelo narandžasto-zlatnim plamenom
Srce Zmije, bacajući u zasenak sve zvezde i Mlečni Put.
»Telur« je bio poslat na beskrajno daleko putovanje da bi njegova
posada mogla neposredno da prouči zagonetne procese pretvaranja
materije na jednoj ugljeničkoj zvezdi, koji su veoma važni za zemaljsku
energetiku. Postojala je sumnja da je ta zvezda bila povezana sa tamnim
oblakom, perpendikulamo okrenutim prema Zemlji u obliku elektro­
magnetskog kruga koji se okretao. Naučnici su se nadali da će u rela­
tivnoj blizini Sunca otkriti istoriju stvaranja našeg planetskog sistema.
»Relativno blizu« značilo je sto deset parseka, ili trista pedeset go­
dina, što odgovara vremenu potrebnom da svetlosni zrak prevali put od
te zvezde do Zemlje.
Kari Ram je proverio kontrolnu aparaturu, koja je pokazivala da
su sve veze automatskih mehanizama u redu. Onda mladi astronaut
utonu u razmišljanje.
Daleko, daleko, na razdaljini od sedamdeset osam svetlosnih godi­
na, ostala je prekrasna Zemlja koju je čovečanstvo preuredilo za divan
život i nadahnut stvaralački rad. U tom besklasnom društvu svaki čovek
Srce zmije 161

je dobro poznavao svoju planetu. Ne samo njene fabrike, rudnike, plan­

taže i ribna lovišta, naučne i istraživačke centre, muzeje i rezervate,
već i srcu draga mesta za odmor, gde je čovek mogao da bude sam ili sa
voljenim bićem.
Iz tog prekrasnog sveta, imajući pred sobom mnogo veće ciljeve,
ljudi su sve dublje prodirali u ledene ponore kosmosa, u potrazi za
novim saznanjima i težeći da odgonetnu tajne prirode. Kosmos je pru­
žao žestok otpor. Ljudi su se sve više udaljavali od Meseca, obasjanog
smrtonosnim rendgenskim i ultraljubičastim zracima Sunca, od vrele
i beživotne Venere s njenim lepljivim smolastim tlom i večitom mag­
lom, od hladnog, peskom zatrpanog Marsa u kome je jedva tinjao pod­
zemni život. Tek što je počelo izučavanje Jupitera, novi brodovi već
su dospeli do najbližih zvezda. Zemaljske vasionske letelice posetile
su Alfu i Proksimu Kentaura, zvezdu Sirijus, Etu Eridani, pa čak i Tau
Četi. Naravno, ne samo zvezde, već i njihove planete ili najbližu okolinu,
ako su to bile dvostruke zvezde, lišene planetskih sistema.
Ali zemaljski interstelarni brodovi još nisu bili na planetarna na ko­
jima je život već dostigao višu formu, i na kojima su bila nastanjena
misaona bića.
Iz beskrajnih prostora vasione, ultrakratki radio-talasi donosili su
vesti iz drugih svetova; ponekad su oni stizali na Zemlju mnogo vekova
posle emitovanja. Covečanstvo se tek učilo da čita te emisije i poči­
njalo da dobija predstavu o tome koliki okean znanja, tehnike i umet-
nosti obavlja svoj kružni put između nastanjenih svetova naše Galaksi­
je. šta onda da se kaže o drugim zvezdanim ostrvima — galaksijama
udaljenim milionima svetlosnih godina! Ipak, to je podsticalo sve veću
želju da se dođe do planeta na kojima žive ljudi, makar i ne bili slični
onima na Zemlji; verovalo se da su i oni izgradili društvo u kome
svako ima svoj deo sreće — onoliko koliko to omogućuje njegov nivo
vlasti nad prirodom. Uostalom, znalo se da postoje ljudi potpuno nalik
na Zemljane i da ih verovatno ima u veoma velikom broju. Znalo se
takođe da su zakoni razvitka planetskih sistema i život na njima isto
vetni ne samo u našoj Galaksiji, već i u svim dosad poznatim delovima
kosmosa.
Pulsacioni vasionski brod — poslednji izum genija Zemlje — omo­
gućavao je posadi da se odazove pozivu dalekih svetova. Ako na ovom
letu »Telura« posluži sreća, onda...
— Svaki novi pronalazak ima dve strane, baš kao i sve u životu —
razmišljao je Kari Ram glasno. Mut Ang ga je dobro shvatio.
— Na Zemlju ćemo se vratiti posle sedam stotina godina — reče on.
— Bez obzira na to što je ljudski vek udvostručen, čak i praunuci naših
najbližih već će biti mrtvi...
— Baš o tome sam razmišljao!
— Vi i imate i nemate pravo. Ekspanzija znanja i nagomilavanje isku­
stva moraju biti permanentni, jer bi se inače poremetili zakoni razvoja
koji su uvek neravnomerni i protivrečni. Zamislite da su drevni pri­
rodnjaci, koji nam danas izgledaju tako naivni u nekim svojim
Ivan Jefremov 162

tumačenjima, čekali pronalazak savremenih kvantnih mikroskopa; ili

da su ratari i graditelji iz drevne prošlosti, koji su obilno škropili našu
planetu svojim znojem, čekali pronalazak automatskih mašina. U tom
slučaju, oni nikada ne bi ni izašli iz vlažnih zemunica i još uvek bi se
hranili mrvicama koje im priroda daje!
Kari Ram se glasno nasmejao. Mut Ang ozbiljna lica nastavi:
— I mi smo takođe obavezni da ispunimo svoju dužnost prema čo-
večanstvu. Za to što ćemo se prvi dotaći još neviđenih dubina kosmosa,
svesno smo se odrekli sedam vekova koji su protekli na Zemlji. To
je cena našeg poduhvata. Oni koji su ostali na planeti da bi uživali sva
blaga zemaljskog života nikada neće doživeti neopisivo osećanje koje
ćemo doživeti mi kada budemo zavirili u tajne razvoja Vasione... Isto-
tako, pomišljam i na povratak... Vi se neosnovano plašite budućnosti.
U svakoj etapi svoje istorije čovečanstvo se u ponečemu vraćalo nazad,.
bez obzira na opšti uspeh po zakonu spiralnog razvoja. Svako stoleće
imalo je svoje neponovljive i ujedno zajedničke osobine kada je progres
u pitanju. Ko zna, možda će ovo zrnce saznanja koje ćemo doneti na
našu planetu poslužiti novom usponu nauke i poboljšanju života na
Zemlji...

... Buđenje'posle dugog sna izazvalo je priliv energije. Posada va-

sionskog broda — pretežno omladina — provodila je slobodno vreme
u gimnastičkoj dvorani.
Mladež je izmislila vrlo teške vežbe, samo njima razumljive igre,
ili je pak, stavivši odbojne pojaseve i karike na ruke i noge, izvodila
vratolomne plesove u antigravitacionom delu dvorane. Astronauti su
voleli da plivaju u velikom bazenu sa joniziranom vodom, koja je sa­
čuvala prekrasno plavetnilo kolevke zemaljskih naroda — Sredozemnog
mora.
Kari Ram je svukao radno odelo i uputio se prema bazenu, ali ga
zaustavi jedan veseo glas:
— Kari, pomozite mi! Bez vas nikako ne mogu da napravim ovaj
okret.
Kemičarka Tajna Dan, visoka devojka u kratkoj tunici bleštavo-
-zelene tkanine u tonu sa njenim očima, bila je najveseliji i najmlađi
član ekspedicije. Ona je ponekad svojom neobuzdanošću ljutila uvek
staloženog Karija, mada je voleo ples isto toliko koliko i Tajna, kojoj
je smisao za igru bio urođen. Prišao joj je osmehujući se.
Kari i Tajna bili su najbolji plesači na brodu. Jedino su oni mogli
potpuno da se predaju melodiji i ritmu, isključujući se iz svih misli i
osećanja. Ponesen igrom, Kari nije osećao ništa drugo osim uživanja u
sinhronim i lakim pokretima. Devojčina ruka, koja mu je ležala na
ramenu, bila je i snažna i nežna u isti mah, a zelene oči zavodljive.
— Vi i vaše ime ste jedno isto — šaputao joj je Kari. — Reč »tajna«
na drevnom jeziku Zemlje znači nešto nepoznato i još neodgonetnuto.
— Raduje me što to čujem — ozbiljno odgovori devojka. — Uvek
Srce zmije 163

mi se činilo da su tajne prisutne još samo u kosmosu, a da ih na

našoj Zemlji više nema...

U radnoj dvorani, u dubokim foteljama između ormana filmoteke,

skriveni u senkama udubljenja sedeli su Svet Sima, lekar, i Jas Tina,
pogonski inženjer pulsacionih mehanizama. Levo, ispod uglačanih
školjki akustičkih uređaja, predao se razmišljanju Mut Ang, komandant
»Telura«.
Četvrto putovanje u vasionu... Nije ni sanjao da će napraviti tako
veliki skok kroz prostor i vreme. Sedam stotina godina! Teško je praviti
poređenja, ali sedam vekova su vrlo malo značili u epohi drevnih ci­
vilizacija, kada se razvoj društva, nepodstican znanjima, kretao samo
ka daljoj reprodukciji ljudi i naseljavanju još nenastanjenih prostora
na Zemlji. Tada je vreme bilo neizmerivo i sve promene čovečanstva
proticale su sporo. Milionima godina ljudi su tražili hranu, ubijali zveri
i ubijali se međusobno. Stoleća kao da su propadala u prazninu statič­
nosti. šta je značio jedan ljudski život, šta stotinu ili čak hiljadu
godina?
Mut Ang se gotovo zgrozio kada je pomislio na ljude iz prastarih
vremena. Kako bi se oni osećali da su mogli unapred da znaju sporost
tadašnjih društvenih procesa, da su mogli shvatiti da će ugnjetavanje,
nepravda i nesređenost trajati mnogo vekova. Vratiti se sedam stotina
godina unazad za stari Egipat značilo bi dospeti u robovlasničko dru­
štvo, za hiljadugodišnju Kinu — to bi bio povratak ratovima dinastija
i imperatora, za Evropu — početak verskog previranja srednjeg veka,
u jeku lomača inkvizicije i svirepog pira mračnjaštva...
Iznenada, nešto se desilo. Odjeknulo je oštro zvonjenje od kojeg je
svima zastao dah.
Mut Ang je uleteo u salu za upravljanje prodom i u dva skoka našao
se pred komandnom tablom. Crno ogledalo lokatora je oživelo. U njemu,
kao u jezeru bez dna, plivala je majušna svetla lopta sa oštro ocrtanim
ivicama. Ona se ljuljala gore-dole, polako klizeći udesno. Astronaute
je začudilo što su roboti, čija je dužnost bila da upozore na mogućnost
sudara letelice sa meteoritima, ostali nemi. Da li je to znak da se na
ekranu reflektuje neki neidentifikovan,' a ne njihov svetlosni zrak?
Vasionski brod je produžio da leti po istom kursu. Svetla tačka
sada je treperila u donjem desnom kvadratu. Od pomisli koja je svima
proletela kroz glavu Mut Ang je zadrhtao, Tej Eron se ugrizao za usnu,
a Kari Ram grčevito uhvatio za ivicu stola. Nešto nepoznato letelo
im je u susret, šaljući moćan zrak lokatora — isti onakav kakav je
daleko ispred sebe bacao »Telur«.
Neodoljiva je bila želja ljudi da se ta pretpostavka obistini, da se
posle bezumnih nada ne potone u pučinu razočaranja koje su astronauti
sa Zemlje već nebrojeno puta doživeli. Od tih misli komandant je zamro,
plašeći se da izusti ijednu reč. Činilo mu se da je njegova uznemirenost
prešla i na bića koja su se nalazila u nepoznatoj letelici, jer se svetleća
Ivan Jefremov 164

tačka na ekranu ugasila, zatim opet upalila i onda počela da svetli

u isprekidanim intervalima: četiri — pauza — dva. Ovakvo ravno-
memo ponavljanje moglo je da bude emanacija samo jedne jedine sile
u čitavoj vasioni — ljudske misli. Više nije bilo nikakve sumnje —
njima u susret ide vasionski brod, tvorevina sa planete nekog drugog
sunca.
Zrak glavnog lokatora »Telura« takođe je postao isprekidan. Kari
Ram je emitovao nekoliko signala uslovnog svetlosnog koda. Izgledalo
je potpuno neverovatno da su tamo, napred, ovi jednostavni pritisci na
dugme izazvali na ekranu nepoznatog broda pravilne intervale svetlosti.
Uzbuđeni glas Mut Anga odjekivao je iz svih brodskih mikrofona.
— Pažnja! Pažnja! U susret nam ide nepoznat brod! Skrećemo sa kursa
i počinjemo ekstreno kočenje. Prekinite sve poslove i zauzmite mesta po
rasporedu za ateriranje!
Nije se smela gubiti ni sekunda. Ako se nepoznata letelica kretala
približno istom brzinom kao i »Telur«, onda je brzina približavanja bila
bliska svetlosnoj, dostižući dvesta devedeset pet hiljada kilometara u
sekundi. Lokator je davao ljudima samo nekoliko sekundi na raspola­
ganje. Dok je Mut Ang govorio u mikrofon, Tej Eron je nešto šapnuo
Kariju. Iako bled od velikog napora, mladić je odmah razumeo poruku
i izvršio neke manipulacije na tabli lokatora.
— Odlično! — uzviknu komandant, gledajući kako je na kontrolnom
ekranu svetlosni zrak ocrtao strelu, izvio se ulevo i uvio u spiralu.
Prošlo je najviše deset sekundi. Na ekranu se pokazala svetleća
kontura u obliku strele, izvila se ka desnoj strani crnog kruga i munje­
vito zavrtela u spiralu. Znači, nepoznata bića iz dubina kosmičkog pro­
stora su ih razumela! Dugo očekivani trenutak je nastupio.
Zazvonila su alarmna zvona. Sada se na glavnom ekranu više nije
video zrak lokatora, već trup nepoznatog broda. Tej Eron je munjevitim
pokretom isključio robota koji je upravljao »Telurom« i neznatno ga
skrenuo ulevo. Zvonjenje je prestalo i crno ogledalo ekrana se ugasilo.
Ljudi su jedva uspeli da primete svetlosnu crtu koja se pokazala na
osmatračkom lokatoru desne palube. Brodovi su se mimoišli neza­
mislivom brzinom i odleteli u daljinu.
Proći će nekoliko dana pre nego što se ponovo sretnu. Proračuni
su bili tačni: oba broda će se zaustaviti, okrenuti i —brzinom koju
su precizne mašine tačno odredile — opet približiti mestu susreta.
— Slušajte svi! Počinjemo ekstreno kočenje! Dajte signale spremnosti
po sekcijama! — odjeknuo je Mut Angov glas.
Zelene lampe uključivale su se jedna za drugom iznad ugašenih in­
dikatora merača. Brodski motori su zaćutali. Letelica je lebdela u ne­
pomičnom očekivanju. Komandant je obuhvatio pogledom komandnu
dvoranu i ćuteći pokazao glavom na fotelje, uključujući u isto vreme
robota predviđenog da upravlja kočenjem. Pomoćnici su videli kako je
Munt Ang namršteno motrio skalu programa, okrećući glavnu polugu
na broj 8.
Bilo je potrebno samo nekoliko sekundi da se uzme pilula za sma­
njenje srčane aktivnosti, sedne u fotelju i uključi robot...
Srce zmije 165

Kao da se letelica spotakla o prazninu prostora — tako su se u

stara vremena spoticale jahaće životinje i jahači leteli preko njihovih
glava; gigantski brod se propeo, njegovi »jahači« poleteli su u dubinu
hidrauličnih fotelja i izgubili svest.
*
čitava posada »Telura« okupila se u biblioteci, izuzev dežurnog pored
aparata koji je kontrolisao složene elektronske uređaje. »Telur« se
okrenuo posle kočenja i pri tom udaljio od mesta susreta više od
deset milijardi kilometara. Vasionski brod se kretao polako, dvadesetim
delom svoje apsolutne brzine, dok su svi njegovi kompjuteri neprestano
proveravali i ispravljali kurs. Trebalo je ponovo naći nevidljivu tačku
u neobuhvatnom kosmosu i u njoj sasvim ništavnu česticu — nepoznati
vasionski brod. Ovo gotovo nepodnošljivo čekanje trebalo je da traje
osam dana. Ako svi proračuni budu tačni i ako brod ne skrene više nego
što je dozvoljeno, pod uslovom da i nepoznati kosmonauti ne pogreše,
onda će letelice doći dovoljno blizu da u nepreglednoj tami lokatorima
napipaju jedna drugu.
Tada će prvi put u istoriji čovek doći u dodir sa braćom po misli,
snazi i težnjama; sa bićima čije je prisustvo već odavno bilo predviđeno
i potvrđeno beskrajno pronicljivim ljudskim umom. Čudovišne pro­
valije vremena i prostora koje razdeljuju naseljene svetove sve do
tog trenutka bile su nesavladive. Međutim, sada će ljudi sa Zemlje pru­
žiti ruku drugim misaonim bićima kosmosa, a posle njih — u bliskoj
budućnosti — i ostalim stanovnicima dalekih zvezda. Lanac misli i dela
pružiće se preko provalije prostora, kao konačna pobeda nad stihijskim
silama prirode.
Svest o ogromnoj odgovornosti trenutka naterala je čak i živahnu
Tajnu da postane ozbiljna. Hoće li oni — ništavna trunčica predstavnika
mnogomilijardnog čovečanstva Zemlje — biti na ravnoj nozi sa even­
tualnim fizičkim savršenstvom, razumom i hrabrošću nepoznatih sta­
novnika kosmosa? I kako se pripremiti za predstojeći susret?
Najvažnije, najintersantnije i naj tajanstvenije bilo je pitanje: kako
izgledaju bića s kojima treba da se sretnu? Jesu li čudovišna ili lepa,
prema zemaljskim merilima?
Afra Devi, biolog, uzela je reč.
Ova mlada žena, koja je od uzbuđenja postala još lepša, govorila je
da se čovečanstvo već odavno odreklo nekadašnjih teorija da misaona
bića mogu imati bilo kakav oblik i najraznovrsniju telesnu građu. U
stvari, oblik čoveka, jedinstvenog bića na Zemlji sa misaonim mozgom,
nije slučajan i odgovara maksimalnoj mogućnosti prilagođavanja jedne
takve životinje, njenim sposobnostima da izdrži ogromno opterećenje
mozga i izvanrednu aktivnost nervnog sistema, čovek se još u ranim
stadijumima svog formiranja razvio kao univerzalni organizam prila­
gođen raznovrsnim uslovima. S daljim razvitkom društvenog života,
ova mnogostrukost ljudskog organizma postala je još veća, još razno­
vrsnija. Pored te univerzalnosti, čovekova lepota je pojačana i usavršena
intelektom i duhovnim vaspitanjem. Misaono biće iz drugog sveta,
11 Andromeda
Ivan Jefremov • 166

ako je prodrlo u kosmos, isto tako je savršeno i univerzalno. Nikakvih

cerebralnih čudovišta u obliku čoveka-pečurke ili čoveka-meduze ne
sme biti, završila je svoje izlaganje Afra Devi.
— Meni se dopada ta teorija — javio se Tej Eron — ali ...
— Razumela sam vas — prekinula ga je Afra. — čak i malo odstupa­
nje od uobičajenog oblika stvara nakaznost, a ovde je verovatnoća
odstupanja suviše velika. Hoćete da kažete da mi primamo kao nakaz­
nost sve razlike u formi čovečjeg lica, kao što su, na primer, odsustvo
nosa, trepavica ili usana usled povrede. Ali, njuška konja ili psa oštro
se razlikuju od čovečjeg lica, pa ipak ne deluju nakazno; čak su lepe,
zato što je u njima prisutna lepota svrsishodnosti, dok je na povređe-
nom čovekovom licu poremećena harmonija ...
— Znači, ako se neznanci budu po obliku veoma razlikovali od nas,
oni nam neće izgledati nakazni. Ipak, želeo bih da znam još nešto:
šta ako su isti kao mi, ali sa rogovima i surlom? — uporno se raspiti­
vao Tej.
— Misaonom biću nisu potrebni rogovi, i on ih nikada neće ni imati.
što se tiče nosa, on može biti izvučen kao polovina surle — mada surla,
kada se imaju ruke bez kojih čovek ne može biti čovek, takođe nije
potrebna. To bi bio pojedinačan slučaj u kosmičkim razmerama, neoba­
vezan uslov anatomije misaonog bića. Ali sve što se formira tokom
istorije kao rezultat prirodne selekcije postaje zakonomemost, nešto
srednje između mnoštva odstupanja. Upravo ovde se i pojavljuje u svoj
svojoj lepoti mnogostruka svrsishodnost. Zato ne očekujem rogata i
repata čudovišta u brodu koji nam ide u susret; tamo ih ne može biti!
— Vi ste pobedili! — saglasio se Tej Eron sa Afrom.
Neočekivano, počeo je da oponira Kari Ram, čije je mladićko lice
oblila rumen. On je govorio da nepoznata bića, čak i kad bi bila
čovekolika, mogu u stvari da budu beskrajno daleka od ljudi po razumu
i svojim pojmovima o svetu i životu. Ukoliko su razlike veće, utoliko
je veća i opasnost da neznanci iz kosmosa postanu žestoki i strašni
neprijatelji.
U odbranu Afre Devi ustao je Mut Ang.
— Nedavno sam razmišljao o tome, i shvatio da na višem stupnju
razvoja nikakvog nerazumevanja između misaonih bića ne može biti.
Čovekovo rezonovanje i njegova svest odražavaju zakone logičkog ra­
zvoja sveta koji ga okružuje i čitavog kosmosa. U tom pogledu svaki
čovek je mikrokosmos. Način mišljenja proističe iz zakona svemira
koji su svuda jednaki. Misao, ma gde se pojavila, neizbežno će imati za
svoju osnovu matematičku i dijalektičku logiku. Ne mogu postojati
nikakva »tuđa«, potpuno različita mišljenja, kao što ne može da postoji
ni čovek van društva i prirode...
— Ali, šta će biti u pogledu neizbežnosti kosmičkog rata, u koji su
bili ubeđeni naši preci na dosta visokom nivou kulture? — upita
astronavigator.
— Kari Ram je zapazio najvažniju činjenicu — produži Mut Ang. —
Strašniji od naučnog neznanja ili pogrešne metodike je konzervatizam,
upornost u odbrani onih formi društvenog uređenja koje nisu oprav­
dale sebe čak ni u očima savremenika.
Srce zmije 167

Nepromišljena potrošnja rezervi tečnih goriva, šuma, voda, iscrplji­

vanje zemljišta, vrlo opasni eksperimenti u stvaranju smrtonosnih vrsta
atomskog oružja — sve to odredilo je delatnost i gledanje na svet onih.
koji su se trudili da po svaku cenu sačuvaju ono što je već preživelo.
Upravo ovde nicalo je i izrastalo otrovno seme isključivih privilegija,
izmišljotina o superiornosti jedne grupe, klase ili rase ljudi nad dru­
gom, opravdavanje nasilja i ratova — sve to što je u davna vremena
dobilo naziv fašizam.
Prenesite to sa borbe klasa u jednoj zemlji na međusobnu borbu
privilegovanih i potlačenih zemalja, i onda ćete razumeti uzrok na­
stajanja ratne ideologije, propagiranje neizbežnosti rata čak i u kos-
mosu. Vidim u tome srce zla, tu zmiju koja će, ma kako je čuvali,
obavezno da ujede, zato što ne može da ne ujeda. Setite se sa kakvom
je zlokobnom crveno-žutom svetlošću gorela zvezda pored koje smo
prošli, idući našem cilju...
— Srce Zmije — uzviknula je Tajna.
•— Prema tome, naša bojazan je takođe eho zmijskog srca, odjek koji je
u nama ostao još od drevnih vremena! — ozbiljno i sa tugom reče
Kari. — Moram da kažem da sam ja verovatno najzmijskiji čovek od
svih nas, zato što u meni još uvek tinja strah... ili sumnja, ne znam
kako to da nazovem.
— Kari! — prekorno reče Tajna.
Ali mladić je tvrdoglavo produžio:
— Komandant nam je lepo govorio o smrtnim krizama viših civi­
lizacija. Svima nam je poznata priča o mrtvim planetarna, na kojima
je život imišten zato što ljudi na njima nisu umeli da blagovremeno
spreče atomski rat i stvore novo društvo koje bi se zasnivalo na nauč­
nim zakonima; da zauvek unište želju za ubijanjem, da iščupaju to
zmijsko srce. Svi znamo da je naša planeta jedva uspela da izbegne
takvu sudbinu. Ali, ako oni tamo — mladi astronavigator pokaza na
stranu sa koje se očekivao nepoznati brod — šta ako oni još nisu
prošli preko te opasne provalije?
— To je isključeno, Kari, — mimo odgovori Mut Ang. — Katastrofe,
kataklizme i velike promene onemogućile bi razvoj višeg misaonog bića
sposobnog da se otisne u kosmos. Ne, ti koji nam dolaze u susret takođe
su prošli kritičnu fazu; oni su se isto tako mučili i ginuli dok nisu
izgradili jedno pravično, mudro društvo.

Negde tamo napred, još uvek na ogromnoj udaljenosti, leteo je u

susret brod sa planete neke tuđe i daleke zvezde. Nije nikakvo čudo što
je astronaute, ma koliko da su se uzdržavali, obuzelo grozničavo uzbu­
đenje. Izdvojiti se negde radi odmora, ili potražiti osamu nekog skri­
venog kutka izgledalo je nemoguće u toj nervnoj napetosti. Zato je Mut
Ang naredio da svi uzmu sredstva za umirenje.
— Mi treba da dočekamo našu sabraću u najboljoj fizičkoj i psihičkoj
kondiciji — tvrdim glasom odgovarao je na proteste. — Pred nama je

11»
Ivan Jefremov 168

ogroman posao, jer moramo da se sporazumemo s njima; da im pre­

nesemo naša znanja i da se upoznamo s njihovim dostignućima.
Vasionski brod leteo je veoma polako, prelazeći dvesta hiljada ki­
lometara na čas — takozvanom tangentnom brzinom koja se koristi
prilikom ulaženja u zonu Roša bilo kog nebeskog tela. Roboti koji su
upravljali brodom držali su ga na precizno izračunatom obratnom
kursu. Već je bilo vreme da se pojavi zrak lokatora sa nepoznate
letelice, ali se niko nije javljao, i to je izazivalo sve veću zabrinutost.
•— Probajte da signalizirate našim zrakom, Kari, — naredio je Mut
Ang.
Prošlo je još dva časa. Kari je zamišljao kako njihov zrak, tamo
negde napred, na kolosalnoj udaljenosti klizi levo i desno, gore i dole,
prelazeći svakim zamahom stotine hiljada kilometara crne praznine.
Onda je Mut Ang, mada prividno pribran, po iznenadnoj napregnu-
tosti svojih drugova osetio pojavu signala na ekranu lokatora. On nije
uspeo ni da vidi tu svetlu tačku — tako brzo je iščezla, dodirnuvši crnu
blistavu kuglu. Signalno zvono jedva se oglasilo. Astronauti skočiše,
trudeći se da što bliže priđu ekranu. Mada se svetla tačka pokazala
samo za tren, ipak je značila mnogo. Nepoznati vasionski brod je
krenuo prema njima — nije se sakrio u beskrajnom prostranstvu. To
je značilo da brodom upravljaju bića vešta u kosmičkim letovima,
pošto su umela tačno i brzo da izračunaju povratni kurs i onda svetlos-
nim zracima potraže »Telur« sa ogromnog rastojanja. Dve nezamislivo
male tačke, izgubljene u nepreglednom mraku, tražile su jedna drugu.
U isto vreme, to su bila dva ogromna sveta, puna energije i znanja,
koji su se sada dodirivali usmerenim snopovima svetlosnih talasa...

Brod sa druge zvezde nalazio se na svega nekoliko kilometara

udaljenosti. Ovakvo precizno približavanje činilo je čast kako zemalj­
skim astronautima, tako i nepoznatim došljacima. Bilo je teško sa tog
rastojanja tačno odrediti razmere letelica. Onda je odjednom sa nepo­
znatog broda sunuo širok zrak narandžaste svetlosti, čija je talasna
dužina bila istovetna sa svetlosnim snopom koji je zračio »Telur«.
Zrak se pojavio, nestao, pa opet zasvetleo i ostao da blista vertikalno,
uznoseći se nad nepoznatim sazvežđima na kraju Mlečnog Puta.
Mut Ang protrlja čelo, što je uvek činio u trenucima napregnutog
razmišljanja.
— Verovatno žele nešto da nam saopšte — oprezno reče Tej Eron.
— Van svake sumnje. Ja bih to ovako protumačio: »Nepomičan stub
naše svetlosti znači — stoj te na mestu, ja prilazim«. Pokušaćemo da
odgovorimo.
Zemljin brod je ugasio svoje reflektore, prebacio filter na talasnu
dužinu 430 i upravio plave zrake ka svom krmilu. Stub narandžaste
svetlosti na nepoznatom brodu momentano se ugasio.
Astronauti su napregnuto očekivali. Brod tuđinaca ličio je na kalem,
sastavljen od dve kupe spojene vrhovima. Osnova jedne kupe, po svemu
sudeći prednje, bila je zaštićena kupolom, dok se na osnovi zadnje na­
Srce zmije 169

lazio otvor levkastog oblika. Srednji deo broda bio je u obliku prstena,
koji je ispuštao blagu svetlost. Kroz prsten nazirale su se konture ci­
lindra kojim su bile spojene kupe. Iznenada, prsten se zgusnuo, postao
neprovidan i počeo da se okreće kao točak turbine. Na osmatračkim
ekranima brod je postajao sve veći; za tri-četiri sekunde ispunio je
ceo ekran. Zemljani su shvatili da se pred njima nalazi brod oko tri
puta veći od »Telura«.
— Afra, Jas i Kari neka pođu sa mnom u komoru za izlazak iz broda.
Tej ostaje da dežura. Uključite planetski osvetljivač! Na levoj palubi
upalite osvetljenje za spuštanje! — naredio je komandant.
Poklopac izlaznog otvora odskočio je i odmah su hidraulične cevi
podigle do vrha pod izlazne komore. Četiri astronauta sada su stajala na
okrugloj, ograđenoj platformi takozvane gornje osmatračnice, koja je
bila četiri metra viša od prednjeg dela »Telura«.

Bilo je sasvim primetno kako se divovski brod približava. U kos-

mičkom prostoru, daleko od bilo kakvih polja gravitacije, osećalo se
međusobno privlačenje brodova. »Telur« je na desnoj palubi izbacio
gigantske amortizatore za spuštanje u obliku teleskopskih spiralnih
cevi. Pramac u obliku kupole na nepoznatom brodu se razmakao, pa
je sada ličio na usta razvučena u drzak osmeh. Iz njega se pojavio
balkon ograđen šumom tankih stubova. U crnoj čeljusti pokrenulo se
nešto belo. Tri Afrina druga primetila su njen razočarani osmeh. Pet
mrtvačko belih, nesrazmemo širokih figura pojavilo se na platformi
koja se izdizala. One su stasom otprilike odgovarale Zemljanima, mada
su bile mnogo deblje i s grbama u obliku grebena na leđima. Umesto
okruglih providnih šlemova koje su imali Zemljani, tuđinci su nosili
nešto nalik na školjke, koje su im se oslanjale na poprečne valjke na
ramenima. Ispupčena strana tih školjki bila je okrenuta unazad, a
napred su se kao lepeza razilazile i štrčale velike šipke, čineći nastrešni-
cu pod kojom se u crnilu tame ništa nije moglo razaznati; jedino bi
katkad zasvetlucalo crno staklo.
Prva figura koja se pojavila učinila je nagli pokret i odmah je
bilo jasno da tuđinci imaju dve ruke i dve noge. Beli vasionski brod
okrenuo se pramcem prema boku zemaljskog broda i izbacio svojevrsnu
harmoniku od crvenih metalnih pločica, dugačku preko dvadeset me­
tara.
Osetio se blag potres, i oba broda se dotakoše. Međutim, na krajevi­
ma osovina nije sevnula munja potpimog atomskog raspadanja, bloki­
ranog moćnim magnetskim poljem, što je značilo da je materija oba
vasionska broda bila istovetna.
Članovi posade koji su stajali na osmatračkoj platformi »Telura«
čuli su u svojim skafanderima tiho zadovoljno smeškanje komandanta
i začuđeno ga pogledali.
— Hoćv. da vas ohrabrim, u prvom redu Afru — reče Mut Ang. — Za­
mislite kako mi izgledamo u njihovim očima! Naduvane lutke sa zglo-
Ivan Jefremov 170

taštim rukama i nogama, i ogromnim okruglim glavama koje su tri

četvrtine ... prazne!
Afra se veselo nasmejala.
— Stvar je u sadržini skafandra, u tome šta se imutra nalazi. Spolja
nije tako važno!
— Nogu i ruku je toliko koliko i kod nas — konstatovao je Kari.
U taj mah, oko metalnog stakla izbačenog sa prispelog broda, iznik­
la je bela nabrana futrola koja se kao prazan rukav primicala »Teluru«.
Prednja figura na platformi, u kojoj je Mut Ang instinktivno naslutio
komandanta i ravnog sebi po rangu, počela je da gestikulira, prinoseći
ruke grudima. Ljudi sa »Telura« hitro su reagovali, izbacivši iz donjeg
dela broda cev-koridor, pomoću koje se brodovi spajaju u kosmičkom
prostoru. Onda su od mekog drveta napravili mostić za prelaz. Drvo
je na kosmičkom mrazu trenutno izmenilo svoj molekularni sastav i
postalo čvršće od čelika. Za to vreme, na ispustu drugog broda pojavio
se ekran u obliku kocke od crvenog metala, sa zatamnjenim prednjim
delom. Dve bele figure nagnule su se nad njim, ispravile se, i onda
odmakle u stranu. Pred očima Zemljana na ekranu se pojavila silueta
slična čoveku, čiji se gornji deo ritmički dizao i spuštao. Male bele
strelice čas su ulazile u figuru, čas izlazile iz nje.
— Genijalno jednostavno: disanje! — uzviknula je Afra. — Oni žele da
nam pokažu sastav svoje atmosfere. Ali, šta je to što dišu?
Kao da odgovara na njeno pitanje, model je nestao i pojavila se
nova slika: crna tačka u prstenastom oblaku — verovatno jezgro atoma,
okruženo tankim elipsama svetlećih tačaka — elektrona. Mut Ang je
osetio kako mu se steže grlo. Na ekranu su se videle četiri figure: dve
u sredini, jedna iza druge i — dve bočne, spojene crnim strelicama.
Zemljani su uzbuđeno brojali elektrone. Oh! — žalosno uzviknu Afra
Devi. — Fluor...!
Kada su Zemljani istakli tablicu svoje atmosfere, astronauti su pri-
metili kako se bela figura na mostiću nepoznatog broda trgla i podigla
ruku ka školjki skafandra, na način razumljiv čoveku sa Zemlje.
Izgleda da su ista osećanja, samo još snažnija, prožela i koman­
danta prispelog broda.
— Hoćemo li graditi pregrade, a posle spajati koridore? — upita Jas
Tin komandanta.
Mut Ang se nije kolebao.
— Fluor koji oni dišu za nas je smrtonosan, baš kao što je kiseonik
za njih. Mnogi naši materijali, boje i metali otporni na kiseoničku
atmosferu mogu da se razgrade od njihovog disanja. Umesto vode, oni
imaju tečan fluomi vodonik — čistu fluorovodoničku kiselinu koja kod
nas razjeda staklo i razara gotovo sve minerale u čijem je sastavu
silicijum. Eto zašto moramo da stavimo providnu pregradu, otpornu
na kiseonik; oni će takođe staviti pregradu od materijala koji fluor ne
može da uništi. Hajde, treba da požurimo. O svemu ćemo detaljno
razgovarati dok pripreme budu okončane...
U biblioteci »Telura« posao je bio u punom jeku. Svi članovi posade
birali su stereofilmove i magnetske foto-snimke o Zemlji, kao i repro-
Srce zmije 171

dukcije najboljih umetničkih dela. Hitno su se pripremali dijagrami

i crteži matematičkih funkcija, sheme kristalastih materija najraspro­
stranjenijih u Zemljinoj kori, na drugim planetarna i na Suncu. Astro­
nauti su pakovali obertonske zvučnike koji tačno reprodukuju ljudski
glas, u futrole otporne na fluor.
U kratkim prekidima između jela i odmora, astronauti su razgova­
rali o neobičnoj atmosferi u kojoj su živeli putnici kosmosa sa kojima
su se slučajno sreli. Na planeti tuđinaca verovatno je postojao fluoro-
vodonički okean. Razvijajući fluorovodonik pomoću energije zračenja
svoje zvezde, biljke te planete akumulirale su ugljenik i lučile fluor,
kojeg su, pomešanog sa azotom, udisali ljudi i životinje, dobijajući
energiju od sagorevanja ugljenika u fluoru. Nametao se samo jedan
zaključak: životinje i ljudi na nepoznatoj planeti mora da izdišu fluo-
rički ugljenik i fluorovodonik.
Ovakva razmena materija daje jedan i po put više energije nego
što je slučaj na Zemlji sa njenom kiseoničkom osnovom. Nije onda čudo
što je takav metabolizam omogućio da se razvije viši misaoni život.
Međutim, velika aktivnost fluora u poređenju sa kiseonikom zahteva
i veću radijaciju zvezde. Da bi energija zračenja bila u stanju da razbije
molekul fluoričnog vodonika u biljnoj fotosintezi, potrebni su ne žuto-
-zeleni zraci kao za vodu, već zraci moćnijih kvantova — plavi i ljubi­
časti. Očigledno da je zvezda — sunce tuđinaca plava i vrlo visoke
temperature.
— Paradoks! — umeša se u razgovor Tej Eron, vraćajući se iz radioni­
ce. — Fluorični vodonik lako se pretvara u gas.
— Da, na temperaturi od plus dvadeset — primeti Kari, pošto je
pogledao u priručnik.
— Da li se mrzne?
— Na minus osamdeset.
— Iz toga sledi da njihova planeta mora biti hladna! To nije u skladu
sa plavom vrelom zvezdom.
— Zašto? — primeti Jas Tin. — Njihova planeta može da bude veoma
udaljena od svoje zvezde. Okeani mogu da se nalaze u umerenim ili
polarnim zonama. Ili...
— Verovatno postoje mnoga »ili« — reče Mut Ang. — Bilo kako bilo,
brod sa fluorne planete je pred nama i uskoro ćemo saznati sve
detalje njihovog života. Važnije je da sada imamo na umu da se fluor
veoma retko javlja u vasioni, mada se on, prema poslednjim istraživa­
njima, pomakao sa četrdesetog na osamnaesto mesto po stepenu
rasprostranjenosti. Međutim, naš kiseonik zauzima u vasioni treće mesto
po ukupnoj količini svojih atoma, odmah posle vodonika i helijuma,
a za kiseonikom idu azot i ugljenik. Prema drugom sistemu izračuna­
vanja, kiseonika ima dvesta hiljada puta više od fluora. To može da
znači samo jedno — broj planeta sa fluornom atmosferom je ništavan.
— Sad razumem očajanje njihovog komandanta — zamišljeno reče
Afra Devi. — Oni traže sebi slična bića i njihovo razočaranje je veoma
veliko.
Ivan Jefremov 172

— Ako je to tačno, onda znači da oni odavno istražuju i da su već na­

ilazili na misaoni život...
— Verovatno je i on bio kiseoničkog tipa — dodade Afra.
— Ali, mogu da postoje i drugi tipovi atmosfere — javi se Tej Eron.
— Na primer, hloma ili sumporna, čak i sumporovodonična.
— One nisu pogodne za viši život! — pobedonosno je uskliknula Afra.
— Sve one pri razmeni materija daju tri puta, pa čak i deset puta
manje energije nego kiseonik, životvorni gas Zemlje!
•— To se ne odnosi na sumpornu atmosferu — promrmlja Jas Tin. —
Ona ima istu energiju kao i kiseonik.
— Vi imate u vidu atmosferu od sumporastog anhidrida i okean od
tečnog sumpora? — upita Mut Ang.
Inženjer potvrdi.
— U tom slučaju, sumpor ne zamenjuje kiseonik, već vodonik naše
Zemlje — mršteći se reče Afra. — To je najobičniji element vasione.
Teško da će sumpor, na koji se retko nailazi, biti čist zamenik vodo-
nika. Nema sumnje da je takva atmosfera još reda pojava nego što je
fluor.
— Uz to, samo na veoma vrelim planetarna okean od sumpora može biti
tečan — dodao je Tej listajući priručnik.
— čini mi se da je Afra u pravu — umeša se komandant. — Sve atmo­
sfere koje smo nabrojali suviše su velika retkost u poređenju sa
našom, koja se sastoji od najrasprostranjenijih elemenata u kosmosu.
— Kako je divno što je naša atmosfera upravo takva. Očekuje nas
susret s velikim brojem sličnih planeta! — oduševljavala se Afra.
•— Rekao bih da prvi susret nije takav — primeti Tej.
Afra pocrvene i htede nešto da kaže, ali se tada pojavi brodski
hemičar i saopšti da je zaštitna pregrada gotova.
Astronauti su učvrstili providnu tablu na kraju svog koridora. Bele
figure tuđinaca učinile su to isto u svom koridoru. Zatim su se Zem­
ljani i tuđinci sreli u praznom prostoru, pomažući jedni drugima u
kretanju preko prelaznog mostića. Pomilovati rukav skafandra, ili rame
— izraz nežnosti i prijateljstva — bilo je u jednakoj meri gest razumljiv
i jednima i drugima.
Zbog ispupčenja nalik na rogove, tuđinci su onemogućavali Zemlja­
ne pri pokušaju da razgledaju njihova lica kroz zasenčene šlemove. I
dok su se glave Zemljana videle relativno jasno, dotle su ispupčena
prednja oklopna stakla na šlemovima tuđinaca, sakrivena pod šipkastom
nastrešnicom školjke, ostala neprozirna za zemaljske oči. Samo nepo­
grešiv ljudski instinkt govorio je da ih tuđinci napregnuto i dobro-
namerno posmatraju.

Oba kosmička broda — jedan snežno beo, a drugi boje hromiranog

Čelika — predstavljali su sada celinu koja je nepomično lebdela u
beskrajnoj vasioni. »Telur« je uključio moćne grejače, pa je njegova
posada mogla da uđe u cev-koridor u običnim radnim odelima — pri­
pijenim i do grla zatvorenim kombinezonima od veštačke vune.
Srce zmije 173

U dubini koridora pojavila se grupa od osam tuđinaca... Ipak,

da li su to bili tuđinci? Iza ovog jedva primetnog zida stajali su ljudi.
Bilo je neverovatno da oni udišu gas najotrovniji za Zemlju i kupaju
se u moru od fluorovodonične kiseline koja sve razjeda. Proporcionalne
linije tela, stas koji odgovara prosečnoj visini Zemljana, okrugle glave
obrasle gustom modrikasto-cmom kosom ... Ali, najinteresantniji detalj
na njihovom licu bile su oči. Neverovatno krupne i izdužene, zauzimale
su gotovo ćelu širinu lica; njihovi spoljašnja uglovi koso su se podizali
prema slepoočnicama. Beonjače tirkizne boje izgledale su nepropor­
cionalno izdužene u odnosu na dužicu. Nos kratak i prilično pljosnat,
imao je kao i kod Zemljana nozdrve okrenute nadole. Mala usta sa
ljubičastim usnama i pravilni zubi bili su im plave boje, kao i beonjače.
Gornja polovina lica izgledala je veoma široka, a od očiju nadole lice
se prema bradi naglo sužavalo. Forma ušiju ostala je nerazjašnjena,
jer su svima slepoočnice bile pokrivene zlatnim pletenim gajtanima
koji su išli preko temena.
Među tuđincima bilo je i muškaraca i žena. Žene su se raspoznavale
po dužini i liniji vrata, oblim konturama i veoma bujnoj, kratko podši-
šanoj kosi. Muškarci su bili viši i korpulentniji, sa jače izraženom
bradom. Uopšte uzev, bile su to karakteristike po kojima se razlikuju
oba pola i kod Zemljana.
Afri se učinilo da tuđinci imaju samo četiri prsta na rukama. Noge
im nije najbolje videla, jer su njihova stopala tonula u mekom podu.
Odeća im je u svetlosti normalnoj za oči Zemljana izgledala tamno­
crvene boje.
Što su astronauti više gledali u došljake sa fluorne planete, njihov
oblik im je sve manje izgledao stran, štaviše, postojala je sve bliža
svojevrsna egzotična lepota tuđinaca. Njihovu najveću draž predstavlja­
le su ogromne oči, iz kojih je zračila toplina mudrosti i prijateljstva.
— Kakve oči! — nije mogla da se uzdrži Afra. — I naše su lepe, ali sa
ovakvim očima još je lakše postati čovek.
— Zašto? — šapatom upita Tej.
■— Što su oči krupnije, utoliko je više elemenata mrežnjače i takvo
oko može da obuhvati veći broj detalja.
Tej glavom dade znak da je razumeo.
Jedan tuđinac izađe napred i pozva ih pokretom ruke. Tog momenta
svetio na »Teluru« se ugasilo.
— Oh! — očajno uzviknu Mut Ang. — To nisam predvideo!
— Ali ja jesam — mimo odgovori Kari. — Isključio sam obično svetio
i upalio dve snažne lampe sa filterima četiri stotine trideset.
•— Mi izgledamo kao mrtvaci — ogorčeno prošaputa Tajna. — čove-
čanstvo ne izgleda baš najbolje pri takvoj svetlosti. Gledajte kako smo
svi zeleni, kao da smo sad izašli iz močvare.
— Vaša bojazan je neosnovana — reče Mut Ang. — Njihov spektar
najbolje vidljivosti daleko naginje ka ljubičastom, možda čak i ultra-
Ijubičastom. To daje mnogo više toplote i nijansi nego što mi možemo
da vidimo, ali ja ne mogu da zamislim kako to izgleda.
— Verovatno ćemo im izgledati mnogo žući nego što smo u stvari —
reče posle kraćeg razmišljanja Tej.
Ivan Jefremov 174

Tuđinci su sada upalili zemaljsku svetlost, a Zemljani isključili plavu.

Providnoj pregradi približiše se dva bića — muškarac i žena. Oni bez
žurbe zbaciše svoja tamnocrvena odela i uzeše se za ruke. Tako su mirno
stajali nekoliko trenutaka; zatim počeše da se okreću kako bi Zemljani
mogli da razgledaju njihova tela, koja su bila mnogo sličnija zemaljskim
nego lica. Proporcionalne linije potpuno su odgovarale pojmovima le-
pote na Zemlji; jedino što su bile reljefnije nego kod ljudi sa Zemlje.
Glave tuđinaca su lepo i ponosno stajale na visokim vratovima;
muškarac je imao široka ramena čoveka koji se bori i radi, a široka
bedra žene — majke misaonog bića iz kosmosa — ni najmanje nisu pro-
tivrečila osećanju intelektualne snage predstavnika nepoznate planete.
Kada su se tuđinci odmakli i žuto zemaljsko svetio ugasilo, Zemljani
se više nisu kolebali.
Na molbu komandanta Mut Anga, ispred providne pregrade stali
su držeći se za ruke Tej Eron i Afra Devi. Bez obzira što su zbog
nezemaljskog osvetljenja njihova tela izgledala kao od plavog hladnog
mermera, svi astronauti su ih ushićeno posmatrali — tako je bila lepa
naga lepota njihovih drugova. To su shvatili i tuđinci, što se moglo
zaključiti po njihovim brzim i kratkim pokretima i međusobnim po­
gledima.
Afra i Tej stajali su obuzeti nervnom napetošću, koja se uvek pojav­
ljuje kada treba izvršiti težak i riskantan zadatak. Najzad su tuđinci
završili snimanje i upalili svoje svetio.
— Sada više ne sumnjam da i kod njih postoji ljubav — reče Tajna
•— prava, divna i velika ljudska ljubav... Inače, njihovi muškarci i
žene ne bi bili tako lepi i inteligentni.
— Vi ste potpuno u pravu, Tajna. Zbog toga sam još zadovoljniji. Oni
će nas potpuno shvatiti — odazva se Mut Ang. — Pogledajte samo
Karija..! Kari, nemojte se slučajno zaljubiti u devojku sa fluorne
planete, to bi za vas bilo katastrofalno.
Astronavigator se prenu iz zanosa i odvoji oči od providne pregrade •
belog broda.
— Gotovo ste u pravu — setno se osmehnuo. — Mogao bih da se za­
ljubim, bez obzira na razliku tela i na čudovišnu udaljenost naših
planeta. Tek sada sam shvatio svu silu i moć ljubavi.
Ljudi su se kao ošamućeni razilazili. Ugasila su se svetla u koridoru,
preostali su da svetle spoljašnji reflektori na brodovima. Obe letelice
potonule su u mrak, ukočene i priljubljene jedna uz drugu, kao da je
sve živo u njima umrlo i zaledilo se u strašnoj hladnoći i dubokoj tami
vasione...
*
Drugi susret u koridoru počeo je pokazivanjem zvezdanih karata.
I Zemljanima i stanovnicima fluorne planete bila su potpimo nepoznata
sazvežđa pored kojih su prolazili brodovi. (Tek na Zemlji astronomima
je pošlo za rukom da ustanove tačan položaj plave zvezde: u omanjem
zvezdanom oblaku Mlečnog Puta, oko Tau Zmijonosca). Put nepoznate
letelice vodio je ka zvezdanoj skupini na sevemoj periferiji Zmijonosca,
Srce zmije 175

ukrstivši se sa putem »Telura« kada je došao do južnih granica saz-

vežđa Herkulesa.
U koridoru tuđinaca pojavila se nekakva rešetka od crvenih metal­
nih pločica. Nešto se iza nje zavrtelo, a onda su se pločice pomakle,
okrenule poprečno i nestale. Umesto rešetke pokazao se ogroman prazan
prostor, a onda se u daljini pojavila i fluoma planeta. Polako se
približavala — plava kugla veća od Zemlje. Zemljani su videli ljubičaste
talase okeana od fluorovodonične kiseline kako zapljuskuje obale od crnog
peska, i crvene hridine i padine izlomljenih planina, koje su zračile
plavu mesečevu svetlost. Veliki zalivi bili su osenčeni stalnim pokriva­
čem plavičastih oblaka. Gigantska postrojenja od crvenog metala i ne­
kog kao trava zelenog kamena bila su podignuta na obalama mora, ili
su se u beskrajnom lancu uspinjala vertikalnim dolinama ka polovima.
Ove ogromne skupine postrojenja, primetne sa veoma velike visine, bile
su ispresecane širokim trakama gustog rastinja sa zelenkasto-plavim
lišćem ili zaravnjenim kupolama planina, koje su zračile svetlost kao
da su opali ili kamenje doneseno sa Meseca na Zemlju.
Venci gradova videli su se na obe polulopte, u zonama koje bi odgo­
varale polarnom i umerenom pojasu Zemlje. Površina nastanjenih
zona, izuzimajući tajanstveni ekvatorijalni pojas utonuo u plavičastu
paru, bila je uređena, izmenjena i oplemenjena pomoću ruku i stvara­
lačke misli čoveka. Život je gospodario nad stihijama burnih voda i
guste atmosfere, koja je bila prožeta smrtonosnim zracima plave zvezde
i neverovatno snažnim nabojem elektriciteta.
Onda su u koridoru tuđinaca pejzaži na fluornoj planeti ustupili
mesto kolosalnim gradilištima. Nagibi kosih zidova ličili su na zdanja
tibetske arhitekture. Nigde nije bilo pravih uglova i horizontalnih ravni
— forme su se blago ugibale, prelazeći od vertikale ka horizontalnim
spiralnim zavojima. U daljini se pojavio taman otvor nalik na elisu.
Kada je prišao bliže, moglo se videti da donji deo elise predstavlja
spiralno uvijen širok put, koji se izdiže i ulazi u zdanje veliko kao
grad. U dubini ulaza mogla se videti blaga osvetljena sala sa fluorescent­
nim zidovima.

Odjednom, bez ikakvih prethodnih znakova, slika je nestala. Začu­

đeni astronauti, koji su očekivah da vide još nešto neobično, bukvalno
su bili šokirani. S druge strane pregrade koridor se osvetlio običnom
plavom svetlošću. Pojavili su se nepoznati astronauti. Ovoga puta kre­
tali su se užurbano.
Tog momenta na ekranu su jedna za drugom počele da se redaju
slike, koje su prolazile u tako brzom tempu da je posada »Telura« jedva
stizala da ih prati. Tamo negde, u mraku vasione, kretao se još jedan
beli astralni brod. Jasno se videlo kako se okreće i iskri njegov centralni
prsten, razbacujući zrake na sve strane. Odjednom, prsten je prestao da
se okreće i brod je ostao da visi u kosmičkoj tami, nedaleko od plave
patuljaste zvezde.
Ivan Jefremov 176

Mut Ang je uzdahnuo tako glasno da su se ljudi okrenuli ka njemu

i upitno pogledali.
— Da! Oni će uskoro otići. Negde vrlo daleko nalazi se njihov drugi
brod. Oni su se na neki način sporazumeli, mada ne mogu da zamislim
kako je to moguće u beskrajnom prostranstvu koje ih deli. Sada se
nešto desilo sa drugim brodom i njegov poziv je došao do naših pri­
jatelja.
•— Možda je tamo sve u redu, samo što je onaj brod naišao na nešto
veoma važno? — tiho upita Tajna.
•— Možda. Ma kakav da je razlog, oni će uskoro otići. Zato moramo da
saznamo od njih što više podataka. Najvažnije od svega su zvezdane
karte, njihov kurs, susreti koje su do sada imali sa drugim bićima u
kosmosu. Ubeđen sam da su sretali ljude slične nama...
Iz razgovora sa tuđincima saznalo se da mogu da ostanu samo još
jedan zemaljski dan. Zato su ljudi uz pomoć stimulativnih preparata
neumorno radili, istim tempom kao i žitelji fluome planete, čija je
energija izgledala neiscrpna ...
Prošlo je dvadeset časova. U koridoru su se pojavili Tej i Kari;
jedva se držeći na nogama od umora, oni su nosili trake zvezdanih
karata, u kojima je bio zapisan ceo put »Telura« od Zemlje do mesta
gde su se brodovi sreli. Tuđinci su se još više užurbali. Mašine za me­
moriju na letelici Zemljana zapisivale su na foto-magnetske trake po­
ložaje neotkrivenih zvezda, iskazane nepoznatim znacima rastojanja,
astrofizčike podatke i komplikovane i izukrštane puteve oba bela broda.
Sve je to trebalo da se dešifruje prema tablicama objašnjenja koje su
tuđinci pripremili. Ljudi nisu mogli da uzdrže radosne usklike kad su
se prvo kod jedne, zatim druge, treće, četvrte i pete zvezde na ekranu
pojavili uvećani kružići, u kojima su se zavrtele planete.
Lik robustnog, trbušastog broda smenilo je čitavo jato drugih, daleko
lepših letelica. Na visećim ovalnim platformama ispod njih stajala su
u svojim skafandrima bića — svakako ljudi. Znak atoma sa osam elek­
trona — kiseonikom — krunisao je sliku planeta i brodova; ali bro­
dovi na shemi sjedinjavali su se samo sa dvema prikazanim planetarna:
sa jednom koja je stajala blizu crvenog velikog sunca, i drugom, koja
se okretala oko jarko zlataste zvezde spektralne klase F. Po svemu
sudeći, život na planetarna tri druge zvezde takođe je bio kiseonički,
ali još nije dostigao tako visok nivo da bi mogao da izlazi u kosmos;
ili se tamo možda još nisu pojavila misaona bića.
Zemljani to nisu mogli tačno da utvrde, ali u njihovim rukama bili
su podaci od neocenjive vrednosti. Oni su ih vodili do tih nastanjenih
svetova, udaljenih mnogo stotina parseka od mesta gde su se dva broda
srela.

Došlo je vreme rastanka. Posade oba broda postrojile su se s obe

strane providne pregrade: bledobronzani ljudi Zemlje i sivi ljudi fluorne
planete, čije je ime za Zemljane ostalo nejasno. Mimikom su jedni
drugima izražavali svoje simpatije i žalost zbog rastanka.
Srce zmije 177

Duboka tuga zavladala je na »Teluru«. Čak i odlazak sa Zemlje, na

koju je trebalo da se vrate tek kroz sedam vekova, nije im onda izgledao
kao nenadoknadiv gubitak. Nikako nisu mogli da se pomire s činjeni­
com da će već kroz nekoliko minuta ovi lepi, čudni i dobri ljudi zauvek
iščeznuti u vasioni, da i dalje beznadežno traže sebi srodan misaoni
život.
Možda su tek sada astronauti u potpunosti shvatili da je u svim
čovekovim traganjima, težnjama, vizijama i borbi za progres najvažniji
— čovek. Za svaku civilizaciju, za svaku zvezdu, za čitavu Galaksiju i
beskonačnu Vasionu najvažniji su bili ljudi, njihov um, osećanja, snaga
i lepota.
Komandant nepoznatog broda napravio je nekakav znak. Istog tre­
nutka, mlada žena koja je prikazala lepotu stanovnika fluome planete
naglo se približila mestu gde je s druge strane stajala Afra. Raširivši
ruke, ona se priljubila uz pregradu, u želji da zagrli prekrasnu ženu
Zemlje. Ne primećujući da joj se niz obraze slivaju suze, Afra se takođe
priljubila uz pregradu, kao ptica zarobljena u staklenom kavezu. Onda
se svetio na tuđinskom brodu ugasilo i pocmelo staklo ekrana pretvo­
rilo u pučinu, u koju su potonuli svi pokušaji Zemljana da još jednom
vide bića koja su im za kratko vreme postala tako bliska.
Mut Ang je naredio da se upali osvetljenje na »Teluru«, ali koridor
s one strane pregrade bio je prazan.
— Vanbrodska grupa neka obuče skafandere za razdvajanje koridora!
— zapovedničkim glasom preseče tišinu Mut Ang. — Pogonski inže­
njeri na motore, astronavigator u komandnu salu. Svi da se pripreme
za let!
Ljudi su počeli da napuštaju koridor. Samo je Afra, osvetljena
prigušenom svetlošću iz otvora na palubi, nepomično stajala kao da
se ukočila od ledene hladnoće vasionskog prostora.
— Afra, spuštamo poklopac na otvoru! — doviknu joj Tej odnekud iz
dubine broda. — Želimo da vidimo njihov odlazak.
Afra se odjednom prenu, povika Teju da pričeka i potrča prema
komandantu. Začuđeni pomoćnik je u nedoumici stajao, ali Afra se
brzo vratila. S njom je bio i Mut Ang.
— Teje, uperi reflektor u koridor! Pozovite tehničare, vratite nazad
ekran! — naredio je komandant.
Ljudi su se užurbali. Snažan snop svetlosti prodro je u koridor i
počeo da daje signale u istim intervalima kao i prilikom prvog susreta.
Nepoznati astronauti opet su se pojavili u koridoru. Sva drhteći, Afra
se nagnula nad tablu sa koje su se na ekran reflektovali njeni na brzinu
napisani biološki podaci. Dvostruki spiralni lančići mehanizma nasled-
nosti trebalo bi u opštim crtama da budu jednaki i kod zemaljskih
i kod fluomih ljudi. Pošto ih je napisala, Afra je nacrtala dijagram
metabolizma u ljudskom organizmu, koji se svodio na podjednako
pretvaranje energije zračenja nebeskih zvezda, dobij eno putem biljaka.
Mlada žena je pogledala nepomične sive figure i krstom precrtala atom
fluora sa njegovih devet elektrona, stavivši na njegovo mesto atom
kiseonika.
Ivan Jefremov 178

Tuđinci se pokrenuše. Komandant je istupio napred i približio

lice tik uz pregradu, posmatrajući ogromnim očima Afrine nevešte
crteže. Onda je čelu prineo sastavljene ruke i duboko se poklonio pred
ženom Zemlje.
Oni su razumeli misao koja je Afri u poslednjem trenutku pala na
pamet. Afra je mislila na smelu promenu hemijskih procesa, koji akti­
viraju celokupan čovekov organizam — pokušaj da se putem dejstva na
mehanizam naslednosti fluorni metabolizam zameni kiseoničkim! Sa­
čuvati sve osobine, svu naslednost fluornih ljudi, ali naterati njihova
tela da rade na drugoj energetskoj osnovi. Ovaj džinovski zadatak bio
je još uvek veoma daleko od mogućnosti da se ostvari. Ali trebalo je
verovati u napor koji mogu učiniti ujedinjeni napori obe planete! Ako
se njima pridruže i druga misaona bića, fluomo čovečanstvo neće proći
kao senka bez traga, izgubljeno u beskrajnim prostorima Vasione.

Oba vasionska broda polako su se udaljavala, plašeći se da ne oštete

jedan drugog snagom svojih pomoćnih motora. Nekoliko trenutaka ka­
snije beli brod je obavio oblak zaslepljujućeg plamena, a kada se on
ugasio, nije ostalo ništa osim mračne tišine kosmosa.
Tada je i »Telur«, oprezno uzimajući zalet, ušao u pulsaciju koja
je služila kao most kojim se skraćuje nekad nezamisliva udaljenost
između zvezda. Sigurno zaštićeni svojim oklopima, ljudi više nisu videli
kako se skraćuju svetlosni kvanti i kako daleke zvezde, koje su bile
pred njima, od plavih postaju ljubičaste. Zatim je brod potonuo u
neprozirni mrak vasione, iza koje je ljude čekala draga i puna života
Zemlja.
Stanislav Lem
Istina

Sedim ovde i pišem u zatvorenoj sobi s vratima bez kvake, a ni

prozori se ne mogu otvoriti. Okno je od neprobojnog stakla. Isprobao
sam ga. Ne zato što sam dobijao volju da pobegnem, hteo sam samo
da se uverim. Pišem na drvenom stolu od orahovine. Papira imam
dovoljno. Mogu slobodno da pišem. Samo što niko to ne čita. Ali ja
ipak pišem. Neću da budem sam, a da čitam ne mogu. Sve što mi
daju za čitanje jeste laž, slova počinju da mi igraju pred očima i
gubim strpljenje. Ono što postoji u njima apsolutno me ne zanima
od trenutka kad sam shvatio da je neistina. O meni mnogo vode
računa. Ujutro imam kupanje u toploj ili mlakoj vodi, sa nežnim mi­
risom. Otkrio sam na čemu se zasniva razlika između dana u sedmici:
utorkom i subotom voda ima miris lavande, u ostalim danima — četi-
narskih šuma. Zatim je doručak i lekarska vizita. Jedan od mlađih
lekara (ne sećam se kako se zove, što ne znači da nešto nije u redu
s mojim pamćenjem, nego se sad trudim da ne pamtim nevažne stvari)
zanimao se za moj slučaj. Ispričao sam mu ga dva puta, ceo, a on je
moju izjavu snimio na magnetofonsku traku. Pretpostavljam da je
ponavljanje iskaza tražio zato da bi obe priče mogao da uporedi i
time otkrije ono što u njima ostaje nepromenjeno. Rekoh mu šta
mislim, kao i to da pojedinosti nisu važne.
Takođe sam ga upitao ne namerava li da moj slučaj obradi kao
takozvani klinički slučaj, kako bi na sebe skrenuo pažnju lekarskog
sveta. Malo se zbunio. Možda mi se to samo učinilo, no u svakom
slučaju prestao je da mi ukazuje naklonost.
Ali sve je to nevažno. Ono do čega sam došao, delimično zahvalju­
jući slučaju, delimično zahvaljujući drugim okolnostima, u izvesnom
(trivijalnom) smislu takođe je nevažno.
Postoje dve vrste činjenica. Jedne mogu postati korisne, na primar
činjenica da voda ključa na sto stepeni i pretvara se u paru po Bojl-
-Mariotovom i Gej-Lisakovom zakonu; zahvaljujući tome mogla je u
prošlosti da se izgradi parna mašina. Druge činjenice nemaju takvo
značenje jer se tiču svega, i od njih se ne može pobeći. Ne znaju
za izuzetke niti za primenu, i u tom smislu su beskorisne. Ponekad
mogu za nekoga da imaju neprijatne posledice.

STANISAW LEM, rođen 1921, po struci lckar, po vokaciji filozof, danas je jedan od najvećih
svetskih majstora naučne fantastike. Sem mnoštva romana, pripovedaka i drama napisao je
više dela iz filozofske, naučne i književno-teorijske oblasti: Summa technologiae (1964, prošireno
1967), Filozofija slučaja, (1968), Fantastika i futurologija (1970). Najvažnija naučno-fantastična
dela Stanislava Lema: Astronauti (1951), Magelanov oblak (1955), Dijalozi (1957), Zvezdani dnev­
nici (1957) Eden (1959) Invazija s Aldebarana (1959), Istraga (1959), Knjiga robota (1961),
Povratak sa zvezda (1961), Solaris (1961) Mesečna noć (1963), Nepobedivi (1964), Cibenjada
(1965), Lov (1965), Glas odozgo (1968), Pripovetke o pilotu Pirksu (1968), Savršeni vakuum
(1971) Fiktivna veličina (1974).
Preveo: PETAR VUJICIC
Stanislav Lem 180

Lagao bih kada bih tvrdio da sam svojom sadašnjom situacijom

zadovoljan i da sam potpuno ravnodušan zbog onoga što je zapisano
u mojoj istoriji bolesti. Pošto ipak znam da je moja bolest moja
egzistencija i da sam zahvaljujući tom oboljenju, koje se uvek završava
fatalno, došao do istine, postao sam vlasnik sitne satisfakcije kao svako
ko je u pravu nasuprot većini. U mome slučaju — nasuprot celome
svetu.
Mogu to da kažem zato što Martens i Ganimaldi nisu više živi.
Istina koju smo otkrili zajednički — njih je ubila. Prevedene na jezik
većine, te reči znače samo to da se desio nesrećan slučaj. Odista
se desio, samo mnogo ranije pre nekih četiri milijarde godina, kada
su plahte vatre zderane sa Sunca počele da se smotavaju u kuglu.
To je bila agonija, a sve ostalo, zajedno sa onim tamnim kanadskim
jelama ispred mog prozora, sa čavrljanjem bolničarki i mojim škra-
banjem — samo je zagrobni život. A znate li čiji? Zaista ne znate?
A volite da gledate vatru. Ako ne volite, onda je to zbog razbori­
tosti ili iz inata. Pokušajte samo da sednete kraj vatre i da odvojite
od nje pogled, pa ćete se odmah uveriti koliko ona privlači. Sve ono
što se dešava u plamenu (a dešava se veoma mnogo) nismo kadri
čak ni da nazovemo nekim imenom. Imamo za to dvadesetak odre­
daba koje ništa ne kazuju. Uostalom, pojma o tome nisam imao, kao
ni bilo ko od vas. I pored svog otkrića nisam postao poštovalac vatre,
baš kao što ni materijalisti ne postaju, ili bar ne moraju da postanu,
poštovaoci materije.
Uostalom, vatra... Ona je samo aluzija. Nagoveštaj. Zato mi dođe
da se smejem kad čestita doktorka Merijah govori ponekad nekome
stranom (očito je to neki lekar koji posećuje našu uzornu ustanovu)
kako je onaj čovek tamo, onaj mršavko što se greje na suncu —
piroparanoik. Što označava da moj sistem, koji je u sukobu sa stvar­
nošću, ima kao imenitelj — vatru. Kao da verujem u »život vatre«
(po rečima mnogouvažene doktorke Merijah). Razume se, nema u
tome ni trunke istine. Vatra u koju volimo da gledamo živa je koliko
i fotografije naših milih pokojnika. Može čovek da je izučava kroz
čitav život i da ništa ne postigne. Stvarnost je, kao uvek, daleko kom-
plikovanija ali i manje zloćudna.
Mnogo sam napisao, a sadržine gotovo da i nema. Znam, naime,
da ću, kada dođem do važnih stvari, kad ih ispričam do kraja, zaista
upasti u najdublje očajanje. Sve do onog časa kad ove beleške budu
uništene, i kad budem mogao da pristupim pisanju novih. Ne pišem
uvek isto. Nisam gramofonska ploča.
Voleo bih da Sunce zaviri u moju sobu, ali u ovo doba godine
ono dolazi u posetu tek negde oko četiri časa, i to samo na kratko.
Hteo bih da ga posmatram pomoću nekog velikog, dobrog uređaja,
poput onoga kojeg je Hamfri Fild pre četiri godine postavio na Maunt
Vilsonu, sa čitavim kompletom gutača viška energije, tako da čovek
može mimo satima da posmatra izbrazdano lice našeg oca. Loše
govorim, jer to nije naš otac. Otac daje život, a Sunce polako umire,
kao i mnoge milijarde drugih sunaca.
Istina 181

Možda je već vreme da počnem posvećivanje u tajnu ove istine

koju sam upoznao zahvaljujući slučaju i radoznalosti. Bio sam tada
fizičar. Stručnjak za visoke temperature. To je stručnjak koji se bavi
vatrom, onako kao što se grobar bavi — čovekom. Nas trojica, Mar-
tens, Ganimaldi i ja radili smo na velikom boulderskom plazmotronu.
Ranije je nauka poslovala sa neuporedivo manje epruveta, retorti i
stativa, i njeni su rezultati bili srazmemo manji. Mi smo iz međudr­
žavne akumulatorske linije uzimali milijarde vati energije, puštali je
u trbuh elektromagneta čija je samo jedna sekcija imala 70 tona te­
žine, a u žarište magnetnog polja smeštali smo veliku kvarcnu cev.
Električno pražnjenje išlo je kroz cev, od jedne elektrode do
druge, a njegova moć bila je takva da je atomima skidala elektronske
obloge, te je ostajala samo kaša usijanih nukleusa, degenerisani nukle­
arni gas, ili plazma koja bi eksplodirala u jednom stomilijarditom
deliću sekunda, i koja bi nas, oklope, kvare, elektromagnete s njiho­
vim betonskim ukotvljenjem, sa zidovima zgrade i njenom kupolom
koja izdaleka blešti pretvorila u gljivasti oblak, i sve bi se to zbilo
mnogo pre no što se može i zamisliti mogućnost takvog događaja,
samo da nije ovog magnetnog polja.
To polje je vršilo pritisak na pražnjenje koje ide u plazmu, ispli-
talo iz nje neku vrstu šnura koja pulsira vrelinom, tanku nit koja
ispušta tvrde zrake, nit zategnutu od elektrode do elektrode i koja
treperi unutar vakuuma zatvorenog u kvarcu, pošto magnetno polje nije
dopuštalo nagim nuklearnim česticama sa temperaturom od milion
stepeni da se približe zidovima posude, štiteći tako i nas i naš ekspe­
riment. No sve to, rečeno jezikom plemenite popularizacije, naći ćete
u bilo kojoj knjizi, a ja to nevešto ponavljam samo reda radi, pošto
od nečeg valja početi, a teško je ipak kao početak ove istorije smat­
rati svaka dvokrilna vrata bez kvake, ili platnenu vreću s veoma dugim
rukavima. Doduše, u ovom trenutku upravo počinjem da preterujem,
jer se takve vreće, takve luđačke košulje više ne upotrebljavaju. Nisu
potrebne, zato što je otkrivena jedna vrsta lekova sa drastično umiru-
jućim dejstvom. Ali to nije važno.
Plazmu smo, dakle, ispitivali, bavili se problemima plazme kao što
pristoji fizičarima: teorijski, matematički, hijeratički, uzvišeno i tajno
— bar u tome smislu što smo se prezrivo odnosili prema pritisku
naših nestrpljivih finansijskih staratelja koji se ne razumeju u nauku;
naime, oni su zahtevali rezultate koji bi davali mogućnosti konkretne
primene. U to vreme bilo je veoma u modi raspravljanje o takvim
rezultatima ili barem o njihovoj verovatnoći. Trebalo je, dakle, da
nastane zasad samo na papiru, projektovan plazmatski motor za ra­
kete, a veoma je bio potreban i plazmatski upaljač za hidrogenske
bombe, one »čiste«; čak je trebalo da bude teorijski razrađen hidro­
genski reaktor ili termonukleami lanac uz oslonac na princip plazmat-
skog šnura. Jednom reći, budućnost ako ne sveta, a ono bar njegove
energetike i transporta, sagledavana je u plazmi. Plazma je, kao što
rekoh, bila u velikoj modi, baviti se njenim istraživanjem spadalo
je u bon-ton, a mi smo bili mladi, hteli smo da radimo ono što je
12 Andromeda
Stanislav Lem 182

najvažnije i što može da donese blesak, slavu, šta ga znam, uostalom?

Svedeni na primame motive, ljudski postupci se pretvaraju u gomilu
trivijalnosti, dok reizboritost i umerenost kao i prefinjenost analize
počivaju na tome da se poprečni presek i fiksacija izvrše na mestu
maksimalne komplikacije, a ne na njenim izvorima, jer svi znaju da
mnogo šta od onoga što imponuje ne postoji čak ni na izvorima Mi-
sisipija, i da svako s lakoćom može takve stvari da preskoči. Otuda
izvestan prezir prema izvorima. Ali mislim da sam se udaljio od teme.
Veliki planovi, čije se ostvarenje očekivalo od naših istraživanja i
istraživanja još nekoliko stotina drugih plazmologa, naišli su posle
izvesnog vremena na sferu pojava isto toliko neshvatljivih koliko i
neprijatnih. Do izvesne granice — do granice srednjih temperatura
(srednjih u kosmičkom smislu, znači takvih kakve vladaju na povr­
šini zvezda) plazma se ponašala na pokoran i solidan način. Ako bi
bila sputana odgovarajućim vezama poput spomenutog magnetnog
polja, ili izvesnim rafinovanim majstorijama zasnovanim na principu
indikacije, plazma bi dopuštala da bude upregnuta u pogon praktičnih
primena, i njena se energija prividno mogla koristiti. Prividno, pošto
se u održavanje plazmatskog šnura ulagalo više energije nego što se
iz plazme dobijalo, razlika je odlazila u zračne gubitke, kao i na pove­
ćanje entropije. Bilans zasada nije bio važan, jer je iz teorije pro-
izilazilo da će pri višim temperaturama troškovi automatski opasti.
I tako je stvarno nastao izvesan tip malog reaktivnog motora, pa čak
i generator veoma tvrdih gama zraka, ali plazma, istovremeno, nije
ispunila mnoštvo nada koje su u nju ulagane. Mali plazmatski motor
je radio, dok su motori projektovani na veću snagu eksplodirali ili
otkazivali poslušnost. Pokazalo se da se u izvesnom domenu termičkih
i elektrodinamičkih ekscitacija plazma ponaša drugačije nego što pred­
viđa teorija; svi su zbog toga negodovali, jer je teorija u matematičkom
pogledu bila neobično privlačna i potpuno nova.
Takve stvari se dešavaju, štaviše, one moraju da se dešavaju. I
stoga, ne dopuštajući da ih ova nepokornost pojave zbirni, mnogi
teoretičari, a među njima i nas trojica, prihvatili smo se istraživanja
plazme tamo gde je bila najćudljivija.
Plazma — a u istoriji to ima izvesno značenje — izgleda dosta
impozantno. Najprostije rečeno, ona podseća na komadić Sunca, i
to uzet radije iz središnjih sfera, a ne iz hladnjikave hromosfere. Po
blesku, plazma ne zaostaje za suncem, nego ga, naprotiv, čak preva-
zilazi. Ničeg zajedničkog nema sa bledozlatastom igrom onih sekundar­
nih, krajnjih umiranja kakva nam pokazuje drvo u kaminu dok se
sjedinjuje s kiseonikom, niti sa bledoljubičastim, zviždavim konusom
palivne brizgaljke, gde fluor ulazi u reakciju s kiseonikom, kako bi
dao najvišu hemijski ostvarivanu temperaturu, niti pak s Voltinim
lukom, lučnim plamenom sred kratera dva komada uglja, iako bi uz
dobru volju i potrebnu strpljivost istraživač mogao da pronađe mesta
koja imaju temperaturu iznad 3000 stepeni. Takođe, i temperature po­
stizane zahvaljujući ubacivanju kojeg miliona ampera u tanki električni
vod, koji tada postaje sasvim već topao oblačak, ili termički efekti
udarnih talasa pri kumulativnoj eksploziji — sve to plazma ostavlja
Istina 183

daleko iza sebe. U poređenju s njom, slične reakcije treba smatrati

hladnima, čak ledeno-hladnima, a mi tako ne rezonujemo samo zbog
slučaja koji je učinio da smo nastali iz tela već kompletno ohlađenih,
umrtvljenih, u blizini apsolutne nule; naše drsko živovanje deli od
nje jedva trista stepeni u apsolutnoj Kelvinovoj skali, dok se pri vrhu
stub ove skale diže do milijardu stepeni. Tako, dakle, nije preterano
govoriti o onim najvatrenijim mogućnostima koje umemo laborato­
rijski da postižemo, smatrajući ih pojavama večitog toplotnog ćutanja.
Prvi plamičci plazme koji su se pojavili u laboratorij ama nisu
ni bili baš toliko topli — dvesta hiljada stepeni u to vreme se sma­
tralo za temperaturu dostojnu poštovanja, a milion stepeni bilo je
već neobično dostignuće. Matematika, ona primitivna i aproksima­
tivna, nastala iz poznavanja pojava hladnog pojasa, ipak je obećavala
da će se nade polagane u plazmu ostvariti u znatno većem stepenu
termometarske skale: zahtevala je temperature istinski visoke, gotovo
zvezdane; mislim, naravno, na unutrašnjost zvezda. To mora da su
neobično zanimljiva mesta, iako će na čovekovo lično prisustvo u
njima morati još da se čeka.
Tako su, dakle, bile potrebne temperature visoke više miliona ste­
peni. Počele su da se realizuju, mi smo takođe na tome radili, i evo
šta je ispalo.
Onako kako rastu temperature, uvećava se i brzina preobražaja,
svejedno kakvih; u odnosu prema skromnim mogućnostima takve teč­
ne kapljice kakva je naše oko, povezane sa drugom, većom kapljom
koju predstavlja naš mozak, čak i plamen obične sveće već je domen
pojava neprimetnih za njihov tempo, a šta tek da govorimo o trepe­
ravom plamenu plazme! Valjalo je, dakle, prihvatiti se drugih metoda,
prešlo se na fotografisanje plazmatskih pražnjenja, pa smo i to radili.
Najzad je Martens uz pomoć nekolicine poznatih optičara i inženjera-
•mehaničara konstruisao filmsku kameru, pravo čudo tehnike, bar
prema našim mogućnostima, kameru koja je pravila više miliona
snimaka u sekundi. Nije sad važna njena konstrukcija, veoma smišlje­
na, koja je pohvalno svedočila o našem usrdnom zalaganju. Uglavnom,
pokvarili smo čitave kilometre filmske trake, ali najzad smo dobili
nekoliko stotina metara snimaka dostojnih pažnje, i projektovali
smo ih u tempu usporenom najpre hiljadu, a potom i deset hiljada
puta. Nismo zapazili ništa naročito, sem to da su se neki svetlosni
impulsi, koje smo najpre smatrali elementarnom pojavom, pokazali
kao spojevi nastali naslojavanjem veoma brzih preobražaja, ali i
njih smo najzad mogli savladati našom primitivnom matematikom.
Čudo nas je snašlo tek kad je jednoga dana, pod uticajem neobjaš­
njivog propusta ili nekog neskrivljenog uzorka — došlo do eksplozije.
U stvari, nije to bila prava eksplozija, jer je ne bismo preživeli, nego
je plazma naprosto, u apokaliptički sićušnom delu sekunda, savladala
nevidljivo magnetno polje koje ju je sa svih strana pritiskalo, i razo­
rila nam masivnu kvarcnu cev u kojoj je bila zatvorena.
Srećnim sticajem okolnosti spasena je kamera koja je snimala ek-
sperimenat, i spasena je filmska traka u kamen. Ćela eksplozija tra­
12»
Stanislav Lem 184

jala je možda milijarditi delić sekunde, a sve posle toga bilo je već
samo zgarište kaplji stopljenog kvarca i metala koje su se rasprska­
vale na sve strane. Ti nanosekundi zabeleženi su na našem filmu kao
pojava koju do kraja života neću zaboraviti.
Neposredno uoči eksplozije, dotada gotovo monolitni šnur plazmat-
skog plamena stanjivao se u regularnim intervalima kao zategnuta
struna, posle čega je, rasprsnuvši se na niz okruglih zrnaca, prestao
da postoji kao celina. Svako od tih zrna raslo je i preobražavalo se,
granice tih kapljica atomske vreline postale su tečne, i iz njih su
izbile treplje od kojih je nastala naredna generacija kapljica, zatim
su se sve te kapljice sjatile prema centru i formirale spljoštenu kuglu,
koja, grčeći se i nadimajući se, kao da je disala, a istovremeno raza-
šiljala u izviđanje oko sebe neku vrstu vatrenih, na krajevima razi­
granih pipaka, nakon čega je usledio, ovoga puta već i na našem
filmu, munjevit raspad, gubljenje svake organizovanosti: video se još
samo pljusak plamenih mlazova koji su šibali vidno polje, dok se sve
nije utopilo u kompletnom haosu.
Neće biti preterano ako kažem da smo tu traku razgledali nekih
stotinu puta. Zatim smo, i priznajem da je to bila moja ideja, pozvali
k nama, ne u laboratoriju nego u Ganimaldijev stan, jednog poznatog
biologa, veoma cenjenog u naučnim krugovima. Ne govoreći mu ništa
unapred i ne upozoravajući ga ni na šta, izdvojili smo samo središnji
deo naše velelepne trake i pred očima uvaženoga gosta izvršili projek­
ciju na normalnom aparatu, s tim izuzetkom što smo na objektiv
stavili tamni filtar, zahvaljujući čemu je ono što je na snimku bilo
plamen izbledelo i izgledalo kao predmet dovoljno moćno osvetljen
svetlošću aparature.
Profesor je video naš film, i kad smo upalili sijalice, izrazio učtivo
čuđenje što se mi, fizičari, bavimo stvarima tako dalekim od naše
struke, kao što je život infuzorija u akvarijumima. Upitah ga je li
siguran da je ono što je video odista kolonija infuzorija?
Sećam se njegova osmeha, kao da ga sad gledam.
— Snimci nisu dovoljno oštri — rekao je kroz taj svoj smešak — i,
izvinite na iskrenosti, vidi se da su ga pravili nestručnjaci, ali mogu
vam dati reč, gospodo, da to nije artefakt.
— Šta podrazumevate pod tim nazivom? — upitah.
— krte factum, ili nešto veštački stvoreno. Još u Svamovo vreme
ljudi su se igrali imitiranjem živih oblika na taj način što su u ulje
ubacivali kaplje hloroforma; takve kaplje obavljaju ameboidalne kret­
nje, puze po dnu posude i čak se, pri menjanju osmotičkog pritiska,
menjaju na polovima, ali to su čisto spoljašnje, primitivne sličnosti
koje imaju sa životom zajedničkog isto koliko i maneken iz izloga
sa čovekom. Odlučujuće značenje, naime, ima unutrašnja građa, mik-
rostruktura. Na vašem snimku vidi se, mada nerazgovetno, kako pro-
tiče podela tih jednoćeličnih stvorova; ne mogu da odredim vrstu i
ne dajem glavu da to možda nisu naprosto ćelije životinjskog tkiva,
Istina 185

odgajane duže vreme na veštačkoj podlozi i podvrgnute hijaluroni-

dazi da bi se razlučile, odvojile jedna od druge; u svakom slučaju
to su ćelije, jer imaju hromozomski aparat, iako defektan. Je li sredina
bila podvrgnuta dejstvu nekog kancerogenog sredstva? ...
Nismo se usudili ni da pogledamo jedan drugog. Trudili smo se
da ne odgovaramo na njegova sve učestalija pitanja. Ganimaldi je
gosta zamolio da još jednom pogleda ceo film, ali do toga nije došlo,
mada se ne sećam zbog čega; možda je profesor žurio, ili je možda
mislio da se iza naših oskudnih obaveštenja krije neka smicalica.
Zaista se više ne sećam. Uglavnom, kad smo ostali sami, kad su se
iza ovog autoritativnog čoveka zatvorila vrata, pogledasmo se u pot­
punoj zapanjenosti.
— Čujte — rekoh pre no što je iko drugi stigao da nešto kaže —
smatram da moramo pozvati drugog stručnjaka i pokazati mu ceo
film. Sada, kad znamo šta je u pitanju, to mora biti stručnjak naj­
više klase, koji se bavi isključivo proučavanjem jednoćelijskih bića.
Martens je predložio da pozovemo jednog od njegovih poznanika
sa univerziteta, čoveka koji je čak i stanovao blizu nas. Nije ga našao
kod kuće. Poznanik se vratio posle nedelju dana i došao na brižljivo
pripremljenu seansu. Ganimaldi je odlučio da mu ne kaže istinu.
Jednostavno mu je pokazao ceo film, izuzevši početak, pošto je slika
preobražaja tamo gde je šnur plazme počinjao da se sužava u po­
jedinačne, grozničavo uzdrhtale kaplje, mogao da ga navede na naj-
različitije misli. Ali zato je ovoga puta pokazana traka do kraja, poka­
zana je ona poslednja faza postojanja plazmatske amebe koja se ras­
prskavala poput eksplozivnog šrapnela.
Ovaj drugi stručnjak, takođe biolog, bio je mnogo mlađi od svog
ranijeg kolege, i samim tim manje samouveren, a čini se i da je bio
mnogo naklonjeniji Martensu.
— To su neke dubokovodne amebe — rekao je. — Razneo ih je spoljni
pritisak u trenutku kad je unutrašnji počeo da opada. Onako kao što
se dešava sa dubinskim ribama. Nemoguće je izvaditi ih žive sa
okeanskog dna, uvek ginu, raznesene iznutra. Ali otkuda vama takvi
snimci? Spuštali ste kameru na okeansko dno, šta li?
Gledao nas je s rastućim podozrenjem.
■— Snimci nisu dovoljno uoštreni, zar ne? — skromno primeti Martens.
— Mada neizoštreni, ipak su veoma zanimljivi. Sem toga, proces deobe
protiče nekako nenormalno. Nisam dobro mogao da pratim postup­
nost faza. Pustite traku još jednom, ali sporije...
Pustili smo je najsporije što smo mogli, ali to nije mnogo pomoglo,
i mladi biolog nije bio sasvim zadovoljan.
— Još sporije ne može?
— Ne može.
— A zašto niste radili ubrzane snimke?
Imao sam neodoljivu želju da ga upitam da li pet miliona snimaka
u sekundu smatra izvesnom brzinom, ali se ugrizoh za jezik. Najzad,
nije bilo vreme za šale.
Stanislav Lem 186

•— Jeste, deoba protiče anormalno — reče on, pošto je film video

i po treći put. — Sem toga, dobija se utisak kao da se sve dešava
u sredini gušćoj od vode... a uz to, većina potomaka drugog poko-
lenja ispoljava rastuće razvojne defekte, mitoza je pokarabašena, i
zbog čega se stapaju u jedno? To je veoma čudno... Da nije to rađeno
na materijalu protozoa u radioaktivnoj sredini? — upitao je naglo.
Razumeo sam na šta misli. U to vreme mnogo se govorilo o tome
kako su načini primenjivani za neutralizaciju radioaktivnog pepela
poreklom iz atomskih reaktora, time što su ga u hermetičnim posu­
dama potapali na okeanskom dnu, postajali veoma rizični, i kako
mogu dovesti do zagađenja morske vode.
Ubedili smo ga da se vara, da to nema ničeg zajedničkog s radio-
aktivnošću. Rešili smo ga se ne bez muke, namrgođenog, nepoverljivo
zagledanog u svakog od nas ponaosob, tek pošto nam je postavio
mnoga pitanja na koja niko nije hteo da odgovara, jer smo se pret­
hodno tako dogovorili. Stvar je bila previše neobična i previše velika
da bismo je mogli poveriti stranom čoveku, makar on bio i Martensov
prijatelj.
— Sad, mili moji, moramo dobro da razmislimo šta da radimo —
reče Martens kad smo posle ove druge konsultacije ostali sami.
— Ono što je tvoj biolog ocenio kao smanjenje pritiska koje je dovelo
do rasprskavanja »ameba« u stvari je bilo naglo opadanje napetosti
magnetnog polja... — rekoh Martensu.
Ganimaldi, koji je dotle ćutao, progovori razborito, kao i obično:
— Smatram da moramo nastaviti dalja istraživanja...
Svesni smo bili rizika kome se izlažemo. Bilo je već poznato da
plazma, relativno »mirna« i pokorna kad bi je zarobljavali u tempe­
raturama ispod milion stepeni, negde iznad te granice prelazi u ne­
postojano stanje i svoje efemerno postojanje završava eksplozijom
nalik na onu koja se dogodila onog jutra u našoj laboratoriji. Pojača­
vanje magnetnog polja uvodilo je samo činilac gotovo nepredvidljivog
zakašnjenja eksplozije. Većina fizičara smatrala je da se vrednost
nekih parametara menja u skokovima i da će biti potrebna potpuno
nova teorija »gorućeg nuklearnog plina«. Uostalom, hipoteza koje su
imale za cilj da razjasne ovaj fenomen — bilo je već mnogo.
U svakom slučaju, privremeno se nije moglo ni pomišljati na isko-
rišćavanje goruće plazme za pogon raketa ili automatskih reaktora.
Taj put je proglašen pogrešnim, pošto vodi u ćorsokak. Istraživači,
i to naročito oni koji su se zanimali za konkretne rezultate, vratiše
se izučavanju nižih temperatura. Tako je, manje-više, izgledala situ­
acija kada smo pristupili nastavku eksperimenata.
Dok se penjala na temperaturu iznad milion stepeni, plazma je
postajala materijal naspram koga je vagon s nitroglicerinom delovao
kao dečja čegrtaljka. Ali ni ta opasnost ne bi nas mogla zadržati. Bili
smo već previše zaintrigirani neobičnošću otkrića, i spremni na sve.
Druga je stvar što smo sagledavali mnoštvo grozomornih prepreka.
Poslednji trag jasnoće koju je matematika unosila u dubinu razbuktale
plazme gubio se negde na oko milion stepeni, ili, kod primene drugih,
Istina 187

manje pouzdanih metoda, na visini oko milion i po stepeni. Dalje

je račim potpuno zatajivao, jer bi davao već isključivo besmislene
zaključke.
Preostajao nam je, dakle, samo stari metod pokušaja i grešaka,
to jest eksperimentisanje naslepo — bar u prvim fazama. Ali kako
se braniti od eksplozija koje su pretile da izbiju u svakom trenutku?
Blokovi armiranog betona, najdeblji čelični oklopi, zasuni — sve to
naspram neznatnog delića materije usijane do više miliona stepeni
postaje zavesa koja nije bila ni malo bezbednija od lista flispapira.
— Zamislite — rekoh drugovima — da se negde u kosmičkom va­
kuumu, u blizini apsolutne nule, nalaze bića potpuno različita od
nas, recimo neka vrsta metalnih organizama koji obavljaju različite
eksperimente. Između ostalog polazi im za rukom — u ovom tre­
nutku čak nije ni važno kako — uglavnom polazi im za rukom da
sintetizuju živu, belančevinastu ćeliju. Jednu amebu, šta će se desiti
s njom? Naravno, tek što bi bila stvorena, ona bi se raspala, eksplo­
dirala, a njeni ostaci bi se zamrzli, jer u vakuumu proključa i tre­
nutno se pretvara u paru voda što u njoj postoji, a toplota od belan-
čevinastog preobražaja smesta će se izgubiti putem radijacije. Naši
eksperimentatori, koji svoju ćeliju snimaju kamerom ovakvom kao
što je naša, mogli bi u nekom tamo deliću sekunda da je ugledaju...
ali da bi je mogli održati u životu, morali bi za nju da stvore
odgovarajuću sredinu ...
— Zaista smatraš da je naša plazma rodila »živu amebu«? — upita
Ganimaldi. — Da je to život izgrađen iz vatre?
— Šta je život? — odgovorih maltene kao Pontije Pilat kad je upi­
tao »šta je istina«? — Ništa ne smatram. Jedno je u svakom slučaju
sigurno: kosmički vakuum i kosmička hladnoća su daleko pogodniji
uslovi za egzistenciju amebe, nego što su to zemaljski uslovi — za
postojanje plazme. Postoji samo jedna sredina u kojoj iznad milion
stepeni ne bi morala biti uništena ...
— Razuman. Zvezda. Unutrašnjost zvezde — reče Ganimaldi. — Hoćeš
da tu unutrašnjost stvoriš u laboratoriji, oko cevi s plazmom? Zaista
ništa jednostavnije... Ali, pre toga bismo morali zapaliti ceo okeanski
vodonik...
— Nije baš neophodno. Pokušajmo nešto drugo.
— Moglo bi se to učiniti drugačije — primeti Martens. — Izazvati
eksploziju tovara tritijuma, i u mehur eksplozije uneti plazmu...
— To se ne da učiniti, znaš i sam. Pre svega, niko ti neće dozvoliti da
izazoveš hidrogensku eksploziju, a čak i kada se to ne bi desilo, nema
načina da se plazma ubaci u žarište eksplozije. Uostalom, mehur postoji
samo dotle dok traje dodavanje svežeg tritijuma spolja.
Posle tog razgovora razišli smo se dosta neraspoloženi, jer je izgledalo
da su sve nade izgubljene. Ali kasnije smo se upustili u naknadne besko­
načne diskusije, i najzad pronašli nešto što je izgledalo kao da ima nekih
izgleda, ili bar neke daleke senke ostvarenja. Bilo nam je potrebno
magnetno polje s neverovatno visokom napetošću i zvezdana tempera­
tura. To je trebalo da bude »hrana« plazme. Njena »prirodna« sredina.
Stanislav Lem 188

Rešili smo da izvršimo eksperimenat u polju sa običnom napetošću,

a zatim da njegovu snagu pojačamo u naglom, desetostrukom skoku.
Iz proračtma je proizlazilo da će se aparatura, ova naša magnetna nakaza
od osamsto tona razleteti, ili da će bar kalemovi morati da se rastope,
ali da ćemo pre toga, u momentu kratkog spoja, imati postulirano polje
u trajanju dve, a možda i tri stohiljaditne sekunde. U odnosu prema
tempu procesa koji se događaju u plazmi, bilo je to dosta dugo vreme.
Ceo projekt imao je otvoreno kriminalistički karakter i, naravno, niko
nam ne bi dao dozvolu da ga realizujemo. Ali malo smo za to marili.
Bilo nam je stalo jedino do toga da registrujemo pojave koje će nastu­
piti u momentu spoja, i u detonaciji koja će uslediti odmah posle njega.
Kad bismo upropastili aparaturu ne dobivši ni metar filmske trake,
nijedan snimak — sve što bismo izvršili označavalo bi delikt uništenja
imovine. Zgrada u kojoj se nalazila laboratorija bila je, srećom, dvade­
setak milja izvan grada, među blagim, travnatim brežuljcima. Na vrhu
jednog brežuljka uredili smo osmatrački punkt, sa filmskom kamerom,
teleobjektivima i čitavom gomilom elektronskih uređaja, smešten iza
ploče od neprobojnog stakla visoke providnosti. Načinili smo seriju
probnih snimaka koristeći sve jače teleobjektive, dok se najzad nismo
odlučili za takav koji je imao osamdesetostruku moć približavanja. Imao
je veoma malu svetlosnu snagu, ali pošto je plazma svetlija od Sunca, to
nije ni bilo važno. U to vreme već smo radili više kao zaverenici nego
kao istraživači. Koristili smo priliku što je to bilo razdoblje godišnjih
odmora, i što niko osim nas nije radio u laboratoriji, a takvo stanje
trebalo je da potraje još neke dve nedelje. U tom razdoblju morali smo,
dakle, da obavimo svoj ogled. Znali smo da neće proći bez galame, pa
čak i većih neprijatnosti, jer ćemo morati nekako da opravdamo kata­
strofu — te smo čak razmotrili nekoliko varijanti dosta verovatnog
opravdavanja koje je trebalo da dokaže našu nevinost. Nismo znah da
li će taj luđački projekt uopšte dati neke rezultate; sigurno je bilo samo
to da će čitava laboratorija posle eksplozije prestati da postoji. Mogli
smo računati samo na nju. Izvadili smo prozore zajedno s okvirima iz
onog zida zgrade koji je gledao prema vrhu brega; trebalo je još demon­
tirati i izneti van zaštitne pregrade iz hale elektromagnet, tako da bi
izvor plazme bio dovoljno vidljiv s našeg položaja.
To smo učinili šestog avgusta, u sedam i dvadeset ujutro, po vedrom
vremenu i vrelom, sunčanom danu. Na padini, pod samim vrhom bre­
žuljka, bio je iskopan dubok rov iz koga je Martens vršio izviđanja
posredstvom malog prenosnog pulta i kablova koji su se protezali od
zgrade na bregu pa sve do uređaja u laboratoriji. Ganimaldi je upravljao
kamerom, a ja sam pored njega, s glavom pomoljenom iznad grudobrana,
kroz oklopno staklo i služeći se snažnim dogledom postavljenim na tro­
nošcu, posmatrao tamni kvadrat izvađenog prozora, čekajući na ono što
će se dogoditi u prostoriji.
— Minus 21... minus 20 ... minus 19 ... — monotonim glasom, bez
trunke osećanja govorio je Martens koji je sedeo odmah iza mene, iznad
čitavog spleta kablova i prekidača. U vidnom polju imao sam apsolutno
crnilo, u čijem je centru podrhtavala i leno se izvijala živina žilica zagre-
Istina 189

javane plazme. Nisam video ni osunčane dine, ni travu punu belog i

žutog cveća, čak ni avgustovsko nebo iznad kupole zgrade; stakla su bila
valjano prevučena crnom bojom. Kad je plazma počela da se nadima u
sredini, uplaših se da ne raznese cev pre no što Martens skokom spoja
pojača magnetno polje. Otvorio sam usta da viknem, no u tom trenu
Martens reče: »Nula!!«
Ne. Zemlja se nije zaljuljala niti smo čuli bilo kakvu grmljavinu;
samo je crna boja u koju sam bio zagledan, samo je ono što je ličilo na
nekakvu najdublju noć — pobledelo. Otvor u zidu laboratorije ispunila
je narandžasta magla, otvor se pretvorio u kvadratno sunce, u samom
centru buknuo je zaslepljujući blesak, a zatim je sve progutao vihor
vatre; otvor u zidu se povećao, procvao granatim linijama pukotina, iz
kojih su se probijali dim i plamen, i uz otegnutu grmljavinu koja se
spuštala na ceo kraj kupola se svalila na zidove što su padali. Istovre­
meno prestadoh da vidim bilo šta kroz stakla; odmakao sam dogled od
očiju i ugledao stub dima koji se dizao prema nebu. Ganimaldi je uzbu­
đeno micao usnama, nešto vičući, ali grmljavina je još trajala, razlegala
se iznad nas; ništa nisam čuo od onoga što je govorio — uši sam imao
kao začepijene vatom. Martens skoči na noge i probi se između nas da
pogleda naniže jer je sve dotad bio zauzet pultom: lomljava se utiša.
I tada povikasmo uglas valjda sva trojica.
Oblak, odbačen snagom eksplozije, dizao se već visoko iznad zgarišta
koje se sve sporije raspadalo u oblak krečne prašine. Iz njegovih na­
slaga probi se zaslepljujući izduženi plamen, okružen zrakastim oreolom
— rekao bih drugo Sunce, spljošteno poput crva. Možda jedan sekund
ostao je tako da visi gotovo nepomično iznad zadimljene ruševine,
stalno krvareći i rastežući se, nakon čega se sručio na zemlju. Crni i
crveni krugovi počeše da mi se vrte u očima, jer je taj stvor ili plamen
sipao blesak ravan sunčanom, ali opazih, još dok se spuštao, kako visoka
trava, dimeći se, nestaje na njegovom putu, a on je sukljao prema nama,
nekako vukući se i polećući, pri čemu se oreol koji ga je okružavao širio
tako da je već postajao jedro vatrenog mehura. Kroz oklopna stakla
udari toplina od zračenja, vatreni crv nam se izgubi ispred očiju, ali po
treperenju vazduha iznad padine, po kolutima pare i snopovima pucke-
tavih vamica u koje se pretvaralo žbunje, shvatismo da se valja prema
vrhu našeg brega. Gurajući se međusobno u naglom napadu panike,
nadadosmo se u bekstvo. Znam da sam trčao napred, dok su mi glava i
ramena bili osmuđeni nevidljivim plamenom koji kao da je jurio za mnom.
Nisam video Martensa i Ganimaldija; bio sam kao šlep, bezglavo sam
trčao, dok se ne spotakoh o neki krtičnjak i ne sruših se u travu još vlaž­
nu od noćne rose, na dnu sledeće kotline. Teško sam disao, stiskajući
svom snagom očne kapke, i mada sam lice bio zario u travu, očne duplje
mi se odjednom ispuniše crvenkastim bleskom, kao kad se kroz zatvore­
ne oči gleda u Sunce. Ali, istinu govoreći, nisam sasvim ubeđen da je baš
tako bilo ...
Tu se otvara praznina u mom sećanju. Ne znam koliko sam dugo
ležao. Probudio sam se kao iz teškog sna, s licem zarivenim u travu.
Kada sam se pomerio, osetih u vratu i plećima užasan bol od opekotina;
Stanislav Lem 190

dugo se nisam usuđivao čak ni da dignem glavu. Najzad to učinih. Nala­

zio sam se na dnu manje kotline, okružene niskim brežuljcima; unaokolo
se lagano njihala trava, potiskivana vetrom, sa poslednjim svetlucavim
rosnim kapima, koje su se brzo gubile pod sunčanim zracima. Sunčana
žega već me je propisno ošamućivala, ali to je doprlo do moje svesti tek
onda kad sam, pažljivo dodirnuvši vrat, osetio pod prstima velike plikove
od opekotina. Tada sam ustao i pogledom pronašao brežuljak na kome
se prethodno nalazila naša osmatračnica. Dugo nisam mogao da se
odlučim, bojao sam se da tamo pođem. U očima sam još osećao užasno
valjanje onog sunčanog crva.
— Martens! — povikah. — Ganimaldi!!
Instinktivno sam pogledao na časovnik: bilo je osam časova i pet
minuta. Prislonili časovnik uhu: radio je. Eksplozija je izbila u sedam
i dvadeset; sve ostalo je trajalo možda pola minuta. U nesvestici sam bio
gotovo tri četvrti časa?
Pošao sam uz padinu ka vrhu. Nekih tridesetak metara ispod vrha
naiđoh na prve ćele ispečene zemlje. Bile su pokrivene sivkastim, već
gotovo ohlađenim pepelom, kao tragom od požara koji je tuda prošao.
Ali mora da je to bio veoma čudan požar, jer nije počivao na jednom
mestu.
Od ugljenisanog mesta išao je pojas ispečene zemlje, širok oko metar
i po, talasast, sa ugljenisanom travom koja se dizala i s jedne i s druge
njegove strane, a dalje je bila samo požutela i uvela. Taj pojas se završa­
vao na sledećem krugu spaljene zemlje. Tu odmah, licem prema zemlji,
s jednim kolenom podvučenim gotovo pod grudi, ležao je čovek. Još
pre no što ga dotakoh znao sam da je mrtav. Odelo, na izgled čitavo,
promenilo je boju u srebmastosivu; istu takvu nemoguću boju imao je
i njegov vrat, a kad sam se nagnuo iznad njega, pod mojim dahom sve
poče da se rasipa.
Uplašeno sam kriknuo i odskočio, ali pred sobom sam imao još
samo zgrčen cm oblik, samo opštu konturu koja je podsećala na
ljudsko telo. Nisam znao da li je to Martens ili Ganimaldi, a nisam imao
hrabrosti da ga dotaknem, predosećajući da više i nema lica. U krupnim
skokovima potrčao sam na vrh brega, ali ćutke. Ponovo naiđoh na trag
vatre, vijugav, na crnu opaljenu stazu koja je išla kroz travu, šireći se
mestimično do razmera kruga s prečnikom od nekoliko metara.
Očekivao sam da ću ugledati drugo telo, ali ga ne nađoh. Potrčao
sam naniže, tamo gde je ranije bio naš rov; od zaklona načinjenog od
neprobojnog stakla ostala je još samo glatka kora razlivena na padini,
nalik na sleđenu kaljužu. Sve ostalo — aparati, filmske kamere, pult,
dogledi — prestalo je da postoji, a sam rov kao da se još produbio pod
pritiskom odozgo, i samo se na kamenju videlo nešto ostataka od istop­
ljenog metala. Bacio sam pogled prema laboratoriji. Izgledala je kao
da ju je razorila avionska bomba. Među blokovima razrušenih zidova još
su lizali plamenovi požara koji se gasio. To gotovo da i nisam video,
pokušavajući da se prisetim na koju su stranu potrčali moji drugovi kad
smo istovremeno iskočili iz rova. Martens je tada bio na mojoj levoj
strani, znači da sam ono valjda otkrio njegovo telo — a Ganimaldi?...
Istina 191

Počeh da tražim njegove tragove, uzaludno, jer se izvan granice spa­

ljenog kruga trava već digla, uspravila. Trčao sam tako dok ne naiđoh
na drugi spaljeni pojas, i počeh njime da silazim naniže stazom koja
mi je škripala pod nogama... dok nisam zastao ukočen. Zgarište se
širilo; stabla mrtve trave okruživala su prostor koji u prečniku nije
imao više od dva metra, ali sa nepravilnim granicama. S jedne strane
prostor je bio uži, s druge se razdvajao... sve zajedno podsećalo je na
deformisan, spljošten krst pokriven dosta debelim slojem crnkaste pra­
šine, kao da je tu dugo dogorevala drvena figura s raširenim rukama,
ležeći nauznak... No možda je to bila samo varka? Ne znam.
Već odavno mi se činilo da čujem daleko, prodorno zavijanje, ali ni­
sam na njega obraćao pažnju. Onda do mene dopreše i ljudski glasovi,
ali ni oni me se nisu ticali. Odjednom ugledah sitne prilike ljudi koji
su trčali prema meni. U prvi mah bacio sam se na zemlju, kao da
želim da se sakrijem, i čak sam otpuzao od zgarišta i skočio u stranu;
dok sam trčao niz drugu padinu oni se naglo ponovo pojaviše, opkolivši
me sa dveju strana. Osećao sam kako mi noge otkazuju poslušnost, no
bilo mi je, uostalom, sasvim svejedno.
U stvari, ne znam zašto sam bežao — ukoliko je to uopšte bio pokušaj
bekstva. Seo sam na travu, a oni su me opkolili. Jedan se nagnuo na­
da mnom i nešto govorio; rekoh mu da prestane i da će biti bolje da
potraže Ganimaldija, jer meni ništa nije. Kad su hteli da me dignu
počeh se braniti, a tada me neko uhvati za ruku. Kriknuo sam od bola.
Zatim osetih ubod i izgubih svest. Probudio sam se u bolnici.
Pamćenje mi se odlično očuvalo. Nisam znao jedino koliko je vremena
proteklo od katastrofe. Glava mi je bila u zavojima, opekotine su me
užasnim bolom podsećale na sebe pri svakom pomeranju; trudio sam
se, dakle, da budem što spokojniji. Uostalom, ti moji bolnički doživljaji,
sve transplantacije kože koje su na meni obavljali tokom više meseci
— sasvim su nevažni, kao i ono što se dogodilo posle. Na kraju krajeva,
ništa se drugo nije ni moglo dogoditi. Tek mnogo sedmica kasnije pro­
čitao sam u novinama zvaničnu verziju događaja. Pronađeno je jedno­
stavno objašnjenje koje se nametalo samo po sebi. Laboratoriju je
razorila eksplozija plazme; plamenom zahvaćeni ljudi pokušali su da
beže; od njih je Ganimaldi poginuo u zgradi, pod ruševinama, Martens
je umro u zapaljenom odelu dotrčavši do vrha brda, a ja sam izišao iz
katastrofe s teškim opekotinama, u stanju teškog šoka. Na spaljene
tragove u travi nije uopšte obraćena pažnja, pošto su istraživane pre
svega ruševine laboratorije. Neko je, uostalom, tvrdio da se trava zapa­
lila od zapaljenog Martensa koji se vukao preko nje, trudeći se da ugasi
plamen. I tako dalje.
Smatrao sam svojom dužnošću da kažem istinu, bez obzira na kon-
sekvence, u prvom redu iz poštovanja prema Ganimaldiju i Martensu.
Vrlo oprezno stavljeno mi je do znanja da je moja verzija događaja
posledica šoka, takozvano posledično buncanje: nisam još povratio
ravnotežu. Počeo sam oštro da protestujem — i moju ljutnju uzeše kao
simptom koji je potvrđivao dijagnozu. Možda nedelju dana kasnije oba­
vili su sa mnom naredni razgovor.
Stanislav Lem 192

Toga puta trudio sam se da argumentujem hladnije, ispričao sam

o prvom snimljenom filmu koji se nalazio u Martensovom stanu; pretra­
živanja su ipak ostala bez rezultata. Zaključio sam da je Martens učinio
ono što je jednom uzgred spomenuo: sigurno je film deponovao u ban­
kovni sef. Pošto je sve što je pri sebi imao potpuno uništeno, nije pro­
nađen ni ključ ni depozitna potvrda. Znači da film do danas sigurno leži
u nekom sefu. Prema tome, i tu sam izgubio. Ipak, nisam hteo da po­
pustim, i zahvaljujući mojim ponavljanim zahtevima došlo je do izlaska
na lice mesta. Tvrdio sam da ću sve dokazati na mestu događaja; lekari
su pak smatrali da će mi se možda, kad se tamo nađem, obnoviti sećanje
na »stvarne« događaje. Hteo sam da im pokažem kablove koje smo
sproveli do zemunice na vrhu brda. Ali ni kablovi se nisu očuvali. Tvrdio
sam da su, ako ih nema, sigurno uklonjeni kasnije, da ih je možda
uklonila ekipa koja je gasila požar. Rekoše mi da se varam — niko nije
odnosio nikakve kablove, jer nisu ni postojali, sem u mojoj mašti.
I tek tada, tamo u brdima, pod plavim nebom, u blizini pocrnelih i
nekako kao smanjenih ruševina laboratorije, shvatio sam zašto se tako
dogodilo. Vatreni crv nije ubio nas. Nije hteo nas da ubije. Ništa o nama
nije znao, nismo ga se ticali. Stvoren eksplozijom, ispuzavši iz nje, primio
je iz okoline ritam signala koji su u kablovima još uvek pulsirali, jer
Martens nije isključio komandni uređaj. To je ka njegovom izvoru, ka
izvoru električnih impulsa, počeo da puzi vatreni stvor, ne neko svesno
biće, nego sunčana glista, cilindrično klupko organizovane usijanosti...
koja je pred sobom imala jedva desetak sekundi egzistencije. To je
potvrđivao njegov rastući oreol. Temperatura koja mu je omogućavala
postojanje naglo se smanjivala, u svakom trenu je očito gubio ogromnu
količinu energije, ona je zračila iz njega, a nije imao otkuda da je crpe,
te se zato grčevito kotrljao duž kablova koji su bih ispunjeni elektricite­
tom, istovremeno i njih pretvarajući u paru, u gas. Martens i Ganimaldi
našli su se slučajno na njegovom putu; uostalom, izvesno je da se nije
približavao njima. Bežali su. Martensa je pogodio termički udar vatrenog
prelaza dvadesetak koraka ispred vrha, a Ganimaldi je, možda potpuno
zaslepljen, izgubio orijentaciju i upao pravo u ponor bleštave agonije.
Tako je vatreni stvor umirao tamo, na vrhu brda, besmisleno se
uvijajući, u silovitoj i uzaludnoj potrazi za izvorom energije koja je iz
njega isticala kao krv iz žila. Ubio je obojicu, čak i ne znajući za to.
Uostalom, trava je izrasla i uklonila spaljene tragove.
Kad smo stigli tamo sa dvojicom lekara, jednim stranim čovekom,
valjda nekim iz policije, i profesorom Gišem, nismo više mogli da pro­
nađemo tragove, iako je od katostrofe bilo prošlo jedva tri meseca. Sve
je prekrila trava, čak i ono mesto koje je ličilo na senku razapetog
čoveka. Trava je na tome mestu bila naročito bujna. Sve kao da se bilo
zaklelo protiv mene, jer je zemunica, doduše, postojala, ali neko je od
nje načinio smetlište; u njoj se nalazila već samo zarđala gvožđurija i
prazne kutije od konzervi. Tvrdio sam da se pod njima sigurno nalaze
ostaci neprobojnog stakla koje se istopilo. Čeprkali smo po tome smeću,
ali staklo nismo našli. Tačnije rečeno, našli smo nešto krhotina, čak
stopljenih u grumenje. Ljudi koji su bili sa mnom zaključiše da one
Istina 193

potiču od običnih flašica koje je neko istopio u peći centralnog grejanja,

razbivši ih pre toga da bi im smanjio obim рге no što budu bačene u
kantu za otpatke. Tražio sam da se izvrši analiza stakla, ali i to su odbili.
Ostajao mi je još samo jedan adut, onaj mladi biolog i profesor, jer su
obojica videli naš film. Profesor je bio u Japanu i trebalo je da se vrati
tek na proleće, a Martensov prijatelj potvrdio je da smo mu zaista poka­
zali takav fim — da su to bili snimci dubokovodnih ameba, a ne snimci
nuklearne plazme. Podvlačio je kako je Martens pred njim kategorički
poricao da su snimci mogli, tobože, predstavljati bilo šta drugo.
I to je bilo istina. Martens je tako govorio zato što smo se dogovorili,
želeći da sve očuvamo u tajnosti. Na taj način pitanje se zatvorilo.
A šta se desilo sa sunčanim crvom? Možda je eksplodirao dok sam
ležao u nesvestici, ili je možda tiho okončao svoje kratkotrajno posto­
janje? Jedno je verovatno isto koliko i drugo.
Bez obzira na sve to mislim da bi me pustili iz bolnice kao bezo­
pasnog, ali ja sam se pokazao tvrdoglav. Katastrofa koja je odnela Mar-
tensa i Ganimaldija nametala mi je obavezu. Tokom ozdravljenja zatra­
žio sam razne knjige. Davali su mi sve što sam hteo. Proučio sam celo-
kupnu solarijsku literaturu i saznao ono što se zna o sunčanim protu-
berancama i loptastim munjama. Misao da je vatreni crv imao nečeg
zajedničkog s tom munjom sugerirala mi je izvesna sličnost u njihovom
ponašanju. Loptaste munje, pojave do danas u stvari neobjašnjene i za
fizičare zagonetne, nastaju u sredim snažnih električnih pražnjenja za
vreme oluje. Te tvorevine, koje podsećaju na usijane kugle ili bisere,
dižu se slobodno kroz vazduh, ponekad ih nose vazdušne struje, promaje
i vetrovi, ponekad jedre onako kako ih oni nose; privlače ih metalni
predmeti i elektromagnetni talasi, a naročito oni veoma kratki — vuče
ih tamo gde je vazduh jonizovan. Najradije kruže oko električnih vodova,
nastoje da upiju elektricitet iz njih. U tome ipak ne uspevaju. Ali zato je
verovatno — kako bar tvrde neki stručnjaci — da se »hrane« talasima
decimetarske dužine kroz kanal jonizovanog vazduha stvoren matičnom
pravolinijskom mimjom, koja ih i rađa.
Gubljenje energije ipak prevazilazi onu količinu koju lopte apsorbuju,
i stoga njihov život traje jedva koju desetinu sekundi. Obasjavši sredinu
plavožutim bleskom, zakruživši u njemu kolebljivim i plavim letom,
završavaju naglom eksplozijom ili se rasplinjavaju i gase gotovo beste-
lesno. Nisu to, naravno, živi stvorovi; sa životom imaju zajedničkog upra­
vo onoliko koliko i one kaplje hloroforma ubačene u ulje, o kojima nam
je pričao profesor.
Da li je ognjeni crv koga smo stvorili bio živ? Onome ko bi mi takvo
pitanje postavio bez namere da razdražuje luđaka kakav sam postao,
odgovorio bih pošteno: ne znam. Ipak, sama nesigurnost, samo to nezna­
nje krije u sebi i jednu mogućnost preobražaja našeg znanja o kakvoj
niko nije pokušavao ni da sanja.
Postoji — kažu mi — samo jedna vrsta života, vegetacija belančevina
koju poznajemo, podeljena na svet biljaka i svet životinja. U tempera­
turama udaljenim od apsolutne nule za jedva trista sitnih koraka nastaje
evolucija, i njen vrhunac, čovek. Samo on i njemu slični mogu da se
Stanislav Lem 194

suprotstave tendenciji rasta haosa kakva vlada u ćelom svemiru. I tako,

u skladu s tim tvrđenjem, sve je haos i nered — strahotna usijanost
unutrašnjosti zvezda, vatreni zidovi galaksijskih maglina koji se usija­
vaju od uzajamnog prodiranja jednih u druge, gasovite kugle sunaca.
Naime — kažu ti trezveni, razumni ljudi, koji su samim tim nesumnjivo
u pravu — nikakav uređaj, nikakva vrsta ili makar samo trag bilo kakve
organizacije ne može nastati u okeanima razbuktalog ognja; sunca su
slepi vulkani koji iz sebe izbacuju planete, a ove pak, izuzetno i retko,
ponekad stvaraju čoveka — a sve drugo je mrtva pomamnost dege-
nerisanih atomskih gasova, more apokaliptičkog ognja, potresanog pro-
tuberancama.
Smešim se dok slušam to autoapologetsko izlaganje koje je nastalo
kao rezultat zaslepljujuće megalomanije. Postoje — kažem — dva nivoa
Života. Jedan, moćan i ogroman, ovladao je celokupnim vidljivim kosmo-
som. Ono što je za nas strahota i pretnja imištenjem, zvezdana jara, di­
vovska polja magnetnih potencijala, nakazne erupcije plamena, za taj
oblik života jeste skup odgovarajućih i pogodnih — pa i više od toga
— skup neophodnih uslova postojanja.
Haos, kažete? Ključanje mrtve usijanosti? Pa otkuda onda toliko
nesagledivo mnoštvo regularnih, iako nepojmljivih pojava ispoljava
površina Sunca koju astronomi posmatraju? Otkuda su magnetni vetrovi
tako začuđujuće pravilni? Otkud postojanje ritmičkih ciklusa zvezdane
aktivnosti, isto kao i postojanje ciklusa promene materije svakog živog
sistema? Covek poznaje ritam dana i ritam meseca, a osim toga na
površini života vode borbu međusobno suprotne sile rasta i odumiranja;
Sunce ima jedanaestogodišnji ciklus, svakih četvrt milijarde godina
preživljava »depresiju«, svoj klimakterijum koji izaziva zemaljska ledena
doba. Covek se rađa, i umire kao zvezda.
Čujete, ali ne verujete. I dobijate volju da se smejete. Želite da me
upitate, već samo podsmeha radi, ne verujem li možda u svesnost zvezda?
Ne smatram li da zvezde misle? Ni to ne znam. Ah umesto da bezbrižno
osuđujete moje ludilo, zagledajte se pažljivije u protuberance. Poku­
šajte da jednom vidite film snimljen za vreme pomračenja sunca, kad
počnu da izranjaju plameni crvi koji se na stotine hiljada i na milione
kilometara udaljavaju od matice, da bi se u nakaznim i neshvatljivim
evolucijama, uz protezanje i grčenje u sve novim i novim oblicima, naj­
zad rasplinuli i iščezli u prostoru, ili se vratili u belousijani okean iz koga
su izišli. Ne tvrdim da su one prsti Sunca. Isto bi tako mogle da se
smatraju njegovim parazitima.
Neka je i tako — kažete — ali radi dobra diskusije, da se ovaj ori­
ginalni, iako rizični razgovor zbog preteranog prisustva apsurda ne bi pre
vremena prekinuo, hoćemo još nešto da znamo. Zašto ne pokušamo da
se sporazumemo sa Suncem? Da ga bombardujemo radio-talasima. Možda
bi odgovorilo? ... A ako ne odgovori, tvoja će teza biti oborena ...
Pitam se o čemu bismo mogli sa Suncem da razgovaramo. Koja su
to pitanja, pojmovi, problemi zajednički za njega i za nas? Prisetite se šta
je pokazao naš prvi film. Vatrena ameba se u milionitom delu sekunda
pretvorila u dva naredna pokolenja. Razlika tempa takođe ima izvesno
(izvesno ...) značenje. Sporazumejte se najpre s bakterijama vaših tela.
Istina 195

sa žbunjem vaših vrtova, sa pčelama i njihovim ovećem — i tada ćete

moći da se zamislite nad metodikom informacionog kontakta sa Suncem,
Ako je tako — reći će neki najdobrodušniji skeptik — sve se pokazuje
samo kao... nešto originalnija tačka gledišta. Tvoji pogledi ni u čemu
ne menjaju postojeći svet, ni sada ni u prošlosti. Pitanje da li je zvezda
biće, da li »živi«, postaje stvar dogovora, pristanka da se takav termin
prihvati, i ništa više. Rečju, pričao si nam bajku...
Ne, odgovaram. Varate se. Mislite, naime, da je Zemlja mrvica života
u okeanu ništavila. Da je čovek usamljen i da su zvezde, magline, galak­
sije njegovi protivnici, neprijatelji. Da jedino znanje koje se može steći
jeste ono koje je osvojio i koje će još osvojiti on, jedini tvorac Reda,
večno ugroženog poplavom beskrajnosti koja zrači udaljenim svetlosnim
punktovima. Ali nije tako. Hijerarhija aktivnog trajanja je sveprisutna.
Ko hoće, može da je nazove životom. Na njenim vrhovima, na visinama
energetskog impulsa traju vatreni organizmi. Pred samim krajem, ne­
posredno pored apsolutne nule, u predelu mraka i krajnjeg, nestajućeg
daha život se pojavljuje još jednom, kao slabi odblesak prvoga, kao
njegovo bledo, dogorevajuće prisećanje — to smo mi. Gledajte tako,
i naučićete da budete pokorni i istovremeno da se nadate, jer jednoga
dana Sunce će postati Nova, i obuhvatiće nas milostivom rukom požara,
i tada, vraćajući se u večiti kovitlac života, postajući čestice njegove
veličine, steći ćemo znanje dublje od ovoga koje može da ima stanovnik
pojasa u zaleđavanju. Ne verujete mi. Znao sam. Sada ću pokupiti ove
ispisane listove da ih uništim, ali ću sutra ili preksutra ponovo sesti za
prazan sto i počeću da ispisujem istinu.
Robert Sekli
Pitaj šta ti drago

Odgovarao je bio načinjen da traje onoliko koliko je potrebno — što

je bilo veoma dugo, sudeći po tome kako neke rase mere vreme, i
uopšte nimalo dugo, sudeći po merilima ostalih. Ali za samog Odgo-
varača to je bilo taman dovoljno dugo.
Što se veličine tiče, Odgovarač je nekima izgledao velik, a drugima
malen. Moglo se smatrati da je kompleksan, mada su neki verovali da
je, u stvari, veoma jednostavan.
Odgovarač je znao da je onakav kakav treba da bude. Iznad i iza
svega drugoga, on je bio Odgovarač. On je Znao.
O rasi koja ga je stvorila — što manje rečeno, utoliko bolje. I oni
su Znali, ali nikada nisu kazali da li im je znanje prijalo.
Načinili su Odgovarača kao jednu uslugu manje prefinjenim rasa­
ma, i otputovali na neki jedinstven način. Kuda su otputovali, to samo
Odgovarač zna.
Zato što Odgovarač zna sve.
Na planeti, koja se obrtala oko svog sunca, Odgovarač je sedeo.
Trajanje se nastavljalo, dugo, ako se ceni po tome kako neki mere
trajanje, kratko po merilima drugih. Ali za samog Odgovarača baš
onakvo kakvo treba da bude.
Unutar njega nalazili su se Odgovori. On je znao prirodu stvari, i
zašto su stvari onakve kakve su, i šta su one, i šta sve to znači.
Odgovarač je mogao da odgovori na sve, pod uslovom da to budu
propisna pitanja. A i želeo je da odgovara. Žudeo je za tim!
Kakav bi, inače, trebalo da bude jedan Odgovarač?
Šta bi, inače, mogao da radi jedan Odgovarač?
I tako je čekao da stvorenja dođu i pitaju.
*
— Kako se osećate, gospodine? — upita Moran, lebdeći blago prema
starom čoveku.
— Bolje — reče Lingman, pokušavajući da se osmehne. Bestežinsko
stanje bilo je silno olakšanje. Bez obzira na to što je Moran potrošio
ogromnu količinu goriva, dospevši u svemir pod minimalnim ubrza-

ROBERT SHECKLEY, rođen 1928, bez sumnje je jedan od najpopularnijih pisaca ne samo u
SAD nego i širom sveta; utoliko više čudi što je u našoj zemlji relativno malo prevođen.
Objavio nekoliko romana i zbirki priča: Omega, utopijska Amerika, Građanin u svemiru, Iza
sutrašnjice i drugi. Humor i satira predstavljaju jaku stranu Seklijevu, o čemu svedoči i
priča koju objavljujemo.
Preveo: GAVRILO VUCKOVIC
r
Pitaj šta ti drago 197

njem, Lingmanovom slabom srcu to se nije dopadalo. Ono se nadimalo

i skupljalo, tuklo Ijutito o oštri sanduk rebara, zastajalo i ubrzavalo.
Neko vreme se činilo da će prestati da radi, iz čistog ćefa.
Ali bestežinsko stanje bilo je silno olakšanje, i slabo srce opet je
nastavljalo da radi.
Moran nije imao takve probleme. Njegovo snažno telo bilo je gra­
đeno za napore i stresove. Nije smeo da ih iskusi na ovom putovanju,
ne ukoliko je očekivao da stari Lingman poživi.
— Ja ću živeti — proštenja Lingman, u odgovor na neizgovoreno pita­
nje. — Dovoljno dugo da saznam. — Moran dotače komandne uređaje,
i brod skliznu u pod-svemir kao jegulja u ulje.
— Saznaćemo — promrmlja Moran. Pomogao je starcu da se odveže.
— Naći ćemo Odgovarača.
Lingman klimnu glavom svom mladom ortaku. Već godinama su
sebe u to uveravali. Projekat je u početku bio isključivo Lingmanov.
Onda mu se, kad je diplomirao na tehničkom fakultetu, pridružio
Moran. Zajedno su krenuli tragom glasina, krstarili kroz Sunčev sistem.
Tragom legendi o jednoj staroj humanoidnoj rasi, koja je znala odgo­
vor na sve, i koja je načinila Odgovarača, a zatim otišla.
— Kad čovek samo pomisli na to — reče Moran. — Odgovor na sve! —
Fizičar po struci, Moran je imao da postavi mnoga pitanja Odgovaraču.
Univerzum u stalnoj ekspanziji; sila koja veže atomska jezgra; nove
i superndve i hiljadu drugih stvari.
— Da — reče Lingman. S naporom se privukao do video-ploče i bacio
pogled u crnu preriju iluzornog pod-svemira. On je bio biolog i star
čovek. Imao je dva pitanja.
Šta je život?
šta je smrt?

Posle jednog naročito dugog perioda lova na purpur, Lek i njegovi

prijatelji sastali su se da porazgovaraju. Purpur je uvek postajao tanji
u blizini zvezdanih grozdova — zašto, to niko nije znao — pa je tako
malčice razgovora bilo sasvim na svom mestu.
— Znaš — reče Lek — mislim da ću uhvatiti tog Odgovarača. — Lek
je sada govorio jezikom Olgreta, jezikom iminentne odlučnosti.
— Zašto? — upita Um na jeziku Hvesta, jeziku blagog zadirkivanja.
— Zašto želiš da znaš stvari? Zar ti posao skupljanja purpura nije
dovoljan?
— Ne — reče Lek, i dalje govoreći jezikom iminentne odlučnosti. —
Nije dovoljan. — Veliki posao Leka i njegove vrste bio je skupljanje
purpura. Nalazili su purpur utkan u mnoge delove svemirskog tkiva,
doduše u sićušnim količinama. Polako i strpljivo, zidali su ogromnu
gomilu purpura. Čemu će služiti gomila, to niko nije znao.
— Pretpostavljam da ćeš ga pitati šta je purpur? — upita Um, odgur-
nuvši sa puta jednu zvezdu i opružajući se.
— Hoću — reče Lek. — Suviše smo dugo trajali u neznanju. Mi mora­
mo da znamo pravu prirodu purpura, i njegovo značenje u opštoj shemi
13 Andromcda
Robert Šekli 198

stvari. Moramo da znamo zašto on upravlja našim životima. — Za ovaj

govor Lek je prešao na Ilgret, jezik početnog znanja.
Ilm i ostali nisu pokušavali da se upuste u raspru, čak ni jezikom
argumenata. Znali su da je znanje važno. Od prapočetka vremena, Lek,
Ilm i ostali skupljali su purpur. Sada je došlo vreme da se saznaju
konačni odgovori o Univerzumu — šta je purpur, i čemu služi gomila?
I, naravno, tu je bio Odgovarač da im kaže. Svi su čuli za Odgo-
varača, koga je izgradila rasa neslična njima, i koja je odavno otpu­
tovala.
— Hoćeš li ga pitati još nešto drugo? — Ilm upita Leka.
— Ne znam — reče Lek. — Možda ću ga pitati o zvezdama. Ništa
drugo zaista nije ni važno. — Otkako su Lek i njegova braća živeli,
od prapočetka vremena, nikada nisu razmatrali pitanje smrti. A budući
da ih je oduvek bio jednak broj, nikada nisu razmatrali ni pitanje
života.
Ali purpur? I gomila?
— Ja idem! — viknu Lek, matemjim jezikom Spremnosti-na-akciju.
— Srećno! — doviknuše mu njegova braća, žargonom Najvećeg prija­
teljstva.
Lek se udalji, skačući sa zvezde na zvezdu.

Sam na svojoj maloj planeti, Odgovarač je sedeo, čekajući da

dođu Pitači. S vremena na vreme promrmljao bi odgovore samome sebi.
To je bila njegova privilegija. On je Znao.
Ali čekao je, i vreme nije bilo ni suviše dugo ni suviše kratko, da
dođu bilo koja svemirska stvorenja i da pitaju.

Bilo ih je osamnaest, okupljenih na jednom mestu.

— Prizivam pravilo osamnaest — povika jedan. I pojaviše se drugi,
koji nikada ranije nisu bili, rođeni pravilom osamnaest.
— Moramo da idemo Odgovaraču — povika jedan. — Naši životi su
upravljam pravilom osamnaest. Zašto je to tako?
Niko nije umeo da odgovori.
— Gde sam ja? — upita novorođeni devetnaesti. Jedan ga odvede u
stranu, da mu da instrukcije.
Tako ih je preostalo sedamnaest. Stabilan broj.
— I moramo saznati — povika drugi — zašto su sva mesta različita,
mada ne postoje nikakve udaljenosti.
U tome je bio problem. Jedan je ovde. Onda je jedan tamo. Baš tako,
nikakvog pokreta, nikakvog razloga. A ipak, i ne pokrećući se, jedan je
na drugom mestu.
— Zvezde su hladne — povika jedan.
— Zašto?
— Moramo da odemo do Odgovarača.
Pitaj šta ti drago 199

Jer oni su čuli legende, znali su priče. »Bila jednom jedna rasa, u
mnogo čemu slična nama. Oni su Znali — i rekli su to Odgovaraču.
Zatim su otputovali tamo gde nema nikakvog mesta, ali ima mnogo
razdaljine«.
— Kako da stignemo tamo? — povika novorođeni devetnaesti, sada
ispunjen znanjem.
— Idemo. — I osamnaest njih iščeze. Jedan je ostao. Sumoran, on se
zagleda u džinovsko prostranstvo jedne ledene zvezde, a zatim i sam
iščeze.
♦

— One stare legende su istinite — reče Moran zadihano. — Eno je

tamo.
Oni su stigli iz pod-svemira na mesto o kome su legende govorile,
i pred njima je bila zvezda koja nije ličila ni na jednu drugu zvezdu.
Moran je za nju odmah izmislio klasifikaciju, ali to nije bilo važno.
Nije postojala nijedna druga kao ona.
Oko zvezde se obrtala jedna planeta, a i ona nije ličila ni na jednu
drugu planetu. Moran je odmah izmislio razloge, ali oni nisu bili važni.
Ova planeta bila je jedinstvena.
— Privežite se, gospodine, — reče Moran. — Ja ću početi sa spušta­
njem, što blaže mogu.

Lek je stigao do Odgovarača, koračajući brzo sa zvezde na zvezdu.

Podigao je Odgovarača, podržao ga u ruci i zagledao se u njega.
— Znači, ti si Odgovarač — reče on.
— Da — potvrdi Odgovarač.
— Onda mi kaži — reče Lek, smestivši se udobno u jednu provaliju
između zvezda — kaži mi šta sam ja.
— Jedna parcijalnost — uzvrati Odgovarač. — Jedna indikacija.
— De, de — promrmlja Lek, ranjenog ponosa. — Izmisli nešto pamet­
nije od toga... Dakle, da nastavimo. Svrha moje vrste je da skuplja
purpur, i da od njega pravi gomilu. Možeš li mi kazati kakvo je pravo
značenje toga?
— Tvoje pitanje je bez značenja — reče Odgovarač. Znao je šta je u
stvari purpur, i čemu služi gomila. Ali objašnjenje je bilo skriveno u
jednom većem objašnjenju. Bez toga, Lekovo pitanje bilo je neobjaš­
njivo, i Lek je propustio da postavi pravo pitanje.
Lek je postavljao i druga pitanja, a Odgovarač nije bio kadar da na
njih odgovori. Lek je gledao na stvari svojim specijalizovanim okom,
izdvajajući jedan deo istine i odbijajući da vidi više. Kako da nekom
šlepom čoveku opišeš senzaciju zelenog?
Odgovarač nije pokušao. Od njega se to nije ni očekivalo.
Najzad, Lek prasnu u prezriv smeh. Jedan od njegovih malih zvezda-
nih kamičaka po kojima je koračao buknu jarkim sjajem uzdrman tim
zvukom, a zatim polako izblede do svog uobičajenog intenziteta.
Lek se udalji, koračajući žurno sa zvezde na zvezdu.
13’
Robert šekli 200

Odgovarač je znao. Ali njemu je najpre trebalo da bude postavljeno

pravo pitanje. Razmišljao je o tom ograničenju, zureći u zvezde koje
nisu bile niti velike niti mede, već upravo propisne veličine.
Prava pitanja. Rasa koja je načinila Odgovarača trebalo je da ima
i to u vidu, razmišljao je Odgovarač. Trebalo je da mu ostave donekle
odrešene ruke za taj semantički besmisao, dozvole mu da ga pokuša
razmisliti.
Odgovarač se sporio sa sobom, mrmljajući odgovore samom sebi.

Osamnaest stvorova došlo je Odgovaraču; nisu koračali, niti su

leteli, nego su se jednostavno pojavili. Podrhtavajući na hladnom ble-
sku zvezda, zurili su u masivnost Odgovarača.
— Ako ne postoji razdaljina — reče jedan — kako onda stvari mogu
da budu na drugim mestima?
Odgovarač je znao šta je to razdaljina, i šta su to mesta. Ali nije
mogao da odgovori na pitanje. Postojala je razdaljina, ali ne onako
kako su je ta stvorenja videla. A postojala su i mesta, ali na drukčiji
način od onoga koji su stvorenja očekivala.
— Prestilizujte pitanje — reče Odgovarač, pun nade.
— Zašto smo kratki ovde, a dugi tamo negde? — upita jedan. — Zašto
smo debeli tamo negde, a kratki ovde? Zašto su zvezde hladne?
Odgovarač je znao sve stvari. Znao je zašto su zvezde hladne, ali
nije mogao da to objasni u terminima zvezda ili hladnoće.
— Zašto postoji pravilo osamnaest? — upita drugi. — Zašto, kada se
sastanu osamnaest, još jedan bude proizveden?
Ali, naravno, odgovor je bio deo drugog, većeg pitanja, koje nije
bilo postavljeno.
Još jedan je bio proizveden pravilom osamnaest, i devetnaest stvo­
renja iščezoše.
♦
Odgovarač je mrmljao prava pitanja samome sebi, i odgovarao
na njih.

— Uspeli smo — reče Moran. — Lepo, lepo. — Potapšao je Lingmana

po ramenu — sasvim blago, jer bi Lingman inače mogao da se raspadne.
Stari biolog beše umoran. Lice mu je splasnulo, žućkasto, izbrazda-
no. Obris lobanje već se promaljao kroz njegove isturene žute zube,
njegov mali ravni nos, njegove izbočene jagodice. Matrica je izbijala
na videlo.
Zaštićeni svojim šlemovima, koračali su malom stazom.
— Ne tako brzo — promrmlja Lingman.
Pitaj šta ti drago 201

— U redu — reče Moran. Koračali su jedan pored drugog, niz mračnu

stazu planete koja se razlikovala od svih drugih planeta, vrteći se oko
jednog sunca drukčijeg od svih ostalih sunaca.
— Ovuda gore — reče Moran. Legende su bile eksplicitne. Jedna staza,
koja vodi do kamenih stepenica. Kamene stepenice do jednog dvorišta.
A onda — Odgovarač!
Njima dvojici Odgovarač je izgledao kao neki beli ekran smešten
u zidu. Za njihove oči, Odgovarač je bio veoma jednostavan.
Lingman sklopi svoje drhtave ruke. Bila je to kulminacija jednog
životnog dela, finansiranja, argumentisanja, pabirčenja mrvica legende,
koje se završavalo ovde, sada.
— Sećaš se — reče on Moranu. — Mi ćemo biti šokirani. Istina uopšte
neće ličiti na ono šta smo zamišljah.
— Spreman sam — reče Moran, ushićenog oka.
— Vrlo dobro. Dakle, Odgovaraču, — reče Lingman svojim slabašnim
glasom — šta je život?
— Pitanje nema nikakvog značenja. Pod »životom« Pitač podrazumeva
jedan parcijalan fenomen, neobjašnjiv sem ako se ne objasni u termi­
nima njegove celine.
’— Od čega je život deo? — upita Lingman.
— To pitanje, u njegovoj sadašnjoj formi, ne dopušta nikakav odgo­
vor. Pitač još uvek razmatra »život« sa svog ličnog, ograničenog sta­
novišta.
— Onda nam na to odgovori u tvojim sopstvenim terminima — reče
Moran.
— Odgovarač može samo da odgovara na pitanja — reče Odgovarač.
Ponovo je razmišljao o žalosnim ograničenjima koje su mu nametnuli
njegovi graditelji.
ćutanje.
— Da li se univerzum širi? — upita Moran poverljivim tonom.
— »Širenje« je termin neprimenljiv na situaciju. Univerzum, onakav
kako ga Pitač shvata, jeste jedna iluzorna koncepcija.
— Možeš li nam reći bilo šta? — upita Moran.
— Ja mogu da odgovorim na svako propisno pitanje koje se tiče pri­
rode stvari.
Dva čoveka se zgledaše.
— Mislim da znam šta on hoće da kaže — reče Lingman. — Naše
osnovne pretpostavke su pogrešne. Sve do jedne.
— To ne može biti — reče Moran. — Fizika, biologija...
— Delimične istine — reče Lingman, sa silnim umorom u glasu. — U
svakom slučaju, do nečega smo došli. Saznah smo da su pogrešni naši
zaključci koji se odnose na posmatrane fenomene.
— A šta je sa pravilom najjednostavnije hipoteze?
— To je samo teorija — reče Lingman.
— Ali, život... on bi sigurno mogao da odgovori šta je život?
— Razmotrimo to pitanje ovako — reče Lingman. — Pretpostavimo
da si ga pitao: »Zašto sam rođen u znaku škorpiona, u konjukciji sa
Robert šekli 202

Satumom?« Ja ti ne bih mogao odgovoriti na to pitanje u terminima

Zodijaka, zato što Zodijak nema nikakve veze s tim.
— Shvatam — reče Moran polako. — On ne može da odgovori u ter­
minima naših pretpostavki.
— Izgleda da je baš takav slučaj. A on ne može ni da izmeni naše
pretpostavke. On je ograničen na ispravna pitanja, što podrazumeva,
čini se, jedno znanje koje mi naprosto ne posedujemo.
— Ne možemo čak ni da mu postavimo ispravno pitanje? — upita Mo­
ran. — Ne verujem da je tako. Mi moramo da znamo neke bazične
istine. — On se okrete Odgovaraču: — Šta je smrt?
— Ne mogu da objasnim antropomorfizam.
— Šta, smrt antropomorfizam! — reče Moran, a Lingman mu se okrete
brzo: — Sada se već primičemo nečemu.
— Jesu li antropomorfizmi nerealni? — obratio se Odgovaraču.
— Antropomorfizmi mogu da budu klasifikovani kao: A, lažne istine,
ili B, delimične istine u terminima neke delimične situacije.
— Koja se postavka može primeniti ovde?
— Obe.
To je bilo najbliže do čega su dospeli. Moran nije mogao više ništa
da izvuče od Odgovarača. Časovima su se dva čoveka upinjala, ali
istina im je izmicala sve dalje i dalje.
— To je da poludiš — reče Moran najzad. — Ovaj baja ima odgovor
za čitav univerzum, a ne može da nam ga kaže sem ukoliko mu ne
postavimo pravo pitanje. Ali otkud možemo da znamo pravo pitanje?
Lingman sede na tle, oslanjajući se na kameni zid. Zatvorio je oči.
— Divljaci, eto šta smo mi — reče Moran, koračajući gore-dole ispred
Odgovarača. — Zamislimo nekog Bušmana koji odlazi fizičaru i pita ga
zašto ne može da odapne svoju strelu u Sunce. Naučnik može to
objasniti samo u svojim sopstvenim terminima, šta bi se desilo?
— Naučnik ne bi to čak ni pokušao — reče Lingman slabim glasom.
— On bi znao pitačeva ograničenja.
— Baš lepo — reče Moran Ijutito. — A kako da jednom Bušmanu
objasnite Zemljinu rotaciju? Ili, još bolje, kako da mu objasnite rela­
tivnost — poštujući čitavo vreme naučnu strogost u vašem objašnje­
nju, razume se.
Lingman, zatvorenih očiju, nije odgovarao.
— Mi smo Bušmani. Ali provalija je ovde mnogo veća. Crv i supermen,
možda. Crv želi da zna prirodu blata, i zašto ga ima tako mnogo. Dakle,
šta kažete?
Lingman je i dalje ćutao.
— Hoćemo li da idemo, gospodine? — upita Moran. Lingmanove oči
ostale su sklopljene. Njegovi kandžasti prsti bili su zgrčeni, obrazi još
riše utonuli. Lobanja se jasno ocrtavala.
— Gospodine! Gospodine!
A Odgovarač je znao da neće biti odgovora.

i
Pitaj šta ti drago 203

Sam na svojoj planeti, koja nije ni velika ni mala, već tačno prave
veličine, Odgovarač čeka. On ne može da pomogne svetu koji mu dolazi,
jer čak i Odgovarač ima svoja ograničenja.
On može da odgovori samo na propisna pitanja.
Univerzum? Život? Smrt? Purpur? Osamnaest?
Delimične istine, poluistine, male mrvice velikog pitanja.
Ali Odgovarač, sam, mrmlja pitanja sebi, prava pitanja, koja niko
ne može da razume.
Kako bi, onda, oni mogli da razumeju prave odgovore?
Pitanja nikada neće biti postavljena, i Odgovarač se seća nečega
šta su njegovi graditelji znali i zaboravili.
Da bi se postavilo pitanje, morate već da znate najveći deo odgovora.
Nils E. Nilsen
Zabranjene bajke

»Živeli su nekada davno kralj i kraljica. Mnoge godine maštali su o

detetu. I zaista, dobili su malu kćer...«
— Sačekajte, molim vas, 902, htela bih nešto da pitam! Odakle su kralj
i kraljica dobili svoju malenu kćer? Iz fabrike kao što je ova?
— To je malo verovatno, 1001! Prema podacima mentalno-kriminalne
biblioteke, bajka »Tmoružica« je stara oko hiljadu godina. Stvorili su
je braća Jakob i Vilhelm Grim, godine života: 1785—1863, 1786—1859.
A u to vreme nije bilo rasplodnih fabrika, i nije bilo ovakvih kao što
sam ja, robot-dadilja državne serije BBB!
— Hvala, 902, shvatila sam! Molim Vas, čitajte dalje!
Noć nad pustom flamanskom ravnicom, noć nad kontinentom III.-
junska noć i teške zvezde... I rasplodna fabrika IV, kilometarski
čelični neboder između drugih nebodera. Grad A-14, bivši Brisel.
Noć i tišina iznad fabrike IV. Deset hiljada kondicioniranih i de-
zinfikovanih prostorija bez prozora. U njima spava četiri stotine hi­
ljada malih dečaka i devojčica. No, u svakoj prostoriji bdi robot-dadilja
čuvene serije BBB, isključivo savršeni robot, pridodat svim rasplod­
nim fabrikama.
Četiri stotine hiljada dečaka i devojčica poslušno je spavalo odre­
đenih osam časova, a pod jastucima su ćelu noć, svih 28.800 sekundi
mikrofoni šaputali hipnopedijske lekcije. Nisu uzalud nad ulazom
u fabriku IV danonoćno svetlela purpurna slova:
»PROIZVODNOST! EFIKASNOST! EKONOMIJA!«

»... jedanaest vila je obdarilo detence čudesnim darovima: dobrotom,

lepotom i umom. Ali trinaesta vila, koju nisu pozvali, javila se sama
i uzviknula jakim glasom: »Princeza će se u petnaestoj godini ubosti
vretenom i od toga će umreti! »Ali tada je prišla dvanaesta vila i
rekla: »Ne, ona neće umreti, već samo prospavati stotinu godina!«
— A kako je to bilo, 902? Vile su princezi izvršile moždanu sterili­
zaciju?
— Ne, 1001, tada nisu još znali za elektroneuronsku sterilizaciju mozga.
Vile su znale čarolije ...

NIELS E. NIELSEN, Danac, rođen je 1924. godine. Švedski kritičari ga nazivaju »Skandinav­
skim fantastom br. 1«. Napisao preko dvadeset romana i veliki broj priča i novela. Priča
Zabranjene bajke uzeta je iz knjige Naget rigtig tasset — indirektno, sa ruskog jezika (Antolo­
gija skandinavskoj fantastiki, izdanje »Molodaja Gvardija«, 1971).
Preveo: STANISLAV ĐORGOVSKI
Zabranjene igre 205

Četiri stotine hiljada dece mirno je spavalo u fabrici IV. Još pre
rođenja od njih su pravili buduće pokorne podanike univerzalne auto-
matizovane države. Cak i u snu, oni su ispunjavali zakon: »Proizvod­
nost, efikasnost, ekonomija!« Reč »nepoko ravanje« bila im je apso­
lutno nepoznata.
Tačnije rečeno, 399.999 dece je ispunjavalo zakon. Zato jer dete
1001 serija XV, godina proizvodnje 2830, jedanaestogodišnja devoj-
čica u prostoriji br. 7789, nije spavala, iako se nad grad A-14 odavno
spustila tiha zvezdana noć.
To je bilo tim više začuđujuće što je prostorija 7789 bila predna-
značena za jednu od najvažnijih serija. Ovde su odgajali instruktore za
robote-dadilje, a delatnost tih instruktora je, po suštini stvari, pred­
stavljala kamen-temeljac postojanja univerzalne države.
Dete 1001 je očekivala doživotna služba u robotopedagoškom insti­
tutu. Dobivši zvanje mentalnog inženjera, ona će usađivati u mozgove
hiljada robota direktive po kojima će te savršene konstrukcije vaspi-
tavati milione dece u srednje ljude, lišene svake fantazije, spremati
besprekorne okrugle točkiće za nepromenljivi mehanizam univerzalne
države, koja se prostirala od oblasti P-87 (bivša Aljaska) do ostrva
KL-3172 (bivši Tahiti).

— Vile su znale čarolije ...

Dete 1001 je ushićeno ponovilo te sramno opčaravajuće reči.
— Da, tako piše u knjizi — potvrdio je tihi metalni glas kraj uzglavlja
kreveta. — No ja ne znam kako da objasnim tu reč. U mojoj memoriji
nije zapisana nikakva definicija.
Metalni glas je zamukao. U žutim kao Mesec očima-fotoelementima
iskrilo se slabo noćno svetio.
— Evo najbliže meni poznate analogije: sila srodna elektromagnetizmu!
— opet progovori robot.
— Pričajte mi još o Trnoružici! — nestrpljivo reče dete 1001, gledajući
na metalnu siluetu.
»... i princeza se ubola prstom na vreteno, i pala bez svesti. Ali
tu se našla dvanaesta vila koja je ublažila strašno prokletstvo, i dodir­
nuta svojim čarobnim štapićem sve i svakoga u zamku, čak i vatru
u ognjištu. I san se rasprostro po zamku, zaspao je čak i kuvar koji
se spremao da udari pomoćnika ... «
Na zidovima prostorije 7789 su visile direktive budućim nastavnicima
robota: »Obučavajte R-dadilje samo utvrđenim standardnim odgovo­
rima!« I još: »Pri plaču potomstva R-dadilje moraju reći: »Podanici
univerzalne države nikad ne plaču jer su zadovoljni 100%«, i tome
slično.
U zadatak robota BBB-902 je spadalo: paziti i obučavati četrdese­
toro dece u prostoriji 7789 od časa kad embrionalne kapsule prođu
moždanu sterilizaciju, i sve dok već gotovi mentalni inženjeri ne napu­
ste fabriku IV, da bi pristupili na službu u Robotopedagoški institut,
gde se programira serija BBB.
Nils E. Nilsen 206

Dvadeset miliona pažljivo promišljenih direktiva su umetnuli men­

talni inženjeri u elektronski mozak BBB-902. Zato su i njega, kao i
sve robote serije BBB, smatrali nepogrešivim.
Pa zašto je onda te junske noći godine 2841. robot stajao kraj
uzglavlja deteta 1001 i pričao drevnu bajku, koju uopšte i nije smeo
da zna? I zašto je dete 1001 tako žudno slušalo, ako je obavezna mož­
dana sterilizacija morala načiniti devojčicu savršeno imunom prema
kvarećim, sramno opčinjujućim rečima bajke?
»...i počela je rasti oko zamka bodljikava trnovita šikara, porasla
je više i od samog zamka, pa se on u njoj više nije ni video. Neki su
smatrali da je to zamak čarobnjaka, a neki su govorili da tamo živi
ljudožder. Ali pronosio se i šapat o prekrasnoj zaspaloj princezi Tr-
noružici.«
— A ko su ti — čarobnjaci i ljudožderi? — pitao je uzbuđeni dečiji
glas u prostoriji 7789.
— Čarobnjaci i ljudožderi...
Tihi metalni glas je zamukao. Iza zida je bila letnja noć, prekrasna,
puna mirisa trava i divljeg cveća, koji su pokrivali puste ravnice van
granica ogromnih zatvorenih gradova univerzalne države. Ali fabrika
IV nije imala prozora, i vazdušni filtri su gutali sve opojne zapahe,
sposobne da unesu pometnju u osakaćeni mozak.
— Čarobnjaci i ljudožderi su očigledno nepoželjne pojave u smislu
instinkta za igrom, od čega čine navike — odgovorio je najzad
BBB-902.
— Ah, razumem! — reče usplahireni dečiji glas.

Cime objasniti da robot BBB-902 nije reagovao onog dana pre

jedanaest godina i devet meseci, kada je pred njegovim netrepćućim
■očima kapsula sa embrionom br. 1001 prošla kroz aparat za moždanu
sterilizaciju, iako je kratki prekid u napajanju omeo baš tu kapsulu
da primi pripadajuću dozu neutronskog zračenja?
Robot BBB-902 bio je dužan da odmah skine kapsulu 1001 sa tran­
sportera i ubaci je u kremacionu peć. Pa BBB-902 je odlično znao
da će iz 1001 izrasti defektno, nenormalno biće sa živom maštom i
prirodnim emocijama, da će izrasti izrod sposoban da samostalno
misli, i da će se u besprekomom mehanizmu univerzalne države po­
javiti takav kvadratni točkić.
I zašto BBB-902 posle redovne kontrole, koju svaki razred prolazi
jednom mesečno, nije dostavio ministru normiranja ljudi svoja opa­
žanja? Ta crvena lampica psihorendgena je nedvosmisleno signalizirala
opasnost otkrivajući radoznalu misao i vatrenu fantaziju svaki put
kada je ispred aparata prolazilo dete 1001!

>... s vremena na vreme dolazili su tu razni kraljevići i pokušavali

da se probiju kroz gusto trnje u zamak, da bi spasli princezu Trno-
ružicu ...«
Tiho, monotono romorili su svoje mikrofoni pod uzglavljima 399.999
dece u fabrici IV, i u mozgovima su im se, kao pčele u saću, kome­
Zabranjene igre 207

šale cifre, jednačine, fakti... A mikrofon pod jastukom deteta 1001

je ćutao. Plava metalna ruka ga je isključila. Umesto toga je 1001 slu­
šala duboki glas porođen elektromagnetskim impulsima u platinskim
membranama:
»... no snopovi su se čvrsto držali jedan uz drugog, kao da su se
uzeli za ruke, i mladići su ginuli jedan za drugim junačkom smrću.
I eto, posle mnogih dugih godina, pojavio se u toj zemlji još jedan
kraljević, čuo je i on da iza trnovite šikare spava prekrasna princeza
po imenu Trnoružica, i spavaju uz nju i kralj, i kraljica, i svi dvorani.
Spavaju ne znajući za smrt, ne primećujući tok godina...«
— Kao što mi ovde spavamo noću!
Oči deteta 1001 su sijale. Devojčica nije videla gole bele zidove, nije
čula mrmljanje trideset devet mikrofona pod jastucima. U njenoj mašti
su fabriku IV obavili zeleni snopovi tmja, zaspala deca bila su zača­
rani dvorani, a žutooki robot BBB-902, jedini njen drug i prijatelj,
bio je, najzad, strani kraljević.
— Da — zašuštao je platinski glas u gluvoj senci kraj kreveta — tako
su spavali svi u zamku princeze Tmoružice.

Uzrok zbog koga je robot 902 upravo kraj kreveta deteta 1001 pri­
čao davno zaboravljene bajke trebalo je, očevidno, tražiti u jednoj od
onih neočekivanih slučajnosti, protiv kojih je i najstroža kontrola
bespomoćna.
Ako se može tako reći o toliko izuzetnom i savršenom robotu, kakav
je bio BBB-902, on je bio kao i dete 1001 posebni slučaj. Nepovratno,
kao dva leptira iste vrste, kao igla i konac, kao cvet i sunčani zrak,
kao maštalac drugog maštaoca, oni su našli jedno drugo.
Kod prvog se slučajno u jednoj od miliona ćelija memorije našao
zapisan zbornik drevnih bajki. Druga ih je gutala sa takvom glađu
kao da je to hleb nasušni.
Polazna tačka tih tajnih noćnih bdenja bila je psihološka biblio­
teka Robotopedagoškog instituta, gde je BBB-902, kao i svi roboti-da-
dilje, dobij ao svoj komplet direktiva za vaspitavanje dece. Pre trinaest
godina, dana sličnog svim bezimenim danima univerzalne države, desila
se fatalna i, gle, niodkoga primećena nesreća, kadra da postane ne
manje kobna od grudve snega koja započinje lavinu...
Neko od mentalnih inženjera je u žurbi narušio pravila, otpravivši
BBB-902 u arhivu po tablicu sa podacima o čitajućim pilulama. Sma­
tralo se nepoželjnim naređivati robotima bilo šta pre kraja obuke,
da se u osetljiva elektromagnetna polja ne. bi unele smetnje, tako­
zvane lutajuće struje, čije se dejstvo ne može predvideti. Ali mentalni
inženjer se žurio. Čak toliko, da je robotu 902 dao nepravilni broj
arhivske police, broj kojim se već mnoga stoleća niko nije koristio.
902 je bio poslušan i efikasan. Dugo je tražio ukazani broj u tihim,
praznim hodnicima. Prolazio je kilometar za kilometrom u beskrajnim
prostorima bibliotetskog arhiva, i najzad je među paučinom i praš­
njavim folijantima našao dobro zatvorena, zarđala čelična vrata.
Robot serije BBB se odlikuje izuzetnom efektivnošću i spreman
je da učini sve za dobrobit ljudi. Veštački čelični prsti 902 su se lako
Nils E. Nilsen 208

i brzo rešili prepreke. Zasvetlela je usamljena sijalica, i u njenom

svetlu on je video nekoliko polica sa drevnim knjigama i letopisima.
I pošto ni na policama ni na knjigama nije bilo brojeva, robot, veran
svojoj logici, počeo je da čita sve od reda, tražeći zadanu tablicu...

«... a od tog vremena, kada se pojavio taj kraljević, upravo je

prošlo sto godina. On je prišao trnovitoj šikari, pogledao, i video ume-
sto trnja hiljade prekrasnih crvenih cvetova. Trnje se samo rastvorilo
pred njim, i on je lako prošao kroz živicu. Svuda je vladala zadivlju­
juća mrtva tišina. Ljudi su ležali i spavali, spavali su i konji, psi,
golubovi. Ali, to nije bila grobna tišina, jer su se zaspalim ljudima
rumeneli obrazi.
— Bili su samo opčarani — prošaptalo je dete 1001. — Da ne bi
umrli, morah su zaspati, rekla je vila. I eto...
— I eto... — produžio je tih metalni glas u usnuloj prostoriji, gde
je trideset devetoro dece sticalo u snu standardna znanja — »tako
je kraljević ušao u zamak, gde su na zidovima spavale muve, gde se
ništa nije dešavalo, i gde je vreme teklo ne ostavljajući trag. Prišao je
kuli u kojoj je spavala Tmoružica ...«
— Da bi je probudio iz dugog sna!
Oči deteta 1001 sijale su kao zvezdice u mraku fabrike, gde nisu
videle još nijednu zvezdu, gde su u svim prostorijama spavali, spa­
vah, spavah...
»On je prišao!« — šaptao je robot sa zlatastim očima — »Pri­
šao i ...«

Odakle je robot BBB-902 mogao znati da su požuteh folijanti tajni

udžbeni materijal, koji su cenzori u nezapamćena vremena sakrili u
najdaljoj, pažljivo zatvorenoj komori? Da su te stare knjige sa zejti-
njavim slovima, sa crtežima vila i čarobnica, smatrane za psihološki
otrov, sposoban da učini nepopravljivu štetu pažljivo sterilisanoj mi­
saonoj delatnosti u univerzalnoj državi?
Pozitronski mozak robota serije BBB je čuven po svojoj efektiv-
nosti, to je zamašno tehnološko remek-delo. Njegovi neprekidno radeći
čvorovi, milioni magnetnih ćelija, pamte nezamislivu količinu reči za
neverovatno kratko vreme.
Ah samo te reči, cifre i fakte koje su odobrili mentalni inženjeri.
Zar ima i drugih? Tako se inženjeri nisu ni setili da u glave robota
serije BBB ugrade filtere protiv nepoželjnih pojmova, na primer...
drevnih bajki. Stotine pokoljenja lišenih fantazije nisu čak ni znala
za reč »bajka«.
I desio se nepovratni incident: za manje od tri minuta sve bajke,
do poslednjeg slova, bile su zapisane u memoriji BBB-902. Bezbrojne
čudno zvoneće reči, kao šareni leptiri, kao jarki cvetovi, kao bleska-
juće iskrice, prošle su kroz elektronske nervne lance. Radeći sa čudo­
višnom produktivnošću, on je bezglasno upijao desetine čudnih priča.
Mnoštvo čudesnih stvorenja uvrežilo se u slobodne pozitronske ćelije
u dubini mozga, iza elemenata napunjenih školskim programom. Ča­
robnjaci sa bradavicom na nosu kovitlah su se za vilama sa dijamant-
Zabranjene bajke 209

skim čarobnim štapićima .Bilo je tu i patuljaka sa osam glava, pasa

koji govore, mačaka u čizmama, pa čak i ljudi iz dalekog prostodušnog
vremena, kada su mogli voleti i mrzeti, plakati i smejati se, maštati
i čeznuti pod sedmobojnom dtigom fantazije.
Posle mnogih vekova zaborava, gluvi ugao u arhivskom podzemlju
se doslovce preobratio u bajni kristalni zamak. Robot serije BBB be-
šumno je i hitro prolazio kroz čarobnu zemlju iza visokih gora i
zelenih dolina, gde ništa nije nemoguće, gde se sve može desiti...

«... i pošao je on dalje, a sve je bilo tako tiho da je mogao čuti

svoj sopstveni dah. Najzad je kraljević otvorio vrata sobe u kojoj
je spavala Trnoružica. Bila je tako lepa da on nije mogao da skrene
pogled sa nje. I on se nagnuo k njoj i poljubio je. I desilo se čudo
o kome je govorila dobra vila ...«
— Čudo! — osmehnulo se dete 1001. — U bajci uvek na kraju dobra
vila spasava, i niko je ne sprečava. Recite, 902, da li vile umiru? Zar
možda ona i sad živi?
— Prema podacima koje sam registrovao u ukazanom odeljenju arhiva
— prošuštao je jednolični platinski glas — vile i drugi likovi iz tako­
zvanih bajki kao da su obdareni besmrtnošću. Dakle, i ta mogućnost
nije isključena, 1001!
— Čudesno! — prošaputalo je dete 1001. — I šta je bilo dalje?

Niko, a najmanje neki mašte lišeni mentalni inženjer, nije mogao

reći šta se desilo u složenom elektronskom mozgu BBB-902, u zabitom
odeljenju arhive. Teorijski, logički impulsi tih robota bi morali slediti
jednom za uvek ustaljenu shemu. Međutim, to je veoma osetljiva
konstrukcija. I ako u mozak robota dospe impuls zasnovan na proiz­
voljnoj fantaziji, a ne samo na logici i racionalnom razumu, u ko­
mandnim lancima mogu se desiti najfinija pomeranja. Istina, za hi­
ljadu godina postojanja serije BBB to se još nikad nije desilo.
Posle mnogočasovnog traganja na stotinama hiljada polica, 902 je
doneo iz arhive traženu tablicu. No, mentalni inženjer je uspeo da
zaboravi svoj nalog, i da ode, zato jer se događaj desio uoči praznika.
902 je ćuteći stavio tablicu na njegov pisaći sto, i vratio se u razred
dvadeset petorici drugih, besprekomih, srebrnasto-plavih robota ne-
prevaziđene serije BBB. I pošto roboti međusobno ne razgovaraju o
svojim poslovima sa ljudima, a ni jednom mentalnom inženjeru ne bi
nikad palo napamet (jer za to im nije ostala ni kapljica fantazije)
da pita robota da se nije slučajno zarazio drevnim bajkama, BBB-902
je u svom roku pristupio službi u rasplodnoj fabrici IV.
Prolazili su dani, godine... I nije se dešavalo ništa što bi u elek­
tronskim organima i čulima 902 probudilo skrivene impulse u nedrima
njegovog sistema, gde se, kao žar-ptice i dražesni leptiri, kovitlalo
kolo bajki. Tako je to bilo do onog momenta pre jedanaest godina i
devet meseci, kada je jedva primetno kolebanje napona prekinulo
zrak moždanog sterilizatora, i embrionalna kapsula 1001 je prošla
neozračena.
Nils E. Nilsen 210

902 u tom trenutku nije ispunio naloženo, nije odbacio dete 1001!
Očito, nekakav munjeviti impuls iz svetilišta ćelija, gde je smešteno
fenomenalno pamćenje robota BBB, zasmetao je centru osnovnih in­
strukcija u njegovom mozgu da stupi u dejstvo.
A možda je sjajni lik sa čarobnom palicom — vila iz zaboravlje­
nog podruma — došla u mozak 902, mahnula rukom i stvorila čudo.
I jedan od robota iz serije BBB se ispunio tajnim interesom za
dete 1001, godina proizvodnje 2830, i jedno dete iz milionske produk­
cije te godine prošlo je kroz kontrolu sačuvavši svoju fantaziju.

»Trnoružica je otvorila oči i ushićeno pogledala kraljevića. I kako

se ona probudila, probudili su se svi ostali — kralj, i kraljica, i svi
dvorani. Podigli su glave golubovi na krovu, muve na zidu su zapuzale
dalje, vatra je zapucketala, i kuvar je udario šamar pomoćniku, kojeg
je ovaj čekao sto godina ...«
— Oni su se probudili! — radosno je uskliknulo dete 1001, ali usklik-
nulo tako tiho da niko, sem 902, to nije mogao čuti.
Jer devojčica je dobro znala da su bajke zabranjene, da će se
zlatna vrata izmišljenog sveta za nju zauvek zatvoriti, ako vlasti nešto
saznaju. Samo dvoje treba da znaju tu čudesnu tajnu: ona i 902...
— I oni su opet svi oživeli! — Ona je uzbuđeno dodimula hladne
čelične ruke BBB-902. — Hrabri kraljević je jednim poljupcem skinuo
kletvu. Zaista, 902?
Plavo lice se naklonilo nad uzglavljem kao da razmišlja. Žute kao
mesec oči susrele su se sa plavim očima deteta. I tihi platinski glas
je odgovorio:
— Da, 1001, tako nekako. Kletva zlih vila može biti skinuta poljupcem,
ako se samo pojavi kraljević koji će ispuniti volju dobrih vila!

Nijednom od ostalih trideset devetoro dece tog razreda robot 902

nije pričao bajke. Nepogrešiva elektronska logika ga je zadržavala:
ta bića lišena mašte neće shvatiti šta su to vile i mađije. Samo će
se uplašiti i izreći se, ta deca sivih duhova.
Ali detetu 1001 je tajni robotov izvor bajki odgovarao, kao ruka­
vica ruci, kao konac igli.
A vlasti su se tako tvrdo oslanjale na besprekorne robote serije
BBB, da nikom nije ni dolazila u glavu misao da proverava njihov
rad u fabrikama, tim pre, što je bolje da potomstvo bez ometanja
prolazi kroz tačnu mašinsku obuku. Dani treba da teku jedan za
drugim, jednoliki kao niz perli.
Eto zašto niko nije znao da se svako veče, kad već sva druga
deca spavaju, kraj kreveta deteta 1001 zadržava plava senka. I duboki
platinski glas je govorio šapatom o hrabrom krojaču, o magarećoj
koži, o ružnom pačetu, o Snežani i Pepeljugi, a dva plava oka su si­
jala, kao zlatasti plodovi na tajnom drvetu saznanja.
Dete 1001 je pilo iz čistog vrela bajki, smejalo se i plakalo, i
nosilo svoje hiljade tajni kroz hladni, sterilni svet univerzalne države.
A pošto su njena fantazija i emocije bih očuvani, devojčica je bila
pametna, mnogo pametnija od norme svog uzrasta. Ona je shvatala
Zabranjene bajke 211

da ne sme otkrivati tajnu robota 902 nikome od svih onih koji su

lišeni sposobnosti da se smeju i plaču i lebde u plavim dubinama
fantazije.
BBB-902 je postao za nju čarobnjak ne lošiji od onih o kojima
se govorilo u bajkama. Pa iz njegovih elektronskih ćelija je izlazilo
sedam patuljaka, i Snežana je pevala o svojim čežnjama, i majka je
grejala na srcu trnoviti žbun, dok se na zamrzlim granama nisu ras-
pukle crvene ruže.

U određenom roku dete 1001 je napustilo fabriku IV i počelo da

vaspitava robote-dadilje upravo u onom institutu gde je završio svoju
školu BBB-902. I s vremena na vreme devojčica je slala nove robote
čuvene serije BBB u zabijeni podrum.
Niko o tome nije ni slutio. A i kako bi? Svi ostali su spavali. Njihov
dobro regulisani mozak primao je samo sive svakodnevice, a za svaku
fantaziju bio je gluv.
Takva je bila čudesna moć bajki: taj, koga se jedanput dotakao
njihov zlatni zrak, postaje srećan i nepovrediv i stremi da drugima
ukaže put u zemlju plavih gora, gde živi dvanaesta vila, koja će pro­
buditi čak i onog ko je mnogo vekova prospavao u bezglasnom
carstvu tehnike.
I možda su roboti deteta 1001, vrativši se iz zaboravljenog podruma
bajki ka transporteru rasplodne fabrike, tajno propuštali sve nove i
nove kapsule sa embrionima kroz neutronsko polje bez obrade.
Možda su plavi čarobnjaci prilazili deci, čije su oči sijale u tihim
spavaonicama, dobra vila je zamahivala čarobnom palicom, i jednaki
platinski glasovi su sporo ali sigurno nagrizali hladnu nepromenljivost
univerzalne države, kao što larva progriza svoju opnu.

»... tako se zamak princeze Trnoružice obvio morem crvenih ruža,

i one su potpuno pokrile oštre bodlje šipraga. I narod je likovao, a
Tmoružica je proslavila svadbu sa hrabrim, kraljevićem koji je pro­
budio nju i sve ostale u zamku od vekovnog sna...«
Rej Bredberi
Večiti letač

Ležao je na krevetu, dok mu se vetar, koji je dopirao kroz prozor,

slivao niz uši i poluotvorene usne i šaputavo uvlačio u san. Bio je
sličan vetru vremena koji huji u delfskim pećinama da kaže ono što
je moralo biti juče, što mora biti danas, i što će biti sutra. Ponekad
je glas dopirao iz velike udaljenosti, ponekad su to bila dva glasa,
mnoštvo glasova, čitava skala ljudskih uzvika koji su mu navirali na
usta, ali njihove reči su uvek bile iste:
— Pogledaj, pogledaj, učinili smo to!
Iznenada, on, oni, jedan ili više njih, uđoše u san i poleteše. Vazduh
se širio preko toplog mora u kome je on plivao, ispunjen nevericom.
— Pogledajte, pogledajte, uspeo je!
Ali on nije želeo da ga svet gleda; naprezao je sopstvena čula da
bi što bolje video, osetio, omirisao, dodirnuo vazduh, vetar, Mesec
koji se rađao. Plivao je sam nebom. Masivna Zemlja pod njim već
je nestala.
Pričekaj, pomislio je najednom, pričekaj malo!
Noćas ... koja je zapravo ovo noć?
Predvečerje, naravno. Predvečerje prvog leta rakete na Mesec. Sa
druge strane zidova ove sobe, na pustom, od sunca ispucalom uzle-
tištu, sto metara ispred, čeka me raketa.
Samo, da li me odista čeka? Da li se tamo uopšte nalazi neka
raketa?
Ustaću, pomislio je. Zatim se izvio, okrenuo prema ziđu, oznojen
i još uvek sklopljenih očiju, ponavljajući istu misao kroz stisnute
usne. Moraš da budeš siguran! Ko si ti zapravo?
Ja? pomislio je u sebi. Moje ime?
Džededija Prentis, rođen 1938. godine, diplomirao 1959, postao ra­
ketni pilot 1965. Džededija Prentis ... Džededija Prentis
Vetar je odzviždao njegovo ime. Pokušao je da ga zgrabi, vičući na
sav glas.
Zatim se primirio i sačekao da mu vetar vrati ime natrag, če­
kanje je postalo dugo, ali nije bilo ničega osim tišine. Najzad, posle
hiljadu otkucaja srca, nešto se pokrenulo.

RAY BRADBURY, rođen u SAD
SF romana, priča (preko 300),
Ilustrovani čovek i Farenhajt
film). Priču koju objavljujemo
Preveo: ZORAN 2IVKOVIC
1920. godine, poznat je i kao pisac »čiste« fantastike i kao autor
drama itd. Od romana najčuveniji su mu Marsovske hronike.
451 (po ovom poslednjem Fransoa Trifo snimio je istoimeni
uzeli smo iz čuvene Bredberijeve zbirke Lek za melankoliju.
Večiti letač 213

Nebo se otvorilo kao nežan plavi cvet. Egejsko more bilo je usko­
mešano od blagih, belih vrtloga koje je nemirno talasanje prelilo
bojom vina.
Talasi koji su spirali stenovitu obalu doneše ponovo njegovo ime.
Ikar
I još jedan zadihani šapat.
Ikar
Neko ga povuče za ruku. Bio je to otac koji ga je zvao po imenu i
odagnavao plašt noći. Ali on je i dalje ležao, sićušan, poluokrenut ka
prozoru, obali koja se pružala dole i dubokom nebu. Osećao je kako
mu prvi jutarnji vetar mrsi zlatno perje udenuto u ćilibarni vosak.
Zlatna krila su podrhtavala gotovo kao živa na očevim rukama. Nežno
paperje na njegovim ramenima blago je treperilo dok mu je pogled
klizio sa krila na veliki greben.
— Oče, kakav je vetar?
— Dobar za mene, ali ne i za tebe...
— Ne brini, oče. Krila sada izgledaju slaba, ali ojačaće ih moje kosti
u tom perju, oživeće ih moja krv u tom vosku!
— To su takođe i moje kosti, moja krv, upamti to. Svaki čovek
pozajmljuje svoje meso svojoj deci, tražeći od njih jedino da ga dobro
čuvaju. Obećaj da se nećeš peti odveć visoko, Ikare. Sunce ili moj
sin, vrelina prvog ili mladalački nemir drugog, mogli bi da rastope
vosak koji drži krila. Budi oprezan!
Zatim su izneli blještava, zlatna krila pred lice jutra dok su ona
šaputala u njihovim rukama, šaputala njegovo ime, neko ime, bilo
koje ime, koje je doletelo, lebdeći i trepereći poput pera na toplom
vazduhu.
Mongotfje
Ruke su mu dodirivale pregrejano uže, svetio platno, niti koje su
se užarile na suncu. Ruke su mu rasplamsavale plamen hrama vime
, i pregrštima slame.
Mongotfje
Pogled mu se peo duž ogromne ustalasane mase okeana koji se
ravnomemo dizao i spuštao. Velika srebrna kruška ispunjavala se
svetlucavim strujama vazduha koje je plamen dizao u vis. Utihla poput
nekog boga koji se dremljivo nadvio nad prostranstva Francuske, ta
nežna lanena opna, ta nabujala vreća ispunjena toplim vazduhom mogla
bi ubrzo da se otkine i oslobodi. Upravljene nagore, ka plavim sve-
tovima tišine, njegove misli i misli njegovog brata plovile su zajedno
sa njom, bezglasne, vedre, među ostrvima oblaka gde spavaju divlje
munje. U tim ponorima i bezdanima koji nisu uneseni ni u jednu
kartu, i gde se nikada nije čuo poj ptica ili ljudski glas, i sam balon
je ćutao. Prepušteni tajanstvenim strujama, on, Mongolfje, i svi ostali
ljudi, mogli su da čuju po prvi put bezmemo duboko disanje Boga
i svečane korake Večnosti.
— Ah... — On se pokrenu, gomila se pokrenu, u senci toplog balona.
— Sve je spremno, sve je u redu...
14 Andromeda
Rej Bredberi 214

U redu. Usne mu se stisnuše u snu. U redu. Zvižduk, šapat, žubor,

tišina. U redu.
Iz ruke njegovog oca jedna igračka odskoči prema tavanici, zahva­
ćena kovitlacem koji je sama napravila, i ostade u vazduhu. On i nje­
gov brat gledali su je širom otvorenih očiju kako treperi, šumi, zviždi,
slušali su kako odbrujava njihova imena...
Rajt
šapat se razlegao: vetar, nebo, oblak, prostor, krilo, let...
— Vilbure, Orvile! Pogledajte, šta je ono?
Ah! U snu mu se sa usana oteo uzdah.
Igračka-helikopter je zujao, udarao u tavanicu, mrmljao kao orao,
gavran, vrabac, kos, soko. Začuo se orao, zagraktao gavran, i konačno,
spustivši se na njihove ruke uz blago strujanje slično šumu nevremena
iz nekog još nerođenog leta, napravivši pri tom poslednji okret i trzaj,
oglasio se i soko.
On se osmehnuo u snu.
Gledao je oblake kako plove Egejskim nebom. Osećao je kako
se balon pijano zanosi pod snažnim naletima nemirnih struja vetra.
čuo je kako pesak zapljuskuje hridine Atlantika i stvara blago povi-
jene dine koje bi mogle da ga spasu kada bi se, kao nevešta ptica,
strmoglavio u bezdan. Skelet aviona je brujao i podrhtavao poput harfe.
Čak je i njega samog ponela ta muzika.
Iza zidova sobe, raketa je već bila spremna da se lagano vine nad
nepreglednu pustoš, sa svojim savijenim plamenim krilima, sa svojim
uzdržanim plamenim dahom, spremna da se obrati mnoštvu od tri mi­
lijarde ljudskih bića. Još samo trenutak, a onda će on da ustane i
lagano krene prema raketi.
Zatim će zastati na ivici grebena.
Zastaće u hladnoj senci pregrejanog balona.
Zastaće pred nanosima peska koji su prekrili Kiti Houk.
Potom će ponovo odneti svoje dečačke zglobove, ramena, šake i
prste zlatnim krilima udenutim u zlatni vosak.
Dodimuće ga poslednji put vreo ljudski dah, pun nagoveštaja stra­
hopoštovanja i čuđenja, dah koji nosi u sebi obećanje ostvarenja
jednog sna.
Benzinski motor će zabrujati.
Zatim će uzeti očevu ruku i poželeti mu sreću svojim sopstvenim
krilima, raširenim i spremnim, tu, na rubu ponora.
Zamahaće njima i skočiti.
Preseći će uže da bi oslobodio veliki balon.
Upaliće motor i avion će se vinuti u vazduh.
Pritisnuće dugme i raketa će zaurlati na uzletištu.
A onda će se zajedno vinuti, zaplivati, pojmiti, razmahati, skočiti,
otisnuti i poleteti prema Suncu, Mesecu, zvezdama. Ispod njih će
ostati Atlantik, Sredozemlje; u daljini će iščezavati • polja, vrleti, gra­
dovi, zaseoci; oko njih će jedino da ostane tišina etera, razbarušena
pera, klopotavi trup letelice, erupcija vulkana, zastrašujuća, praskava
grmljavina. Trzaji, brujanje i oklevanje pretvoriće se u siguran let.
Večiti letač 215

Neverica će ustupiti mesto čuđenju, a zatim će im se na licima poja­

viti osmeh i oni će početi da se međusobno dozivaju po imenima.
Ili će možda vikati imena onih koji još nisu rođeni i onih koji su
već vekovima mrtvi, koje je oduvao vetar što miriše na vino, što mi­
riše na so, bešumni vetar koji je pokretao balon, vetar nekog hemijskog
plamena. I svako od njih će osetiti kako blještavo perje podrhtava
i buja, duboko u svom korenu, pokušavajući da se otrgne iz razvaljenih
čama. Svako će ostaviti iza sebe eho vlastitog leta, zvuk koji će poput
vetra neprestano kružiti oko Zemlje da bi se oglasio u nekom dale­
kom vremenu gde će ga čuti sinovi sinova njihovih sinova, usnuli
ali ipak sposobni da odgonetnu tajnu nemirnog ponoćnog neba.
Više, još više, gore, daleko gore. Prolećna bujica, letnja poplava,
beskrajna reka novih krila.
Zvono je blago odjeknulo.
Ne, prošaputao je, neka san potraje još samo jedan tren. Sačekajte ...
Egejsko more je nestalo ispod prozora, iščezlo. Dine Atlantika i
prostranstva Francuske pretvoriše se u pustinju Novog Meksika. U nje­
govoj sobi, pored postelje, nije više treperilo perje zabodeno u zlatni
vosak. Napolju se vetar nije više poigravao sa velikom kruškom, ni­
kakva mašina slična leptiru nije brujala. Napolju je stajala samo jedna
raketa, kao plameni san, koja je čekala dodir njegove ruke da bi
se vinula u ponore prostora.
U poslednjem trenutku sna neko ga je upitao kako se zove.
Sasvim mimo, ponovio je odgovor koji je čuo u časovima pro­
teklim od ponoći.
Ikar, Mongolfje, Rajt.
Ponovio je polako još jedanput, da bi onaj ko ga je pitao mogao
da upamti redosled i da tačno zapiše reći.
Ikar, Mongolfje, Rajt.
— Rođen: devet stotina godina pre naše ere. Osnovna škola: Pariz,
1783. godine. Gimnazija: Kiti Houk, 1903. godine. Diplomirao na letu
od Zemlje do Meseca, danas, 1. avgusta 1970. godine. Umro i sahranjen,
uz malo sreće, na Marsu, leta Gospodnjeg 1999, u rano proleće.
Zatim je dozvolio da ga probude.

Trenutak potom, prelazeći preko pustog Tarmaka, on začu kako

neko doziva, doziva, doziva...
Nije imao pojma da li se taj neko nalazi ili ne nalazi iza njega.
Nije takođe znao da li je u pitanju jedan ili više glasova, da li su mladi
ili stari, dopiru li iz blizine ili negde iz daleka, da li im jačina raste
ili opada, da li šapuću ili viču na sav glas njegova tri nova, hrabra
imena. Nije se okrenuo da to proveri.
Vetar se lagano podizao i on se prepusti njegovim strujama da
ga ponesu preostali deo puta preko puste piste do rakete koja ga
je nepomično čekala.
м«
Pjer Bul
Doba mudrosti

1
Svetom su najzad zavladali mudrost i učenost. Posle stoleća punih
zabluda, razum i nauka prevagnuli su nad prastarim sujeverjem. Cove-
čanstvo je prestalo da se gloži. Religija i politika izgubile su svoju
draž. Geografske granice su izbrisane. Plemena, nacije, sekte i religije
postepeno su iščezavali i pretapali se u sve veće celine dok u godini
2-------- nisu ostale samo dve grupe ljudi, dve stranke, dve škole miš­
ljenja na koje se podelilo sveukupno zemaljsko stanovništvo.
Prva, poznata kao »Korpuskulama« ili »Elektronska« škola, učila je
da je sve u univerzumu sačinjeno od malih elemenata zvanih »elektro­
ni«; to »sve« se nije odnosilo samo na materiju već i na radijaciju,
prostor, pa čak i na — kao što je briljantno prikazao učeni Partikul,
glavni um i neosporni vođa svoje stranke — samu misao.
Druga škola, poznata kao »Talasistička«, tvrdila je nasuprot njima
da su talasi suština sveta i proglašavala je elektron iluzijom, nastalom
usled nesavršenosti naših čula i memih uređaja. »Priroda nije ništa
drugo do same vibracije« — isticali su talasisti; i na slavnu raspravu
doktora Patrikula, kojom je dokazivana granularna struktura duha,
profesor Harmonik, veliki učitelj Vibratome stranke, oštroumno je
odgovorio svojim besmrtnim delom »O talasastoj prirodi misli« u kome
je žigosao kapitalnu zabludu svog kolege.
Svaka od ovih grupa imala je fanatične pristalice. Ljudi su bili
ili »granulari«, kako su elektronisti obično nazivani, ili »vibratori«,
kako su označavani talasisti na isti način kao što se nekad govorilo
da su katolici, socijalisti ili Amerikanci. Naučne diskusije smenile su
vekovne prepirke. One su se stalno vrtele oko pitanja teorijske fizike,
unutarnje strukture mezona ili fotona, i iznošene su sa isto toliko
žara i veštine kao stare političke ili verske raspre.
Oslovljavanje imenom »naučnik« odavno je zamenilo termine »po­
danik«, »građanin« ili »drug«. Njegovo značenje bilo je manje-više isto.
Njime je opisivan običan čovek sa ulice.
Društvo je usvojilo jednostavan sistem organizacije. Pošto su bile
dve stranke, postojale su dve vlade. Ali samo je jedna bila zvanično

PIERRE BOUU.E (1912), francuski fantasta, ima iza sebe impozantan opus priča, novela i
romana. Jedna od njegovih najzanimljivijih novela je Beskonačna noć, klasičan »vremeplov«
koji nekim svojim elementima neodoljivo asocira na Andersonove Hodnike vremena. Bul je
objavio i nekoliko romana, među kojima Vrt Kanačime, koji ima za siže osvajanje Meseca, i
Planetu majmuna, po kojoj je snimljen istoimeni film, svojevremeno prikazan i u našoj zemlji.
Preveo: NIKOLA JORDANOV
Doba mudrosti 217

proglašena početkom svake godine — Vlada Zemlje — na osnovu opštih

izbora. Međutim, poražena stranka odmah bi obrazovala drugu, nezva-
ničnu vladu i svi njeni sledbenici automatski su podlegali njenim za­
konima.
Dve škole bile su slično organizovane; svakom je upravljao Savet
stručnjaka, s tim što je jednom predsedavao Partikul a drugom Har-
monik, i taj Savet rešavao je manje-više sva pitanja za koja su nauč­
nici bili zainteresovani. To dvojstvo razvilo se do ekstremnih granica.
Pariz je, na primer, postao dvostruka prestonica — i talasistička i
korpuskularna; postojale su dve grupe trgovaca, jedni — vibratori,
drugi — granulari; dve kategorije pozorišta i bioskopa; dve korporacije
za radiodifuziju. Bile su dve linije metroa, jedna rezervisana za prista­
lice talasne teorije, druga za pobornike elektrona. Taj dogovor važio je
nekoliko godina i manje-više svi su bili zadovoljni.
Svake godine dva Saveta, sačinjena od najčuvenijih naučnika,
prilagođavala su ustav nastalim promenama. Svaki naučnik morao je
znati napamet zakone, sastavljene za dobrobit masa, u kojima je bila
sažeta njihova doktrina.
Popularni Elektronski trebnik, u redakciji samog doktora Partikula,
počinjao je kako sledi:
1. Elektron je osnova svega. On je nerazoriv i večan.
2. Blagostanje čovečanstva može se postići samo verovanjem u
elektron.
3. Vera u elektron je temelj sveg morala.
4. Talasi ne postoje.
5. Talas je iluzija duha. On je gnusan kao svaka druga zabluda.
6. Talas je najmrskija zabluda od svih jer sadrži klicu ostalih...
Vibratorski zakonik bio je skiciran u obliku pitanja i odgovora koji
su se lako pamtili. Harmonik je sastavio nekoliko poglavlja. Tamo su
se mogli pročitati ovakvi delovi:
P: šta je talas?
O: Talas je suština svemira. Materija i duh postoje samo kroz talas.
P: Šta je čovek?
O: čovek, sazdan od materije i duha, jeste tanana kombinacija talasa.
P: Šta je Harmonik?
O: Harmonik je čovek; prema tome, Harmonik je kombinacija talasa.
Ali Harmonik je najtananija kombinacija talasa koja postoji, jer je on
lično začetnik talasne teorije ...
Mladima nisu davana nikakva druga uputstva osim nekolicini oda­
branih kandidata, predodređenih da postanu članovi Velikih saveta.
Ova veća bila su doista svemoćna i naučnik nije mogao zamisliti
veće priznanje nego da bude izabran u njih. Ali takva počast retko je
ukazivana i, pored izuzetnog poznavanja doktrine, iziskivala je stvara­
nje nekog originalnog dela.
Jer, stručnjaci nisu bili zaglibljeni u nepromenljivo naučno učenje.
Odlikovali su se širokim avanturističkim duhom. Verovali su u napre­
Рјег Bul 218

dak i pozdravljali pojavu novih ideja, pod uslovom da se one slažu sa

osnovnim dogmama. Sam Partikul radovao se otkriću izvesnih grupa
elektrona, koje su izmakle njegovoj pažnji. Povlačio je kočnicu samo
kad bi neko stavio pod znak pitanja principe univerzuma. Zamisliti
talase tamo gde su postojale isključivo čestice, činilo mu se kao jedini
zločin vredan kazne.
Na isti način, Harmonik je blagonaklono pristajao da razmatra i
tuđe argumente a ne samo sopstvene sve dok su se odnosili na frek­
vencije. Mučenje i smrtnu kaznu po njegovom mišljenju zasluživali su
samo oni koji su odricali postojanje talasa i odavali se svetogrđu gle­
dišta o korpuskulamoj strukturi sveta. Dani kada su gospodari ljud­
ske sudbine ispoljavali nerazumnu netrpeljivost behu zapreteni u
dalekoj prošlosti. Bar u pogledu tolerancije, osećanja dvaju velikih vođa
nisu se razlikovala.
Druga tačka o kojoj su dve stranke imale slična mišljenja bila je
potreba za naučnim otkrićima koja bi uvećala blagostanje i sreću čo­
večanstva.
Istina, stručnjaci bi ponekad pribegli ruženju kad bi se posurrmjalo
u svete temelje njihovih doktrina. Ljudi su se još sećali kongresa na
kome su se okupili najeminentniji predstavnici obeju škola u nadi
da će ostvariti sporazum i potpuno jedinstvo. Zvanični dokumenti opi­
sivali su sastanak škrtim rečenicama, slabo prikrivajući potpuni neus-
peh. U stvari, posle nekoliko govora u kojima je sarkazam prevagnuo
nad učtivošću, strasti su se razbuktale. Sam učeni Harmonik izgubio
je prisebnost i pompezno je optužio Partikula da zavodi mlade propo-
vedajući teoriju nespojivu s ljudskim dostojanstvom. Ovaj je odgovorio
ravnom merom na tu optužbu. Izmenjene su grube uvrede. Nastala je
opšta tuča u kojoj je predsedavajućem Partikulu otkinuta bela mašna
i razbijene naočari. Ali sve do danas on je s gordošću opisivao kako je
vratio milo za drago izbivši.tri zuba iz vilice gnusnog Harmonika, tog
odvratnog malog majmuna, čije je postojanje sramotilo savremenu nau­
ku. Cak i mudrost je ponekad imala svojih nedostataka.
Ah ratovi između naroda nisu nadživeli nestanak nacija. Dva dela
čovečanstva živela su jedan uz drugi. Žestoke bitke bilo je nemoguće
organizovati a razaranje nekog grada teško bi se sprovelo jer bi na
taj način bili uništeni prijatelji kao i protivnici. Sve veći izvori ener­
gije, koje su naučnici otkrivali iz dana u dan, bili su korišćeni samo
za dobro čovečanstva. Talasisti su u ovoj energiji videli novu vibratornu
manifestaciju. Korpuskulami teoretičari dokazivali su da se ona sastoji
isključivo od elektrona. Beskrajne zađevice remetile su spokojstvo mi­
roljubivih naučnika — (neki od njih nisu bili čak ni naročito zain-
teresovani za ova pitanja). Ali praktična primena bila je uvek paci­
fistička.
Partikul i Harmonik bili su veoma stari, veoma učeni, veoma slavni
naučnici. Uživali su poštovanje svojih kolega i divljenje masa. Zadužili
su svet nizom blistavih otkrića. Obojica su bila obasuta počastima.
Takmičili su se da ublaže patnje čovečanstva.
Doba mudrosti 219

Prvog dana godine 2---------doktor Partikul probudio se krepka tela,

oštra oka i jasnog uma. Birači su ukazali poverenje Elektronskoj stran­
ci, čiji je on bio vođ, sa zadatkom da vlada i zvanično predstavlja
Zemlju u tekućoj godini. Osećao je opravdanu gordost i radost koje
su bile ustostručene pri pomisli na to koliko je njegov rival Harmo-
nik besan.
Ustao je rano, istuširao se elektronima kao i svakog jutra i osetio
da je stanje njegovog duha pogodno za velike pothvate. Danas će se
održati sastanak administrativnog odbora Velikog korpuskularnog sa-
veta. Naučnik se duboko zamislio nad projektom koji je nameravao da
iznese i stavio završne ispravke na glavne delove svog govora.
U pet minuta do deset, dvadeset prvaka koji su sačinjavali vrhovni
odbor, okupili su se u Elektronskom hramu, njihovom uobičajenom
sastajalištu. Tačno u deset časova doktor Partikul zatražio je tišinu,
sačekao da se svi umire i održao svoj govor:
— Gospodo i kolege ...
(Oslovljavanje sa »naučnici« bilo je uglavnom rezervisano za govore
masama. Između sebe, naučnici su zadržali prastare oblike obraćanja.)
Nema svrhe potcrtavati dubok značaj ovih izbora. Ljudi su nam
ukazali poverenje. Ljudi sa svojim zdravorazumskim smislom shvatili
su čudovišnu glupost teorije koju radije ne bih imenovao. Ljudi su
izabrali nas. Mi to zaslužujemo. Pokazaćemo narodu tokom godine koja
je upravo počela kakva čuda može postići velika Elektronska porodica,
čiji vođa imam čast da budem.
Gospodo, čovečanstvo bezgranično duguje nauci i Korpuskulamoj
školi, koja jedina okuplja njegove kvalifikovane predstavnike. Treba
li da podsećam na naša impresivna dostignuća? Treba li da pomenem
one gradove u kojima preko ćele godine vlada blaga ujednačena
temperatura? One reke skrenute sa svog prirodnog toka da bi načinile
plodnim nekadašnje pustinje? One negostoljubive obale s kamenim
liticama, pretvorene u peščane plaže? Ona jalova isušena morska korita
od kojih su postali zeleni pašnjaci? Sve to preduzeto je i uspešno
sprovedeno zahvaljujući svemoći elektrona i — mora se priznati, Kor-
puskularaca, — zahvaljujući našoj dalekoj oštroumnosti.
Ništa, moje drage kolege, nije nemoguće za naš genije. Dozvolite
da vam ispričam nešto što će razgaliti vaš duh, navikao na neprekidni
rad. Samo pre nešto više od sto godina, jedan maštoviti pisac — »hu­
morist«, kako su povremeno nazivani članovi jedne izumrle sekte —
osetio je da bi bila izvrsna dosetka ako bi predložio da se poravna
planinska oblast i dobijenom zapreminom popuni moreuz1). Morate
shvatiti, gospodo, da je jedina svrha ovog predloga bila da zabavi
čitaoce. Istorija uči da su izvesni ljudi u tom periodu uživali pričajući
»šale« (tako su nazivane priče iz kojih je element ozbiljnosti namemo
ispušten) odajući time jalovu i iracionalnu sklonost duha poznatu kao
... i da se jednom okonča to beskonačno pitanje Balkana i Dardanela, hajde da
i) *
prvim začepimo drugo«. ALFONS ALE (prim. autora).
Рјег Bul 220

»ironija«. Ovaj predlog, pošto je smatran ekstravagantnim, izazvao je

smeh.
Pa, gospodo, mi se sada više ne smejemo jer znamo da je ova ope­
racija potpuno izvodljiva i da se može obaviti uz pomoć samo neko­
liko lančanih reakcija, kakve smo odavno naučili da izvodimo!
Ali danas želim da vam govorim o jednom novom projektu. Mada
je u načelu sličan onome kojeg sam pomenuo, on ne iziskuje razaranje
planine, ali nije — i radujem se što to mogu da kažem — ništa manje
smeo u zamisli ni plemenit u nameri. Dosta o prošlosti! Neka talasisti
dremuckaju u prepodobnom razmišljanju o svojim mršavim uspesima
dok mi gledamo u budućnost i svakodnevno opravdavamo naš blistavi
naslov Dobrotvora čovečanstva«.
Doktor Partikul, pošto je završio uvodno izlaganje i zaključio da
je pobudio pažnju skupa, poćutao je za trenutak-dva, saslušao aplauz
uz lak naklon i nastavio u tišini punoj iščekivanja:
»Nekima od vas, gospodo, može se učiniti da je čovečanstvo sraz-
memo srećno posle svega što smo za njega uradili. To je mišljenje
onih koji nikad nisu napuštali naše obale gde se plodovi naučne civi­
lizacije osećaju već dugo vremena. Oni će tvrditi... i to naizgled oprav­
dano... da se ne može učiniti još mnogo za poboljšanje uslova ljud­
skog života. Ali ja se sada obraćam vama koji ste putovali po ino-
stranstvu, koji ste posetili zaostala plemena sa ekvatora ili ste smelo
tražili nove predmete za istraživanje i meditaciju u polarnim obla­
stima. Njima upućujem ovo pitanje. Tražim da mi kažu, s rukom na
srcu i čašću naučnika, jesu li ikad upoznali bedniju sudbinu i tako
skandalozne uslove života kao među stanovnicima tih nepovlašćenih
zemalja.
Postoji li ijedan čovek na ovom skupu — nastavi Partikul dižući glas
— kome se srce ne stegne, koji ne oseti grižu savesti kad pomisli na
teške nevolje koje podnose zbog klimatskih neumerenosti ljudi Dale­
kog severa; nevolje ravne samo onima kojima su izloženi stanovnici
krajnjeg Juga; nevolje slične onima koje pogađaju, na drugi način
ali ne slabije, plemena ekvatorijalnog pojasa.
Vi, na primer, doktore Akula... pošto ste proveli nekoliko meseci
među Crncima Centralne Afrike, niste li bili duboko dirnuti njihovom
nevoljom? Crveneli ste pri pogledu na njih. Stid je bojio vaše obraze
kad ste videli te jadnike spržene zracima plamtećeg sunca, paralisane
paklenom temperaturom koja tamo vlada. Što se tiče naučnog obrazo­
vanja tih neprosvećenih ljudi, čiji su mozgovi pretvoreni u tečnost
usled preterane vrućine, bolje da preko toga pređemo ćutke! A šta
je sa vama, doktore Durakof? Vi ste zaključili svoj izveštaj o istraži­
vačkom putovanju na Severni pol sledećim rečima: »Eskimi koji pro­
vode velik deo svog vremena tražeći hranu koja je sve reda i štiteći
se od surovosti klime nemaju pojma o strukturi materije. Oni ne ra­
spolažu ni najskromnijim naučnim znanjem. Nikada nisu čuli za ce-
panje atoma. Oni nisu svesni...« — Slušajte pažljivo, gospodo, citiram
doslovce reči našeg člana — >... oni čak nisu svesni postojanja elek­
trona!« To vam je, drage moje kolege, stravična istina.
Doba mudrosti 221

Gospodo, vi svi shvatate da ovako sramno stanje stvari ne srne

da se nastavi i već ste naslutili, znam, kakav ću projekt staviti pred
sud vaših plemenitih savesti. Neprijatelj kojeg treba poraziti u oba
slučaja je klima. Moj plan je čist kao suza, a ovo je suština ideje na
kojoj počiva. Može se opisati na sledeći način — snizili bismo tempe­
raturu u tropskom pojasu i podigli je u polarnim oblastima tako da
svuda zavlada blaga istovetna temperatura. Nestalo bi ledenih zima,
nestalo bi paklenih vrućina. Jednaka klima za sve naučnike.«
Prolomio se aplauz koji je zaglušio glas predsedavajućeg. Takav prog­
ram nije mogao naići na otpor stručnjaka čija su stremljenja bila
usmerena ka napretku civilizacije i blagostanju čovečanstva. Ideja je
usvojena jednoglasno. Doktor Partikul nastavi:
»Gospodo, zahvaljujem na poverenju koje ste mi ukazali. Ostaje
mi da objasnim proces koji sam smislio i razradio da bi se ovaj plan
sproveo u delo.
Pre svega, moram priznati da sam dosta dragocenog vremena izgu­
bio na proučavanje i pokušaje da iskoristim priličan broj ranijih ne­
potpunih planova kao što je topljenje leda u polarnim predelima nizom
atomskih eksplozija ili promenom Zemljine ose rotacije. Došao sam
do zaključka da nijedan od ovih projekata ne pruža savršeno ni ko­
načno rešenje problema.
Posle nekoliko meseci istraživanja, gospodo, najzad sam shvatio da
sam bio na pogrešnom tragu, i u tom trenu idealan metod ukazao
mi se u svoj svojoj čudesnoj jednostavnosti. Zamisao doista ne preva-
zilazi duhovni vidokrug deteta. Na šta se svodi kad se sve kaže i
učini? Ne na dve različite operacije; ne na »stvaranje« toplote u toj
i toj tački. »Simetrija« poduhvata čini njegovo izvođenje smešno pro­
stim. Potrebno je samo obično pomeranje, prenos energije.
Neću da vređam vašu inteligenciju pričajući opširno o tome. Čim
se princip usvoji, rešenje je očigledno. Mi danas znamo kako da savla­
damo najsloženije prirodne pojave, ne u grubim crtama kao nekad,
već puštanjem usmerenih elektrona u svemir. Bilo je potrebno samo
dosetiti se. Nova oprema nije neophodna. Valja jedino usavršiti ono
što već postoji. Naći ćete moje detaljne proračune u prilogu koji
ću vam razdeliti.
Drage moje kolege, vreme je da zaključimo ovaj pregled. Evo završne
procene: potrebno je pedeset džinovskih transformatorsko-predajnih
jedinica, raspoređenih u ekvatorijalnim oblastima, da odbiju suvišnu
toplotu. Spreman sam da jamčim da će te jedinice, kad prorade,
održavati stalnu temperaturu od dvadeset stupnjeva Celzijusove skale
u tropskim i ekvatorijalnim zemljama. To je prolećna temperatura.
Domoroci se više neće bojati da šetaju po suncu i biće oslobođeni svojih
sadašnjih nevolja. Na sličan način, pedeset prijemno-transformatorskih
grupa, lukavo posejanih u predelima Arktika i Antarktika, doneće Eski­
mima i Laponcima toliko željenu živo tvomu toplotu. I u tim zemljama
moje mašine će ustaliti temperaturu na dvadeset stepeni. Led će se
istopiti. Zelene livade i zlatna pšenična polja nići će na mestima neka­
dašnjih snežnih pustinja. Najzad će svako na Zemlji osećati radost
Рјег Bul 222

življenja i pevati pohvale nauci. A sve to, zamislite, bez ikakvih

troškova osim za proizvodnju mašina i njihovo postavljanje. Jer slu­
čajno se podudarilo da toplotna energija, izvučena iz vrelih zemalja,
predstavlja tačan ekvivalenat potrebama zemalja hladnog podneblja.
Još samo jedna reč. Mislim da će biti bolje ako naš projekt budemo
•držali u potpunoj tajnosti. Time bismo izbegli mnogo besciljnih ras­
prava. Možda bi se neki od naših domorodaca čak i pobunili. Ponekad
stari zaostali ljudi pokušavaju da zaustave nezadrživi hod progresa.
Prijatelji moji, mi ćemo ih usrećiti uprkos njihovom otporu. Uprkos
tome otklonićemo njihova iskušenja. Uprkos tome spašćemo ih od pr­
ženja na suncu ili smrzavanja. U zaključku, neka mi bude dozvoljeno
da izrazim zahvalnost nauci i svoje duboko poštovanje za Korpusku-
lamu koncepciju koja nam omogućuje da u ovom veku ispravljamo
nesavršenosti prirode.«
Partikul sede pozdravljen oduševljenim pljeskom a stručnjaci se
spremiše za izvođenje njegovog plana. Pošto su članovi odbora kon-
trolisali manje-više sve granularne fabrike, proizvodnja neophodnih
mašina mogla je odmah početi.
Tajnu je bilo lako sačuvati. Radnici neće znati ništa o nameni dži­
novskih postrojenja. Biće im rečeno da su potrebne za nove eksperi­
mente. Već su navikli da ih niko ne obaveštava o svrsi njihovog na­
pornog rada.
Telo stručnjaka izračunalo je da će konstruisanje mašina i njihovo
postavljanje na tačke koje je odredio doktor Partikul odneti šest
meseci. Prema doktorovoj proceni, prvih dana jula svet će prisustvo­
vati kapitalnoj promeni klime na drevnoj planeti.

3
Istog tog prvog dana godine 2-------- , radijacioni odbor, admini­
strativni organ Vibratome stranke, održao je vanredni sastanak u sali
za konferencije Talasne palate.
Bio je to izuzetno učen i probran skup. Prisustvovali su mu naj­
veći autoriteti Talasističke škole. Bili su tu Artur Granton i dok­
tor Frič, dva najmilija Harmonikova učenika, koji su mu pomagali
u istraživačkom radu. Bio je tu doktor Nikolof, najveći kapacitet sto-
leća za materijalne talase. Bio je tu Oras Vermon kome je prvom pošlo
za rukom da uhvati i izmeri mentalne vibracije. Bile su tu i mnoge
druge istaknute ličnosti naučnog sveta. Najzad, bio je tu i sam Har-
monik, učitelj nad učiteljima, Harmonik čija je mudrost bila nepre-
vaziđena, Harmonik koji je tog fatalnog dana držao glavu visoko,
svima dajući primer nepoljuljane hrabrosti.
Proglasio je sastanak otvorenim i održao sledeći govor, koji je još
zadugo bio uzor trezvene naučne rečitosti:
»Gospodo,
Niko od vas, nadam se, ne očekuje da čuje i najmanju žalbu zbog
ishoda svetskih izbora. Da smo pobedili, skromno bismo proslavili
našu pobedu. Poraženi, moramo znati kako da u našoj mudrosti sku-
Doba mudrosti 223

pimo snage da se izdignemo iznad poraza i pokažemo se uzvišeni u

našoj nevolji. Svi znamo da je naša škola... Talasistička stena koju
niko ne može pomeriti i kojoj želim da iskažem poštovanje ne baš
lišeno zahvalnosti... da je naša škola, kako rekoh, jedina vredna zva-
ničnog priznanja. Ljudi su je odbacili. Još jednom ljudi su dozvolili
da ih zavede zlonamema karikatura nauke. Nećemo koriti ljude. Ali
ne možemo prevideti ovu nepravednu odluku.
Gospodo, ponavljam: nećemo koriti ljude zbog njihove ludosti. Nao-
ružaćemo se trpeljivošću i velikodušnošću duha do još većih granica.
Pokazaćemo našem opčinjenom narodu i našim zapanjenim protivni­
cima koliko je malo glupost prvih i smutljivost drugih uzdrmala našu
veru u nauku i našu volju da služimo opštoj stvari čak i ako čovečan-
stvo nije vredno takvih napora. Mi smo već učinili mnogo za čovečan-
stvo, gospodo. Učinićemo još više. To će biti naš odgovor na neza­
hvalnost.
Evo mog plana za koji su dosad znali samo moji prijatelji Granton
i Frič. On je jednostavan. On je plemenit. On je uzvišen. On može biti
sažet u jednu rečenicu: osloboditi polarne predele nagomilanog leda;
ublažiti neljudsku klimu u ekvatorijalnom pojasu; učiniti da blagost
proleća postane dostupna milionima ljudskih bića koja su bila pastor-
ćad prirode i tako pružiti Zemlji najveći dar od njenog postanka.
To je, gospodo, naš odgovor na nepravdu. To je program koji će,
uz vašu podršku i uz najveću tajnost, ostvariti Talasistička stranka.
A kada sve bude spremno, kad jednim pokretom ruke pustim talase
koji će suvišnu toplotu preseliti sa ekvatora na polove, onda ćemo
imati pravo da se okrenemo narodu i kažemo: »Vi ste nas odbacili.
Pretpostavili ste nam vulgarne šarlatane. Vidite gde leži prava nau­
ka...« To je sve, gospodo. Stavljam projekt na glasanje«.
Ovaj predlog pozdravljen je sa oduševljenjem kakvo je zasluživao,
i talasistički stručnjaci pregnuli su na posao bez odlaganja.
Tehnika projekta bila je krajnje jednostavna. Iziskivala je samo
pretvaranje dela toplo te iz tropskih predela u energetske talase, emi-
tovanje tih talasa do hladnih krajeva pomoću mašina specijalno mon­
tiranih za tu svrhu, i ponovnog pretvaranja energije u toplotu. Harmo-
nikovi proračuni pokazivali su da bi na taj način bila postignuta jednaka
temperatura od 20 stepeni Celzijusovih na polovima i ekvatoru. Ukoliko
bi sve teklo po planu, naučnik je zaključio da bi prva nedelja jula
obeležila početak zlatne ere za Crnce i Laponce.

4
Prvog jula godine 2---------, u četvrt do deset izjutra, merodavne
ličnosti iz Korpuskulame stranke, okupile su se oko svog vođe u Elek­
tronskom hramu. Naučnici su bili ćutljivi i grozničavo uzbuđeni. Sve
je bilo spremno. Džinovski transformatori, odašiljači i prijemnici nala­
zili su se na svojim mestima. Pošto se njima upravljalo na daljinu,
mogli su biti zakopani pod zemlju ili potopljeni u vode okeana.
Рјег Bul 224

Kroz nekoliko trenutaka Partikul će pritisnuti crveno dugme na

svom stolu, u koje su bile uprte sve oči. Pritisak na dugme poslaće
kratak elektronski impuls koji će, opet, automatski staviti u pogon
sve uređaje. Najveći poduhvat koji je ikad zamišljen biće izveden uz
minimum napora. Za manje od četvrt časa stanovnici Afrike osetiće
prijatan pad temperature. Eskimi će izmileti iz svojih iglua bez straha
da će im se vazduh u plućima zamrznuti. Za nekoliko minuta dva
termometra koja su registrovala srednje temperature u polarnim i
ekvatorijalnim oblastima zabeležiće promene, jedan naviše, drugi na­
niže, dok se temperature ne izjednače. Polarni termometar sada je po­
kazivao trideset stepeni ispod nule, ekvatorijalni plus 40. Oba će uskoro
registrovati istu idealnu prolećnu temperaturu od 20 stepeni.
Tri minuta do deset... Crte na svim licima bile su zategnute i
izražavale su nespokojstvo. Napetost je bila nepodnošljiva. Jedan struč­
njak se onesvestio; drugi su drhtali od nestrpljenja. Samo je Partikul
zadržao staložen izgled, ali bledilo obraza odavalo je njegove emocije.
Nije skidao pogled s granularnog časovnika koji je trebalo da označi
deset časova.
Minut do deset... Na drugom kraju grada, u Talasnoj palati, go­
mila ne manje uglednih stručnjaka nervozno se tiskala oko Harmonika.
Njegove oči bile su takođe prikovane za minutnu kazaljku časovnika.
Njegov prst se takođe nalazio u vazduhu, iznad dugmeta; zelenog
dugmeta za koje su sada bila vezana sva osećanja i nade naučnika.
— Deset — oglasio se sat Korpuskulame stranke u Elektronskom
hramu.
— Deset — oglasio se sat u Talasnoj palati.
— Deset sati — ponovila su dva odbora pritajena daha.
— Gospodo, sada je deset sati — rekao je doktor Partikul, mucajući
od navale emocija.
Pritisnuo je crveno dugme.
— Deset je sati, moje drage kolege, — reče učeni Harmonik.
Zatim drhtavim prstom, pritisnu zeleno dugme.
Mučna tišina nadvila se nad korpuskularnim skupom. Svi pogledi
bili su kao prikovani za Akulu i Durakofa kojima je poverena dužnost
da čitaju podatke s termometara. Akula je pratio ekvatorijalnu tem­
peraturu, sada oko četrdeset stepeni; Durakof — polarnu temperaturu,
koja je trenutno iznosila minus trideset.
Posle nekoliko beskonačnih sekundi onaj prvi obznanio je uzbuđe­
nim glasom:
— Trideset devet stepeni! Temperatura počinje da opada.
— Minus dvadeset osam! Penje se — objavio je Durakof gotovo
istovremeno.
— Trideset osam, trideset sedam, trideset šest — nastavi Akula.
— Minus dvadeset šest, minus dvadeset dva, minus dvadeset —
javljao se Durakof kao odjek.
— Gospodo, eksperiment je uspeo — izjavi Partikul, nagnu se na-
pred i stegnu ivicu svog stola. — Progres nastupa!
Doba mudrosti 225

— Trideset pet stepeni, trideset tri stepena, trideset dva stepena

— izveštavao je Akula svojim dubokim glasom.
— Minus petnaest, minus devet, minus šest — pištao je Durakof.
— Gospodo, — reče Partikul, zasuzivši od navale emocija — Crn­
cima je manje vrućina. Eskimima je toplije. Počinje nova era: era
večnog proleća.
— Trideset, dvadeset, dvadeset šest — saopšti Akula.
— Minus četiri, minus dva, nula — izjavi Durakof.
— Gospodo, — reče veliki vođ elektronista, nesposoban da sačuva
prisebnost — prijatelji moji, braćo, led počinje da se otapa na Ark­
tiku i Antarktiku. Znoj se suši na veđama Crnaca.
— Dvadeset pet, dvadeset četiri, dvadeset tri — nastavi Akula.
— Plus četiri, plus osam, plus dvanaest — uzvrati Durakof.
— Bližimo se cilju, gospodo. Temperature se izjednačuju. Priroda
je pobeđena. Održali smo lekciju Svevišnjem. Kakav dan! Kakav da­
tum! — povika Partikul kidajući okovratnik u svom oduševljenju.
— Dvadeset dva, dvadeset jedan, dvadeset! — grcao je Akula.
— Petnaest, osamnaest, dvadeset! — pisnu Durakof.
Spontana graja pozdravila je poslednje saopštenje ispunivši Elek­
tronski hram. Sada, pošto je napetost iščezla, naučnici su se ponašali
kao deca. Grlili su se, plakali i srnejali se u isti mah. Partikul je
bio pozdravljen burom čestitki i nevezanih uzvika. Hteo je da proko-
mentariše pobedu, ali nije bio u stanju da ovlada svojim glasom i
samo je mahao rukama kroz vazduh ne izustivši ni reči.
— Osamnaest — najavi Akula.
— Dvadeset jedan — najavi Durakof.
— šta! — povika Partikul usplahireno.
Bura oduševljenja odjednom se stišala i zavladala je gluva tišina.
Moglo se čuti kako elektron oscilira.
— Dvanaest — reče Akula.
— Dvadeset tri — reče Durakof.
— Damn! — uzviknu jedan Islanđanin na engleskom, zaboravivši
da je taj jezik davno ukinut.
— Caramba! — uzviknu jedan nekadašnji španac.
— Nom de Dieu! — zavapi bivši Francuz.
— Gospodo, gospodo, — obrati im se Partikul brišući čelo —
to je verovatno manja oscilacija srednje temperature. Na kraju će se
sve ustaliti.
— Osam stepeni, šest stepeni, četiri stepena — prekide ga Akula,
vemo prenoseći brojke koje je čitao na ekvatorijalnom termometru.
— Dvadeset četiri, dvadeset pet — reče Durakof, hipnotisan polar­
nim termometrom.
— Gospodo, prijatelji moji, šta se događa? — proštenja veliki kor-
puskulami vođa obuhvativši glavu obema rukama.
— Nula, minus dva, minus četiri — neumoljivo je nabrajao Akula.
— Dvadeset šest, dvadeset osam, trideset! — kresnu Durakof.
Pjer Bul 226

— Pomagajte, gospodo, pomagajte! — zapomagao je Partikul, koji

je pao na kolena. — Razum me napušta. U čemu je stvar? Sta se tamo
događa? Led se obrazuje na ekvatoru. Crnci drhte od zime. Eskimi
brišu znoj ... Pa ipak, ne mogu da nađem netačnost u svojim prora­
čunima. Isključeno je da sam počinio tako kapitalnu grešku...
— Minus šest, minus devet, minus petnaest stepeni — prekide ga
glas sa ekvatora.
— Trideset dva, trideset tri, trideset pet stepeni — pratio ga je
odjek s polova.

— Minus šest, minus devet, minus petnaest stepeni — istovremeno

je najavljivao doktor Frič, koji je u Talasnoj palati bio zadužen da
čita temperaturu nekad žarkih predela.
— Trideset dva, trideset tri, trideset pet stepeni— reče Artur Gran-
ton, određen da prati toplotne promene na krajnjem Severu i Jugu
Zemlje.
— To je grozno — jecao je Harmonik, udarajući se po čelu. —
To je avetinjska mora. Ja sam obeščašćen!
— Minus dvadeset, minus dvadeset dva, minus dvadeset šest —
produži doktor Frič. — Opadanje temperature se usporava. Mislim
da će se ustaliti.
— Trideset šest, trideset sedam, trideset osam. Porast je sve spo­
riji — potvrdi Granton.

— Minus trideset — saopšti doktor Akula na opštu preneraženost

korpuskulara. — Nivo se više ne menja. Konačna temperatura na ekva­
toru, poštovani Učitelju, je trideset stepeni ispod nule.
— Četrdeset — reče Durakof. — Slavni Učitelju, postignuta je tem­
peratura suprotna ranijoj.
— Nesreća! — cvilio je Partikul.
— Katastrofa! — kevtao je Harmonik.

5
Tako se završio ovaj plemeniti poduhvat. Harmonik i Partikul
ispoljili su istu duhovnu snagu, suočeni s fatalnim udarcem. Obojica
su radije izabrala smrt nego sramotu. Pre nego što su se njihove
kolege povratile od šoka, svaki je pritisnuo mali džepni dezintegrator
i u milionitom deliću sekunda njihove supstance su se raspale, jedna
u talase, druga u elektrone. To je bio kraj dva golema uma.
Dva naučna tela razišla su se na vrhovima prstiju i nikad nisu ni
zucnula o svojim eksperimentima koji su uspeli, na žalost, suviše
dobro. Posle dugih rasprava u oba odbora, naučnici su odlučili da
Doba mudrosti 227

ostave stvari kakve jesu i o svemu ćute. Bilo bi potrebno šest meseci
rada da se povrati status quo, a oni su osećali da je opasno menjati
temperaturu planete na ovakav način, štaviše, mada to nisu priznavali,
izgubili su pouzdanje u svoje proračune.
— Najzad — zaključio je doktor Durakof, novi šef Elektronske škole
— zašto bismo se brukali? Naš veliki Partikul nije se prevario u po­
gledu »principa«. Obratite pažnju, gospodo, da je ukupni kvantitet top-
lote ostao isti, a da se »srednja« temperatura Zemlje nije izmenila.
— Primite k znanju — primetio je doktor Frič, koji je nasledio
doktora Harmonika — primite k znanju da sadašnja klima na Ek­
vatoru nije »gora« od nekadašnje klime na polovima. Sve se svodi na
pitanje rasporeda. Uopšte uzev, eksperiment je »kvalitativno« uspeo,
što je osnovno, i potpuno potvrdio teorije našeg pokojnog duboko
ožaljenog Učitelja.
Ova učena gospoda imala su pravo. Nije se moglo sumnjati da su
Partikulova teorijska razmatranja bila tačna, a Harmonikovom geniju
morala se odati pošta, štaviše, njihove zasluge su priznate i bezbroj
spomenika dignuto je u znak sećanja na njih.

Hroničar, oklevajući da ukaže na pouku ove priče, pod utiskom je

mnoštva pogodnih faktora koji su od početka obećavali uspeh projekta
i predaje se iskušenju da ih istakne. Polazeći od toga, bilo je vere,
oduševljenja, naučnog znanja, tehničkih mogućnosti i krupnih mate­
rijalnih sredstava, da se ne pominju nesebičnost, čistota i plemenitost
na kraju, što se mora imati u vidu. Moralist pod ovim okolnostima
mogao bi biti ojađen »greškom« a uteha je utvrditi da je, uprkos
svemu, postignut značajan »rezultat«.
Samo usled nesrećnih okolnosti, rezultat »kvantitativno« (da upo-
trebimo izraz stručnjaka) nije bio onakav kao što se očekivalo. U
stvari, znatno se razlikovao.
Prekrasne šume, pune retkih ptica i životinja, nestale su u roku
od nekoliko časova, a prostrane snežne pustinje prekrile su ostatke
velelepnog zelenila. Naslaga leda, debela nekoliko metara, protegla se
oko polu tara, deleći Zemlju na dve zasebne hemisfere.
Istina, ledene sante u polarnim predelima brzo su se otopile. Ras­
košna vegetacija razvila se na Arktiku i Antarktiku. Ali foke i pingvini
nisu doživeli te promene. Ni Eskimi ni Laponci. Svi oni podlegli su
u roku od nekoliko dana, satrti vrućinom i nesposobni da se prilagode
novim uslovima. Izlišno je reći da ni Afrikanci ni stanovnici Pacifika
nisu bolje podneli pad temperature.
Svi oni stradali su, neki usled izolovanosti, neki od hladnoće, i
Zemlja je osiromašila za nekoliko miliona žitelja — premda je to naj­
manje zanimljivo s naučne tačke gledišta.
Jozef Nesvadba
Vampir Ltd

Kad razmišljam o svojoj poseti Engleskoj рге godinu dana, najpre

se prisetim automobila. Izgledalo je kao da je došlo do nove invazije
Zapadne Evrope — automobilske invazije.
Prvi put sam to shvatio dok smo na aerodromu Orli ćaskali s
nekim debelim Ircem, kome se pocepala kesa sa artičokama baš kad
se našao na pokretnim stepenicama. Za sve vreme leta preko La-
manša on se jadao zbog izgubljenog povrća, nedvosmisleno izražava­
jući skepsu prema engleskoj kuhinji.
— Predstavljam jednu automobilsku kompaniju — izjavio je ponosno.
— Naša sportska kola su vodeća u svetu...
— Ja kod kuće imam engleska kola — rekao je moj prijatelj, da
bi mu pričinio zadovoljstvo. — Jednog hilmana. — Irac, čiji su
obrazi bili ružičasti, zamukao je kao da je čuo nešto nepristojno.
Leteli smo prvom klasom i, očigledno, do tog trenutka on nas je
smatrao prosperitetnim ljudima.
— To su sasvim dobra kola za svoju cenu... — odgovorio je s napo­
rom i raširio ruke. — Ja zastupam jaguare. Uskoro ćemo ih sigurno
izvoziti i u Istočnu Evropu — dodao je, pošto je diskretno ali veoma
temeljito ispitao moju kravatu. — Naši automobili transformišu rđave
puteve u dobre auto-strade, a auto-strade u raj.
Nisam ga pitao da li veruje u život posle smrti — već smo se
spuštali.
Svoj drugi susret sa automobilima imao sam iste večeri kada sam
"krenuo kod svoje prijateljice u Kensington Teres. Izašao sam iz metroa
i pogledom potražio nekoga koga bih upitao za ulicu u kojoj je ona
stanovala. Ali niko nije bio u blizini. Hoću da kažem, niko se nije
nalazio na trotoaru, dok je kolovozom vijugala četvororedna povorka
•čeličnih kutija, koje su tako izolovale svoje vozače da nisu čuli ni
pitanja ni povike sa spoljne strane.
Najzanimljiviji bio je moj poslednji doživljaj, i o njemu, u stvari,
hoću da vam pričam. Ni dan danas ne mogu sasvim poverovati da
se to zbilo. Ostao sam kod svoje prijateljice do kasno u noć. Pili
smo »Džoni Voker« najboljeg kvaliteta. Sledećeg dana, kad sam stigao
u hotel, saznao sam da je moj prijatelj već otputovao. Rekli su mi

JOSEF NESVADBA, rođen 1926. godine, sada je lekar i profesor psihijatrije na univerzitetu u
Pragu. Nesvadba je počeo da piše posle drugog svetskog rata, najpre dramske komade i
•filmska scenarija, a zatim SF priče u tradiciji Capeka. Njegove priče su mnogo prevođene u
Istočnoj Evropi, u SR Nemaćkoj, Austriji, SAD, Engleskoj, a i u našoj zemlji, dok su Ceho-
slovaci neke od njih koristili za snimanje SF filmova. Najpoznatija dela: Tarzanova smrt,
Ajnitajnov mozak, U suprotnom smeru i Dijalog sa dr Dongom.
Preveo: ALEKSANDAR BADANJAK
Vampir Ltd. 229

da me je čekao do poslednjeg trenutka, ali nije smeo sebi dozvoliti

da propustim voz. Možda je bio pomislio da sam ga izigrao. U hotelu
nije ostavio nikakvu poruku. Našao sam se sam u gradu od osam
miliona stanovnika, ne poznavajući nikoga, bez penija u džepu. Moja
prijateljica nije bila na poslu, niti sam je našao kod kuće. Preostalo
mi je jedino da pokušam da me neko preveze do Bolstera, gde je
bio zakazan sastanak našeg odbora. Međutim, ja ne stopiram ni u
svojoj zemlji. Već sam prilično oćelavio i sumnjam da bi se iko zau­
stavio zbog mog šarma. Nekako sam stigao do jedne »Šelove« pumpe
i čežnjivo posmatrao vozače. U tom momentu izgledali su mi još više
udaljeni nego prethodnog dana, mada i ja imam jedan mali automobil
kod kuće.
— Hoćete li da vas povezem? — upita me jedan visok, bled momak
sa zaliscima. Govorio je sa akcentom školovanog čoveka i nosio brič-
-pantalone. Nikad neću zaboraviti njega i njegova kola. Bio je to
trkački model — imao je disk-kočnice, osam brzina, već u drugoj je
jurio sto četrdeset kilometara na čas, sa izvrsnim ogibljenjem. Izgle­
dalo je da ne koristi običan benzin, pošto se njegov vlasnik zaustavio
na suprotnom uglu od pumpe.
— Do Bolstera — rekao sam neodlučno. Nisam shvatio zašto je taj
čovek hteo da mi pomogne; nikad ga ranije nisam video.
— Vama je doista potreban automobil — rekao je posle nekog vre­
mena, kad smo već izbili na auto-stradu. Naravno, vozio je levom
stranom, kao što čine svi u Engleskoj, i ja sam se nesvesno na svakoj
krivini tako jako stiskao uz sedište da mi se činilo da ću probiti pod.
— Treba da stignem na jednu sednicu — objasnio sam. — Zbog toga
sam i doputovao u Englesku. Moram tamo biti na vreme.
— Možete i vi voziti — reče on iznenada, pošto je bio zaustavio kola
i izmigoljio se sa sedišta. — Doći ću sutra po automobil u Bolster.
Moram da obavim još neke poslove u gradu. — Bio je samrtnički
bled — kao da je imao posla u nekom pogrebnom preduzeću.
— Ali, ja nemam nikakvih dokumenata za ova kola, ja sam stranac
— promrmljao sam malodušno, ne želeći priznati da se plašim da vozim
levom stranom.
— Neće vam biti potrebni nikakvi papiri za ova kola — reče moj
dobročinitelj i, pre nego što sam stigao da mu se zahvalim, on zau­
stavi jedan taksi koji je išao u suprotnom smeru. Setio sam se one
poznate priče o novčanici od milion funti. Možda je hteo da preko
mene dobije neku opkladu? U svakom slučaju zaboravio je da oni
kaže kako treba da se vozi taj automobil, koliko cilindara ima i da
li je bregasta osovina u glavi motora kao kod drugih trkačkih auto­
mobila. Nismo govorili ni o stepenu kompresije ili gorivu.
Za volanom, osetio sam se kao u zatvoru. Unutrašnjost kola bila
je veoma skučena, samo dva sedišta, sa specijalnim pojasevima i
naslonima koji su činili nemogućim da se sklizne, i velikim brojem
skala ispod vetrobrana. Ostavio je ključeve u kontakt-bravi. Pri­
tisnuo sam papučicu za gas i kola podskočiše kao preplašen konj.
činilo mi se da vozim raketu. Zaboravih kako sam dospeo za volan
15 Andromeda
Jozef Nesvadba 230

i svu pažnju sam koncentrisao na to da ga zadržim pod kontrolom.

Bilo je veoma teško u početku, ali sam ubrzo uočio da svako na
auto-stradi želi da mi pomogne. Automobili su se zaustavljali sa stra­
hopoštovanjem. Svi oni ostini, fordovi, rols-rojsevi, morisi, pežoi, šev-
roleti i šta ti ja već znam, sva ta kola srednje klase zastajala su s
puno poštovanja da propuste mog aristokratu, čak su me pozdravljali
i policajci na motociklima. Već je to moralo da me zabrine. Trebalo
je da smesta izađem, ali ja sam nastavio da vozim.
Na sledećoj raskrsnici čak sam u kola primio jednu devojku.
Zvala se Sjuzan. Njena majka bila je glumica pa ju je moderno
vaspitala. Kad sam joj rekao da u mojoj zemlji šesnaestogodišnje de-
vojke ne hodaju bosonoge, da ne nose prstenje na nožnim palčevima
i ljubičaste »senke« na očnim kapcima, ona je poslušno obrisala šmin­
ku i iz svoje tašne izvukla nekakve patike. Bilo joj je drago što sam
»crveni« i bez prestanka me je ispitivala pogledom. Ispričala mi je
kako je njena prijateljica spavala s nekim džez-bubnjarom dok je
provodila odmor na moru i da joj je na tome zavideo ceo razred.
Ali nijedna devojka još nikad nije smotala nekog komunistu. Počeo
sam da mrzim džez, glumice i sve njene prijateljice. Sjuzan mi se,
međutim, dopadala.
— Hajde da popijemo čaj — predložila je dok su pored nas pro­
micali bezbrojni restorani, benzinske pumpe i ogromni reklamni panoi
kojima su privatne firme neprestano privlačile pažnju vozača. — Mo­
žete mi kupiti čašicu viskija... — Pošto se viski prodaje samo u
određenim časovima, niko sebi ne oprašta ako zaboravi da na vreme
pribavi malu rezervu i dokaže koliko je razuzdan. Zaustavio sam se
da popijemo čaj... Možda će ona imati nešto novca pri sebi, razmi-
šljao sam, ili ću možda moći da pošaljem račun ambasadi, jer nikako
ne smem da dovedem u nepriliku svoju zemlju.
Stajali smo za širokim drvenim pultom zajedno sa drugim voza­
čima. U glavi mi se malo mutilo.
— ... Ali, to je još uvek bentli. Manite se amold-bristola. Ovaj ima
disk-kočnice na sva četiri točka. Strašna su to kola — kakav mors,
dilou, krosli, frejzer-neš. Samo bentli — lično sam ga videla prošle
godine na trkama u Le Manu. To su jedina kola u Engleskoj koja
mogu da se porede s mojim kan i n gen nm ... — Sve sam to slušao
preko svog ramena i nisam odmah shvatio da se ta žena obraća meni
— zbog mog automobila. Naručila je supu od rakova, ribe i rostbif
za sve nas. Znala je sve o Pragu — čak i to da je našoj Eliski Jan-
kovoj malo trebalo da dobije poznatu sicilijansku trku Targo Florija
1926, i da smo imali najslavnijeg vozača-ženu u ćelom svetu.
— Ali sada loše kotirate — dodala je. — čula sam da se na auto­
mobilskim trkama u Istočnoj Evropi koristi samo specijalno adap­
tiran model pobede. U vašoj zemlji verovatno nijedan privatnik ne
može kupiti bugatija ili poršea. Kako ste nabavili ova engleska kola?
Izbegao sam odgovor i rekao da kult automobila na Zapadu posma-
tram kao krizu individualizma. Svako želi da ima svoje sopstveno
prevozno sredstvo, što dovodi do zagušenja svih auto-strada i grad­
Vampir Ltd. 231

skih saobraćajnica, pa na kraju niko nema ništa. U isto vreme svako

želi slobodu preduzimljivosti, slobodu govora i slobodno glasanje
— ali samo za sebe, što se svodi na uništenje upravo onih sloboda
koje zahteva. — Ta poplava automobila — nastavio sam — doista
je simptom krize ličnosti u našoj epohi. — Nije me shvatila i uporno
je tvrdila da će me svojim kaningenom tući u svako vreme (to je
jedan posleratni američki model koji su milioneri sagradili za evrop­
ske drumske relije, pošto se u Americi trkaju samo na zatvorenim
pistama), što je više govorila, sve više mi je zvučala kao četvoro-
taktni motor, pa sam naposletku prestao da je slušam i izašao. Am­
basador će dobiti prilično visok račun, razmišljao sam, a biće tu i
pitanja na koja ću morati da odgovorim Pragu. Međutim, kelner me
je uverio da je ona žena sve platila. Rekao mi je da je to markiza
Nuvolari, rođena Rili, koja je udajom ušla u porodicu slavnog auto­
mobilskog asa, samo da bi stekla ime.
Izašla je za nama, uskočila u svoj jednosed, navukla pokretni krov
i, kao pravi sportist, čekala da krenem. Startovali smo istovremeno.
Srećom, već se spustio sumrak i na auto-stradi je bilo malo automo­
bila. Trkali smo se po svim pravilima, a onda sam zaželeo da dam
lekciju toj razmetljivici. Ubrzo, bili smo ispred nje. Ne znam šta
se nalazilo u mom motoru, ali onaj američki supermodel ostao je
daleko za nama. Pejzaž koji je promicao izgledao je nerazgovetan kao
neka apstraktna slika, pa sam pažljivo prikočio plašeći se da se naša
kola ne prevrnu. Pobedili smo — to su naših »Hiljadu milja«, naša
»Targo Florida«, naš »Le Man« ... naša kružna staza kod Brna,
razmišljao sam u sebi. Osećao sam se iscrpljen kao da sam stazu
pretrčao. Bio sam svestan Sjuzaninih poljubaca i zagrljaja, a onda
sam se sručio preko sedišta.
Kad sam došao k sebi, bila je već noć. Sjuzan mi je pružila šveps
(u Engleskoj piju soda-vodu sa 'kininom). A zatim je zbacila moju
desnu cipelu i stopalo ugnjezdila u svoje krilo.
— Nisi mi rekao da si povređen — rekla je. Pre nego što sam otpu­
tovao iz Praga bio sam na lekarskoj kontroli i znao sam da mi ništa
ne fali. Pa ipak, Sjuzan mi je pokazala svežu ranu na mom tabanu,
veliku gotovo kao njen dlan.
— Moraš kod lekara. Izgubio si mnogo krvi.
— Prekjuče sam pregledan. Ništa se nije dogodilo s mojim stopalom,
i ne znam kako sam mogao da izgubim krv. To je besmisleno... —
Hteo sam da se podignem, ali mi se u glavi mutilo, tako da sam
morao da se pridržim za vrata i nekako se izmigoljim iz kola, baš
kao onaj momak u Londonu koji mi je na neshvatljiv način pozajmio
svoje vozilo... Ništa drugo nisam radio sa svojim stopalom osim što
sam pritiskao papučicu za gas. Namrštio sam se.
— Da li znaš kako se otvara hauba? — upitao sam je.
— Pa to su tvoja kola! — odgovorila je srdito. Posle nekog vremena
uspeo sam da podignem haubu. Bio je to veoma neobičan motor.
Umesto karburatora imao je veliku ovalnu kutiju od čelika, iz koje
su dve debele cevi vodile do samog motora. Znao sam da neki
15»
Jozef Nesvadba 232

automobili imaju samo jedan cilinder, pa sam pokušao da otvorim

tu tajanstvenu napravu — ali bez uspeha. Vratio sam se za volan.
Sjuzan me je zlovoljno posmatrala. Okrenuo sam kontakt i pokušao
da upalim motor uzastopnim pritiskanjem papučice za gas skinutom
cipelom. Motor ni da makne. Pritisnuo sam papučicu prstom i kola
su tako podskočila da smo oboje lupili glavom o krov.
— šta se s tobom događa? — upita Sjuzan. — Zašto ne krenemo?
Posle dosta petljanja upalio sam unutrašnju svetlost i pokazao
joj svoj prst. Na njemu se videla prilično mala ozleda, reklo bi se
još samo masnica.
— Pogledaj ovo — rekao sam, ali ona nije shvatila. — I to je neki
automobil. Nije berkli, nije mors, ali doista može doneti smrt svom
vozaču. On ima pogon na ljudsku krv ...
Počela je da se smeje. Pokazala mi je ime proizvođača — Džems
Stjuart, Ould Džordžtaun 26. Bilo je utisnuto na mesinganoj pločici
odmah ispod volana.
— Da li misliš da taj džentlmen prodaje automobile samoubicama?
Sad shvatam u kakve ste sve priče vi stranci spremni da poverujete!
Automobil sa pogonom na krv! — A onda je iznenada zaćutala. Oko
velike posude — čeličnog srca automobila, srca s plućnom arterijom
i aortom — provlačile su se vene, sasvim providne i u tom trenutku
zatvoreno crvene boje. Izgledalo je da sam bio u pravu. Ispričao sam
joj o čudnim okolnostima pod kojima sam došao do kola, i o po-
slednjim trenucima provedenim s prethodnim vlasnikom. Bio sam
siguran da me je izabrao kao sledeću žrtvu zato što sam bio stranac,
koga niko nije poznavao i koji nikom neće nedostajati.
— Sta. sad da radimo? — upitala je ona. Nisam imao izbora. Otpe-
šačiću do najbližeg restorana i telefonirati mom kolegi u Bolsteru.
Sjuzan će morati da nađe neka druga kola i nekog pouzdanijeg vozača.
— Ali, ja ne želim da te ostavim — izjavila je odlučno. Čuo sam da
su engleske devojke veme, pa sam se prilično prestrašio. Rekao sam
joj da neće valjda hteti da pešači sa mnom stazom duž šume, jer
— to sam odmah znao — čim napustim ovu mehaničku ujdurmu
više neće biti ljubitelja koji će me nuditi supom od rakova i ostri­
gama. Moraću da živim jednostavno, a to ne podstiče ljubav.
To je shvatila i ona sama. Hodali smo tri časa podnožjem nasipa
auto-strade. Iznad nas su bljeskale svetlosti farova. Nisam više hteo
nikoga da zaustavljam. Jedino sam želeo da stignem do najbližeg
telefona.
— Ali, ovo je glupo. Popeću se na drum, čak i američki ambasador
će se zaustaviti zbog mene. U školi smo nas dvoje organizovali kao
neku igru. Uvek sam ja pobeđivala — objasni ona i ponosno isturi
svoje grudi. Bile su veoma lepe.
— Čuj, izlažeš se riziku da se opet zaustavi neki automobil iz kom­
panije »Vampir«...
Ponovo se podrugljivo osmehnula i odbila da prihvati činjenice,
ne videći ništa osim neposrednih, kratkotrajnih prednosti tehnološke
civilizacije. Na nogama je imala one lake patike, i mora biti da je
Vampir Ltd. 233

osećala svaki kamen. Bio joj je potreban priličan napor da održi

korak sa mnom u tročasovnom maržu. A ja sam na nju vikao, znajući
da je to bio jedini način da se rastanemo i zaboravimo jedno na
drugo, jedini način da se oslobodim te devojke. Tada sam je izgurao
uz nasip. Odmah zatim čuo sam škripu kočnica. Svetlosti farova su
se zaustavile pred njom i obasjale njenu figuru sa svih strana; video
sam je poslednji put dok je zaklanjala svoje oči, sa izgledom neke
bajne slepe devojke.
Ujutro sam konačno stigao u jedan grad. Tek kad se razdanilo
shvatio sam da je auto-strada planski zaobilazila naseljene oblasti,
da bi se omogućile veće brzipe. Grad se zvao Ould Džordžtaun. Takva
koincidencija spada u domen mašte... Bio je to grad tipa Vindzora,
sa ruiniranim zgradurinama, sa decom u školskim uniformama i.
muškarcima u preterano širokim pantalonama. Dakle, to je bio rodni
grad mog automobila. Ovo zaista mora da je san, mislio sam. Potra­
žio sam broj 26.
— Džems Stjuart je mrtav još od 1932, gospodine, — objasnila je
sekretarica s plavom punđom, koju sam pronašao u jednoj kance­
lariji. — Otada je ovaj biro zatvoren. Vodim o njemu brigu po nalogu
banke. Znate, ne mogu da nađu kupca. — Kroz jedan polomljen
prozor pokazala je na dvorište. To je bilo groblje trkačkih automo­
bila. Nekompletni sklopovi, kola havarisana na trkačkim pistama,
školjke i haube. Među tim kršom — kokoške, patke i trava do kolena.
— A šta je sa ovim automobilima? — upitao sam.
— Nijedan više nije u voznom stanju — odgovorila je stara dama
ogorčeno i sela za svoju pisaću mašinu, jedan »andervud« s početka
stoleća, bez pokretnog valjka. — čak ni ona slavnih veterana, koja
je nekad vozio lično Karačiola. Oni su dobijali sve trke — rekla je
uzrujano, kao da sam se sa njom prepirao, a zatim mi pokazala neke
prašnjave trofeje na zidu. — Depresija nas je oborila na kolena.
Nestali su mnogi imućni ljudi koji su sebi mogli priuštiti da kupuju
specijalna, ručno napravljena kola. Gospodin Stjuart je završio po­
slednji automobil jedan dan pre nego što je banka zaplenila njegovu
imovinu. S tim kolima napustio je Ould Džordžtaun, potpuno sam,
i otada niko o njemu ništa nije čuo... — Na jednoj požuteloj foto­
grafiji video sam gospodina Stjuarta kako stoji pored moje limuzine.
Ali to nije bio onaj mršavi čovek iz Londona. Bog zna kolikom broju
ljudi je ta mašina isisala krv.
— Slušao sam o njemu — rekoh na svom rđavom engleskom — i
znam gde se nalazi njegov poslednji automobil. — Izgleda da ju je
ta vest malo zbunila.
— To su najbolja kola na svetu. Imaju šesnaest brzina. Dve rezervne
kočnice na svakom točku. Po svom ubrzanju nemaju sebi ravna ni
do danas.
— Ali su pogibeljna — rekao sam.
— S njima ćete dobiti svaku trku na svetu, dospeti u najviše društvene
krugove, živeti bez ikakvih napora, samo za svoj sport...
— I umreti. — Nije mogla to da razume, mada je očigledno znala
sve o kolima. Možda je čak pomagala gospodinu Stjuartu da se osveti
Jozef Nesvadba 234

društvu koje je ignorisalo njegove čudesne zamisli. — Evo 'ključeva

— rekao sam, stavljajući ih na sto. — Ne želim vaš automobil, ali
bih zauzvrat hteo da telefoniram u Bolster...
— Vi ste stranac? — upitala je ona držeći ključeve u ruci, kao da
ta činjenica objašnjava sve. Klimnuo sam glavom i čekao vezu sa
Bolsterom. Morao sam da spelujem ime svog prijatelja, i opet su
ga preneli pogrešno. Trebalo im je pola časa da ga pronađu u ho­
telu. Obećao je da će poslati nekoga po mene. Najpre je bio izne­
nađen, a zatim uznemiren. Uprkos tome ja sam nestrpljivo očekivao
da ga ponovo vidim.
čekao sam u dvorištu Stjuartove radionice. Tu me je pronašla
markiza Nuvolari.
— Tu je, dakle, naš as — rekla je — i nemojte mi kazati da se nikad
ranije niste trkali. Volela bih da imam vašu veštinu i vaš automobil.
U pravu ste, prodaću svog kaningena. Ne znam kako je to moguće,
ali izgleda da Amerikanci nemaju njuh za pravljenje sportskih kola.
Želim vaš automobil. Koliko? — Uputio sam je u kancelariju. Možda
će prodaja omogućiti staroj dami da nabavi bolju pisaću mašinu.
Dok je markiza pobedonosno mahala ključevima, ja sam je opo­
menuo: — Objasniću vam gde se kola nalaze, naravno, ali vas upo­
zoravam, ta mašina će vas ubiti. — Zatim sam joj opisao sve šta sam
otkrio.
— Veoma zanimljivo — primetila je ona učtivo.
— To je vampir, kažem vam, isisava vašu krv kroz papučicu za
gas...
Ona se osmehivala.
— Znači da je doista vredan svoje cene. šta vi mislite — da je za
trke potrebno neko drugo gorivo? šta mislite — čime ja plaćam
svoje gorivo, kako dolazim do automobila? Da bih imala sva ta kola,
moram sebe da žrtvujem. A to je sve tako komplikovano. Ovaj auto­
mobil će sve pojednostaviti. Naposletku, ja ne želim ništa drugo
osim da jednom u svom životu pobedim u Le Manu, ispred svih
onih asova. Tada mogu umreti u miru. Dobiću tu trku. Juče sam
računala vašu brzinu. To su veličanstvena kola. Pobediću sigurno.
— Ubićete sebe.
— Tada to više neće biti važno.
Shvatio sam zašto niko nije vratio tu limuzinu od 1932, zašto
se svako sa uživanjem potčinio tom tehnološkom đavolu i dozvolio
da mu jedan vampir sisa krv. Samo zato da bi mogao biti ispred
svih ostalih.
Kasnije, dok me je markizin šofer vozio u Bolster njenim starim
kaningenom, činilo mi se da su svi oni automobili na šestotračnoj
auto-stradi jurili u nekoj velikoj trci po nepisanim pravilima prema
kojima je smrt od drugorazrednog značaja.
Stigao sam u Bolster pre nego što je sastanak počeo. Moj kolega
još nije bio telefonirao ambasadi. Sve je dobro ispalo, izuzev što
nisam imao vremena da se obrijem. I više nikad nisam ponovo sreo
Sjužan.
Anatolij Dnjeprov
Razgovor sa saobraćaj cem

— Jedan trenutak.
— Izvolite.
— Prošli ste kroz crveno svetio.
— žao mi je, ali ja sam daltonista. Meni sve to izgleda isto, bez obzira
koje je boje svetio.
— Ali svetio kao takvo vidite?
— Naravno.
— U tom slučaju, nije vam moglo promaći da je bilo upaljeno gornje
svetio, što znači crveno.
— To je logično. Ali ...
— šta?
— Stvar je u tome što ja — kako da vam to objasnim.— često brkam
gornje i donje svetio.
— šta vi to mutite? — Saobraćajac se spremao da ispuni listić za kaznu.
— Jeste li ikad gledali kroz sočivo foto-aparata?
Saobraćajac se nasmeši nehajno:
— Šta hoćete time da kažete?
— Tamo je lik preokrenut.
— Svaki đak to zna.
— Ljudsko oko je sočivo.
Saobraćajac se uozbilji.
— Da, i šta onda?
— U oku je lik takođe preokrenut.
— Jeste,- ali ...
— Zar nije tačno da je oko — sočivo?
— Tačno je...
Saobraćajac se kolebljivo poigravao svojom olovkom.
— Ja ipak ne shvatam...
— U tome i jeste stvar... Kod većine ljudi, to jest kod gotovo svih, lik
preokrenut u oku obrne se još jednom u mozgu.
— To je iznenađujuće. Ali tačno je da lik mora da bude preokrenut.
— A kod mene takav i ostaje. Preokrenut.
Saobraćajac se ukoči otvorenih usta:
— Znači, vi sve vidite ...

ANATOLU DNJEPROV (pravim imenom Anatolij P. Mickevič), rodio se 1919. godine. Radi kao
fizičar u jednom od instituta Sovjetske akademije nauka. Naučnu fantastiku počeo da piše
posle drugog svetskog rata; zajedno sa Jefremovim i braćom Strugacki on je bio jedan od
pionira moderne sovjetske naučne fantastike. Njegove kratke priče sakupljene su u zbirkama
Idaksvelova jednačina, Svet u kojem sam iščezao, Jednačina besmrtnosti i Purpurna mumija.

Preveo: ESAD JAKUPOVIC

Anatolij Dnjeprov 236

— Da. Budite dobri i ne udarajte me čizmama u lice.

Saobraćajac načini korak ustranu:
— Znači, za vas ja...
— Da: vi stojite sa nogama nagore.
— Blagi bože, kakva nesreća!
— Nipošto, već sam se navikao na to.
Saobraćajac se zamislio, a onda se lukavo osmehnu:
— Vi ste sve to izmislili, prijatelju, samo da ne biste morali da platite
novčanu kaznu!
— Ali, zar nije oko — sočivo?
Saobraćajac se zamislio.
— Znate šta, pođite sa mnom — pa neka uprava ovo proceni.
Pošli su. Saobraćajac najednom zastade:
— Zar vam nije teško da hodate sa takvom vrstom viđenja?
— Pa, kako se uzme. Dodijalo mi je da gledam ta stopala što strše uvis.
I ulicu okrenutu naopačke. čoveka od toga vrat zaboli.
Načelnik je saslušao izveštaj saobraćajca, podnet šapatom.
— Glupost. To ne može biti... Kažite, gde je moja glava.
— Tamo, dole.
— Nipošto: vi pokazujete palcem gore!
— Za vas je to gore, a za mene je — dole.
— Hmm. Znači, vama se čini da hodate sa nogama nagore.
— Ne. Vama se čini da hodate s glavom nagore. Sa mnom je sve normal­
no, baš kao što i piše u udžbeniku fizike.
— Slušajte! Ako treba da vam poverujemo, onda ste vi izuzetak od pra­
vila.
— Ništa slično. Izuzetak od pravila ste vi. Gospode, vaše čizme su opet
blizu mog lica. Molim vas ...
— U redu, odmaknuću se... čizme čistim svaki dan. Još jedno pitanje.
Kako jedete i pijete?
— Kako? Obično, kao i svi drugi. Iz čaše, i kašikom.
Načelnik je likovao.
— Kad bi sve bilo tako kako vi kažete, svaka tekućina bi iscurila pored
vaših usta!
— Ma šta kažete! Oprostite, ali čini mi se da niste baš upućeni u zakon
gravitacije.
— šta hoćete time da kažete?
— Tekućina se nikad ne prosipa nadole, usled svoje težine.
— Pa kojim onda putem, po vašem mišljenju, nastoji da se kreće?
— Ovuda, gore.
— Opet pokazujete dole!
— Već sam vam objasnio ...
— Oh, tako je...
Načelnik je bio maštovit, obrazovan čovek. Izvukao je novine iz svog
džepa:
— Dobro, dakle, pročitajte šta ovde piše.
— Akinsipod gešan oms ililomaz...
— Vi čitate od donjeg desnog ugla, zdesna ulevo nagore?
Razgovor sa saobraćaj cem 237

— Pa kako bih inače?

— I sve to razumete?
— Naravno. Moj mozak odmah preokrene tekst kako je potrebno.
— Ne preokrene vaše viđenje, ali preokrene tekst? čudno.
— Nema tu ničeg čudnog. Možda je to neka vrsta kompenzacije za
moju fizičku normalnost.
— Mislite da je to normalno — videti sve naglavce?
— Ponavljam, baš to i jeste normalno. A to kako drugi vide...
— Znači, vi mislite da smo mi abnormalni. Ali mi smo većina!
— Pa, to još uvek nije argument...
Saobraćajac je postavio pitanje koje ga je mučilo:
— Recite nam, jeste li pokušavali da se prilagodite svima ostalima...?
— Kako to mislite?
— Pa, da dole bude gore, i tako dalje?
— Oh, naravno, naravno. Dok sam bio mlad.
— I šta ste preduzeli u tom smislu?
— Bavio sam se akrobatikom. Pokušavao sam da hodam na rukama.
— I kako je bilo?
— Ljudi su mi u nekoliko mahova nagazili ruke. Oprostite, vaše čizme
opet...
Načelnik i saobraćajac zaćutaše.
Onda saobraćajac reče:
— Otpratiću vas malo. Budite pažljivi, jer luster se njiše iznad... to
jest, ispod vas. Obešen je suviše nisko. Nemojte da ga udarite nogama.
Sve u svemu, baš čudan slučaj. Hm. šta vidite dok hodate sa mnom?
Ah, već ste rekli, čizme. Znate, uzgred rečeno, ja pišem disertaciju.
Mogli biste da mi pomognete. Ovo je redak slučaj u pravničkoj praksi.
Hoćete li mi dopustiti da ponekad navratim do vas? Tek toliko da
porazgovaramo detaljnije ...
— Sa zadovoljstvom, zašto ne? Zapišite adresu.
— Kako najlakše mogu da pronađem vaš stan?
— Živim u jednoj sedmospratnici, na poslednjem spratu. Najbolji pri­
laz je preko krova, kroz drugi prozor od desnog ugla...
Saobraćajac iščeznu u mraku...
Artur Klark
Pre raja

— Čini mi se — reče Džeri Garfild, isključivši motore — da smo stigli

do kraja puta. — Uz blago brektanje, donji mlažnjaci se utuliše; lišeno
vazdušnog jastuka, izviđačko vozilo »Obrasla olupina« spustilo se na
stenje nepravilnog oblika Hesperijanske zaravni.
Napred se više nije moglo! Ni mlažnjaci, pa čak ni specijalne
gusenice nisu bili u stanju da S5 — kako se zvanično zvala »Olupina« —
izvuku uz strminu koja se uznosila ispred. Južni pol Venere bio je
odavde udaljen samo trideset milja, ali za njih kao da je bio na drugoj
planeti. Preostalo im je samo da se vrate i da ponovo prevale put
dug četiri stotine milja kroz ovaj košmarni predeo.
Vreme je bilo neverovatno vedro, tako da je vidljivost dostizala go­
tovo hiljadu jardi. Nije bilo potrebe da koriste radar kako bi otkrivali
grebene pred sobom; za to je ponovo bilo dovoljno i golo oko. Zeleno
svetio svitanja, koje je promicalo kroz oblake čiju neprobojnost ništa
nije ugrožavalo već milion godina, davalo je čitavom prizoru podmor­
ski izgled, a ovaj utisak samo je potkrepljivao način na koji su udaljeni
predmeti postajali bezoblični u ovoj izmaglici. Ponekad su bez teškoća
mogli da poveruju kako se voze nekim plitkim morskim dnom, a
Džeriju se čak nekoliko puta učinilo da vidi ribe kako plivaju odozgo.
— Da nazovem brod i javim im da se vraćamo? — upita on.
— Nemoj još — reče doktor Hačins. — Hoću o nečemu da razmislim.
Džeri uputi bespomoćan pogled prema trećem članu posade, ali
odatle nije dobio nikakvu moralnu podršku. Kolemen je bio takođe
malo ćaknut kao njegov kolega; iako su njih dvojica polovinu zajed­
ničkog vremena provodili u žestokim raspravama, obojica su bili nauč­
nici, pa dakle, prema mišljenju isključivog inženjera-navigatora, i gra­
đani koji nisu sasvim odgovorni za svoje postupke. Ako Kolu i Haču
padne na pamet da iziđu napolje, njemu će samo preostati da uloži
protest.
Hačins je išao s kraja na kraj skučene kabine, proučavajući karte i
uređaje. A onda je upravio veliki reflektor prema grbini koja se uzno­
sila pred njima i počeo pažljivo da je ispituje dvogledom. Nadam se,
pomisli Džeri, da ne nameravaju da se uspnemo tamo gore. S5 je hover-
kraft, a ne divokoza...

ARTHUR С. CLARKE rođen je 1917. godine u engleskoj varoši Mejnhed, pokrajina Somerset.
Završio politehničke studije na Londonskom univerzitetu. Za vreme rata služio kao oficir RAF-a:
godine 1945. stekao prvi značajniji naučni ugled objavivši detaljan projekt za telekomunikacioni
satelit. Na polju naučne fantastike stekao reputaciju jednog od najvećih svetskih majstora.
Autor dvadesetak SF romana i stotinak novela i priča; dobar broj njegovih dela objavljen je u
Jugoslaviji (v. »Bibliografiju«).
Preveo: ZORAN ZIVKOVIC
Pre raja 239

Najednom, Hačins ugleda nešto. Oteo mu se uzbuđen uzdah, a zatim

se okrenuo prema Kolemenu.
— Gledaj! — reče glasom punim nestrpljenja. — Malo ulevo od crne
tačke. Kaži mi šta vidiš?
Pružio je dvogled Kolemenu koji je počeo pažljivo da motri.
— Blagi bože, — reče on otegnutim glasom. — Bio si u pravu. Na
Veneri ima reka. Ovo je isušeni vodopad.
— Tako je. Duguješ mi večeru kod Ben Gurmenta kad se vratimo u
Kembridž. Razume se, sa šampanjcem.
— Ne moraš da me podsećaš. U svakom slučaju, izdatak se isplati.
Međutim, tvoje ostale teorije i dalje stoje na staklenim nogama.
— Samo trenutak — umeša se Džeri. — Kakvo je to buncanje o reka-
ma i vodopadima. Pa svi znaju da tako nešto ne može da postoji na
Veneri. U ovom parnom kupatilu od planete nikada nije dovoljno hlad­
no da bi se oblaci kondenzovali.
— Jesi И skoro pogledao termometar? — upita ga Hačins sa pritvor-
nom dobroćudnošću.
— Bio sam prilično zauzet vožnjom.
— Onda ćeš biti iznenađen novostima. Sada je 230 stepeni i nastavlja
sa padanjem. Ne zaboravi: mi smo gotovo na polu, sada je zima, a na­
lazimo se šezdeset hiljada stopa iznad prosečnog nivoa planete. Uz
sve to itreba dodati i uočljivo pucketanje u vazduhu. Ako se temperatura
spusti za još samo nekoliko stepeni, imaćemo kišu. Razume se, voda
će ključati, ali to će u svakom slučaju biti voda. čak i ako to Džordž
neće da prizna, ovo baca sasvim novu svetlost na Veneru.
— Zašto? — upita Džeri, premda je već pogodio odgovor.
— Gde ima vode, može da bude i života. Čini mi se da smo prenaglo
zaključili da je Venera jalova, samo zbog činjenice što je prosečna
temperatura iznad pet stotina stepeni. Ovde je znatno hladnije, i
upravo je to razlog što sam tako strasno želeo da dođem na pol. Tu,
na gorju, mora da ima jezera, i ja po svaku cenu hoću da ih vidim.
— Ali, to je ključala voda — usprotivi se Kolemen. — Ništa ne može
da živi u njoj!
— Izvesne alge sa Zemlje ipak mogu. Ako smo bilo šta pouzdano naučili
od kada smo počeli da izučavamo planete, onda je to činjenica da će se
život pojaviti svugde gde ima i najmanje mogućnosti za njegov opsta­
nak. A ovo je njegova jedina šansa na Veneri.
— Voleo bih kada bismo mogli da proverimo tvoju teoriju. Na žalost,
nećemo imati prilike da se lično osvedočimo: jednostavno, ne možemo
se uspeti uz ovu strminu.
Možda ne možemo u vozilu. Ali ni izdaleka nije tako teško uzverati
se uz ovu vrlet, pa čak i u termoodelima. Potrebno je samo da idemo
nekoliko milja u pravcu pola; prema radarskim kartama, nakon ovog
uspona pruža se prilično ravan predeo. Za to bi nam bilo potrebno...
recimo... dvanaest časova najviše. Svako od nas bio je napolju duže
od tog razdoblja i to u znatno težim uslovima.
To je bilo sasvim tačno. Zaštitna odela, koja su bila predviđena da
omoguće čoveku boravak u Venerinim nizijama, ovde će sasvim lako
Artur Klark 240

obaviti svoj zadatak, pošto temperatura jedva da za sto stepeni pre-

maša onu koja vlada sredinom leta u Dolini Smrti.
— Pa — reče Kolemen — ti znaš pravila. Sam ne možeš da pođeš, a
neko mora da ostane radi održavanja veze sa brodom. Čime ćemo to
da odlučimo ovoga puta: šahom ili kartama?
— šah prilično traje — reče Hačins — naročito kada vas dvojica igra­
te. — Mašio se prema stolu za mape i podigao izlizan špil karata. — Pre-
seci— Džeri.
— Desetka pik. Misliš da možeš da budeš bolji, Džordž?
— Naravno. Do đavola: samo petica tref. Pa, isporučite moje žaljenje
Venerij ancima.
Bez obzira na Hačinsov optimizam, penjanje uz strminu pokazalo
se prilično naporno. Nagib nije bio odveć strm, ali težina boca sa
kiseonikom, odela sa termičkom kontrolom i naučne opreme ispala je
nešto više od sto funti po čoveku. Niska gravitacija — trideset odsto
slabija od Zemljine — predstavljala je izvesnu pomoć, premda ne ve­
liku, dok su savlađivali uzvisinu, zastajali na zaravnima da povrate
dah, a zatim ponovo nastavljali ka vrhu kroz podmorski sumrak.
Smaragdni sjaj koji se razlivao unaokolo bio je svetliji od odbleska
punog Meseca na Zemlji. Mesec bi predstavljao čist luksuz na Veneri,
pomisli Džeri; on se nikada ne bi mogao videti sa površine i nema
okeana kojima bi vladao; osim toga, neprekidno praskozorje predstav­
ljalo je znatno postojaniji izvor svetlosti.
Uspeli su se preko dve hiljade stopa pre no što se strmina pretvorila
u blagi nagib, mestimično išaran kanalima koje je očigledno usekla te­
kuća voda. Nakon kratkotrajnog istraživanja krenuli su jednim usekom
koji je bio dovoljno prostran i dubok da zasluži ime rečnog korita.
— Palo mi je nešto na pamet — reče Džeri nakon što su prevalili ne­
koliko stotina jardi. — šta ako se najednom pred nama pojavi oluja.
Ne bi mi se dopalo da se suočim sa zidom ključale vode.
— Ukoliko se pojavi oluja — uzvrati Hačins pomalo nestrpljivo —
čućemo je na vreme. Moći ćemo bez žurbe da se popnemo do nekog
višeg nivoa.
On je nesumnjivo bio u pravu, ali to nije ospokojilo Džerija dok su
nastavili da se penju blago zakošenim vodenim tokom. Osećanje nesi­
gurnosti je poraslo kada su prešli preko ruba strmine i izgubili radio-
-vezu sa izviđačkim kolima. Ne biti u mogućnosti da sa nekim stupiš
u vezu predstavljalo je u ovom dobu jedinstveno i uznemirujuće isku­
stvo. To se Džeriju nikada ranije nije dogodilo; čak i na »Zvezdi zomja-
či«, na udaljenosti od sto miliona milja od Zemlje, uvek je bio u stanju
da pošalje poruku svojoj porodici i da dobije odgovor kroz desetak
minuta. Ali sada, samo nekoliko jardi stena odseklo ga je od ostalog
dela ljudskog roda; ako im se nešto ovde dogodi, to niko nikada neće
saznati, izuzev ako neka potonja ekspedicija ne otkrije njihova tela.
Džordž će čekati dogovoreni broj časova, a zatim će se vratiti na brod
— sam. čini mi se da ja baš nisam tip pionira, pomisli Džeri. Volim
da petljam po složenim mašinama, i to me je dovelo do svemira. Da
sam bolje razmislio, sada se ne bih nalazio ovde.
Рге raja 241

Putovali su možda tri milje u pravcu pola, sledeći vijugavu stazu

rečnog korita, kada se Hačins zaustavio da izvrši osmatranja i sakupi
uzorke. — I dalje postaje hladnije — reče on. — Temperatura se spu­
stila do 199 stepeni. To je znatno niže nego što je ikada zabeleženo na
Veneri. Voleo bih kada bismo mogli da pozovemo Džordža i obavestimo
ga o ovome.
Džeri je probao da uspostavi kontakt na svim talasnim područjima;
pokušao je čak da uhvati brod — nepredvidljiva dizanja i spuštanja
planetne atmosfere ponekad su omogućavala prijem sa velikih uda­
ljenosti — ali nije se pojavio ni najmanji šapat razumnih talasa u pu-
cketanju i praskanju Venerinih oluja.
— Sve bolje i bolje — reče Hačins glasom koji je sada bio stvarno
uzbuđen. — Povećava se koncentracija kiseonika: petnaest delova u
milion. Kod vozila je bilo samo pet, dok ga je dole u niziji bilo gotovo
nemoguće otkriti.
— Ali, petnaest milionitih delova! — usprotivi se Džeri. — To niko ne
bi mogao da diše!
— Pogrešno si postavio ćelu stvar — uzvrati Hačins. — Ovde ništa ne
diše kiseonik, ali ga nešto stvara. Šta misliš odakle potiče kiseonik na
Zemlji? On je u celosti proizvod života: proizvod zelenih biljaka. Pre
no što su se na Zemlji pojavile biljke, naša atmosfera nije se razlikovala
od ove: bila je to smeša ugljen-dioksida, amonijaka i metana. A onda se
razvila vegetacija i lagano preobratila atmosferu u nešto što životinje
mogu da dišu.
— Razumem — reče Džeri. — Hoćeš da kažeš da sličan proces upravo
počinje ovde?
— Izgleda tako. Nešto nedaleko odavde proizvodi kiseonik: biljni život
je najjednostavnije objašnjenje.
— A gde ima biljaka — poče glasno da razmišlja Džeri — pre ili kas­
nije mora da bude i životinja.
— Da — uzvrati Hačins, pakujući opremu i nastavljajući put koritom.
— Doduše, za to je potrebno nekoliko stotina miliona godina. Možda
smo odveć poranili, ali nadam se da nisam u pravu.
— To je sve lepo — odgovori Džeri. — Ali šta ako sretnemo nešto što
nije kao mi? Nismo poneli nikakvo oružje.
— Ono nam i nije potrebno. Da li si ikada pomislio na šta mi ličimo?
Uveren sam da bi se svaka životinja koja bi nas ugledala dala u beg ne
osvrćući se čitavu milju.
Bilo je izvesne istine u tome. Reflektujuća metalna folija njihovih
termoodela pokrivala ih je od glave do pete poput mekanog, bleštavog
oklopa. Nijedan insekt nije imao gušću šumu antena od one koja im
je izrastala iz šlema i uređaja na leđima, a velika sočiva kroz koja su
posmatrali svet oko sebe izgledala su kao bezizražajne čudovišne oči.
Da, na Zemlji jedva da je postojala poneka životinja koja bi se uhvatila
u koštac sa ovakvom utvarom; doduše, bića sa Venere možda uopšte
ne misle tako.
Džeri je još razbijao glavu oko toga kada su stigli do jezera, čak
i na prvi pogled, ono ih nije podsetilo na život za kojim su tragali, već
Artur Klark 242

na smrt. Poput crnog ogledala, ono je ležalo okruženo brdima; njegov

daleki kraj bio je skriven u večnoj magli, a avetinjski stubovi pare
uvrtali su se i igrali po njegovoj površini. Ovde još samo nedostaje,
pomisli Džeri, Haronova barka koja bi ih prevezla na drugu stranu, ili
tuonelski labud koji veličanstveno pliva napred-nazad, čuvajući ulaz u
podzemni svet...
Pa ipak, bez obzira na sve, ovo je bilo čudo — prva slobodna voda
koju je čovek ikada našao na Veneri. Hačins je već bio na kolenima,
gotovo u položaju poklonika koji prinosi žrtvu. Ali on je samo pri­
kupljao kapi dragocene tečnosti da bi ih ispitao džepnim mikroskopom.
— Ima li nečeg? — upita brižno Džeri.
Hačins odmahnu glavom.
— Ako i ima, odveć je malo da bi se videlo kroz ovaj mikroskop. Reći
ću ti nešto više kad se vratimo na brod. — Zapečatio je posudu sa
uzorcima i stavio je u specijalnu torbu, obazrivo kao što bi to učinio
sakupljač koji je upravo pronašao grumen zlata. Možda to nije, što
je vrlo verovatno, ništa više do obična voda. Ali isto tako nije isklju­
čeno da je posredi čitav kosmos nepoznatih živih bića na prvom koraku
svog milijardu godina dugog puta do razuma.
Hačins jedva da je prevalio još desetak jardi uz obalu jezera kada
se ponovo zaustavio, i to tako naglo da se Garfild gotovo sudario sa
njim.
— Šta se dogodilo? — upita Džeri. — Jesi li video nešto?
•— Ona tamna gromada tamo. Primetio sam je pre no što smo se za­
ustavili uz jezero.
— šta je s njom? Izgleda mi sasvim obično.
— Mislim da se povećala.
Džeri će čitavog života pamtiti naredni trenutak. Ko zna zašto, ali
on nikada nije sumnjao u Hačinsove reći; ovog trenutka bio je pri­
pravan da poveruje u sve, pa čak i da kamene gromade rastu. Osećaj
izolovanosti i tajanstvenosti, prisustvo ovog tamnog i zagonetnog jeze­
ra, neprekidna prigušena grmljavina udaljenih oluja i zelenkasto tre­
perenje praskozorja — sve je to delovalo na njegov um i pripremilo
ga da se suoči sa neverovatnim. Pa ipak, nije osećao strah; (to će uslediti
kasnije.
Pogledao je prema gromadi. Koliko je mogao da proceni, bila je
udaljena oko pet stotina stopa. Pri ovoj prigušenoj, smaragdnoj svet-
losti bilo je teško određivati udaljenosti i dimenzije. Stena — ili ma
šta da je to bilo — izgledala je kao vodoravna ploča od gotovo crnog
materijala, koja stoji pri samom vrhu grbine. Nedaleko od nje nalazila
se još jedna gromada, premda znatno manja, od istog materijala;
Džeri je pokušao da izmeri i zapamti razmak između njih, što je trebalo
da mu pruži nekakvu osnovu prilikom utvrđenja budućih promena.
Čak i kada je primetio da se razmak polako sužava, još nije osetio
paniku, već samo uzbuđeno čuđenje. Tek kada je potpuno nestao i
kada je njemu postalo jasno da su ga vlastite oči obmanule, počelo je
da ga preplavljuje osećanje bespomoćnog užasa.
Рге raja 243

Ovde nije bilo stena koje su rasle i kretale se. Ono što su posmatrali
bila je crna plima, puzeća prostirka koja se polako ali neumitno kre­
tala ka njima preko vrha grbine.
Srećom, trenutak potpune, bezumne panike trajao je tek nekoliko
sekundi. Garfildov užas počeo je da jenjava u istom trenutku kada je
dokučio njegov uzrok. Ova plima koja je hrlila napred odveć ga je
živo podsetila na jednu priču koju je pročitao pre mnogo godina —
priču o armiji amazonskih mrava koji uništavaju sve na svom putu...
Ma šta da je, međutim, bila ova plima, ona se kretala suviše sporo
da bi predstavljala stvarnu opasnost, izuzev ako im ne preseče od­
stupnicu. Hačins ju je grozničavo posmatrao kroz jedini dvogled koji su
imali; on je bio biolog i sada se, najzad, nalazio na svom terenu. Samo
da ne napravim budalu od sebe, pomisli Džeri, i da se ne dam u beg
kao preplašena mačka ako nema potrebe za tim.
— Za ime boga — reče on konačno, kada se pokretna prostirka nalazila
na samo sto jardi od njih, a Hačins još nije prozborio ni reč niti je
pomerio i jedan mišić. — Šta je to?
Hačins se polako raskravio, poput statue koja je oživela.
— Izvini — reče. — Sasvim sam zaboravio na tebe. To je biljka, narav­
no. Mislim da je tako možemo nazvati.
— Ali, ona se kreće!
— Zašto te to iznenađuje? Pa to čine i zemaljske biljke. Jesi li ikada
video ubrzani film sa bršljanom?
— Da, ali bršljan ostaje na jednom mestu, on ne gamiže svuda una­
okolo.
— A šta je sa planktonskim biljkama u moru? One mogu da plivaju
gde im se prohte.
Džeri više nije imao šta da primeti; čudo koje se približavalo ostavilo
ga je bez reči.
I dalje je razmišljao o ovoj stvari kao o prostirci, kao o debelom
tepihu punom resa i kićanki na rubovima. Dok se kretao, debljina mu
se menjala; na nekim mestima bio je tanak kao flis-papir, dok mu je
na drugim debljina dostizala čitavu stopu, pa čak i više. Kada se
približio tako da mu se moglo razabrati tkivo, Džeriju je pala na pamet
crna kadifa. Upitao se kakva bi ona bila pod dodirom, a onda se setio
da bi spržio prste čak i kada mu biljka ne bi ništa drugo uradila.
Izazvana nepromišljenom, nervoznom reakcijom, koja obično prati iz­
nenadni šok, na um mu je pala neobična zamisao: ako i postoje Vene-
rijanci, nikada nećemo moći da se rukujemo sa njima. Oni bi spržili
naše ruke, a mi bismo promrzli njihove.
Stvar do sada nije pokazivala nikakve znake da je svesna njihovog
prisustva. Ona je jednostavno hrlila napred poput bezumne plime, što
je u neku ruku i bila. Ako se izuzme činjenica da se uspinjala preko
malih prepreka, sasvim je mogla da liči na talas vode koji struji napred.
A onda, kada se našla na udaljenosti od samo deset stopa, kadifasta
plima se zaustavila. Sa desna i sa leva ona je i dalje hrlila napred, ali
je u sredim počela da zastaje i najzad stala.
— Opkoljava nas — reče brižno Džeri. — Bolje da se povučemo dok
se ne uverimo da je bezopasna.
Artur Klark 244

Na njegovo olakšanje, Hačins je odmah odstupio nekoliko koraka.

Nakon kraćeg oklevanja, stvorenje je ponovo počelo da se polako kreće
prema njima, a ulegnuće koje je bilo napravljeno malopređašnjim
zaustavljanjem sada se ispravilo.
Hačins je iznenada napravio korak napred, i stvar je lagano ustuk­
nula. Biolog je nekoliko puta ponovio ovaj gest, da bi se odmah povu­
kao, a živa plima je svaki put uzmicala ili napredovala u saglasnosti sa
njegovim pokretima. Ni u snu mi nije palo na pamet, pomisli Džeri,
da ću videti kako čovek igra valcer sa biljkom...
— Termofobija — reče Hačins. — Potpimo automatska reakcija. Ne
dopada joj se naša toplo ta.
— Naša toplota! — usprotivi se Džeri. — Pa mi smo u poređenju sa
njom prave sante leda.
— Mi jesmo, ali ne i naša odela, a ona je u stanju samo njih da regi-
s truje.
Baš sam glup, pomisli Džeri. Dok je nama prijatno sveže u termo-
odelima, nikome ne pada na pamet da uređaj za hlađenje na leđima
neprekidno izbacuje u okolinu suvišnu toplo tu. Nije ni čudo što je ve-
nerijanska biljka stalno uzmicala.
— Da vidimo kako reaguje na svetlost — reče Hačins. Uključio je
svetiljku na grudima i zeleni sjaj praskozorja najednom se rastočio u
snopu čisto belog zračenja. Sve dok čovek nije došao na ovu planetu,
belo svetio nije nikada zasijalo površinom Venere, čak ni po danu. Kao
i u morima Zemlje, ovde je vladao samo zelenkasti sumrak koji je
polako ponirao u sve dublje slojeve tame.
Preobražaj je bio tako opčinjavajući da se ljudima nije oteo čak
ni uzdah oduševljenja. U blesku snopa trenutno je nestalo dubokog/
turobnog crnila debelog kadifastog tepiha koji se pružao gotovo do
njihovih stopala. Umesto njega, sve dokle je dopirao snop svetlosti,
ležalo je užareno obličje veličanstvenog, moćnog crvenila išaranog zlat­
nim prugama. Nijedan persijski princ nije mogao da naruči tako
raskošan goblen od svojih tkača, pa ipak bio je to samo slučajan
proizvod bioloških sila. U stvari, sve dok oni nisu uključili lampu, ove
veličanstvene boje uopšte nisu ni postojale i ponovo će utonuti u
nepostojanje kada neobična svetlost Zemlje bude prestala da ih obliva.
— Tikov je bio u pravu — promrmlja Hačins. — Voleo bih da je
mogao da se lično osvedoči.
— U vezi sa čim u pravu? — upita Džeri, premda je izgledalo kao
skmavljenje govoriti u prisustvu ovakve lepote.
— Pre pedeset godina on je u Rusiji došao do otkrića da biljke koje
žive u veoma hladnim klimatskim uslovima imaju težnju da budu
plave i ljubičaste, dok one iz toplih predela naginju ka crvenom i
narandžastom. Na osnovu toga predvideo je da će marsijanska vege­
tacija biti ljubičasta; takođe je rekao da će, ukoliko uopšte ima biljaka
na Veneri, one biti crvene boje. Oba puta je pogodio. Ali ne možemo
da ostanemo ovde ceo dan. čeka nas još mnogo posla.
— Jesi li siguran da je sasvim bezopasna? — upita Džeri glasom u
kome se osećala bojazan i predostrožnost.
Pre raja 245

— Potpuno: čak i kada bi želela, ne bi mogla da dotakne naša odela.

U svakom slučaju,' ona već prolazi mimo nas.
To je bilo tačno. Sada su mogli videti da ćelo stvorenje — bila je
to jedinstvena biljka, a ne kolonija — pokriva približno kružnu povr­
šinu sa prečnikom od oko sto jardi. Ono je klizilo preko tla poput
senke oblaka kojeg pokreće vetar; tamo gde bi zastalo, u steni bi
ostale izbušene mnogobrojne sićušne rupe koje je po svoj prilici
bušila neka kiselina.
— Da — reče Hačins, kada mu je Džeri skrenuo pažnju na ovu pojavu.
— Upravo se tako hrane neki lišajevi; oni luče kiseline koje rastvaraju
stene. Ali sada dosta sa pitanjima, molim te; bar dok se ne vratimo
u brod. Ovde ima posla za nekoliko ljudskih vekova, a ja moram da
ga obavim za samo par časova.
Bio je to istorijski čas botanike... Osetljivi rubovi ogromne biljke-
-stvari kretali su se iznenađujuće brzo kada bi ona pokušavala da iz-
begne ljude. Tada je ličila na živu palačinku, površine jednog jutra.
Nije bilo nikakve reakcije, izuzev automatskog izbegavanja njihovih
termoodela kada je Hačins uzimao uzorke ili vršio probe. Biće je
neprekidno strujalo napred preko uzvisina i udolina, vođeno nekim
čudnim biljnim instinktom. Možda je sledilo neku mineralnu žilu;
geolozi će o tome reći nešto više kada budu izvršili analizu uzoraka
stena koje je Hačins sakupio pre i posle prolaska živog goblena.
Jedva da je bilo vremena da se zamisle ili čak izreknu bezbrojna
pitanja koja je postavilo njihovo otkriće. Mora da je ovih stvorenja
bilo prilično, čim su uspela da ga pronađu tako brzo. Kako se raz­
množavaju? Klijanjem, sporama, spajanjem, ili na neki drugi način?
Odakle crpu energiju? Kakve srodnike, suparnike ili parazite imaju?
Ovo sigurno nije jedini oblik života na Veneri: čak je i sama pomisao
na .to bila apsurdna, budući da tamo gde postoji jedna vrsta, mora
da ih ima na hiljade...
Glad i umor nagnali su ih najzad da zastanu. Biće koje su oni pro­
učavali jelo je put kojim se kretalo po Veneri; Hačins je ipak verovao
da se ono nikada ne udaljuje mnogo od jezera, budući da se s vre­
mena na vreme približavalo vodi u koju je spuštalo dugačak, cevoliki
pipak. Međutim, za razliku od ovog stvorenja, životinje sa Zemlje
morale su da se odmaraju.
Osetili su veliko olakšanje kada su naduvali šatore pod pritiskom,
prošli kroz vazdušnu komoru i svukli termoodela. Tek kada su malo
predahnuli u sićušnoj plastičnoj hemisferi, do svesti su im prvi put
prodrli neobičnost i značaj njihovog otkrića. Svet koji ih je okru-
žavao više nije bio isti; Venera je prestala da bude mrtva, da bi se
pridružila Zemlji i Marsu.
Život je prizivao život kroz bezdane kosmosa. Sve što je raslo i
kretalo se na licima drugih planeta predstavljalo je znamenje, obe­
ćanje da Čovek nije sam u Vasioni kojom su harala plamena sunca
i uskovitlane magline. Ako još nije našao sadruga sa kojim bi mogao
da govori, to je bilo samo pitanje vremena, pošto su se pred njim
pružale nebrojene svetlosne godine i eoni koji su čekali da budu
istraženi. U međuvremenu, on je morao da nadzire i bdi nad životom
16 Andromeđa
Artur Klark 246

koji je već pronašao, bez obzira da li se on nalazio na Zemlji, Marsu

ili Veneri.
Ove misli strujale su kroz svest Grehema Hačinsa, najsrećnijeg
biologa u Sunčevom sistemu, dok je pomagao Garfildu da sakupi ot­
patke i zapečati ih u naročitu plastičnu kutiju. Kada su ispumpali
šator i krenuli ka bazi nije više bilo nikakvog znaka od životinje koju
su ispitivali. To je bila srećna okolnost; da je biće i dalje bilo tu,
oni ne bi odoleli da izvrše još neki ogled, a već je postajalo neugod­
no toplo.
Uostalom, svejedno; kroz nekoliko meseci oni će se vratiti sa eki­
pom asistenata, znatno boljom opremom i očima celog sveta koje
će biti upravljene na njih. Evolucija je morala da radi milijardu go­
dina da bi omogućila ovaj susret; mogla je još malo da pričeka.

Neko vreme se ništa nije micalo na predelu obavljenom zelenkastim

izmaglicama; nije bilo ni ljudi ni grimizne prostirke. A onda, strujeći
preko uzvisina koje je uobličio vetar, ponovo se pojavilo stvorenje.
Ili je to možda bio neki drugi primerak iste vrste; to niko nikada
neće saznati.
■ Prošlo je pored male gomile kamenja gde su Hačins i Garfild za­
kopali otpatke. A onda se zaustavilo.
Nije se začudilo, pošto nije imalo um. Ali hemijski zov koji ga je
bez odmora vodio polarnom zaravni počeo je da vapije: Ovde, ovde!
Negde sasvim blizu nalazila se najdragocenija od svih hrana koju
je moglo da poželi: -fosfor, elemenat bez koga iskra života nikada ne
bi zatreptala. Počelo je da drobi stene, da se polako uvlači u procepe
i naprsline, da opipava i istražuje pipcima. Ništa što je radilo nije
prevazilazilo sposobnosti bilo koje biljke ili drveta na Zemlji — ali
ono se kretalo hiljadu puta brže, tako da mu je bilo potrebno svega
nekoliko minuta da stigne do cilja i da se probije kroz plastičnu foliju.
A onda je prionulo na hranu koja je bila neuporedivo koncentrisa-
nija od svih koje je okusilo ranije. Apsorbovalo je ugljovodonike, pro­
teine i fosfate, nikotin iz opušaka cigareta, celulozu iz papirnatih čaša
i tanjira. Sve je to razložilo i usisalo u svoje neobično telo, bez ikakvih
teškoća i napora.
Ali istovremeno sa hranom ono je apsorbovalo i čitav mikrokosmos
Živih bića — bakterija i virusa koji su se, na jednoj starijoj planeti,
razvili u hiljadu smrtonosnih pravaca. Iako je tek nekoliko njih moglo
da ostane u ovoj toploti i atmosferi, i oni su bili dovoljni. Puzeći
natrag prema jezeru, prostirka je u sebi nosila klice zaraze za ceo svet.
I dok je »Zvezda zomjača« hitala svojim putem prema udaljenom
domu, Venera je umirala. Filmovi, fotografije i uzorci koje je Hačins
trijumfalno sakupio bili su znatno dragoceniji nego što je on pret­
postavljao. Oni su predstavljali jedino svedočanstvo o trećem poku­
šaju Života da uhvati koren u Sunčevom sistemu.
Pod Venerinim oblacima, priča o Stvaranju bila je okončana.
Vladimir Kolin
Kontakt

Sve je ovde čudno, toliko čudno da mi se čini da nikakvo moje istraži­

vanje ne može iscrpsti zalihu iznenađenja u ovom svetu toliko različitom
i varljivom. Čak su i razlike između carstava prirode ovde zbrisane, i ja
ne znam da li je raskoš boja koje opažam ista za bića nastanjena pod
ovim plavim nebom kao za mene koji sam zasenjen nesnosnim sjajem
svud naokolo. Sve blista, bode i žeže moju mrežnjaču, nenaviklu na potop
svetlosti u kome boje igraju tako vrtoglavo. Oh, ta igra pomamnog života,
žarkih boja... Od prvog trena osetio sam da me njihove nematerijalne
oštrice seku u komade i otada ulažem očajničke napore da pojmim kakav
je ovde opšti, uobičajen tok stvari kad za moje oči sve nosi masku
enigme.
Zašao sam u jedan tajanstveni svet toliko siguran da su njegova zna­
čenja savršeno kodirana da mu nije potrebna nikakva odbrana: on je
ravnodušan. Sve je ovde za mene strano i sve me ignoriše, uskraćuje
mi čak i mogućnost istraživanja. Sa užasom shvatam da u ovom svetu
ja ne postojim. A onda, ma koliko detinjasto to izgledalo, očajnički poku­
šavam da pojmim značenje stvarnosti potpimo različito od moje neka­
dašnje ideje o stvarnosti, poredeći neznano u ovom svetu sa onim što je
obično u mome. Rezultat je neizvestan i sumnjiv.
Video sam jedno golemo prostranstvo tečnosti kako odražava čudnu
boju sunca; vetar ga je mreškao i utirao divotne staze. Brzo sidoh, i ono
što mi se učinilo da je more postade mnoštvo nežnih žutih stabljika,
tankih i visokih, zanjihanih na vetru, u beskrajnom pokretu. Zovem ih
stabljike... Možda grešim, jer to nisu puke imitacije stabljika naših
biljki. U svake je na vrhu duguljasti čvorić, opasan velikim brojem ante­
na. Di li se doista gibaju ka meni, ili mi se to samo privida?
Krećem ka zelenilu koje iviči istočnu stranu onog žutog prostranstva.
I opet, sav smeten, pitam se šta bi mogli biti oni mračni stubovi iz
kojih niče bezbroj tankih nepravilnih produžetaka — čudan skelet,
napola pokriven nekakvim zelenim delićima jednakog oblika i veličine.
Za razliku od mračnog skeleta, zeleni delovi neprestano se miču i nji­
hova nestalnost prožima me čudnim osećajem opasnosti i prolaznosti.
Raspoređeni na istom odstojanju jedan od drugog, nepomični stubovi liče
na gomilu mašina, ali njihova svrha meni je nedostupna; samo opažam

VLADIMIR KOLIN, rođen u Bukureštu 1921. godine, napisao je jednu knjigu pesama, pozorišni
komad i nekoliko romana pre nego što se posvetio naučnoj fantastici. Tu prekretnicu označio
je Deseti svet, priča čija se radnja odigrava na planeti iza Plutona, kroz dve hiljade godina,
I u kojoj Kolin razvija, verovatno pod uticajem Stanislava Lema, svoju omiljenu temu: kontakt
između predstavnika razumnog života u svemiru. Nadahnuta poetska priča koju objavljujemo
uzeta je iz njegove prve naučno-fantastične zbirke Druga budućnost (1966).
Prevela: MAJA ZRNIC

16»
Vladimir Kolin 248

kako su krhki. Njihovi zeleni delovi, ako se mogu nazvati delovima, obli­
kovani su s neobičnom prefinjenošću. Nemam reči da opišem lomne li­
nije koje se ukrštaju na njima i sumnjam da bi iko u našem svetu
mogao da ih podražava. U ovom svetu koji je manji od našeg sve je
prirodno krhkije, pa ipak razlika između onog što sebi predstavljam i
onog što vidim tolika je da pouzdano znam da nećete biti u stanju da
potpuno shvatite šta želim da izrazim rečju krhak.
Ta krhkost zbunjuje: budi u meni osećanje nežnosti i sažaljenja.
Izgleda mi da je ovde sve tako slabašno i nepostojano. Kad lako pri­
tisnem cmkasti stub preda mnom, otisak ostaje u mekoj materiji —
pouzdan znak slabije strukture.
Nešto mi se brzo primiče. Može li to biti živo biće, taj cilindar koji
napreduje pomoću četiri pokretna elementa, dok se peti besomučno
pomera na njegovom kraju? Sad mi je bliži, pa mogu da razaznam oči i
šupljinu koja se grčevito otvara i zatvara. Pitam se ispušta li neke zvuke
koje ne mogu da čujem. Kruži ispod mene, nastojeći da skoči pomoću
svojih pokretnih elemenata. Izuzev očiju, čitavo telo prekriveno mu je
mnoštvom kratkih belih antena, zamršenih i krutih, i ja se prisećam
pipaka na vrhovima žutih stabljika... Može li ovaj apsurdni cilindar
biti neki aparat upućen u izviđanje? To bi značilo da je moje prisustvo
ovde zapaženo, što sam, uostalom sa prilično izvesnosti mogao i oče­
kivati.
Sada se sve bešnje i bešnje okreće ispod mene, tvrdoglavo nastojeći
da me dosegne. Nemoćan da poverujem da jedan aparat može postupati
tako budalasto, konačno ga svrstavam u životinjsko carstvo. Isprva ne
mogu da se priviknem na ideju... Evo prve otkrivene životinje iz tajan­
stvenog plavog sveta u koji smo zurili hiljadama godina, pitajući se u
početku je li naseljen, otkrivši potom pouzdane tragove hotimičnog
preobražaja, da bismo vremenom stvorili neke teorije o spoljašnjosti
razumnih bića koja su — u to nismo više sumnjali — bila ovde naseljena.
Stolećima smo sanjali da ta stvorenja liče na nas, uvereni da je razum
osobina kojom su obdarena samo bića kao što smo mi sami. Zatim se
razum postepeno oslobodio predrasuda i razvejao naše naivne nade...
Shvatili smo da život, u slepoj težnji za savršenstvom, stvara beskonačan
broj oblika prilagođenih najraznovrsnijim uslovima. A pošto su se uslovi
na plavoj planeti očigledno razlikovali od onih koji vladaju u našoj sredi­
ni, trebalo je očekivati da su stvorenja ovde drukčija od svega što smo
upoznali.
Živi cilindar je životinja. Koliko je bezuspešnih pokušaja, koliko
odbačenih nesposobnih oblika iziskivalo postojanje ove životinje koja se
meni čini smešnom? Nema sumnje, i ja bih njoj izgledao smešan, kad bi
bila u stanju da mi saopšti svoje čulne utiske. Navika rađa tiranske
predrasude, i ja počinjem da zazirem od izgleda tog bića...
Da bih pobegao od svog gonioca, uzlećem i udaljavam se toliko da
ga više ne vidim. Zatim, načinivši sebe nevidljivim da bih se zaštitio od
mogućnih opasnosti, spuštam se lagano lebdeći ka jednoj krupnoj sku­
pini raznnmdnih elemenata, koja svetluca u daljini. Možda je to jedan
od tajanstvenih centara u kojima zasvetluca bezbroj tačaka čim se
Kontakt 249

smrkne, izvor mnogih legendi o višim oblicima života u ovom svetu.

Vazduh se postepeno smračuje. Ali sa bolnim čuđenjem otkrivam zbijene
siluete koje toliko liče na naše plantaže da počinjem sumnjati u to da
ću gospodare plave planete zateći ovde. Šta ako svetlucanje skupina
prouzrokuje samo fosforesciranje velikih biljki, isto tako bujnih kao
one koje dobro poznajem i kakve sam preletao već toliko puta? Klizim
kroz vazduh sve brže i brže, a mnoštvo tamnih silueta pomalja se sve
jasnije. Sad mi se čini da razaznajem njihovu ćelijsku strukturu. Svet-
losti različite jačine pojavljuju se na posebnim nivoima i ne mogu da
shvatim zašto u tom sijanju nema logičkog reda: jedna sve tla tačka ovde,
nekoliko drugih tamo. One se pojavljuju iznenada, a neke iznenada ne­
staju. Sjajne linije, prave ili krivudave, iskrsavaju u magnovenju sjajnije
od drugih. Primećujem da nijedna sjajna linija ne iščezava, dok usam­
ljene izdvojene svetlosti postaju sve zbijenije, kao da se svetlost na neki
nepojmljiv način širi iz skupine u skupinu. Povrh svega toga, u tišini, tre­
peri nežni odblesak. Sumnje su prejake da bih dalje čekao; upravljam
se ka jednom od onih centara koji su dali osnov za pretpostavke da na
plavoj planeti ima razumnih bića. A u meni, sve više i više, raste strah
da ću doživeti razočaranje ...
Blistave životinje, koje izdaleka zrače svojim okruglim očima, kreću
se među tamnim siluetama. Veoma često one idu jedna za drugom u
dugim kolonama, klizeći po dnu ćelijaste mase. Za razliku od naše
snažne neiskićene flore, ove biljke čak i noću zadržavaju velelepne
boje, spoljne pratioce života koji buja i kipti u njihovom svetu. Razno­
bojni blesci izviru iz njihovih tela koja luče svoju hromatsku živost.
Odbacujem mogućnost da ima nekog smisla u njihovom dolaženju i
odlaženju. Pošto te boje nestaju samo zato da bi se opet pojavile, i to
neizmenjene, one ne mogu da izražavaju nešto više od poziva, možda ne-
svesnog nagona za rasplođavanjem.
Stigao sam do ivice skupine. Jedna ograničena oblast ovde je pokri­
vena čudnim crnim i belim oblicima čije značenje ne razumem. I opet
se pitam nisu li ti oblici istovetne geometrije — vertikala ukrštena s
horizontalom — neki aparati sa specijalnom namenom. Možda obezbe-
đuju povoljnu klimu za goleme plantaže koje se prostiru iza njih. Svaki
je podignut na malom uzvišenju obraslom veoma nežnim zelenim travka­
ma među kojima nazirem obojene tačke nepojmljive finoće.
Jedna od blistavih životinja koja hita duž redova biljaka iznenada
zastaje. Njene okrugle oči gube svoj sjaj, ali istovremeno svetlost munje­
vito protiče kroz ostatak njenog tela, a jedna bočna šupljina širom se
otvara u blistavom omotaču. Ukazuju se dve čudne prilike, tako čudne da
se spuštam u želji da ih bolje zagledam. U prvom času zamišljam da
možda prisustvujem nekakvom porođaju, ali tada primećujem da postoje
krupne anatomske razlike između dve iskrsle siluete i nezgrapne živo­
tinje. Jesu li one neka vrsta parazita? Oslobođena tereta, životinja
isključuje svoju unutarnju svetlost i udaljava se klizeći, sasvim nezain-
teresovano, dok se njene okrugle oči ponovo pune svetlošću.
Čudna stvorenja sada su sama. Kako da ih opišem? Tanki dugu­
ljasti oblici što počinju s dva elementa koji se spajaju u trup i završavaju
Vladimir Kolin 250

jednom kuglom. Na toj nepravilnoj kugli dva oka žmirkaju s obe strane
izbočine ispod koje se pruža uzan vodoravni prorez. Dva bočna produ­
žetka trupa mlitavo vise ili se pokreću nezavisno jedan od drugog, a na
kraju svakog miče se po pet zglavkastih dodataka ...
Uviđam koliko je ovaj opis nezadovoljavajući, ali ne umem da se
izrazim jasnije. Po svom izgledu, oni se toliko razlikuju od bića iz našeg
sveta da sam u nedoumici sa čime da uporedim krhkost njihove neve-
rovatne strukture. Nisam u stanju da odredim koje mesto zauzimaju na
lestivici životinjskog sveta plave planete, ali pretpostavljam da tako
bespomoćna bića, koja se pomeraju zahvaljujući ritmičkim pokretima
dvaju elemenata ispod svog trupa, začelo spadaju u najzaostalija. Zato
nema svrhe pratiti njihov neprijatno spori marš između gordih silueta
plantaže. Uzalud pokušavam da zamislim viša bića ovog čudnog sveta,
kako izgledaju i gde žive.
.. .Posle izvesnog vremena. Oči mi se navikavaju na snažno raznoboj­
no zračenje koje u pravilnim vremenskim razmacima pulsira na omota­
čima biljaka. Osećam se dovoljno hrabar da im se približim.
Većina zidova biljnih ćelija sada je obasjana i ja preneraženo otkri­
vam da su osvetljeni delovi postali prozirni, pa mi dopuštaju da vidim
unutarnju strukturu, što je još čudnije, bezbroj parazita vrste koju
sam opisao ugnezdilo se u te ćelije. Neki miruju a neki se slobodno
kreću, pa se stiče utisak da su tamo orgahizovali složeni život i da
ćelijsku strukturu koriste sa zapanjujućom umešnošću. Jer ove glomazne
biljke imaju neobičnu sunđerastu građu, zasnovanu na grupama ćelija
čiji se unutarnji sklop nazire samo približno.
U praznom prostoru između njihovih sastavnih elemenata opažam
tvorevine koje ne mogu da povežem ni sa čim poznatim; jedna pljo-
snata površina koja počiva na četiri stubića a okružena je sa nekoliko
manjih sličnih tvorevina; paralelopiped po kome upravo pretura jedno
od majušnih bića koja su po svemu sudeći zaposela biljku; neke
čudne slike, pljosnate pa ipak sa iluzijom dubine, pričvršćene na zi­
dove ćelije; svetleće lopte, blistavo beli oblici sa šupljinama različitih
dimenzija, raznobojni izraštaji i mnoštvo drugih neopisivih elemenata.
Nikad ne bih pomislio da morfologija biljke može biti tako složena.
Ali ono što doista iznenađuje jeste veština s kojom su ovi paraziti
prilagodili prirodni oblik ćelija svojim osnovnim potrebama.
Na prvi pogled, neobavešteni posmatrač mogao bi pomisliti da
su paraziti sami sagradili složena utvrđenja u kojima se kreću jer
su njihovi postupci i pokreti savršeno mirni i prirodni. Sada, na
primer, grupa tih stvorenja okupila se oko čudno oblikovanih pred­
meta, sastavljenih od pljosnatih površina od po četiri kraka. Svojim
pokretnim izraštajima paraziti vešto manipulišu nekim supstancama
različitih boja na pločama oko kojih su se okupili. Prvi put vidim
da duguljasta bića imaju potomstvo, manja stvorenja koja savršeno
liče na svoje roditelje. Pažljivije ih zagledavši, počinjem da shvatam
da njihove kugle, svaka s parom očiju, nisu apsolutno identične kao
što sam dotad mislio. One se pomalo razlikuju po veličini i pigmen­
taciji, što im u najmanju ruku daje neke karakteristične crte, ako
Kontakt 251

već ne i individualnost. Među njima ima viših i nižih primeraka,

boja njihovih očiju nije uvek ista (veoma neobična pojava i, koliko
ja znam, nezabeležena u našem životinjskom svetu), pokretne kugle
na vrhovima njihovih tela pokrivene su različitim količinama crne,
bele, žute ili crvene materije kadre da poprimi svakojake oblike; čak
se i telesni omotači razlikuju kod svake jedinke. Naravno, ne znam
šta je od toga mimikrija a šta su osnovne osobine; ali bilo kako
bilo, što duže posmatram ove malene parazite, sve mi se više čini
da im se ne može odreći neka vrsta inteligencije. Teško je zamisliti
da ih na različite vrste aktivnosti čiji sam očevidac podstiče samo
puki instinkt. S druge strane, ako čak i tako jednostavne parazite
krasi neki rudiment inteligencije, moram se diviti tvorcima civili­
zacije na plavoj planeti, i pomisao da nas možda prevazilaze na ne­
kom polju aktivnosti ne izgleda mi suviše smela.
Ali, zašto se ne pokažu? Očigledno, uprkos njihovom zanimljivom
ponašanju, utrošio sam suviše vremena motreći parazite koji se gne-
zde u biljnim ćelijama, i krajnje je vreme da svoju pažnju prenesem
na bića koja tražim. Nastavljam da klizim iznad plantaže, diveći se
još jednom bojama koje vijugaju duž nekih strogo omeđenih delova
flore. Odsevi se ponavljaju, uvek istog oblika i boje, štaviše, isti oblik
ukazuje se u različitim bojama kao da čudne prave i krive linije
koje potoci raznobojne svetlosti ostavljaju za sobom nisu slučajne,
kao da imaju neko razumsko značenje koje nadmašuje ono što sam
pripisivao instinktivnim životnim potrebama. Može li odista biti tako?
U tom času jedan otvor širom se raskriljuje ispod višebojnih bli­
stavih traka koje posmatram, i kroz bujicu svetlosti roj parazita vrvi
napolje iz obližnje biljke. Kakva li ih je šlepa panika isterala iz nji­
hovih ćelija, šta je skriveni uzrok ove neočekivane migracije? Poje­
dinačno ili u grupama, tajanstvena duguljasta bića odmiču onoliko
brzo koliko im to dopuštaju njihova dva pokretna produžetka, a
neka od njih prodiru u tela blistavih životinja, sličnih onima koje
sam već video kako klize u podnožju biljnih kultura na plantaži. Is­
prva, one su nepokretne, spavaju zatvorenih očiju. Ali čim su se
paraziti smestili u njihova tela, životinje se bude, njihove okrugle
oči počinju da blešte i nezgrapna stvorenja klize iznenađujuće brzo,
rasturajući se u raznim pravcima. Treba li da vam kažem šta mislim?
Teško je izbeći podozrenje da su ove životinje čekale pojavu para­
zita, kao da su priželjkivale ponovno uspostavljanje dugo željene
simbioze.
Nisu svi paraziti našli takve pokretne zaklone. Mnoga od stvo­
renja koja su napustila ćelije biljke ukrašene raznobojnim svetlima
produžila su dalje sama. Prostor između biljaka napunio se bićima
koja hitaju u suprotnim pravcima. Međutim, pojavljuje se jedna
životinja čije okrugle oči sevaju i kreću prema biljci obeleženoj ras­
košnom svetlošću jarkih boja. Neko majušno biće polazi joj u susret,
pokrećući jedan tanak izraštaj na svom telu. Svetleća životinja ga ne
opaža i prolazi kraj njega sasvim ravnodušno, ali druga se poslušno
zaustavlja na jedan pokret parazita i čak mu dopušta da se uvuče u
njenu šupljinu za časak osvetljenu ...
Vladimir Kolin 252

Ne, to je nemoguće! Ja u to ne mogu da poverujem, mada se

uzalud trudim da svoju misao ne izgovorim glasno. Sve što sam
vam dosad saopštio treba da bude preispitano u svetlu zapanjujućeg
otkrića koje sam načinio sad, pošto sam prvi put spreda video stvar
koju sam smatrao životinjom.
U stvari, uglačanu masu na kojoj blistaju okrugle oči i čija šu­
pljina može biti osvetljena iznutra, pokreće, kako izgleda, jedno od
onih malih bića koja sam prezirao. Takozvana životinja mora biti
mašina, instrument koji pripada čudnom uspravnom biću. Pa ipak,
teško mi je da se naviknem na misao da upravo ta stvorenja pred­
stavljaju naše srodnike po razumu, gospodare ovog nepoznatog sveta.
Moje sumnje i dalje ostaju, zbog velike razlike između njihovog
oblika i našeg, ali — savladamo li naše predrasude i, budimo pošteni,
naše tvrdoglave nade — otkrićemo u njihovom ponašanju pouzdanu
manifestaciju intelekta.
Sada, pošto gledam na sve oko sebe drugim očima, shvatam da
je ono što sam otkrio dokaz svesne aktivnosti čiji su nosioci naša
braća sa plave planete. Zapanjen sam njihovom sposobnošću da
upoznaju i ostvare sinteze. Oni su podigli zgrade koje sam smatrao
biljkama, zgrade golemih dimenzija ako se uporede s njihovim ma­
jušnim telima. Njihove raznobojne svetlosti obrazuju jedan sistem
signala koji nas može dovesti u zabludu, ali njima je potpuno razum­
ljiv. Izumeli su neobične mašine, izmenili lice svoje planete i vinuli
se u neistražena prostranstva svemira. Oni, uspravna razumna bića...
Više ne mogu da govorim, ne mogu da priberem misli. Da li shvatate
šta to znači? Otkrio sam nosioce civilizacije na trećoj planeti žutog
sunca. Mogu lepo da ih vidim, oni su tu. Kreću se pred mojim očima
i ne slute da ih gledam. Od ovog trenutka, to više nije legenda; mi nismo
sami. Shvatate li? Nismo sami.
Nismo više sami.
Miriam Alen de Ford
Veliki kavez

Zajedno sa dr Dadlijem Bamesom stajao je Rodžer Ferfild ispred dži­

novskog kaveza od čelika i s nevericom zurio u ono šta se nudilo
njegovom pogledu.
— Samo posmatrajte, dokle god vam je volja — predloži Bames
mimo.
Zagrađeno zemljište iznosilo je četiri hektara i bilo je očigledno
neobrađeno. Iznad guste trave uzdizalo se nekoliko visokih stabala.
Na više mesta ležale su velike izolovane stene, kao što to često biva
u brdskim oblastima Sijere.
Svuda po zemlji i u vazduhu videla su se stvorenja duga nekih
desetak santimetara, koja su mogla i da trče i da lete. Bilo ih je na
tlu u travi, u malim rupama između sitnijeg kamenja, na drveću i
u vazduhu. Bila su tamnosmeđe boje i zaštićena nekom vrstom oklopa.
Na glavi su im štrčale majušne antene, a ispod velikih očiju nalazila
su se široka usta.
Nisu se kretala na svojih šest udova, već su hodala uspravno na
zadnje dve noge. Sa svoje četiri ruke dohvatala su tu i tamo po neki
predmet. Neka od njih nosila su tanke ivesrke drveta kao oružje. Sva
su na sebi imala sićušne pregače od ispletene trave, ali te pregače
nisu toliko izgledale kao komadi odeće, koliko kao oznake ranga ili
ukrasi.
— Eto, to su X-stvorenja — reče Bames.
— Izgledaju kao veliki insekti, samo što...
— Ona su i bila insekti kada sam ih — to jest njihove pretke —
otkrio pre dvadeset godina u jednom usamljenom području Anda. Da­
nas se o njima ne može više govoriti kao o insektima. šest meseci
posle rođenja ona su već odrasla i imaju pred sobom životni vek od
četiri godine. Najmlađi među odraslima su dvanaesta generacija. Pod
normalnim okolnostima tu se ne može očekivati neki naročiti razvi­
tak, ali ne smete zaboraviti da su X-stvorenja već dvadeset godina
podvrgnuta intenzivnom zračenju. Pre svega, ona su potpuno imuna
protiv radioaktivnosti i mogla bi da egzistiraju pod uslovima koji bi
bili katastrofalni za čitavo čovečanstvo; i drugo, njihov razvitak time
je čudovišno ubrzan. Rekao bih da se nalaze u istom stadijumu u kome

MIRIAM AJLLEN DE FORD, rođena 1888. u Filadelfiji, SAD, poznatija je kao novinar, pesnik,
biograf, istoričar književnosti i autor mnogih krim priča i »trilera«, nego kao SF pisac. Ipak,
i na tom području dala je nekoliko zapaženih rezultata, a njena novela Veliki kavez s pravom
je svrstana u red najboljih dometa savremene naučne fantastike.
Preveo: GAVRILO VUCKOVIC
Miriam Alen de Ford 254

je bio čovek iz paleozojskog doba, dakle pre više od pedeset miliona

godina. Prvi majmuni.
— Možete li da se sporazumevate s njima? — upita Ferfild.
— Naravno. Njihov mozak se ogromno razvio i funkcioniše slično
našem. Istina, vizuelni i verbalni regioni moraju još da sazrevaju.
Ali, bez obzira na to, začeci jednog govora su očigledni, i ja čak mogu
da ih razumem. Kasnije ću uključiti pojačavač zvuka, pa ćete se moći
i sami u to uveriti.
— Ako ova stvorenja umeju da misle, kakve onda predstave imaju
o vama?
— Ona veruju da sam ja njihov bog. Kad jednom budu civilizovana,
ja ću i dalje ostati u njihovom sećanju kao bog; a ona jadna X-stvo-
renja koja ne budu u mene verovala biće osuđena i pogubljena. Eno,
tamo ... pogledajte sami.
Pokazao je rukom udesno. Nedaleko od rešetki kaveza, pored jedne
ispucale stene pune pukotina i rupa, nekoliko X-stvorenja se bacilo
potrbuške na tle, sa licem u pesku i blistavih krila priljubljenih tesno
uz telo. Njihove antene su podrhtavale, a ruke bile ispružene napred
u znak pokornosti i preklinjanja. Na njihovim potiljcima videle su se
žute mrljice od blata.
— To su sveštenici ili vrači — poče Bames da objašnjava. — Oni
mi se mole. Kad ne stojim pored ograde, oni obožavaju male drvene
figure, koje predstavljaju veoma neveštu .imitaciju čovečjeg tela. Te
figurice obrađuju komadićima oštrog kremena. Kremen im je po­
treban i za proizvodnju primitivnog oružja.
— čime se hrane?
— Mesom i biljkama, kao ljudi. Uglavnom lišćem i travom. U po-
slednje vreme čak sam mogao primetiti kako čine pokušaje da pro­
izvode životne namirnice. To je početak seoskog gazdovanja iz drevnih
vremena. Verovatno neće imati svoje domaće životinje. Kad se zažele
mesa, hvataju mušice, muve i mrave... Eno, tamo, vidite li? Kod ve­
likog kamena.
Ispred jedne rupe Ferfild ugleda grupicu X-stvorenja. Izgledalo
je da na nešto čekaju. U rupi je gorela treperava svetlost, čiji je odsjaj
izbijao napolje, očigledno privlačeći ova neobična stvorenja.
— Otkrili su vatru — reče Bames. — Udaraju kremen o kremen,
ili trljaju drvo. Preko leta nagomilavaju male grane na suvim mestima,
da ne bi preko zime morali drhtati. Ne vole hladnoću i sneg. Od pre
izvesnog vremena počeli su da kuvaju i peku meso. Odeća im nije
potrebna, jer je njihov oklop ipak bolja zaštita od nevremena nego
naša koža.
— Šta se dešava kad udar groma zapali neko drvo na njihovom
zemljištu?
— U ovoj fazi svog razvitka X-stvorenja su još uvek upućena na
moju pomoć. Veći požar teško da bi uspela da prežive.
Ferfild obrisa maramicom oznojeno čelo. Ruke su mu malo podrh­
tavale.
— Zar se ne osećate dobro? — upita Bames.
Veliki kavez 255

— Oh, sasvim mi je dobro. Ali imao bih da vam postavim čitavu

gomilu pitanja, doktore Barnes.
— Zbog toga ste i došli ovamo — klimnu glavom genetičar.
— Odmah da se izjasnim, doktore, ja nisam naučnik, ja samo
pišem o nauci. Mnogo sam čitao. U sve sam pomalo upućen. Pitam
se, kako ćete sprečiti da se ova... ova X-stvorenja ne razmnože toliko
da postanu opasnost? Sada ste još u situaciji da ih držite u kavezu,
ali ako se ona i dalje budu tako brzo razvijala, kao što vi predviđate,
jednog dana naći će puta i načina da provale ogradu kaveza. Zar ne
mislite i sami na to? Insekti legu bezbrojna jaja. Otkuda to da ih
već danas nema toliko mnogo da umiru od gladi ili pokušaju da
pobegnu?
— Mnogo pitanja odjednom. Zato pođimo redom. Tačno je da bi
X-stvorenja, ukoliko bi živela na punoj slobodi, u pogledu svoje broj­
nosti daleko nadmašila ljude. Ali ja ih kontrolišem i vodim brigu o
tome da se ona ne razmnože suviše. Vršim dosta strogu selekciju.
Konstruisao sam jedan aparat sa kojim mogu da po volji izvučem
svaki primerak iz kaveza. Posle odgovarajuće terapije vraćam ih po­
novo natrag. Možete li zamisliti kakvi mitovi nastaju kad povratnici
podnesu izveštaj o svojoj avanturi? X-stvorenja umeju da misle, ne
samo kolektivno, već i individualno.
— Pobogu, vi govorite o insektima!
— Oni su bili insekti, to sam već naglasio. Zapazio sam ih u An-
dima samo zato što su hodala na zadnjim udovima, umesto da gamižu.
I ruke su im od samog početka bile dostojne pažnje jer su u odnosu
na ostale prste imale jedem izdvojeni palac. Šta to znači, nije potrebno
da vam objašnjavam. Opremljeni neophodnim mozgom, ispunjavali su
na taj način sve preduslove jedne inteligentne rase. Mesecima sam
proučavao te životinje, gospodine Ferfilde. To je bilo u ono vreme kada
sam moje pratioce ostavio na cedilu i iščezao. Znao sam da me niko
neće naći u divljinama Anda, pa makar poslali za mnom i deset ekspe­
dicija. Tako se desilo da su me punih dvadeset godina smatrali za
pokojnika. Svi su verovali da sam se strmoglavio u neku od mnogo­
brojnih provalija i tamo zaglavio. Najzad su prestali da tragaju za
mojim lešom. Onda me je, na žalost, prepoznao jedan od vaših repor­
tera — ali o tome ćemo kasnije još govoriti. I tako sam, dakle, dugo
proučavao X-stvorenja i ustanovio da ona otvaraju svoja jajašca posle
dva meseca i puštaju larve da izmile napolje. Posle još tri meseca
one se učauruju.
— Nisam video nikakve kukuljice — primeti Ferfild.
— Ženke ih pažljivo zakopavaju u zemlju ili skrivaju u rupe. Posle
mesec dana gotovo X-stvorenje izmili na površinu, i godinu dana kas­
nije može i samo da nosi jaja. Ovaj vremenski razmak je za insekte
neobično velik. Shvatate li šta to znači?
— Ne, na žalost.
— U svom četverogodišnjem veku ona provode jednu osminu u
detinjstvu, a da bi odrasla potrebna im je još jedna četvrtina. Prime-
njeno na ljude, to bi značilo da bi detinjstvo i mladost trajali dvadeset
Miriam Alen de Ford 256

šest godina. Drugim rečima: X-stvorenja imaju dužu mladost od nas.

Setite se onoga šta je jednom prilikom rekao veliki biolog Čarls Skot
Šerington: »Da su čoveku, pored ruku, izrasla i krila, njegova isku­
stva u trodimenzionalnom prostoru samim tim dala bi mu i razvijeniji
mozak. Njegov razvitak uzeo bi drugi tok«. Ova mala stvorenja u svom
Rajskom vrtu, potomci jednog tuceta Adama d Eva, predodređena su
da postanu čovekovi sledbenici. Sudeći po mojim dosadašnjim nala­
zima, ona će kroz otprilike trideset godina dostići stadijum razvitka
koji odgovara ovome na kome se mi danas nalazimo. Samo što će nji­
hove duhovne i telesne sposobnosti biti neuporedivo veće.
Zapanjen, Ferfild uzviknu:
— Ali, čemu sve to? Zašto vi, čovek kao i svi mi ostali, namemo
odgajate jednu novu rasu koja će jednog dana biti kadra da nas isko-
reni? To ne razumem.
— Umirite se, gospodine Ferfilde. O svim tim problemima iscrpno
ćemo prodiskutovati. A sada se vratimo u kuću, pa ću tamo odgovo­
riti na sva vaša pitanja. Ali pre toga želeo bih da vam nešto pokažem,
kako biste se sami mogli uveriti dokle je odmakao razvoj X-stvorenja.
Pritisnuo je jedno dugme pored kapije. Istog časa zujanje u džinov­
skom kavezu postade glasnije, žuborenje malog potoka koji je tekao
kroz ograđeno zemljište pretvorilo se u moćni huk. Ferfild je sada
jasno mogao da čuje žagor nerazumljivih glasova.
— čak i kad se okupi veća gomila ljudi, teško je izdvojiti neki
pojedinačni razgovor i jasno ga razumeti. Ipak, ja ću pokušati da
izoliram jedan dijalog. Tamo, vidite li ona dva mužjaka koji šetaju
u pravcu potoka?
Ferfildu je bilo nemoguće da razlikuje mužjake od ženki, ali video
je jasno oba primerka koji su koračali ikroz visoku travu. Klimnuo
je glavom.
— Oni planiraju jedan lovački izlet. Treba da se održi svetkovina
u čast nekoliko larvi koje su se iščaurile. Potrebno je meso. Oni sada
razgovaraju samo o predstojećem lovu. Ali ovde, pravo ispred nas, de­
šava se nešto što, na žalost, moram da sprečim. — Bames pokaza rukom
prema jednoj grani na kojoj su sedela dva X-stvorenja. — On joj
upravo govori kako mu se ona sviđa. Želi da je kupi od njenih rodi­
telja, da bi mogao s njom živeti u sreći i ljubavi. To, dabome, ne
sme da se desi, jer ja sam nju već markirao. Čim ostane u drugom
stanju, moraću da je izvučem iz kaveza i ubijem. Jadni momak, biće
mu teško bez njegove drage i tugovaće za njom najmanje jedan dan...
A sada, neka bi bilo dosta za danas. Hajdemo. Vratimo se u kuću.
Krenuli su zajedno niz prašnjavi put. Nešto dalje čekao je džip,
koji ih je odvezao do naučnikove kuće. Bila je podignuta između stena
i nekoliko grupa visokih stabala, na nepun kilometar od velikog ka­
veza. Sva posluga bila je gluvonema.
— Kako uspevate da živite u ovoj divljini? — pitao je Ferfild pret­
hodnog dana, kada se spustio na mali aerodrom obližnjeg grada i
krenuo prema kući doktora Barnesa.
— Nije tako loše kao što se vama čini — odgovorio je naučnik. —
čovek se navikne na to. Jednom mesečno odlazim u grad i donosim
Veliki kavez 257

namirnice i ostale potrebne stvari. Razume se, ovde živim pod lažnim
imenom, ali imam dovoljno novca, što rod omogućava da radim u
miru. Ispričao sam ljudima da sam ornitolog i da odgajam u svom
kavezu ptice, kako bih mogao u potpunom miru da ih proučavam.
Sve dok me vaši ljudi nisu otkrili, Dadli Barnes je bio mrtav. I on
bi to i ostao, sve dok ja jednog dana ne bih našao za shodno da ga
vaskrsnem iz mrtvih.
Ferfild se vrlo dobro sećao onoga dana kada ga je njegov šef,
gospodin Gudvin, pozvao u svoju kancelariju.
— Hteo bih da vam ispričam jednu neobičnu priču, Ferfilde. Već
nedeljama razmišljam o tome, ali sada bi, čini mi se, trebalo da stupimo
u akciju. Za izvršenje tog zadatka izabrao sam vas, ali naglašavam da
je stvar strogo poverljiva. Jeste li ikada čuli za Dadlija Bamesa.
Naravno da je čuo. A ko nije? Ali Barnes je iščezao još pre dva­
deset godina.
— Naš dopisnik Flečer dao nam je prvu informaciju o tome. Za
vreme jedne duge lovačke turneje naišao je na jedno razgrađeno pod­
ručje za koje se, sasvim prirodno, veoma zainteresovao. On tvrdi da
tamo živi, u potpimoj izolovanosti, baš taj navodno mrtvi doktor Bar­
nes. Radi na jednom velikom projektu, čiju prirodu Flečer nije uspeo
da sazna. Ali uspeo je da prepozna naučnika prema starim fotogra­
fijama.
Ferfildu je bilo čudno što se Barnes odmah odrekao svoje anonim­
nosti kad mu je Gudvin pisao. Odgovorio je i spremno objasnio da
je voljan da primi jednog saradnika lista, pod uslovom da to bude
neki mlad i zdrav čovek. Gudvin je predložio Rodžera Ferfilda, na šta
je Barnes odgovorio da zna to ime i da je saglasan sa posetom.
Eto tako se sve dogodilo. A sada je Ferfild bio ovde u kući iščezlog
istraživača i čekao njegova objašnjenja.
— Hoćemo li nešto da prezalogajimo, gospodine Ferfilde?
— Ne, hvala. Sada više nisam gladan.
— Kako god želite. Dakle, postavljajte pitanja. Sećate li se onog
prvog koje ste mi postavili? Hteli ste da znate da li sam ja lud. E pa,
u međuvremenu ste uvideli da to nisam.
— Interesuje me zašto ste sve ovo učinili.
— Ne zato što mrzim čovečanstvo ili što bih želeo da ga uništim,
već zato što njegovu situaciju sagledavam jasnije i trezvenije od vas,
mladi prijatelju, čovečanstvo stoji pred uništenjem.
— Mislite na opasnost jednog atomskog rata?
— Da, mislim na mogućnost da bi neko mogao da pritisne, namerno
ili nenamerno, na ono zlokobno dugme, koje bi ugasilo čitav naš život.
Naša Zemlja bila bi ponovo onakva kakva je bila u devonsko doba.
Razvitak bi počeo od samog početka, ukoliko zračenje ne bi uništilo
sve, bez poštede i bez ostatka. Da bih to sprečio, odgajio sam X-stvo-
renja. Ona su imuna protiv zračenja. I tako, kad čovečanstvo bude
uništeno, to nipošto neće značiti kraj svakog civilizovanog života na
našoj planeti.
— U redu — reče Ferfild posle dužeg razmišljanja. Ali pretpostavimo
za trenutak: čak i da se ono strašno zaista desi, ipak je moguće da
Miriam Alen de Ford 258

bi ljudi preživeli tu katastrofu. Oni bi onda postali žrtva jedne rase

koja je preplavila sve kontinente i beskrajno se razmnožila.
Bames istera nekoliko oblačića dima iz svoje lule.
— Mislite zbog toga što su X-stvorenja surova i još nisu dostigla
vrhunac svoje civilizacije? Ne brinite ništa. Ja sam uveren da ona ne
bi bila surovija od onih koji bi uništili njihov svet. Kroz nekoliko
godina njihova civilizacija bila bi bolja od one koju bismo mi stvorili.
Naravno, ja se zajedno sa vama nadam da atomski rat nikada neće
postati stvarnost, ali opasnost još postoji. Tek kada svi budemo sigurni
da do atomskog rata ne može doći, ja ću uništiti X-stvorenja. Preduzeo
sam sve mere u tom smislu. Ipak, ne zaboravite da će oni kroz tri­
deset godina dostići stepen na kome se mi danas nalazimo. Ko zna,
možda će tada i sami otkriti atomsku energiju? U svakom slučaju,
uveren sam da oni neće pobiti preživele primerke uništenog čovečan-
stva, nego da će ih — naprotiv — obožavati, jer njihova religija im
kaže da su ljudi njihovi bogovi. Zar ste to zaboravili?
— Sve je to lepo, doktore, ali mi moramo da mislimo realistički.
što se tiče propasti sveta, ona će se na nas obrušiti iznenada i bez
ikakve prethodne najave. Vi ćete umreti kao i svi mi ostali, zajedno
sa vašim životinjama. Ili možda verujete da ćete imati još dovoljno
vremena da otvorite kavez i pustite X-stvorenja na slobodu? Ali ako
to ne uspete, ona će ostati u svome zatvoru i pre ili posle poumirati
zbog prenaseljenosti.
— I na to sam mislio. Čim jedna određena mera radio-aktivnosti
u atmosferi bude prekoračena, vrata kaveza automatski će se otvoriti.
U svakom slučaju, starija stvorenja uspeće da pobegnu i potraže sebi
neki novi zavičaj.
Ferfild je za ternutak oklevao. Onda se ipak odlučio.
— Ne bih želeo da budem neučtiv, doktore, ali mi moramo da gle­
damo činjenicama u oči. Vi imate sada šezdeset šest godina. Zar stvarno
verujete da ćete živeti još trideset godina?
Naučnik se, mimo očekivanja, osmehnuo.
— Sada ste najzad naišli na temu o kojoj moram da govorim sa
vama. Ubrzo ćete shvatiti zašto sam vašeg šefa zamolio da baš vas po­
šalje k meni. Razume se, ja ne mislim da ću doživeti devedeset šest
godina. Drugi jedan čovek radiće ovde zajedno sa mnom, upoznati moje
metode i ciljeve i kasnije preuzeti moje nasledstvo — nastavak ekspe­
rimenta i čitavo moje imanje. A ja imam zaista mnogo novca.
— Aha, najzad govorite razumno! Sada shvatam i zašto ste pristali
da vaša istorija bude obelodanjena. Jeste li već razmišljali o tome ko
će biti vaš naslednik.
— Ali, gospodine Ferfilde, pa to valjda znate! Vi lično, razume se!
Ferfild poskoči sa stolice i besno uzviknu:
— Batalite te nastrane šale, doktore! Zar zaista verujete da bih se
ja odrekao moje perspektivne karijere, pristao da izgubim sve svćje
prijatelje i povučem se u ovu divljinu samo zato da odgajam ove vaše
superinsekte? Ja sam novinar, doktore Barnes. Došao sam ovamo da
obavim jedan posao, ali niko me nije osudio da doživotno ostanem u
zatvoru. Odmah ću otputovati i napisati moj izveštaj.
Veliki kavez 259

— Ne, to nećete!
Ferfild je odjednom ugledao pred sobom cev pištolja.
— Ne, nećete — ponovi doktor Barnes i tvrdo se osmehnu. — Zar
ste zbilja poverovali da ću već sada odati svetu moju tajnu? I zar
mislite da mi nije poznato da bi vlada intervenisala odmah čim bi
za ovo saznala? Moja X-stvorenja bila bi uništena, a ja odveden ili u
zatvor ili u ludnicu.
— Tamo vam i jeste mesto! U svakom slučaju, mene nećete moći
da zadržite, čak ni silom.
— Polako! Moje sluge su gluvoneme; one su jače od vas; one slu­
šaju svaku moju zapovest. Ne bi vam pošlo za rukom da stignete
čak ni do garaže, gospodine Ferfilde. A ako pokušate da bežite peške,
nikada ne biste stigli do grada. Ovde nema ni telefona ni radio-pri-
jemnika. U slučaju potrebe narediću da vas okuju lancima, jer nisam
ni malo raspoložen da vam stalno držim pištolj ispod nosa. I ne za­
varavajte se nadom da ćete me, eventualno, zaskočiti i savladati. Ja sam
vraški dobar strelac. Ne bih oklevao da vas ubijem ako bi to situacija
nalagala.
Ferfild se gušio od besa.
— Možda biste uspeli da me ovde zadržite silom neko vreme, ali
šta bi vam to koristilo? Ne možete me prisiliti da budem vaš asistent
ili naslednik.
— Mislite? — upita Barnes i osmehnu se nehajno. — Posle nekoliko
nedelja ili meseci u jednoj maloj ćeliji promenili biste svoje mišljenje.
A onda biste činili sve što bih zahtevao od vas samo da malo proše-
tate po čistom vazduhu i siti se najedete. Morila bi vas čežnja za jednim
dobrim obrokom i jednim mekim krevetom, Ferfilde. Zar ne mislite
i sami? — On se malo sagnu, ne spuštajući pištolj. — Tada biste
dobrovoljno pristali da mi pomažete u ovom jedinstvenom eksperi­
mentu. I ne samo to. Ubrzo biste se uverili, baš kao i ja, da činite
nauci jednu veliku uslugu. Moje shvatanje postalo bi vam veoma blisko
i punim srcem biste odobravali sve moje odluke. Ispunjavalo bi vas
radošću saznanje da ste postali moj saradnik i sledbenik.
— Sklonite taj pištolj — reče Ferfild. — Predajem se.
Doktor Barnes se glasno nasmeja.
— Pa da me onda savladate i pobegnete? Nikada!
Mahnuo je slobodnom rukom. Jedan od slugu bešumno uđe u pro­
storiju. Pre nego što je Ferfild uspeo da učini jedan pokret, ruke
su mu već bile savijene iza leđa. Sledećeg trenutka škljocnule su lisice.
Pištolj je i dalje bio uperen u njegov trbuh. Onda mu je sluga vezao
i noge, a zatim ga bacio na kauč, kao neki paket. Tek sada Barnes je
uklonio oružje. Sluga iščeze. Barnes privuče jednu stolicu i sede pored
Ferfilda.
— Sada smo obojica gladni, zar ne? Narediću da se donese jelo.
Ja ću vas hraniti.
— Najlepše hvala — zagunđa reporter. — Prošao me je apetit.
— Besmislica! Smirite se najzad. Razgovaraćemo kao razumni ljudi.
— U redu, ali pustite mene da prvi govorim. Vi dobro znate da
nisam k vama došao iz sopstvenih pobuda.
Miriam Alen de Ford 260

— Naravno, ja sam vas pozvao.

— Da, a moj list me je poslao. Ako se ne vratim u najskorije vreme,
gospodin Gudvin će zatražiti obaveštenje o razlogu mog odsustva. Ne
zaboravite da vas je otkrio jedan od naših dopisnika. Gospodin Flečer
je prišao dovoljno blizu ovom području i prepoznao vas prema jednoj
staroj fotografiji. Gudvin će ga poslati ovamo, a Flečer neće dići ruke
od potrage sve dok me ne nađe.
— Bio je to jedan nesrećan slučaj što me je on otkrio. Preduzeo
sam mere da se tako nešto više nikada ne dogodi.
Barnes je govorio mirnim glasom, ali Ferfildu se učinilo da u njemu
razaznaje izvesnu nesigurnost. Brzo je to iskoristio.
— Morate priznat?, doktore Barnes, da je čitava stvar upravo
smešna. Vi niste nikakav ludi naučnik, a ja nisam nikakav međunarodni
špijun. Moj list i ja smo zabrinuti zbog međunarodne situacije baš kao
i vi. Strahujemo od atomskog rata baš kao i vi. Ako dođemo do uve-
renja da je najbolje da vaš eksperiment ostane u tajnosti, postupićemo
upravo tako. Možete imati poverenja u nas. Zbog toga nije neophodno
da me zatvorite i pokušate me naterati da stupim u vašu službu. Možda
ćemo čak naći nekoga ko je kvalifikovaniji od mene da nastavi vaše
delo. Ja poznajem bar jedno tuce sposobnih mladih ljudi koji bi dali
sve da mogu raditi s vama. Možda ne uvek iz naučnog žara, ali sva­
kako zbog novca, koga vi možete da ponudite.
— A ako odlučite da bi bilo bolje da eksperiment ne ostane u taj­
nosti — šta onda?
— U tom slučaju dajem vam reč da ćemo vam ostaviti dovoljno
vremena da ovde sve uradite i nestanete bez traga. Možete to i na­
pismeno dobiti, ukoliko želite.
— To bi značilo da moram pobiti moja X-stvorenja. I to u jedno
vreme koje vi odredite — a ne ja.
— Ne mora da bude tako. Niko vas ne može sprečiti da ponesete
nekoliko primeraka sa sobom i otpočnete iznova na nekom drugom
mestu — pod uslovom da nam obećate da ćete životinje pustiti na slo­
bodu tek ako izbije atomski rat.
Usledila je duga pauza. Onda je Barnes bez reči ustao i oslobodio
Ferfilda njegovih okova. Trenutak kasnije ušla je jedna služavka i
donela obed. Dva čoveka sedela su u atmosferi mira, kao da su stari
prijatelji. Tek kad je sto bio raspremljen, Barnes prvi prekide nela­
godnu tišinu.
— Ovde sam veoma dugo bio sam — rekao je tihim glasom. — Istina,
čitam mnogo, ali ni sa kim nisam mogao govoriti. Možda sam se pomalo
otuđio od sveta.
— Da, možda — potvrdi Ferfild. Osećao je sažaljenje prema starom
čoveku.
— Možda biste zaista mogli udesiti da gospodin Gudvin...
— Sasvim sigurno! Otputovaću tek onda kad budem sve saznao.
Tada ćemo stupiti u vezu s vama.
— A izveštaj nećete objaviti pre nego što ja ovde sve dovedem u red
i iščeznem?
Veliki kavez 261

— Dajem vam reč da će biti tako.

Ferfild se nije osećao baš najlagodnije. Možda će Gudvin pristati
na njegove predloge, ali ko zna. t. Gudvin je bio njegov gazda, a ova
priča bila je najbolje što mu je ikada došlo u ruke.
— Dobro — reče Bames — pođimo sada još jednom do kaveza.
Nadam se da niste ljuti zbog ovog... ovog malog incidenta?
— Ni najmanje.
Odvezli su se do kaveza. Kad su izašli iz džipa, Ferfild diže pogled
prema nebu.
— Biće kiše.
— Onda moramo požuriti. X-stvorenja ne mogu da lete po kiši. Ipak,
verujem da će vremenom postati otporniji, tako da ne moraju uvek be-
žati u neki zaklon kad pada kiša.
Put je bio strm i Bemes je disao teško, kašljući od napora. Ferfild
je koračao iza njega. Oblaci su se spustili nisko, ali još nisu doneli
kišu. U kavezu su se X-stvorenja bavila svojim uobičajenim delatno-
stima. Jedna polovina bazala je po tlu, a druga letela.
— Zašto ne pokušaju da izađu kroz rešetku? — upita Ferfild kad
su stali ispred kaveza. Mogli bi da je napadnu svojim oruđima i na­
prave rupu.
— Oni ne znaju da jedna rešertka tu postoji.
— Kako to ... ne znaju?
— Zato što ona pripada svetu u kome žive.
Bames pruži reporteru svoj dvogled i pritisnu na drugme za poja­
čanje zvuka, da bi šumovi postali čujniji.
— Da li razgovarate s njima, doktore Bames?
— Za sada još ne. Jednom, kasnije, kad budu civilizovani, neće više
biti potrebno da veruju kako sam ja njihov bog. Tada ću im omogućiti
da me razumeju i shvate ko sam ja zapravo. Kako bi, inače, mogli
naučiti da se ophode sa ljudima? Kako bi mogli da nas shvate? A
kad jednom budu slobodni, moraće shvatiti preživele.
— Aha. — Jedna misao pade na um Farfildu. — Još koliko jutros
bio sam ovde s vama. Prema mome proračunu, to iznosi otprilike
dve sedmice njihovog vremena. Zar ne mislite da su njihovi sveštenici
razbijali sebi glavu pitanjem otkud se to njihov bog udvostručio?
— Mislite da je neka vrsta jeresi uzdrmala njihovu dosadašnju veru?
Ne, tako brzo to ne ide. A ako neki brzopleti sveštenik nešto zucne u
tom smislu, ostali će ga sigurno ubiti. U njihovim očima, on bi počinio
jedan greh. Religije su uvek konzervativne prirode. Ali oslušnimo ih,
pa ćemo tačno znati.
Prineo je dvogled očima i usmerio ga prema jednoj grupi X-stvorenja
nedaleko od ograde. Onda je uzviknuo od začuđenosti.
— Izgleda da ste bili u pravu, Ferfilde! Doduše, stvari nisu uzele
potpuno baš onaj tok koji ste vi pretpostavili. Oni tamo u grupi nisu
sveštenici, već... hm, rekao bih, intelektualci. Ne diskutuju o tome da
li postoji jedan bog, ili dva, već o tome da li su zakoni prirode uzdr­
mani ako ne postoji samo jedan bog. Nebesa, oni su odmakli dalje
u svojoj misli nego što sam pretpostavljao. Odmakli su čitave gene­
17 Andromeda
Miriam Alen de Ford 262

racije napred. Istina, njihov rečnik nije dovoljno bogat da bi mogli

formulisati svoje misli ovako kao što sam ja sada učinio, ali razumem
ih uprkos tome. Sada bi, u stvari, moralo... ah, eno, već se desilo.
Pogledajte tamo!
Iz jedne obližnje rupe izašla je mala procesija. Svi su imali žutu
fleku na potiljcima. Sveštenici! Grupa koja je diskutovala pored ograde
imala je taman toliko vremena da uoči opasnost. Učesnici skupa otrčali
su ili odleteli u svim pravcima, samo trojica nisu bili dovoljno brzi.
Pre nego što su mogli da umaknu, sveštenici su ih napali i savladali.
— Pa, sada ćemo biti svedoci inkvizicije — reče Bames turobno.
— Zar će da ubiju te jadnike? Hoćemo li im priteći u pomoć?
— Ni u kom slučaju ne smemo da utičemo na njihov sociološki
razvitak. Oni moraju da prođu kroz tu fazu, da bi stigli do sledećeg
stupnja. I mi smo to morali. U stvari, još uvek je nismo potpuno osta­
vili iza sebe. Bojim se da će ovde doći do javnog pogubljenja. U slu­
čajevima normalne smrti oni zakopavaju svoje mrtve, sa licem okre­
nutim prema jugu, jer se tamo nalaze vrata ikrocz 'koja ja k njima ula­
zim. Interesuje me šta će da urade sa leševima ovih prestupnika.
Razume se, bilo bi glupo osećati sažaljenje prema tim jadnim kreatu­
rama, uveravao je Ferfild samoga sebe, ali uprkos tome on ga je ose-
ćao. Pre nego što je stigao da kaže nešto, počela je da pada kiša.
Već prve kapi rasterale su inkviziciju. Sva X-stvorenja kao po ko­
mandi požuriše da nađu neki zaklon. Na desetine njih spuštalo se
sa drveća na tle, jer odjednom nisu više mogli leteti.
— Bolje je da se i mi negde sklonimo — reče Barnes.
— Još samo trenutak. Voleo bih da izbliže pogledam neku od ovih
životinja. Možete li da otvorite vrata i izvučete jednu napolje, pre
nego što sve iščeznu u rupama?
— Ne znam ni sam tačno. Nikada još nisam otvorio vrata, a da
prethodno ne uključim struju. Na kiši bi se lako moglo desiti da me
električni udar ubije. — Pogledao je ispitivački Ferfilda. — Nije vam
to valjda bila namera? — upitao je blago.
— Nebesa, ne! Kako možete da mislite tako nešto o meni?
— Žao mi je, oprostite... U redu, pokušaću da za vas izvadim jedan
primerak iz kaveza.
Pored vrata nalazio se metalni sanduk. Bames ga otvori i iz njega
izvuče spravu za hvatanje, koju je ranije spomenuo. Onda je oprezno
otvorio vrata i ispružio u kavez šipku sa mrežastom zamkom na kraju.
Nekoliko X-stvorenja bilo je na vidiku. Pokušavala su panično da
se domognu skloništa. Mreža zalebde nad njima. Sledećeg trenutka
Bames je već uhvatio jednu od životinja.
Predao je Ferfildu mrežu, zaboravivši za sekund da motri na vrata.
Ta jedna sekunda bila je dovoljna. Uz glasan uzvik Bames se bacio na
vrata, ali bilo je već prekasno.
Šest X-stvorenja iskoristilo je pukotinu da nađe put u slobodu. Po
svemu sudeći, ona nisu ni bila svesna te činjenice. Električna blokada
nije bila uključena. Nekoliko trenutaka kasnije već su nestala kao
da su u zemlju propala.
Veliki kavez 263

— Moramo ih pronaći! — uzviknu Bames uzbuđeno. — Jedan muž­

jak i jedna ženka... to je dovoljno. Mogli bismo isto tako da ih pu­
stimo sve koliko ih ima!
Bilo je jasno da je traganje betznadežan posao. Svuda po tlu ležalo
je uvelo lišće i nudilo hiljade skrovišta. Dva čoveka puzala su na ru­
kama i kolenima okolo. Barnes je postao vrlo bled.
— Moramo ih pronaći, moramo ih pronaći! — jadikovao je. — Još
je prerano. Još ne smeju da budu na slobodi.
— Rekli ste da imate neko sredstvo kojim možete da ih uništite
— reče Ferfild. — Zašto ga sada ne primenite?
— To je jedan gas, koji ubija samo njih, ali je neškodljiv za ostala
živa bića. Međutim, ako ga primenim sada, u blizini kaveza, usmrtiću
ih sve. Sem toga, ne mogu biti siguran da bi i sami begunci stradali.
Ne, bilo bi uzaludno.
Zurili su jedan u drugoga, zahvaćeni očajanjem i ne znajući šta da
preduzmu.
Tog trenutka iz zvučnika se začuo jedan glas. Nedaleko od Bame-
sovih nogu puzalo je prema njemu jedno Х-stvorenje na svih šest svojih
nogu. Krila je priljubilo sasvim uz telo, a lice sakrilo u blato. Na
njegovom potiljku nalazila se žuta pega.
Jedan od sveštenika. Sigurno se dosetio da je počinio nešto što
mu bogovi zabranjuju i sada je došao da preklinje za oproštaj. Barnes
kleknu na zemlju, da bi mogao bolje razumeti slabašni glasić. Kad
se ponovo uspravio, lice mu je bilo još bleđe.
— On kaže kako nije imao nameru da kroz vrata ode u »daleku
zemlju«. Moli me da mu oprostim. Ako to učinim, on će da pronađe
sve ostale i dovede ih natrag. Reći će im da je kiša jedna kazna.
Kazna za krivoverje nekolicine jeretika.
— Ima li to neke veze sa mojom jutrošnjom pojavom kod kaveza?
— Da. Oni stvar predstavljaju tako kao da sam ja hteo dokazivati
svoju veliku ljubav prema njima time što sam im doveo još nekoga
od moje vrste. Ovaj ovde je vrhovni sveštenik. On kaže da ga ostali
slušaju.
— šta ćemo sada da radimo?
— Ništa. Ne ostaje nam drugo nego da čekamo.
Bilo je hladno na kiši. Obojica su drhtali, ali se nisu pomerali s
mesta. Ferfild je bio zabrinut za starog čoveka. Bames je izgledao
rđavo. Uzbuđenje ga je umisalo. Ako bi sada odjednom dobio srčanu
kap...
— Gledajte! — uzviknu naučnik.
Šest X-stvorenja je promarširalo, jedno iza drugog, nedaleko od
njihovih nogu pravo prema još zatvorenim vratima. Na čelu male ko­
lone išao je glavni sveštenik, pognute glave.
— On ih je stvarno našao i privoleo da se vrate u kavez. Sada ću
malo odškrinuti vrata. Pazite samo da niko ne izađe. Ali ja verujem
da ta opasnost ne postoji. Sveštenik bi svakoga poslao natrag.
п«
Miriam Alen de Ford 264

Po kiši koja je sve jače padala, begunci su se vraćali natrag u svoj

zabran, u svoj zavičaj. Ne okrenuvši se više nijednom, iščezli su u
pukotinama prve stene.
Bames zaključa vrata. Zatim obrisa kišu sa svog lica.
— Hajdemo — predložio je. — Vratimo se u kuću. Osećam se vrlo
jadno; još jedno ovakvo uzbuđenje moglo bi mi naškoditi. Trebalo bi
da odem na lekarski pregled, ali nemam vremena. Vrata imaju sigur­
nosni uređaj, Ferfilde. To je jedan prijemnik za otkucaje mog srca,
koji se prenose preko minijaturnog odašiljača. Kad ja umrem vrata
će se otvoriti. — Govorio je glasnije, dok su se spuštali prema džipu.
— Ferfilde, vi se morate pobrinuti da dobijem lekarsku pomoć. Ako
mi se nešto desi ...
— Možete se osloniti na mene, doktore Bames. Sada znam da vi
možete da diktirate uslove. Možda ćete samo vašom pretnjom uspeti
da sprečite atomski rat.
Lako je ovako govoriti, pomisli Ferfild, ali da li to istovremeno od­
govara istini? Jer, šta mogu on, Bames ili Gudvin da učine? Ko zapravo
odlučuje o daljem opstanku čovečanstva?
— Požurite — čuo je Bamesov glas. — Mokri smo do gole kože.
Kiša danas više neće prestati, čoveče, zašto stojite tu i zurite u nebo?
Ferfild skrenu pogled prema kavezu, a zatim ponovo prema obla­
cima zastrvenom nebu.
— Ja... ovaj, upravo sam o nečem razmišljao — rekao je polako
i sa nesigumošću u glasu.
Piter Filips
Čarobni brojač

Šavalan je malo bolje namestio tovar na svojim starim, koščatim

ramenima i nastavio sporo i mučno napredovanje. Rastresiti škriljac
osipao se ispod njegovih klecavih nogu. Putovanje do Tihe Zemlje bilo
je naporno, ali sada se već nalazio na domaku svog cilja. Oblačna
izmaglica obavijala je gornje padine Sliv-na-mona; ali vrh planine bio
je čist, i kad je najzad iskrsnuo iz magle, šavalan je mogao da vidi
presto kralja šia.
Svi dvorjani bili su na okupu, čekajući njegov povratak; i teret
teži od onoga koji mu je pritiskao pleća podiže se sa njegovog srca
kad je ugledao svoj sopstveni narod i njihove mnogobrojne rođake
iz udaljenih zemalja, koji su se okupili ovde.
Dva šumska duha sa severa požuriše da mu pomognu, ali Šavalan
ih otera pokretom ruke i stiže do podnožja prestola. Tu je, uz uzdah
olakšanja, spustio na zemlju svoj dar. Paket je bio veliki gotovo koliko
i on sam.
Tri male vile počeše da čupkaju hartiju i kanap svojim brzim, ne­
stašnim prstima, pocikujući: »Štajeto, štajeto, štajeto?« ali Šavalan
i njih otera a onda se pokloni pred kraljem Šia.
— Sedi — reče kralj. — A vi ostali malo se smirite. Dajte drugaru
vremena da se izduva.
— Sve vreme ovog sveta — promrmlja jedan vilenjak. — Sve vreme
ovog velikog, širokog sveta.
Šavalan sa zahvalnošću sede i osloni se leđima o svoj veliki paket.
— Kako je bilo? — upita kralj.
Šavalan prinese nosu mrvicu burmu ta, kinu jednom i strese se od
zadovoljstva.
— Velika mađija — reče zatim. — Mađija veća čak i od onih koje
ti možeš da izvodiš, Gospodaru. Svugde vlada potpuna tišina; ne čuje
se pesma ptica ili cika pacova.
— A Oni-Koji-Nas-Ne-Vide?
— Polja su žuta — produži šavalan, pretvarajući se da nije čuo pi­
tanje. — Cak i korov oskudno raste. Drveće je bez lišća. Reke su
spore i mutne i u njima nema nikakvih riba.
— Ali, šta je sa Onima-Koji-Nas-Ne-Vide?

PETER PHILLIPS, pisac irskog porekla; godina rođenja i drugi biografski podaci nisu nam
poznati. Priča »Čarobni brojač« (originalni naslov: »Counter Charm«^ prvi put je objavljena u
časopisu »Slant«, Severna Irska. Kasnije prežtampana u antologiji Isaka Asimova i Grafa
Konklina »Short Science Fiction Tales«, odakle smo je i preuzeli.
Preveo: GAVRILO VUCKOVIĆ
Piter Filips 266

— Oni-Nas-Nikada-Neće-Videti — uzvrati Savalan jednostavno. Klek­

nuo je* i počeo da razvezuje svoj paket. Kralj se naže napred, a i
ostali se uzbuđeno sjatiše okolo.
— Ovo — reče Savalan s notom ponosa — ovo je velika mađija,
Mađija-Brojač. S njom možemo da idemo slobodno i bez opasnosti u
njihova naselja i kuće, da nosimo njihovu odeću i plešemo na njihovim
ulicama.
Sa namemom sporošću otpakivao je svoj poklon Malom Narodu.
— Sve vreme ovog sveta — promrmlja ponovo onaj vilenjak. —
Sve vreme ovog velikog, širokog sveta.
— Dakle, šta je to? — upita vilinski kralj nestrpljivo.
— Ovo je — reče Savalan, uklonivši najzad papirni omotač — ovo
je Gajgerov brojač za otkrivanje ostataka radioaktivnosti.
Rej Rasel
Soba

Krejn se probudio sa pesmom Tinglove zubne paste koja mu je prolazila

kroz glavu. Tingl je sigurno, pomisli on, zakupio termin za svoju emisiju
od Slipkoove kompanije za uspavljivanje. Namrštio se prema Slipkoovom
zvučniku u zidu odmah pored uzglavlja. Zatim se zagledao u tavanicu:
bila je još prazna. Mora da je prilično rano, pomisli on. Trenutak kasnije,
dok je reklamna krilatica Kofizove kompanije za kafu počela polako da
se ocrtava na tavanici, on skrenu pogled i izvuče se iz kreveta. Izbegavao
je da gleda u ispisane poruke na krevetskim čaršavima, na jastucima,
ćebadi, odelu i unutrašnjem delu đona svojih papuča. Kad je tabanima
dodirnuo pod, TV ekran se automatski uključio. On će se, takođe auto­
matski, isključiti u deset časova uveče. Krejn je imao punu slobodu da
menja kanale programa, ali u tome nije video nikakvu svrhu.
U kupatilu je upalio svetlost, i istog časa TV audio poče da emituje
muziku. Ugasio je svetlost i obavio u tami svoj prvi jutarnji ritual. Ali
svetlost mu je bila potrebna da bi se obrijao, i on je ponovo upali, a
istog trena i audio produži svoj program. Dok se brijao, u ogledalu su
svake tri sekunde bleskali kratki reklamni fleševi Kofizovog konkurenta
Titenga, onoga iz kompanije za čaj. Nekoliko trenutaka kasnije čitao je
oglase za »Sada«, najnovije, super-efikasno sredstvo za pročišćavanje, i
»Stop«, sedativ sa ukusom viskija, koji su bili odštampani s jedne i druge
strane ručnika.
Dok se oblačio, zazvonio je telefon. Znao je da će čuti, ako podigne
slušalicu: »Dobro jutro! Jeste li već uzeli vaš »Krakeruni? Pun proteina
i...«. Ili, možda: »Zašto čekate berzanske izveštaje? Upišite se u listu
naših abonenata i moći ćete da koristite sve usluge ...« Ili: »Patite li od
naglih promena vremena? Srčana oboljenja ubijaju četvoricu od petorice.
Prvi simptomi su...«
S druge strane, to bi mogao da bude i neki važan lični poziv. Podigao
je slušalicu i rekao:
— Halo?
— Halo vi tamo — odgovorio je jedan prigušen, laskav ženski glas.
— Bob?
— Da.
— Bob Krejn?

RAY RUSSELL. Na lestvici savremenih američkih SF pisaca, R. Rasel zauzima veoma zapaženo
mcsto. Po jednoj occni, on je »pisac sa jakim smislom za metafizičke konačnosti života«;
prema drugoj, »satira je Raselova jaka strana«. Objavio veći broj zbirki priča i novela, među
njima: Sardonicus i druge priče, Mali leksikon ljubavi i Nesveta trojica. Napisao i više scenarija
za holivudske filmske kuće.
Preveo: GAVRILO VUCKOVIĆ
Rej Rasel 268

— Da, ko je to?
— Zovem se Džudi. Ja vas znam, ali vi ne znate mene. Da li ste se u
poslednje vreme osećali tromi, kao da ...
On spusti slušalicu. Sad mu je bilo svega dosta. Prišao je pisaćem
stolu i iz fioke izvukao zgužvan komadić papira. Na njemu je bila ispi­
sana jedna adresa. Sve do sada se kolebao da li da krene tim putokazom.
Ali ovoga jutra se osetio pun odlučnosti. Napustio je stan i pozvao taksi.
Čim je seo u kola, na poleđini prednjeg sedišta aktivirao se TV ekran,
tako da je mogao da vidi reportažu o Vinsentovom voćnom soku. On
otvori novine, koje je na zadnjem sedištu ostavio poslednji putnik. Pre-
leteo je pogledom preko Gliterinkovih četvorobojnih oglasa sa njihovim
prikrivenim homoseksualnim, sadističkim, mazohističkim, rodoskrvnim
i autoerotskim simbolima i pokušao da se koncentriše na jedan izveštaj
o novom vladinom programu rešavanja stambenih problema, ali njegovi
pokušaji da ignoriše oglase Brizovog dezodoransa, štampane žuto na belo
između redova, ostali su bezuspešni. Najzad kola stigoše do svog odre­
dišta. Krejn isplati vozača novčanicom na čijoj se prednjoj strani nalazila
slika Abrahama Linkolna a na drugoj slika jedne gole žene koja se pere
Smutijevim sapunom. Ušao je u jednu već prilično oronulu zgradu,
pronašao prava vrata i pritisnuo dugme. Mogao je da čuje kako unutra
u stanu odjekuje zvuk staromodnog zvonca, a ne reklamna melodija
Krispijeve kole ili nešto slično. Osetio je kako ga ispunjava nada.
Jedna aljkava žena otvori vrata, zagleda se u njega sumnjičavo i upita:
— Da?
— Ja ... uh ... gospođa Ferman? čuo sam za vas preko jednog prijate­
lja ... znate ga, Bil Sivers? Rečeno mi je da vi — njegov glas postade tih
— iznajmljujete sobe.
— Odlazite odavde! Hoćete li da me uvalite u neprilike? Ja sam privatno
lice, čestita...
— Ja ću... ja ću platiti. Imam dobro zaposlenje. Ja ...
— Koliko?
— Dve stotine? To je dvaput više nego što plaćam vladinom stambenom
projektu.
— Uđite — pozva ga žena. Kad se našao u hodniku, žena zaključa vrata,
namače rezu i pričvrsti lanac. Zatim reče: — Jedna soba. Toalet i tuš
tamo u dnu hodnika, delite ih sa još dvojicom drugih. Sami iznosite svoje
đubre. Sami nabavljate ogrev za zimu. Ako želite toplu vodu, to će vas
koštati još pedeset. Ne smete da kuvate u stanu. Ne smete da primate
goste. Kirija tri meseca unapred, i to u gotovini.
— Uzimam — reče Krejn brzo, a zatim dodade: — Smem li da isključim
televizor?
— Nema nikakvog televizora. Ni telefona.
— Oh, nema Slipkoovog uređaja odmah pored kreveta? Ni reklamnih
fleševa u ogledalu? Ni Projektovih oglasa na tavanici i zidovima?
— Nema ničega od tih stvari.
Krejn se osmehnu i žurno odbroja kiriju u ženinu prljavu ruku.
— Kada mogu da se uselim?
Soba 269

Ona sleže ramenima:

— Kad god želite. Evo, ovde je ključ. Četvrti sprat, sa pročelja. A nema
ni lifta.
Krejn jc napusti, sa blaženim osmehom na licu, čvrsto stežući ključ
u ruci.
Gospođa Ferman podiže telefonsku slušalicu i okrete jedan broj.
— Halo — rekla je. — Ferman izveštava. Imamo jednog novog, muška­
rac, oko trideset godina.
— Odlično, hvala vam — uzvrati glas sa drugog kraja žice. — Počnite
odmah lečenje, doktorko Ferman.
Patrik Rajan
Zakopano blago

Leteći tanjir 204 iz Zemaljske patrole Betelgeza sa svemircima Ugom

i Ogom lebdeo je iznad Trednidl strita.
— Hej, Ug!
— Da, Og?
— Upravo sam stavio pod fokus uvodni naslov jednih novina koji
kaže: »Nova zlatna groznica zahvatila grad«. Pitam se, Ug, zašto Zem­
ljani toliko luduju za zlatom?
— Mislim da je to zato što nikada nisu uspevali da ga nabave do­
voljno. Sve što su iskopali iz svoje planete tokom poslednjih pet sto­
tina godina računajući po njihovom vremenu iznosi oko sedamdeset
hiljada tona, i oni bi mogli da strpaju čitav taj tovar u jedan jedini
od svojih tankera.
— Ako su im zalihe zlata u rudnicima toliko oskudne, zašto ga onda
naprosto ne proizvedu u većim količinama, onako kako bismo to mi
učinili tamo na dobrom starom Betelgezu?
— Zato što su suviše primitivni, Og, da bi znali kako se to radi.
Još od vremena kad su počeli da misle naučno, Zemljani su neprekidno
tragali za filozofskim kamenom koji bi bazične metale pretvorio u zlato.
— Da li je ikada neko od njih bio srećne ruke?
— Još ne. Mada je postojao jedan nemački alhemičar u njihovom
petnaestom stoleću koji je verovao da ga se domogao kad je skuvao
dve hiljade žumanaca od jaja sa podjednakim delovima maslinovog
ulja i sumporne kiseline.
— Zvuči kao džinovski omlet neke žene-trovačice.
— I ispao je nešto slično tome. Nemac nije dobio nikakvo zlato,
a kad je tom alhemijskom palentom nahranio svoje svinje, usmrtio
je mnoge od njih.
— Sem njegove retkosti, Ug, šta to čini zlato toliko privlačnim za
Zemljane?
— Og, zlato izvanredno reflektuje svetlost i toplo tu, čudesno spro­
vodi elektricitet, ne potamnjuje niti rđa, i toliko je kovno da se jedna
unca tog metala može istegnuti u pedeset milja žice.
— Znači, veoma je korisno. Pretpostavljam da oni tu svoju mršavu
zalihu zlata koriste u mnogim prvoklasnim industrijskim procesima.

PATRICK RYAN, pisac irskog porekla, bi i ii biografski podaci nepoznati. Priča Zakopano blago
(u originalu: Buned Treasure) preuzeta je iz engleskog časopisa »New Scicntist«.
Preveo: GAVRILO VUCKOVIC
Zakopano blago 271

— Oh, pobogu, ne! Samo jedan veoma mali deo Zemljine godišnje pro­
izvodnje zlata koristi se za praktične svrhe.
— A šta rade sa ostatkom?
— Pa... u suštini, Og, Zemljani vredno iskopavaju zlato iz dubokih
jama na tlu Južne Afrike, a zatim ga prebacuju u duboke jame na tlu
Sjedinjenih Američkih Država.
— I onda ga naprosto ostavljaju tamo?
— Najveći deo. S vremena na vreme Amerikanci bivaju prinuđeni
da uzmu nešto zlata iz svojih dubokih jama i da ga prodaju evropskim
nacijama, koje ga odmah smeštaju u duboke jame na svom sopstvenom
kontinentu. Izuzetak je Francuska, gde se, po tradiciji, ponešto od
njihovog zlata čuva pod krevetskim madracima ili u starim čarapama
ispod dasaka poda.
— Ne zvuči osobito razumno, Ug, naprosto zakopavati korisni metal
i nikad ga ne koristiti. Zašto oni to čine?
— Niko ne zna sasvim tačno, Og, mada postoji jedna teorija koja
kaže da je to neka vrsta religije. Tom religijom oni izražavaju svoje
verovanje da zakopavanjem zlata stvaraju zalihe sunčeve energije.
— Treba li da obavestim glavni štab o tom čudnom običaju Zem­
ljana da prebacuju dragoceno zlato na svojoj planeti iz jedne duboke
jame u drugu?
— Ne zamaraj se time, Og. Ja sam im prošle godine poslao detaljan
izveštaj, ali oni mi nisu poverovali. Optužili su me da sam sve to
izmislio. Gledaj da malo manje piješ dok si u svemiru, Ug, rekao mi
je vrhovni šef i odredio mi četiri dana kućnog pritvora zbog pijančenja
za vreme službenog leta letećim tanjirom.
Pri pomisli na tu tužnu dogodovštinu, on načini jedan vratoloman
manevar koji je prosuo tako dugačak rep iskrica da je astronom Pat-
rik Mur, gledajući kroz svoj teleskop, pomislio da se Halejeva kometa
prerano vratila natrag.
Primo Levi
Mimeta

Plašio sam se da trodimenzionalni duplikator »Mimeta« ne dospe u

Đilibertove ruke. Na žalost, to se ipak dogodilo.
Mesec dana posle pojave aparata u prodavnicama, a tri meseca
posle zabrane njegove primene, Điliberto je postao vlasnik jednog od
poslednjih modela.
Điliberto je tipičan sin svog vremena. Ima trideset i četiri godine,
odličan je majstor i moj stari prijatelj. Ne puši i ne pije ali je strastveni
improvizator. U tamnoj sobici, koju svečano . naziva laboratorijem,
Điliberto testeriše i slepljuje, rastvara i spaja, rasklapa i sklapa, tur­
pija i burgija, polira... Popravlja časovnike, frižidere, električne bri­
jače, konstruiše fotoelektrične klopke, specijalne budilnike koji istovre­
meno uključuju rešoe za kuvanje kafe, i sve takve neke stvari. Ali,
nijedan aparat nije se kod njega zadržao duže od dva do tri meseca,
jer bi njegov nemirni pronalazački duh nametao nova rešenja, pa bi
se bicikl pretvarao u mehaničku testeru, mikrofon u megafon i tako
dalje. Zatim bi takav aparat prodavao, a on se bacao na neki novi
pronalazak.
Njegova dobrodušna žena Ema stoički i strpljivo je podnosila ćudi
svog Điliberta, sve dok jednog dana nije zaista preterao.
Tog jednog dana, kad sam se vratio sa šestomesečnog »putovanja«,
zazvonio je telefon. Bio je to veselnik Điliberto. Kao uvek, i sada
je bio pun entuzijazma. Na brzinu mi je ispričao kako već dvadeset
dana raspolaže »Mimetom«, da mu u vezi s njom glava ključa od ideja
i eksperimenata i da je počeo da pohađa kurs kibernetike i elektronike.
Avaj, njegovi eksperimenti u mnogome su ličili na moje, a ja sam,
kao pronalazač »Mimete«, zbog nje i odležao šest meseci u zatvoru.
Pokušao sam da nagovorim Điliberta da se okane ćorava posla, ali
sam brzo shvatio da uzalud gubim vreme...
Posle dva dana, ponovo je zazvonio telefon. Ali ovoga puta u Đili-
bertovom glasu, pored uzbuđenosti, zvučala je i gordost pronalazača.
— Moram odmah da se vidim s tobom.
— šta se to dogodilo, Điliberto?
— Đuplirao sam svoju ženu.

PRIMO LEVI, progresivni italijanski pisac, bio je učesnik pokreta otpora. U jednom od
svojih najpoznatijih dela >Da h je to čovek?« opisao je užase zloglasnog nacističkog logora
Aušvic. Inženjer-hemičar po struci, Primo Levi ie 1966. godine napisao knjigu naučno-fantastič-
nih priča »Prirodnjačke istorije«, za koju je dobio jednu od literarnih nagrada Italije.

Preveo: NENAD BIROVLJEV

Mimeta 273

Pojurio sam do njega i Điliberto mi je ispričao famoznu istoriju o

svom, »podvigu«. Cim je nabavio »Mimetu« on je, kao i svi početnici,
najpre reprodukovao jaje, paklo cigareta i druge sitnice. Zatim mu je
to dosadilo, pa je u svojoj »laboratoriji« rasklopio aparat do posled-
njeg točkića. Noćima je presedeo nad raznim knjigama i traktatima,
da bi najzad došao do zaključka da se mali »litarski« model »Mimete«
može relativno lako pretvoriti u neki veći. Ne razmišljajući mnogo,
kupio je čitavu masu raznoraznog materijala i posle sedam dana rada
konstruisao ono što je želeo: »Tajmer-akcelerator Mimetu« sjedinjen
s veštačkim plućima i kontejnerom pabuluma.
To je i ličilo na Điliberta, malog Prometeja nevolje, opasnog i ne­
mirnog tragača i improvizatora.
Koliko sam iz usplahirenog pričanja razumeo, Điliberto u početku
nije imao u vidu dupliranje Eme. Želeo je, prosto, da načini veći
model »Mimete«. šašava ideja o dupliranju supruge rodila se u nje­
govoj glavi dok se jedne noći vraćao iz »laboratorije« i ugledao Emu
kako mirno spava. A zatim se pokazalo da ostvarivanje te neobične za­
misli nije teško. Điliberto je bio snažan čovek i odlikovao se velikom
upornošću. Tiho i pažljivo podigao je madrac sa Emom i preneo ga
u kontejner duplikatora. Ema se nije probudila, i posle jednog časa
sve je bilo gotovo.
Nisam shvatio uzrok koji je Điliberta nagnao da duplira svoju
ženu i time naruši sve nebeske i zemaljske zakone. Sa razoružavajućom
naivnošću pričao mi je da je bezumno zaljubljen u Emu i da bez nje
ne bi mogao da živi. I upravo zbog toga — naglašavao je — vrhuncem
sreće smatrao je da ima dve divne žene.
Možda je u toj priči bilo i dosta istine, ali ja sam đavolski bio
uveren da je autor te sentimentalne priče duplirao svoju ženu najviše
zbog toga da bi zadovoljio svoju avanturističku žeđ i herostratsku
želju »da vidi šta će zatim da se dogodi«. Zbog toga ga i zapitah
da li mu je palo na pamet da se najpre posavetuje sa ženom i zatraži
od nje dozvolu za taj neobična eksperimenat. Đilibertovo lice se na
to pitanje prekrilo rumenilom do korena kose. Pokazalo se da je ne
samo nije pitao, nego da joj je pre izvršenja eksperimenta u čaj stavio
podosta uspavljujućeg sredstva.
— A kako ti je sada sa dve žene?
— One još spavaju. Kada se probude, videću šta će i kako će da bude.
Sledećeg dana se verovatno ništa naročito nije dogodilo, jer mi
se Điliberto nije javljao. Zatim sam morao da pođem na dvonedeljni
službeni put, ali sam dobro znao da ću po povratku morati da pomog­
nem svom zlosrećnom prijatelju da se iščupa iz nevolje u koju se
uvalio.
Tako je i bilo. Cim sam se vratio u Milano, Điliberto me je pozvao
na porodično savetovanje. Pored nas dvojice, toj seansi prisustvovale
su i dve Eme. Ne znam da li su to stalno činile, ali za tu priliku one
su se opremile »znacima raspoznavanja«. Druga, »nezakonita« žena
imala je u kosi široku belu traku, što joj je davalo izgled kaluđerice.
Na sebi je imala haljinu Eme Prve i, po svemu sudeći, to je nije
Primo Levi 274

nerviralo. Inače, Ema Druga se ni po liku, ni po pokretima, kosi, ru­

kama, boji tena ili bilo čime nije ni najmanje razlikovala od svog ori­
ginala. Cak joj je i glas bio melodičan kao u Eme Prve.
Nasuprot mojim pretpostavkama, Điliberto i obe žene bili su od­
lično raspoloženi. On je bio strašno gord, ne samo zbog svog podviga,
nego i time što su se obe Eme odlično slagale. Ema Prva se ponašala
prema svojoj kopiji s pravom materinskom ljubavlju.
Ema Druga odgovarala je na to dubokim poštovanjem i kćerinskom
privrženošću.
Đilibertov eksperimenat, dostojan samo svake osude, dokazivao je
ipak teoriju imitacije: nova Ema, stvorena u starosti od dvadeset
osam godina, raspolagala je ne samo identičnom spoljašnošću svog
prototipa, nego i psihičkim osobinama. Ema Druga mi je s potresnom
iskrenošću pričala da joj je već tri dana posle njenog »rođenja« bilo
jasno da je ona prva sintetička žena u dstoriji čovečanstva. Kad se
probudila iz sna, izazvanog sredstvom za uspavljivanje u venama Eme
Prve, Điliberto joj je saopštio da se zove Ema Perozi Gati, da joj je
rodno mesto Mantova i da je supruga knjigovođe Điliberta Gati. Se-
ćala se svega iz života Eme Prve, na primer svadbenog putovanja,
imena »svojih« drugarica i drugova iz škole, pa i intimnih mladalačkih
kriza, o kojima, inače, Ema Prva nikome i nikada nije govorila. Sa
oduševljenjem je pričala i o tome da za svoje »rođenje« treba da za­
hvali genijalnosti svog muža. Međutim, Ema Druga je već navukla na
sebe kijavicu, iz čega sam morao zaključiti da i apsolutna sličnost
dveju žena ima izvesnih granica i da će, bez obzira na eventualnu punu
neutralnost Điliberta prema svojim ženama, jednog dana neizbežno
doći do razdora. Sem toga, očekivati od petljaroša i sebičnjaka Đili­
berta da bude potpuno nepristrasan bilo bi u najmanju -ruku smešno.
Pred neobičnom porodicom, s fatalnom neizbežnošću, stojali su mračni
dani...
Izložio sam Đilibertu svoja razmišljanja i pokušao ga ubediti da
nije reč o nekom zloslutnom prorokovanju, nego o neospornim činje­
nicama, logičnim i neumitnim kao u Pitagorinoj teoremi.
Skretao sam prijatelju pažnju i na to da je njegova bigamijska,
to jest pravna situacija više nego sumnjiva. Nalazi se u braku s Emom,
rođenom Peroze, a i njegova druga žena je takođe Ema, rođena Pe-
roze, tako da on ima dve žene. Međutim, Điliberto nije ozbiljno shva-
tao moja upozorenja. Još uvek je bio u nekom svečanom raspoloženju
i, bacajući zadivljene poglede s jedne Eme na drugu, razmišljao je o
sasvim drugim stvarima.
Na kraju večere poverio mi je svoju blistavu ideju — njih -troje će
otputovati u španiju.
— Sve sam predvideo — reče. — Ema Prva će izjaviti da je izgubila
pasoš, pa će joj izdati duplikat, koji će na potvrdu odneti u policiju...
Hej, kakav sam ja to glupak! Pa ja ću sam načiniti duplikat pomoću
»Mimete«.
Kada su se posle dva meseca njih troje vratili s putovanja, mogao
sam, na žalost, konstatovati da se mnogo šta izmenilo. Odnosi iz­
Mimeta 275

među Điliberta i njegovih dveju žena bili su i nadalje korektni, ali

su nervoza i napeta situacija takođe bili očigledni.
Ovog puta Điliberto je sam potražio pomoć. Od njegovog svečanog
raspoloženja nije ostalo ni traga. Pričao mi je o svemu što se dogodilo
od našeg poslednjeg viđenja, ukoliko se nepovezane i maglovite fraze
mogu nazvati pričom. Sve u svemu, putovanje je bilo veoma zanim­
ljivo, ali i zamorno. U toku obilaženja nekog muzeja, između dve Eme
pojavila se prva vamica. Sasvim uzgred, one su dotakle i pitanje za­
konitosti ili nezakonitosti »rođenja« Eme Druge. Ova je tvrdila da je
Điliberto .imao prava da je stvori, na šta je Ema Prva odgovorila de­
monstrativnim ćutanjem. Njen postupak je prepunio čašu strpljenja
mog prijatelja. Od tog trenutka on je javno počeo da ispoljava veće
simpatije prema Emd Drugoj, a osećanja prema Emi Prvoj postajala
su iz dana u dan sve smušenija. Do raskida još nije došlo, ali je Đi­
liberto sve intenzivnije osećao da se on neumitno približava.
U karakteru i raspoloženjima dveju žena takođe su se pojavile i
sve jače produbljivale razlike. Ema Druga postajala je sve živahnija
i energičnija, a Ema Prva se sve češće povlačila u sebe i postajala sve
ćudljivija.
— šta da radim? — brižno je pitao Điliberto. Savetovao sam mu da,
pre no što bilo šta preduzme, o svemu dobro razmisli i obećao da
ću i ja pokušati da nađem neko rešenje. Ali, u sebi sam odlučio da
se ne mešam u tu zapetljanu situaciju.
Upravo zbog toga sam i bio iznenađen kada je Điliberto posle dva­
desetak dana upao u moj kabinet u veselom, čak euforičnom raspo­
loženju. Bio je još bučniji i razdraganiji nego ranije. Bez ikakvog
uvoda prešao je na stvar.
— Điliberto je momak i po; nemoj to nikako i nikada zaboraviti —
govorio je, ne krijući samozadovoljstvo. — Jednim potezom je rešio
sve probleme.
— Veoma mi je drago. Ti si se oduvek odlikovao snalažljivošću. U sva­
kom slučaju, bilo je već vreme da se opametiš.
— Hej, nisi me uopšte razumeo. Ja ne govorim o sebi, nego o Đilibertu
Prvom. On je junačina. Doduše, ni ja ne zaostajem mnogo za njim,
ali u ovom konkretnom slučaju nemam nikakvih zasluga, jer po­
stojim svega sedam dana. Sada je sve u najboljem redu. Preostaje mi
samo da ozakonim svoje odnose s Emom Drugom. Pnibeći ću malom
triku — formalnom venčanju s njom. Zatim ću se zaposliti u firmi
NATKA, koja će me rado primiti jer ću predstavljati živu reklamu
za njene proizvode »Mimeta II«.
Alan E. Nors
Teška pogodba

U utorak, Prisindžer je ugledao Đavolovo lice u ogledalu upravo dok je

završavao brijanje.
Možda zvuči čudno, ali za Prisindžera je to bila stara stvar. Svakog
utorka izjutra bio je on tu, redovan kao svetlost dana. Ovoga jutra
Prisindžer ga je hladno pogledao.
— Ti tamo — rekao je — mislim da bi trebalo da svratiš malo na
razgovor.
— Stvarno? — upita Đavo.
— Stvarno — reče Prisindžer. — Znaš dobro da smo sklopili pogodbu.
A ti se uopšte ne pridržavaš tvojih obaveza. Bolje navrati, ili se bojim
da od posla neće ništa biti.
Završio je brijanje i ušao u solarijum da pozvoni za doručak.
Prošle su samo tri godine, razmišljao je. Ostaje još sedam godina. A
sedam godina je zbilja dugo vreme.
Završavao je svoj sok od narandže i kafu kad je Đavo stupio kroz
zid u sobu. Princ Nitkova odisao je pomalo na sumpor i nagorelu tka­
ninu. Bio je visok i lep u svom mekom crnom odelu i finom crnom du­
gačkom kaputu. U ruci je držao tanak štap od abonosa za šetnju.
— Dakle, da čujemo kakva je to ludost o poništavanju naše pogodbe
— rekao je. — Prošle su tek tri godine, a ti se već žališ.
— Imam puno pravo da se žalim — izjavi Prisindžer hladno. — Ti se
izvlačiš. Nisi bio pošten prema meni. Uopšte se ne pridržavaš svojih
obaveza.
Đavo se osvrte po prostoriji.
— Pa, koliko vidim, živiš sasvim dobro. Najotmeniji apartman u gradu.
Dovoljno gotovine da ga održavaš. Ne oblačiš se baš po mom ukusu,
ali to je tvoja stvar. — Pogledao je oštro Prisindžera. — Ipak, nešto
si mi ufitiljio. Imao si napornu noć?
— Nije bila baš najprijatnija od svih koje se mogu zamisliti — reče
Prisindžer.
— Stvarno? Nešto nije u redu sa opskrbom?
— Oh, ne — reče Prisindžer. — Naprotiv. Ima ih čitavo jato. Gde god
se okrenem vidim devojke, desetine devojaka.

ALAN E. NOURSE, rođen 1928. godine, po nacionalnosti Amerikanac, po zanimanju lekar. Na­
pisao stotinak priča i novela, kao i nekoliko romana, među njima: Opsednuti čovek, Zavojevači
dolaze, Varalica. Priča Teika pogodba predstavlja varijaciju na dobro poznatu faustovsku temu
o Coveku i Sotoni.
Preveo: GAVRILO VUCKOVIC
Teška pogodba 277

— Ah! — Đavo se malo namršti. — Jesu li nepredusretljive? Da li ti

uskraćuju naklonost? Ili su možda malčice suviše agresivne?
Prisindžer odmahnu glavom.
— Ne, ne. Ništa slično tome.
— Pa šta je onda? Možda raznovrsnost nije bila dovoljno zadovoljava­
juća? Ili smatraš da su neprivlačne? Ne? — Đavo sleže ramenima. —
Ispada da ti diskvalifikuješ tvoj sopstveni izbor, šta drugo možeš da
zahtevaš? Ostaje ti još sedam godina... ali, što se tiče mene, ja sam se
pridržavao mog dela pogodbe.
— Slova pogodbe, možda — reče Prisindžer. — Ali ne i duha. Ti si se
obavezao da ćeš mi kompletno ugoditi, a ja nikada nisam bio potpuno
zadovoljan. Nešto je nedostajalo od samog početka.
— Ako govoriš o ljubavi, ja ti tu ne mogu pomoći — reče Đavo. — To
je potpuno van mog faha, znaš i sam.
— Nije posredi ništa tako tugaljivo — reče Prisindžer brzo. — Ne, to
je mnogo teže definisati. — Skočio je na noge, tražeći reči. — Te
devojke su suviše... kako da to objasnim? ... suviše upućene. Ne
postoji ništa što bi one mogle da nauče. Da, to je ono! One izgledaju
tako — iskusne.
— Mislio sam da se to smatra za jednu vrlinu — reče Sotona suvo.
— Ali, kako ne shvataš? — upita Prisindžer. — One znaju sva pravila!
Ponašaju se kao lutke na žici. Nedostaje osećaj podviga, senzacija bu­
đenja ...
Đavolove oči sada su sijale od razumevanja.
— Hoćeš da kažeš da je nevinost ono što želiš! — Grohotom se nasmejao.
— Dolaziš da od mene tražiš nevinost? Kako čudesno naivno! Razmisli
i sam! U toku deset zemaljskih godina ja moram da ti obezbedim neogra­
ničeno blagostanje i sav potreban novac plus najlepše devojke na svetu
da zadovolje sve tvoje krajnje ekstravagantne ćudi. Zauzvrat, ja dobi-
jam od tebe jednu beznačajnu sitnicu u čije postojanje ti čak i ne
veruješ — tvoju dušu. — Đavo se tresao od smeha. — A sada zahtevaš
još i nevinost! — Zastao je za časak. — Zanimljiva ideja, ali smešna.
Potpimo smešna.
— Hoćeš da kažeš kako ne možeš to učiniti? — upita Prisindžer.
— Nisam kazao ništa slično — obrecnu se Đavo. — Potpuno nevina
devica, netaknuta ljudskom rukom... ? Pogladio je svoju bradu. —
Teško. Neverovatno teško.
— Ali, možeš li to? — insistirao je Prisindžer. — Kad bi samo shvatio
koliko su strašno dosadne one druge... Možeš li to da učiniš?
— Teško — reče Đavo — pod sadašnjim uslovima našeg ugovora. To
bi zahtevalo rad, vreme, najveću delikatnost. Cena bi bila visoka. —
Pogledao je Prisindžera. — Da li bi mi dao tvojih preostalih sedam
godina?
Prisindžer preblede, ali ipak polako klimnu glavom.
— Sve što tražiš — rekao je.
Đavolovo lice sinu.
— Onda je dogovoreno. Provešćeš s njom samo jednu noć, razume se.
Više od toga bilo bi nezamislivo.
18 Andromeda
Alan E. Nors 278

Prisindžerovi prsti su podrhtavali.

— Ona mora da bude savršena. To mora da vredi sto hiljada drugih
noći.
— Dajem ti svoju reč — reče Đavo.
— Ja moram da budem prvi čovek, apsolutno prvi, čak i u njenom
duhu...
— To se podrazumeva.
— A ako omaneš — čitava pogodba je poništena.
Đavo se osmehnu.
— Važi. A ako uspem... — On dodirnu šoljicu od kafe abonosovim
štapom i ona odmah postade užareno crvena. — Jedne noći — rekao je
i iščezao kroz zid.
*

Pet dana je Prisindžer čekao.

Ranije, osećao je zasićenost i dosadu; sada je drhtao od zamišljanja
onoga što je trebalo da dođe. Ali dok su dani jedan za drugim prolazili,
on je postajao nervozan i razdražljiv. Žudno je zagledao svako novo lice
koje bi sreo na ulici, a onda se razočarano okretao u stranu. Živci su mu
postajali zategnuti. Njegovo telo i duh bili su ispunjeni nekom čudnom
čežnjom.
Šestog dana kasno popodne, u prizemnoj galeriji jednog malog mu­
zeja umetnosti, naišao je na nju.
Bila je visoka i vitka. Kosa joj je bila pepeljasto plava, usne pune.
Koračala je graciozno, neupadljivo upadljiva, samozadovoljna, jedno
ostrvo za sebe. Bila je sveža kao martovski povetarac i topla kao smeh
pored ognjišta.
Bila je zanosna.
Pošao je za njom i oslovio je, a ona mu se osmehnula neprovokativno.
Nastavili su da zajedno koračaju kroz galeriju. Njen smeh bio je veseo;
njene oči su postajale toplije dok ga je gledala.
Saznao je da se zove Moira i da ima devetnaest godina. Saznao je i
mnoge druge stvari koje ga nisu ni najmanje interesovale. Napustili su
galeriju i odšetali u park i posmatrali grad iza njega i razgovarali.
Prisindžer je predložio da popiju po jedan koktel.
— Lepo — reče devojka. — Ali ja još nikada nisam uzela alkohol.
— Neverovatno — začudi se Prisindžer.
— Ali istinito — reče devojka.
Uzeli su po dva koktela, ali ne više. Razgovarali su o umetnosti i
muzici i knjigama; njeno poznavanje tih stvari bilo je zadovoljavajuće.
Razgovarali su o ljubavi i želji i ispunjenju; njena nevinost bila je
obezoružavajuća.
Posle su otišli na večeru i igrali u jednoj baš ti na krovu visoko iznad
grada. Igrala je sa lakoćom i nevinošću. Prisindžer se trgnuo kad je
njen obraz dodirnuo njegov a telo joj se primaklo bliže njegovom.
Obuzdaj se, govorio je sebi, budi strpljiv. Ona je bila devojka iz snova,
ono što je tražio tako dugo, ali bilo je još prerano, prerano ...
Ushićavale su je svetlosti grada ispod njih. Udisala je duboko noćni
vazduh, i on je osećao kako ga njena blizina omamljuje.
Teška pogodba 279

— Pogled na grad je još lepši tamo gde ja živim — rekao je. — Mogli
bismo da slušamo muziku, a možda i da popijemo malo vina.
Osmehnula mu se.
— Da. To bi bilo dobro. Volela bih da odemo.
Pogled sa njegovog prozora bio je bolji. Pri pogledu na svetlost grada
ispod njih oduzimao se dah. Muzika je poprimila nova značenja; vino
je bilo iz njegove najodabranije zalihe, čudesne boje, izvrsnog ukusa.
Razgovarali su i srnej ali se nežno, a onda ućutali. Svetlosti su se polako
ugasile, planula je vatra na ognjištu.
Bila je čudesna.
Tek u neko doba shvatio je da joj nije bio prvi.
Đavo je, dakle, ipak omanuo, i on je sada bio slobodan. Ta misao
ga je milovala dok je spavao sa glavom na njenom ramenu.

Ujutro nje više nije bilo, a Đavo je stajao pored prozora, nestrpljivo
vrteći svojim štapom od abonosa.
Prisindžer ga ugleda i prasnu u smeh.
— Ti, budalo, — povikao je. — Nisi uspeo to da izvedeš, ali ja nimalo
ne žalim. Nisi ispunio pogodbu, a ipak si mi dao ono što sam morao
da imam.
Đavo ga je samo gledao.
Prisindžer prestade da se smeje.
— Dakle? Zašto čekaš? Mi smo završili, i sad odlazi! Pogodba je po­
ništena.
— Neće biti — reče Đavo. — Dao sam ti ono što si zahtevao.
— Ali ne doslovno — viknu Prisindžer. — Ja nisam bio prvi. Drugi čovek
bio je pre mene...
Onda je Princ Lažova počeo tako da se smeje da su mu dimljive suze
potekle na oči.
— I ti mene nazivaš budalom — reče on. — Zar si stvarno mislio da ti
mogu isporučiti nevinost bez ikakve mane? Smešno. To nikad ne bih
mogao. Naravno, bio je jedan drugi pre tebe — ali Đavo je Đavo, a ne
čovek.
I sa urnebesnim smehom on povede Prisindžera kroz zid pravo u
pakao.

18*
Robert Bloh
Časna reč

Tog popodneva u 2:27, Homer Gans, blagajnik, ušao je u kancelariju

svog poslodavca, predsednika Prve nacionalne banke.
— Imam nešto da vam kažem — promrmljao je. — To je u vezi sa re­
zervnim fondom. Uzeo sam iz njega četrdeset hiljada dolara.
— Vi ste šta?l
— Proneverio sam novac iz rezervnog fonda — reče Homer. — činio
sam to već godinama, ali niko me nikada nije uhvatio. Nešto od tog
novca otišlo je na konjske trke, a veći deo na plaćanje rente jednoj
osobi. Sigurno vam nikada ne bi palo na pamet dok me gledate da ja,
pored žene, izdržavam i jednu plavušu. Ali to samo znači da ne znate
kako izgleda bračni život.
Predsednik se namršti.
— Oh, da, znam — odgovorio je, uzdahnuvši duboko. — U stvari, i ja
izdržavam jednu plavušu. Mada, istini za volju, ona nije prirodna plavuša.
Homer je malo oklevao. Onda i sam uzdahnu:
— Istini za volju, ni moja nije.
Između 2 : 28 i 2 : 43 desilo se mnogo čudnih stvari. Jedan uzoran si­
novac rekao je svom bogatom i starom stricu neka se tornja do
đavola i prestane da se meša u njegov život. Jedan isto tako uzoran
suprug rekao je svojoj ženi da već godinama mrzi i nju i njihovu
decu i da je često poželeo da svi budu mrtvi! Jedan ugledni prodavač
cipela rekao je ženskoj mušteriji neka se jednom već okane pokušaja
da navuče na noge cipele ispod svog broja i neka nabavi sebi negde
dva čamca na vesla. U jednoj od ambasada neki strani diplomata zastao
je usred laskave zdravice i iznenada prosuo sadržaj svoje čaše na ćelavu
glavu američkog ambasadora.
I.
..
— Grom i pakao! — urlao je Voli Tibets, glavni urednik »Dejli ekspresa«.
— Zar je ceo svet poludeo?
Reporter Džoe Seterli sleže ramenima.
— Za devet godina otkako radim u ovom listu, još nikada nisam izdao
naređenje: »Zaustavite mašine« — produži Tibets da praska. — U
ovom času držimo u pripremi nove ploče — i držaćemo ih u pripremi
sve dok ne saznamo šta se to zapravo zbiva. Imamo složenog materijala

ROBERT BLOCH. Svetsku slavu R. Bloh stekao je svojim trilerom Psycho, po kojem je Hičkok
snimio istoimeni film. Kao SF pisac skrenuo je pažnju javnosti još 1943. svojim romanom
Gotovo ljudski. Jedan robot biva kidnapovan od strane gangstera koji žele da se obogate ko­
risteći njegovu snagu i njegovu lucidnost. Slavna je, ili bar zaslužuje da to bude, robotova
opaska mladoj ženi koja se stara o njemu: >Mnogo uživam kad me vi podmazujete«. Priča
Časna reč dodaje nekoliko novih čvorova jednom kapitalnom pitanju koje od pradavnina uzne-
mirava čovečanstvo: »Sta je istina«?
Preveo: GAVRILO VUCKOVIĆ
Časna reč 281

za najmanje deset naslovnih strana, ali ništa od svega toga nema baš
nikakvog smisla.
— Na primer? — upita Seterli, mimo gledajući svog šefa.
— Birajte šta više volite. Jedan senator upravo je dao izjavu da podnosi
ostavku — kaže da nije dorastao svom poslu. Onaj radnički lider koji je
sagradio novu veliku zgradu sindikata u gornjem delu grada otišao je
tamo i izvršio samoubistvo. Policijske stanice ne mogu da se odbrane
od momaka koji dolaze i priznaju sve, od ubistva do krađe klikera. A
ako mislite da je to interesantno, trebalo bi da čujete šta se zbiva dole
u oglasnom odeljenju. Klijenti otkazuju aranžmane kao da su poludeli.
Tri najveća preprodavca polovnih kola u gradu upravo su povukla svoje
oglase.
Seterli zevnu:
— šta li se to zbiva?
— Od vas baš i tražim da saznate šta se zbiva. — Voli Tibets ustade. —
Idite i nađite nekoga ko bi dao izjavu. Pokušajte na univerzitetu. Raspi­
tajte se u odeljenju za nauku.
Seterli klimnu glavom i uputi se niz stepenice prema svojim kolima.
činilo se da je došlo do zastoja saobraćaja u čitavom gradu, a nešto
se dešavalo i sa pešacima. Neki od njih su trčali, a drugi su koračali
kao ošamućeni ili naprosto mimo stajali nasred pločnika. Lica su izgu­
bila svoju uobičajenu masku krutosti. Neki ljudi su se smejali, a ostali
plakali. Preko na travi u krugu univerziteta veći broj parova ležao je u
strasnom ljubavnom zagrljaju, ne obazirući se na druge parove koji su
se besomučno tukli. Džoe Seterli zatrepta ugledavši taj prizor i produži
vožnju.
U 3 :02 skrenuo je kola prema zgradi vlade. Jedan krupan čovek
stajao je na uglu i poskakivao od nestrpljenja. Ličio je na nekoga ko ili
čeka taksi, ili mora u toalet, ali brzo.
— Izvinite — reče Seterli. — Da li je kancelarija dekana Hensona u ovoj
zgradi?
— Ja sam Henson — odseče krupni čovek.
— Zovem se Seterli, iz »Dejli ekspresa« ...
— Blagi bože, zar oni već znaju?
— Znaju šta?
— Nije važno. — Dekan Henson odmahnu glavom. — Ne mogu sada da
razgovaram s vama. Moram pronaći neki taksi. Čini mi se da nikada neću
ni stići do aerodroma.
— Odlazite iz grada?
— Ne. Moram da se dočepam doktora Lavenkvista. On je zakuvao
sve ovo...
Seterli otvori vrata kola.
— Uđite. Ja ću vas odbaciti do aerodroma. Možemo uz put da razgo­
varamo.
Sa zapada je dunuo vetar i sunce se plašljivo sakri iza jednog oblaka.
— Sprema se oluja — promrmlja dekan Henson. — Ona prokleta budala
bolje bi učinila da se spusti pre nego što udari nevreme.
Robert Bloh 282

— Lavenkvist — reče Seterli. — Nije li on upravnik Dentističke škole?

— Tako je — uzdahnu Henson. — Gadno je već i to što imamo muke sa
ludim naučnicima, ali jedan ludi dentista...
— šta je učinio?
— Zakupio je jedan avion danas popodne, isključivo za sebe, i digao se
njime iznad grada. Posuo je čitav grad onim svojim gasom. — Henson
uzdahnu. — Ne razumem se ništa u nauku. Ja sam samo jedan siroti
dekan univerziteta, i moj posao se svodi na to da izvlačim novac od
bogatih đaka. Ali, koliko sam razabrao, Lavenkvist je petljao nešto sa
hemijskim anesteticima. Smešao je jednu novu kombinaciju — sodium
pentotal, sodium amital — samo mnogo jaču i koncentrisaniju.
— Zar to nije ono što se koristi u psihoterapiji, za narkopsihozu? —
upita Seterli. — Ono što nazivaju serumom istine?
— Ovo nije serum. Ovo je gas.
— Razumeo sam vas — reče Seterli. — Znači, on je čekao da osvane
vedar dan, bez vetra, i uzleteo je avionom da zapraši grad koncentrisa-
nim gasom istine. Je li to činjenica?
— Naravno da jeste — uzvrati Henson. — Vi znate da ne mogu da vas
lažem. — On ponovo uzdahnu. — Niko više ne može da laže. Očigledno,
hemikalija je toliko jaka da deluje ako je samo malčice ušmrknete. Oni
iz psihijatrijskog odeljenja pričaju mi svašta o oslobađanju od inhibicija
i prevazilaženju super-ega, a ako čovek pokuša nešto da im odgovori,
oni naprosto spuste slušalicu. Ali bitno u svemu tome je da gas deluje.
Svi koji su napolju, svi koji drže otvorene prozore ili imaju erkondišne
u stanu, svi su oni zakačeni. Gotovo čitav grad. Oni ne mogu više da
lažu. Oni čak i ne žele da lažu.
— Divno! — uzviknu Seterli, dižući pogled prema sve gušćim olujnim
oblacima.
— Mislite? Ja nisam tako siguran. Kad priča dospe u novine, čitava škola
će izaći na ružan glas. Nisam smeo ovo ni da vam kažem, ali ne mogu
da se obuzdam. Naprosto, osećam potrebu da u svakom pogledu budem
otvoren. Baš to sam i rekao mojoj sekretarici, pre nego što mi je
opalila šamar ...
Seterli skrenu kola na aerodrom.
— Je li ono tamo gore vaš čovek? — Pokazivao je rukom naviše, prema
jednom malom avionu koji se nakrenuo u stranu između oblaka, zahva­
ćen iznenadnom olujom.
— Da — viknu Henson. — Pokušava da zauzme položaj za spuštanje,
mislim. Ali vetar je suviše jak...
Iznenadni blesak munje zapara nebo. Avion se zaklatio i počeo da
propada u dubinu.
Seterli ugasi motor i potrča prema pisti. U daljini je zavijala jedna
sirena. Kroz kišu koja se spustila mogao je da vidi avion kako se suno-
vraćuje u ludoj spirali.
*
Voli Tibets je sedeo za radnim stolom i slušao izveštaj.
— Evo kako se to dogodilo — govorio je Seterli. — Jadni čovek bio je
mrtav još pre nego što su ga izvukli iz olupine. Ali našli su rezervoare
Časna reč 283

i opremu. Kod njega su se nalazile hartije, i ja sam ubedio Hensona da

mi ih preda; bio je toliko ošamućen da nije ni pokušao da prigovori.
I sada možemo priču da potkrepimo dokazom. Imam kopije formule
koju je otkrio. Prepostavljam da ćemo podatke o drogi ustupiti i radio-
-stanicama.
Tibets odmahnu glavom.
— Ne. Odlučio sam da glatko odbijem sve zahteve te vrste.
— Ali priča...
— Neće biti nikakve priče. Sada je i tako sve prošlo. Zar niste primetili
kako su se ljudi promenili posle naleta one oluje? Vetar je očigledno
oduvao gas dalje. Svi su ponovo normalni. Većina njih već je ubedila
sebe da se ništa nije ni desilo.
— Ali, mi znamo da se desilo! I šta ćemo sa svim onim pričama za
naslovnu stranu koje ste dobili danas popodne?
— Odbačene su. Otkako je naišla oluja, stalno smo dobijali opozive
i odustajanja. Ispada da senator uopšte ne podnosi ostavku — već se
kandiduje za guvernera. Onaj momak iz radničkog sindikata sasvim
slučajno je ustrelio sebe. Policija ne može da pronađe nikoga ko bi
potpisao svoju raniju izjavu. Oglašavači nam šalju nove verzije svojih
oglasa. Pazite šta vam kažem, do sutra ujutro ovaj grad će zaboraviti
da se ma šta desilo... oni će sami hteti da zaborave. Niko ne može da
se suoči sa istinom i da ostane duševno zdrav.
— Strašno je tako rezonovati — reče Seterli. — Doktor Lavenkvist je bio
veliki čovek. Znao je da njegov pronalazak može da dejstvuje — ne
samo ovde, već svugde. Posle ovog prvog pokušaja nameravao je da
nadleti avionom Vašington, Moskvu i sve druge prestonice sveta. Zato
što ovaj gas istine može da izmeni svet. .Zar to ne shvatate?
— Naravno da shvatam. Ali svet ne treba da bude izmenjen.
— Zašto ne? — Seterli uspravi ramena. — Čujte, ja sam razmislio o
svemu. Imam formulu. Mogu da nastavim tamo gde je Lavenkvist stao.
Uštedeo sam nešto novca. Mogao bih da imajmim pilote i avione. Zar
vam se ne čini da je svetu potrebna jedna doza istine?
— Ne. Videli ste šta se desilo danas, u sasvim malim razmerama.
— Da. Kriminalci su priznali svoje zločine, varalice su se reformisale,
ljudi su prestali da lažu jedni druge. Zar je to rđavo?
— što se tiče kriminalaca, nije. Ali za prosečna ljudska bića to bi mogla
da bude strašna stvar. Vi ne uviđate šta bi se desilo kad bi lekar saopštio
svome pacijentu da umire od raka, kad bi žena rekla svome mužu da on
zapravo nije otac njihovog deteta. Svako ima svoje tajne, ili bezmalo
svako. Bolje je ne znati čitavu istinu — o drugima, ili o sebi.
— Ali, gledajte šta se dešava u današnjem svetu.
— Gledam. To mi je posao — da sedim za ovim stolom i posmatram
kako se svet okreće. Ponekad je to okretanje vrtoglavo, ali se bar na­
stavlja. Zato što i ljudi nastavljaju svoje bitisanje. A njima su potrebne
laži da bi im pomogle. Laži o apstraktnoj pravdi, i romantičnoj ljubavi
koja večno traje. Vera da pravičnost uvek trijumfuje. Možda je čak i
naša koncepcija demokratije jedna laž. A ipak, mi negujemo te laži i
činimo sve što je u našoj moći da od njih živimo. I možda, malo po malo,
Robert Bloh 284

naša vera pomaže da te stvari postaju istinite. To je spor proces, ali

čini se da deluje na duge staze. Životinje ne lažu, to znate. Samo ljudska
bića umeju da se pretvaraju, da tobože veruju, da obmanjuju sebe i
druge. Ali ona zato i jesu ljudska bića.
— Možda je tako — reče Seterli. — A ipak, porazmislite o povoljnoj
prilici koju ja imam. Mogao bih čak i ratove da ukinem.
— Možda. Vojni i politički lideri verovatno bi u svetlu istine sagledali
svoje motive i promenili se — privremeno.
— Mogli bismo nastaviti sa zaprašivanjem — uzviknu Seterli oduševlje­
no. — Ima i drugih čestitih ljudi. Pronaći ćemo novčana sredstva i na­
praviti dugoročni projekat. I, ko zna? Možda će, posle nekoliko doza,
promena postati stalna. Zar ne shvatate? Mogli bismo da ukinemo rat!
— Shvatam vas — uzvrati Tibets. — Vi možete da ukinete rat između
nacija. I da, umesto toga, izazovete stotine miliona individualnih ratova.
Ratova koji bi se vodili u ljudskim razumima i u ljudskim srcima. Došlo
bi do talasa ludila, talasa samoubistava, talasa ubistava. Došlo bi do
jednog poplavljivanja istine koje bi potopilo dom, porodicu, čitavu
društvenu strukturu.
— Shvatam da je rizično. Ali pomislite šta bismo sve mogli da dobijemo.
Tibets položi ruku na rame mlađeg čoveka.
— Želim da zaboravite čitavu ovu stvar — rekao je ozbiljno. — Ne­
mojte da pravite planove o proizvodnji tog gasa i njegovom prosipanju
iznad Kapitola i Kremlja. Ne činite to, za dobro svih nas.
Seterli je ćutao, zagledan napolje u noć. Tamo negde u daljini za-
piskao je prodorno mlazni avion.
— Vi ste čestit čovek — reče Tibets. — Jedan od malog broja takvih.
To mi je jasno, i divim vam se zbog toga. Ali morate da budete realistični
i da gledate na stvari onako kako ih ja gledam. Sve što želim od vas
jeste da mi sada obećate da nećete pokušati nikakvu ludost. Pustite da
svet ostane ovakav kakav je. — Zastao je za trenutak. — Hoćete li mi dati
vašu časnu reč?
Seterli je oklevao. On je bio čestit čovek, shvatao je to, i zato mu je
trebalo dosta vremena da odgovori. A onda:
— Obećavam — šlaga Seterli.
Herbert V. Franke
Nalog

Lekar je seo na bolesnikov krevet i dobrodušno uhvatio njegovu ruku:

— Sada nam još jednom ispričajte vašu priču, ali potpuno mimo,
molim! Pa mi vam verujemo.
Pacijent se iscrpljeno zavalio natrag na jastuk. Počeo je tiho da
govori, dok su mu plavičasto natečene usne podrhtavale.
— Otpočeo sam sasvim skromno. Danas je moja reklamna agen­
cija preduzeće svetskog glasa. Najbolje firme davale su mi naloge —
propagandne kampanje, ispitivanje javnog mnenja, ugovaranje po­
slova. Međutim, najveći nalog dobio sam od jednog neznanca. Moj
zadatak bio je pomalo čudan — ali iza njega se nalazio novac. Već
godinama su moja firma i njene filijale širom sveta uglavnom time
zauzete. Međutim, sve je trebalo da ostane u tajnosti.
Moj zadatak? O tome nisam smeo da govorim. Ali danas to ipak
moram da učinim. Trebalo je da čovečanstvo uputim u međuzvezdanu
misao. Ono je trebalo da postane upoznato sa pitanjima svemirskog
putovanja, trebalo se pripremiti na ono šta su mogle da donesu ekspe­
dicije u kosmos, trebalo se priviknuti na misao da je čovek samo jedan
od raznih oblika života među mnogim drugim u zvezdanom prostoru.
Nisam se raspitivao za razlog. Covek je plaćao. Najpre sam testirao
javno mnenje — većina krugova bez razumevanja je gledala na takve
ideje, samo se mali broj pojedinaca bavio sličnim problemima. Doduše,
bilo je nekoliko pisaca koji su iz tog područja crpli svoje teme, ali
ko je njih čitao? Tu sam se ja umešao, i sada svi znaju naučnu fan­
tastiku. Upregao sam moje evropske filijale. Sa uspehom, gospodo!
Imam veze i u Rusiji. Znate li koja je literatura tamo u poslednje
vreme doživela najveći polet? Učinio sam još mnogo toga. Finansirao
sam filmove i predavačke turneje, okupljao sam zainteresovane i vodio
brigu o tome da se oni udruže u klubove.
Pojma nemate koliko je teško širiti nove misli! Ali ja sam imao
uspeha.
Pre nedelju dana moj nalogodavac me je pozvao kod sebe. On sta­
nuje izvan grada u jednoj usamljenoj kući. Izgleda da je nekakav pri­
vatni naučnik. Primio me je u jednom udobno nameštenom salonu.
Bio je primetno nervozan.

HERBERT W. FRANKE. Doktor filozofije, naučnik i veliki popularizator nauke, H. V. Franke

(1927) istovremeno je i jedan od najagilnijih nemačkih pisaca naučne fantastike. Objavio veliki
broj priča i nekoliko »utopijsko-tehničkih romana«. Staklena zamka, Čelična pustinja i dr. Priča
Nalog uzeta je iz njegove zbirke Zelena kometa.
Preveo: GAVRILO VUCKOVIĆ
Herbert V. Franke 286

— Ide suviše sporo — uzviknuo je. — Vi radite premalo!

— Oprostite — rekao sam — časopis »Galaxy« danas izlazi na deset
jezika, osnovan je prvi evropski klub naučne fantastike, u istočnim
zemljama imamo državnu podršku
On me prekide.
— Sve je to premalo! — obrecnuo se. — Kako je danas moglo doći
do panike dok su leteći tanjiri kružili iznad Sidneja?
O tome nisam ništa čuo, mada sam uvek dobro obavešten. Otkuda
je ovaj čovek mogao to da sazna?
Čitava stvar izgledala mi je sve čudnija. Covek je brzo koračao
tamo-amo, kao da oseća strah. Da, to je prava reč — strah! A onda
su iz susedne prostorije odjeknuli neki neobični zvuci. On je pritrčao
vratima i prošao kroz njih, ne otvorivši ih ni za palac više nego što
je bilo neophodno. Ali uprkos tome osetio sam vlažnu vrelinu i kiselkast
zadah koji je prodro u sobu iz susedne prostorije. Onda sam se prikrao
do vrata i bacio jedan pogled kroz ključaonicu... Nije trebalo to da
učinim...
Kad se on ponovo vratio, obećao sam mu sve šta je od mene zahte-
vao. Nisam želeo ništa drugo sem da se izgubim, i on me je uskoro
otpustio. U kolima mi je posle toga bilo crno pred očima. Moj šofer
me je ovamo dovezao.
Šta sam video u susednoj prostoriji? U jednoj naslonjači sedela je
neka prilika, veća od čoveka, ali ne čovek — njeno telo sastojalo se
iz mnoštva isprepletenih belih gumenih cevi, udovi su izgledah kao
račje štipaljke, a glava je bila u obliku zvona sa jednom sisaljkom i
čitavim nizom buljavih očiju svuda uokolo. Nije to bilo biće sa ovoga
sveta...
Bolesnik je zaklopio oči. Mada je ćutao, usne su mu i dalje podrh­
tavale. Međutim, nije više reagovao ni na jedno pitanje.
— Ostavimo ga na miru! — odluči šef lekara. — Tipično stanje
iscrpljenosti posle srčanog udara izazvanog nervozom. Ili, razumljivije
govoreći, menadžerska bolest. Neobične su samo halucinacije. On se
neće više vratiti na svoje radno mesto. Sva sreća što njegov sin na­
stavlja njegovo životno delo. U poslovanju firme nije došlo ni do kak­
vog zastoja!
Gospoda napustiše bolesnikovu sobu i posvetiše se sledećem paci­
jentu.
domaća
priča
Zvonimir Furtinger
Djed i unuk

— Zdravo, Elza, koje li iznenađenje!

Kroz vrata je šmugnula Ijepuškasta djevojka i kritički ocijenila do­
maćina.
— Vjerujem da si iznenađen, ali iznenađenje može opaliti poput malja,
ako je to iznenađenje neugodno.
čovjek kome su bile upućene te riječi nemoćno raširi ruke, a onda
brže bolje obujmi djevojku.
— Elza, uistinu se veselim što si došla. Daj sada jedan lijepi poljubac.
Elza se dala poljubiti, ali nije propustila da uz put promrmlja nešto
o ženama kao vječnim mučenicama. Zatim su pošli u sobu, i sve bi bilo
lijepo i dobro da nije baš u trenutku kada se Elza potpimo priljubila
uz Milana, i kada je izgledalo da će sve proći u miru i redu, zazvonilo na
kućnim vratima.
— Aha — progunđa Elza — očekivao si drugu. Zato si bio iznenađen.
— Ali, Elza, što govoriš. Bit će najbolje da uopće ne pođem na vrata.
— Aha, to bi ti odgovaralo. Idemo mi lijepo zajedno, da vidimo tko je.
Ali, na veliko Elzino razočaranje a Milanovo olakšanje bio je pismo­
noša, koji je pitao za neku adresu.
— Imao si sreću — zaključi Elza i pođe do bara, da natoči dvije čaše.
— Lako je imati sreću kada ti je savjest čista — odgovori Milan, a onda,
da bi prebacio razgovor na drugi kolosjek, primjeti:
— Jesi li ti čula što se priča o letećim tanjurima?
Ne, Elza nije čula ništa o letećim tanjurima, a najmanje tog dana.
Odmah je prozrela kuda Milan cilja s tom novom temom, ali je to protu­
mačila na svoj način. Očito je da nešto skriva pred njom.
— Znaš, onaj Marin sa pumpne stanice rekao mi je da je video danas
ujutro nešto što je letilo a nije bilo avion.
— A zašto to ne bi bio uistinu leteći tanjur? — usprotivila se Elza.
— To su sve gluposti, draga Elza, i nema smisla... uh!
Uzvik je bio potpimo na mjestu, jer je tog trenutka opet zazvonilo
na kućnim vratima. Milan je predviđao neprilike, jer će Elza iskombini-
rati najnevjerovatniju spletku što je jedna ljubomorna duša može izmi­
sliti. I nije bio na krivom putu.

ZVONIMIR FURTINGER, rođen u Zagrebu 1912. godine. Po zanimanju novinar. Nanisao niz
članaka i radio-emisija popularno naučne i kultumo-istorijske prirode, radio i TV drame,
romana, i novela. Važnija dela: Vila na otoku. Zrcalo u svemiru, Ranč za dva dolara. Sa Mlade­
nom Bjažićem napisao naučno-fantastičke romane Osvajač 2 se ne javlja, Svemirska nevjesta,
Mrtvi se vraćaju, naramunga i Ništa bez Božene (naslov prvog izdanja Tajanstveni stroj profe­
sora Krutića), a na temu ilegalnog rada za vrijeme okupacije omladinski roman Laini kurir.
Zvonimir Furtinger 290

— Da, zašto si protrnuo? Da li je ona?

— Pođi sa mnom da vidimo tko je, pa da se jednom umiriš — zavapi
Milan i pođe prema vratima.
— Samo polako, ići ćemo zajedno ... Eto, što je nestrpljiva!
Elzi se oteo taj uzvik, jer je još jednom prodorno zazvonilo.
Pred vratima je stajao čovjek tridesetih godina. Bio je odjeven u
nešto što bi moglo biti i overal i trenirka. Kada su se vrata otvorila,
njegovo zabrinuto lice poprimilo je vedriji izraz.
— Stanuje li ovdje Milan Posavec?
— Da, to sam ja — odgovori Milan, napeto razmišljajući kakve će sve
nepovoljne zaključke po njega Elza izvući iz tog prizora. No reakcija
došljaka zbunila je i Milana i Elzu.
— Oh, izvrsno, dakle ipak je već 1973. prošla. Onda je sve u redu.
— Oprostite, ali meni nije jasno što ste time htjeli reći.
Došljak kao da se zbunio. Počešao se po glavi, ogledao se na sve strane
i onda promucao:
— Radi se o diskretnoj stvari. Možda će vam se to učiniti i malo čudno,
pa bi bilo zgodno da govorimo nasamo.
Poslije tih riječi Elzi je već bilo prilično jasno da je čovjek došao s
nekom porukom Milanu i da sada traži mogućnost kako da je priopći
bez svjedoka. To treba spriječiti, i zato je preuzela inicijativu.
— Uđite, dragi čovječe. Sve što god imate reći možete kazati preda
mnom. Mi nemamo tajni jedno pred drugim, zar ne Milane?
Milan je progutao pljuvačku i uveo čovjeka u predvorje, čovjek se
ogledao po svim kutevima, kao da je nešto tražio. Milanu se učinilo kao
da se bori sa suzama.
— Izvolite sjesti — gumu mu Milan stolicu.
No došljakova reakcija bila je posve nepredviđena:
— Djede, djede Milane, nisam vjerovao da ću doživjeti taj veliki tre­
nutak.
U očima su mu se zacaklile suze. Raširio je ruke, kao da će zagrliti
Milana, ali se nije maknuo kada je video njegovu zbunjenost.
— Djed, djed... kakav djed... ? — propentao je Milan.
I Elza je smatrala da treba nešto reći:
— O čemu vi to govorite? Moj Milan nema ni dvadeset sedam godina, a
vi ste po svoj prilici prešli tridesetu.
— Ah, a ti si baka Nina. Na fotografiji izgledaš sasvim drugčija.
— Kakva baka... Niti sam udata, niti se zovem Nina.
Tek joj je sada dospjelo u svijest da se upustila u diskusiju koja
zaista nema smisla. Kako li je samo mogla izgubiti nadzor nad svojim
živcima.
Nepoznati, koji se izdavao za Milanovog unuka, razočarano je oborio
glavu i tiho prošaptao:
— Da, vama to izgleda čudno, ali ja sam kriv. Prenaglo sam istresao sve
što mi je na srcu. Znate, odjednom se naći pred djedom ...
— Ja nisam djed, to upamtite — hladno procijedi Milan.
Očekivao je da će se došljak konačno povući ili bar objasniti kuda
cilja sa svojim šalama, ali to se nije dogodilo.
Djed i unuk 291

— To ćemo lako ustanoviti. Da čujemo, u kojoj smo godini?

— 1975.
— Dakle, ipak djed. Zagrli svoga unuka Sljemenka, djede!
Milan je posve otupio na sve što bi mogao čuti od tog neobičnog
nasrtljivca. Zato je samo značajno mahnuo rukom i rekao:
— Sve su to budalaštine. Kako dolazite do toga da mi vi budete imuk,
kad ste a) stariji od mene, b) uopšte nemam djece, c) nisam oženjen...
— A baka Nina?
Sad je i Elzi prekipjelo. Nije joj bilo jasno da li se radi samo o
tome da ta dvojica dobiju vremena, pa da »unuk« preda neku poruku,
ili se radi o luđaku. Zato je odlučila da preuzme komandu.
— Slušajte, sada mi je dosta. Prekinite tu komediju i recite lijepo što
želite.
— Trebao bih pet stotina dinara i jednu bocu.
Milan se nasmješio, jer je konačno znao koga ima pred sobom.
— Dakle, nove metode prosjačenja. Nešto kao prosjak atomskog doba.
I Elza je htjela stvari izvesti na čistac, ali dakako da je polazila s
drugog stanovišta.
— Polako, dragi ljudi, dopustite da ja vodim razgovor. Još uvijek se
nisam uvjerila da se vas dvojica niste dogovorili da me obmanete. Dakle,
molim lijepo, vi se zovete Sljemenko, malo neobično ime, ali dobro.
Kako se još zovete?
— Posavec, Sljemenko Posavec. Želite li moju legitimaciju?
Ne čekajući odgovor, Sljemenko posegnu u džep i pruži neku najlon­
sku karticu. Elza i Milan nagli su se nad taj dokument i pročitali: Ime:
Sljemenko — Prezime: Posavec, godina rođenja: 2003. Zanimanje: astro-
nautski tehničar II klase — Ime oca: Ninoslav — Izdano u Zagrebu,
općina Križevci — datum izdavanja 7. svibanj 2031.
— Elza, što kažeš na to? Sin Ninoslav, imuk Sljemenko...
— Ukoliko to nisi već ranije vidio, onda ...
— Sve je to mnogo jednostavnije nego što mislite. Meni je dobro poznato
da vas dvoje sada još nemate sina. Ta mi smo tek u 1975. godini a moj
se otac rodio 1976 ... oh, kako je to davno bilo ... No, pustimo osjećaje
postrani.
Elza je pomislila da Sljemenko dobro glumi očaj, a Milanova pri­
mjedba zvučala bi upravo bezdušno da je sve bilo onako kako se činilo.
— Ne čini li vam se da se zbog jedne prazne boce i pet stotina dinara
ne isplati toliko pripovijedati.
Sljemenku su se ponovno orosile oči a lice mu je oblilo rumenilo:
— Djede, zar zaista misliš da sam ja prosjak, da mi je stalo do tih
pišljivih pet stotina dinara. Ma imam ja novaca, ali mi ih nitko neće
primiti. Na, pogledaj!
Odmah iza toga Milan je držao u rukama nekoliko modrih i dvije
zelene novčanice. Zelene su bile od 500.000 a modre od 100.000. Ali takve
novčanice nije još nikada vidio. Sljemenko je objasnio da su to najnoviji
dinari.
— Shvaćaš li sada, djede, taj novac još nije u opticaju. Vrijedit će tek
za nekih četrdeset godina.
Zvonimir Furtinger 292

— Molim vas da me ne zovete djedom. Radije proširite malo vašu bajku

i objasnite kako ste vi postali moj unuk ... Dobro, dobro ... reći ćete
da ste mi unuk, jer ste sin moga sina, koji će se zvati Ninoslav. Objasnite
vi meni kako ste se mogli pojaviti ovdje prije nego što vam se otac
rodio.
— I mene bi to zanimalo — dometne Elza.
Sljemenko je počeo tumačiti. Rekao je da su konstruirali tempoplan
iz domaćih sirovina i da ga je trebalo iskušati. Među osobljem, koje je
bilo određeno za taj posao, nalazio se i Sljemenko. Kada je počeo citi­
rati Landauerove poučke i spomenuo Mahmudijev temporalni kompleks,
Elza je prasnula:
— Čovječe, što ste vi tu svega nadrobili! Ne biste li nam to sve mogli
reći svojim riječima?
— Da, zaboravio sam u kom se vremenu nalazim. Dakle, tempoplan je
mašina kojom se plovi kroz vrijeme.
— Krasno, sve ljepše i ljepše. — Milan je shvatio da se neće olako riješiti
nezvanog gosta, pa je zato htio iskaliti neko zlobno zadovoljstvo. — Vi
naprosto tvrdite, ni više ni manje, nego da ste dojedrili na tom vašem
tempoplanu u naše vrijeme.
— Tako je, konačno smo se shvatili. Napravili smo izlet do cara Kaligule!
Htjeli smo dalje, do cara Augusta, ali su nam se kronoreflektori raskli­
mah, pa smo smatrali da će biti bolje da se vratimo prije nego što dođe
do katastrofe. Zamislite samo, da se odjednom nađemo u srednjem
rijeku, pa ni naprijed ni natrag!
— Strašno, zaista strašno, dragi unuče.
Sljemenko pun nade pogleda u Milana, ah kada je vidio sarkastični
osmjeh na njegovim usnama ponovno se snuždio. Sada se javila i Elza:
— Da čujemo dalje, a onako uz put dala bih vam jedan savjet. Umjesto
da ste otišli u prosjake, mogli ste se posvetiti pisanju fantastičnih novela.
— Bako, — zarida Sljemenko u krajnjem očaju — pa ti bi me barem
morala razumjeti! Sjećam se kako si me držala na koljenima a ja sam
ti navijao sat na ruci dok nije puknula opruga.
— Zar vas nije stid neprestano izmišljati nove laži?
— Odgovaram na to što me pitate. Ali, sve je to Hjepo i dobro, no meni
treba ipak pomoći.
— Aha, sad već znam što slijedi. Govorit ćete o onih pet stotina dinara.
— Ne zaboravite i bočicu — dobaci Sljemenko, kao da se boji da bi
mogao dobiti samo novac. — Sumpornu kiselinu ne mogu smotati u
papir. No, da nastavim. Pokvarili su nam se kronoreflektori, zapravo bih
su nepouzdani — perkusione glavice su podrhtavale za tri stupnja riše
nego što to Denisova toleranca dopušta. Ali, kako nesreća nikada ne
dolazi sama, pokvario se i kronograf.
Opet je došlo do prekidanja, jer je Elza htjela znati što je to krono­
graf. Sljemenko je protumačio da je to sprava koja bilježi prevaljeno
vrijeme.
— Kronograf mora bezuvijetno funkcionirati, inače se može dogoditi da
promašimo vrijeme u koje smo htjeh poći ih, što je još gore, ne možemo
Djed i unuk 293

više pogoditi vrijeme iz kojeg smo pošli. A nama je iscurila sumporna

kiselina.
— Ne vidim veze između kronografa i sumporne kiseline — primjeti
Milan.
— Sumporna kiselina je važan element u kronografu.
— A kada ste vi otputovali u prošlost?
— Godine 2046, 8. kolovoza u 14 sati 18 minuta i 37 sekundi. To se mora
bezuvjetno znati.
Milan se na te riječi značajno nakašljao, a Elza nije propustila priliku
da napomene kako nije isključeno da je sam Milan autor te priče. No
Sljemenko se nije obazirao na tu upadicu, već je nastavio:
— Dakle, što nam je preostalo, kad smo se našli u takvoj situaciji?
Rezervu sumporne kiseline nismo ponijeli. Trebalo se zaustaviti i potra­
žiti je negdje. Stali smo nasumce, kako bi se ono reklo, od oka. Pretpo­
stavljali smo da se nalazimo u vremenu kada je kemijska industrija već
dovoljno razvijena i u kome je trgovačka mreža organizirana do te mjere
da tu kiselinu neće biti teško nabaviti. Zaustavili smo se bez problema,
ali su onda iskrsle poteškoće. Pristali smo južno od Save, na najpustijem
mjestu u našem gradu, tamo gdje je još prije više od sto godina bilo
određeno da se podigne novi željeznički kolodvor, ali do današnjeg dana
to nije učinjeno. Htjeli smo izbjegnuti senzaciju. I to nam je uspjelo.
Izmjerili smo vrijeme i ustanovili da je oko sedam sati ujutro po lokal­
nim prilikama.
— čekajte malo, da prokuham sve što ste ovdje nadrobili. — Činilo se
kao da se Elza konačno zainteresirala za samu stvar. — Da, shvaćam,
ali da biste priču učinili uvjerljivijom, bilo bi dobro da je povežete s le­
tećim tanjurima. To vam je jedan dobronamjerni rođački savjet.
Sljemenko se zainteresirao za leteće tanjure, i kad mu je Elza objasni­
la da su to neki okrugli predmeti koji se kreću silnom brzinom kroz
zrak i za sobom ostavljaju plameni trag, njegovo se lice smrknulo.
— Dakle, vi ste nas vidjeli. To nije dobro. Onda se pogotovo moramo
požuriti, jer bi bilo nezgodno da nas pronađu nepozvani ljudi.
— Vi ste genije, unuče. — Milan se iskreno divio Sljemenkovoj upornosti.
— Vi svaku priliku koristite da biste što prije došli do petsto dinara
i bočice.
— Dužan sam to drugovima koji me čekaju u tempoplanu. Ali ću vam
ipak ispričati sve do kraja. Kad smo se zaustavili, nismo znali točno u
kome smo vremenu, ali znali smo vrlo dobro da nam sumpornu kiselinu
neće nitko pokloniti. Trebalo ju je ili ukrasti ili kupiti. Za krađu smo
znali iz nekih starijih knjiga, ali nitko od nas nije imao iskustva na tom
polju ljudske djelatnosti. Zato smo se nakon zrelog razmišljanja odlučili
za kupnju. Ali tu su se ispriječile ogromne poteškoće. Kako platiti? Nešto
novaca, oko tri milijuna, imali smo. Ali znali smo da taj novac još ne
vrijedi. E, onda sam se sjetio da bih ja mogao pomoći.
— Prosjačenjem? — upadoše u jedan glas Milan i Elza.
— Opet vi jedno te isto. Sjetio sam se da bi u tom vrijemenu mogao već
živjeti moj djed, a kako sam ga poznavao, bio sam uvjeren da bi mi on
posudio koliko trebam.
19 Asdromeda
Zvonimir Furtinger 294

— Hm. — Milan je osjetio kako mu se u glavi vrti. — Vi ste mene pozna­

vali, a ja pojma nemam o vama.
— Za vas će se to dogoditi tek za nekih tridesetak godina. No, pustite
me da nastavim. Adresu sam znao, i evo me sada ovdje. Djede ...
— Umuknite.
— Da mi je samo znati što vi zapravo hoćete? — U Elzi su opet prevla­
dale stare sumnje.
— Mislim da sam se dosta jasno izražavao. Ušao sam u prvu trgovinu
kemikalijama i uzalud tražio registrator. Upravo je nevjerovatno kako
primitivno živite.
— Poput divljaka, htjeli biste reći. Najprije rođačka ljubav, a onda
diskretno vrijeđanje — dobaci Elza ne bez zlobe.
— Htio bih znati što je to registrator? — Milan je bio konkretniji.
— Registrator je projektor za trodimenzionalne slike, koje prikazuju
robu sa cijenama. Ali vi nemate ni automate za izdavanje robe, već se
sve obavlja ručnim radom. A u našim knjigama piše da je epoha Napo-
leona III bila briljantna, da se tehnika razvijala divovskim koracima.
— Kad ste studirali svoju ulogu, mogli ste malo savjesnije zaviriti u
povijest. Napoleon III je već sto godina mrtav. — Milan je smatrao da
mora iskoristi svaku slabu točku nezvanog gosta.
— Može biti. Iz naše perspektive to se ne čini tako točno distancirano.
A mogao bih koješta reći i na račim vašeg prometa. Nemate ni radarske
kočnice. Upravo nejverovatno kako su hrabri vaši pješaci. Kola bi ih
mogla gaziti na tisuće.
Milan je počeo cijeniti čovjeka.
— Što ste vi sve prostudirali, da bi od mene izmamili petsto dinara •..
— I bočicu — upadne mu Sljemenko u riječ. — Ah, vidim, djede, da još
uvijek sumnjaš. Zapravo... ah... da nije došlo do neke zabune, ha?
Sad tek primećujem da nemaš ožiljak na desnoj strani čela, a baš na
uljenoj slici, koju je baka Nina slikala, taj se ožiljak lijepo vidi. Postoji
U još netko u kući koji se zove kao i ti?
— Ne znam na što smjerate, ali... dakako, u ovoj kući stanujem ja
jedini, Milan Posavec.
— Onda, ipak... No, što još nije, može biti... da... a sada bih te,
dragi djede, najljepše molio daj mi tih pet stotina dinara. Ako hoćeš,
mogu ti dati svoje novce, ali morat ćeš čekati neko vrijeme da se njima
koristiš.
Milan više nije znao što da učini. Pogledao je Elzu, a ona je odobra­
vajući klimnula glavom. Da je znao zašto je to učinila, možda bi druga­
čije postupio. Ovako se odlučio:
— U redu, dragi unuče, evo, tu imaš tih pet stotina dinara.
— Hvala, djede, a bočica?
— Dakako, dakako, ta u čemu bi nosio sumpornu kiselinu! Elzo...
No Elza je već bila u kuhinji da potraži bočicu. Milan je odahnuo.
Sad će moći da u miru porazgovara sa svojim neobičnim posjetiteljem.
Možda će tako saznati nešto više.
— No, sad smo sami, Sljemenko. Recite mi otvoreno o čemu se zapravo
radi. Oklada, novi način prosjačenja, manija, bjesnilo ...
Djed i unuk 295

— Ali, djede, dođe mi da zaplačem kad vidim da nikako ne priznaješ da

sam ti unuk.
— Dakle, vi ostajete pri svome. Sad mi recite još samo jedno. Zašto vi
govorite uvijek o baki Nini. Očito se radi o individui koja bi, prema
vašem mišljenju, morala biti moja žena. Ova ljubomorna osoba, koja
sada traži bočicu u kuhinji, zove se Elza i nije slikarica.
— Ali kad ti kažem, djede, da sam poznavao baku Ninu. Držala me na
koljenima i...
— Pokvarili ste joj ručni sat. Da, to sam već čuo.
Sljemenko se počeo meškoljiti kao da je u neprilici, a onda rekao:
— Iz toga slijedi samo jedno. No, djede, pokušaj malo razmisliti o svo­
jim ženskim poznanstvima.
— Darinka, Marta, Ljubica... hm, a kako joj je djevojačko prezime?
— Čekaj, da se sjetim... imam! Hafner, da, tako je. Nina Hafner, to je
od onih Hafnera, koji su nekoć vodili zalagaonicu.
— Ah, Nina Hafner ...
Što je Milan htio reći na račun Nine Hafner nije se saznalo, jer su
se tog trenutka s bukom otvorila kuhinjska vrata i u njima se ukazala
Elza u liku božice osvete s bocom u ruci.
— A, tako dakle! Ćula sam dosta.
— Ali, draga Elza ...
— Umukni! A što misliš zašto sam pristala da se ovom probisvjetu dade
bočica? Zato da vas pustim nasamo i da čujem o čemu se zapravo radi.
Dakle, poruka od Nine.
— Elza, ti si na krivom putu.
— Na krivom putu bila sam kada sam se s tobom upoznala.
— Molim te smiri se i predaj bocu Sljemenku, pa kad budemo sami sve
ćemo lijepo objasniti.
— Bit ćeš sam!
Elza zamahne rukom, i prije nego što je bilo tko mogao shvatiti što se
događa, bočica je poletjela ravno u Milanovo čelo. Odande se odbila i
pala na kožni naslonjač, gde je ostala mimo ležati.
Milan je osjetio kako mu se cijedi nešto toplo niz čelo. Bio je ošamu-
ćen, pa je kao kroz maglu vidio kako je Elza demonstrativnim korakom
napustila njegov stan i za sobom snažno zalupila vratima. Negdje iz
daljine dopirao je i Sljemenkov glas:
— Djede, djede, kako ti je?
— Živ sam, to jedino znam.
— Neće ti biti ništa, jer kako bih ja mogao onda biti tvoj unuk. Ali ja
sada imam sve što mi treba, pa moram ići. Kolege će već biti zabrinute
za mene.
Milan je već nešto jasnije vidio kako je Sljemenko projurio kroz
vrata, a onda kao da ga je ovladao san. Trgnula ga je snažna zvonjava.
Mahinalno je ustao i tek kod vratiju sjetio se da nešto nije u redu
s glavom. Ali neka, pomislio je, vjerovatno se Elza vraća, pa neka je
ujede savjest kad me vidi ovako okrvavljenog. Međutim ...
— Ah, čovječe, kako to izgledate!
19*
Zvonimir Furtinger 296

Pred Milanom je stajala mlada plavokosa djevojka. Njezine su plave

oči bile razrogačene od nemilog prizora, što je u Milanu stvorilo uvje­
renje da mu je rana na glavi opasnija nego što je mislio u prvi trenutak.
Ah, bilo je ipak potrebno da pred djevojkom odigra ulogu heroja.
— Ah, nije to ništa... udario sam se o bocu.
— Što govorite da nije, ništa a cijela vam je desna strana čela rasječena.
Dopustite da uđem i da vam uredim tu ranu,
Milan je klonuo u naslonjač i čuo samoga sebe kako zbunjeno pita:
— Desna strana, kažete... Hoće li ostati ožiljak?
— Po svoj prilici hoće. Nego, recite vi meni gdje imate ovdje vode.
Milan joj je opisao kako će doći u kuhinju, gdje će naći posude i
gdje čiste rupčiće. Kad je ostao sam, počelo mu je zvoniti u glavi ali ne
više od rane. Osjetivši hladnu krpu na glavi, otvorio je oči i prošaptao:
— To je strašno..; nemoguće...
— A što se toliko uzbuđujete zbog jedne brazgotine. Za muškarca to nije
nezgodno. Bit ćete interesantniji ženama.
— Ja da se ne uzbuđujem! Da mi je stradala lijeva strana čela, da sam
slomio nogu, iščašio kralježnicu... to bi mi sve bilo lakše, ali ovako...
— Smirite se. Vaše uzbuđenje poprima paničan karakter, ali to su poslje­
dice šoka od udarca.
Milan je opet utonuo u mrak. Iz letargije ga je trgnulo pitanje:
— Što vi cijelo vrijeme govorite o unuku, i to vašem vlastitom? Bojim
se da ćemo morati poći k psihijatru, ako se ne smirite.
— Dobro, dobro, već sam miran,
Milanu je bilo jasno da od nebuloznog mucanja neće biti koristi, a
osnn toga ta strana osoba i onako ne bi mogla shvatiti što se događalo
u njegovoj nutrini. Zato se sabrao, da bi mu reakcije bile što normalnije.
— Sad je već dobro. Hvala vam na pomoći...
— Oprostite, ali ja bih vam se morala ispričati što sam samo tako banula
u vaš stan. Znate, vratila sam se iz Pariza. Studirala sam slikarstvo...
i sad sam opet tu. Htjela sam posjetiti svoju tetku... ona stanuje tu
preko puta, ali nema nikoga kod kuće, pa sam vas htjela zamoliti da joj
kazete da sam se vratila i da ću je posjetiti u petak popodne i da bude
svakako kod kuće.
— Oh, još ste i slikarica — otme se Milanu, a onda se sjeti psihijatra,
kojeg mu je njegova samarićanka stavila u izgled, pa nastavi mnogo
sabranije:
— A, da, vrlo rado. Sve ću joj reći kako želite.
— No, sada je povez u redu, pa vas više ne bih htjela smetati. Dakle, ne
zaboravite. U petak popodne.
— Neću zaboraviti, samo mi recite, molim vas, što da joj kažem. Tko ju
je tražio.
— Njezina nećakinja Nina Hafner, ja sam od onih Hafnera koji su nekoć
imali zalagaonicu.
Dušica Lukić
Lućola

Iv Matin, mladi dopisnik nedeljnog ilustrovanog časopisa >Hod«, pred­

ložio je Eleni da medeni mesec provedu u Rovinju, čuvenom svetskom
letovalištu. Računao je s tim da će sad, van sezone, proći mnogo jevtinije
nego u sezoni, a osim toga odlučio se za privatni smeštaj, što takođe
znači znatnu uštedu a pruža čak i mogućnosti da sami ponešto skuvaju.
Istina, s tim novcem bi na nekom drugom mestu mogli da odsednu u
najluksuznijem hotelu, uz najveće prohteve, ali — to drugo mesto nije
čarobni, u svetu omiljeni Rovinj. Elena se oduševila predlogom. Uostalom,
u to nije trebalo ni sumnjati: da ne misle slično, da nemaju slične sklo­
nosti — ne bi danas ni polazili na svoj svadbeni put.
Rovinj je za Iva imao još jednu privlačnost, drugačiju od one koju su
osećali drugi turisti: Iv je tamo proveo svoje najranije detinjstvo, a u
sećanju sačuvao najlepše uspomene na to mesto.
Smestili su se ugodno kod šjora Marije, žene plemenite duše i vrednih
ruku. Dočekala ih je s cvećem u sobi i toplim napicima, s mirisnom
belom posteljom i brižnim pogledom.
— Hoćete li biti zadovoljni?
Zadovoljni? To je malo. Bili su presrećni.
Mada je sezona zvanično prošla, more je bilo još toplo jer je sunce
izgubilo kalendar pa peklo i žarilo i teralo odocnele turiste u vodu. Ku­
pali su se do mile volje, a uveče se šetali uz obalu, zaljubljeno mašući
zvezdama...
— Pogledaj! — odjednom zastade Iv. — Tamo, na zidu, sasvim gore,
Elen, pogledaj onaj mali zeleni sjaj ...
— Što je lepo! Šta je to, Iv, svetluca kao neki dragi kamen utisnut u
zid... kao zeleni brilijant... što je lepo! — ushićivala se i Elen.
— Lućola! Lućola! Crv koji svetli. To smo kao deca lovili...
— Crv? Znam da svici noću svetle.
— Ne, nije svitac već crv ... Samo, malo mi je čudno to mesto, obično su
lućole u travi... ili sam već zaboravio. Ipak, to je mesto previsoko za
takvog jednog crva... i još na tako ravnoj, okomitoj kamenoj ploči...
Ne mogu da ga dohvatim, zid je visok bar dve moje visine...
Stajali su zagrljeni pred tim malim zelenim blistavilom, stajali tako
pod visokim kamenim zidom kojim je podzidana zemlja ogromnog hotel­
skog kompleksa »Leone«, da se ne bi odronjavala na šetalište uz morsku
obalu.

DUŠICA LUKIĆ, rođena u Beogradu 1928. godine. Svoje priče objavljivala u raznim listovima
i časopisima. Za omladinski roman Miris rumenila dobila Junoslovensku književnu nagradu
>Kurirčck 1965«. Prvu SF priču pod naslovom Žizela objavila 1971. u >Politikinom zabavniku«.
Neospornu vrlinu njenog ogiedanja na planu naučne fantastike predstavlja to Što teme svojih
priča traži u našem domaćem ambijentu.
Dušica Lukić 298

— Tvoja lućola se, gledaj, pali i gasi kao da nam namiguje, hahaha —
smejala se Elen.
— Lućola se nikad ne pali i ne gasi... Ona ima uvek isti zelenkasto
fosf... fosforni sjaj ... zaista ...
Iv se i sam začudio toj pojavi. Lućola se palila i gasila kao kad bro­
dovi signaliziraju svetlima.
— Zaista! Kao da signalizira — reče iznenađeno Iv i ponovo pokuša,
bezuspešno, da dohvati lućolu rukom. Napokon zamalmu prema njoj.
— Ugasio si je! — ožalosti se Elen.
— Nisam je mogao ugasiti. Možda je pala...
— Ne, nije — obradovala se Elen — eno je opet svetli. Ali, pogledaj, Iv,
sad svetli drugačijom svetlošću, gledaj, sve blista plavim sjajem, to više
nije samo zrnce svetlosti...
— Ovo još nikad nisam video! — reče Iv. — Moram uhvatiti tog crva ...
ako je to uopšte crv — dodade on uznemireno kad je video da se lućola
oglašava crvenom pa opet plavom svetlošću isprekidano, kao da zaista
nešto signalizira.
— Čuj, Iv, ostavi tu tvoju lućolu. Hajdemo odavde — odjednom se
Elen osetila nekako nelagodno.
— Ne, hoću da je skinem i da ti je pokažem. Istina, razočaraćeš se kad
ugledaš lućolu, jer ovaj čarobni sjaj dolazi od jednog trapavog, smeđe-
žutog crva...
— Sad liči na sjaj dragulja i više volim da takav utisak ponesem o lućoli
— reče Elen.
— Ali, i mene zanima, zbunjen sam — odvrati joj Iv, ponovo pokušava­
jući da se nekako uspentra na taj zid i da je dohvati. — Ne sećam se
da je ikad ijedna lućola tako svetlela. Pogledaj, ova menja i boju svetlo­
sti: plavo, pa crveno, pa zeleno ... pa isprekidano svetli... Šta li je to?
Moram je uhvatiti!
— Iv, nemoj, ne želim tog crva. Molim te, hajdemo.
— Elen, ovo moram dohvatiti, ovo nije lućola...
Elen je bila veoma nervozna i nije htela više da ostane na tom mestu.
Ali Iv je bio uporan:
— Pogledaj, to je spektar duginih boja koje sred noći blistaju same od
sebe... Ništa na tog crva ne baca svetlost. Ta svetlost, te boje, izviru iz
lućole, ali kako može biti plava, crvena... ili sam ja zaista zaboravio?!
— Možda je to samo komadić sedefne školjke zalutao tu nekako.
•— Ali, ništa ne osvetljava taj tvoj komadić školjke ...
— Osim zvezda čiju svetlost odbija, eto ti, i sad hajdemo — pozva ga
Elen već sasvim nervozna.
— A otkud to da se taj tvoj komadić sedefne školjke kreće, pogledaj,
pomerila se!
Svetlost se kretala. Polako. I opet je bila ujednačeno zelenkasta, kao
svetlost ma koje lućole na svetu.
— Hajde, Iv, ostavi je konačno — dozivala je Elen, koja je sama krenula
dalje u šetnju.
Iv je sustiže, ali je ostao malo odsutan.
.— Oh, nećeš valjda reći, Iv da te onaj crv interesuje više nego ja? —
Ijutnula se Elen.
Lućola 299

Iv se nasmejao.
— A ti, nećeš valjda reći, Elen, da si ljubomorna na crva?
— Ne, Iv, ali osetila sam neku nelagodnost. Izgledao si tako nekako kao
da si isuviše ozbiljno sve to shvatio. Jednog trenutka si me uplašio...
— I sam sam se uplašio, draga, čak mi se jednog trenutka učinilo da
sam osetio neku vezu između te lućole i...
— I?
— I one zvezde, eno one tamo, pogledaj, tačno naspram nas blista.
— Uvek maštaš koješta... — nasmejala se Elen. — Iv, malo sam umor­
na, hajdemo natrag.
— Hajde — složi se on — a uz put ćemo još jednom pogledati lućolu,
ako nije negde pala.
Kad su stigli do onog mesta s kojeg su je posmatrali prvi put, ugledali
su je kako opet svetli ujednačenom zelenom svetlošću.
— Evo, Iv, tvoja lućola još svetli, nije pala.
— Nije! — obradovao se Iv.
— Vidiš da je bolje što je nisi dirao. Ko zna kakvo bi joj zlo mogao
učiniti i ne želeći. U mraku bi je sigurno zgnječio ... jadnicu.
Iv se nasmejao.
— A možda bi ona meni naudila? Možda je to neki zlonamerni neprija­
telj s neke tajanstvene planete koji traži jednog Iva, a? Tako nešto nisi
pomislila — šalio se Iv grleći Elenu. — Eto, vidiš kakva si ti, tek si mi
nekoliko dana žena, a već brineš više o jednom crvu nego o meni.
Elen je prihvatila igru smejući se.
— Kako bi ovolikom medvedu mogao nauditi taj crvić!
— Pa, mogla bi me opeći, recimo.
— Zar lućola peče?
— Ne, inače ne, ali možda je ova tvoja neka čarobna lućola...
— To je tvoja lućola — reče Elena smejući se — gde bi ona tebe...
— A, ne, to je lućola s one tamo zvezde. Došla je na Zemlju da utvrdi
da li joj je njeno ogledalce reklo istinu ...
— Kakvu istinu? — smejala se Elen.
— Pa, eto, njeno ogledalce joj je reklo da sjaj koji dopire sa Zemlje
čak do one tamo planete i koji tamo pomračuje sjaj svih čarobnih
lućola, dolazi od jedne Elen ...
— Hahaha — smejala se Elen. — Odavno sam porasla ali nikad nisam
prestala da volim bajke. A ti umeš da smisliš tako slatke bajkice da se
uvek iznova zaljubim u tebe — reče Elen stisnuvši se još jače uz Iva.
— Elen, zašto si se stresla? Zar ti je hladno?
— Bila sam možda danas predugo u vodi.
— Onda je bolje da požurimo kući.
Kod kuće ih je šjora Marija dočekala s izrazom čuđenja na licu.
— A kad ste izašli? Kako vas nisam videla?
— Posle spavanja, popodne, pa javili smo vam se, šjora Marija. Da li
nas je neko tražio? Ili ima neke pošte?
— A ko je onda kod vas u sobi? Mislila sam da ste se vi vratili — čudila
se šjora Marija.
— Nikog nismo ostavili u sobi.
— A nije vrag da pisaća mašina kuca sama... Jerbo san ja sad pošla da
Dušica Lukić 300

vas pitan šta biste stili ujutru za doručak i kad san čula da šjor Ive
piše, ma nišan stila smetati, a vidi on i nije doma!
Elen i Iv se pogledaše.
— Možda nas je neko posetio?
— Ma niko nije dolazio, ja bih čula... — reče šjora Marija, i dalje sa
neskrivenim čuđenjem na licu. Zato Iv pođe do sobe i otvori naglo
vrata. U sobi nije bilo nikoga.
— Ovde nikog nema. Šjora Marija, vama se to nešto pričinilo. A za do­
ručak meni malo istarske pršute a Eleni onog ovčjeg domaćeg sira.
I mirno spavajte, zbilja vam se samo pričinilo — ponovi Iv propuštajući
Elenu da uđe u sobu.
— Ne, Iv, — reče Elen kad je Iv zatvorio vrata — nije joj se ništa
pričinilo. Pogledaj tamo — pokazivala je prema pisaćoj mašini od koje
se mladi dopisnik nije odvajao ni na bračnom putovanju. U mašini je
stajala hartija sa otkucanim tekstom:
Nisam crv, nego džin! U pravu ste: dolazim s planete koju ste
večeras prepoznali. U pravu ste: bili su to signali kojima je utvrđen
moj povratak. Ali, vas to ne zanima. Da, bolje je što me Iv nije
dirao. Zlo bi bilo, i bez moje želje, veliko. Jer, moja materija je
sabijena do veličine crva, ali težina je ogromna. Iv je ne bi izdržao,
kao ni moju nisku temperaturu. U pravu ste: na Zemlji je trebalo
da utvrdim jednu istinu, ali ne onu o Eleninoj lepoti. Međutim, to
ostaje za vas tajna koju ne možete otkriti jer poznajete samo tri
dimenzije. Neprijatelj nisam. Naša civilizacija je daleko ispred
vaše. Prava civilizacija nije agresivna. Vi to još ne razumete.
Stajali su kraj mašine zaprepašćeni, čitajući precizne odgovore na
svoja pitanja postavljena pred onom lućolom.
— Ko je to mogao napisati?
— Ko je mogao stići рге nas ovde — ako je slučajno čuo šta smo pri­
čali tamo? Kako je mogao ući da ga niko ne vidi?
Odjednom mašina škljocnu. Valjak se vrati, onako sam od sebe, i
kao da nije obična pisaća mašina, već teleprinter, otkuca potpis pod ono
pismo: Vaša lućola.
Prva se pribrala Elen:
— Iv, brzo, uzimaj telefon, javi se redakciji »Hod« ...
Iv, međutim, umorno sede na najbližu stolicu.
— Ne, Elen. Niko mi to neće poverovati. Nemam dokaze.
— Iv, a pismo... pismo je dokaz!
— Ne ovo, Elen, otkucano pisaćom mašinom, pa još mojom mašinom.
Uputiće me na redakciju »Politikinog zabavnika« i reći da »Hod« ne
objavljuje fantastične priče, pa ma kako bile lepe i neobične
— Ali, ja ću ti posvedočiti, Iv, bili smo zajedno — nije odustajala Elen.
— Ne vredi, Elen. Moj urednik će ti reći da je i sam iskusio ljubav
i da odlično zna kako zaljubljeni vide svet. I još će pokušati da ti se
udvara...
Mašina se ponovo pokrenula i Elen i Iv pročitaše:
Post skriptum: Iv je u pravu. Treba podneti dokaze o našem
susretu. Njih može podneti jedino onaj ko upozna sve dimenzije.
Damir Mikuličić
Graničar

Sve se urotilo protiv njih od onog dana kada se vrelina spustila s

neba. Sunce je planulo, pretvorilo se u golemu bijelu buktinju što je
palila tlo i isparavala svu vodu. Drugog dana, Petar i nekolicina pri­
jatelja sklonili su se u jednu spilju u Velebitu koju su jednom prije
posjetili. Unutra je bilo još svježe. Vani — nebo je bilo poklopac
naoblake ispod kojeg se kuhala zemlja.

Ur se ljuljao na valovima gravitacije što su sa svih strana zapljuski­

vali njegovo tijelo sastavljeno od neutrina. Osjećao je drhtaje tog gra­
vitacionog mora kao riba vibracije u vodi. U svojoj kugli od gravitona
Ur je spavao, no ipak su impulsi stizali do njega, prolazili u nj, ostav­
ljali svoje otiske u Urovoj svijesti i Ur je doznavao sve o trenutnim
zbivanjima, u cijelom svemiru. On je jednostavno osjećao, doživljavao
jedinstvo prostora i materije, od najbeznačajnijeg događaja kao što
je spajanje dvaju atoma pa do međugalaktičkih sudara.
Osjetio je sada nešto što se upravo odigralo »tamo«, a Ur je točno
znao i gdje. Bio je to jedan od onih događaja zbog kojih je Ur Graničar.
Bio je to — NAPAD. Jednim dijelom svog bića osjećao je Ur na­
prezanje na Granici. Uskoro će se pojaviti i prva pukotina na trodi­
menzionalnoj opni između svemira i onog nepoznatog izvan njega.
Već eonima — vremenski beskraj merljiv samo životom zvijezda —
Ur je Graničar. Rijetki su oni koji su uspjeli steći čast i povjerenje da
čuvaju Granicu, a Ur je dobro znao da je poziv Graničara najviše
što jedan pripadnik naroda Zora može postići. I kao što je rasa kojoj
on pripada vrhunski domet života u svemiru, tako je i on, odnosno
Graničari, njegov najviši izdanak. Materija i energija, prostor i vrijeme,
poslušno se pokoravaju oruđu njegova znanja, i nema prirodne pojave
koja je jača od njega.
Osim jedne. Osim NAPADA.
Urova rasa najstarija je u svemiru. Rodila se na jednom planetu
u samom početku nastanka univerzuma, odmah nakon onog elemen­
tarnog kaosa pri eksploziji praatoma, kad je slučajnim stjecajem po-

DAMIR MIKULICIC, rođen u Zagrebu 1942. Diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu, apsolvi­

rao na Prirodnoslovno-matcmatičkom fakultetu (smer Teorijska fizika). Novinar, urednik za
područje nauke i tehnike u dnevniku >Vjesnik«. SF priče prvi put počeo objavljivati 1968. u
»Studenskom listu«, a kasnije u «Vjesniku« i nizu drugih listova i magazina pod angliziranim
pseudonimima W. D. Hinds, Dame McUllage i Mike Adams.
Damir Mikuličić 302

voljnih okolnosti nastala tiha oaza od nekoliko rano formiranih zvijezda

i planeta. U vrijeme kad su se drugdje širom svemira tek stvarale
galaktike, život na njegovom planetu već je bio prošao rane faze evolu­
cije. Narod Zora već je gotovo i zaboravio vrijeme barbarstva i ovisnosti
od fiziologije tijela. Milijunima godina sakupljano znanje stvorilo je
iz naroda Zora gospodare svemira još prije nego li je svemir zadobio
svoj sadašnji oblik.
Samo jedno nisu uspjeli savladati. NAPAD koji je dolazio s one
strane Granice. On im je preostao kao jedini misterij.
Granica. Iza nje ležalo je »nešto« nejasno i nepoznato gospodarima
ovog svemira, »nešto« što je stalno razaralo njihov svemir pomoću
zagonetnih zraka. Zvali su ih SOL-zrake. Najbolji umovi njegove rase
uzalud su već milijunima godina pokušavali pronaći neku efikasnu
obranu protiv te prijetnje iz niotkuda. A rat, čudan neravnopravan
rat, i dalje se vodi na Granici, zapravo točnije rečeno vodi se po ci­
jelom svemiru.
Kad neku zvijezdu pogodi SOL-zraka, ona eksplodira, pretvori se
u Novu ili Supemovu. Bukne milijunima puta jačim sjajem i rasprši
u trenu u prostor golemi dio svoje energije. I ta. silna energija, što
je najgore, ne ostaje u svemiru, u Urovom svemiru, već na misteri­
ozan način izađe iz njega. Protivno svim prirodnim zakonima Uru poz­
natim. Za tu energiju Granica odjednom postane kao prozirna, i ener­
gija istječe iz univerzuma ne pokoravajući se zakonu o maksimalnoj
brzini i zakrivljenosti prostora. Ona jednostavno iscuri van, kao zrak
kad šišti iz probušenog balona, pomisli Ur u arhaičnim nekim poj­
movima koji su mu ostali još iz vremena kad su njegovi daleki pred
živjeli kao materijalna bića na planetu s atmosferom.
Sada je umjesto zraka iz njegovog svijeta bježala energija, Urov se
univerzum smanjivao, odlazio nekud, praznio, gubio se polako ali ne-
zaustavno.
Granica. Ključ zagonetke ležao je iza nje, to je Ur kao Graničar
najbolje znao. A na toj Granid prestajalo je svo golemo znanje naroda
Zora. Vladali su cijelim svemirom, a nisu zapravo znali što je to
njegova Granica. To nije bila neka crta, neki zid gdje bi se moglo reći:
ovo je s ove, a ono s one strane. Na izvjestan način, Granica i nije
postojala. Samo su je Graničari, posebno školovani i nadareni, mogli
osjetiti kao područje u kojem se naglo mijenja polaritet polja sila,
silnice polja zatrepere, a prostor se zgrušava, nestaju dimenzije i ne
može se više dalje, jer »dalje« više i nema. Ostaješ samo u dimenziji
vremena, a ono na Granid teče sporo, oteglo se u vječnost. Granicu
bi se zapravo i moglo preći kad bi bilo dovoljno vremena za taj pre­
lazak, ali vremena nema, vrijeme stoji. Kao zaleđeno.
Urovi preci smatrali su da svemir i nema Granice. Smatrali su da
se može vječno putovati po njemu u nekom smjeru, u bilo kojem
pravcu, i opet se vraćaš u isto mjesto jer je prostor svemira zakrivljen
i zatvoren sam u sebe kao površina neke kugle. Konačan, a bez granica.
Kasnije, narod Zora doznao je da Granica ipak postoji. Samo, nisu
je mogli shvatiti. Ranije su vjerovali da je njihov svemir jedini posto-
Graničar 303

ječi prostor i materija. Mislili su tako sve dok nije ustanovljeno da se

njihov svemir prazni.
Kroz Granicu.
Prazni se. Jedna za drugom, zvijezde su izgarale u kratkotrajnim
erupcijama. Ur se još dobro sjeća vremena kad je svaka galaktika bro­
jila dva do tri puta više zvijezda negoli danas. Najviše su stradavale
zvijezde uz rubove galaktika; dovoljno je samo pogledati prorijeđene
krakove spiralnih maglica. Ovdje na periferiji, zvijezde su bile najviše
na udaru nepoznatih zraka s one strane Granice. Zrake su dolazile kroz
Granicu, i kad bi koja pogodila zvijezdu, dotad normalne termonukle-
arne reakcije u zvijezdi bi se pojačale tako naglo i u tolikoj mjeri da
bi ona eksplodirala.
Rat što ga je netko ili nešto vodio protiv Urovog svijeta bio je
bespoštedan i potpimo neravnopravan po gubicima. Gospodar svemira,
rasa Zora, nije bila u stanju poduzimati protunapade ni pregovarati s »ne­
prijateljem« (ako je uopće postojao), jer neprijatelje nije ni poznavala.
Prema jednoj teoriji, imištavajuće SOL-zrake bile su prirodna pojava
koja je zapravo značila da ovaj svemir nije beskonačan u trajanju i
da tijekom vremena materija prelazi u neko drugo stanje, u drukčiji
prostor i vrijeme. No, ako je to prirodna pojava, kako to da narod
Zora ne može zagospodariti njome kad je mogao sve druge podrediti
svojoj želji. Urova rasa bila je jača od prirode.
Po drugoj teoriji, SOL-zrake su bili projektili što ih je slala neka
nepoznata civilizacija s one strane Granice, rasa kojoj je narod Zora
bio posve beznačajan kao i ovaj za njih beznačajan svemir, samo dje­
lić nečeg daleko većeg i Uru nepojmljivog. Za nju je ovaj Urov svemir
bio samo jedan običan rudnik energije.
Zrake su, bilo ovako ili onako, dolazile niotkuda, zvijezde su se
raspadale i njihova je energija odlazila nikuda, jer osim svemira ne
postoji ništa drugo, koliko je barem poznato gospodarima svemira
— narodu Zora. Granica je prestanak postojanja prostora i vremena.
Više od toga Urova rasa nije mogla shvatiti. A bila je najveći um u
svemiru.
Radilo se o opstanku. Životu i smrti. Pojam individualne smrti već
je odavno nepoznat Uru i njegovim sunarodnjacima. Samo prestanak
postojanja svemira značio bi i smrt Ura i njegovih. Na životu ih je
održavala energija, a nje je bilo sve manje. Eksplozijom svake poje­
dine zvijezde slabila su i energetska polja u čitavom prostoru.
Bilo je sve »hladnije«. Arhaični pojam »hladnoće« zadržao se ta­
kođer u Urovom misaonom procesu iz onih pravremena kad su njegovi
preci s tijelima građenim od obične materije živjeli na Matičnom pla­
netu. Ono što je njima bila centralna zvijezda od koje su dobivali
toplinu, za Ura i njegove suvremenike danas je cijeli svemir. Jer
Ur je bio zapravo sastavni dio polja sila, ali i njihov upravljač. Bio
je sijelo elektromagnetskih, mezonskih i gravitacionih vibracija, njihov
osmišljeni kontrapunkt.
Bivalo je sve hladnije a o energetskom bogatstvu prostora ovisila
je i intelektualna moć naroda Zora. Njihova svjesnost.
Damir Mikuličić 304

Bijeg energije iz svemira preko Granice bio je istovremeno i bijeg

duhovne snage Zora. Cirkulacija misaonih procesa bivala je sve spo­
rija, komunikacione veze među pojedincima naroda Zora razasutim
po cijelom svemiru sve slabije. Zrake iz niotkuda otapale su Urov
univerzum, a time i njega samog, jer on je bio biće prostora, sam je
oblikovao taj prostor ali njega je bilo sve manje. Nešto ili netko isi­
savalo je njegov životni element.
Ur je znao da njegova rasa nije jedini oblik misaonog života u
svemiru. Život je postojao u različitim oblicima na milijunima svjetova.
Neke od tih civilizacija već su ovladale osnovnim, lako zamjetljivim
prirodnim silama, pa čak i putovale međuzvjezdanim prostorom. Neke
su od njih već na zavidnom tehničkom nivou, no sve su, bez obzira
koliko razvijene, bile u usporedbi s narodom Zora vrlo primitivne. To
je i normalno, jer samo je Urova rasa rasla zajedno s razvojem sve­
mira i bila je stara, veoma stara. Sve ostale mnogo su novijeg datuma,
praktički tek rođene, u prvim danima životnog plača. One čak nisu
ni znale da postoji narod Zora, a ovaj pak namjerno nije stupao s
njima u vezu jer je jaz između njih bio još prevelik. Urova rasa
razvila se do stupnja koji bi se mogao nazvati inkarnacijom svemira.
Gospodarila je materijom, prostorom i vremenom kako je htjela i
mogla je, da je htjela, u jednom hipu uništiti sve živo i neživo u njemu.
Ali rasi Zora nije bila namjera da iskorijeni primitivne životne
forme. Naprotiv.
Sve civilizacije u Urovom svemiru živjele su u zajedništvu kojeg
ni same nisu bile svjesne. To se zajedništvo sastojalo u istoj konačnoj
sudbini svih. One razvijenije među njima znale su, istina, za eksploziju
zvijezda, neke su čak djelimično preseljenjem na druge planetarne
sisteme izbjegle potpuno uništenje. Mnoge su, većina, propadale u
trenutku erupcije svoje centralne zvijezde, jer nisu imale dovoljno
tehničkog znanja da prežive. No samo je narod Zora shvaćao što se
кпје iza svih tih pojedinačnih eksplozija, samo on je doživljavao
svemir u cjelini. A bio je nemoćan da zaustavi propadanje svijeta, nji­
hovog zajedničkog svemira, razvijenih i nerazvijenih civilizacija, svijeta
koji je bio njihov, zatvoren sam u sebe Granicom čija je druga strana
bila nigdje i iz tog niotkuda pljuštale su razarajuće zrake.
Civilizacija Zora bila je zasad jedina koja je shvaćala opasnost što
se nadvila nad njihovim svemirom.
Shvaćala je, ali bila je nemoćna da zaustavi NAPAD.
No znala je ipak nešto. Znala je odugovlačiti kraj, usporiti proces
propadanja. Imala je dovoljno sposobnosti i znanja da se pasivno
suprotstavi napadu na njihov univerzum. Zato je Ur bio ovdje. Na
Granici. Zato su i postojali Graničari.
Kad neka SOL-zraka, nadošla kroz Granicu, pogodi zvijezdu, ona
izazove u njoj ubrzavanje termonuklearnih reakcija, što konačno do­
vodi do zvjezdane eksplozije. Takav je prirodan tok zbivanja ukoliko
se u njega ne umiješaju Graničari. Njima je, naime, uspjelo ovladati
materijalom u tolikoj mjeri da su u stanju zaustaviti, usporiti nukle­
arnu reakciju u unutrašnjosti zvijezde. SOUzraka snizuje barijeru po­
Graničar 305

tencijala elementarnih čestica i one se Iako spajaju; zvijezda se iz nukle­

arnog reaktora pretvori u nuklearnu bombu. Graničari su znali protu­
mjeru. Podizali su nanovo barijeru potencijala i tako gasili atomski
požar, ako već nije bilo prekasno.
Svemir je ogroman, a zvijezda bezbroj. Ur i ostali Graničari nisu
mogli stići svugdje. Previše je zvijezda bivalo pogođeno, a da bi se
sve mogle spasiti. U toj stalnoj trci kroz vrijeme i prostor vrijedio je
jedan princip kojeg su se Ur i ostali Graničari pridržavali: princip
čuvanja misaonih životnih formi.
Rasa Zora znala je da je dosegla kulminaciju u svom razvoju. Sve
što je bila u stanju shvatiti, shvatila je. Stajala je jedino pred zago­
netkom Granice i NAPADA kao pred zidom nemoći. Nove, mlade civi­
lizacije koje još nisu stasale do kozmičkog razuma bile su daleko
iza nje, ali one su bile nada. Neke od njih možda će jednog dana
uspjeti u onom što nije nikako uspjevalo narodu Zora.
Mnogi su Urovi suvremenici čak smatrali da je njihova rasa, premda
sada najmoćnija u čitavom svemiru, zapravo negdje u svom razvoju
učinila fatalnu grešku, krenula stranputicom čije posljedice sada ispa­
šta ona, a indirektno i cijeli svemir, sve civilizacije, jer narod Zora
nije u stanju otkloniti opasnost iz niotkuda. Mogao je samo spašavati
pojedine svjetove što je i činio, u nadi da će jednog dana jedna od
tih rasa koja je krenula posve drukčijim razvojnim putem, ona čiji
će intelekt jednom buknuti titanskom snagom, razriješiti slučaj Granice.
Zato su postojali oni, Graničari. Da štite svemirski podmladak dok
ne stasa do punoljetnosti.
U svojoj kugli od gravitona Ur je osluškivao pulzacije prostora.
Nalazio se trenutno u sektoru 11001-10 od nekoliko desetaka galak­
tika. Sada! Naprezanja na Granici su se pojačala, prostor je uz Gra­
nicu bubrio od raspuknuća. Šiknuo je mlaz napadačkih SOL-zraka i
Ur se skvrčio u nultu dimenziju. Modificirao je prostor oko sebe da
izbjegne razornu zraku. Jedna je zvijezda bila pogođena, Ur je znao
i koja, kao što je znao da na njenom trećem planetu postoji rasa
sada još primitivna, ali perspektivna, s originalnim načinom asocija­
tivnog mišljenja. Bila je upisana u katalog Zora u grupi »Mnogo
obećava«. Pravo je čudo kakve se sve misli i ideje rađaju u sićušnom
misaonom aparatu tih bića. Bili su ponosni, samouvjereni, hvatali
se u koštac sa svim i svačim, umovali o stvarima koje su daleko nadi­
lazile njihovu moć poimanja, ali bili su uporni u traganju za »istinama«.
Ur je krenuo prema pogođenoj zvijezdi. Stigao je do nje kad je
nuklearna stihija izazvana SOL-zrakom već započela. Zvijezda se nadi­
mala, temperatura joj se utrostručila, plameni jezici pružali su se
s njene površine duboko u prostor. Ur zaroni u unutrašnjost zvijezde
i stigne u njeno središte gdje je kiptjela razuzdana snaga fuzije. Pri
ovakvim pothvatima uvijek se osjećao ugodno. Osvježujuća su ovdje
gravitaciona polja kao u nekoj morskoj laguni (opet arhaizam) bez
valova. Gravitacija se u centru poništavala i Ur je svu svoju pažnju
usmjerio na termonuklearni proces. Znao je što treba učiniti.
Damir Mikuličić 306

Lijevalo je bez prestanka već šesti dan. Bila je to vrela kiša, pa

ipak je donosila osvježenje nakon toliko dana provedenih u sparini
spilje kamo su se zavukli. Spilja ih je možda i spasila ako su uopće
spašeni, jer tko zna što se još sprema nakon ovog čudnog pljuska.
Izašli su iz te velebitske spilje u kojoj ih je skoro zadavila nagla
bujica, i sada leže polumrtvi pred ulazom.
Bila je noć kad je prestalo. Nebesko sivilo se razbilo i Petar je
ugledao nebo, zvjezdano nebo. Sa sjevera je pirnuo povjetarac, topao
ali tako svjež prema ustajaloj sparini ovdje. Prijatelje nije trebalo
ni buditi. Svi su poustajali zadnjim snagama i gledali u čudu nebo.
Malo kasnije, na istoku je zarudjelo. Započinjao je novi dan, onakav
kao nekad prije, i Petar je ugledao opet Sunce.
Provirilo je iza planinskih vrleti, maleno, dobro poznato, blago
Sunce zore.
I penjalo se polako nebom nad izmučenom Zemljom koja se hladila.
Esad Jakupović
Bekstvo

Pred njima je visila džinovska zvezda, spremna da se svakog trenutka

razleti u užasnoj eksploziji i sagori sve što joj se nađe na putu: drhtavo
užareno telo obavijeno plavim i ljubičastim oblacima gasa, kroz koje
su se bezglasno izvijali plameni jezici i šikljali u svemirsko prostran­
stvo. A samo trideset minuta ranije on je gazio travu na rubu kosmo-
droma, upijao u sebe zelenilo rodne planete, toplo blešteće sunce,
miris mora ...
Mogućnost da za vreme prostornog skoka kosmonauti dospeju u
blizinu neke zvezde razmatrana je još u vreme prvih putovanja emiter-
skim brodovima. Da bi se preduhitrila nesreća, uređaji za emitovanje
ispitivali su prostor ispred sebe i brod uvek materijalizovali izvan zvez-
danih gravitacionih provalija. I ovog puta brod je materijalizovan
podaleko od pretećeg zagrljaja sile teže. Ali zvezda nije bila obična:
njena beskrajna napregnuta i uskomešana masa pretila je da svakog
časa eksplodira u supemovu.
Goran je znao da bi bilo uzaludno razmišljati o propustima, i da
je trebalo tražiti spas od Smrti koja je bujala i previrala u telu done­
davno mirne i obične zvezde. Emiterski uređaji bili su nepovratno
uništeni: snažne magnetske bure i radijacioni rafali pokidali su nerve
složenih ćelija veštačkog mozga za upravljanje prostornim skokovima
istog onog trenutka kada je brod materijalizovan u blizini buduće
supemove. Ostali su neoštećeni samo jonski motori — isuviše var­
ljiva nada u uspešan ishod bekstva. Glavni kompjuter, zadužen za
integralnu kontrolu brodskih mehanizama, uspeo je jedino da pokaže
da do čudovišne eksplozije može doći svakog trenutka — možda za
nekoliko časova, ali možda već i kroz nekoliko minuta. Taj podatak
bio je poslednji, jer je snažno zračenje, samo nekoliko sekundi kasnije,
od poluživog kompjutera napravilo nekorisnu gomilu mikroelemenata.
Goran nije oklevao: aktivirao je jonske motore i maksimalnim ubr­
zanjem pojurio prema najbližoj planeti. Nameravao je da uđe u njenu
senku i onda poleti suprotno od zvezde, da bi bio zaštićen u trenutku
kada pobesnelo sunce plane belim usijanjem i počne da raste hiljadama
puta. Znao je da neće biti u opasnosti sve dok ono ne stigne do planete
i proguta je svojom džinovskom vatrenom masom. Da li će mu zvezda

ESAD JAKUPOVIĆ, rođen 1945. godine u Banjaluci. Urednik u časopisu »Galaksija«. Najveći
deo svog novinarskog angažovanja posvetio popularizaciji nauke, naročito astronomije i astro­
nautike. Naučno-fantastične priče piše od 1967. godine, kada mu je u »Ekspertu« štampan
P£Ycnac Robot. Objavio više od trideset naučno-fantastičnih priča — u »Kosmoplovu«, »Svetu«,
»Ekspertu«, »Glasu«, »Politikinom zabavniku«, »Zelenom dodatku« i »Našim krilima« — pod
pravim imenom ili pseudonimima Dese Jak, Aster Fajerbol, Eduard Sagal, Esja Kupov.
Esad Jakupović 308

dati izvesnu prednost time što će eksplodirati tek kroz nekoliko dese­
tina časova, ili će se razliti prostorom pre nego on i stigne do već
spržene planete — to nije mogao da sa sigurnošću utvrdi sam, a kom­
pjuter je ćutao, neupotrebljiv i uzaludan.
Jedva vidljiv mlaz jonizovanih čestica potiskivao je brod u pravcu
planete — jedine, iako slabe, nade u spas. Leteo je prema njenoj zoni
sumraka. Dole su se gasili poslednji plameni jezici i ostajale samo
crne površine sagorelih šuma i velike pruge dima. Sa nepregledne
morske površine u nebo su se burno dizali oblaci pare. Nekada plodno
tle pucalo je i pretvaralo se u pustoš. Isušeni predeli mračnog dela
planete mirovali su obasjani hladnim, bezglasnim treperenjem polarne
svetlosti.
Brod je u blagom luku uronio u senku planete, a onda nastavio
dizanje uvis — svoje bekstvo od smrti. Između njega i uzavrelog
sunca sada je stajala moćna, dvadesetak hiljada kilometara debela
kuglasta brana od zemlje i čvrstih stena. Brzina broda se neprekidno
povećavala, o čemu je svedočilo smanjivanje tamnog kruga koji je
predstavljao planetu, iza koje se nezaustavljivo širila sunčeva korona,
palacajući plamenim jezicima.
Bilo je nemoguće odrediti da li je emiterski brod jurio ka Zemlji,
ili se od nje udaljavao. Rodna planeta visila je negde daleko, u tami
beskraja, i do nje bi ovom vrstom pogona stigao za nekih 60.000
godina. Bekstvo je, dakle, bilo besmisleno. Ali ne i uzaludno: ono
nije značilo da neće umreti, ali je bar značilo da neće umreti odmah
— već malo kasnije, bilo koliko kasnije.
čudno, lako se mirio sa spoznajom da više nikada neće videti
Zemlju. Jedino je u sećanju uporno prizivao nežni i spokojni lik svoje
verenice. Bila je tužna kada ga je ispraćala, iako je znala da je to
rastanak za samo pet dana. Ona će tih pet dana čekati bezbrižno,
radujući se skorom susretu. Zatim će biti zabrinuta, ali će ipak smi­
reno očekivati povratak. Posle desetog dana u njeno srce će se uvući
strepnja da se zbilo nešto strašno, jer toliko vremena naprosto nije
moglo da se zakasni, čekaće ga i sto dana, i više. I dalje će se nadati
i venuti, a njegovi atomiziram ostaci će lebdeti u dalekoj zvezdanoj
materiji, od Zemlje razdvojeni provalijom širokom 10.000 svetlosnih
godina.
Brod je uporno grabio napred, sve dalje od zvezde, još uvek zašti­
ćen kamenim štitom planete. Goran je sedeo, ubrzanjem pritisnut u
meko sedište, u izbočenoj providnoj kabini malog emiterskog broda.
Mogao je da gleda i nazad, prema planeti čiji se tamni krug vidno
smanjivao, i prema sunčevoj koroni, koja je postajala sve šira i sve
sjajnija. Teoretski, dobro je poznavao procese koji su se sada zbivali
u zvezdi: jezgro se sve više stezalo, pa je priliv energije sve teže
uspevao da spoljašnju zvezdanu materiju održi u ravnoteži; uskoro će
početi njeno naglo obrušavanje ka jezgru, i to će izazvati eksploziju...
I dogodilo se ono o čemu je razmišljao. U prostoru iza njega eksplo­
dirala je Smrt: zvezda je prsnula, šireći se brzinom od više hiljada
kilometara u sekundi, sjajnija desetinama hiljada puta. Planeta ga je
Bekstvo 309

sada štitila od onog najjačeg, ubojitog zračenja, koje je dolazilo iz

pravca šireće supemove — ali nije mogla da ga zaštiti od sve jače
radijacije koja je dopirala sa perifernih delova rastuće vatrene lopte.
Zvezda je trebalo da ga sustigne za svega nekoliko minuta, ali on će
još pre toga biti mrtav, satrven užasnim zračenjem. Bio je nemoćan
da makar i za milimetar u sekundi ubrza svoje bekstvo.
Navukao je zaštitne naočari i osvrnuo se da bi osmotrio bezglavo
širenje eksplodirajućeg sunca. Planeta koja ga je štitila prestala je
da bude samo crni krug: na njoj su se pojavile prvo žute, a zatim
crvene mrlje — znak da je zvezda dostigla i svoju treću planetu. Posle
nekoliko sekunda, planeta je na čas planula, a onda se rasprsla i
stopila sa džinovskom kuglom. Mali emiterski brod nije mogao više
da se krije iza štita planete. Goran je to odmah osetio na sebi, jer
ga je vihor užasne radijacije, probivši brodski omotač, grubo udario.
Zvezda mu se na trenutak učinila čak lepom: plavičasto-bela lopta,
sastavljena od koncentričnih delova plazme, avetinjski, bezglasno,
širila se neshvatljivom brzinom. U njenom centru zaslepljujće je ble-
štala bela tačka — telo veliko poput kakve planete, sa gustoćom koju
je ljudski razum jedva mogao da pojmi; bilo je to jedino čvrsto što
je ostalo od zvezde.
Premda mu je ostao još neki minut prednosti pred uništavajućom
plazmom, Goran je znao da je smrt neizbežna. Želeo je da je na
Zemlji, da drži ruku svoje verenice i da šetaju morskom obalom, pra­
ćeni šuštanjem talasa i tužnim dozivanjem galebova. A rodna planeta
ležala je neizmemo daleko...
Naglo ubrzanje pritisnu ga duboko u sedište, a malim brodom
prostrujaše vibracije. Kroz pomalo pomućenu svest blesnu mu pitanje:
odakle to nenadano povećanje brzine, kada jonski motori već dugo
rade maksimalnom brzinom? Ubrzanje je u svaki delić njegovog tela i
svesti imelo bol, ali i radost — zbog mogućnosti da izbegne bič po-
besnele zvezde. Poželeo je da pogleda nazad, ali mu pritisak nije
dozvolio da se pomeri ni za delić. Onda mu je pogled pao na hromi-
ranu površinu pulta pred njim, na kojoj se video odblesak supemove:
svetli krug upadljivo se smanjivao, što je značilo da se brod udaljava
veoma brzo, gotovo brzinom svetlosti.
Zatim je pogledao u baršunastu zavesu pred brodom. Zvezde su
mu hitale u susret, pertvarale se u svetle pruge u trenutku dok bi
jurile pored broda, a onda nestajale negde pozadi. Za takvu pojavu
postojalo je samo jedno objašnjenje: emiterski brod je na neki ču­
dan način i dalje ubrzavao let i kretao se već nadsvetlosnom brzinom.
Kada je spustio pogled, hromirana površina pulta nije više bleštala.
Mada se objašnjenje nalazilo izvan njegove moći poimanja, spoznao
je da je pobegao od eksplodirajuće zvezde, koja se sada širila negde
daleko iza broda.
Zvezde su se slile u neprekidne linije, koje su bezglasno jurile u
smeru suprotnom od smera kretanja broda. Zatim su se linije pretvo­
rile u vrtlog, u spiralu koja se neprekidno odmotavala, a čiji se poče­
tak uvek iznova rađao daleko napred. U nekom skrivenom kutku nje­
20 Andromeda
Esad Jakupović 310

gove svesti pulsiralo je saznanje da ovo što se događa nikako nije

moguće, da je to nekakva podla prevara.
Najednom se prostor obojio smirenom plavom svetlošću. Nestalo
je vrtloga i onog užasnog pritiska izazvanog ubrzanjem. Pred brodom
je lebdela Zemlja, mala planeta, nestvarna u odnosu na malopređašnji
košmar supemove — utočište putniku iz dalekih predela Galaksije.
Sedeo je nepomičan, širom otvorenih očiju i zaustavljenih misli gledao
je u dragu planetu, koja je sve brže rasla. Brod je zatim uronio u
atmosferu. Trajalo je to samo časak, a onda se već otvorio pogled
na plavetnilo morske površine i na suncem obasjane poljane obrasle
travom. On je i dalje sedeo nepomičan, nemoćan da preuzme komandu,
ili bar nasluti šta se to zbiva.
Pred očima mu blesnu ogromna betonska ploča kosmodroma. Brod
se okrenu u vazduhu i lagano se spusti na suncem ugrejanu površinu.
Jonski motori utihnuše. U magnovenju, Goran je spoznao da ne oseća
sopstvenu težinu. Ali zato su mu misli bile teške: kretale su se u
nekom skučenom prostoru, koji mu je bio stran. Odjednom, spoznao
je da već stoji pred brodom, mada se nije sećao da je otvorio izlaznu
komoru i sišao niz lestvice. Nije ni hteo da razmišlja o tome... Jed­
nostavno — bio je napolju. Vazduh je mirisao na ozon, ili nešto
slično; odnekud se prisetio da je to posledica rada jonskih motora.
Lagano se pomerio, okrenuvši leđa brodu. Pred njim je stajala
Ona, njegova verenica — smirenog lica, pogleda usmerenog pravo u
njega. Učini mu se čudnim da se nije obradovala, nije mu potrčala
u susret, bacila mu se u zagrljaj. Ali i čuđenje se odmah izgubi u nekom
delu svesti koji više kao da nije bio njegov.
Prešao je onih nekoliko koraka koji su ih delili i uhvatio je za
malu ruku, ćutali su trenutak, a onda potrčali niz betonsku površinu.
Trčali su dugačkim, nestvarnim koracima, očiju upravljenih u bre­
žuljak pred njima. Krajičkom svesti on se upita zašto ne čuje udarce
obuće o čvrsti beton, ali pitanje se odmah izgubi negde izvan dohvata
njegove svesti.
Zelena površina travnatog brežuljka ćutijivo ih je primila u za­
grljaj. Napravili su još nekoliko skokova, pa se bacili na zeleni tepih.
Nisu bili zadihani od trčanja; on je osećao samo lagano pulsiranje
krvotoka. Telom mu se širila toplota. Bio je miran i srećan što
leži pored voljenog bića. Ugrejani vazduh mirisao je morem i njenom
glatkom kožom. Kažiprstom joj je pomilovao izvijene obrve, pokretom
prisnim i blagim — a onda poljubio usne koje su ćutale i čekale.
Svest mu se ispunila prijatnim spokojstvom ...
*
U tom trenutku mali emiterski brod zaljuljao se pod snažnim na­
letom lavine čestica sa zvezde koja je brzo rasla. Još рге nego što
ga je spoljni rub supemove dodirnuo, brod je planuo belim usijanjem
i rasprsnuo se kao kapljica vode pri udaru u staklo. Zvezda je i dalje
neizmemo rasla, a usamljeni putnik i njegov emiterski brod bili su
sada samo delić plazme koja je besnela kroz prostor i šireći se
gutala svoje planete.
 poezija

20«
SF poezija 312

Pesnici su, razume se, oduvek bili i vizionari, ma u kome pravcu bio
usmeren njihov pogled. U najnovije vreme, međutim, kao da svojim
stvaralaštvom sve više potvrđuju onu definiciju svoga kolege iz prošlog
veka, P. B. Šelija: »Pesnici su ogledala ogromnih senki koje budućnost
baca na sadašnjost«. Jer, ako je sve doskora pesnikov san bio, ili bar
mogao da bude, »tekuća« stvarnost drugih, danas bi i te kako mogao biti
— buduća opšta realnost.
Inače, pesnik je poodavno zapazio da njegove maštarije nauka ume
i da ostvari. Tu činjenicu je, u doba prvog širokog proboja i razmaha
nauke, dakle u prošlom veku, pesnik-romantičar osećao kao stupanje
nepozvanih u njegov zabran, kao njihovo mešanje u njegove kompeten­
cije: pesma Edgara Alana Poa, kojom počinjemo ovaj mali izbor, u
tome pogledu je više nego karakteristična. Već Volt Vitman, mada još
uvek gledajući na nauku kao na, da tako kažemo, konukurenta u vi-
zionarstvu — nalazi svoj pesnički put do pomalo rezignirane koegzi­
stencije sa njom. Danas, pak, pesnik ne smatra nauku ni rivalom, ni
uljezom u njegov pesnički svet — nego integralnim delom toga sveta,
sveta njegove mašte, u čitavom njenom rasponu od filosofskog ili
dramatičnog pa do ironičnog odnosno humomog, koji i zaključuje ovu
našu medu panoramu naučno-fantastične inspiracije u poeziji.
Namera nam je da u sledećim izdanjima Andromede prezentiramo
poeziju toga žanra i sa drugih jezičkih područja; za ovu priliku, ogra­
ničili smo se na englesko, u izboru Redakcije a u prevodu DRAGOSLAVA
ANDRIĆA.

Naslovi pesama u originalu:

Edgar Allan Poe: »Sonnet: To Science«
Walt Whitman: »When i Heard the Leam'd Astronomer«
Sandford Lyne: »Star-gaze Poem«
William Bronk: »The Outer Becoming Inner«
Kingsley Amis: »Science Fiction«
William Carlos VVilliams: »Heel & Toe to the End«
LeRoy Jones: »Planetary Exchange«
Babette Deutsch: »To the Moon, 1969«
Stanley Kunitz: »The Flight of Apollo«
Karen Anderson: »Six Haiku«
A. Poulin, Jr.: »The Corning«
Stephen Crane: »A Man Said to the Universe«
Morris Bishop: »E=mcJ«
SF poezija 313

Edgar Alan Po

Sonet: Nauci
Nauko! prava si kćer Starih Vremena.
Tvoj prodorni pogled uzrok je svih mena.
Zašto tako vrebaš nad srcem poete,
Kao lešinari što kroz zbilju lete?
Kako da te voli, da ti mudrost ceni —
Kad ne daš da luta svud po vaseljeni,
Da uz zamah krila koja hrabrost snaži
Kićenoga svoda riznice pretraži?

Kočije Dijani zar otela nisi?

Gaj Hamadrijadin preotela ti si,
Pa si je prognala na zvezdu daleku;

A Nijadi smemoj otrgla si reku;

Elfinu oduže zelen bokor jove,
A meni, pod stablom tamarinda, snove!

Volt Vitmen

Dok slušah učenog astronoma

Dok slušah učenog astronoma,
Dok brojke i dokazi bejahu preda mnom svrstavani u kolone,
Dok mi bejahu pokazivane karte i dijagrami, da ih saberem, podelim
i premerim,
Dok sam sedeći slušao astronoma kako drži to predavanje uz mnogo
pljeska u sali,
Brzo se, neuhvatljiv, umorih i zasitih toga,
A onda ustadoh, izvukoh se i odšetah sam samcit
U tajnoviti, vlažni noćni vazduh, gde s vremena na vreme
Podizah pogled, bezglasno, ka zvezdama.

Sendford Lin

Pesma o zagledanosti u zvezde

U svakoj galaksiji,
veruj em, mora da ima bića nalik na nas
sanjara,
divljaka,
pesnika,
SF poezija 314

graditelja čunova,
svud razasutih pogleda što tumaraju
po treperavoj tami nebesa,
hodočasnika
po nekoj njihovoj vrsti praha,
pevača tananih tugovanki
koje i sami
predobro znamo.

Te tako,
čoveku kao što sam ja,
ova je Zemja dovoljna prilika za spasenje.

Izlazim na svoj mali trem, i gledam:

te sićušne svetiljke, te zrake koji trepte
tako daleko u noći.

Mi ne možemo čuti
njihova zvona,
oznake
Sprudova Vasione.

Viljem Bronk

Kosmičko postaje lično

Katkada, mogao bih svuda da prodrem,
ne da bih video zvezde, ne da budem
kakvi smo uvek, i ne samo da budem pod njima
nego i u njima. Kosmički prostori nas
pritiskaju, gomilaju se u nama
uprkos svome bezmerju. Otkud bi to i moglo
nešto da znači? Ne, mi smo usred zvezda.
Nije nam suđen poznat, određen svet.

Kingsli Ejmis

Naučna fantastika
To što nas goni da lutamo zvezdanim koridorom,
Možda je podsticaj da se suočimo
Sa svojim grehom i ludošću što dobiše obličja.
Te tako najzad i sa sobom; tamo nas mame
SF poezija 315

Prostije verzije katastrofe:

Paučina što meša vreme i prostor,
Svet okeana bez obala.
Osuda na večito putovanje,
I kao najprostije od svega — neman sa deset kandži
Kojima zamahuje kroz otrovani vazduh.

U njoj to, možda, vidimo opštu neman

Koja je naše pretke gonila u noćne more
A svojoj postojbini prilagođavala njihove mape pakla;
Ali se podneblja i geografija brzo menjaju,
Sejući potomstvo koje niko ne može da svlada
Srebrnim mačem ni čarobnim prstenom,
Gore od praotaca, dalekosežnije,
I mnogo dugotrajnije.

Viljem Karlos Viljems

Stopu po stopu do kraja

Reče Gagarin, u ekstazi,
kako je mogao
beskrajno tako da kruži

lebdeo je
jeo i pevao
a kad je izronio iz tih

sto i osam minuta izvan

površine Zemlje
smešio se

Onda se vratio
da zauzme svoje mesto
međ nama ostalima
SF poezija 316

Iz svega toga deljenja

i oduzimanja dobi se ritam
stopa po stopa

Iz koraka u korak
osećao se kao da je
plesao za sve to vreme

Leroa Džons

Planetarna razmena
Mi smo meso u vazduhu. Uzlećemo u noćni prostor.
Meso komplikovano evolucijom iz prvobitne
tvari. Reprodukovani i preoblikovani, sazreli, odapeti, razrađenih šaka
i stopala, već kako treba, iz mulja, čak i sad,
ispaljeni iz kokotana, kroz raskrsnice i milje i milje brzine i eksplozije.

Postojim.
Prasak planete, dugogodišnji prasak vidim sa vrha brega u strujnom
kolu i vidim tvoju smrt i obamro sam. Jesam. Jesam. Milijarde i
milioni ničeg, praznine, nule, bezvremena. I dalje. A ja? Moj osetljivi,
kuckavi mozak. Nula. Iz ničeg. Ni u šta. Samo brzina i pustolovina,
senzacija. A ta istina, glavni štos, gde je? Postojim. Postojim.
Postojim. I provlačim se kroz zasenjujuće živote planeta i zvezda.
Postojim, nešto peva.

Babeta Dojč

Mesecu, 1969
Ne gledaju te više kroz maglu, polako kružiš
Iza tog bezmalo opipljivog otrova — ti koji više nemaš
Tu tamnu stranu, ali čije se zračenje koleba, kao da bledi.
Sad kad si dostignut, promenio si se neverovatno —
Kao neznanac koji, kada mu se obrate makar i izdaleka, prestaje da
bude neznanac.
Astronomi te znaju kao gospodara plima i oseka, a žene kao gospodaricu
Menstrualnih ritmova; pesnici su te nazivali Hekatom, Astartom,
Artemisom, čije se lovačke strele
SF poezija 317

Pretapaju u leguru mesečine, zasipajući zemlju i vodu.

Svi znasmo da si opasnost za lopova u vrtu, za pilota
U neprijateljskom avionu, za ljubavnike zagrljene u tvome skutu što
obećava blistavu sigurnost. Jesi li čudovište?
Ili plemenito stvorenje? Ili prosto planeta koju su ljudi, nehajno,
obezvredili?
Nebesa ne odgovaraju.
Za tobom niko ne žali — nem si kao svi pokojnici.
Ostavio si mitove, stare, naše sopstvene.
Ali, za neke od nas, ono do čega je došlo, to je — smrt božanske
Ličnosti, to je izdajstvo, to je još jedna
Surovost čiji je Svemir očevidac dok se razmeće svojom raskoši.

Stenli Kunić

Apolov let
I

Zemlja mi beše dom, ali i tu bejah tuđinac. Na mineralnim naslagama.

Hodam kao plivač. A tek ta džinovska bombardovanja u drevnim
zvezdanim ratovima! Znam šta znam: nikad neću pobeći od otuđenosti,
ni dokrajčiti svoju plovidbu. Zamišljaj me i čežnjivog, i prestrašenog,
i kliktavog. Ja sam tvoj čovek na Mesecu, malčice megaloman, koji
jedva čeka da skoči na ostrvske svemire što pulsiraju iza zalazaka
sazvežđa. Beskrajni prostor ophrvao je ljudsko srce, ali i usred ništavila
život neumoljivo poziva da se živi, šaljite mi poštu na Mars. Šta ima
novo na Velikoj Spiralnoj Maglini u Andromedi i Magelanovim Ob­
lacima?

II

Tuđinac bejah na Zemlji.

Stupanjem na Mesec, počinjem
vedro hodočašće u nove
Jerusalime
neznanih galaksija.
Vrućina. Hladnoća. I krateri ćutanja.
SF poezija 318

More Tišine
što se kotrlja po žalu entropije.
A iza svega toga
inteligencija zvezda.

Kerin Anderson

Šest pesmica
1
Trag bele pare
vuče se polako nebom
bez glasa.

2
Pozlaćeni i šareni oblaci
povlače se kroz blistav vazduh.
Sta, zar ima i zvezda?

3
U teškoj senci
Zemlje, gledam gde sputnjik
jedri po sunčevoj svetlosti.

4
Kako se uželeh
tih krtih krastavaca,
još nezasađenih na Sirijusu!

5
Nad fantastičnim
morima Venere, ko bi se usudio
da zamisli galebe?

6
Kada Proksima zađe,
o kome li se sazvežđu sanjari
oko našega Sunca?
SF poezija 319

A. Pulen, Ml.

Dolazak
Dolaze. Svake ih noći
čujem gde dolaze: cviljenje
njihovog brodovlja, neverovatne

blagovesti daleko iznad

kukuruznih njiva kraj grada,
u neizmemoj međuzvezdanoj

tami. Čuju ih samo psi,

i neki nalik na mene.
Njihove fantastične mašine skladno

bruje u našim kostima. Jednoga dana

neće tek lebdeti nad poljima,
kao priviđenja nekolicine

nesaničara. Nego će sleteti.

Sleteće brzo, bez
upozorenja, u same centre

gradova. I kao da su to obećali

pre mnogo vekova, iskrcaće se,
ozareni, neljudski, i

veličanstveni kao bogovi

u hajci na device.

Stivn Krejn

Čovek reče svemiru

Uskliknu čovek: »Postojim!« —
I dobi odgovor Vaseljene:
»Shvatam, gospodine, ali se bojim
Da iz tog fakta ne proizlaze
Nikakve obaveze za mene«.
SF poezija

Moriš Bišop

E=mc2
Ne uzdamo se u ono u šta se uzdasmo juče,
I sumnjamo u ono što beše naša vera;
Smemo li ili ne smemo — ta nas pitanja muče,
I sporimo se stalno oko pravoga smera.
Duša je, može biti, samo pramičak gasa,
A nepravda je možda pravda plus druga odora;
Ali formulu znamo: energija je Masa
Puta brzina svetlosti na kvadrat — nema zbora!
što znasmo, ne znamo više; što zvasmo, nema ime;
Povlačimo i ono što dokazasmo sami;
život je zamršen čvor — ko će se snaći s njime!
Ali je sigurno jedno, kao zračak u tami...
Hodi, tata se tvoga, sinko, zaželeo glasa;
Izrecituj još jednom — a onda evo ti značka:
»Ljudska je otkrila rasa: Energija je Masa
Puta brzina Svetlosti na kvadrat, stop, i tačka.«
sf drama
Hauard Koh
Invazija sa Marsa

PRIPOVEDAČ: Sada znamo da je ovaj svet prvih godina dvadesetog

stoleća podrobno motrila inteligencija veća od čovekove, pa ipak pod­
jednako smrtna kao i njegova. Danas nam je poznato da su ljudska
bića bila posmatrana i proučavana, dok su se bavila svojim raznovrsnim
poslovima, možda isto tako pomno kao što bi čovek promatrao i pro­
učavao pod mikroskopom kratkovečne stvorove koji se kovitlaju i
razmnožavaju u kapi vode. Uz neizmemo samozadovoljstvo, ljudi su
mileli Zemljom, obavljajući svoje sitne poslove, u nepomućenom uve-
renju da upravljaju tom malom, rotirajućom gromadom Sunčeve ma­
tice koja je slučajem ili nužnošću došla u čovekovo okrilje iz mračnih
tajni Vremena i Prostora. Međutim, preko ogromnog eteričnog ponora,
umovi koji su spram naših kao što su naši spram zverinjih u šiuni,
divovska, hladna i sračunata inteligencija gledala je Zemlju zlobnim
očima i polako i sigurno kovala planove protiv nas. Trideset devete
godine dvadesetog stoleća sve iluzije su najzad bile raspršene.
Bio je gotovo kraj oktobra. Stvari su išle na bolje. Opasnost od
rata je minula. Sve više ljudi je nalazilo posao. Trgovina je cvetala.
Upravo te večeri, 30. oktobra, Kroslijev servis je procenio da se uz
radio-aparate nalazi trideset dva miliona slušalaca.
PRVI SPIKER: ... sledećih dvadeset četiri časa neće biti većih pro-
mena temperature. Iznad Nove škotske zabeleženi su slabi atmosferski
poremećaji nepoznatog porekla, što je dovelo do stvaranja područja
sa niskim pritiskom koje se brzo kreće naniže ka severoistočnim drža­
vama, noseći kišne oblake i snažan olujni vetar. Najviša temperatura
66 stepeni Farenhajta; najniža 48. Ovaj meteorološki izveštaj dobili
smo iz Vladinog meteorološkog zavoda.

Radiodramska verzija čuvenog romana Herberta Dtordta Velsa »Rat

svetova«; slobodno adaptirao Hauard Koh; u interpretaciji Orsona
Velsa i njegovog »Merkjuri Teatra« emitovano 30. oktobra 1938. go­
dine preko radio-mreže »Kolumbija«.
Hauard Koh 324

DRUGI SPIKER: A sada vas vodimo u Meridijan salu hotela Park

Placa u centru Njujorka, odakle će vas zabavljati muzika Ramona Ra-
kela i njegovog orkestra.
(Tema španske muzike... prigušuje se)
TREĆI SPIKER: Dobro veće, dame i gospodo. Iz Meridijan sale ho­
tela Park Placa u Njujork Sitiju predstavljamo vam muziku Ramona
Rakela i njegovog orkestra. Za početak, Ramon Rakelo je odabrao
jednu špansku melodiju, »La Kumparsita«.
(Počinje melodija)
DRUGI SPIKER: Dame i gospodo, prekidamo za trenutak naš pro­
gram muzike za igru da bismo vam dali specijalni bilten iz Interkon­
tinentalnih radio-novosti. Dvadesetak minuta pre osam časova po cen­
tralnom vremenu profesor Farel iz Maunt Dženings opservatorije u
Čikagu, Ilinois, javio je da je registrovao više eksplozija usijanog gasa
koje su se odvijale u pravilnim razmacima na planeti Mars.
Spektroskopom je utvrđeno da je reč o vodoniku koji se kreće u
pravcu Zemlje ogromnom brzinom. Profesor Pirson iz prinstonske op­
servatorije potvrdio je Farelov nalaz i opisao ovu pojavu kao (citiram)
nešto slično mlazovima plavog plamena ispaljenim iz revolvera (gotov
citat). Vraćamo vas sada muzici Ramona Rakela koji svira za vas u
Meridijan sali hotela Park Placa u centru Njujorka.
(Muzika svira još nekoliko trenutaka dok se melodija ne završi...
zvuk aplauza)
A sada, šlager koji večno traje i koji nikada neće prestati da pleni:
»Zvezdana prašina«. Ramon Rakelo i njegov orkestar...
(Muzika)
DRUGI SPIKER: Dame i gospodo, u nastavku vesti koje smo vam
dali u biltenu od pre nekoliko trenutaka, obaveštavamo vas da je Vla­
din meteorološki zavod naložio pojačan astronomski nadzor u celoj
zemlji kako bi se blagovremeno uočio svaki dalji poremećaj na pla­
neti Mars. S obzirom na neobičnost ove pojave, zakazali smo intervju
sa poznatim astronomom, profesorom Pirsonom, koji će nam izložiti
svoje gledište o celoj stvari. Kroz nekoliko trenutaka povešćemo vas
u prinstonsku opservatoriju u Prinstonu, Nju Džersi. Do tada, slušajte
muziku Ramona Rakela i njegovog orkestra.
(Muzika)
DRUGI SPIKER: Sve je spremno da vas povedemo u prinstonsku op­
servatoriju u Prinstonu, gde će Karl Filips, naš reporter, intervjuisati
profesora Ričarda Pirsona, čuvenog astronoma. Dakle, evo nas u
Prinstonu, Nju Džersi.
(Akustična sala)
FILIPS: Dobro veće, dame i gospodo. Ovde je Karl Filips, govorim
vam iz .opservatorije u Prinstonu. Nalazim se u velikoj, polukružnoj pro­
storiji, crnoj poput smole, sa izuzetkom jednog dugačkog proreza na
tavanici. Kroz ovaj otvor mogu da vidim pokrov zvezdanog svoda koji
kao da rasipa prigušen injasti sjaj po isprepletenim mehanizmima
velikog teleskopa. Otkucavanje koje čujete potiče od vibracija satnih
uređaja. Profesor Pirson stoji neposredno iznad mene na maloj plat­
Invazija sa Marsa 325

formi i gleda kroz džinovska sočiva. Molim vas, dame i gospodo, da

sačuvate strpljenje ukoliko bi tokom intervjua došlo do prekida.
Osim neprestanog motrenja neba, profesor Pirson će možda još morati
da odgovori na neki telefonski ili kakav drugi komunikacioni poziv.
On je sada, naime, u stalnoj vezi sa astronomskim centrima sveta...
Profesore, mogu li da vam postavim nekoliko pitanja?
PIRSON: Svakako, gospodine Filips.
FILIPS: Profesore, da li biste bili ljubazni da kažete našim slušao-
cima šta, u stvari, vidite kada posmatrate planetu Mars kroz vaš
teleskop?
PIRSON: U ovom trenutku ništa neobično, gospodine Filips. Vidim
crveni kolut kako pliva u plavom moru. Preko diska se pružaju pop­
rečne pruge. One se sada mogu sasvim jasno razaznati zato što se
Mars nalazi u tački najbližoj Zemlji... u opoziciji, kako mi to kažemo.
FILIPS: Šta, prema vašem mišljenju, predstavljaju te uzdužne
pruge, profesore Pirson?
PIRSON: Uveravam vas da to nisu kanali, gospodine Filips, iako
to gledište zastupaju mnogi ljudi koji zamišljaju da je Mars nastanjen.
Sa naučnog stanovišta, pruge nastaju kao rezultat osobenih atmosfer­
skih uslova koji vladaju na planeti.
FILIPS: Dakle, vi ste kao naučnik uvereni da razumni život, onakav
kakav mi poznajemo, ne postoji na Marsu?
PIRSON: Rekao bih da su šanse za tako nešto jedan prema hiljadu.
FILIPS: Kako onda objašnjavate ove erupcije gasa koje se odigra­
vaju na površini planete u pravilnim razmacima?
PIRSON: Gospodine Filipse, ko je uopšte rekao da ja imam neko
objašnjenje?
FILIPS: Uzgred, profesore, da podsetimo naše slušaoce; koliko je
daleko Mars od Zemlje?
PIRSON: Približno četrdeset miliona milja.
FILIPS: Izgleda da je to prilično bezbedria udaljenost... Samo
trenutak, dame i gospodo! Profesoru Pirsonu je upravo uručena neka
poruka. Dok je on čita, dozvolite mi da vas podsetim da se nalazimo
u opservatoriji u Prinstonu, Nju Džersi, gde intervjuišemo astronoma
svetskog glasa, profesora Pirsona... Jedan trenutak. Profesor Pirson
mi je upravo dao poruku koju je maločas primio. Profesore, smem
li da je pročitam našim slušaocima?
PIRSON: Svakako, gospodine Filips.
FILIPS: Dame i gospodo, pročitaću vam telegram koga je profesoru
Pirsonu poslao doktor Grej iz Nacionalnog istorijskog muzeja u Nju-
jorku. »21:15 po istočnom standardnom vremenu. Seizmografi su za-
beležili udar gotovo jačine zemljotresa koji se dogodio u krugu preč-
nika dvadeset milja oko Prinstona. Molim, ispitajte u čemu je stvar.
Potpis: Lojd Grej, Upravnik astronomskog odeljenja.« Profesore Pir­
son, da li bi ovaj događaj mogao da bude u nekakvoj vezi sa pore­
mećajima registrovanim na planeti Mars?
PIRSON: Teško, gospodine Filips. Ovde je možda u pitanju meteo-
rit neuobičajene veličine; njegov pad upravo u ovom trenutku pred­
21 Andromeda
Hauard Koh 326

stavlja samo puku podudarnost. U svakom slučaju, sutra ćemo po

danu ispitati šta se dogodilo.
FILIPS: Hvala, profesore. Dame i gospodo, u toku proteklih deset
minuta bili smo u opservatoriji u Prinstonu, gde smo intervjuisali pro­
fesora Pirsona, poznatog astronoma. Govori vam Karl Filips. Sada vas
vraćamo u Njujork studio.
(Pretapa se u klavirsku kompoziciju)
DRUGI SPIKER: Dame i gospodo, evo poslednjeg biltena iz Interkon­
tinentalnih radio-novosti. Toronto, Kanada: Profesor Mors sa Makmila-
novog univerziteta javlja da je snimio total od tri eksplozije na planeti
Mars između 19:45 i 21:20 po istočnom standardnom vremenu. Ovo
potvrđuje ranije izveštaje primljene iz američkih opservatorija. A sada,
nešto bliže nama, imamo i specijalnu informaciju iz Trentona, Nju
Džersi. U njoj se kaže da je u 20:50 neki veliki bleštavi objekt, po
svoj prilici meteorit, pao na jednu farmu u okolini Grovers Mila, Nju
Džersi, dvadeset dve milje od Trentona. Sjaj na nebu bio je vidljiv
u prečniku od nekoliko stotina milja, a eksplozija prilikom pada mogla
se na severu čuti sve do Elizabeta.
Mi smo uputili naša specijalna reportažna kola na mesto događaja;
čim bude stigao iz Prinstona, odatle će nam se odmah javiti naš re­
porter, gospodin Filips. U međuvremenu, vodimo vas u hotel Martinet
u Bruklinu, gde će nas Bobi Milet i njegov orkestar dočekati muzi­
kom za igru.
(Muzika dvadeset sekundi... zatim prestaje)
DRUGI SPIKER: Pođimo sada u Grovers Mil, Nju Džersi.
Udaljena dozivanja... sirene policijskih automobila)
FILIPS: Dame i gospodo, ponovo vam govori Karl Filips, ovoga
puta sa Vilmatove farme u Grovers Milu, Nju Džersi. Profesor Pirson
i ja prevalili smo jedanaest milja od Prinstona za deset minuta. Pa...
gotovo da ne znam odakle da počnem kako bih vam samo rečima
predočio neobičan prizor koji se pruža pred mojim očima i koji me
veoma podseća na scenu iz modeme verzije »Arapskih noći«. Upravo
sam stigao ovde. Još nisam imao prilike da malo podrobnije pogledam
unaokolo. Mislim da je to ono. Da, to je.. ona stvar, pravo preda
mnom, do pola zarivena u veliku rupu. Mora da je tresnula užasnom
silinom. Tle je prekriveno iverjem nekog drveta koje je naprosto bilo
zbrisano prilikom pada. Koliko odavde mogu da vidim, sam perdmet
ne liči mnogo na meteor, bar ne na meteore koje sam ranije viđao.
Pre izgleda kao ogroman cilinder. U prečniku dostiže... koliko biste
vi rekli, profesore Pirson?
PIRSON: Oko trideset jardi.
FILIPS: Oko trideset jardi... Metalna obloga je ... pa, nikada
nisam video ništa slično. Obojen je nekakvom žućkasto-belom nijansom.
Radoznali posmatrači sve se više primiču predmetu, uprkos naporima
policajaca da ih zadrže na odstojanju. Masa počinje da mi zaklanja
vidik. Da li biste stali sa jedne strane, molim vas?
 Invazija sa Marsa 327

POLICAJAC: Stanite sa jedne strane, sa jedne strane, tamo!

FILIPS: Dok policija odvraća radoznalce, evo nas pored gospodina
Vilmata, vlasnika farme. On bi mogao da nam kaže nešto zanimljivo.
Gospodine Vilmat, da li biste radio-slušaocima ispričali ono čega se
sećate o dolasku ovog neobičnog posetioca na vaše imanje? Pribli­
žite se malo, molim. Dame i gospodo, kraj mene je gospodin Vilmat
VILMAT: Sluš’o sam radio i...
FILIPS: Bliže i glasnije, molim vas.
VILMAT: Pardon.
FILIPS: Glasnije, molim vas, i bliže.
VILMAT: Odma', gospodine. Sluš’o sam radio... kako profesor priča
o Marsu... i odremuck'o, što će reći knjavalo mi se...
FILIPS: Dobro, dobro, gospodine Vilmat. I šta je onda bilo?
VILMAT: K’o što reko’, sluš’o sam radio onako na pola uva...
FILIPS: Da, gospodine Vilmat, i onda ste videli nešto?
VILMAT: Ma jok. Prvo sam čuo.
FILIPS: Šta ste čuli?
VILMAT: K’o neko šištanje. Evo ’vako: šššššššš.. k’o rakete za
četvrti jul.
FILIPS: A onda?
VILMAT: Isturio sam glavu kroz prozor i mogu da se zakunem da
sam mislio da spavam i sanjam.
FILIPS: Da?
VILMAT: Vid’o sam zelenkastu prugu, a ondak tres! Nešto je bub­
nulo na zemlju. Gotovo me obori sa stolice!
FILIPS: Jeste li se uplašili, gospodine Vilmat?
VILMAT: Ovaj ... đavo bi ga znao... pre će biti da me je naljutilo.
FILIPS: Hvala, gospodine Vilmat, hvala.
VILMAT: 'Oćete još nešto da vi kažem?
FILIPS: Ne... u redu je, sasvim je dovoljno. . Dame i gospodo,
upravo ste čuli gospodina Vilmata, vlasnika farme na koju je pala ova
stvar. Voleo bih kada bih mogao da vam predočim atmosferu... po­
zadinu ... ovog fantastičnog prizora. Na ledini iza nas parkirano je
stotine automobila. Policija se upinje iz petnih žila da raskrči put koji
vodi na farmu. Ali sve je uzalud. Automobili stalno naviru u ovom
pravcu. Snopovi njihovih farova stvorili su ogromnu svetlu tačku na
mestu gde se predmet zario u zemlju. Oni odvažniji približili su se rubu
kratera. Njihove siluete ocrtavaju se spram metalnog oklopa.
(Prigušeno zujanje)
Jedan čovek pokušava da dodirne stvar... nešto se raspravlja sa
policajcem ... policajac ga odvraća ... Dame i gospodo, a sada nešto
u svom ovom uzbuđenju ranije nisam pomenuo. Postaje sve razgo-
vetnije, tako da ga i vi možda možete čuti na vašim prijemnicima.
Slušajte (duga pauza)... Čujete li? To je neobično zujanje koje kao
da dolazi iz predmeta. Primaći ću mikrofon. Tako (Pauza). Sada
smo udaljeni samo dvadeset pet stopa. Možete li sada da čujete? Oh,
profesore Pirsonl
21«
Hauard Koh 328

PIRSON: Da, gospodine Filips?

FILIPS: Da li biste mogli da nam nešto kažete o ovom škripu­
tavom zvuku koji dopire iznutra.
PIRSON: Možda je uzrok tome neujednačeno hlađenje na površini.
FILIPS: Mislite li i dalje da je to meteor, profesore?
PIRSON: Ne znam šta da mislim. Metalna obloga je nesumnjivo
vanzemaljskog porekla... takvog nečeg nema kod nas. Prilikom su­
dara sa Zemljinom atmosferom, u meteoritu obično nastaju rupe.
Ali ovaj predmet je gladak i, kao što vidite, valjksatog oblika.
FILIPS: Samo trenutak! Nešto se događa! Dame i gospodo, pa
ovo je neshvatljivo. Bliži kraj predmeta počinje da se Ijušti! Vrh mu
se odvija kao zavrtanj! Predmet je sigurno šupalj!
GLASOVI: Kreće se!
Gledajte, oklop počinje da se odvrće!
Natrag, tamo! Natrag, kažem!
Možda neki čovek pokušava da iziđe!
Ali stvar je usijana, odmah bi izgoreo!
Vraćajte se! Vratite one budale!
(Iznenada zvečav zvuk nekog velikog komada metala koji /е pao)
GLASOVI: Odvrnulo se! Skinut je poklopac!
Pazite, vi tamo! Povucite se!
FILIPS: Dame i gospodo, ovo je najčudesniji prizor kome sam ikada
prisustvovao... Samo čas! Neko se pomalja iz otvora na vrhu. Neko
ili... nešto. Vidim kako iz tamnog otvora zure dva svetla koluta...
da to nisu možda oči? Možda je i lice? A možda...
(Uplašeni uzvici ljudi)
Blagi bože, nešto gamiže iz senke poput velike zmije. Tu je još
jedno i još jedno. Izgledaju mi kao pipci. Sada se vidi i trup. Veliki
je kao medved i blista se poput vlažne Stavljene kože. Ali to lice...
Ono je naprosto neopisivo... S naporom uspevam da ga gledam. Oči
su crne i cakle se kao u zmije. Usne imaju oblik slova »V«, a iz neoi-
vičenih usana, koje kao da podrhtavaju i pulsiraju, cure sline. Čudo­
vište, ili ma šta da je, teško se kreće. Nešto ga vuče na dole... možda
jaka sila teže. Stvar se uspravlja. Masa sveta se povlači. Mislim da im
je dosta gledanja. Ovo je najčudesniji prizor koji se može zamisliti.
Teško nalazim reči... vučem mikrofon za sobom dok govorim. Mo-
raću da prekinem izveštavanje dok ne pronađem zgodnije mesto. Imajte
strpljenja samo trenutak, odmah se vraćam.
(Pretapa se u klavirsku melodiju)
DRUGI SPIKER: Slušate naš direktan pemos zbivanja na Vilmatovoj
farmi u Grovers Milu, Nju Džersi.
(Ponovo klavirska melodija)
Uspostavili smo vezu sa Karlom Filipsom, koji se ponovo javlja iz
Grovers Mila.
FILIPS: Dame i gospodo (Idem li?) ... dame i gospodo, nalazim se
iza kamenog ada koji okružuje vrt gospodina Vilmata. Odavde imam
dobar pregled celog prizora. Opisivaću vam svaku pojedinost dok god
mi se bude pružala prilika za to, odnosno dok god budem mogao
Invazija sa Marsa 329

da govorim i vidim. Stigla su pojačanja državne policije. Napravili su

kordon oko kratera... mislim da ih ima tridesetak. Ali nije više
potrebno odvraćati gomilu. Masa se sada i sama drži podalje. Ka­
petan razgovara s nekim. Ne mogu dobro da vidim ko je to. Oh, da,
sada vidim, to je profesor Pirson. Da, on je. Krenuli su. Profesor je
pošao sa jedne strane, zagledajući predmet, dok kapetan sa dva po­
licajca ide sa druge, držeći nešto u rukama. Sada jasno vidim. To
je bela marama vezana za motku... zastava primirja. Ako ova bića
znaju šta to znači... šta uopšte nešto znači!... čekajte! Nešto se
događa!
(šištanje se pretapa u šuš tanje čija se jačina povećava)
Neko pogrbljeno obličje diže se iz rupe; vidim mali snop svetlosti
spram nekakvog ogledala. Šta je ovo? Iz ogledala je suknuo mlaz pla­
mena i sručio se na ljude koji napreduju s desna. Udara ih u glave.
Blagi bože, pa oni postaju žive buktinje!
(Krici i neprirodno vrištanje)
Čitavo polje je zahvaćeno plamenom. (Eksplozija), Drveće... am-
bar... rezervoari za gorivo automobila... širi se na sve strane. Sada
ide u našem pravcu. Dvadesetak jardi na desno...
(Lomljava mikrofona... Zatim mukla tišina...)
DRUGI SPIKER: Dame i gospodo, usled sticaja okolnosti koje su
izvan naše kontrole, nismo u mogućnosti da nastavimo prenos iz Gro-
vers Mila. U pitanju su nepoznate tehničke teškoće sa reportažnim ko­
lima. Ponovo ćemo, međutim, uspostaviti vezu čim nam to prilike
budu dozvolile. U međuvremenu, evo poslednjeg biltena iz San Dijega,
Kalifornija. Profesor Indelkofer, govoreći na večeri Kalifomijskog astro­
nomskog društva, izrazio je mišljenje da eksplozije na Marsu nesum­
njivo predstavljaju samo snažne vulkanske poremećaje na površini
planete. A sada, nastavljamo sa našim klavirskim interludijem.
(Klavir... prigušuje se)
Dame i gospodo, upravo sam primio poruku koja nam je stigla
iz Grovers Mila telefonom. Samo trenutak. Najmanje četrdeset ljudi,
uključujući tu šestoricu pripadnika državne garde, leže mrtvi na polju
istočno od Grovers Mila; tela su im spaljena i ugljenisana, tako da
se više uopšte ne mogu prepoznati. Glas koji ćete sada čuti pripada
brigadnom generalu Montgomeri Srni tu, komandiru državne milicije
iz Trentona, Nju Džersi.
SMIT: Guverner Nju Džersija naložio mi je da izvršim evakuaciju
stanovništva na zapad do Prinstona i na istok do Džejmsburga, kao i
da zavedem vanredno stanje. Nikome neće biti dozvoljen pristup u
ovu oblast bez specijalne propusnice vojnih vlasti. Četiri brigade dr­
žavne milicije stižu iz Trentona u Grovers Mil da potpomognu evaku­
aciju u krugu vojnih operacija. Hvala.
SPIKER: Upravo ste čuli raport generala Montgomeri Smita, koman­
danta državne milicije u Trentonu. U međuvremenu, dobili smo nove
pojedinosti o katastrofi u Grovers Milu. Pošto su izvršila svoj smrto­
nosni napad, neobična bića povukla su se u krater i nisu ometala
vatrogasce u sakupljanju leševa i gašenju vatre. Udružena protivpo-
Hauard Koh 330

žarna odeljenja Marser Kauntija savladala su plamen koji je zapretio

da zahvati čitav kraj.
Nije nam pošlo za rukom da uspostavimo bilo kakvu vezu sa našim
reportažnim kolima u Grovers Milu, ali nadamo se da ćemo uskoro
uspeti da vas ponovo dovedemo na poprište zbivanja. U međuvremenu,
slušajte... ovaj... samo trenutak, molim vas.
(Duga pauza... šaputanje)
Dame i gospodo, upravo sam primio obaveštenje da smo konačno
uspostavili kontakt sa jednim očevicem tragičnog događaja. Profesora
Pirsona našli smo u jednoj zgradi na farmi nedaleko od Grovers Mila,
gde je uredio improvizovanu osmatračnjcu. Kao ugledan naučnik, on
će nam izložiti svoje objašnjenje ove nesreće. Glas koji ćete sada
čuti pripada, dakle, profesoru Pirsonu, sa kojim imamo direktnu te­
lefonsku vezu. Profesor Pirson.
PIRSON: O bićima u raketnom cilindru kod Grovers Mila ne mogu
vam dati zvanično objašnjenje, kako u pogledu njihove prirode, tako
i porekla, odnosno svrhe dolaska na Zemlju. Što se tiče razornog ure­
đaja kojim raspolažu, može se izneti nekoliko hipoteza. U nedostatku
pogodnijeg termina, nazvaću tajanstveno oružje toplotnim zracima.
Sasvim je izvesno da ova bića raspolažu naučnim znanjem znatno na­
prednijim od našeg. Pretpostavljam da su oni na neki način u stanju
da generišu snažnu toplotu u prostoru praktično apsolutne neprovod-
Ijivosti. Ovu ogromnu toplotu oni zatim projektuju paralelnim sno­
pom na svaki predmet koji izaberu, koristeći pri tom uglačano para-
bolično ogledalo nepoznatog sastava, na sličan način kao što ogledalo
svetionika baca svoj zrak. Ovo je samo moje mišljenje o poreklu
toplotnih zraka.
DRUGI SPIKER: Hvala, profesore Pirson. Dame i gospodo, evo
sada biltena iz Trentona. Imamo kratko obaveštenje u kome se kaže
da je ugljenisano telo Karla Filipsa, našeg radio-reportera, identifiko-
vano u trentonskoj bolnici. Upravo je stigao još jedan bilten, ovoga
puta iz Vašingtona.
Ured direktora Nacionalnog crvenog krsta javlja da je deset jedi­
nica ove organizacije, sastavljenih od specijalno obučenih ekipa, dode-
Ijeno glavnom štabu državne milicije stacioniranom izvan Grovers
Mila, Nju Džersi. Evo i biltena iz državne policije u Prinstonu: Požar
u Grovers Milu i okolini potpuno je lokalizovan. Izviđači javljaju da
je u krateru sasvim mirno; u otvoru cilindra nema nikakvog znaka
života. A sada, dame i gospodo, imamo specijalnu izjavu gospodina
Hari Mek Donalda, vicepredsednika naše operative.
MEK DONALD: Dobili smo zahtev od milicije u Trentonu da im
stavimo na raspolaganje našu kompletnu radio službu. S obzirom
na težinu situacije, i uvereni da je osnovni zadatak radija da nepre­
stano bude u službi javnog interesa, mi im u potpunosti izlazimo u
susret.
SPIKER: Sada vas vodimo u poljski glavni štab državne milicije
nedaleko od Grovers Mila, Nju Džersi.
Invazija sa Marsa 331

KAPETAN: Ovde je kapetan Lansing iz signalnog korpusa, sada

priključenog državnoj miliciji koja vrši vojne operacije u blizini Gro-
vers Mila. Situacija nastala nakon izveštaja o pojavi izvesnih indi­
vidua neidentifikovane prirode nalazi se pod punom kontrolom.
Cilindrični predmet koji leži u jami neposredno ispod našeg polo­
žaja okružen je sa svih strana sa osam bataljona pešadije, bez teške
poljske artiljerije, ali odgovarajuće naoružanih puškama i automatima.
Bilo kakav razlog za uzbunu, ako ga je i bilo uopšte, sada je sasvim
neosnovan. Stvari, ma šta one bile, uopšte se ne usuđuju da promole
glave iz rupe. Jasno mogu da vidim njihovo skrovište u snopovima
reflektora. Bez obzira na njihovu snagu, o čijem smo dejstvu obave-
šteni, ova bića će teško moći da odole vatri teških automatskih pušaka.
U svakom slučaju, ovo je zanimljiva vežba za trupe. Jasno razabirem
kaki uniforme vojnika koji se kreću na sve strane u svetlosti reflektora.
Ovo gotovo da liči na mali rat. Iz šume koja se graniči sa rekom Milston
diže se neki dim. To su verovatno logorske vatre. Uskoro ćemo, dakle,
prisustvovati nekakvoj akciji. Jedan vod se razvija po levom krilu.
Još malo, i sasvim će se približiti krateru. Samo jedan čas! Vidim
nešto na vrhu cilindra. Ne, to je samo senka. Trupe se sada nalaze
na rubu Vilmatove farme. Sedam hiljada naoružanih ljudi opkolilo
je zarđalu metalnu cev. Hej, pa ono nije bila senka! Nešto se kreće...
nekakav metal... nešto kao poklopac diže se iz cilindra... Penje se
sve više i više. Pa to stoji na nogama... U stvari, počiva na neobičnom
metalnom postolju. Doseglo je iznad krošnji drveća i sada je obasjano
svetlošću reflektora! Pažnja!
(Tišina)
DRUGI SPIKER: Dame i gospodo, predstoji mi veoma teška izjava.
Ma kako to zvučalo neverovatno, naučna osmatranja i naše neposredno
iskustvo svedoče da neobična bića koja su se noćas spustila na pod­
ručje Džersija predstavljaju prethodnicu invazione armije sa planete
Mars. Bitka koja se noćas odigrala kod Grovers Mila završila se jednim
od najstrašnijih poraza koji je zadesio neku vojsku u modernom vre­
menu; sedam hiljada ljudi naoružanih puškama i automatima potpuno
je potučeno u sukobu sa samo jednom ratnom mašinom osvajača sa
planete Mars. Za sada se zna da je preživelo samo sto dvadeset voj­
nika. Ostali su pali na poprištu bitke od Grovers Mila do Plensboroa;
oni su ili izgnječeni i satrti pod metalnim nogama čudovišta ili sažeženi
toplotnim zracima. Čudovište sada kontroliše srednji deo Nju Džersija
i praktično je preseklo ovu saveznu državu preko polovine. Komuni­
kacione linije su u prekidu od Pensilvanije do Atlantskog okeana. Želez-
ničke pruge su uništene, tako da je saobraćaj od Njujorka do Filadel-
fije obustavljen, izuzev na nekim sporednim linijama preko Alentauna
i Feniksvila. Autoputevi koji vode na sever, jug i zapad zakrčeni su
uspaničenim svetom. Policija i vojska nisu u stanju da zavedu red
u ovoj gunguli. Izbeglice će do jutra preplaviti Filadelfiju, Kemden i
Trenton, što će, kako se procenjuje, udvostručiti normalnu populaciju
ovih gradova.
Vanredno stanje je zavedeno u ćelom Nju Džersiju i istočnoj Pen-
silvaniji. A sada vas vodimo u Vašington, odakle ćete iz nacionalnog
Hauard Koh 332

komiteta za bezbednost čuti specijalan izveštaj ... Govori državni se­

kretar za unutrašnje poslove.
SEKRETAR: Građani ove zemlje! Neću pokušati da prikrijem te­
žinu situacije sa kojom se suočila naša država, niti dužnosti vlade u
zaštiti života i imovine svih ljudi. Upravo bih stoga želeo da vas pre
svega uverim — kako civilno stanovništvo tako i javne službe, jednom
rečju sve — u neophodnost staložene i smišljene akcije. Srećom, opaki
neprijatelj lokalizovan je na relativno uskom području, i mi se možemo
pouzdati u naše oružane snage da će ga zadržati tu. U međuvremenu,
uzdajući se u boga, svako od nas mora da nastavi sa obavljanjem
svojih uobičajenih dužnosti, jer jedino ujedinjena, hrabra i požrtvo-
vana nacija moći će da se suprotstavi opasnom neprijatelju. Hvala vam!
SPIKER: Upravo ste čuli državnog sekretara za unutrašnje poslove
koji vam je govorio iz Vašingtona. Veliki broj biltena svaki čas pri­
stiže u naš studio. Obavešteni smo da je središnja oblast države Nju
Džersi ostala bez radio-veza usled dejstva toplotnih zraka na dalekovode
i elektronsku opremu. Evo i specijalnog biltena iz Njujorka. Od en­
gleskih, francuskih i nemačkih naučnih tela primljeni su telegrami
u kojima se nudi saradnja. Astronomi javljaju o stalnim erupcijama
gasa u pravilnim razmacima na planeti Mars. Preovlađuje mišljenje da
će neprijatelju stići pojačanje u novim raketnim mašinama. Učinjeni
su pokušaji da se pronađe profesor Pirson u Prinstonu, budući da je
on izbliza osmatrao Marsovce. Postoji bojazan da je i on stradao u
minuloj bici. Langemfild, Virdžinija: izviđački avioni javljaju da se
iznad krošnji drveća vide tri marsovske mašine koje se kreću na
sever prema Semervilu, dok stanovništvo uzmiče ispred njih. Ne ko­
riste se toplotni zraci; iako napreduju brzinom ekspresnog voza, osva­
jači ipak pažljivo biraju kuda idu. Izgleda da hotimice izbegavaju
uništenje gradova i slobodnih terena. Međutim, kad god im se ukaže
prilika, Marsovci satiru dalekovode, mostove i pruge. Kako se čini,
njihov cilj je da slome otpor, parališu saobraćaj i dezorganizuju Ijud-,
sko društvo.
Evo i biltena iz Basking Ridža, Nju Džersi: grupa lovaca nabasala
je na novi cilinder sličan prvom koji se zaglibio u velikoj močvari
dvadesetak milja južno od Moristauna. Pešadija američke vojske hita
iz Njujorka da uništi drugu invazionu jedinicu pre no što se cilindar
otvori i iziđu bojne mašine. Trupe zauzimaju položaj u podnožju pla­
nine Vačang. Novi bilten iz Langemfilda, Virdžinija: izviđački avioni
javljaju da tri neprijateljske mašine povećavaju brzinu prema severu;
jure preko naseobina i šuma u očiglednoj želji da se što pre spoje
sa svojim jedinicama južno od Moristauna. Mašine je takođe primetio
jedan telefonista istočno od Midlseksa, na desetak milja od Plejnfilda.
Dobili smo i bilten iz Vinstonfilda, Long Ajlend: flota teških bombar­
dera natovarenih eksplozivom leti na sever u poteru za neprijateljem.
Kao vodiči im služe lovački avioni. Neprijatelj se već nalazi u njihovom
vidokrugu. Samo trenutak, molim vas. Dame i gospodo, uspostavili
smo specijalnu telefonsku vezu sa artiljerijskim položajima u sused-
nom selu, kako biste imali neposredan izveštaj iz oblasti u koju pro­
Invazija sa Marsa 333

dire neprijatelj. Najpre vas vodimo u bateriju dvadeset sedme poljske

artiljerije, smeštene na planini Vačang.
OFICIR: Domet: trideset dva metra.
TOBDŽIJA: Trideset dva metra.
OFICIR: Ugao: trideset devet stepeni.
TOBDŽIJA: Trideset devet stepeni.
OFICIR: Pali!
(Pucanj topa... pauza)
OSMATRAC: Sto četrdeset jardi na desno, ser.
OFICIR: Pomeri domet na trideset jedan metar.
TOBDŽIJA: Trideset jedan metar.
OFICIR: Ugao: trideset sedam stepeni.
TOBDŽIJA: Trideset sedam stepeni.
OFICIR: Pali!
(Pucanj topa... pauza)
OSMATRAC: Pogodak, ser! Pogodili smo tronožac jedne od mašiza
Zaustavili su se. Ostale pokušavaju da pomognu pogođenoj.
OFICIR: Brzo, daj domet! Pomeri na trideset metara.
TOBDŽIJA: Trideset metara.
OFICIR:Ugao: dvadeset sedam stepeni.
TOBDŽIJA: Dvadeset sedam stepeni.
OFICIR: Pali!
(Pucanj topa... pauza)
OSMATRAC: Ne vidim gde je granata pala, ser. Oni pušuiju z;
kakav dim.
OFICIR: šta je to?
OSMATRAC: Crni dim, ser. Kreće se ka nama. Polegao je nisi
po tlu. Brzo se približava.
OFICIR: Stavite gas-maske. (Pauza). Pripremi se za paljbu.
dvadeset četiri metra.
TOBDŽIJA: Dvadeset četiri metra.
OFICIR: Ugao: dvadeset četiri stepena.
TOBDŽIJA: Dvadeset četiri stepena.
OFICIR: Pali! (Pucanj).
OSMATRAC: I dalje ne vidim, ser. Dim se približava.
OFICIR: Daj domet. (Kašlje).
OSMATRAC: Dvadeset tri metra. (Kašlje).
OFICIR: Dvadeset tri metra. (Kašlje).
OSMATRAC: Ugao: dvadeset dva stepena.
OFICIR: Dvadeset dva stepena. (Kašalj jenjavah
(Kašalj se pretvara u zvuk avionskog motora*
KOMANDANT: Vojni bombarder, V-8-43, u/letvo V\l \
Džersi, poručnik Vogt, komandant eskndrlle osam a\
za komandanta Ferfaksa, Langemfild... Ponavljanu о\\ч4
štavam komandanta Ferfaksa, Langemfild... Na vnhku '.v' . 4
tronožne mašine. Pojačanje trima mašinama U eilnuV.a клл 4
Hauard Koh 334

una. Ukupno ih ima šest. Jedna mašina delimično hramlje. Verovatno

posledica pogotka granatom iz topa kod planine Vačang. Topovi su
prestali sa paljbom. Nad samim tlom je polegla teška crna magla...
izuzetno gusta... nepoznate prirode. Nema znakova toplotnih zraka.
Neprijatelj sada skreće na istok, prelazi reku Pasaik kod močvara
Džersija. Jedna mašina ide prevojem Pulaski. Sve se očigledno kreću
ka Njujorku. Upravo su srušile jednu visokonaponsku centralu. Ma­
šine su sada na malom međusobnom rastojanju i mi smo spremni
za napad. Avioni kruže i pripremaju se za obrušavanje. Još hiljadu
jardi i bićemo iznad prve... osam stotina jardi... šest stotina ... če­
tiri stotine ... dve stotine... Evo ih! Džinovska ruka se diže ... Zeleni
blesak! Obasipaju nas plamenom! Dve hiljade stopa. Motori otkazuju.
Ne možemo da bacimo bombe. Preostaje nam samo jedno... da pi-
kiramo na njih. Obrušujemo se na prvu mašinu. Gotovo je sa mo­
torom. Osam...
PRVI OPERATOR: Ovde Bajon, Nju Džersi, zovem Langemfild...
Ovde Bajon, Nju Džersi, zovem Langemfild ... Prijem ... Javi se ...
DRUGI OPERATOR: Ovde Langemfild ... prijem ...
PRVI OPERATOR: Osam bombardera sukobilo se sa neprijatelj­
skim tronožnim mašinama iznad ravnice Džersi. Toplotni zraci onespo­
sobili motore. Svi su oboreni. Uništena jedna neprijateljska mašina.
Neprijatelj sada pušta težak crni dim u pravcu...
TREĆI OPERATOR: Ovde Njuark, Nju Džersi... Ovde Njuark,
Nju Džersi... Upozorenje! Otrovan crni dim dopire iz močvara u Džer-
siju. Približava se Južnom bulevaru. Gas-maske beskorisne. Stanovništvo
neka se kreće ka otvorenom prostoru... automobilistima preporuču­
jemo puteve 7, 23, 24... izbegavati zakrčena mesta. Dim se sada širi
preko Rejmond Bulevara...
ČETVRTI OPERATOR: 2X2L zove CQ... 2X2L zove CQ... 2X2L
.zove 8X3R ...
PETI OPERATOR: Ovde 8X3R... zovem 2X2L ...
ČETVRTI OPERATOR: Kakav je prijem? Kakav je prijem? K, mo­
lim te. Gde si, 8X3R? šta se događa? Gde si?
(Zvona zvone iznad grada; polako zamiru)
SPIKER: Govorim vam sa krova zgrade radija u Njujorku. Zvona
koja čujete opominju stanovništvo da što pre napusti grad pred na­
jezdom Marsovaca. Procenjuje se da je u poslednja dva časa tri mi-
liona ljudi krenulo prema severu. Autoput preko reke Hačison još
je otvoren za motorni saobraćaj. Izbegavati mostove prema Long Aj-
lendu... beznadežno su zakrčeni. Sve veze sa obalom Džersija nalaze
se u prekidu od pre deset minuta. Nema više nikakve odbrane. Naša
armija je potučena... artiljerija, vazduhoplovne snage ... sve je zbri­
sano. Ovo je možda poslednja emisija. Mi ćemo ostati ovde sve do
kraja. Ljudi su na misi ispod nas... u katedrali.
(Glasovi pevaju himnu)
Sada gledam prema luci. Čitavo mnoštvo lađa, prepunih ljudi koji
beže, dižu sidra i udaljuju se od dokova.
(Zvuk brodskih sirena)
Invazija sa Marsa

Sve ulice su zakrčene. Digla se graja kao o W

Samo trenutak... Neprijatelj se pojavljuje na vidiku
Pet velikih mašina. Prva prelazi preko rcke. Vidim je 'Z
*
gazi preko Hadsona kao što bi čovek pregazio povZZ... '//у -n
je jedan bilten... Cilindri sa Marsa padaju po cez>; Zer.-
pored Bafala, jedan u Cikagu, Sent Luisu... ima ih ул;л>.>-ч
mašina stiže do obale. Zastala je i kao da promatra »
lična, krovolika glava nalazi se u visini oblakodera. 'л

ostale. Uzdižu se kao lanac novih solitera na zapađrzzr. det, -рњ.

Sada podižu svoje metalne ruke. Ovo je kraj. Počeo je ća o*',
dim i da se širi gradom. Ljudi na ulicama tek sada sr.sa'a - „2 л
događa. Svi trče ka Ist Riveru... na hiljade njih mahr.ho _«и;
preko drugih kao pacovi. Dim sada brže prodire. Stiže io 7» т_г
Skvera. Masa pokušava da mu umakne, ali bez uspeha. patat
kao snoplje. Dim prelazi Šestu aveniju... Petu Avemju.— te .tat
ga sada deli samo sto stopa... pedeset...
CETVRDI OPERATOR: 2X2L zove CQ... 2X2L zove CQ... - —
zove CQ ... Njujork, javi se... ima li koga na vezi? I~2. 2 kap. ts
vezi? Ima li koga... 2X2L...

II

PIRSON: Dok pišem ovo, obuzima me pomisao da sara ;a prsLžćr i.

živi čovek na Zemlji. Sakrio sam se u ovu praznu kuću b2m ~
Mila — malo ostrvo provedrice u moru crnog dima krji pm_m"-
čitav svet. Sve što se dogodilo pre dolaska ovih čudavišzm. r_m m.
našu planetu sada kao da pripada nekom drugom živom —
koji nema veze sa skrovitim postojanjem usamljene rame ka a
ove reći na poleđini nekog astronomskog notesa na kome je m * srna
ime Ričard Pirson. Gledam u svoje pocrnele ruke, pocepire cpeia.
dronjavo odelo i pokušavam da to dovedem u vezu si proKstrtcr
koji je živeo u Prinstonu i koji je, nanoć 30. oktobra, primane к.тгс
teleskop narandžasti blesak svetlosti na jednoj dalekoj pimem
supruga, moje kolege, moji studenti, moje knjige, moja opser
* i.rr r.
moj... moj svet... gde je sada sve to? Jesu li oni uopšte pescr — *
Jesam li ja Ričard Pirson? Koji je danas dan? Postoje 2 гах tv:
kalendara? Prolaze li dani kada nema ljudskih ruku koje bi javie
časovnike? Dok opisujem svoj svakodnevni život, na um m. рл.а
ću sačuvati istoriju čovečanstva među crnim koricama o»e n. o
knjige u kojoj je trebalo da budu zabeležena kretanja r\ecox V
bih pisao, ja moram da živim, a da bih živeo, moram da \\O’;
Našao sam malo bajatog hleba u kuhinji i jedmi ротогах
nije bila sasvim natrula. Stalno motrim kroz prozor. S v.V'VM
vreme ugledam Marsovce iznad crnog dima.
Dim i dalje prekriva kuće... iznenada se čuje niiatve i ж ‘
nog Marsovca kako se penje u svoju mašinu i prska \a:d. 4
pare, kao da želi da rastera dim. Posmatram šcueuivn u >v w 4
Hauard Koh 336

kako džinovske metalne noge gotovo gaze preko kuće. Iscrpljen od

užasa, konačno uranjam u san.
Jutro je. Jutro je. Sunce stoji u prozoru. Crni oblak gasa se po­
digao; opaljene livade na severu izgledaju kao da je preko njih prešla
crna snežna vejavica. Izlazim iz kuće i krećem prema putu. Nema
nikakvog saobraćaja. Mestimično se vide olupine kola sa prevrnutim
prtljagom i ugljenisanom šasijom. Upućujem se prema severu. Ko
zna zašto, ali osećam se sigurnije ako pratim trag ovih čudovišta,
umesto da bežim od njih. Pažljivo motrim oko sebe. Video sam Mar-
sovce kako postupaju po kratkom postupku. Ukoliko se neka mašina
pojavi iznad krošnji drveća, odmah ću se ničice baciti na zemlju.
Dolazim do jednog kestena. Oktobar je, kesteni su zreli. Punim dže­
pove. Moram da preživim. Dva dana lutam opustošenim svetom u
pravcu severa. Konačno primećujem živo biće... malu crvenu veve-
ricu u krošnji bukve. Posmatram je i čudim se. I ona gleda mene.
Poverovao sam za trenutak da životinja i ja delimo isto osećanje...
radost pronalaženja drugog živog bića... Nastavljam na sever. Nala­
zim uginule krave na ugljenisanom polju. U pozadini su čađave razva­
line neke farme. Silos i dalje nadzire predeo poput svetionika koga
je opustošilo more. Na silosu stoji limeni petao. Strela pokazuje prema
severu.
Sledećeg dana došao sam do grada koji mi je nekako poznat, ali
su mu zgrade neobično smanjene i izjednačene po visini, kao da je
neki džin zbrisao najveće nebodere jednim kapricioznim zamahom ruke.
Stigao sam do predgrađa. Njuark nije uništen, već samo oskrnavljen
po nekom hiru Marsovaca koji su bili u naletu. Najednom, uz nejasan
osećaj da me neko posmatra, opazio sam kako se nekakva prilika
šćućurila u jednom ulazu. Koraknuo sam u tom pravcu; prilika se
uspravila i ja videh da je to neki čovek... čovek naoružan velikim
nožem.
STRANAC: Stoj! Odakle dolaziš?
PIRSON: Dolazim... odasvud. Jednom davno krenuo sam iz Prin-
stona.
STRANAC: Prinstona, a? To je blizu Grovers Mila!
PIRSON: Da.
STRANAC: Grovers Mil... (Nasmeja se kao nekom uspelom vicu).
Ovde nema hrane. Ovo je moj kraj... Od centra do reke. Hrane ima
samo za jednog... U kom pravcu ideš?
PIRSON: Ne znam. Mislim da tražim ... ljude.
STRANAC: (Nervozno) šta je to? Jesi li čuo nešto odande?
PIRSON: Nisam... bila je to ptica... živa ptica!
STRANAC: Moraš da znaš da ptice ovih dana imaju senke... Cuj,
stojimo ovde na otvorenom; uđimo u ovaj ulaz i popričajmo.
PIRSON: Jesi li video nekog Marsovca?
STRANAC: Otišli su prema Njujorku. Noću se nebo sjaji od njihovih
svetiljki. Kao da tamo još žive ljudi. Danju ih ne možeš videti. Рге
pet dana nekoliko njih nosilo je nešto veliko preko ravnice koja vodi
od aerodroma. Mislim da uče da lete.
Invazija sa Marsa 337

PIRSON: Da lete?
STRANAC: Aha, da lete.
PIRSON: Onda je gotovo sa ljudskim rodom. Stranče, još smo samo
ti i ja. Jedino smo nas dvojica preostali.
STRANAC: Vraški su to dobro smislili; porazili su najveću zemlju
sveta. One zelene zvezde sigurno i dalje padaju svake noći. Izgubili
su samo jednu mašinu. Ništa ne možemo da učinimo. Gotovi smo.
Izgubljeni.
PIRSON: Odakle si ti? Vidim da nosiš uniformu.
STRANAC: Ma, mnogo mi ona vredi. Bio sam u miliciji... Nacio­
nalnoj gardi. Baš lep sos! I to mi je neki rat: kao da su se tukli
ljudi i mravi.
PIRSON: A mi smo jestivi mravi. Otkrio sam to. šta li će nam
samo učiniti?
STRANAC: Razmišljao sam o tome. Sami smo uleteli u klopku.
Marsovci treba samo da prevale nekoliko milja pa da naiđu na masu
u bekstvu. Ali oni to ne žele. Oni će početi da nas sistematski hva­
taju ... zadržavaće samo najbolje i trpaće nas u logore. Ali to još
nisu počeli.
PIRSON: Nisu počeli!
STRANAC: Nisu počeli. Sve se ovo do sada dogodilo zato što nismo
umeli da ostanemo staloženi... već smo udarili u pucnjavu i rato­
vanje, a onda izgubili glavu i dali se u panično bekstvo. Umesto da
sumanuto jurcamo unaokolo, moraćemo da se prilagodimo sadašnjem
stanju stvari. Gradovi, nacije, civilizacija, progres...
PIRSON: Ali, ako je već tako, čemu onda dalje živeti?
STRANAC: Neće biti više koncerata, bar ne narednih milion godina,
baš kao ni večernjih izlazaka u restorane. Gotovo je sa svim zabavama.
PIRSON: Pa šta onda preostaje?
STRANAC: Goli život — eto šta! Ja hoću da živim! To želiš i ti.
Nećemo dozvoliti da budemo istrebljeni. Ja takođe nemam nameru da
budem uhvaćen, ukroćen, utovljen i odgajen kao vo.
PIRSON: šta ćeš preduzeti?
STRANAC: Već ću im ja doskočiti. Skovao sam plan. Mi ljudi, kao
ljudi, gotovi smo. Mi ne znamo dovoljno. Moraćemo mnogo da naučimo
pre no što ulučimo priliku za otpor. A dok učimo, moraćemo da
živimo slobodni. Shvataš? Sve sam već smislio.
PIRSON: Ispričaj mi do kraja.
STRANAC: Tja, nismo svi mi stvoreni za divlje životinje, a baš
ćemo to morati da postanemo. Zato sam te i posmatrao. Sve sitne
ćate koje žive u ovim kućama nemaju nikakvu šansu. Nisu oni stvo­
reni za tako nešto. Sve što znaju jeste da samo jurcaju na posao.
Viđao sam stotine njih kako bezglavo jure da uhvate jutarnje vozove
u strahu da ne zakasne. Pri povratku isto tako jurcajući kući da stignu
na vreme na večeru. Žive osigurani i ostavljaju koju crkavicu na stranu
da im se nađe za crne dane. Nedeljom obično razbijaju glavu oko toga
šta će biti iduće sedmice. Marsovci će biti veoma zadovoljni tim
momcima. Lepi prostrani logori, dobra hrana, tovljenje i po, bez briga.
Hauard Koh 338

Nakon desetak dana lutanja po divljini sa praznim stomacima, njima

će biti milo da budu uhvaćeni.
PIRSON: Sve si to smislio, a?
STRANAC: Nego šta! Ali to nije sve. Marsovci će neke od njih
svesti na nivo domaćih životinja... na mačke ili pse... i naučiće ih
raznim trikovima. Ko zna? Možda će osetiti sažaljenje prema lju­
bimcima koji rastu da bi bili ubijeni. A neke će verovatno obučiti da
love nas.
PIRSON: Ne, to je nemoguće. Nijedno ljudsko biće...
STRANAC: Hoće, hoće. Ima ljudi koji će na to rado pristati. Ako
jedan od takvih ikada naleti na mene...
PIRSON: U međuvremenu, ti, ja i drugi slični nama... gde ćemo
mi živeti kada Marsovci gospodare ćelom planetom?
STRANAC: I na to sam mislio. Živećemo pod zemljom. Imam na
umu ratna skloništa. Ispod Njujorka se pružaju miljama i miljama.
Glavna su dovoljno velika za svakoga. A onda, tu su i podrumi, sutereni,.
podzemna skladišta, tuneli metroa, podzemni prolazi. Jasno ti je, a?
Sakupićemo samo jake ljude. Za slabiće i ono ćatinsko smeće nema
mesta.
PIRSON: Pa i mene si hteo pustiti da odem.
STRANAC: Ali sam ti ipak dao šansu, zar ne?
PIRSON: Dobro, ne prepirimo se oko toga. Nastavi.
STRANAC: Moraćemo da obezbedimo sigurna staništa u kojima
ćemo boraviti, a onda da dovučemo u njih sve knjige koje nam dođu
pod ruku... mislim, naučne knjige. Tu stupaju na scenu ljudi kao tir
shvataš? Počećemo da pljačkamo muzeje, pa čak i da uhodimo Mar-
sovce. Možda stvari uopšte više neće izgledati kao pre... Zamisli
samo ovo: četiri ili pet njihovih bojnih mašina najednom počne da
radi i da baca na sve strane toplotne zrake, a u njima nijednog Маг-
sovca. Nijednog Marsovca unutra! Shvataš? Umesto njih, ljudi...
ljudi koji su dobro obučeni za to. To se još može desiti za našeg:
života. Hej! Zamisli da ti se u rukama nađe jedna od tih njihovih
zgodnih stvarčica i da slobodno upravljaš njome! Okrenućemo ih na.
Marsovce, ali i na ljude. Bacićemo sve na kolena.
PIRSON: To je, dakle, tvoj plan?
STRANAC: Ti, ja i još nekoliko sličnih nama zagospodarićemo
svetom.
PIRSON: Jasno mi je.
STRANAC: Hej, šta ti je? Kuda ćeš?
PIRSON: Bilo gde, samo ne u tvoj svet. Zbogom, stranče...
Kada sam se rastao sa artiljercem, pošao sam do Holandskog tu­
nela. Ušao sam u utihli tunel, sa zebnjom u srcu pri pomisli na sud­
binu velikog grada sa druge strane Hadsona. Oprezno sam izišao iz
tunela i krenuo Kanal stritom.
Došao sam do Četrnaeste ulice. Tu sam opet primetio crni prah.
i nekoliko tela; iz rešetkastih prozora na podrumima nekih kuća
širio se neprijatni, otrovni zadah. Prošao sam Trinaestom i četrnae­
stom ulicom; konačno sam se obreo sam na Tajms Skveru. Opazio
Invazija sa Marsa 339

sam jednog mršavog psa kako trči Sedmom avenijom sa komadom

tamno-smeđeg mesa u čeljustima i čoporom izgladnelih sadrugova
za petama. Napravio je širok krug oko mene, kao da se bojao da
bih ja mogao da mu budem novi takmac. Išao sam Brodvejem, sle-
deči trag neobičnog praha i posmatrajući utihle izloge koji su nemo
nudili svoju robu praznim pločnicima. Prošao sam pored Kapitol
Teatra, takođe utihlog i mračnog, pa pored Lovačkog doma, gde je
niz praznih pušaka stajalo upereno u ukočenu liniju drvenih pataka.
Nedaleko od Kolumbus Serkla primetio sam modele automobila iz
1939. godine kako iz izložbene sale gledaju na puste ulice. Iznad vrha
oblakodera Dženeral Motorsa spazio sam jato crnih ptica kako kruže
nebom. Požurio sam. Iznenada sam ugledao vršak jedne marsovske
mašine koja je stajala negde u Centralnom parku, kako se presijava
na poznom popodnevnom Suncu. Pa to je nemoguće! Mahnito sam
pojmio preko Kolumbus Serkla i ušao u park. Popeo sam se na
malu uzvišicu iznad ribnjaka u šezdesetoj ulici. Zastao sam pored
Mala i ugledao devetnaest metalnih titana sa praznim kabinama i
čeličnim udovima koji su mlitavo visili postrance. Uzalud sam tražio
pogledom čudovišta koja su živela u ovim mašinama.
Pogled mi je najednom privuklo ogromno jato crnih ptica koje
su se komešale odmah ispod mene. Kružile su nisko nad tlom, a
odmah ispod njih, ukočeni i nemi, ležali su Marsovci, dok su gladne
ptice kljunovima otkidale smeđe komade mesa sa mrtvih telesa. Kas­
nije, kada su njihovi leševi ispitani u laboratorij ama, ustanovljeno je
da su ih ubile bakterije koje izazivaju truljenje i bolesti i protiv kojih
njihovi organizmi nisu bili imuni. Kada su sve čovekove odbrane
zakazale, Marsovci su bili poraženi najsićušnijim bićima koja je Pri­
roda stvorila na Zemlji.
Pre no što su pali cilindri, vladalo je opšte uverenje da širom celog
kosmosa nigde ne postoji život do na tričavoj površini naše sićušne
kugle. Sada smo saznali malo više. Maglovita je i čudesna vizija koja
mi se rodila u umu o životu koji se lagano širi iz svog malog seme-
ništa u Sunčevom sistemu kroz neživa prostranstva beskrajnog kosmosa.
Ali to je još daleki san. Možda je uništavanje Marsovaca samo odla­
ganje sudnjeg časa. Ko zna, možda je budućnost naklonjena njima,
a ne nama.
čudno mi sada izgleda da sedim u svojoj mirnoj radnoj sobi u
Prinstonu i da pišem poslednje stranice sećanja započetih na jednoj
napuštenoj farmi u Grovers Milu, čudno je gledati kroz prozor vrhove
i kule univerzitetskih zdanja kako se kupaju u tamnoplavoj aprilskoj
izmaglici, čudno je posmatrati decu kako se igraju po ulicama, čudno
je videti mlade ljude kako šetaju prirodom, gde je nova prolećna
trava već uveliko zacelila tinjave rane spržene Zemlje, čudno je mot­
riti posetioce koji ulaze u muzej gde su izloženi prikupljeni delovi
jedne marsovske mašine, čudna je i sama pomisao na čas kada sam
je prvi put ugledao, svetlu i čistu, masivnu i utihlu, u zoru onog
poslednjeg velikog dana.
sf portret 1. Poni Anderson
2. Hugo Gernsback
3. lsaac Asimov
I Kate H’tlhem 9 Martial Souto
2 Damon Kmght 10 F J Ackerman
3 Karen Anderson II MmeShecklev
4 Pout Anderson 12 Robert Bloch
5. A.E »ол Vogl 13 Robcrt Shcckln
6. Jacqucs Sadotd 14 John Brurner
7. Luis Ga sca 15. BrianAldiss
8 Ph Jote Farmer 16. J G Ballard

4. Simpozijum SF pisaca u Rio de Žaneirti

marta 1969. godine
Robcrt Bloch i A. E. van Vogt
11
1. R. М. Valisfuntgl SOS ... leteći
tanjiri Kosmos, 1954, Beograd
2.
Hrvatsko prirodoslovno društvo, 1960,
Zagreb
3. Džon Mekdonald: Planeta sanjara
Nolit, 1961, Beograd
4. Silvio Ružić: Uspavani diktator
Epoha, 1961, Zagreb
 9. Milivoj Matošec: Suvišan u svemiru 11. Artur Klark:
Prosveta, 1966, BeogjSai Odiseja u svemiru 2001.
10. Verkor: Izopačene životinje BIGZ, 1975, Beograd
Jugoslavija, 1967, Beograd 12. Kosmoplov (roman, novela, priča)
1969, Beograd

10

12
13. OTO zabavnik (strip, priča) 15. Galaksija (priča)
1972, Beograd 1975, Beograd
14. Zov (strip, priča) 16. Politikin zabavnik (strip, priča)
1973, Zagreb 1975, Beograd
 sf teorija
i kritika

22 Andromeda
Julij Kagarlicki
Realizam i fantastika

Hegel je uporedio fantastiku sa radom ukrašenim umecima. Ova slika

u velikoj meri odgovara istini. Fantastika, dete nove ere, stupila je na
scenu tek sa nestankom sinkretičke misli u kojoj su stvarno i ima­
ginarno, racionalno i spiritualno bili nerazlučivi. Ona se pojavila u
trenutku kada je to prvobitno jedinstvo bilo razgrađeno i rasparčano
u mozaik verovatnog i neverovatnog. U mit se odveć verovalo da bi
mogao da bude fantastika. Tek kada je neverovanje stalo uz bok vero-
vanju, nastala je fantastika.
Svekolika fantastika je »naučna« u smislu da ju je stvorio tip
mišljenja čija je misija da utvrdi prave prirodne zakone sveta, kao i
da preobrazi svet. U tom istom smislu, sva fantastika je na svoj način
savremena.
Pa ipak, pokušajmo da unekoliko suzimo polje istraživanja. Istorija
fantastike je, doduše, prilično duga. Njeni predstavnici su, na primer,
Lukijan, Rable (Rabelais), Svift (Swift) i Volter (Voltaire). Međutim,
fantastika je postala nezavisna književna grana tek pre relativno krat­
kog vremena.
Nekoliko različitih oblika fantastike, koji su ubrzo dobili naziv ro­
mantizam, bili su evidentni već u poslednjoj trećini XVIII stoleća. U
Francuskoj je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina tog veka
objavljen čitav niz »fantastičnih putovanja, snova, vizija i kabalističkih
romana« u više desetina knjiga i svezaka. Realistička fantastika poja­
vila se znatno kasnije, u toku šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog
stoleća, a svoj nastanak jedino i isključivo duguje Žilu Vemu (Jules
Veme). Ovu fantastiku danas nazivamo »naučnom« fantastikom.
Žil Vern, doduše, nije upotrebljavao ovaj termin. On je naslovio
ciklus svojih romana Neobična putovanja, adi u prepisci je ponekad
koristio termin »romani o nauci«. Sadašnji ruski termin »naučnaja
fantastika«, iako nije sasvim precizan, znatno je adekvatniji od engle­
skog »Science fiction« (naučna beletristika), koga je prvi upotrebio
Hugo Gernsbek (Gemsback) u časopisu Science Wonder Stories;
međutim, i on je ponekad uporedo koristio još jedan, sličan naziv:
»scientifiction«. U svakom slučaju, i jedan i drugi termin mogli su
se zgodno primeniti na delo Žila Verna. U njegovom opusu sasvim nepo­
sredno je izražena veza između nauke i fantastike, štaviše, sam napor
da se pronađe definicija realističke fantastike svedoči da je ona shva-
tana kao zasebna grana književnosti.
Ali, da se nije možda preteralo sa ovom zasebnošću?

JULU JOSIFOVIč KAGARLICKI, profesor istorije evropskog pozoriJta i književnosti na Držav­

nom institutu za pozorišnu umetnost u Moskvi. Objavio vise značajnih radova vezanih za izu­
čavanje naučne fantastike, među kojima je najznačajnija knjiga Život i delo H. Dl. Velsa.
Preveo: ZORAN 2IVKOVIC

22«
Julij Kagarlicki 344

Fantastika je imala svoju vlastitu grupu autora, svoj sopstveni krug

čitalaca, svoje omiljene teme. Ona je mogla »sama da živi«. Ali u ovoj
izolovanosti krije se određena opasnost. Zasebnost, koja je bila nužna
za sricanje sopstvene fizionomije, ima i nepovoljnu stranu. Fantastici
je zapretila opasnost da bude potpuno odsečena od glavnog književ­
nog toka.
Istorija fantastike pruža više primera da je ova opasnost postala
prilično ozbiljna. Fantastika se ponekad obraćala čitaocima sa razvije­
nim estetičkim percepcijama i osećajem za savremenost, ali ponekad se
i veoma udaljavala od njih. U izvesnom stepenu, ova opasnost je bila
uočljiva još od samog početka.
U tečajevima istorije književnosti koji su bili pisani u Francuskoj
krajem prošlog stoleća ime Žila Vema naprosto se nigde ne pominje.
Ova činjenica se može uzeti kao jedan od najboljih primera kratkovi-
dosti savremenika. Za pisca koji je tako mnogo učinio za budućnost
nije bilo mesta u knjigama prepunim imena koja su bez ikakvog zna­
čaja za nas. Žil Vern nije smatran savremenim — ali ne samo zato
što je pripadao budućnosti, već i zato što je pripadao prošlosti.
Veliki evropski realizam XIX stoleća — kritički realizam, kako se
obično naziva — nastao je kao rezultat izuzetno složenog dijalektičkog
procesa, tokom koga se realizam prosvetiteljstva obogatio svim otkri­
ćima romantizma koja su bila od epohalnog značaja, što mu je omo­
gućilo da se pretvori u realizam potpuno novog tipa.
Ovo se nije dogodilo u fantastici. Realistička fantastika razvila se
ne putem asimilovanja, već putem odbacivanja čisto romantičarskih
elemenata koji su poticali iz romantičarske fantastike. Žil Vern je
mehanički razdvojio »materijalnu fantastiku« (termin potiče od Do-
stojevskog), koju su pisali Edgar Alan Po (Edgar Allan Poe) i drugi
američki romantičari, od demonske i nesaznatljive fantastike, da bi
potom, uz pomoć prve, odbacio ili reinterpretirao drugu u čisto reali­
stičkom duhu. Po svom stvaralačkom metodu, Žil Vern uopšte nije
bio kritički realista. On je šezdesetih godina, kao i ranije, bio izuzetno
zavisan od realizma prosvetiteljstva, ali u okviru ovog realizma, koji je,
doduše, bio obnovljen i prilagođen ispunjenju specifičnog cilja »ro­
mana o nauci«, uopšte nije moglo da bude govora o nekoj fundamen­
talnoj reorganizaciji. Najgore što bi se moglo reći o Žil Vernu jeste
da je.on nefleksibilan, nedijalektičan; on je takođe nevičan analizi slo­
ženih društvenih protivurečnosti koje iskrsavaju u »veku nauke«.
Nemamo nameru da potcenimo pozitivističko ubeđenje Žila Vema.
U pozitivističkom sistemu nauka zauzima najviše mesto, što je moglo
samo da privuče takvog pristalicu progresa kakav je bio Žil Vern. Me­
đutim, koncepcije pozitivista vezane za karakter i tok progresa krajnje
su nedijalektičke. Iako su jasno razlučili moralni progres od materi­
jalnog progresa, oni među njima nisu videli nikakvu protivurečnost.
Prema pozitivistima, razvoj morala kreće se uporedo sa razvojem civi­
lizacije, s tim što ponekad može sasvim malo da zaostane. Materijalni
progres u okvirima buržoaskog društva izgledao im je kao najplod­
nije tle za moralni progres, kao i za društveno usavršenje čovečanstva.
Sav ogrezao u ideju o neskladnom svetu punom strasti i tragičnosti, ro­
mantizam nije imao ničeg zajedničkog sa ovim vedrim i optimističkim
učenjem.
Sedamdesetih godina prošlog veka pozitivistička koncepcija »zajem-
čenog napretka« — »moralnog progresa uz progres civilizacije« — suo­
čila se sa prvim opozicijama. Na samom početku ovog razdoblja go­
Realizam i fantastika 345

tovo istovremeno su se pojavili Rasa koja dolazi Balvera Litona (Bul-

wer Lytton) i Erevan Semjuela Batlera (Samuel Butler) — dela u
kojima se pominjala opasnost skrivena u materijalnom progresu. Go­
dine 1895. bio je objavljen Velsov Vremeplov. Moralo je da prođe
čitavih četvrt stoleća da problem sazri i da se potpuno i beskompro­
misno izloži novi pogled na stvari. Više nije bilo ni pomena o »moral­
nom progresu koji prati progres civilizacije«. Nasuprot tome, Vels,
u žaru mladosti, ukazuje da će civilizacija usredsređena samo na ma­
terijalna dobra, ali koja se razvija u okviru nepravednog društva, nužno
dovesti do uništenja čovečanstva.
Buduća istorija ljudskog roda postala je na taj način besprimema
drama. Sama priroda prestala je da bude izdašan kum čoveku, spre­
man da stostruko preplati sve njegove napore. Počev od osamdesetih
godina, sve više stiče ugled teorija Tomasa Hakslija (Thomas Huxley)
prema kojoj su svet i čovek u neprekidnoj borbi. Priroda je determi-
nisana, određena odnosom uzroka i posledice, pa dakle gruba i neljud­
ska. Nasuprot tome, čovek živi po moralnim nazorima nepoznatim pri­
rodi, i što -više sistem moralnih vrednosti preovlađuje u njemu, on
tim više postaje čovek. Priroda nastoji da potisne ljudsko u čoveku,
da ga ponovo svede na animalne nagone i da uništi — hladnoćom,
poplavom ili zemljotresom — delo njegovih ruku. Zadatak čoveka je
da odbrani sebe i svoj neimarski trud.
Od tog trenutka nije samo budućnost krila nepoznate opasnosti.
Ispostavilo se da je svaki segment istorije poprište borbe između pro­
šlosti, koja nije htela da oslobodi čoveka, i budućnosti, kakva bi trebalo
da bude. Ova borba mogla je da se odvija u prostranstvima kosmosa,
ali i u duši pojedinca. Svet obuhvaćen vidokrugom umetnika dosezao
je do nezamislivih daljina u prostoru i vremenu i do neslućenih dubina.
U ovakvom svetu, koji je bio kako dramatičan tako i neograničen,
romantizam je nužno morao da se povrati u život. U tome mu je sve
išlo na ruku, čak i one težnje vremena za koje je izgledalo da mogu
samo da mu štete.
Januara 1902. godine, H. DŽ. Vels, koji je sa trideset pet godina već
zaslužio status klasika, održao je kratko predavanje pod naslovom »Ot­
krivanje budućnosti«. U njemu je pokušao da utvrdi da U smo u stanju
da steknemo znanje o budućnosti i kakva bi bila priroda tog znanja.
Kao polaznu tačku Vels je predložio da se najpre razmotri jedno drugo
pitanje — da li, naime, možemo da prodremo u prošlost?
Za savremenog čoveka, rekao je Vels, postoje tri vrste prošlosti.
Prva vrsta — »lična prošlost« — vodi poreklo iz našeg sećanja. Razume
se, ovde ne bi trebalo očekivati visok stepen autentičnosti, ali je zato
ova prošlost emocionalno obojena, transformisana u nama, pa prema
tome i najbliža koncepcijama sveta koje stvara umetnost. Drugu vrstu
prošlosti Vels naziva »istorijskom«. Ona je znatno duža i ne sastoji se
samo od sećanja jednog čoveka, već čitavog čovečanstva. Međutim, ste­
pen ličnog u ovoj prošlosti je manji. Treću vrstu prošlosti Vels ozna­
čava kao »naučnu prošlost«. Nju nam pruža nauka koja je u stanju
da prodre ne samo do onih vremena kada nije bilo ljudi, već ni organ­
skog života uopšte. U ovom slučaju sasvim nestaju subjektivni, emocio­
nalni, umetnički elementi. U svetiosti ove sheme, nastavlja Vels, pošto
niko od nas nije bio u budućnosti, nju je moguće ispitivati jedino
naučnim metodom. Nauka će uskoro preduzeti sistematsko istraživa­
nje budućnosti.
Julij Kagarlicki 346

Poznato je da se tako i dogodilo. U XX stoleću stvorena je nova

nauka, futurologija, koja je otpočela upravo to sistematsko istraži­
vanje budućnosti. Ali, zar Vels nije rekao i nešto veoma obeshrabru-
juće? Ne proističe li iz njegovih reći da je fantastika osuđena na veoma
slabe veze sa književnošću? Drugim rečima, ne predstavlja li usred-
sređenost naučne fantastike na budućnost ujedno i njeno potpuno
odvajanje od svega subjektivnog, emocionalnog, umetničkog?
Ova konstatacija nije sasvim neosnovana u pogledu fantastike iz
prethodnih stoleća. Ona sve više i više gleda u budućnost, poprimajući
na taj način od prognosticiranja izvestan deo njegove apstraktnosti.
Fantastika Frensisa Bekona (Francis Bacon) u delu Nova Atlantida
gotovo u celosti se sastoji od prognosticiranja. Većina Vernovih ro­
mana upravljena je pretežnim delom u ovom pravcu. Shodno tome, u
budućnosti se ne smanjuje već povećava lični interes čovečanstva i fan­
tastike. Ne sledi li odavde, bar u čisto logičkom smislu, da će fantastika
kao umetnička proza ubrzo iščeznuti? Nije li ona zapala u beznadežnu
situaciju: nauka, koja je otvorila fantastici prostore nedostupne drugim
književnim vrstama, učinivši je na taj način izuzetno savremenom,
istovremeno je zapretila da je uništi.
Očigledno je da je bilo neophodno, uz očuvanje velikog poleta koji
je nauka dala fantastici, na neki način se i odbraniti od nje, sačuvati
se od njenog razornog dejstva. Postojao je jedan izlaz — vratiti se
fantastičkoj imaginativnosti romantičara, koja kod Vema uopšte nije
postojala. Opet je nauka bila ta koja je pomogla da se romantizam
vrati fantastici. Tačno je da je u ovom procesu romantizam bio suočen
sa problemom usaglašenja sa naukom. Romantizam se vratio, ali ne
da bi likovao nad svojim starim protivnikom, realizmom, već da bi
mu pomogao.
Mladi Vels je bio svestan ove činjenice. Stil nove fantastike već je
bio u glavnim crtama razvijen u njegovim ranim delima. Godine 1888.
on je napisao svoju prvu naučno-fantastičku priču, Vremenski Argo­
nauti. Bilo je to delo u romantičarskom duhu. Tokom prerade, koja
je trajala sedam godina, Argonauti su postali realističko delo, ali ro­
mantičarska osnova ovog novog realizma nije bila zaboravljena; ona
je bila preobražena. U poslednjoj verziji sve se promenilo, čak i naslov.
Argonauti su sada nazvani Vremeplov. Istorija nove fantastike počela
je od trenutka objavljivanja ovog romana.
Fantastika Žila Vema bila je, ako se tako može reći, fantastika
»predmeta«. Vere je dao svojim junacima neobično složena (i u tom
smislu fantastična) oruđa i mašine, a zatim ih smestio u neobične (fan­
tastične) situacije. Vels je koristio mnoga sredstva Vemove fantastike,
ali se estetska osnova njegove fantastike razlikovala. On je operisao
fantastičnim prizorima čiji je koren stajao u tlu romantizma. Pod
Velsovim perom oni su se preobrazili u realističkom duhu.
Ova dvojna priroda Velsove fantastike pošteda je sasvim očigledna u
Vremeplovu. To je, pre svega, slučaj sa slikom »podzemnog sveta«
koga je otkrio Putnik kroz vreme u 802.701. godini, kada se čovečanstvo
podelilo na Morloke i Iloe. Bledunjave, pogrbljene prilike Morloka,
njihove grabežljive sklonosti i njihove oči koje se crvene u mraku
prizivaju u sećanju demonska bića koja je iznedrila pučka mašta, dok
njihovo stanište veoma podseća na Had. Jedina je razlika što je ovde
posredi »industrijski« pakao, koji se sastoji od »paklene kuhinje«,
gde mašine nepojmljive složenosti tutnje iz mraka, i paklene »trpeza­
rije«, gde Morloci žderu ljudsko meso za cinkanim stolovima, kao u
Realizam i fantastika 347

operacionoj sali. Ova romantičarska predstava bila je duboko ukore-

njena u pučkoj svesti i folkloru, ali je u ovom slučaju ostala sasvim
lišena elemenata drevne, svetačke, provincijske tradicije. Dobra polovi­
na ovog pakla sastojala se od savremenih detalja. Pa ipak, romantika
je bila ta koja je dala opšti ton slici, odnosno omogućila da se sve te
pojedinosti utkaju u jedinstven fantastički mozaik.
Tako su postavljeni temelji fantastičke književnosti XX veka. Posled-
njih godina XIX i prvih XX stoleća ova nova fantastika ovaploćavala
se u delima samog Velsa. Štafeta je nakon toga prešla u ruke mlađih
pisaca.
Vels je za fantastiku odigrao istu suštinsku ulogu kao što su u
svoje vreme Balzak (Balzac) i Dikens (Dickens) odigrali za nefanta-
stičku književnost. Iako sa primetnim zakašnjenjem, fantastiku je za­
hvatio isti proces kao i nefantastičku književnost pola stoleća ranije:
težnje prosvetiteljskog realizma i romantizma su se izmešale, počele
da utiču jedne na druge, preobrazile se i iznedrile novu vrstu.
Ukoliko bi se do kraja sledio tok ovog razmišljanja, neizbežno bi se
moralo ukazati na činjenicu da je stvaranje metoda kritičkog realizma
suštinski bilo obavljeno u Velsovom delu, da bi se zatim rasprostrto
onim područjem književnosti gde je sve do tada suvereno vladao stari,
didaktički realizam. Značajnije je, međutim, uočiti jednu drugu činje­
nicu: Velsov metod bio je već uobličen devedesetih godina prošlog
stoleća. Ako je Vels i »ponovio eksperiment« svojih prethodnika (a
on je, kao naučnik, dobro znao da ponovljivost eksperimenta predstav­
lja jemstvo njegove pouzdanosti), on je to učinio u drugo vreme i pod
drugačijim okolnostima. Njegov metod nije bio u potpunosti istovetan
kritičkom realizmu iz sredine stoleća: ovde nije bilo posredi puko
premeštanje u područje fantastike. Fantastika je, doduše, omogućila da
se u taj metod uključe i neke crte realizma XX stoleća, a pre svega
sposobnost da se na sadašnjost gleda iz perspektive budućnosti. Kraj
prošlog stoleća odlikovalo je osećanje prelaza na nešto novo, neizvesno,
zavodljivo, ali i zastrašujuće. U to vreme nije jedino fantastika prosu­
đivala sadašnjost sa tačke gledišta budućnosti. Ako je kritičkom
realizmu i pošlo za rukom da sagleda novo u odnosu na staro, sa
Velsom se promenilo i samo značenje istorijskog pristupa savremenosti
— pa je čak i »danas« postalo staro. Zar Saga o Forsajtima, Džin Kri-
stof i Tiboovi nisu istorijski romani o sadašnjici? Ovoj veličanstvenoj
realističkoj epici pridodat je novi kvalitet, osećanje sadašnjosti kao
minulog trenutka istorije. H. Dž. Vels je izrazio ovo neprestano prisustvo
budućnosti u njegovoj najotvorenijoj formi. Čak je i fantastička slika,
koja je postala umetničko jezgro Velsovog romana, bila stvorena pod
uticajem vremena: u trenutku prelaza — a svet je upravo proživljavao
takvo razdoblje — situacija obično ne navodi na opisivanje, već na
stvaranje slika koje se ne podudaraju sa stvarnošću — slika koje u
sebi sadrže nešto veće od stvarnosti.
Pa ipak, postojao je jedan pogled u kome je Vels zakasnio da upot­
puni svoje otkriće. Danas postaje sve prihvatljivija ideja da su »u
izvesnom smislu romantičarski senzibilitet, ali znatno pre romantičarska
tehnika ušli u amalgam novog realizma XX veka«.1 Ovaj nedostatak
romantičarskog senzibiliteta i tehnike književnost je već osetila u
razdoblju kada su se udarali temelji novog realizma. Sa druge strane,
upravo njima neoromantičari duguju svoje postojanje. Na paradoksalan
način, taj isti senzibilitet i tehnika uticali su na razvoj forme koa
Julij Kagarlicki 348

naturalista koji su odbacili romantičarski metod, ali u isto vreme i sve

drugo što je kritički realizam asimilovao od njega.
Kao što je poznato, naturalisti sa kraja XIX stoleća povremeno su
veoma snažno osećali nedostatak složenosti u prizorima koje su stva­
rali. Ove slike bile su lišene balzakovske nesputanosti; vulgarno je
izgledalo kao obično vulgarno, a ne kao »uzvišeno vulgarno«. A onda
je počelo stvaranje simboličkih slika. Simbol je pritekao u pomoć
stvarnosti, koja je bila srozana na nivo svakodnevice. Bio je to na
izvestan način pokušaj da se zađe sa one strane granica sirovo prika­
zane stvarnosti. Pošto je predočio kapitalističku grabežljivost, Frenk
Noris (Frank Norris) je — u svom delu Zlotvori — ipak želeo da izrazi
nadu da ni carstvo kradljivaca nije večno. Na kraju romana, bujica
žita ukradenog od ratara zatrpava i davi vođu pljačkaša u utrobi
broda.
Velsova fantastika predstavljala je pokušaj povratka višestrukom
značenju slike, njenom uzdizanju uz pomoć vlastitih unutarnjih moguć­
nosti na nivo opštosti. Da bi ostvario ovaj cilj, on se oslonio na ro­
mantizam, koga su naturalisti s prezirom odbacili, i svakidašnju, običnu
stvarnost, od koje su bežali neoromantičari.
Ova dva činioca — prvobitno inherentan dualizam dvadesetovekovne
fantastike i neobična »neotpornost« dvadesetovekovne književnosti kao
celine na uticaje romantizma — dovela su do toga da se romantičarski
elementi u savremenoj fantastici lako mogu izolovati. U ovom smislu
nije teško navesti čitavo mnoštvo primera.
U romanu Lepotica iz Perta Valtera Skota (Walter Scott) opisan
je jedan drevni običaj, »ogled nevinosti vatrom« — obred u kome osoba
osumnjičena za ubistvo mora da stoji pored mrtvačkog sanduka ubi­
jenog i da se zakune »svime što je stvoreno u toku sedam dana i sedam
noći, nebesima, paklom, svojim mestom u raju, bogom i tvorcem svega,
da je ona nedužna i nevina zbog krvoprolića počinjenog nad telom
pred kojim stoji i na čijim se grudima krsti.«2 U obredu bi zatim leš
potvrdio krivicu ili nedužnost osumnjičenog: ukoliko bi se telu ubijenog
približio ubica, iz leša bi potekla krv. U knjizi američkog publiciste Ber­
narda Simona (Siemon) Reka života (1961.) izložen je veći broj slu­
čajeva u kojima je ovo pučko verovanje pomoglo u rasvetljavanju zlo­
čina: ubeđeni da je leš odista u stanju da ih prokaže, ubice su odbijale
da mu se približe’.
U romanu modernog japanskog pisca Kobo Abea Međuledeno doba 4
leš takođe pruža dokaze protiv ubice. Ali ovoga puta postupak otkri­
vanja zločinca znatno je romantičarskiji nego kod Valtera Skota. Ovde
je posredi »nadraživanje« leša (detaljno opisano) prilikom čega se
ličnost pokojnika prenosi na mašinu koja, osećajući se osobom u čije
ime govori, priča sa islednikom4. Prema tome, umesto da se suprot­
stavi romantičarskoj tradiciji, mašina joj je pomogla da dođe do
izražaja.
U romanu Stanislava Lema Solaris radnicima u naučnoj stanici srne-
štenoj na jednoj neobičnoj planeti prikazuju se utvare od krvi i mesa:
ove utvare predstavljaju savršene kopije ljudi koji su davno prestali
da postoje, da bi ih zatim ponovo stvorio okean koji misli — jedini
»žitelj« planete. Okean ih je izlučio iz svesti osoba kojima su se privi-
đale. Solaris je jedno od najromantičarskijih dela moderne naučne fan­
tastike. Pa ipak, osnova romana ima čisto naučni karakter (»naučni«,
razume se, u smislu u kome se ova reč koristi u naučnoj fantastici).
Pošto je ispričao priču o zločinu i okajanju i pošto je nagnao svoje ju-
Realizam i fantastika 349

nake da pate zbog neumoljivih sećanja koja su se materijalizovala, Lem

nije propustio priliku da opomene čitaoca, u vezi sa početkom ere kos-
mičkih letova, »da nas među zvezdama vreba Nepoznato«5.
U jednoj drugoj Lemovoj priči, Formula Limfatera, junak, koristeći
čisto naučne metode, stvara mašinu koja ima sva svojstva ličnosti i
praktično je svemoćna.
Tomas Henri Haksli predskazao je sličan razvoj. Godine 1892. on
je napisao: »Ne istupajući izvan analogija sa onim što je danas pozna­
to, lako je nastaniti kosmos entitetima u uzlaznoj hijerarhiji, sve dok
ne stignemo do nečega što se praktično ne bi moglo razlikovati od sve­
moći, sveprisutnosti i sveznanja.« Nešto dalje on nastavlja: »Ukoliko
bi očiglednost da nešto postoji bila istovetna dokazu da to postoji,
ovakva analogija mogla bi da opravda stvaranje naturalističke teologije
i demonologije ne manje čudesnih od onoga što se sada smatra natpri­
rodnim; ona bi isto tako opravdala nastanjivanje Marsa ili Jupitera
živim bićima koja ne bi imala pandana u okviru zemaljske biolo­
gije.«®
Savremena fantastika obiluje sličnostima sa »naturalističkom teolo­
gijom i demonologijom«. Put u ovom pravcu utro je H. Dž. Vels. Na
vrhuncu svoje književne karijere Žil Vem je bio uveren da su sva
fundamentalna načela već razjašnjena, tako da preostaje još jedino
razrada pojedinosti i iznalaženje najboljih načina za tehničku primenu
dobro poznatih i sasvim izvesnih naučnih istina. Nasuprot tome, Vels
je smatrao da se i sama naučna načela menjaju tokom progresa. U toj
svetlosti, ono što je danas izgledalo kao čudno, moglo se već sutra poka­
zati svakodnevnim. Nauka je otkrila praktično večnu mogućnost za
postojanje čovečanstva, pa dakle i mogućnost za praktično večan, sve
ubrzaniji progres koji traje milionima godina. U takvim okolnostima,
nauka ima pravo da se posluži neobičnom »logikom čudesnog«. Prema
jednoj zgodnoj dosetci Isaka Asimova (Isaac Asimov), danas se svaki
mit može pretvoriti u fantastičku priču ukoliko se intervencija bogova
zameni intervencijom nauke. Pisci fantastike obilato koriste ovu po­
godnost. Priča opskrbljena uređajima i mašinama — čak i takvim koji
još nisu ušli u masovnu proizvodnju — može da bude staromodna.
Priča o čudu, međutim, potpuno je savremena. Tehnologija zastareva;
sa magijom to nije slučaj: uz pomoć nauke ona zadobija jedinstveno
mesto u svetu iz koga su izgnane sve natprirodne sile.
Neki autori fantastičkih dela posebno su se posvetili »naturalističkoj
demonologiji«. Robert Šekli (Sheckley), na primer, koji je nesumnjivo
stvaralac naučno-fantastičkih dela, smatra sasvim prikladnim da piše
o duhovima koji se pojavljuju na zapoved vlasnika čarobne lampe
— s tim što se on takođe ne usteže da piše o teletransportaciji, odnosno
prenosu materijalnih tela radiom, telefonom ili nekim još nepoznatim
kanalom komunikacija — procesu za koji je Norbert Viner (Wiener)
smatrao da je ostvarljiv. Kada govori o duhovima, on jednostavno
premesti stvari koje su potpuno stvarne i poznate svakome na humo-
ristički plan. Isto je tako naučno dopustiva (premda isključivo na
teorijskom nivou) mogućnost pojave dvojnika. Godine 1951. Džon fon
Najman (John von Neiman), jedan od najvećih matematičara modernog
vremena, dokazao je mogućnost stvaranja mašine koja bi bila u stanju
da reprodukuje bilo koju drugu mašinu, uključujući tu i sebe samu.
Dvojnik je na taj način dobio blagoslov nauke. Paradoks vremena, koji
izuzetno raspaljuje maštu savremenih pisaca naučne fantastike, takođe
uvodi na scenu dvojstvo života. Ukoliko se vrati za izvesno vreme u
Julij Kagarlicki 350

prošlost, čovek može bez teškoća da sretne samoga sebe — sa jedinom

razlikom što tu ne bi bio, recimo, četrdesetogodišnjak, već jednu
deceniju mlađi. Dvojnik se već toliko odomaćio u savremenoj fantastici
da je imao vremena da i sebi obezbedi dvojnika — u humorističkoj
fantastici. Junaci ove fantastike doživljavaju mnoge komične pustolo­
vine i nesporazume (u Lemovom delu, na primer) kao rezultat neočeki­
vanog susreta sa dvojnikom.
Da nismo ovde zapali u novi paradoks, koji ovoga puta u ćelu stvar
uvodi istoriju književnosti? Ako sintagma »naučna fantastika« pred­
stavlja samo oznaku za savremenu realističku fantastiku, ne izgleda
li onda čudno što nauka, u određenoj tački, počinje da podriva prava
realizma i da potpomaže romantizam?
Ovo je, međutim, samo prividno. Modema nauka, doduše, podriva
prava realizma, ali ne svih vrsta realizma, već samo onog žilvemovskog
tipa. Ona to čini iz upravo pomenutih razloga, ali i zato što i sama pre­
staje da bude strog, logički sistem kakav je bila u razdoblju kada je
[predstavljala »jednostavno razvijeno opšte uverenje«. U nju se sve
više ukorenjuju statistika i probabilistika; uporedo sa tim, ona se
razilazi sa »opštim uverenjem« kao preživelim gledištem prošlosti. Sve
to čini neprihvatljivim realizam žilvemovskog tipa usled samog njego­
vog duha. Ali ne i ceo realizam. Ako nauka i pomaže romantizmu da
prodre u modemu fantastiku, onda je to samo u interesu realizma —
ali jedino modernog realizma.
Bliskost romantičarskog sa naučnim nije sama po sebi skorašnjeg
datuma. Dobar primer u ovom smislu nalazimo još u Frankenštajnu
Meri Seli (Магу Shelley). Osnovni razlog što je ovaj proces dobio na
zamahu u našem vremenu ogleda se u činjenici da je neprestano pri­
sustvo romantizma od vitalne važnosti za modemu fantastiku. Ma
kako to paradoksalno zvučalo, upravo je romantizam omogućio savre­
menoj fantastici da ostane realistička fantastika.
Kao što je već rečeno, realistički kvalitet Vremeplova nastavlja se
pre svega u samom Velsovom delu. Nakon Vremeplova klatno njego­
vog opusa prešlo je na romantičarski kraj (Ostrvo doktora Moroa),
zatim na realizam svakodnevice (Nevidljivi čovek), da bi se konačno
zaustavilo na Ratu svetova — romanu koji u najvećem stepenu izražava
osobenosti realističke fantastike XX veka. Međutim, ispostavilo se da
je sinteza koja je naizgled bila ostvarena u Ratu svetova prilično labilna.
U narednom romanu, Kada se spavač probudi, već je sasvim očigledan
izvestan dvostruki estetski nivo. Grad iz XXI veka, kojeg Vels tu opi­
suje, prikazan je naturalističkom konkretnošću i sa samo jednim znače­
njem. Nasuprot- tome, izvesna simbolička obojenost u duhu hrišćan-
skog socijalizma karakteriše sliku Spavača. Fantastička slika je nestala.
Na njeno mesto došli su naturalistički opisi i simbol koji je trebalo da
predstavlja kompenzaciju za jednoznačnost opisa. Prvi ljudi na Mesecu
za trenutak nas vraćaju sintezi (premda ne potpimoj kao u Ratu
svetova). U Hrani bogova, međutim, ova sinteza je ponovo razgrađena.
Kao što je ukazano, fantastika XX veka dobila je svoj realistički kva­
litet iz višeznačne slike pime mogućnosti uopštavanja, čiji su dobar
primer Velsovi Morloci i Iloi, Marsovci i Seleniti. Ova slika je genetski
povezana sa romantizmom. Sa druge strane, kako je vreme pokazalo,
toj istoj slici je zapretila opasnost da se razloži na konkretan opis
i apstraktan, veštački simbol. Prema tome, njoj su neophodne stalne
injekcije romantizma koji joj pojačava stabilnost.
Realizam i fantastika 351

S ovim u vezi, mogla bi se istaći još jedna činjenica: romantizam.

koji sačinjava deo atmosfere u kojoj postoji realistička fantastika, kva­
litativno se razlikuje od nekoliko drugih pojava koje su mu slične u
mnogom pogledu, kako po obliku, tako i po poreklu. Kao jedan od
elemenata dinamičke celine nazvane realistička fantastika, romantizam
može da bude izolovan, ali on i dalje ostaje u polju privlačenja ove
fantastike i u svakom trenutku je u stanju da se ponovo ispreplete
sa njom. Sile privlačenja ovde neprestano deluju.
U ostalim slučajevima deluju, naravno, sile odbijanja.
Fantastika (stvarna ili prividna) osobena je ne samo za književni
fenomen koji razmatramo, već i za neke oblike savremenog modernizma.
Međutim, iako modernistička fantastika proističe iz iste stvarnosti kao
i realistička fantastika, pa stoga može da unekoliko liči na nju, ona
je ipak suštinski drugačija.
Ovde stvari veoma zavise od odnosa umetnika prema svetu kao ce-
lini. On može preduzeti ispitivanje kosmosa kao — prema izrazu I. Be-
čera (Becher) — »haosa iz perspektive haosa«. Sa druge strane, on može
da potraži uporište izvan haosa, a onda, iza nepravilnog »Braunovog
kretanja« čestica kosmosa, da pokuša opisivanje celokupne slike. U
strahu od sveta koji je stavljen u pokret, on je takođe u prilici da ga
zamisli kao nerazuman haos. Konačno, ma kako zadatak bio težak,
on može nastojati da sagleda stvarno kretanje sadašnjeg kosmosa koji
se širi do nezamislivih dimenzija.
Modema realistička fantastika s pravom se kod Velsa naziva na
učnom. Ovim ona nužno ne izražava obavezu »da prikazuje naučna do­
stignuća u književnoj formi«, već nešto različito i nesamerljivo veće.
Veza modeme realističke fantastike sa naukom prevashodno se ogleda
u činjenici da ona proističe iz sistema mišljenja koji se ponekad naziva
»naučnim humanizmom« — drugim rečima, iz modeme verzije prosve-
titeljstva. Upravo tu ona nalazi uporište »izvan haosa«.
Ekerman (Eckermann) navodi jedan zanimljiv razgovor između
Getea (Goethe) i Hegela koji se odnosi na prirodu dijalektike. Odgo­
varajući na Geteovu bojazan da će se dijalektika zloupotrebiti za
pravljenje lažne istine i istinite laži, Hegel je rekao da se to »može
dogoditi (...) jedino sa ljudima koji su mentalno bolesni«.
»U tom slučaju — uzvratio je Gete — ja čestitam sebi na izučavanju
prirode koje me štiti od takvih bolesti. Jer tu imamo posla sa neograni­
čenom i večnom istinom koja bespogovomo raskrinkava svakoga ko
čisto i pošteno ne preduzima ispitivanje i posmatranje predmeta. Ta­
kođe sam uveren da će mnoge dijalektičke bolesti naći valjan lek u
izučavanju prirode.«7
Ovo je u isti mah i značenje koje nauka ima za modemu realističku
fantastiku Zapada. Fantastika je usvojila naziv »naučna fantastika«
zato što, bez obzira na svu neautentičnost pojedinačnih naučnih pret­
postavki koje se koriste u naučnoj fantastici, nauka služi kao jemstvo
autentičnosti opšteg pogleda na svet. Nijedna od njenih pretpostavki,
doduše, ne raspolaže vrednošću apsolutne istine, ali upravo nas je
razvoj naučnog znanja doveo do svesti o nedostižnosti istine, štaviše
— a ovo je od izuzetnog značaja za fantastiku — teza o nedokučivosti
apsolutne istine implicira postojanje mnogih, ali u isti mah i protivu-
rečnih koncepcija prirodnih nauka.
Kritički realizam postavlja kao svoj cilj prikazivanje čoveka kroz
društvo i društvo kroz čoveka. Formula naučne fantastike takođe je
■dvosmema, ali i različita: »Prikazivanje sveta kroz čoveka, a čoveka
Julij Kagarlicki 352

kroz kosmos«. Prema Velsu, da bi se prikazao čovek, mora se početi

od stvaranja sveta, a završiti sa njegovim očekivanjem večnosti. Ovakva
skala teško da bi mogla biti prikladnija u razdoblju kada su aktivnosti
čoveka dostigle globalne razmere, a čovečanstvo zakoračilo u kosmičku
fazu svoje evolucije.
Moderna fantastika romantičarskog tipa nastoji da sagleda svet
upravo u okviru ove skale. U ne manjoj, a možda čak i većoj meri nego
realistička fantastika, ona pokušava da obuhvati svekoliki život, pri
čemu su njene težnje vrednije zato što u ovom pogledu ona ima iza
sebe dugu i ustaljenu tradiciju. Treba reći da se ona ne pridržava uvek
svojih starih formi. Njoj više nije potreban đavo iz Starog zaveta. On
je odavno pretvoren u »Odeljenje za Rogove i Kopita«, njegove uobičaje­
ne atribute. Međutim, ključna karakteristika moderne fantastike ujedno
predstavlja i njenu osnovnu razliku od realističke fantastike.
Moderna romantičarska fantastika tradicionalnog tipa, u pokušaju
da obuhvati celokupan život, pošla je od pretpostavke da na svetu po­
stoje dva tipa života, da on ima dva lica. Ova dva oblika života, materi­
jalni i duhovni, u suštini su neusaglasiva, tako da osoba kojoj se
otkrio drugi život mora da izabere između alternativa. U stvarnom
svetu, ukoliko ona ne želi da žrtvuje svoju duhovnost, osuđena je na
usamljenost. Pristup drugom svetu najpotpunije se ostvaruje kroz
smrt.
Danas ima malo primera ovakve fantastike, ali oni skreću na sebe
pažnju. Iza njih stoji ogromna tradicija, često dovođena u vezu sa
čitavim kompleksom ljudskih koncepcija izraženih u religijskim
mitovima — koji su u toku istorije čovečanstva apsorbovali veliki broj
čovekovih nadanja i razočaranja. Međutim, nazvati ovu fantastiku »reli­
gijskom fantastikom«, kako se to obično čini na Zapadu kada je reč
o njenom najistaknutijem primeru, trilogiji Što dalje od planete tišine,
Perelandra i Ta gnusna snaga Klajva Stejplsa Luisa (Clive Staples
Lewis), kembridžskog profesora koji je umro 1963. godine, uopšte ne
znači da se problem time iscrpljuje. Ovde je, zapravo, u pitanju savre-
mena modifikacija romantičarske fantastike.
Estetska načela ove fantastike sasvim se jasno razlikuju od onih
koja važe u okviru realističke fantastike.
Realistička fantastika XIX i XX veka oformila se kao fantastika
utemeljena na samo jednoj premisi. U delu ovoga tipa, osnova radnje
obično se sastoji od jedne fantastičke pretpostavke, čija se »istinitost«
dokazuje tokom razrade na svaki dostupan način. Ova fantastička
pretpostavka omogućuje razvoj lanca zbivanja i razmišljanja; razmiš­
ljanja, pak, sa svoje strane, ukoliko slede logiku osnovne premise,
»vežbaju« čitaoca da koristi premisu, obezbeđujući na taj način njeno
potvrđivanje.
Valter Skot se već približio ideji da načelo jedne premise povlači
jasnu granicu među različitim oblicima fantastike. U svom članku o
Hofmanu (Hoffmann) on ističe: Iako se u Frankenštajnu »stvaranje
bića koje misli i oseća uz pomoć tehničkih izuma mora svrstati u
područje fantastike, težište se ne nalazi na čudesnom pravljenju Fran-
kenštajna, već na iskustvima i osećanjima koja bi prirodno trebalo da
budu prisutna u ovom čudovištu, ukoliko bi se neki svet kao prirodan
mogao primeniti na junaka koji je tako neprirodan u pogledu svog
porekla i načina života«8. Fantastici ovoga tipa Valter Skot stavlja
nasuprot jednu drugu koja »uopšte nije sputana ovakvim uslovima
Realizam i fantastika 353

i čiji je jedini cilj da zapanji čitaoce isključivo svojim čudesima. Ali

čitalac je obmanut i zaveden neobičnim utvarama čiji trikovi, lišeni
bilo kakve osnove, nalaze opravdanje jedino u svojoj čudesnos’ti«»
Nipošto se ne bi moglo reći da je Valter Skot valjano shvatio umet-
nička načela Meri Seli i Hofmana. U njegovom razmatranju ovih autora,
koje obuhvata pedesetak strana štampanog teksta, ima mnogo naivnog’.
Ali on je dobro uočio značaj načela jedne ili više premisa kao načela
razlikovanja.
Više od sto godina kasnije, H. Dž. Vels ponovo je ukazao na važ­
nost načela jedne premise. U uvodu za svoju zbirku Sedam čuvenih
romana on je napisao: »Svako je u stanju da izmisli ljude okrenute
naopačke, antigravitaciju ili svetove u obliku gimnastičke đuladi. Sve
to, međutim, postaje zanimljivo tek kada se pretoči u svakodnevni
jezik, a ostala čudesa jednostavno odbace (...) Tamo gde sve može da
se dogodi, ništa nije zanimljivo. Čitalac mora da prihvati pravila igre,
a autor, koliko god mu to prilike dopuštaju, treba da uloži sve napore
kako bi se čitalac »saživeo« sa njegovom fantastičkom hipotezom. Uz
pomoć verovatne pretpostavke, on mora da izazove u čitaocu iskreno
udubljivanje i da održava tok priče dok ova iluzija traje (...) On takođe
mora da uzima pojedinosti iz svakodnevne stvarnosti (...) kako bi
obezbedio bespogovornu istinitost početne fantastičke premise, pošto
svaki prekomemi izum koji natkriljuje njene granice daje ćelom delu
oreol besmislene maštarije.«10
Načelo jedne premise izgledalo je Velsu jedino moguće za celokupnu
fantastiku. Fantastički svet u kome se »sve može dogoditi« čini mu se
(baš kao i ranije Valteru Skotu) nezanimljiv i budalast, pa dakle i bez
prava na postojanje. Ali, opravdan ili ne, takav svet ipak postoji. Njega.
su stvorili preromantičari u Engleskoj i Francuskoj, kao i nemački
romantičari, da bi kasnije bio oživljen u školi apsurda.
Pa ipak, je li odista tačno da se »sve može dogoditi« u ovom svetu?
Naravno da nije. Svaka apsurdnost podleže svojoj posebnoj logici. Ali
dualizam preromantičara i relativizam koji su isticali apsurdisti nalažu
im jedno drugo estetsko načelo — načelo više premisa. Bez ikakvog
je značaja što koncepcija višestrukosti ne odgovara koncepciji neegra-
ničenosti, pa čak i što se pravo na izbor broja premisa koristi sasvim
skromno. Jedino je važna činjenica da je ovde poništeno načelo jedne
premise, načelo koje je istaknuto još u prosvetiteljstvu.
Važenje ovog načela nipošto nije ograničeno samo na sferu estetskog.
Ono se temelji na želji čoveka iz doba prosvetiteljstva da nađe jed‘.;>
stveno čulno tumačenje sveta. Potreba za više premisa u fantasttet
predstavljala je reakciju na prosvetiteljstvo. Realistička fantast’.ca
objašnjava raznovrsnost oblika života koje izlaže uz puno zađove/s.va
bezgraničnim obiljem same prirode; romantičarska fantastika tumači
ovo činjenicom da na svetu dejstvuju mnogi protivurečni zakoni у ea
svetu nedostaje jedinstvo. Kosmos poznaje samo jedan epšti еачел
— bezakonje. . . ...
U kojoj meri oslanjanje na jedno ili drugo od ova dva načela хглглл
različite umetničke efekte, može se najbolje videti iz činjenice e.a se
čak i dela jednog istog autora, koji se oprobao u oba pravca. уе\л'у
хх
*
sasvim različita među sobom. Dobar primer u ovom smislu je
Bulgakov. ,
Kako nam se čini, roman Majstor i Margartta predstavila pev.
da se ujedine tradicije realističke i romantičarske lantastike, pxi če ус
bi one bile spojene jedinstvenom moralnom koncepcijom sveta. take>
Julij Kagarlicki 354

osobenom za ruske pisce. Bulgakov je daleko dogurao u ovom pravcu.

Pa ipak, različita priroda raznolikih scena veoma je uočljiva, što po­
vremeno (premda ne često) stvara utisak nasilno srušenih ograda.
U stvari, još pre Majstora i Margarite u Bulgakovljevom delu već
su bile primetne dve potpuno raznorodne težnje. Prva od njih mogla
bi se nazvati velsovskom težnjom. Kao i mnogi drugi ljudi od pera
u XX veku, Bulgakov je takođe pokazivao veliko zanimanje za Velsovo
delo, o čemu jasno svedoči priča Fatalna jaja (1923.) u kojoj su za
radnju uzeti elementi iz Hrane bogova (Bulgakov neposredno navodi
ovo delo) i Rata svetova. Ulogu »hrane« u ovom slučaju igra »crveni
zrak« koga je otkrio profesor Persikov. Ovaj zrak izuzetno povećava
obim razmnožavanja i količinu životinja. Persikov odlučuje da izvrši
prvi eksperiment na pilićima. Međutim, u sovhoz gde je eksperiment
trebalo da se obavi greškom bivaju donesena umesto kokošjih zmijska
jaja. I tako, kao što u Ratu svetova Marsovci napreduju prema Londo­
nu, u Fatalnim jajima džinovski reptili gamižu ka Moskvi, satirući sve
na svom putu. Takođe slično Marsovcima, i oni nestaju sami od sebe
— ali ovoga puta ne zahvaljujući delovanju mikroba, već usled ljutog
mraza.
Deviliad (1926.) izražava drugu težnju. Ovde imamo jedinstven slučaj
Hofmana prelomljenog kroz Gogolja. U priči je reč o jednom službeniku
»Glavcentrobazspimata« (Glavne Centralne Baze za Materijal za šibice)
koji silazi s uma i ne može da se pomiri sa činjenicom da se nadnice
isplaćuju u šibicama ili da je čovek po imenu Kal’soner (koji osim
toga ima i bradatog brata blizanca) naimenovan za upravitelja; jednom
rečju, službenik ne može da se prilagodi institucionalizovanom načinu
života XX veka. Sličan siže bio bi sasvim prikladan za Iljfa i Petrova,
ali Bulgakov ne piše satiru, već fantazmagoriju, čija se prava osnova
teško može razaznati. Autor Deviliada ne govori o haosu života, već o
njegovoj potpunoj apsurdnosti.
Želja da se ujedine ove dve težnje, tako očigledna u Majstoru i
Margariti, ima veoma duboke korene u unutarnjoj dinamici stvaralač­
kog opusa Mihaila Bulgakova. Međutim, mora se istaći da se u ovom
slučaju i sama po sebi oseća određena dinamičnost forme uopšte. Bul­
gakov je pre svih drugih naslutio da »velsovska« fantastika, ma koliko
veće mogućnosti dopuštala piscu u poređenju sa fantastikom »žilvernov-
skog« tipa, ipak postavlja određena ograničenja. Mnogo godina nakon
Bulgakova, kada je seme što ga je zasejao Vels iznedrilo čitavo obilje
izdanaka i kada se okončao »fantastički bum« iz četrdesetih i pedesetih
godina, do istog saznanja su došli i neki od najdarovitijih mlađih pisaca.
Jedino u ovoj svetlosti može se objasniti razvoj braće Strugacki od
Zemlje grimiznih oblaka, preko Teško je biti bog, do Spirale nagiba.
Činjenica je da naučna fantastika ima veoma složen odnos sa ostalim
oblicima umetnosti. Ona može veoma snažno da izrazi neku težnju
umetnosti svog vremena. Ova sposobnost leži u samoj njenoj prirodi.
Prema teoriji informacija, najveću količinu informacija nosi neočeki­
vana komunikacija, a komunikacija fantastike odista je »neočekivana«
u odnosu na život u njegovim uobičajenim formama. Ali upravo je zbog
toga fantastici manje potrebno obnavljanje njenih zamisli; ona je
manje podložna opštoj dinamičnosti stila. Ona se ponekad, u čisto
književnom smislu, pokazuje krajnje konzervativnom. Pošto je jednom
izrazila kompleks ideja koje je formulisala epoha i pošto je za sebe
pronašla odgovarajuću formu, fantastika onda počinje da tapka u mestu,
da razradbe te ideje i da ih kombinuje na nove načine. Ovde jedino
Realizam i fantastika 355

dejstvuju kombinatorske sposobnosti uma. Međutim, sve dok fantasti­

ka ostaje u domenu književnosti, saznanje koje nastaje u okviru nje
mora da bude isto kao i za bilo koji drugi tip književnosti — umetničko
saznanje; a ono je povezano s promenama stila.
Načelo »jedne premise«, karakteristično za velsovsku fantastiku,
jasno je razdvaja od tradicionalne fantastičke književnosti. »Jedna
premisa« je najvažniji tvorački činilac dela. Pošto je slobodno smislio
neku fantastičku pretpostavku, pisac više ne vlada svojim romanom.
Što je premisa fantastičkija (a ona mora da bude što je moguće
fantastičkija, pošto upravo to određuje njenu prikladnost u fantastič-
kom romanu), tim je teže obezbediti osnovu za nju. što je teže obezbe-
diti ovu bazu, tim više svaki vid romana mora da služi tom cilju.
Mogućnosti su prilično velike. Pouzdan pokazatelj za »stvarnost«
fantastičke premise može se dobiti kroz radnju koja je napeta i prora­
čunata matematičkom preciznošću. Ona je sve prikladnija i u ostalim
žanrovima ovoga tipa; detektivska priča, na primer, ima više zajednič­
kih osobina sa fantastikom. I fantastika i detektivska priča temelje se
na posebnoj »estetici izuzetnih okolnosti«. Pustolovna književnost, a
naročito detektivska priča, prikazuju junaka »na granici« njegovih
intelektualnih i fizičkih sposobnosti, pa čak i sam život smeštaju na
granicu mogućeg. Ekstrapolacija fantastike takođe otkriva granicu
modernih težnji društva i ljudi, sa jedinom razlikom što je prikazuje
kao već ostvarenu.
Kao i detektivska priča, fantastika ima posebnu emfazu, »čistotu«
metoda, izazov kombinatorskim i logičkim sposobnostima čitaočevog
uma. Ovo se nalazi u vezi sa osobenom »objektivnošću« oba metoda.
Fantastika nastoji da se zasnuje na objektivnosti naučnog saznanja, a
detektivska priča na veri u apstraktnu pravdu. Detektivska priča je
utemeljena na patrijarhalnoj svesti, i to joj daje moralnu nedvosmisle-
nost.11 Mogućnosti koje fantastiku čine sličnom detektivskom žanru
nisu, naravno, uvek upotrebljene za ostvarenje dobra. Fantastika na­
stoji da namah prekorači granice uobičajenog. Ali neki pisci ne poseduju
sposobnosti i kvalitete kao mislioci i ljudi od mašte da bi napravili
ovaj prelaz; oni onda jednostavno pozajmljuju slične zamisli iz srodnih
žanrova. U takvim delima pustolovine ne služe toliko zasnivanju fantastike,
koliko kao zamena za nju. Ali većina pisaca naučne fantastike sa uspe-
hom je koristila pustolovni tip radnje kao osnovu svoje fantastike.
Autentičnost svakodnevnih pojedinosti takođe je veoma rasprostra­
njen i uspešan metod za davanje realističkih temelja fantastičkoj pre­
misi. Postoje i druga sredstva da se čitalac uveri u autentičnost nevero-
vatnog, ali »najviše« od njih je, bez sumnje, »zasnivanje kroz čoveka«.
Ništa tako dobro ne služi autentičnosti fantastike kao autentičnost
ljudskih reakcija na događaje. Upravo u ovom pravcu fantastika je
postigla svoje najveće umetničke uspehe. Jurij Olješa sa divljenjem
ukazuje na potpunu »autentičnost« nekolikih epizoda Prvih, ljudi na
Mesecu, čija osnova leži u istinitosti reakcija junaka. Isto bi se moglo
reći za Nevidljivog čoveka i mnoga druga dela H. Dž. Velsa, kao i po­
tonjih pisaca.
Upravo u ovoj tački, gde izgleda da se fantastika jedne premise naj-
većma približila nefantastičkoj književnosti, najjasnije se mogu uočiti
ključne razlike među njima. U fantastici jedne premise, bez obzira
kako važno mesto zauzimao junak, ipak će se uvek osećati da on nije
glavni elemenat, već da je osnovni tvorački činilac fantastička pre­
Julij Kagarlicki 356

misa, kojoj je sve podređeno, uključujući tu i junaka. U pravom reali­

stičkom romanu situacija je potpuno različita. Tu je tvorački elemenat
sam junak; sve je podređeno njemu; on podvrgava roman logici svog
vlastitog karaktera.
U međuvremenu, fantastika uopšte pokazivala je iz decenije u dece­
niju sve veće zanimanje za čoveka, zato što bi bilo nelogično da se pri­
likom određenja njegovog mesta u modemom svetu on sam sasvim
prenebregne. Mora se reći da je u ovom približavanju fantastike čoveku
ostvaren značajan napredak. Da bi se opisao moderan čovek i da bi
se otkrilo nešto novo o njemu, često je neophodno staviti ga u neobič­
ne okolnosti. On je već ispoljio uobičajene reakcije u gotovo svakoj
nesumnjivo mogućoj i normalnoj situaciji. Fantastika raspolaže neogra­
ničenim sposobnostima da proizvede najneverovatnije okolnosti. Samom
ovom činjenicom ona omogućuje ljudima da budu otkrivani na naj-
neočekivanije načine. Ovde imamo u vidu ne satiru, već najtananije
prikazivanje ljudi, kao što je to, na primer, slučaj u Velsovoj priči Vrata
u zidu ili u Pristlijevoj (Priestley) Neko drugo mesto. Junaci ovih dela,
osećajući da se nalaze u svetu bajke gde ih ništa ne sputava, otkrivaju
svoja najvrlija svojstva zahvaljući samim okolnostima.
(Da nije slučajno ovo razlog što u modernoj književnosti Zapada i
Sjedinjenih Američkih Država — književnosti koja nije nužno satirička
— postoji snažna težnja ka »preobražavanju stvarnosti«?)
Međutim, što autor želi da celovitije razradi sliku čoveka, tim je
više prinuđen da »razblažuje« načelo jedne premise, da mu pripisuje
šire značenje. Do određenog stepena to je moguće izvesti bez ugrožava­
nja samog načela. Izvanredan primer u ovom smislu jeste Velsov
Nevidljivi čovek. Ali što se proces dalje odvija, polazna fantastička
pretpostavka sve više gubi značenje »jedne premise«. U upravo pome-
nutim pričama Velsa i Pristlija, fantastički prelaz iz naše stvarnosti
u drugu, fantastičku stvarnost nije »jedna premisa« zato što mu uopšte
nije potreban dokaz: tu je, jednostavno, posredi čudo. Ranije je junak
služio kao osnova za »jednu premisu« — ponekad tako revnosno da
uopšte nije imao vremena da se posveti sebi. Sada, u nastojanju da
omogući junaku da se što potpunije ispolji, autor oseća sve manje
obaveza prema premisi. I sama premisa više nije to, već arbitraran
piščev čin. Prema metodu »jedne premise«, junaci Velsa i Pristlija ne bi
mogli da potvrde stvarnost drugog sveta samo svojim akcijama, ma
kako to inače želeli. Tome se protive dva razloga: prvi, taj svet čak i ne
nastoji da izgleda stvaran, i drugi, u njemu uopšte nisu prisutni junaci,
već samo njihovo ?>bolje ja«.
U svakom slučaju, osnovna fantastička pretpostavka postala je sa­
svim formalna, što za posledicu ima potpuno poništenje načela »jedne
premise«. Ali setimo se da je načelo jedne premise bilo glavno načelo
koje je fantastiku usmerilo ka realizmu! Upravo preko ovog načela
bila je u sferi estetskog izražena koncepcija jedinstva sveta!
Ono što najvećma iznenađuje jeste činjenica da je ovo načelo bilo
uništeno ne pod uticajem težnji neprijateljskih realizmu, već u nasto­
janju da se čovek što potpunije otkrije. Ograničenja samog načela
ugrozila su ga znatno ozbiljnije nego spletke neprijatelja.
H. Dž. Vels, u čijem je delu u grubim crtama prikazan deo puta
kojim je prošla fantastička književnost kao celina, pokazao je da
fantastika, pošto se odrekla načela »jedne premise«, lako može da više
uopšte ne bude fantastika. Nakon Vrata u zidu on više nije pisao fanta-
Realizam i fantastika 357

stiku u starom značenju ove reči. Njegova polazna fantastička pretpo­

stavka postala je od tada sasvim formalna, tako da u romanima kao
što je San imamo običnu realističku književnost. Delo u kome se javlja
samo uslovna fantastička zamisao oduvek je bilo daleko od toga da se
nazove delom fantastike.
Ali moguć je i drugi put. Ukoliko početna fantastička pretpostavka
ne određuje u potpunosti estetsku vrednost dela, onda se fantastički
kvalitet mora ostvariti na neki drugi način, pomoću nekog dopunskog
sredstva, koje se ponekad nalazi u veoma slaboj vezi sa polaznom pre­
misom. U ovom slučaju početna premisa može da bude sasvim naučna
i realistička, dok je fantastički »dodatak« dela u celosti nenaučan i
nerealistički. Tako, na primer, u romanu K. S. Luisa (C. S. Lewis), što
dalje od planete tišine, koji je bio naveden kao model modeme romanti­
čarske fantastike pošto je imao izrazito religijsko usmerenje, junaci
odlaze na Mars u međuplanetarnoj raketi koju je konstruisao fizičar-
-zločinac.
U ovom slučaju, kada je početna premisa sasvim formalizovana, ni­
kakav naučni kvalitet ne služi kao jemstvo realizma. Ovde nauka sasvim
može da preuzme ulogu vratara koji otvara prolaz u svet gde je »sve
moguće«, gde »postoji samo jedan opšti zakon — bezakonje«; drugim
rečima, u svet romantičarske fantastike. Pitanje realističke ili, uslovno
govoreći, romantičarske prirode dela savremene fantastike sada je
postalo još složenije.
Nasilno rušenje granica estetskog u modernoj fantastici nalazi se u
stalnom porastu. Harmonija starih načela više ne postoji.
Sistem koji će doći na mesto ovoga uopšte neće biti krut kao ŽU
Vemov, a po fleksibilnosti će prevazići čak i Velsov. Postvelsovski si­
stem, u to nema sumnje, stvoriće neku vrstu dinamičke ravnoteže. U
svakom slučaju, stvari se kreću u tom prajvcu.
Razume se, nemoguće je reći kako će izgledati taj novi fantastički
realizam u svojim konkretnim otelovljenjima. Malo je ko imao uspeha
u prognoziranju vezanom za književnost. Pa ipak, sasvim je izvesno
da iscrpljenje (ili bar opšte prihvaćeno iscrpljenje) načela jedne pre­
mise ne znači da se i sam realizam iscrpeo. Mi samo nismo u stanju
da predvidimo oblike novog realizma.

1) D. Zatonski: »Pustolovni roman i XX vek«, Voprosi literaturi, br. 9 (1968.), str. 156.
2) Sir Walter Scott: »The Fair Maid of Perth«, Dela: International lunited edition (Boston.
Estes and Laureat, 1894.) 42 : 89; vidi str. 342—346.
3) Bernard Sieman: The River at Life (New York: W. W. Norton, 1961.) str. 49 54.
4) Kobo Abe: Inter Ice Age 4 (New York: Alfred A. Knopf, 1970.), str. 53—58. ,
5) Stanislavv Lem, »Autorov predgovora za Solaris u Biblioteci fantastike i putovanja (Мозкхд,
Molodaja Gvardija, 1965.) str. 8. . ....
6) Thomas H. Huxley: »Prologue (Controverted Ouestions, 1892.)«, Science and the Cnristian
Tradition (New York: D. Appleton and Сотрапу, 1896.), str. 39—40.
7) Ekerman: Razgovori sa Geteom. ......... - i mi 1
8) Sir Walter Scott: Critical and Miscellaneous Essays (Philadelphia: Сагеу and Hart. IMl.i.
П, 24.
10) H.'g.'\Vells: »Prcface« za Seven Famous Novels (New York: Alfred A. Knopf. 1>»34.).
11) Zonina je to jasno osetila u svom članku »Mit nazvan inspektor Мепге« — P?;'
»Detektivska priča (...) predstavlja najdiialektičkiji žanr proze. U njoj su izlo2«.ne 1 K«
zovane koncepcije onoga što je dobro i zlo, pravedno i zločinačko (. . .) U nulu ?
otmeno brani potlačene nalaze se duboki korcni pučkog predanja«. Novi Mir, or. at •
str. 258.

23 Andromeda
Isak Asimov
Kada zakaže Aristotel, pokušajte
sa naučnom fantastikom
Nepotrebno je pitati da li naučna fantastika predstavlja književnost
ideja. Daleko od pomisli da ona to nije, želeo bih da ukazem da je ona,.
u stvari, jedina književnost relevantnih ideja, budući da se samo ona,.
u svojim najboljim ostvarenjima, čvrsto temelji na naučnoj misli.
Među svim proizvodima čovekovog razuma, naučni metod je u na­
čelu jedinstven. Ova jedinstvenost ne ogleda se u tome što ga treba.
smatrati jedinim putem do Istine. Nipošto; štaviše, naučni metod to
odlučno poriče. On čak ne ispoljava ni težnju da objasni šta je Istina
(sa velikim I) i ima li ova reč uopšte neko značenje. Ovde se on bitno
*
razlikuje od samouverenih mislilaca raznih religijskih, filozofskih i
mističkih gledišta koji su ne retko zavijali svet u crno svojim ubeđe-
njem da samo oni i niko više ne zna šta je istina.
Jedinstvenost nauke očituje se u sledećem: naučni metod nudi načini
da se utvrdi šta je Netačno. Samo se posredstvom nauke može utvrditi
greška. U istoriji nauke bilo je mnoštvo rasprava o »homerskom pita­
nju«, a kako sve zavađene strane nisu mogle da budu u pravu i da
istovremeno poseduju ključeve istine, uvek se moglo dokazati da sta­
novište bar jedne od njih nije bilo u saglasnosti sa činjenicama dobi-
jenim posmatranjem.
Paster (Pasteur) je smatrao da je alkoholno vrenje proizvod živih
ćelija; Libig (Liebig) je bio suprotnog mišljenja. Međutim, ispitivanja
vršena sredinom XIX veka pokazala su da Libig nije bio u pravu;:
njegova gledišta su napuštena. Njutn (Nevvton) je stvorio izvanredno«
uspešnu sliku kosmosa, ali je pogrešio u nekim naizgled beznačajnim
pojedinostima. Ajnštajn (Einstein) je došao do nove slike koja nije
imala ove omaške. Da li Ajnštajnovi stavovi odgovaraju istini, o tome se
još raspravlja i možda će se raspravljati prilično dugo, ali je sasvimi
izvesno da su Njutnovi pogledi bili Netačni. U to nema nikakve-
sumnje.
Uporedite ovo sa ostalim poljima kojima se bave intelektualci. Ko>
je još dokazao da je neka filozofska škola netačna? Kada je jedna.
religija preovladala nad drugom putem rasprava, eksperimenata i po-
smatranja? Kada su pravila kritike bila tako bespogovoma da nagnaju.
sve kritičare da usaglase mišljenja o nekom posebnom umetničkom ili-
književnom delu?
Covek bez obrazovanja iz hernije može učeno da govori o ovoj disci­
plini, koristeći pri tom odgovarajuću terminologiju i govorničku na-

ISAC ASIMOV (1920), američki profesor biokemije i jedan od najvećih popularizatora nauke,.
zauzima zapaženo mesto i kao pisac naučne fantastike. U nizu njegovih SF ostvarenja ističe se-
monumentalna trilogija: Zadulbina, Zadulbina i carstvo i Druga zadulbina. Asimov je veoma.
agilan i kao teoretičar i kritičar naučne fantastike; čuvena su njegova »Tri zakona robotike<»
koji su u SF literaturi postali aksiom kojeg se pridržava većina ostalih poslenika tog žanra.

Preveo: ZORAN 2IVK0VIC

Kada zakaže Aristotel... 359

darenost — ali će njegovo neznanje odmah prozreti čak i običan đak

koji herniju poznaje samo iz srednjoškolskih udžbenika.
Isti čovek, koji ne poseduje umetničko obrazovanje, mogao bi ništa
manje učeno da govori i o ovom predmetu; njegovu neupućenost pro­
zreo bi, doduše, neki vrhunski stručnjak za umetnost, ali se zato niko
drugi ne bi upustio u raspravu sa njim sa nadom na uspeh.
U nauci postoji opšte prihvaćen fond znanja kojim mora veoma
umešno da barata svako ko bi želeo da bude dobar varalica na ovom
polju (pod pretpostavkom da ne istupa pred potpuno neobaveštenom
publikom). Međutim, kada savlada ovaj fond znanja, čovek više nema
potrebe da bude varalica.
Nasuprot tome, na drugim područjima intelektualne delatnosti ne
postoji opšte prihvaćen fond znanja. Različite škole vode beskrajne
rasprave, vekovima se vrteći u krug oko istih problema. Ma kako
pojedinci bili izuzetno rečiti i čestiti, nikad se ništa ne rešava, izuzev
primenom inkvizitorskih metoda. Prema tome, da biste postali dobar
varalica u domenu religije, umetnosti, politike, mistike, pa čak i nekih
»mekanih« nauka kao što je sociologija (pred svakim ko nije istinski
stručnjak za datu oblast), treba samo da naučite odgovarajuću termi­
nologiju i da istupate samouvereno.
U ovakvim okolnostima nije ni čudo što mnogi mladi intelektualci
izbegavaju studiranje nauke, dok je ništa manje starih intelektualaca
ponosno na svoju neupućenost u nauku. Nauka ima rđavu naviku da
odmah raskrinka šarlatane. Iskreno savetujem svima onima koji gaje
intelektualne pretenzije, ali ne znaju svoje prave mogućnosti, da se
klone nauke.
Sa druge strane, kada neki naučnik iziđe iz svog domena i počne da
prodaje pamet u nekoj drugoj oblasti, sva je prilika da će i on pričati
besmislice kao i bilo ko drugi. (Pretpostavljam da ima zlobnika koji
će odmah primetiti da je moj tekst dobar primer u ovom smislu)-
Međutim, kako je izvan nauke teško, pa čak i nemoguće dokazati da»
neko priča besmislice, naučnik nije u nimalo opasnijem položaju od'
bilo kog drugog.
Ako Književnost (sa velikim K) shvatimo kao nosioca ideja, onda *
jedino možemo zaključiti da su, uopšteno govoreći, ovde posredi ideje sa-
kojima su se hvatali u koštac još Homer i Eshil. One su, siguran sam,.
vredne raspravljanja, pa čak i zanimljive, štaviše, ima ih toliko da se-
njima može baviti nebrojeno mnogo umova neizmerno mnogo vremena-
ali one niti su bile, niti će biti razrešene.
Upravo su to one »večne istine« koje naučna fantastika želi da-
izbegne po svaku cenu. Naučnu fantastiku jedino zanima promena.
Ona je usredsređena na mogući razvoj nauke i na moguće promene —
čak i u okviru tih đavoljih večnih istina — koje ovaj razvoj izaziva u*
društvu.
Mi živimo u društvu u kome sve velike promene — u stvari jedine-
velike promene — donosi nauka i njena primena u svakodnevnom ži­
votu. Nabrojte samo promene do kojih je dovelo korišćenje automobila,.
televizije ili mlaznih aviona. Zapitajte se kako će izgledati svet sutrašnji­
ce kada bude ostvarena potpuna automatizacija, kada roboti budu.
obavljali praktične poslove, kada budu izlečene bolesti starih vremena,.
kada fuzija vodonika bude obezbeđivala obilje energije.
Činjenica je da nijedna prethodna generacija nije bila u prilici da se
suoči sa mogućnošću i potencijalima ovako ogromne i brze promene-
23»
Isak Asimov 360

Još nijedno pokolenje nije stajalo pred tako zastrašujućom izvesnošću

da će nas ukoliko napredak nauke ne bude tačno procenjen i ukoliko
problemi sutrašnjice ne budu rešeni pre no što postanu aktuelni, taj
napredak i ti problemi prosto satrti.
Ova generacija je, dakle, prva koja ne oseća obavezu da se pre-
vashodno posveti drevnim pitanjima o kojima su raspravljali svi veliki
mislioci od početka civilizacije. Ova pitanja su i dalje zanimljiva, ali
ona više nisu od prvenstvenog značaja; sve književne vrste koje su i
dalje usredsređene na njih (sve izuzev naučne fantastike) postaju
potpuno irelevantne.
Ukoliko vam ovakav sud izgleda odveć isključiv, razmotrite ovu
jednostavnu analogiju: što se automobil brže kreće, vozač je sve manje
u prilici da uživa u večnim lepotama okolnih predela, pošto svu pažnju
mora da posveti trivijalnim preprekama na putu koji se pruža napred.
I upravo tu na scenu stupa naučna fantastika.
Ne sva naučna fantastika, razume se. Džejms Bliš (James Blish),
jedan od izuzetnih poslenika na ovom polju, izjavio je grupi
poklonika: »Devet desetina naučne fantastike je šund«. Među slušaoci-
ma se razlegao žamor iznenađenja, i on je odmah dodao: »Ali ništa za
to. Devet desetina bilo čega drugog takođe je šund«. Uključujući tu
i književnost glavnog toka, naravno.
Ne smete nipošto smetnuti s uma da ja ovde govorim o onih deset
odsto (ili možda još manje) naučne fantastike koja nije šund.
To znači da ćete, ukoliko niste dobro upućeni u prilike u naučnoj
fantastici, morati da mi verujete na reč. Oni koji ne spadaju u poklo­
nike ovog žanra, kao i oni koji su to samo s vremena na vreme, gotovo
sigurno nailaze jedino na šund koji je veoma rasprostranjen. On se
najpre može naći u stripovima, filmovima o čudovištima i bledunjavim
TV maštarijama. Naučno-fantastički poslenici najviše reputacije mogu
se, međutim, sresti samo u boljim časopisima i knjigama.
Razmotrimo stvar malo pobliže.
Godine 1940. veoma se mnogo govorilo o fašizmu i demokratiji; ovi
govori su se, u pogledu sadržine koja se odnosila na sukobe slobode
i vlasti, rase, religije i rodoljublja, tek beznačajno razlikovali od ana­
lognih rasprava koje su se vodile u petom i četvrtom veku pre naše ere
u Grčkoj. Pošto su 1940. nacisti još odnosili pobede na mnogim fronto-
vima, smatrano je da ovakve diskusije imaju veliki značaj. Niko tada ne
bi opovrgao gledište da su u njima raspravljani veliki problemi stoleća.
A o čemu je u isto vreme govorila naučna fantastika? U majskom
broju za 1941. godinu časopisa Astounding Science Fiction objavljena je
priča pod naslovom Nezadovoljavajuće rešenje od Enson Mek Donalda
(Anson MacDonald), čije je pravo ime Robert A. Hajnlajn, (Heinlein)
u kojoj se izlaže predlog da SAD preduzmu obiman naučni projekat
u okviru koga bi se napravilo nuklearno oružje koje bi okončalo drugi
svetski rat. U priči se zatim podrobno i razložno raspreda o nuklearnom
ćorsokaku u koji će svet nakon toga zapasti. Otprilike u isto vreme
Džon V. Kembel mlađi (John W. Campbell), izdavač pomenutog maga­
zina, izjavio je da je aktuelan problem rata u izvesnom smislu trivija­
lan, budući da je već na pragu ukroćenje nuklearne energije, što treba
u toj meri da izmeni svet da će se ono što je tada izgledalo kao filo­
zofsko »biti ili ne biti« pokazati sasvim beznačajnim.
Pokažite mi one mislioce koji su 1940. godine raspravljali o nuklear­
nom ćorsokaku! Koji su to generali pomišljali na svet u kome bi svaka
Kada zakaže Aristotel...

veća sila rasuolasola nuklearnim bombama? Zar ju l»il<> * polii№/ .

su ozbiljno uzimali u obzir situaciju u kojoj, bez oli/iia н
bile ra^rrave među silama suprotnog interesa, svaki rat ///"Јм h, .кл
mora da ostane Hada-t — i to ne zbog naprasnu аепПпн://1^1///Л
polju ekonomife ili morala. veo usled grube činjiuiht« da iu /oa ;z *
/a
iz nuklearnog ćorsokaka, izuzev po cenu samoubilačkog rala м Zo'-oc
bi stradao ceo svet.
Ove iđe-'e. ko;e su mrmvo bile jedine relevantne na duhovnom Jzx>
zontu 1940. gccme„ raspredane su isključivo medu piscima да;Х<л
fantastike.
Danas vlada velika, potražnja za člancima iz ekologije I
pomoći з razmvnmzi c pcvemnju stanovništva i zagađenosti, к*/> 1
velikim ft-a kaje se javljaju s tim u vezi. Sada se to Iz«
muke može Tema ljudi smatra da je ćelu stvar započela
Karson (Ramel Carscn svujim Uri/ui *?: prolećem. Ali, da Ji je ona
možda imala premzćmke?
U junskcm. jmsktrn z avrusmvskcm broju za 1952. godinu časopisa
Galaxy pojavila
* semrirn. Srrnz rua.u Frederika Pola (Pohl) i Strna
*
Komblata (Cvtfl mzmzmi u kojoj je izložena slika prenaseljenog
sveta iz gotovo svih mpgzmm uglova. U februarskom broju za 1956. go­
dinu časopisa rmzv —m Srfmrne Fiction objavljena je Polova priča
Popisivači u kojoj se irmfmo ~agoveštava da će doći vreme kada ds
jedna od g~a—dzmmstž popisivana biti da unište svaku desem ili
četrnaestu, osa--- -.ma ttm već prema porastu populacije u prethodnoj
deceniji) osobu koju prebroje, kao jedini način da se kontroliše porast
stanovništva.
Koji je sociolog pre dvadeset godina digao glas protiv preteče aveti
prenaseljenosti? Koji je vlazi m fmtkctoner pre dve decenije i pomislio
da nema takvog som ornog problema čije rešavanje u prvom :m. ne
zavisi od cbuzoavanja popmaoitmcg rasta? (To sigurno nije bio prod-
sednik Ajzenbauer koji je pobožno izjavio da ako i postoji neki sooić.'mi
problem u koji država ne bi trebalo da se meša, onda jc to kor.hvGn
rađanja. On je, doduše, kasnije promenio mišljenje, i ja ga i.vjr
pohvaljujem}. Kome je pomolugu ili filozofu pre dvadeset godina pać'
na ss nastavi sa povećanjem stanovništva u<w uoSšrc
moći vise da bude reoi o ljudskoj slobodi i dostojanstvu pod bilo ko:im
okolnostirrg?
Ovakve ideje su, pre dve decenije, dolazile na inn gotovo
piscima naučne
Postoje zmtogt ljudi 'i to po pravilu oni koji ne znaju ništa o na.ć
fantastici) koji smatraju da je, od kaida tn ne i|и<11 spustili na
nauka stigla naučnu fantastiku, lako da aulo/i ovog )nma \»šc *\x 4.o\;s
o čemu da pišu«.
Bili bi iznenađeni da znaju da je puki čin ohvn|nn|ti Моч»\«л s\’.
ran u naučnoj fantastici još od dvadevd/h gođl/ni I đit ulb đ.m u»As
autor ove oblasti nije povelo za ta>o b« z/m< */i|iioni lomom \>v
stoleća.
U julskom broju za 19'Z ;/zzi;ou /\'ihniihlhh\
objavljena je priča pod nas.ovo/o 'Jrt'H'htvl Popi t»»im lo u цт v4
sam još bio imanid J»jena Ол'га b;o je d'/mln ih vi |*>l нц М.'л» ч К»\ » "
smestio u razcoblje između **
i J77H- gooln 11‘ob i-mo > m\ ' ' ’
koji je istraživanju na po.ju /akeb/e b »1ин »liupl X\ v' 4
Isak Asimov 362

Moja predviđanja vezana za pojedinosti oko početka svemirskih istra­

živanja bila su smešno pogrešna, ali na tome i nije bilo težište priče.
Ono što je priču učinilo pogodnom za objavljivanje bio je socijalni
aspekat raketnih letova. Ja sam u priči predočio žestok javni otpor
novim kosmičkim putovanjima.
Mnogo godina kasnije bilo mi je ukazano da u sveukupnoj literaturi
o kosmičkim letovima, kako onoj iz umetničke proze, tako i naučnog
karaktera, niko ranije nije razmotrio problem iz tog ugla. Svet je,
naime, uvek slikan kao bezrezervno i iskreno oduševljen.
Gde su 1939. godine bili inženjeri ili industrijalci koji bi uzeli u
obzir razmatranje nužnosti opravdanja troškova i rizika vezanih za
istraživanje svemira? Da li je uopšte bilo stručnjaka koji bi trezveno
preispitali mogućnosti kosmičkih istraživanja?
Ovakvim stvarima bavili su se jedino pisci naučne fantastike i neko­
licina inženjera, koji su gotovo bez izuzetka spadali u poklonike ovog
žanra — kakvi su, na primer. Vili Li (Willy Ley) ili Verner fon Braun
(Wemher von Braun), da pomenem samo dvojicu.
A gde se naučna fantastika nalazi danas?
Ona je postala popularnija nego ikada ranije, stekavši pri tom i
novu odgovornost. Danas se po koledžima održavaju na desetine kurse-
va za naučnu fantastiku. Poslenici iz književnosti pokazuju interesovanje
za nju kao za granu umetnosti. Međutim, porast popularnosti počeo
je da utiče na njen kvalitet i da je ugrožava.
Od vremena »Sputnjika«, naučnu fantastiku su počeli naročito da
cene i poštuju oni koji su u njoj videli čisto književno polje. Kada je
ona jednom postala literarni motiv, piscima više nije bilo potrebno da
znaju nauku. Pišući čisto književnu naučnu fantastiku, autori se vra-
■ćaju »večnim istinama«, koje obavijaju sa nešto malo »naučne« građe,
uz po neki novi stilistički eksperiment preuzet iz književnosti glavnog
toka i sa obaveznim garnirungom neprikrivenog seksa koji je sad u
modi.
U naučnoj fantastici se ova mešavina danas naziva »novim talasom«.
Ja lično smatram da novi talas jednostavno nastoji da svede naučnu
fantastiku na bezukusnu papazjaniju književnosti glavnog toka.
Naučna fantastika novog talasa može da bude zanimljiva, odvažna,
pa čak i opčinjavajuća, ako je dobro napisana; ali ukoliko autori nisu
upućeni u nauku, dela neće biti ništa vrednija u pogledu relevantnih
ideja od ostvarenja koja ne pripadaju naučnoj fantastici.
Srećom, prava naučna fantastika — odnosno priče koje su usredsre-
đene na naučne ideje i njihov uticaj na društvo, a napisao ih je neko
ko poznaje nauku — još postoji i verovatno će trajati koliko i čovečan-
stvo (što, doduše, ne mora da bude dugo).
Ovo, naravno, ne znači da svaka naučno-fantastična priča predstavlja
dobro predviđanje, ili da uopšte ima za cilj predviđanje; naučnu fanta­
stiku ništa ne obavezuje da uzme u obzir i budućnosti za koje je malo
■verovatno da će se obistiniti.
To uopšte nije važno. Suština se ogleda u činjenici da se postupak
angažovanog gledanja u pravcu budućnosti, postupak saživljavanja sa
promenom i pokušaj da se prodre do njenih posledica i novih problema
koje ona uvodi, postupak, konačno, prihvatanja promene kao nečega
što je sada daleko važnije za čovečanstvo od suvopamih večnih istina,
može naći jedino u naučnoj fantastici ili u onim ozbiljnim naučnim
Kada zakaže Aristotel... 363

razmatranjima budućnosti preduzimanim od ljudi koji su, gotovo bez

izuzetka, pokazivali ili pokazuju veliko interesovanje za naučnu fan­
tastiku.
Čitajte, dakle, razne časopise u kojima ćete pratiti raspredanje
izlizanih ideja kao zabavnu intelektualnu igru. Ako želite da u ovom
smislu imate prvoklasnu prozu, opredelite se za Platona ili Sokrata.
Ali, ukoliko hoćete da se uhvatite u koštac sa pravim idejama, idejama
koje važe danas, ali isto tako mogu da važe i sutra, idejama za čije će
vam shvatanje biti od male pomoći Aristotel, neki Senator X ili Ko­
mesar Y — onda čitajte naučnu fantastiku.
Stanislav Lem
Strukturalna analiza
naučne fantastike

Na ranim nivoima razvoja književnosti jasno i pouzdano su se mogle

razlučiti različite književne vrste, odnosno geneološki tipovi. Tek na
višim nivoima srećemo hibridizaciju. Ali kako izvesna ukrštanja nikada
nisu dozvoljena, postoji jedan glavni zakon u okviru knijževnosti koji
bi se mogao nazvati zabranom incesta; reč je o tabuu geneološkog
incesta.
Književno delo shvaćeno kao igra mora do samog kraja da poštuje
ista pravila pod kojima je započeto. Igra može da bude prazna ili
značenjska. Prazna igra ima samo unutarnju semantiku, pošto u potpu­
nosti ishodi iz odnosa koji postoje između objekata kojima se ona
igra. U šahu, na primer, figura kralj ima svoje specifično značenje
u okviru pravila ove igre, ali je zato bez ikakvih referenci izvan tih
pravila; drugim rečima, ona nema nikakvo značenje u odnosu prema
svetu koji počinje sa one strane granica šahovske ploče. Književne
igre nikada ne mogu da imaju ovako visok stepen semantičkog vakuuma,
pošto se one igraju »prirodnim jezikom«, čije je značenje uvek usme-
reno prema svetu stvarnih objekata. Prazne igre je, dakle, moguće
igrati jedino posebno napravljenim jezicima koji nemaju semantiku
okrenutu prema spolja, kao što je to slučaj sa matematikom.
U svakoj književnoj igri postoje dve vrste pravila: ona koja ostva­
ruju spoljnu semantičku funkciju dok se igra odvija, i ona koja omo­
gućuju ovo odvijanje. Pravila druge vrste — ona koja omogućuju
odvijanje igre — ne moraju nužno da budu shvaćena kao »fantastična«
čak ni onda kada podrazumevaju zbivanja koja se ne mogu dogoditi
u stvarnom svetu. Misli umirućeg čoveka, na primer, često su izložene
u sasvim realističkoj prozi, premda je nemoguće, pa dakle i fantastično,
pročitati umirućem čoveku misli iz glave i reprodukovati ih u jeziku.
U ovakvim slučajevima jednostavno je posred! konvencija, prećutni
sporazum između pisca i čitaoca — jednom rečju, specifično pravilo
književnih igara koje dopušta upotrebu nerealističkih detalja (čitanje
misli, na primer) za prikazivanje realističkih događaja.
Književne igre usložnjava činjenica da pravila koja ostvaruju spoljnu
semantičku funkciju mogu da budu upravljena u više smerova. Glavni

Ovaj tekst Stanislava Lema preuzeli smo iz časopisa »Science-Fiction Studies« (tom 1. deo V,
kojeg izdaje Indiana State university (SAD) i čiji je jedan od urednika Jugoslovcn Darko
Suvin, poznati teoretičar, kritičar i antologičar naučne rantastike-
Preveo: ZORAN 2IVK0VIC
Strukturalna analiza naučne fantastike

tipovi književnog stvaranja pretpostavljaju različit«

međutim, biti u pravu ako smatrate, na primcr, đa ✓ * -,??
ima samo svoje autonomno unutarnje značenje i da je \ л
nosa sa stvarnim svetom. Kada stvarni svet ne bi
bi imale nikakvo značenje. Događaji koji se i.
bajci uvek su semantički povezani sa onim što je vzS '.tc'-.r,' -л
žiteljima opisanog sveta, što znači da je svet mita jji 'А/л. шл/.
ili neprijateljski ili prijateljski prema svojim žiteij г
neutralan; on se, dakle, ontološki razlikuje od stvarao? v ea. a r.',
se može reći da se sastoji od raznolikih objekata i ргооега >.
intencionalnosti, koji nemaju značenje ni poruku, Zo,. te
ni dobro ni zlo, koji naprosto postoje. Svetovi mita i 'vž^r.e
su ili kao stupice, ili kao ostrva sreće. Kada svet bez
ne bi postojao, odnosno kada ne bi bilo stvarnog v.eta, m o
bili u stanju da uočimo dijferentie specifice, posemom. t'-ezzi '.'—Л
i bajke.
Književna dela mogu da imaju više semantičkih očmcž. Zmrmms.-
no. Kod bajki je imutarnje značenje izvedeno iz kontrast, iž.
kim svojstvima stvarnog sveta, ali kod anti-bajki, kakva su ieuu uu
Marka Tvena (Mark Twain) u kojima najgora deca žive srem t --—.
dobru i uzoritu stiže zla kob, značenje se dobija kaća se Z—
klasične bajke okrene naglavce. Drugim rečima, refere-:-? ?— ■-
kog odnosa ne mora da bude stvarni svet, već može da ~-
logija neke dobro poznate klase književnih igara. Pravih. *- —■—
mogu se preokrenuti, kao što je to slučaj sa de"—1' -—-
nakon čega nastaje novo pokolenje, nov skup pravila. — i rrz —~
književnog dela.
U dvadesetom veku, razvoj pravila književnosti х
isti mah je dozvolio autorima nove slobode, ali im je prsz—u r_~
ograničenja. Ovaj razvoj je, kao i do sada, antinomimm ~
ranijim vremenima, autor je imao pravo da pripiše sebi sva ?.—r—
svojstva: ništa što se ticalo njegovog junaka nije mu bile z^msmmu-
Ali ova pravila su već sa Dostojevskim izgubila važnost; bebmsm
upućenost u svet stvoren u delu danas je uskraćena
ograničenja su realistička u smislu da mi kao ljudska bića đe-b—r
na osnovu nepotpunih informacija. Autor je sada jedan cd. ms хвк.
više nije dozvoljeno da igra boga. U isti mah, međutim, njunu u
dopušteno da stvara unutarnje svetove koji ne moraju 2—v m
budu slični stvarnom svetu, već mogu da u različitom siecem tvascc *-
paju od njega.
Ova odstupanja veoma su važna za savremene autore. Sve?' r-
i bajke takođe odstupaju od stvarnog sveta, ali poj od '.oc.r 0. or
nisu ti koji iznalaze načine na koje dolazi do ovih .odstupa.
*; ju 00 . х. •
pisanja bajke morate prihvatiti izvesne aksiome koje \; r.s.0 u
inače vam neće poći za rukom da napišete bajku. V knubovoc^
nog toka«, međutim, danas smete da pripišete pseu4UX>.'..A.c^<o < o-
litete vašeg ličnog, privatnog izmišljanja svetu koji opisu'c.o. S4 *
stupanja opisanog sveta od stvarnog sveta nužno imaju neko .-w.-t 4
a zbir svih takvih odstupanja jeste (ili bi trebalo da bude' ке6ое
*
strategija ili semantička intencionalnost.
Prema tome, postoje dve vrste književne fantastike: *koeo>č
tastika, koja se javlja u bajkama i naučnoj fantastici, i ■кл-о
fantastika, karakteristična za neka Kafkina dela. V uau.'.s4..'- чк
priči prisustvo inteligentnog dinosaurusa obično ne s\$aZ
Stanislav Lem 366

janje skrivenog značenja. Dinosaurusa u ovom slučaju treba, jedno­

stavno, posmatrati kao što bismo posmatrali žirafu u zoološkom vrtu;
on nije zamišljen kao deo nekog ekspresivnog semantičkog sistema,
već isključivo kao deo empirijskog sveta. U Kafkinoj pripoveci Preo­
bražaj, međutim, ne bi trebalo prihvatiti transformaciju ljudskog bića
u stenicu jednostavno kao fantastičko čudo, već isključivo u smislu
da je pisac preko objekata i njihovih deformacija želeo da prikaže
određenu socio-psihološku situaciju. Neobični fenomen odnosi se samo
na spoljni omotač tog sveta; njegovo jezgro ima čvrsto, nefantastičko
značenje. Priča, dakle, može da prikaže svet onakav kakav on jeste,
da ga tumači (pripisujući mu vrednosti, prosuđujući ga, nadevajući
mu imena, ismevajući ga, itd.), ili, u najvećem broju slučajeva, da oba
postupka primeni istovremeno.
Ako je opisani svet pozitivno usmeren prema čoveku, onda je po-
sredi svet klasične bajke u kome moral kontroliše fiziku, budući da
u bajci ne mogu da postoje -fizičke nesreće iz kojih bi proistekla
nečija smrt ili nenadoknadivi gubici za glavnog junaka. Ako je taj svet,
pak, usmeren negativno, onda je u pitanju svet mita (»Ma šta učinio,
na tebe će pasti krivica za oceubistvo i obljubu majke«). Ako je svet
neutralan, onda je reč o stvarnom svetu — svetu koga realizam opisuje
u njegovom aktuelnom obliku, a koga naučna fantastika pokušava da
opiše u drugim tačkama prostorno-vremenskog kontinuuma.
Jedna od premisa naučne fantastike jeste da sve što je prikazano
mora u načelu da ima empirijsko i racionalno tumačenje. U naučnoj
fantastici ne može da bude neobjašnjivih čuda, transcendencija, đavola
ili demona — jednom rečju, osnova zbivanja mora da bude verovatna.
Ozbiljne nedoumice, međutim, nastaju onda kada treba bliže odre­
diti ovu verovatnost osnove zbivanja. Autori naučne fantastike poku­
šavaju da nas učene pozivajući se na svemoć nauke i beskonačnost kos-
mosa kao kontinuuma. »Sve može da se dogodi«, pa prema tome »ma
šta što se odigrava sa nama« može da bude prikazano u naučnoj fan­
tastici.
Nije, međutim, tačno, čak ni u čisto matematičkom smislu, da se
sve može dogoditi, pošto postoji bezbroj sasvim različitih sila. Ali osta­
vimo postrani matematiku. Naučna fantastika može da bude »prava«
ili »lažna«. Kada se u njoj nahodi fantastika kafkijanskog tipa, ona
onda predstavlja pseudo-naučnu fantastiku, budući da se usredsređuje
na sadržinu koju treba signalisati. Može li da bude nekog značenjskog
i prožimajućeg odnosa između telegrama »majka umrla, sahrana u
ponedeljak«, sa jedne strane, i strukture i načina funkcionisanja tele­
grafskog aparata, sa druge? Očigledno je da ne može. Uređaj nam
jednostavno omogućuje da pošaljemo poruku, što je takođe slučaj sa
semantički gustim objektom fantastičke prirode, kakav je, na primer,
preobražaj čoveka u stenicu, koji nikada ne uspostavlja realističku
komunikaciju.
Ukoliko bismo promenili signale na železnici tako da oni zaustav­
ljaju vozove u trenutku opasnosti ne više putem uključivanja crvenog
svetla, već putem isticanja plišane aždaje, mi bismo kao signal upo­
trebni fantastički objekat, ali bi on i dalje imao stvarnu, nefantastičku
funkciju. Činjenica da aždaje ne postoje nema nikakve veze sa stvar­
nim ciljem ili metodom signaliziranja.
Kao što u životu možemo da rešimo izvesne probleme uz pomoć
predstava o nepostojećim bićima, tako smo i u književnosti u stanju
da signaliziramo postojanje stvarnih problema pomoću prima-facie
Strukturalna analiza naučne fantastike

nemogućih zbivanja ili objekata. Cak i kada su op'mni

puno nemogući, naučno-fantastičko dclo i dalje može đa ukazYe ла
značenjske, štaviše racionalne probleme. Primora radi, soci'alni' vJho-
loški, politički i ekonomski problemi kosmičkog putv/anja rr/Ju sa­
svim realistički da budu izloženi u naučnoj fantastici, bez obzira što
su tehnološki parametri opisanog svemirskog broda potpuno fantastični
u smislu da bi za čitavu večnost bilo nemoguće sagraditi vasionska
letelicu sa takvim parametrima.
Ali šta ako je sve u naučno-fantastičkom delu fantastično? š.a ako
ne samo objekti, već ni problemi nikada ne mogu da budu ostvareni,
kao kada se, na primer, koristi nemoguća mašina za putovanje kroz
vreme da bi se istakli nemogući paradoksi vezani za hronornociju?
U takvim slučajevima naučna fantastika igra praznu igru.
Kako prazne igre nemaju skrivena značenja, i kako niti predstavljam
niti predskazuju što, one ostaju bez ikakve veze sa stvarnim svetom.
i jedino nam se mogu dopasti kao logičke zagonetke, kao paradoksi, kao
intelektualna akrobatika. Njihova vrednost je autonomna, pošto one
nemaju nikakve semantičke reference; prema tome, one su ili vredne,
ili nisu vredne jedino kao igre. Ali kako određujemo valjanost praznih
igara? Jednostavno, prema njihovim formalnim kvalitetima. One mo­
raju da sadrže mnoštvo pravila; one moraju da budu elegantne, dosledne,
domišljate, precizne i originalne. One, dakle, moraju da pokažu bar
minimum složenosti i unutarnje koherentnosti; drugim rečima, za
vreme igre ne srne da bude dozvoljena bilo kakva promena pravila
koja bi je olakšala.
Pa ipak, čak između devedeset i devedeset osam odsto praznih igara
u naučnoj fantastici predstavlja veoma primitivne i veoma naivne jed-
noparametame procese. One se gotovo bez izuzetka temelje na jednom
ili dva pravila, a u najvećem broju slučajeva metod kojim se stvaraju
jeste pravilo inverzije. Da biste napisali takvu priču vi samo preokre-
nete članove para povezanih koncepcija. Na primer, mi smatramo da
je ljudsko telo veoma lepo, ali u očima nekog vanzemaljskog stvorenja
čovek može da predstavlja čudovište: U Šeklijevoj (Sheckley) priči
Sve ono što jesi (Ali the Things You Are) miris ljudskih bića otrovan
je za vanzemaljce, kada oni dodirnu kožu čoveka izbijaju im plikovi,
itd. Ono što je nama normalno, nenormalno je drugima — dobra po­
lovina Šeklijevih priča sazdana je na ovom načelu. Sličnu vrstu inver­
zije predstavlja slučajna greška. Ovakve greške veoma su omiljene
u naučnoj fantastici: igrom slučaja (pogrešnim slanjem kroz vreme,
na primer) nešto što ne pripada našem dobu najednom se obre ovde.
Inverzije su zanimljive jedino onda kada promena predstavlja te­
meljno svojstvo sveta. Priče o putovanju kroz vreme nastale su na ovaj
način: vreme, koje je ireverzibilno, dobija reverzibilan karakter. Sa
druge strane, svaka inverzija lokalnog tipa je primitivna (na Zemlji
ljudi su najviša biološka vrsta, dok na drugoj planeti oni predstav­
ljaju stoku inteligentnih dinosaurusa, mi se sastojimo od belancevma,
oni od silicijuma; itd.). Samo nelokalna inverzija može da ima zanim­
ljive posledice: mi koristimo jezik kao instrument za komunikaciju;
svaki instrument u načelu može da se upotrebi u dobrom i rđavom
smislu prema onome ko ga je izumeo. Zamisao, dakle, da se jezik može
iskoristiti kao instrument sputavanja, kao što je to slučaj u Dilejnijevom
(Delany) romanu Vavilonska kula 17 (Babel — 17), predstavlja zan1™'
ljiv primer produžetka hipoteze da su pogled na svet i konceptu
aparat međusobno zavisni usled ontološkog karaktera inverzije.
Stanislav Lem 368

Trudnoća device; trčanje na sto metara za 0,1 sekundu; jednakost

2X2=7; pan-psihizam i svi kosmički fenomeni koje je postulisao Stepl-
don (Stapledon): to su četiri vrste fantastičkih uslova.
1) U načelu je, pa čak i empirijski, moguće započeti embriogenezu
u jajašcu devojke koja nije imala seksualne odnose; iako danas empi­
rijski nije verovatan, ovaj uslov u budućnosti može da dobije empi­
rijski karakter.
2) čoveku će zauvek biti nemoguće da pretrči sto metara za 0,1
sekundu. Za ovakav podvig ljudsko telo moralo bi u toj meri da bude
rekonstruisano, da to naprosto više ne bi bio čovek od krvi i mesa.
Prema tome, priča koja počiva na premisi da je ljudsko telo u sada­
šnjem obliku u stanju da trči tako velikom brzinom spada u čistu
fantastiku, a ne u naučnu fantastiku.
3) Proizvod 2X2 nikada ne može da bude sedam. Uopšteno govo­
reći, nemoguće je ostvariti ma koju logičku nemogućnost. Logički je
nemoguće, na primer, dati logičan dokaz o postojanju ili nepostojanju
boga. Drugim rečima, svako zamišljeno književno delo koje se temelji
na ovom postulatu potpada pod čistu fantastiku, a ne pod naučnu fan­
tastiku.
4) Pan-psihizam Stepldona predstavlja ontološku hipotezu. Ona se
nikada ne može dokazati u naučnom smislu: transcendentalnost koja
se eksperimentalno može dokazati prestaje da bude transcendentalnost,
pošto je, po definiciji, transcendentalnost iskustveno nedokaziva. Bog
sveden na nivo empirizma nije više bog; u ovom smislu, granica između
vere i znanja nikada se ne može prevazići.
Ali kada je neki od ovih uslova, ili bilo koji drugi uslov istog reda,
opisan ne da bi postulisao svoje pravo postojanje, već da bi tumačio
neku sadržinu semantičkog karaktera, posredstvom ovakvog uslova upo-
trebljenog kao signalni objekat, tada svi pomenuti klasifikacioni argu­
menti prestaju da važe.
Ono što je, dakle, iz osnove pogrešno u naučnoj fantastici jeste
potiranje razlika koje imaju kategorijski karakter: shvatanje mita ili
bajke kao kvazi-naučnih hipoteza ili njihovih posledica, odnosno shva­
tanje čežnjivog sna ili priče strave i užasa kao proročanstva; postulisa-
nje nesamerljivog kao samerljivog; opisivanje izvođenja mogućih zada­
taka sredstvima koja nemaju empirijski karakter; zahtev da nerešivi
problemi (kao što su oni logičkog tipa) budu rešivi.
Ali zbog čega bismo ovakve postupke držali za pogrešne kada su u
svoje vreme mitovi, bajke, sage i basne bili veoma cenjeni kao ključevi
za sve kosmičke brave? U pitanju je duh vremena. Sve dok ne postoji
lek za rak, magija ima istu vrednost kao i hernija: ove dve oblasti
su potpuno jednake u tome što su potpuno bezvredne. Ali čim se
povećaju realna očekivanja da će rak biti pobeđen, istog trenutka ova
jednakost biće narušena, i ono što je moguće i ostvarljivo odvojiće se
od nemogućeg i neostvarljivog. Jedino onda kada nam postojanje racio­
nalne nauke dopušta da ovladamo da tim fenomenom, u stanju smo
da pravimo razliku između čežnjivih misli i stvarnosti. Kada nema izvora
ovakvog znanja, sve hipoteze, mitovi i snovi su jednaki; ali kada znanje
počne da se prikuplja, ono se više ne može poistovetiti ni sa čim dru­
gim, zato što ne obuhvata samo izolovani fenomen, već čitavu strukturu
stvarnosti. Dok ste u stanju samo da maštate o kosmičkom putovanju,
sasvim je svejedno koju ćete tehniku koristiti: jedrenjake, balone, leteće
ćilime ili leteće tanjire. Ah kada kosmički let postane činjenica, više
Strukturalna analiza naučne fantastike 369

ne možete da upotrebite šta vam padne na pamet umesto stvarnih

metoda.
Postojanje ovakvih nužnosti i ograničenja često prolazi nezapaženo
u naučnoj fantastici. Ako naučne činjenice nisu pojednostavljene do
tačke gde gube svaku vrednost, one se javljaju u svetovima koji se
kategorijski, ontološki razlikuju od stvarnog sveta. Kako naučna fanta­
stika slika svetove budućnosti ili vanzemaljske svetove, oni nužno od­
stupaju od stvarnog sveta, a načini na koje dolazi do ovog odstupanja
predstavljaju jezgro i značenje naučno-fantastičkog stvaralaštva. Ali
obično se susrećemo ne sa onim što sutra može da se dogodi već
sa onim što je zauvek nemoguće, ne sa stvarnim, već sa bajkolikim.
Razlike između stvarnog i fantastičnog sveta uspostavljaju se stoha-
stički, postepeno, korak po korak. U pitanju je isti proces kojim se
kosmata glava pretvara u ćelavu: ako izgubite sto, pa i hiljadu vlasi,
još nećete oćelaviti; ali kada počinje ćelavost: da li onda kada izgubite
10.000 vlasi, ih 10.950?
Kako ne postoje ljudi koji bi predstavljali tip idealnog prošeka,
paradoks ćelavosti postoji u realističkoj prozi, ali tu bar imamo vo­
diča, aparat u našoj glavi koji nam omogućava da razlikujemo vero-
vatno od neverovatnog. Ovog vodiča gubimo kada čitamo opise buduć­
nosti ili galaktičkih carstava. Naučna fantastika ume da iskoristi ovu
paralizu čitaočevog kritičkog aparata, jer kada pojednostavi fizička, psi­
hološka, socijalna, ekonomska ili antropološka zbivanja, falsifikovanja
do kojih tom prilikom dolazi ne mogu se više bespogovomo i nepo­
sredno prepoznati kao takva. Umesto toga, za vreme čitanja oseća se
opšta nelagodnost; čitalac je razočaran; ali s obzirom da on ne zna
kako bi, zapravo, trebalo da bude, nije ni u stanju da formuliše jasnu
i usmerenu kritiku.
Ako je naučna fantastika nešto više od obične bajke, onda ona
ima pravo da prenebregne svet bajke i njegova pravila. Ona takođe
nije realizam, što joj daje za pravo da pređe preko metoda realističkog
opisivanja. Geoieološka nedefinisanost naučne fantastike potpomaže
njeno postojanje, budući da na taj način ona ne potpada pod čitav niz
kriterijuma kojima se obično prosuđuju književna dela. Ona nije ale­
gorijska, u smislu da alegorija ne predstavlja njen zadatak: naučna
fantastika i Kafkina dela predstavljaju dve potpuno različite oblasti
stvaralaštva. Ona nije ni realistička, što će reći da ne sačinjava deo
realističke književnosti. Budućnost? Koliko su samo puta autori naučne
fantastike poricali svaku nameru da se upuštaju u predviđanja! Ko­
načno, ona je nazvana i mitom dvadeset prvog stoleća. Ali ontološki
karakter mita je antiempirijski; iako tehnološka civilizacija može da
ima svoje mitove, ona ne može sama da otelovljuje mit. Jer mit je
tumačenje, poređenje, eksplikacija, ali najpre morate imati objekat
koji se eksplicira. Naučna fantastika neprestano nastoji da se izvuče
iz ovog antinomičnog statusa.
Opšti simptom bolesti naučne fantastike može se uočiti ako se uporedi
duh koji vlada u uobičajenim književnim krugovima sa onim iz naučno-
-fantastičkih krugova. Na savremenoj književnoj sceni sasvim su pri-
metni nesigurnost, nepoverenje u tradicionalne pripovedačke telmike,
nezadovoljstvo novostvorenim delima, sveopšte nespokojstvo koje se
izražava u stalno novim pokušajima i eksperimentima; u naučnoj
fantastici, sa druge strane, vlada opšte zadovoljstvo, spokojstvo, pa čak
i ponos; ishod ovog poređenja izaziva određena razmišljanja.
Stanislav Lem 370

Verujem da će postojanje i trajanje velikih i korenitih promena

do kojih je tehnološki progres doveo na svim poljima uvesti i naučnu
fantastiku u krizu koja možda već počinje. Postaje sasvim očito da
struktura pripovedanja naučne fantastike sve više odstupa od svih
stvarnih procesa koji se stalno nanovo koriste, iako su već odavno
uvedeni i pretvoreni u smrznute, okamenjene paradigme. Naučna fan­
tastika zahteva umetnost stavljanja hipotetičkih premisa u veoma slo­
žen tok socio-psiholoških zbivanja. Iako je ova umetnost svojevremeno
imala velikog majstora u prilici H. DŽ. Velsa (H. G. Wells), ona je
sada zaboravljena. Ali ništa ne stoji na putu da se ponovo nauči.
Rasprava između ortodoksnog i heterodoksnog dela naučno-fantas-
tičkog bratstva žalosno je jalova, a ima mesta bojazni da se tu ništa
neće promeniti, jer na one koji bi načelno bili za novu, bolju i slože­
niju naučnu fantastiku može se računati samo iz redova čitalaca knji­
ževnosti »glavnog toka«, a ne i iz tabora bezrezervnih ljubitelja ove
oblasti. Ne verujem, naime, da bi bilo moguće čitati ovu hipotetičku,
nepostojeću, izvanredno dobru naučnu fantastiku, ako najpre niste
pročitali sva najbolja i najsloženija dela svetske književnosti, i to sa
uživanjem (odnosno, bez prinude). Revolucionarnom poboljšanju na­
učne fantastike neprestano, dakle, stoji na putu opasnost od gubljenja
širokih čitalačkih masa. A kako ni autori ni čitaoci ne žele da se to
dogodi, verovatnoća pozitivne promene na ovom polju u skorije vreme
veoma je mala; štaviše, ona je gotovo ravna nuli. Ako se ipak dogodi
suprotno, biće to fenomen koji se u futurologiji naziva »promena slo­
ženog trenda«; da bi, međutim, došlo do ovakve promene nisu dovoljne
volja i odlučnost nekolicine pojedinaca, već delovanje moćnih čini­
laca koji izrastaju iz same sredine.
POSTSKRIPT: Čak i najbolji naučno-fantastički romani teže da po­
kažu, u razvoju zapleta, varijacije u verodostojnosti veće i od onih koje
se mogu naći u sasvim osrednjim romanima druge vrste. Iako se u
naučno-fantastičkim romanima ne pojavljuju događaji nemogući sa
objektivno-empirijskog stanovišta (kakvi su, na primer, preskakanje
preko zida visokog sedam metara, ili rođenje deteta nakon samo dva,
umesto devet meseci trudnoće), ova dela obiluju zbivanjima koja su
nemoguća sa spekulativnog stanovišta, kao što je to slučaj sa potpuno
nepotrebnim obrtom na kraju Dišovog (Dish) romana Koncentracioni
logor (Catnp Concentracion). Razlikovanje neverovatnog od verovat-
nog (kakvo je, primera radi, nalaženje na ulici dijamanta veličine pes­
nice, nasuprot nalaženju izgubljenog šešira) znatno je jednostavnije
ako se kao meritelj poređenja koriste svakodnevne stvari, a ne posledice
neke fiktivne hipoteze. Ali iako je razlučivanje verovatnog od nevero­
vatnog u naučnoj fantastici teško, ono se ipak može izvesti. Umet­
nost se može učiti i podučavati. Kako, međutim, nedostatak selektivnih
filtera prati odgovarajući nedostatak moći vrednosnog prosuđivanja
kod čitalaca, zasad ne postoji pritisak na autore u cilju ovakve opti-
mizacije naučne fantastike.
Frederik Pol
Američka naučna
fantastika danas
(Specijalno za prvi broj »Androtnede«)

SAD slave 1976. dvestotu godišnjicu osnivanja, ali to je u isti mah i

jubilarna godina za američku naučnu fantastiku: prošlo je taćr.o
stoleća od objavljivanja prvog naučno-fantastićnog časopisa r.a
Atnazing Stories.
Kada je izdavač, Hugo Gernsbek (Hugo Gemsback), osjaslo zrž
broj Atnazing Stories aprila 1926. godine, on nije znao koliko će ■io’iO-
časopis izlaziti. Kao izdavački poduhvat, bio je to pun pogoćaic
lem nije bio finansijske prirode, niti se ogledao u nedostat-cu ćiia-
lačke publike. Poklonika ove oblasti bilo je na pretek. Tećrsća se
očitovala u nepostojanju dovoljnog broja autora. U SAD je
jala tek nekolicina pisaca naučne fantastike — Edgar Ea;s Žiarui
(Edgar Riče Burroughs), Gernsbek i možda još dvojica LI trsuca.
drugih — a ni u čitavom ostalom svetu nije ih bilo mnogu v_e.
U prvo vreme izlaženja Gernsbek se u potpunosti oslonio na
novno štampanje priča koje su se, u stvari, već pojavile negie ~ ■-: *
u SAD: bile su to kratke priče H. DŽ. Velsa (H. G. Welis), ric-Lčnnns
O’Brajena (Fitz-James O’Brien), Edgara Alana Poa (Edgar AZan rne
i još nekih drugih, uz prevode Žila Vema (Jules Veme), grune noiliznn
opskurnih nemačkih pisaca, kao i svega onoga što se još znogic nm-
naći. Gotovo sve što je valjalo u tim prvim sveskama vec je ~..a
poznato većini čitalaca. Gotovo sve što je bilo novo nije bila csc'mz
dobro.
Ali sama činjenica da prvi put postoji časopis isključivo ner-ers:
naučnoj fantastici počela je da stvara nove pisce. Kada si zuu±
autorima došle u ruke Arnazing Stories, neki od njih su odlučili uj
se ogledaju na ovom polju. Drugi, već priznati pisci, kao što je кдг
Lenster (Миггау Leinster), čije je pravo ime bilo Vil F. Doeukius -
F. Jenkins) i koji nije prestajao da piše naučnu fantastiku s%e oc
same smrti prošle godine, dakle više od pola stoleća, takede su
da šalju svoje priče uredništvu Atnazing Stories. Sivcu su esusc.’
sasvim mladi autori kao Džek Vilijcmson (Jack \Villt.v.uscR' t .к"
ford Simak (Clifford Simak). Kada je Edvard Smit <Fd\\ard tk '.
naišao na prvi primerak Atnazing Stories, se tlo se da nc$.cv '“a
turen rukopis svog romana Kostnička Ševa (The SkvLttk c •>
on ga je napisao još 1919. godine, ali nije inu pošlo za vv.kom ca
nađe izdavača za tako ekstravagantnu maštariju o tchuok'š.co
*
zvezdanoj pustolovini sve dok se nisu pojavile Arnazing \<v»
aktivno je počeo da sarađuje i Rej Kamings (Ra.v

FREDERIK POHL, rođen 1519, « Г'Л vo'bOli iuii' i IH.II1 fil’ ' A "
od najang2±G
*.arJ :Ji i (»iiiIhuIIm' V'< ’ч' ■'ч
godine, obilazeći tu svrhu rzsfce zz.-niJje I hhtfili' л t
u Jugoslaviji i ućir.lo ređak'.iji III'« |м pul.ulu > ' " \ '
majazma i ar.tz.l-.g.'a. Jiis.'.a.o je veći br'/j »ohi.iiiM, I |ч ‘
dukciji sa Korr.blatom ^r.^.E'ZZ Zyu.t hunh
vija« pod našle,-.c.—. AežJiosokza/«;«/,
*;
Preveo: ZORA 2IVKCVJC
Frederik Pol 372

Ovi autori su i danas veoma poznati i spadaju u red vodećih pisaca

naučne fantastike. Postoje i drugi, koji nisu sasvim zaboravljeni, već
prema zaslugama: Džoe V. Skidmor (Joe W. Skidmore), Ed Eri Rep
(Ed Earl Repp), Dejvid H. Keler (David H. Keller) itd.; iz njihovih
pera potekao je veliki deo naučno-fantastičkih ostvarenja u prvim
godinama, ali danas ih više gotovo niko ne čita. Iz godine u godinu
na pozornicu naučne fantastike stupali su stalno novi autori, neki
dobri, drugi slabiji. Nakon prve godine bilo ih je možda desetak;
posle pet godina — pedeset; deset godina nakon što je objavljen prvi
broj Amazing Stories postojalo je više od sto autora. Uporedo sa po­
većanjem broja pisaca, rastao je i broj publikacija u kojima su oni
objavljivali svoja dela. Početkom tridesetih godina u SAD su izlazila
tri naučno-fantastička časopisa. Krajem iste decenije njihov broj se
povećao na dvadeset. Godine 1956. dostignut je rekord svih vremena:
na čitalačkom tržištu u SAD postojalo je 38 časopisa za naučnu fan­
tastiku.
Danas, kada slavimo pedesetogodišnjicu, broj publikacija je opet
sasvim mali (u trenutku dok ovo pišem, u SAD ih ima četiri, plus
po jedan u Japanu, Engleskoj i Mađarskoj). Nasuprot tome, naučna
fantastika se veoma obimno štampa i objavljuje u obliku knjiga. Prošle
godine u SAD je publikovano šest stotina naslova. Pisaca ima gotovo
isto toliko koliko i knjiga. »Američki pisci naučne fantastike«, profe­
sionalna organizacija kojoj pripada većina autora ovog žanra u SAD
(kao i priličan broj iz stranih zemalja), ima 504 člana. Svi oni nisu
pisci (omogućili smo nekim izdavačima i kritičarima da postanu naši
članovi, bez prava glasa i profesionalnih povlastica), ali kako neki poz­
nati autori iz raznih razloga ne pripadaju našem udruženju, kao ni
prilično povremeni pisci-amateri, pomenuti broj u dobroj meri odgo­
vara pravom stanju stvari.
Razume se, naučna fantastika je u isto vreme sticala sve veću čita­
lačku publiku u SAD. Prosečna, nova naučno-fantastička knjiga proda
se možda u pedeset ili šezdeset hiljada primeraka u džepnom izdanju,
ali neke dostižu znatno veće tiraže. Dine (Dune) Frenka Herberta (Frank
Herbert), Stranac u stranoj zemlji (Stranger in a Strange Land) Ro-
berta Hajnlajna (Robert Heinlein), Dovoljno vremena za ljubav (Time
Enough For Love) istog autora, moj roman Reklamokratija (The Space
Merchants), kao i nekoliko knjiga Isaka Asimova (Isaac Asimov),
Reja Bredberija (Ray Bradbury) i još dvojice ili trojice autora prib­
ližile su se fantastičnom tiražu od milion primeraka. Naučna fantastika
na filmu i televiziji takođe ima veliku publiku: kada se na programu
nalazi serija Zvezdane staze, uz male ekrane sedi četrdesetak miliona
Amerikanaca. (Ćak i sada, iako se nove epizode ne snimaju već šest
godina, ljubitelji Zvezdanih staza tako su mnogobrojni da su osnovali
svoju organizaciju i održavaju konvencije. Poslednjoj, koja je avgusta
1975. priređena u čikagu, prisustvovalo je osamnaest hiljada ljudi).
Uporedo sa povećanjem publike poraslo je i interesovanje za naučnu
fantastiku u zvaničnim književnim i akademskim krugovima. Na ame­
ričkim koledžima i univerzitetima u ovom trenutku se održava oko
šest stotina kurseva naučne fantastike, u šest stotina različitih škola;
ovo su poglavito besplatni kursevi koji spadaju u obavezne predmete
na univerzitetima. (Srednje škole takođe imaju kurseve naučne fan­
tastike, ali niko tačno ne zna koliko ih je ukupno; proceniuje se da
oko dve hiljade)! Veliki broj kritičara piše recenzije i prikaze
važnijih novoobjavljemh naučno-fantastičkih knjiga. Vodeći autori »oz-
Američka naučna fantastika danas 373

biljne« književnosti mnogo duguju naučnoj fantastici. Vilijem Barou

(William Burroughs) koristi kako tehnike tako i teme ove oblasti, a
veoma često i njen specifičan rečnik; Kurt Vonegat (Kurt Vonnegut)
ne samo što je počeo kao pisac naučne fantastike (njegove prve priče
bile su objavljene u SF časopisu Galaxy), već i dalje piše dela koja
uveliko spadaju u naučnu fantastiku. Više najuglednijih američkih
književnih nagrada dobili su autori naučne fantastike. Godine 1973.
Ursula Le Gin (Ursula K. LeGuin) osvojila je Nacionalnu 'književnu
nagradu; ove godine je ista nagrada, samo za poeziju, pripala Merilin
Heker (МагПуп Hacker), supruzi poznatog pisca naučne fantastike
Semjuela Dilejnija (Samuel R. Delany) kome često pomaže u stva­
ralaštvu na ovom polju.
čak su i naučnici počeli da prihvataju pisce i dela naučne fantastike
kao izvor novih ideja u svetu nauke. Ja sam lično bio pozvan da uče­
stvujem u radu naučnih simpozijuma Njujorške Akademije nauka,
Hadsonovog instituta, Nacionalne aeronautičke i svemirske admini­
stracije (NASA), Udruženja američkih političkih nauka i još mnogim
drugim; isti je slučaj i sa drugim piscima naučne fantastike, kao što
su Artur Klark (Arthur C. Clarke), Robert Hajnlajn i još neki.
Voleo bih kada bih mogao da kažem nešto o novim delima pisaca
naučne fantastike; ali uveren sam da ćete i sami imati prilike da
se sretnete sa njima u Jugoslaviji, a osim toga nije nimalo lako izdvo­
jiti jednog ili dvojicu autora, budući da sam predsednik »Američkih
pisaca naučne fantastike« (SFWA). Ne bi bilo pošteno da pomenem
samo Le Ginovu, Džoa Heldmena (Joe Haldeman), Roberta Silverberga
(Robert Silverberg) ili Klarka, a da izostavim mnogo drugih. Po­
stoji mnoštvo značajnih dela svih ovih autora koja su upravo objav­
ljena ili treba uskoro da budu publikovana; tu se naročito ističu Sem-
juel Dilejni, Lari Niven (Larry Niven), Frenk Herbert i drugi. Što
se mene lično tiče, naredne godine objaviću dva nova romana; za
jedan od njih smatram da predstavlja najbolje delo koje sam ikada
napisao u bilo kom žanru. (Nazvao sam ga Pećine neba — The Caves
of Heaven — ali nisam siguran da će biti objavljeno pod tim naslovom).
Kako sam ga završio pre nekoliko nedelja, neposredno pre no što
sam krenuo na put u Evropu, niko ga još nije pročitao osim mene;
nije isključeno da ću, kada pri povratku čujem sud mog izdavača,
možda promeniti mišljenje o vrednosti ovog romana!
Ovo je moja treća poseta Jugoslaviji i sada mi se pružila prilika
da je znatno podrobnije razgledam; išao sam od Skoplja do Ljub­
ljane, bio sam u Zagrebu i Beogradu, posetio sam, jadransku obalu.
Mislim da mi to već postaje navika... i jedva čekam da ponovo
dođem u vašu divnu zemlju.

24 Andromeda
Sveta Lukić
Jedna klasična utopija
i jedna moderna antiutopija
I

“Grad. sunca« Tomaza Kampanele

Zenit žanra tzv. filozofskog dijaloga označen je u renesansi Gradom
sunca Tomaza Kampanele (Tomaso Campanella) (1568—1639). U svojoj
poznatoj studiji, Pol Lafarg (Paul Lafargue) je dao adekvatno sociološ­
ko tumačenje ovog slavnog dela. On kaže, između ostalog:
»Latinski napisana, Kampanelina utopija Grad sunca čini deo nje­
gove Philosophia realis, objavljene u Frankfurtu između 1620. i 1630.
godine, i ponovo izdate u Parizu 1637, dve godine pre njegove smrti.
Ona se nalazi na kraju trećeg dela Politike... Kampanelina utopija
jedna je od najsmelijih, najpotpunijih i najlepših utopija koje su
ikada napisane. U organizaciji svoje filozofske republike on uzima
u obzir sve društvene odnose muškaraca između sebe, i muškaraca pre­
ma ženama i deci, i ulazi u najsitnije detalje privatnog života. Potpuno
otvoreno on raspravlja i rešava socijalne probleme koje je postavilo
njegovo vreme i koji još i danas uzbuđuju naš vek«.
Lafarg lepo i kompleksno objašnjava opšte ograničenosti epohe,
kao i one samoga Tomaza Kampanele, koji je bio dominikanac, ali i
društveni buntovnik, dugogodišnji zatočenik — ali i duh sklon fatalizmu.
Zaključak o Kampanelinom delu, iz perspektive jedne istorije sociolo­
gije i filozofije, jasan je i prihvatljiv: Grad sunca, zajedno sa Utopijom
Tomasa Mora, predstavlja u renesansi most između antičke grčke kon­
cepcije filozofske republike i modeme teorije socijalizma; ta dela su
jedan od izvora i sastavnih delova marksizma, kako se to popularno
kaže.
Obično se interpretacija Kampanelinog dela ovde završava. Ono je
tumačeno — ne rigorozno nego rigidno, ne dijalektički nego dogmatski.
Stavovi Lafarga, Marksa i Engelsa su vulgarizovani. Stvorila se jedno­
strana slika Kampanelinog dela potenciranjem samo izvesnih njegovih
konstitucionalnih elemenata, i to onih koji su »na prvu transmisiju«
racionalno-naučni, dok su ostali zapostavljeni.
Međutim, gledan u celini svojoj, u unutrašnjem preplitanju ideja
kabalističkih i socijalističkih, u mešanju astrologije i astronomije, u
jedinstvu racionalnog i iracionalnog, Grad sunca je iznad svega jedno
književno umetničko delo. U jezgru mu se odvija fantastičan san o
idealnoj ljudskoj zajednici, uobličen do kraja. To nije san jednog

SVETA LUKIC, književnik, rođen 1931. u Beogradu, gđe je završio Filozofski fakultet (odsek za fi-
lozofiju). Piše prozu (objavio knjige: Razlozi, Neko vreme. Buna protiv reči) i esejistiku (knjige:
Umetnost i kntenjumi, Estetička čitanka, Savremena jugoslavenska literatura 1945—1965, Ruska
književnost u socijalizmu, Umetnost na mostu); priredio više zbornika; pisao TV-drame i filmska
vB v posebno istražuje područje esejistike, intelektualne
lb filozofske književnosti, gde se nauka ukršta sa fantastikom, a realnost sa utopijom, i gde se
proveravaju mogućnosti budućeg, istinski sintetičnog, integralnog umetničkog stvaralaštva.
Jedna klasična utopija... 375

čoveka; on je nadličan. Kao da je rođen iz ogromne, rekao bih, istorijske

čežnje čovečanstva za slobodom, humanizacijom te čežnje, potencirane
stanjem stvari u srednjem veku. Toliko je bujan i silan taj san! Nošen
ogromnim naponom, on ne zna za prepreke. Gde mu otkažu jedna sred­
stva, on se laća drugih, sličnih ili suprotnih, svejedno.
Zamah velikih lukova u ostvarivanju celine predstavlja bitan ele-
menat u stvaralačkom postupku Kampanelinom. Zatim dolazi — briga
za detalje. I najsitniji među njima, svi do jednoga, maksimalno su izve­
deni, štaviše izrezbareni poput nekih ostvarenja naivnog slikarstva.
»Makro« i »mikro« se spajaju kod Kampanele kao u fantastičnoj lite­
raturi, recimo kod nemačkih romantičara, ili u neoromantizmu nad-
realističke umetnosti.
San u Gradu sunca je u svojoj poletnoj fantastičnosti preteran,
odnosno stilizovan na taj način da liči na svojevrsno pijanstvo, opije­
nost, maštanje u transu. Najjednostavnija slika, i verovatno najadekvat-
nija: minhauzenska priča jedne noći uz vino. Dijalog se, uostalom, i
vodi u prihvatilištu kaluđerskog reda hospitalaca između njegovog u-
pravnika, Velikog hospitalca, i Moreplovca, rodom iz Đenove, koji
priča neobičan doživljaj sa svoje poslednje plovidbe.
Kroz Kampanelinu viziju — kao čvršće racionalne tačke i kao sjajne
anticipacije — probijaju se klasične utopističke ideje: o filozofskom
načinu života u Gradu sunca, o samoljublju pobeđenom i pretvorenom
u ljubav prema zajednici, i slično. Obrazovani ljudi upravljaju filozof­
skom republikom; od malih nogu se odvija vaspitanje kombinovanjem
fizičkog i duhovnog rada. Kulminacija je odnos između muškarca i
žene, poentiran i regulisan u svim podrobnostima prema »filozofskim
pravilima«, kako kaže Kampanela, itd.itd.
Ali, po osnovnom štimungu, pijani san u Gradu sunca je čudan,
detinjast, čak humoran. I drži se snagom celine, kao i detaljima —
uprkos ne maloj količini tzv. »mrtvog« teksta, retoričnog ili sasvim praz­
nog. Istorijski se takav uzlet filozofskog dijaloga, te svojevrsne racio-
nalno-naučne fantastike, dugo neće ponoviti.
U naše doba, neobično komplikovanim putem počeo je da se ostva­
ruje krug ideja čijem oformljenju je i Kampanela doprinosio. U dija­
lektici tog složenog procesa, koji burno traje od velike oktobarske
revolucije 1917. godine, rodile su se i neke antiutopije u savremenoj
književnosti. Buduće komunističko društvo, uopšte svet budućnosti,
naslikani su u njima s naličja, kao skup poslušnih robota. To su faktori
koji utiču, svakako, manje ili više direktno, na naš odnos prema
Kampaneli. Zbog toga, mi gorkim osmehom ponekad propraćamo naiv­
nosti Kampanelinog magistralnog sna o zajednici koja pruža maksimal­
ne šanse čoveku da bude čovek.

II
»Mi« Jevgenija Zamjatina
Specifičan vid filozofsko-intelektualne proze predstavljaju »negativne
utopije« ili »antiutopije«; one su, takođe, posebna vrsta socijalne i
naučne fantastike. Ako u izvesnoj meri parališe čistu fantastiku, onu
koja stoji »iza i izvan jave«, »s onu stranu« realnosti, intelektualizam
— zauzvrat — upućuje na racionalnu konstrukciju fantastične realnosti.
Tu orijentaciju u ruskoj književnosti posle oktobarske revolucije naj­
24*
Sveta Lukić 376

markantnije prevodi Jevgenij Zamjatin (1884—1937), pisac koji je 1917.

godinu dočekao već formiran i već sa delom iza sebe. On je sledbenik
H. Dž. Velsa (H. G. Wells) u ovoj vrsti proze (o Velsu je 1922. napisao
ozbiljan esej), i ide naporedo sa Karelom Čapekom. Daleko od preno­
šenja i adaptiranja nečega čega u ruskoj književnosti nije bilo, Zamjatin
je prekretna tačka za razvoj negativnih utopija u svetskoj književnosti
uopšte. Svojim romanom Mi (1920) izvršio je direktan uticaj na kasnija
dela koja su stekla mnogo veću slavu: na Hakslijev (Huxley) Vrli novi
svet i Orvelovu 1984.
Negativne utopije svojom strukturom najubedljivije dokazuju da je
intelektualnoj prozi našeg doba možda glavni izazov bacio razvoj
nauke i tehnologije. U ovom slučaju nije reč o opštoj klimi današnjice,
o »duhu vremena« koji prožima najrazličitije oblasti čovekove aktiv­
nosti, izazivajući svuda uglavnom slične efekte. Negativne utopije su sa
naukom u tešnjoj vezi, koja je u stvari dvostruka.
1. Negativne utopije ne mogu se pisati bez izvesnih naučnih znanja,
u najmanju ruku, bez izvesnog naučnog obrazovanja (sociološkog ili
egzaktno-naučnog). Tu je Zamjatin ubedljiv argumenat: on je po pro­
fesiji inženjer-konstruktor brodova, u Engleskoj je bio još 1915. zbog
izgradnje ledolomaca za Rusiju; osim toga je čovek pouzdane, široke
kulture, kompletan moderni intelektualac.
2. Nauka i tehnika često su centralna tema negativnih utopija; one
su opsednute pitanjem: šta je i šta će biti sa čovekom ako se nauka
i dalje bude razvijala ovim strašnim tempom, a pod optimalnim dru­
štvenim uslovima — znači, ako ne bude osujećivana u svom razvoju
većim društvenim potresima, skokovima i šokovima? Ako ne to, nauka
je — kao u Zamjatinovom romanu — važan sastavni deo jedne druge,
drukčije postavljene teme negativnih utopija, odnosno pitanja: šta je
i šta će biti sa čovekom u društvu kome nauka i tehnika služe kao
moćno sredstvo održavanja i širenja totalitarne vlasti?
Negativne utopije, ili antiutopije, povezane na svoj način sa naukom,
bave se predviđanjem budućnosti. No, najtačnije će biti ako se kaže da
roman Mi i slična dela daju projekciju straha i brige za čovekovu
budućnost. Zamjatinova predviđanja su krajnje pesimistična. U književ­
nom, integralnom kontekstu, njegov roman predočava veličinu opasnosti
koje vrebaju čoveka. I u verzijama drugih utopija te opasnosti — s
obzirom na neke karakteristike današnjeg sveta i tendencije razvoja
— neće se smanjiti. Naprotiv, čovekovoj slobodi i integritetu preti to­
talitarizam, bio on direktno ideološki i politički, kao u Zamjatinovoj
projekciji, ili ga, kao kod Hakslija, stvarala nova, tehnokratska birokra-
tija. I u jednom i u drugom slučaju čoveku predstoji mašinizacija,
mehanizacija, obezvređenje, pa i uništenje njegove ličnosti
Negativne utopije ne kažu: budućnost će biti takva i takva, nego u
stvari kažu: mi se bojimo da će budućnost biti takva i takva. Ta antivi-
zija budućnosti, i tako uobličena, jedino je veće predviđanje, jedina
makroanticipacija koja se može naći u antiu topijama. Ona je deklari-
sana, autori su nje svesni, eksplicitno je daju. Druge, određene, pozi­
tivne anticipacije u ovim delima obično su naučno bezvredne, sa izu­
zetkom možda nekih Capekovih slutnji u Ratu datdevnjaka. Uza sve svoje
naučno znanje i obrazovanje, autori antiutopija prevashodno su vođeni
zdravim razumom. A njegove mogućnosti — na planu racionalnog pred­
viđanja budućnosti — nisu bezgranične.
Negativne utopije možda nisu udarile temelj, ali su doprinele širenju
novog, veoma komercijalnog žanra u literaturi i kinematografiji. Najveći
Jedna klasična utopija ...

izuzetak, među njima, inače, predstavlja u svakom pogledu upravo jedno

od najranijih ostvarenja, Zamjatinov roman Mi. Pola vcka * posle svog
nastanka, on i danas nudi intelektualnoj prozi ogromne Šanse na polju
samosvojnog »budnog snevanja«, odnosno racionalne fantastike. ‘
Zamjatinu je pošlo za rukom da svoju materiju uobliči jedinstvenim
rukopisom. On postiže u najboljim trenucima sugestivnost koju ima
klasična proza. Njegov roman, književnim sredstvima, daje stravičnu
viziju. Naravno, reč je o ostvarenju značajnog pisca koji se sa podjedna­
kim uspehom ogledao u različitim književnim žanrovima, i koji je osta­
vio u modernoj ruskoj literaturi znatan trag: svojom prozom u znaku
realizma potenciranog simbolizmom, takođe i svojom lirsko-esejističkom
prozom, književnim esejima, kao i neposrednim ličnim uticajem inte­
lektualca od formata.
Ali, isto tako je važno što se u njegovom romanu ne oseća diletantski
otpor prema nauci, koji obično dolazi od neznalačkog straha. Već zbcg
svoje profesije, Zamjatin ima komotniji, realniji odnos prema nauci
i tehnici, odnos koji se može nazvati »proizvodnim«. Ukratko, on je na
visini svoje građe; on je sposoban da iskreira centralnu relaciju čovek-
-društvo-nauka (nije važno kako će je razrešavati, kritički ili afirmatrž­
no). Blagodareći tome, on uspeva da dođe do poezije, a to znači do
one sfere gde se postavljaju pitanja početka i kraja, sudbine čovekove,
smisla života. To, naravno, nije lako. Najbolji dokaz je činjenica što
do danas nemamo takve intelektualne lirike koja bi bila u nekoj di-
rektnijoj vezi sa naukom, a kamoli takve proze. Upravo tu je najveći
domet Zamjatinov u negativnoj utopiji kao jednom vidu filozofsko-
-intelektualne prozne književnosti.
Zoran Zivković
Antropomorfizam i motiv prvog
kontakta u delima Artura Klarka
(Odlomak iz magistarskog rada)
U okviru prve vrste odnosa između raznorodnih kosmičkih bića neo­
bično su ilustrativne dve priče Artura Klarka (Arthur C. Clarke) Izve-
štaj o planeti tri i Čas istorije
').
* U priči Izveštaj o planeti tri (Report
on Planet Three) javljaju se u uzastopnom sledu obe perspektive karak­
teristične za vrstu odnosa u kome su se heterogeni vasionski entiteti
mimoišli u vremenu: perspektiva starijeg i perspektiva mlađeg aktera.
Prva predstavlja pisani dokumenat nekog marsijanskog naučnika,
nastao u vreme kada se naša civilizacija nalazila još u povoju, i posve­
ćen razmatranju mogućnosti nastanka života na trećoj planeti Sunčevog
sistema. Drugu perspektivu određuje prevodilac sa Zemlje svojim ko­
mentarima ovog dokumenta koji je pronađen u ruševinama uništene
marsijanske civilizacije.
Iako samo prevodilac poseduje svest o susretu dveju kosmičkih
civilizacija, težište priče gotovo isključivo se nalazi na izlaganju nauč­
nika sa Marsa — izlaganju koje predstavlja vanredan primer jednog
od najortodoksnijih vidova genomorfizma čija se paradoksalnost ogleda
u činjenici da se iskazuje upravo sa stanovišta »zvanične nauke«, koja
je u ovom slučaju već dostigla nivo ovladavanja tehnikom kosmičkog
letenja.
Geofizički podaci o Zemlji — na kojima marsijanski naučnik te­
melji svoje pretpostavke — dobijeni su besprekornim i pouzdanim
astronomskim metodima, i sa te strane se ne javljaju nikakve teškoće.
Nevolje, međutim, nastaju onda kada se pristupi tumačenju tih činje­
nica — tumačenju koje je unapred osuđeno na neuspeh, budući da po­
čiva na sasvim neodgovarajućim meriteljima.
Osnovna zabluda ovog tumačenja ogleda se u izboru kriterijuma
za utvrđivanje postojanja uslova za nastanak života na Zemlji. Mars­
ijanski naučnik je bezuslovno u pravu kada tvrdi da se na trećoj planeti
Sunčevog sistema nikada neće razviti život — ali uz jednu značajnu
ogradu. Ono što on ima na umu pod terminom »život« važi isklju­
čivo u biofizičkim okvirima Marsa, tako da je potpuno neosnovano
pridavati mu neko opštije značenje.
*) Dela o kojima je reč prevedena su u »Galaksiji«: priča »Izveštaj
o planeti tri« u 15. broju, a priča »Cas istorije u 32. (prirn. autora).

ZORAN 2IVKOVIC, rođen u Beogradu 1948. Diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu,

grupa za svetsku književnost. Ima više objavljenih knjiga provoda; između ostalog preveo ro­
mane »Paklena pomorandža« i »Odiseja u svemiru 2001«. Redovan saradnik časopisa »Galaksija«
gde je, između ostalog, preveo veći broj SF priča. Prvi u Jugoslaviji radi magistarski rad na
temu naučne fantastike.
Antropomorfizam i motiv prvog kontakta... 379

Oblici života karakteristični za »crvenu planetu« odista se ne mogu

razviti na Zemlji, ali to nipošto ne znači da ona nije u stanju da
iznedri neke druge forme, čak dijametralno suprotne od onih na Marsu.
Voda, kiseonik i topla područja oko polutara — ti najjači argumenti
marsijanskog naučnika — ne samo da nisu onemogućili začetak života
na našoj planeti, već su upravo oni predstavljali bitan preduslov za
njegov nastanak.

liL A U .l
Kriterijumi genomorfističke prirode u dokumentu nazvanom »Iz-
veštaj o planeti tri« pretrpeli su potpuni krah: Mars kao meritelj Zem­
lje, kada su u pitanju uslovi za nastanak života, pokazao se iz osnove
nepodesnim. Ono, međutim, što leži u jednom dubljem sloju Klarkove
priče i što je čini neobično paradigmatičnom u sklopu naših razma­
tranja jesu uzroci ove genomorfističke zablude. Da li je, jednostavno,
u pitanju intelektualna nesposobnost i nedozrelost da se nadrastu
lokalni okviri vlastitog sveta, koji se neprilično i naivno genomorfistički
proglašava univerzalnim meriteljem celokupne vasione, ili je reč o još
nečemu?
Nema nikakve sumnje da marsijanski naučnik iz Klarkove priče
predstavlja, zapravo, personifikaciju čoveka sa početka kosmičke ere
i da genomorfistički karakter dokumenta Izveštaj o planeti tri ima sve
•odlike ortodoksnog antropomorfizma. Ova permutacija uloga koristila
je engleskom fantasti u prvom redu zato što se jedino na primeru
Zemlje kao strane planete moglo pokazati do kakvih sve antinomija
dolazi kada se usko lokalni kriterijumi proglase za univerzalne me­
ritelj e.
Tek iz ovog ugla, odnosno kada se ima na umu da je u priči Iz­
veštaj o planeti tri sve vreme, zapravo, reč o čovekovoj perspektivi,
postaje nešto jasniji onaj drugi, skriveniji sistem motivacija za nagla­
šen antropomorfizam. Osim nesumnjive intelektualne ograničenosti
ćoveka, koja mu značajno sužava i izobličava ugao gledanja, ali koja
u načelu nije nepremostiva prepreka, Klark uvodi još jedan činilac
•čija su priroda i delovanje znatno »podzemniji«.
U pitanju je čovekova imanentna potreba da odbrani svoj fiktivan
nadređen položaj u ustrojstvu prirode koji bi bio ozbiljno ugrožen
pojavom nekog novog entiteta. Ova težnja se ispoljava kroz netrpelji­
vost i otvoreno prenebregavanje — bez obzira na stepen ogrešenja o
•činjenice — svega što bi posredno ili neposredno dovelo u sumnju
■čovekov prioritet u kosmosu, u koji on nepokolebljivo veruje i na
kome se temelje svi njegovi sistemi vrednosti.
U priči Izveštaj o planeti tri ovaj motivacijski sistem prisutan je
na više nivoa. Već u prvom delu izlaganja, u kome marsijanski naučnik
navodi geofizičke karakteristike naše planete, ostajući sve vreme u
ravni činjenica, ispoljava se njegov aprioran odbojni stav prema pret­
postavci o postojanju života na Zemlji. Doduše, netolerantnost se tu
javlja pretežno u ravni intonacije i načina izlaganja podataka, ah to
ne umanjuje njeno dejstvo. .
Tako, na primer, kada treba da opiše karakteristične boje naše pla­
nete, naučnik sa Marsa koristi prilično neodređene termine za koje
tumač sa Zemlje tvrdi da se alternativno mogu prevesti i kao »odvra­
tan« i »zloban«. Čitav dalji niz činjenica — postojanje velikih količina
•vode na površini Zemlje, debljina atmosfere, prisustvo »otrovnog i
•veoma reaktivnog« kiseonika, »ogromne temperature« na polutani i
»džinovska« sila teže — izloženi su na takav način da neposredno suge-
rišu predstavu o Zemlji kao o svojevrsnom »paklu«.
Zoran Živković 380

Ironija u izlaganju marsijanskog naučnika dostiže vrhunac u zah-

tevu za »naučnom objektivnošću«. »Pa ipak, budimo tolerantni i sprem­
ni — kaže autor dokumenta Izveštaj o planeti tri — da prihvatimo čak
i najparadoksalnije mogućnosti sve dok ne dođu u sukob sa zakonima
nauke« (podvukao Z. Ž.). Ono što je ovde označeno terminom »zakoni
nauke« i što treba da posluži kao valjan kriterijum za dopušten stepen
»tolerantnosti«, nije ništa drugo do smišljen i proračunat alibi za ovaj
novi oblik genomorfizma, odnosno antropomorfizma, koji će doći do
nunog izražaja kada bude otpočelo razmatranje pretpostavki koje
govore o mogućnosti postojanja inteligentnih oblika života na Zemlji
kao svojevrsne protivteže Marsijancima.
Veoma domišljato nipodaštavanje ovakvih koncepcija ogleda se u
tome što se one bez izuzetka pripisuju autorima naučno-fantastičkih i
spekulativnih dela, čiji je vrednosni nivo određen već samom činjeni­
com da se javljaju kao otvorena kontrapozioija iste one »zvanične
nauke« na koju se — kao što smo videli — obilato i u svakoj prilici
poziva marsijanski naučnik.
Ograničeni rakursi »naučnog« pogleda na svet takođe se javljaju
u osnovi jednog novog oblika antropomorfizma koji engleski fantasta
raskrinkava u priči čas istorije (History Lesson). I ovoga puta reč je
o dvostrukoj perspektivi, ali s tom razlikom što sada Zemljani imaju
ulogu »starije« rase, čija je funkcija u sklopu priče sasvim sporedna.
Težište se gotovo isključivo nalazi na »mlađoj« rasi — Venerijan-
cima — koji poseduju svest o nekadašnjem postojanju svojih pret­
hodnika čiju je planetu okovao led i sa koje je davno nestao svaki
oblik života. Pa ipak, neposredno pred iščeznuće, poslednje pokolenje
poludivljih potomaka nekada visoko civilizovanih Zemljana sačuvalo
je za budućnost među svojim relikvijama — sledeći iskonski nagon
— i nekoliko predmeta iz posttehnološke ere čiji pravi smisao nikada.
nisu ni pokušali da dokuče.
Iako će Venerijanci u tom pogledu biti znatno preduzimljiviji i
istrajniji, oslanjajući se pre svega na svoju visoko razvijenu nauku,
ishod će na kraju ostati isti. I ovoga puta do činjenica se došlo na
besprekoran naučni način, ali je njihovo tumačenje opet pretrpelo
potpuni krah, bez obzira što se odvijalo u skladu sa utabanim i pro-
verenim »naučnim« metodima.
Međutim, za razliku od marsijanskog naučnika iz priče Izveštaj o
planeti tri, venerijanski istoričar nema apriorni odbojan stav prema
Zemljanima, štaviše, on ne samo da dopušta mogućnost da su inte­
ligentna bića sa Zemlje iz osnove drugačija od reptilskih žitelja Venere,
već je spreman i da se otvoreno suoči sa činjenicom da su njihovi
»daleki srodnici« možda Bili mudriji i od njih samih. Pa ipak, ova bez­
rezervna objektivnost i tolerantnost još nisu dovoljne da bi se sasvim
odstranilo razorno dejstvo genomorfizma koji se ovoga puta javlja
u znatno složenijem vidu.
Među otkrivenim ostacima uništene zemaljske civilizacije nalazi se
i jedan film koji venerijanskim naučnicima predstavlja glavno uporište
u nastojanjima da rekonstruišu kulturu jedne iščezle kosmičke rase.
Besprekoran analitički aparat stavljen je u pokret da bi se što pod­
robnije rastumačile sićušne celuloidne slike koje kriju tajnu o izgledu,
psihologiji i intelektualnim domašajima izumrlih Zemljana. Da bi se
objektivnost ovog postupka povećala, uzeta je u obzir i mogućnost
da je u pitanju »utnetničko delo, unekoliko stilizovano, (podvukao
Antropomorfizam i motiv prvog kontakta... 381

Z. Ž.) a ne vema reprodukcija života kakav je stvarno postoiao na

trećoj planeti«. J
Međutim, upravo u ovoj tački počinju svi nesporazumi. Ono što
venerijanski istoričar podrazumeva pod umetnošću, isključivo se te­
melji na shvatanju ovog vida duhovnog izražavanja koje je karakte­
ristično za drugu planetu Sunčevog sistema. Koje su osnovne pretpo­
stavke ove koncepcije saznajemo neposredno od glavnog junaka drugog
dela priče Čas istorije. »Vekovima su naši umetnici improvizovali scene
iz istorije mrtvog sveta — kaže na početku izlaganja venerijanski isto­
ričar — nastanjujući ga najfantastičnijim stvorenjima. Međutim, ve­
ćina ovih ideja temeljila se u manjem ili većem obimu na našem
izgledu.«
Ishod je nedvosmislen: karakter venerijanske umetnosti — u to
nijednog trenutka ne sumnja i inače veoma nepristrasan i objektivan
istoričar — u svojoj biti je genomorfistički. I sada sledi jedna naiz­
gled bezazlena i korektna analogija, čije su posledice, međutim, veoma
dalekosežne. Pretpostavivši na osnovu primera iz vlastitog sveta da
umetničko izražavanje uvek ostaje genomorfističko, bez obzira na ste-
pen heterogenosti civilizacija iz kojih ono vodi poreklo, venerijanski
istoričar dolazi do zaključka da ni Zemlja u tom pogledu ne pred­
stavlja izuzetak.
štaviše, ako je umetnost u suštini genomorfistička i onda kada joj
se pruža mogućnost da se ogleda na jednom području koje sasvim
pouzdano dopušta naj nesputanije i naj neograničenije uzlete mašte
— a upravo takvu prirodu ima predviđanje morfoloških osobenosti
jedne heterogene rase — onda je više nego logično pretpostaviti da
umetnička izražavanja koja ostaju u okvirima rase stvaralaca mogu
da imaju samo još naglašeniju genomorfističku obojenost.
Prema tome, čak i ako film pronađen na Zemlji predstavlja umet­
ničko delo — zaključuje venerijanski naučnik — on je to samo utoliko
Što je delimično »stilizovan«, tako da se ne može uzeti kao potpuno
vema reprodukcija stvarnog života. Pa ipak — i to je završna zabluda
ove naizgled besprekome analize — bez obzira na eventualna manja
odstupanja od čisto objektivnog, celuloidni dokument može da bude
smatran potpuno valjanim i relevantnim izvorom autentičnih obavje­
štenja o Zemlji. Međutim, delo o kome je reč predstavlja crtani film
izrađen u studiju Volta Diznija (Walt Disney), što automatski isklju­
čuje mogućnost neposrednog korišćenja u dokumentarne svrhe.
Ma koliko nastojali, venerijanski naučnici nikada neće uspeti da
pronađu odgovarajući ključ za njegovo tumačenje, odnosno svi zaključ­
ci do kojih se bude došlo pašće u vodu iz prostog razloga što se početna
analogija o univerzalnoj prirodi umetničkog ostvarenja kao samo
delimično stilizovane stvarnosti pokazala sasvim neadekvatnom.
Genomorfistička priroda ove analogije ogleda se upravo u nespo­
sobnosti glavnog junaka drugog dela priče Čas istorije da iziđe izvan
okvira venerijanskog shvatanja umetnosti koje nesvesno uopštava na
nivo univerzalnog kosmičkog meritelja. Izvcsnog udela u ovoj za. .u.n
ima i gotovo neverovatna ironija da jedini sačuvani dokumenat ko.’t
bi Venerijancima mogao da pruži osnovna obaveštenja o eivihraevi
Zemlje predstavlja upravo jedan od filmova Volta Diznija, dakle kraj­
nje osoben oblik umetničkog izražavanja koji ni iz daleka ne
vara koncepciji umetnosti venerijanskog istoričara.
Na prvi pogled bi se čak reklo da je pravo težište priče bas na
ovoj ironiji. Tome u prilog ide i kompozicija dela koja se ođ\ya posio-
Zoran Živković 382

penom uzlaznom linijom sve do klimaksa u poslednjoj rečenici kada

konačno postaje jasan neposredan povod zablude glavnog junaka
drugog dela priče.
Međutim, pravi uzroci leže — kao što smo videli — na sasvim
drugoj strani. Da je težište odista na poslednjoj rečenici, bila bi to,
nesumnjivo, sasvim prosečna priča. Iz tog ugla više ne bi bilo moguće
na zadovoljavajući način motivisati odista prekomerno antropomorfi-
zovanje venerijanskih naučnika, a pre svega istoričara koji se bez
ostatka može svesti na odgovarajući zemaljski arhetip.
Međutim, tek kada se ima na umu da je Klarkova osnovna namera
bila da ukaže na apriornu genomorfističku prirodu svih analogija koje
se koriste u poređenju između dva heterogena kosmička entiteta, a
pri tom su u potpunosti izvedene iz imanentnih osobenosti jednog
od njih, postaje jasno da je i ovoga puta reč o hotimičnoj permutaciji
uloga, odnosno da je u čitavom drugom delu priče »Čas istorije«
posredi, zapravo, čovekova perspektiva.
Ova permutacija bila je — kao i u prethodnom slučaju — potrebna
Klarku pre svega iz kompozicionih razloga. Bez nje bi bio nemoguć
ironični obrt na kraju, koji, iako ne zauzima ključno mesto u sklopu
priče, ipak ima značajnu ulogu. Premeštajući ponovo težište sa geno-
morfizma na antropomorfizam, engleski fantasta imao je u prvom redu
nameru da podvrgne korenitoj sumnji mogućnosti čovekovog saznaj-
nog aparata koji se u dobroj meri temelji na analogijama čija priroda
uvek ostaje do kraja uslovljena antropomorfističkim rakursima.
Venerijanski istoričar, kao personifikacija zemaljskog naučnika, ne
upada svesno u pogrešku kada između koncepcija umetnosti sa dveju
susednih planeta stavlja znak jednakosti. Ova analogija predstavlja
prvenstveno odraz imanentnog genomorfističkog (odnosno, antropo-
morfističkog) karaktera njegovog načina mišljenja koji, i pored tole­
rantnosti i objektivnosti za koje se izjašnjava, ipak ostaje u krajnjoj
liniji uslovljen meriteljima »ljudskog«.
Neposredna implikacija ovog zaključka nije nimalo ružičasta po
čoveka. On je, naime, sposoban za prosto prikupljanje činjenica, i sa
te strane je u potpunosti zadovoljen zahtev za »naučnom objektivnoš-
ću«. Međutim, kada se pređe na povezivanje i tumačenje tih činjenica,
neizostavno se pojavljuje antropomorfizam kao moćan ograničavajući
činilac koji se ispoljava u širokom rasponu od naivnog i prizemnog
antropošovinističkog stava do inherentne antropomorfističke skučeno­
sti saznajnog aparata.
Zajednički imenitelj različitih varijacija relacije između heterogenih
kosmičkih entiteta koju smo označili kao nepostojanje aktivnog odnosa
predstavljao bi, u Klarkovom opusu, postojanje samo jednog aktera
zbivanja. Upravo ova singulamost određuje kako prirodu tog aktera,
tako i poseban vid pojavljivanja antropomorfizma. Nije nipošto stvar
autorovog slobodnog izbora činjenica da u delima u kojima je for­
malno reč isključivo o nekim drugim vasionskim bićima (Marsijau­
cima, Venerijancima), ona istupaju jedino kao personifikacija za Zem-
Ijanina.
Sama priroda naučno-fantastičkog dela je takva da drugačije ne
može da bude. Kada posredi ne bi bio čovek, već neki heterogeni en­
titet, kazivanje bi ostalo potpuno nepojmljivo. Pisati isključivo o
nekom stranom kosmičkom biću, sa težnjom da se odstrane sve spone
sa čovekom, potpuno je nezamislivo, budući da je, ako ništa drugo,
Antropomorfizam i motiv prvog kontakta...

sam čin pisanja takav da uvek podrazumeva određen stepen antropo

morfičnosti.
Postojanje samo jednog aktera — bez obzira na njegov formalni vid
— predstavlja uvek pouzdan pokazatelj da je to, u krajnjoj liniji,
čovek. Ova činjenica ukazuje na prvi značajan momenat koji valja
imati na umu prilikom razmatranja stranog vasionskog bića. 0 hete­
rogenom kosmičkom entitetu možemo govoriti jedino onda ako ga
određujemo prema čoveku, a nipošto izdvojeno o njemu samom.
Upravo je to onaj nivo na kome se antropomorfizam javlja u svom
jedinom pozitivnom obliku — kao kriterijum različitosti u odnosu
na strani entitet. Moguće je, naime, govoriti o nečemu što je različito,
samo pod uslovom ako postoji pouzdana osnova prema kojoj određu­
jemo razlike. Razume se, niko ne jemči da zaključci koji se izvode iz
ovakvih poređenja nužno moraju da budu tačni (treba se samo setiti
»omaški« marsijanskog naučnika iz priče Izveštaj o planeti tri), to
već stoji do onoga ko vrši poređenja, a ne do samog poređenja. Do
pogreški, po pravilu, dolazi onda kada se meritelji entiteta koji pre-
duzima poređenje shvate ne kao kriterijumi različitosti, već kao kri-
terijumi istovetnosti, pa se sve ono što nije podudarno sa njima jedno­
stavno proglasi za nemoguće, ili olako prenebregne.
Zelimir Koščević
Problem vremena
u naučnoj fantastici
Edginjani vele da nas neka sila vuče tako da kroz život idemo
unatrag, ili pak da idemo napred u budućnost kao u kakav mračni
hodnik. Vreme ide pored nas i otvara kapke na prozorima onako
kako mi odmičemo, ali svetlost koju tako dobijamo često nas
zaseni i pomrčinu pred nama učini još tamnijom. Mi u jednom
trenutku možemo samo malo da vidimo, i na to obraćamo daleko
manje pažnje negoli na strepnju zbog onoga što ćemo posle toga
ugledati; zureći tako uvek radoznalo kroz blesak sadašnjosti u
tminu budućnosti, mi predviđamo glavne obrise onoga što je pred
nama pomoću bledog odraza svetlosti u mutnim ogledalima iza
nas, i teturamo dalje kako možemo sve dok se pod nama ne
otvori kapak na podu i onda nas više nema.
Samjuel Batler: Edgin
*

Hipotetičke situacije stvorene fantastičnim putovanjem kroz vrijeme

najmanje pate od opterećenosti tehničkim arsenalom, koji često puta
tnade biti kočnica maštovitim spekulacijama naučne fantastike. Puto­
vanje u vrijeme u tolikoj mjeri je fantastična ideja da se u konceptu
i razradi jedne određene situacije putovanje kroz vrijeme uzima kao
činjenica, kao nešto što se samo po sebi razumije, te stoga i sporedno
u odnosu na čudesnost mogućih situacija koje pretpostavka putovanja
kroz vrijeme daruje intelektu.
Rekao sam »Intelektu«, jer je avantura u vremenu, više nego ikoja
od ostalih poznatih naučno fantastičnih dogodovština, plod rafinirane
intelektualne spekulacije, koja je u stanju da prevaziđe sve, ili gotovo
sve iskustvene barijere.
Raspon je vremena od početka do svršetka, a pojam se tumači tra­
janjem; kažu da je ono (pazite — srednji rod!), naprosto faktor kre­
tanja, a smatra se da je također i ljudska fikcija, jer čovjeku je potre­
ban uvijek početak i kraj. U svemirskim relacijama spremni smo povje­
rovati da i kozmos ima svoju vremensku perspektivu, a ne mislimo,
ili zaboravljamo da je ono što nam kozmos pruža isključivo retrospek­
tiva! Na zemaljskom planu tvrdimo da je vrijeme novac, odjelcima
vremena izračunali smo cijenu, i time tako naljutili Boga Stvoritelja
Svih Bogova, Kronosa, koji nas kazni strašnom kaznom — oduže nam

2ELIMIR KOSCEVIC, rođen u Zagrebu 1939. godine. Diplomirao na Filozofskom fakultetu u

Zagrebu (istonia umetnosti i etnologija). Od 1966. godine upravitelj je Galerije studentskog
centra u Zagrebu, jedne od najavangardniiih umetničkih galerija u Jugoslaviji. Naučnom fanta-
stikom bavi se više od deset godina. Godine 1972. realizirao u Zagrebu i Beogradu manifesta-
tS™ saJ3™ на™1? fantastike«. Sudelovao na I. Evropskom kongresu naučne fantastike u
Trstu 1972. godine. Objavljuje članke, prikaze i eseje o naučnoj fantastici.
Problem vremena u naučnoj fantastici

vrijeme. Nemamo vremena! A da bi kazna bila teža, dade narn уА i

televiziju na gledanje.
Kaže se obično da je čovjek jedina životinja koja je svijesna vremena.
Unatoč toj svijesti, u ljudskom računanju vremena vlada velika zbrka.
Godinu 1975. odredili smo po jednom u osnovi fiktivnom datumu ro-
đenja Kristova, prije hiljadu devet stotina sedamdeset i pet godina. Vri­
jeme je, međutim, trajalo i prije rođenja Kristova, pa tako, ako se slo­
žimo sa židovskim brojanjem godina, nalazili bi se sada u 5.736 godini,
a ako »početak svijeta« bilježimo od časa kada su stari Rimljani započeli
brojati svoje godine, tada bismo bili u godini 2.728. Muhamedov bijeg
iz Meke u Medinu govori nam da je vrijeme počelo prije 2,597 godina,
a ako u ponor vremena siđemo zajedno s kalendarom Maja, tada bismo
slavili 10.773 sretnu novu godinu! A ako bi se pak ravnali prema kalen­
daru egipatskog svećenika Manetosa, tada bi bili u godini 6.161! Lijepa
zbrka! Međutim, i prije svih tih izbrojanih vremena postojalo je vri­
jeme — ono prije potopa; potop, međutim, ovdje označava samo kraj
jednog drugog vremena koje je bilo »prije«. Ali, ni to vrijeme »prije
potopa« nije trajalo od početka; početak vremena prije potopa bilježi
se u mitovima kao vrijeme koje je došlo nakon jednog prapovijesnog
Svršetka, a nešto što je svršilo, moralo je i trajati ranije, dakle početi...
Ako se pak uistinu započnemo poigravati s vremenom, objasnit će
nam se vrlo brzo zašto je junaku vremenske plovidbe poznatog Wellsova
romana Vremeplov trebalo relativno malo vremena da stigne u zlo­
kobnu zemlju — oprostite — vrijeme, mračnih Morloka. Otputimo li
se, naime, moćnim strojem, koji bi prema Wellsovom dizajnu trebalo
izgledati kao nešto između registar blagajne, saonica i šivaće mašine.
hrabro u budući osamstoti milenij prema našem računanju vremena.
stići ćemo na odredište brže nego U da smo istom tehnikom i istom
brzinom krenuli u suprotnom smjeru, to jest, recimo u safari na strašne
zubate nemani tercijara.
Kako?
Ako smo ovo pažljivo pročitali, shvatit ćemo da nam budućnost ide
u susret, i ako smo tako pomislili, nismo pogriješili. Redovno zemalj­
sko putovanje u budućnost brzinom od dvadeset i četiri sata na dan.
koja nam je po astronomskom ritmu data, pruža samo djelomični od­
govor na ovaj paradoks. Stvar je, naime, u Zemljinoj gravitaciji oko
Sunca; Zemlja se od svoga početka (kojeg početka ??) prije koiih
četiri eona kretala oko Sunca na većoj udaljenosti nego što to čini
danas, pa joj je godina stoga morala biti dulja; shodno tome, kroz nekoli­
ko eona u budućnosti, godina će zbog univerzalnih kozmičkih zakonitosti
biti kraća, i biti će sve kraća i kraća, sve dok nam Sunce ne padne
na glavu.
Kad smo već kod H. G. Wellsa (1866—1946), jednog od prvih pisaca
naučne fantastike koji se uhvatio u koštac s vremenom, valja nam ka­
zati da je dodir s problematikom vremena od strane pisaca naučne
fantastike isprva bio plahovit i — rekli bismo — u granicama empirije.
Kada je u svojoj tridesetoj godini pisao roman Vrcniep/ov. \Vells se
— iako ne mnogo — trudio da »izmisli« stroj za put kroz vrijeme.
da bi tako stvorio tehničke preduvjete za avanturu svoga junaka. Kako
je Vremeplov pisan sredinom osamdesetih godina prošlog stoljeća,
dakle prije Eisteinove teorije rclativiteta, junak Wellsova romana ima
svjedoke svoga putovanja (to je, uostalom, dražeshm dio romana'
ali tko da mari za ovu »grešku«.
A baš je Einsteinova specijalna teorija rclativiteta, i sama u svonn
osnovi fantastična i protivna tadanjem »uobičajenom mišljenju«, otvo
Želimir Koščević 386

rila novu eru vremenskih putovanja. Posve nove pojave koje nastaju
pri brzinama bliskim kretanju svjetlosti, uvođenje nove jedinstvene di­
menzije prostor/vrijeme, reflektirale su se u naučnoj fantastici mašto­
vitim spekulacijama. Te su spekulacije postale u tolikoj mjeri privlačne,
da se pisci naučne fantastike više uopće ne trude da izmisle potrebne
strojeve za put u vrijeme. Fizika postepeno prelazi u metafiziku, a
prostor i vrijeme dosižu granice čudesnog. Već sam finalni model
naše, domaće Galaksije u dimenzijama 100.000x20.000 svjetlosnih go­
dina pruža tako izvanredno polje rada i polje mašte za stvaranje naj-
neobičnijih i uzbudljivih hipotetičkih situacija u kojima se dovodi u
pitanje ne samo generalni tok vremena od početka prema svršetku,
nego i uobičajene veze između uzroka i posljedice, i čitava dijalektika
povijesti.
Naravno da putovanje u vrijeme nije usmjereno samo u jednom
pravcu. Ono podjednako otkriva i prošlost i budućnost. Wells, taj bard
naučne fantastike, usmjerio je svoju pažnju još 1923. godine i na treću
mogućnost — na paralelne svjetove, u koje se, doduše, ne putuje već
»uskače«, i koji su tu pored nas, naslagani u prostoru jedan do drugoga
poput listova papira, ali nevidljivi i neslućeni zbog predznaka dimenzije
i frekvencije u kojima postoje i traju. Ova treća mogućnost ima, me­
đutim, jedan nedostatak; premda može biti poučan kao oslikani ideal
i komparativni predložak, paralelni svijet, čini mi se, ne ostavlja mo­
gućnost povratne sprege, jer bi direktni kontakti značili dokidanje
jednog, drugog ili oba svijeta. Ipak, poštujući moć apstrakcije i moć
imaginacije naučne fantastike, paralelne svijetove ne treba samo zbog
ove nesretne okolnosti u cijelosti odbaciti.
Put u vrijeme, naprijed ili natrag, u budućnost ili prošlost, ne zau­
stavlja se samo na privlačnim efememostima kao što su gledanje
prošlosti i upoznavanje budućnosti. Opservacija prošlosti dovodila bi,
doduše, do manje ili više senzacionalnih korekcija povijesti — ali ništa
više, a smisao putovanja u budućnost iscrpljivao bi se u čitanju su­
trašnjih izveštaja lutrije ili sportske prognoze.
Biti, međutim, prisutan u prošlosti, mijenjati prošlost slučajno ili
namjerno, prebacivati se iz prošlosti u sadašnjost, a iz sadašnjosti u
vrijeme buduće, te iz budućeg natrag u sadašnjost i prošlost — to su
vratolomije na samoj granici intelektualnog kapacitiranja i prilika za
najluđe duhovne kalambure. Jednom stegnuti ili istegnuti tok vremena
dozvoljava stvaranje jednog meta-svijeta u kojemu ravnopravno izmje­
njuju korisna iskustva Muhamed, Kissinger, Karlo Veliki, Leibniz i
Asurbanipal. Naravno da ovakva korisna razmjena iskustva pretpo­
stavlja međusobni sporazum o već utvrđenom toku vremena i povijesti,
jer svaki, pa i najmanji nesporazum mogao bi dovesti u pitanje poz­
nato nam činjenično stanje današnjice, pa i pisca ovih redova, koji
to ne želi.
Na ovom suludom putu mašte, realnim teoretskim mogućnostima
najbliži smo ako pretpostavimo put u budućnost. Citiranu mračnu
viziju S. Buttlera naprosto ćemo zanemariti, ma koliko ona bila istinita.
Postoji naime — poput nostalgije za prošlošću — simetričan, da tako
kažem, nostalgični osjećaj za budućnošću. Naravno da se ti nostalgični
osjećaji na grubi način razbijaju u inverznim situacijama kada Maj­
muni love Ljude, i kada ovi potonji naposlijetku shvate da nisu na
nekoj čudnoj Planeti Majmuna, već na rođenoj Zemlji. Ali to je bila
greška u navigaciji! »Discovery« u Clarkovoj Odiseji, međutim, nije
ogriješio u navigaciji, i to je jedna od najveličanstvenijih vizija vre­
Problem vremena u naučnoj fantastici

menskog putovanja, premda čovjeku u takvoj situaciji, Oz/jckj

formiranom u fetus, ne preostajc ništa drugo nego da povma’ra
i da »pokuša već nešto smisliti«.
Zacijelo da treba. Ne radi se o tome da je u Odiseji dat primjer
reverzibilnosti vremena, teoretskoj mogućnosti koja je vezana oz /А
slabo utvrđena načela simetrije. Ili, ne radi se samo o 'ј,
se o tome što je vrijeme još uvijek za sve nas zagonetna o?rz/,t,
koja se razjašnjavanjem sve više komplicira. Pred nama oe
ponor koji svršava (ili možda započinje) mračnom rupom, i
su um i mašta ti koji pokušavaju doseći kraj. Ali avaj! Tek ivo oe
dosegne kraj i ono što se sluti, pred nama se otvaraju nove vkzme
na sve ono što je još nedostignuto... Sa zagonetkom vremena, prema
tome, relevantno se možemo hrvati jedino umjetničkom vizijom, snagom
duha, koji jedini, bez svake sumnje na lice mjesta stiže prije
losti.
Koliko je meni poznato, jedino naučna fantastika imade takva moć
i takvu slobodu kretanja.
Žika Bogdanović
Naučna fantastika
u vizuelnim medijima
Tekst koji sledi prvi je u jednoj seriji čija će ambicija biti da de­
taljno istraži, i rekonstruiše, oblike i primere u kojima se naučna
fantastika javlja u modernim vizuelnim medijima: u filmu, stripu i
na televiziji. Pri tom će biti, koliko god je strože moguće, poštovana
ona uska, kliska granica koju su, s velikim naporom i često neuspešno,
teoretičari postavljali između fantastike koja je proizvod čiste speku­
lativne imaginacije, i fantastike čiju spekulativnost predodređuje njen
posebno naglašen paranaučni karakter.
U vizuelnim medijima, kao i u literaturi, ova je podela uvek bila
bezuslovno uslovna: jer, čak i kada verujemo da naša spekulativna
imaginacija raspolaže apsolutnom slobodom u izboru načina na koji
će izvesnu temu sa ravni nemogućeg preneti na ravan mogućeg, sa ravni
nezamislivog na ravan verovatnog, u spekulaciji nas uvek koči naše
globalno iskustvo, istoričnost našeg uma i celokupne naše egzistencije.
To ograničenje postaje naročito vidljivo u spekulaciji koja se trudi
da skrupulozno poštuje stečeno naučno znanje; koja ga poštuje utoliko
više ukoliko se više od njega udaljuje. Takva spekulacija, neminovno,
poštuje logiku kontinuiteta u razvoju naučne misli, nastojeći da svoju
hipotetičnu verodostojnost potvrdi što je moguće većom merom tač-
nosti u svojoj anticipaciji.
Time se, međutim, zanemaruje princip skokovi tosti u naučnom
saznanju: veoma osnovana i, uostalom, na primeru odnosa Ajnštaj-
nove prema Njutnovoj fizici dokazana pretpostavka da se naučna
misao ne mora, i čak ne može, razvijati isključivo pravolinijskim
putem, logikom saznajnog kauzaliteta. Moguće je, danas, pretposta­
viti naučno saznanje koje će nas staviti pred neophodnost kompletne
promene vizure i, čak, potpune rekonstrukcije modela sveta, kosmosa
i položaja čoveka u njemu — onog kvazi-dovršenog modela koji su
dosad izgradili nauka i filosofija. Naučna fantastika nas, u ovom tre­
nutku, bolje možda no išta drugo, priprema za ovu promenu: mi je,
tako, već vidimo kako svoju spekulaciju sa ravni predviđanja, anti­
cipacije, sve više prenosi na ravan ravnopravnog izbora između niza
individualnih mogućnosti. Sa ravni, dakle, neminovnog, na ravan
mogućeg.
Naučna fantastika danas, prema tome, postaje sve više spekula­
tivna a sve manje »naučna«. Sve manje, u tom smislu, ona biva stvar
gotovih modela, a sve više temeljno osporavanje svakog a priori uspo­
stavljenog modela — čak i takvog koji proizlazi iz nje same. Ali, čak

ZIKA BOGDANOVIĆ je rođen 1932. u Beogradu. Studije (istorija umetnosti) u Beogradu, usa­
vršavanje (vizuelne umetnosti, masovne komunikacije) na univerzitetima Kolumbija i Stenford
(SAD). Objavio knjige Veliki vek filma, Od filma do filma, Kilimandfaro, zemlja drhti i Dcčact
i lutke. Publikovao veći broj eseja i članaka sa područja popularne kulture, posebno iz
oblasti filma, televizije, džeza i stripa. Kao glavni urednik vodi »Pcgaz«, reviju za »istoriju
i teonju stripa, kao i vizuclnih medija koji se izražavaju grafičkim putem«. Profesionalni nov­
inar; urednik kulturne rubrike NIN-a.
Naučna fantastika u vizuelnim medijima

i tako, ona ostaje sputana — u celini gledano — potrebom da u vreme

ili prostor projektuje postojeće stanje duha, obrasce civilizacije kc
pripada i koju oličava; ona je, pri tom, antropološki determi.-.b>a.-X
pre svega svojom težnjom da uspostavi most između sadašr.i
budućnosti. Ona to po pravilu i čini — u punoj zavisnosti rzf sso'e
globalne utopijske ili antiutopijske vizure — u većem broju varijeteta;
međusobno suprotstavljajući (ne samo na tehničko-tehnoločkom r.bfZ./
modele nesavršene sadašnjosti i savršene budućnosti; nesavršene sa­
dašnjosti i još manje savršene budućnosti; idilične prošlosti i tezoćne
sadašnjosti, odnosno, u toj projekciji, promašene buduće sadać'./лп
i srećne prošlosti koja je naša sadašnjost; i tako dalje. Ali, u гтахсо.
slučaju, u bilo kojem od ovih varijeteta da se javlja, mi u njemu.
prepoznajemo slučajnost, ne i nuinost; i naučna fantastika se, tax>,
sa naučnog konačno prebacuje na spekulativni plan.
Obično se smatra da naučna fantastika, u literarnom kao i u
zuelnim medijima, u osnovi čini jedinstven, nedeljiv organizam. To ;e.
međutim, samo delimično tačno, a prvenstveno u tom smislu ća su.
joj tematski, spiritualni i mitski okviri nesumnjivo istovemi. Ali u
pojavnim oblicima, koji se konkretizuju u literarnom, odnosno тзз-
elnom miljeu, javljaju se uočljive različitosti, koje moramo naćemo
razumeti da bismo uopšte mogli shvatiti čulnu vrednost ekspresije
koja u vizuelnim medijima zadobija predominantnu vrednost. ia ć—1-
nost doživljaja, koja primarno proističe iz sadržine vizuelnog prizcra.
ono je što temeljito određuje ukupan smisao naučne fantastike u stan­
dardima u kojima se ispoljava u vizuelnim medijima.
Jedna od teza koja će biti zastupana u ovoj seriji tekstova fešte
da između pojavnih oblika u kojima teme naučne fantastike srecemc
u filmu, u stripu i na televiziji, postoji srodnost koja je više nego
slučajna; u stvari, u pitanju je zakonita srodnost. Naime, oblim n
kojima se naučna fantastika ispoljava u vizuelnim medijima fečm-
stvene su koncepcijske i spiritualne naravi, a različitosti među njima
diktirane su, u presudnoj meri i na najočitiji način, posebnostima.
koje svaki od ovih medija iznutra obeležavaju. Različitosti icmeđm
na primer, filma i stripa, najozbiljnije se ispoljavaju na planu ru-
stupa: to je stoga što svakom mediju odgovara određeni sadrži’. od-
nosno, kako bi se reklo jezikom teorije informacija, što strukturu
svakog sadržaja tačno proizlazi iz načina na koji je sadržaj trlobem
Drugim rečima, narativna struktura u punoj je zavisnosti od tcrme
u kojoj se iskaz javlja: medij, na taj način, diktira formu u kojoj se
sadržaj izlaže. Kako »poruka« proizlazi iz »forme«, od nje. sledstveno
tome, zavisi i snaga čulne ekspresije na kojoj se, u vizuelmm n'.ed>
jima, dejstvo i asocijativna vrednost naučne fantastike u najvećoj tnert
zasnivaju.
Ova teorijska premisa biće predmet potpunije razrade u ređov.'.na
što će kasnije uslediti. Međutim, da bi stekli prethodnu kvahuk.'.ovu
za jedno takvo teorijsko uopštavanje, neophodno je obole? U*. v.‘.;e>
mativni fond koji će poslužiti kao osnova kasnijih tumačenja. Ovou
prilikom, dakle, zaustavićemo se na istorijskoin pregledu naT.'.ač.V'
nijih primera, i oblika, u kojima se naučna fantastika javlja u tuu’.u
stripu i na televiziji.

U spekulativnim okvirima koje smo sebi postavili intevesvvn nas

s obzimm na prirodu naše rcvandikacijc, sadržaji paianaučnog k.v.ak'
25 Andromeda
Žika Bogdanović 390

tera. Ali već na samom početku susrećemo se s jednom teškoćom,

s kojom ćemo se i u buduće stalno suočavati: kako, naime, odrediti
pojam »naučnog«? Time što taj pojam zamenjujemo pojmom »para-
naučnog«, mi sebi samo privremeno, i delimično, olakšavamo zadatak.
Sa »paranaučnim« našli smo se na jednom prostoru gde naše speku­
lativne kombinacije manje podležu neophodnosti da prethodno budu
verifikovane na naučno egzaktan način. Ali mi smo ipak obavezni da
ne pređemo onu krhku granicu, preko koje bismo zašli u predeo
čiste spekulativnosti, pa, prema tome, naučnu fantastiku identifiko-
vali sa fantastikom uopšte. Naš se problem, dodatno, komplikuje i
usled opasnosti da — u težnji da operativno, kao radni zadatak, ogra­
ničimo područje našeg posmatranja — pojam »naučnog« svedemo na
pojam »tehničkog«; time bismo, očigledno, čitavu, veoma razuđenu
tematiku naučne fantastike optimalno uprostili, dajući joj karakter
anticipacije tehničko-tehnološkog progresa. Jer, kao što znamo, pred­
met naučne fantastike nije da opisuje — predviđajući ih sa manjom
ili većom merom tačnosti — pravce tehničkog napretka kojima će
naša civilizacija poći; njen pravi predmet je istraživanje, i procena,
vrednosti etičkih, socijalnih i psiholoških transformacija koje uspon
jedne tehnološke civilizacije može da sobom donese. Zbog toga će
naša posebna pažnja biti usmerena upravo na dela koja takve procese
nastoje da fiksiraju, i da im, uspostavljajući korelaciju između njihovih
rezultata i naših globalnih ambicija, odrede dalekosežnosti i smisao.
Klasično delo žorža Melijesa (Georges Meličs) Putovanje na Me-
sec može se uzeti samo uslovno kao početak jedne duge serije: fanta­
stika tu proističe iz prostome identifikacije radnje, a naučni motiv,
sveden na vodviljsku vragoliju očigledno nije nosio u sebi nikakvu
posebnu, pogotovo ne etičku ili sociološku relevantnost. Čak i psiho­
loški efekat, koji je ovaj film nesumnjivo morao imati na svoje savre-
menike, duguje više ekspresiji slikovno oživljenog prizora, efektu
iluzionizma koji je film kao novi medij u sebi nosio, nego stvarno
paranaučnoj konkretizaciji zapleta. Sve što će se, na području filma,
zbivati potom, kroz čitavih petnaestak godina, nosiće obeležja one
iluzionističke igre koju je Melijes svojim ranim delom fiksirao. Već u
tom uvodnom razdoblju doći će do izražaja ono što će, u dobroj meri,
ostati kao trajna, najrasprostranjenija i u izvesnom smislu ključna
preokupacija na području filmske naučne fantastike: kumuliranje vi-
zuelnih efekata i korišćenje sve savršenijih trikova koji fantastičnom
prizoru treba da pridaju izraz natprirodne realističnosti. Gledalac se
maksimalno uverava da je i sve ono što naizgled pobija njegovo stvarnosno
iskustvo istovremeno i realno moguće — na taj način što se, u
realističnoj vizuelnoj fakturi, zapravo konkretizuju arhetipski primeri
njegovog mitskog iskustva. Svojim realističnim iskazom film materi-
jalizuje snove, i ukida delikatnu granicu između svesnog i podsvesnog;
dakle, i između namere i postupka. Ali, za sve to vreme, film se obi­
lato oslanja na tkivo literature, preuzimajući i eksponirajući njene
sadržaje u slikovnom vidu; tako, filmovi poput Prvih ljudi na Mesecu,
po Herbertu Džordžu Velsu (Herbert George "VVells), i Aelita, po
Alekseju Tolstoju, predstavljaju troma zdanja narativne strukture
kod kojih su vizuelne inscenacije čisto ilustrativnog tipa. Slikovni
medij u službi je narativne deskripcije, te, na taj način, nema pozitivnog
uticaja ni na tok radnje a pogotovo ne na unutrašnju transformaciju
ideografskog značenja ukupne narativno-vizuelne ekspresije. Od zna­
čaja je, međutim, napomenuti da se prvi naučno-fantastični filmovi
Naučna fanrasnka u \ uueln'uu uusVU'hua

gotovo isključivo cdneso пл sveinivske teme; vt-i4- »ho'-'b /,;y, / .^/z/.„

treba pridružiti Svevti’sk: Vovesla ,■/
/ /* /л
Meseca Frica Laugi kFritc langk
Ako se moče tvrditi da je ekspreshuil/niii, шш/ЈР/ o }
u godinama oko i pesi? drugog svetskog inlti po^ b/io '•, /,
uticao na pole: fantastičnog filma, može н<’ iiioždu, v* /,/, // //,
osnovanosti, irr.etž pretpostavka da je na ро|иГино ih1'//лЛ / z*
teme naučne fantastike^ posebno verane za Nveiiihc.kc I'1/// *
-, > ^>6-
eksperimentalno istraživanje trojice velikana epohe; Y.ot,w
kovskog, Roberta Godara. (Robert Goddard) i Iknijiiina G'Zz/ 4 z
mann Oberth). Film do njih dolari preko llterariiih ггЛф? ■svrsi''
poput žila Verua flules Veme), Herberta Džordža
Tolstoja; međurm, nema nikakve sumnje da su izvan o> г'гл
na polju ranke, do kojih je došlo na prolazu između dva '> ^z . 'V'V
*
čito u fizici i nebeskoj mehanici, veoma podsticajno dc?r/aj&
ginaciju literarnih vizir nara. Ali, ovaj proces ubrzo iskaz-Ч - S
naličje: rast bojazni pred mogućnošću zloupotrebe naućrdn strr.^ž-
Vels, pa i Tolstoj, u svojim pojedinim delima, postavlja; z cctort
modernoj andutopiji, koju će, sa većom literarnom snag'-m d za
sreću, osnovanijom anticipacijom procesa što su već počeli ćs. m зг-
Ijuju svoje realne destruktivne oblike, uskoro izraziti Jevgemj ,e>
jatin, Oldos Hakslf (Aidous Htrđev) i Džordž Orvel (George dnved -
Na uskoj stranici između fantastike i naučne fantastike, žtkzm ntć-
desetih godina svoj opus počeo je uobličavati možda najzmčmmfj_
filmski stvaralac tog razdoblja: Fric Lang. Najpre serijom z_mz~
o dr Mabuzezi, preko Žene na l.lesecu do Metropolisa, on je u mm-
elne medije uveo, klasifikovao i konstituisao, kao modele-cbmsce.. im^-
stan broj tematskih kodova čije će mitske proporcije uskoro posrne.
neosporne. Literarno iskustvo nesumnjivo leži u osnovi njegovm re­
dukcija; ali, istovremeno, globalno socijalno i duhovno stanje vrsmrnz
u značajnoj je meri indukovalo pravac njegovih razmišljanja. do '..a-
buze je, svakako, kao prototip »ludog genija«, simbolični iskaz scmhz
od »probijanja dozvoljenih granica naučnog saznanja«; on je. u scvam.
izraz sumnje u moralnu zrelost ćoveka da bez opasnosti uđe u na m
perspektivu koju mu otvara naučno doba. Metropolis je r.a;đivok.?.
antiutopijski izraz te zebnje, prenesene u futurističku projekc:'л. \oc
ovde naznačeno je ono što će tako jezgrovito formulisati Crvbl u
1984; »Rat je mir«; »Sloboda je ropstvo«; »Neznanje je meo .
* ĆVim
pragmatičkim paradoksima totalitaristićke idiosinkrazijo nio^o.oo je.
da bi shema bila potpuna, dodati još samo jedan — onaj \e *
i 'О,
u Metropolisu, bio nagovešten kao konačni gubitak ljudskog ioc'hS
dualiteta. Hiljadugodišnji san čovekov, sav smisao njegove ел .1'.«г-
cije — ostvarivanje njegove individualne sreće — najozbiljniV' jo
doveden u pitanje.
Na sličnoj ravni svoje predosećanjc iskazuje i bez sumnjo n.v'
Čajniji naučno-fantastićni film tridesetih godina: Lik
po scenariju Herberta Džordža Velsa i u režiji Viliiema Каслол^ол
Menziza (\Villiam Cameron Menzies). Bez obzira na činjenicu с.л po­
stoji znatna disproporcija između literarnog traktata, u ok\uu ko\'g
je Vels izložio sumu svojih pogleda na socijalnu, moralnu i toh.s4-
lošku budućnost čovećanstva, i njegove vizuelnc transplantacije u ir
vanliterarnu formu, Lik. stvari koje dolaze bio |e film Koji je voct-
jalnu anticipaciju pokušao da fiksira u njenoj, Istovremeno, i naučnoj
i spekulativnoj perspektivi. U svakom slučaju, Lik strati kaje
25»
Žika Bogdanović 392

predstavlja značajno produbljivanje socijalnih i ideoloških preoku­

pacija u naučno-fantastičnom filmu — što je tendencija koja će u
potonjim godinama ispoljavati znatno manje strasnog elana.
Nekoliko godina pre toga, pojavio se i prvi strip koji možemo po-
smatrati u striktnoj projekciji naučno-fantastičnih shema: Bak Ra-
džers u dvadeset petom veku, scenariste Fila Naulena (Phil Nowlan)
i crtača Dika Kalkinsa (Dick Calkins). Uspavan nekim gasom ču­
desnog svojstva, glavni junak budi se posle petvekovnog sna, zatičući
svoju rodnu planetu socijalno i politički potpuno izmenjenu. Naš
savremenik pridružuje se borbi slobodoljublja protiv tiranije, koja
poseduje sve atribute azijskog despotizma. Avanture su modelovane
kroz niz godina, iz nedelje u nedelju, pred zadivljenim očima čitalaca
koje je znatno manje fascinirala jednostavna i lako razumljiva poruka
stripa, a znatno više obilje tehničkih izuma i artefakata koji su, u
jednoj pozitivističkoj i popularnoj anticipaciji, predstavljali istinsko
svojstvo jednog budućeg vremena. Usledili su, zatim, Flaš Gordon
Aleksa Rejmonda (Alex Raymond) i Brik Bradford scenariste Vilijema
Rita (William Ritt) i crtača Klarensa Greja (Clarence Gray). Flaš
Gordon u celini, dok opisuje odiseju glavnog junaka i njegovih pri­
jatelja na planeti Mongo, a Brik Bradford u pojedinim svojim epi­
zodama, naročito u izvanrednom, visoko imaginativnom Putovanju
u središte atoma, predstavljaju najviši izraz naučne fantastike u ta­
dašnjem stripu. Brojne mitske i folklorne teme naučne fantastike
eksplicirane su u ovim stripovima sa poetskim briom, klasičnom
akademskom čistotom i nesumnjivo visokim stepenom uobrazilje.
Fantastični element nikada ne izlazi izvan okvira paranaučnog, a je­
dinstveno karakterno oblikovani likovi strogo slede manihejske ob­
rasce, čvrstu razgraničenost između dobra i zla. Međutim, nisu karak­
teri ono što opredeljuje naše interesovanje, već činjenica da je njihova
»realna« egzistencija satkana od tkiva naše mašte. Naše mitsko isku­
stvo, dakle, predstavlja njihovo stvamosno iskustvo: to je razlog što
se, uopšte, čitalac tridesetih godina mogao prisno poistovetiti sa nji­
hovom pustolovinom.
Strip je, čak i u ikonografskom pogledu, uneo u vizuelni folklor
naučne fantastike veoma mali broj novina: na naslovnim stranama
specijalizovanih revija već su bili fiksirani osnovni obrasci jednog
bez sumnje antropocentričnog futurizma. Fantastično nije smelo po­
stati irealno; moglo se, u alternaciji, otelo tvoriti samo kao drugo lice
realnog. Upravo ovu činjenicu bazično ilustruje Supermen, strip koji
se pojavio na izmaku tridesetih godina, i koji je, kroz dvostrukost
identiteta svog junaka, najdoslednije izrazio dualizam fantastičnog i
realnog.
Za razliku od filma, koji se u Evropi tridesetih godina uglavnom
ne javlja kao definisana žanrovska proizvodnja, naučno-fantastični strip
u Italiji i Francuskoj stiče značajno uporište. Rene Pelos (Renć Pe-
llos) u Futuropolisu skicira sumračnu sliku sudbine savremene civi­
lizacije: u ovoj živopisnoj antiutopiji najplastičniji, i istovremeno
najsugestivniji element priče čini koncept po kojem su destruktivni
nagoni čovekovi transformisali i njegovo fizičko biće; malobrojni ostatak
ljudske rase, koji je sačuvao čovekoliki izgled, živi okovan u lance tehno-
kratske tiranije. Antiutopizam je, međutim, manje izražen kod itali-
janskih autora: Virus, čarobnjak iz Mrtve šume Viktora Molinoa (Vic-
tor Nlolino) varira mit »ludog genija«, odnosno temu »nauke otuđene
od čoveka i njegovih humanističkih ideala«, dok Saturn protiv Zemlje
Naučna fantastika u vizuelnim medijima 395

Pedrokija i Skolarija (Pedrochi, Scohari) daje međuplanetarne pro-

poicije jednom ratu koji se u osnovi vodi iz kolonijalističkih pobuda;
parabola je bila odveć jasna da bi se uopšte moglo sumnjati u njen»
smisao i njene realne zemaljske relacije.
Tridesete godine postaju, takođe, doba uspostavljanja čvrste me­
đusobne povezanosti filma i stripa, pre svega na nivou konceptualne
osmoze. Koncept serijalne tehnike pripovedanja došao je u film po­
sredstvom popularne feljtonističke literature, koja je svoj procvat do-
živela još tokom prošlog veka; dela Luja Fejada (Louis Feuillade)r
čija je pripovedačka tehnika u potpunosti zasnovana na narativnoj
dramaturgiji prethodne epohe, javljaju se u tom smislu kao zreo i
dovršen obrazac. Ovaj tip feljtonističke naracije podrazumevao je
stalni, premda usporeni progres prema konačnoj finalizaciji literarnog
materijala; prema konačnom ishodu, dakle, u čijoj je potpunoj za­
visnosti bila sama struktura narativnog materijala. Filmski je serijalr
prema tome, na ovom nivou mogao biti isključivo slikovna ilustra­
cija literarnog zapleta, pri čemu su literarne specifikacije karaktera«
ih situacija u najboljem slučaju bivale zamenjivane adekvatnom in­
strukcijom koja je, međutim, bila bliža prirodi filmskog jezika. Istina
je, otud, da je tek iskustvo stripa dalo filmskom serijalu vizuelni za­
mah — jednu revitalizovanu dinamičnu formu — stavljajući nagla­
sak na širinu i žestinu akcije. Tako je akcija, a ne slikanje sadržine^
ili tumačenje radnje, postala osnovno svojstvo jedne zaokružene forme,
Sledstveno tome, čak i u onim serijalima koji nisu direktno preuzi­
mali junake stripa — najpopularniji su bili Flaš Gordon, Bak Rodžers-
i, nešto kasnije, Supermen — principi stripovnog uobličavanja vizuelne
materije bili su lako prepoznatljivi. Ostaje, ipak, kao posebno karak­
teristična činjenica, da su upravo oni filmski serijali koji su svoje
teme preuzimali iz naučno-fantastičnog stripa sadržavah i — relativno,
razume se — najveću meni stvaralačke imaginativnosti. To nije stoga
što bi filmovi kao Flaš Gordonov put na Mars ih Flaš Gordon osvaja
Kosmos verno podražavali narativnu strukturu stripa, već stoga što
bi je izneveravali svaki put kada bi ova došla u sukob sa specifično
filmskim zakonima komunikacije. Bila je to vidovitost koja će biti us­
kraćena kasnijim realizatorima naučno-fantastičnih serija na televi­
ziji — zakonitost o koju će se oni, na svoju štetu, često oglušivati.
Strip, naime, u svojoj vizuelno-narativnoj komunikaciji sa čitao­
cem zahteva njegov aktivizam: on, niti slikom niti dijalogom, ne
privodi neku situaciju njenom konačnom razrešenju. štaviše, on je
u potpunosti niti ne opisuje: čitalac je, sam, prinuđen da popimjava
praznine na osnovu unutrašnje logike vizuelnog prizora. Film, umesto
na aktivizam, svog gledaoca navodi na identifikaciju, što je, u osnovi,
sredina između aktivnog i pasivnog odnosa prema prikazanom mate­
rijalu. Da bi izbegli identifikaciju koja bi mogla gledaoca dovesti u
pasivan odnos prema zbivanju, filmski serijali strukturisali su vizuelni
materijal na način koji je akciju apsolutno privilegovao: dijalozi i
karakterizacije minimizovani su, a montažne i trikovne atrakcije fa-
vorizovane su samo do one granice do koje su ostajale u potpunoj,
službi akcije. Serijali su na taj način stimulisali gledaočev aktivizam,.
gotovo u dlaku istim postupkom kojim je to i strip postizao; njihova.
zabluda, međutim, i pored sve efektnosti koju su na kraći rok mogli
imati, sastojala se u tome što su hotimično osiromašivali prirodna
svojstva i prirodne mogućnosti filmske ekspresije. Naime, tvorci film­
skih serijala, preuzimajući strukturne obrasce stripa radi postizanja.
Žika Bogdanović 394

punog aktivizma svoje publike, nisu shvatili da strip aktivizam svojih

čitalaca postiže time što od njih zahteva obogaćivanje, ili dovršavanje,
svoje nikad dovršene forme, dok film to može učiniti samo po cenu
osiromašivanja, odnosno afektivnog reduciranja totaliteta svoje vizu-
elne ekspresije.
Dok britanski naučno-fantastični film tog razdoblja pruža zanim­
ljive iskaze dilema vezanih za ulazak u novo, tehnološko doba .— mada,
u osnovi, filmovi poput Čoveka u belom odelu i Zvučni zid, u strožoj
klasifikaciji, izlaze izvan okvira koncepcijski određenih žanrom — u
Sjedinjenim Državama svedoci smo njegovog izvanrednog poleta. Taj
polet nije iznenađujući ako se ima u vidu tekuća politička i psiho­
loška situacija: ogrezlo u hladni rat, čovečanstvo živi u senci Bombe.
Zebnja pred neodgonetljivom sutrašnjicom rezultira simboličnim iska­
zima straha od agresije, kataklizme i konačne destrukcije. Mit o
»ludom geniju« sada odzvanja samo romantičnim odjekom, a poto­
mak Frankenštajnov, dr Strejndžlav (Dr Strejndžlav, ili kako sam za-
voleo Bombu), sadrži u sebi znatno više dijaboličkog i, istovremeno,
znatno više aktuelnog, no svi njegovi naivni preci istovremeno. Tesko-
ba doživljava niz alternativnih projekcija: čudovišta, u kojima lako
prepoznajemo alegorijsku poentu, ugrožavaju nas bilo iznenadnim do­
laskom iz vasione bilo iznenadnim buđenjem iz vekovnog sna, izazva­
nog atomskim eksperimentima koji se nekontrolisano vrše; na daleke
kosmičke sve tove prenose se aktuelne zemaljske dileme, pri čemu pro­
past čitavih civilizacija, naprednijih od naše, treba da posluži kao
korisna i poslednja opomena; konačno, antiutopizam se ponovo javlja,
u slici sveta u kojem, posle atomske kataklizme, ostaci ljudske civili­
zacije životare u apsolutnom varvarstvu.
Među najznačajnije filmove ovog razdoblja bez sumnje ide Stvar,
gde se oseća ruka Hauarda Hoksa (Howard Hawks), koji je stajao
na čelu produkcije; tema »prvog kontakta« — večni motiv naučne
fantastike — ovde je prožeta drugim, još dramatičnijim: strahom od
nepoznatog. Taj je strah potenciran kolektivnom psihozom čitave jedne
socijalne zajednice, te je psihološki sasvim prirodno što rasplet iz­
nuđeno dovodi do fizičke eliminacije »stranca«. Upečatljiv utisak, u
ovoj seriji, ostavlja Borba u svemiru Džozefa Njumena (Joseph New
man), koja slikovito, s neskrivenom moralnom poentom, prikazuje
tragične posledice atomskog rata na nekoj dalekoj planeti. Direktnu
opomenu donosi film Roberta Vajsa (Robert Wise) Dan kada se Zemlja
zaustavila: glasnik iz Vasione, biće koje svi atributi čine uzvišenim i
božanskim, silazi na Zemlju da ljudima prenese poslednju poruku u
kojoj je sadržana dramatično, već kao opšte mesto epohe izražena
dilema: razum ili ludilo, mir ili imištenje. Za trenutak, potom, naučno-
-fantastični film odvraća pogled od zemaljskih trivijalnosti i sebičnih
ljudskih strasti, ukazujući, kao Rudolf Mejt (Rudolph Mate) u filmu
Kad se svetovi sudare i Bajron Haskin (Вугоп Haskin) u filmu Rat
svetova, da nas viši interesi moraju ujediniti, i da je moguće da sam
naš opstanak bude doveden u pitanje bilo kosmičkom kataklizmom,
bilo kosmičkom invazijom. Postavljanje pitanja, međutim, više nije
dovoljno: potrebni su odgovori. Jedan od najsugestivnijih, mada ostaje
u opštim okvirima naučno-fantastičnog folklora, pruža Fred Mekliod
Vilkoks (Fred McLeod Wilcox) filmom Zabranjena planeta. Dijagnoza
je: Zlo je u čoveku samom, i potrebno je da to na vreme spozna, i
da ga se odrekne, suzbijajući svoju destruktivnu podsvest; u protiv­
nom, ono vodi u kataklizmu ne samo njega samog, već i čitavu ci­
Naučna fantastika u vizuelnim medijima 395

vilizaciju. Ovaj moralizam može izgledati naivan, ali je bez sumnje

srastao sa psihozom vremena; paralelna priča koja obuhvata sudbinu
jednog Zemljanina, u čijoj je težnji za saznanjem i moći bilo previše
oholosti, i čitave izumrle civilizacije jedne daleke planete, daje filmu
nesumnjiv pesnički zamah. Bez sumnje, odgovori mogu biti različiti,
ali ishod, ako razum ne prevlada, ostaje uvek isti. U to nas najpre’
sa gotovo verističkom oporošću, uverava Stenli Kremer (Stanley Kra-
mer) filmom Na obali, prikazujući poslednje dane jadnih ostataka ljud­
skog roda, u očekivanju da im talas radijacije, koji posle atomskog
rata svojim samrtnim pokrivačem prekriva poslednje prizore života,
ispiše završne redove u Knjizi sudbine. Prizori gluve planete, nekad
velelepnih gradova koji sada odjekuju muklom tišinom, odista imaju
ukus apokalipse. Vremeplov Džordža Pela (George Pal), snimljen
prema osavremenjenoj noveli Herberta Džordža Velsa, pruža u izves-
nom smislu još turobniju perspektivu: mračni pano post-atomskog
rata, sliku društva u kojem je kanibalizam dominantno načelo jedne
izopačene civilizacije. Najzad, inverzija koja je sa najviše gorke iro­
nije otelotvorila ishod atomske kataklizme: u Planeti majmuna Fren-
klina Šafnera (Francklin Schaffner), Zemlja, na koju se posle godina
svemirskog izbivanja vraća jedna raketna posada, poslata u trijumfu
ponosnog optimizma jedne civilizacije u cvatu, nalazi se pod gospod­
stvom intelektualno i tehnički napredne majmunske rase; bedni ostaci
ljudske specije, neartikulisani robovi i eksperimentalna zamorčad no­
vih gospodara — to je sve što je ostalo od zaboravljene slave jedne
kulture koja je samoj sebi presudila.
Na izmaku ovih godina, iz Francuske nam dolaze dva značajna pri-
mera, ekstrapolirajući osnovna stanovišta antiutopizma: Grad Alfa
Žana-Lika Godara (Jean-Luc Godard), i Farenhajt 451 Fransoa Trifoa
(Frangois Truffaut). Svet u koji nas uvodi Godar u apsolutnoj je vlasti
golemog elektronskog mozga, koji je uspostavio konačno gospodstvo
mašine nad čovekom; tračak slabašne nade za čoveka ukazaće se u
činjenici da čak ni planetarni um, po najboljoj romantičarskoj tradi­
ciji, nije u stanju da odgovori na izazov Ljubavi... Mnogo važnija,
međutim, od ovog prividno naivnog pledoajea jeste misao koja pro­
izlazi iz jedne od temeljnih postavki naučne fantastike, naročito iz
njenog »klasičnog« perioda: da odsudna opasnost, koja u sudbonosnoj
meri ugrožava čoveka, leži u njegovoj prenapregnutoj težnji ka »savr­
šenstvu«, odnosno ka potpunoj predominaciji racija. Korisno je, u
tom kontekstu, ukazati na stalno prisutni, gotovo iznuđeni, motiv od­
brane od unifikacije — što se, prvenstveno, podrazumeva pod idejom
o vladavini Uma, koji bi konačno iz čoveka istisnuo iracionalna svoj­
stva njegovog bića: njegovo zanošenje, na primer, poezijom i snovima.
koji čine konstitutivne vrednosti njegove slobode i njegove indivi­
dualne samorealizacije. U Trifoovom filmu, tako, knjiga se uzdiže do
simboličkog iskaza čovekove duhovne slobode: jer, odvodeei ga do
iracionalnih motivacija u ponašanju čak i kada ga (naravno, samo
prividno) vodi stazama saznanja, ona stiče znamen jeresi. Ritualno
spaljivanje knjiga, prema tome, nije ništa drugo do obnovljena sim­
bolika ritualnog spaljivanja jeretika u Mračno doba. Između znania
i slobode, tako, uspostavlja se znak jednakosti: uskraćivanje rnatva
znači, prema tome, uskraćivanje slobode. Tu je misao, kao o?i\ytvo-
reni paradoks, izrazio još Haksli u Vrlom novom svetu, kroz reći jed­
nog od inženjera Novog poretka: »Sreća je nedostatak potrebe *л
srećom«. Imamo, dakle, pred sobom potpunu intelektualnu i emoeio-
Žika Bogdanović 396

nalnu neutralizaciju — temu koju će, sa više metaforičnosti, kasnije

razrađivati Džon Bormen (John Boorman) u filmu Zardoz. U tom se
filmu, naime, besmrtnost javlja kao konačni ideal, kao obrazac Posled-
njeg Cilja. Teza je filma da su nade bile lažne: besmrtnost je samo
konačno ograničenje, najviša forma robovanja, jer u tom stanju čovek
više nema izbora, pa prema tome ni slobode ni sreće. U izvesnom
smislu moralistička, Bormenova opomena ne odnosi se toliko na bes­
mrtnost kao lažni ideal, već na znatno obuhvatniji ideal beskonačnosti;
u njegovoj projekciji, koju daje sa oporom strašću i žestinom, besko­
načnost se izvrgava u svoju suprotnost: ona je, ako iza nje više ne
stoje ni cilj ni perspektiva, ponovo konačnost, iako u jednom višem
smislu; besmrtnost je, dakle, u stvari živa smrt. Značaj Bormenovog
filma u tome je što, bar u naučno-fantastičnom filmu, ovoj tezi daje
ukus novine. Više se, očigledno, ne susrećemo sa tezom o opasnosti
saznanja kao takvog, već sa tezom o opasnosti pogrešnog izbora: mora
se priznati, dilema je od znatno relevantnije intelektualne i moralne
vrednosti.
Jedna od najdražih tema naučne fantastike uopšte uvek je bila tema
Prvog Kontakta: kako će izgledati prvi susret Zemljana sa nekom galak-
tičkom civilizacijom, odnosno kakve će to posledice imati po našu
kulturu i, sve u svemu, po našu dalju sudbinu. Najslavniji primer nega­
tivne procene bez sumnje čini Velsov Rat svetova; ali to je, očigledno,
jedna hipoteza koja danas ima sve manje pobornika. Naprotiv, sve je
više onih koji su spremni da veruju kako će, kada prvi kontakt jednom
bude uspostavljen, Vasionci biti prijateljski raspoloženi prema nama.
Stenli Kubrik (Stanley Kubrick), reditelj filma 2001: Odiseja u svemiru
ubedljivo je argumentisao takvo stanovište sledećim rečima: »Zašto bi
neka besprimerno superiorna rasa traćila svoje vreme time da nam na­
nese zlo ili da nas uništi? Ako bi neki mrav sa razumom iznenada na
pesku kraj mojih nogu ispisao poruku, govoreći mi: »Ja sam biće koje
oseća; hajde da razgovaramo«, veoma sumnjam da bih pohitao da ga
zdrobim svojom petom. Čak i ako takva bića ne bi bila superinteligentna,
već samo nešto razvijenija od čoveka, ja bih i dalje bio sklon da veru-
jem u njihovo prijateljsko raspoloženje ili bar u njihovu nezainteresova-
nost. S obzirom na to da je veoma malo verovatno da bi mogla da nas
posete bića iz našeg Sunčevog sistema, bilo koja civilizacija sposobna da
godinama svetlosti putuje vasionom mora da poznaje visok stepen
kontrole nad materijom i energijom. Prema tome, kakav bi moguć
razlog za neprijateljstvo njeni pripadnici mogli da imaju? Da nam
ukradu naše zlato, ih našu naftu, ili naš ugalj? Teško je poverovati da
bi ikakva pogana namera opravdala dug i naporan put sa druge zvezde«.
Stenli Kubrik, koji je autor dosad najuspelijeg, i istovremeno naj­
dubljeg filma sa područja naučne fantastike, ovakvom interpretacijom,
u osnovi, samo sumira globalno stanovište Artura Klarka (Arthur
Clarke), po čijem je scenariju i realizovan film 2001: Odiseja u svemiru.
U svojoj trilogiji — Kraj detinjstva, 2001: Odiseja u svemiru (koja je
proizišla iz novele Stražar) i Susret s Ramom — Artur Klark dosledno
iznosi misao da će prvi kontakt našeg sveta sa vanzemaljskom civiliza­
cijom (po pretpostavci: neuporedivo razvijenijom od naše) predstavljati
ne samo najznačajniju kulturnu, već i najznačajniju evolutivnu prekret­
nicu ljudskog roda. U Susretu s Ramom, premda ovaj roman dolazi kao
poslednji u seriji, on iznosi mišljenje da prvo saznanje, prvi dokaz o
postojanju vangalaktičke civilizacije ne mora neminovno dovesti i do
uspostavljanja komunikacije; po njemu, kako je pokazao u Kraju de-
Naučna fantastika u vizuelnlm medij Ima

tinjstva, prvi kontakt biče u stvari posledlca nafrt ‘//rt

za duboku transformaciju koju će on sa sobom do/ictj, (J ш,, >
filmu 2001: Odiseja u svemiru on odlazi i dalje, smMrajačj r's
gućim da nas neka znatno superiornija rasa već milcn/ju,',',,',v,a zzzz< z*
toj zrelosti, podstičući evoluciju zemaljskog života ka takvoj
formi (koju još ne možemo shvatiti) koja bi nas jednog
nutka mogla izjednačiti sa najvišim formama koje je poprirr.z, ž t
kosmosu. To nije apsolutno neosnovana fantazija: u DarZrzz/oj *r 0'1»
tivnoj teoriji, kako je, na primer, pokazao niz ozbiljnih naućrdka,
Dž. B. S. Haldejna (J. B. S. Haldane) ili Lorina Ajzlija (Lore.0
postoji veći broj neobjašnjenih (neobjašnjivih?) tačaka, х
pogledu takozvanih »dijalektičkih skokova«; Klark je, svojom rn.smJ.i-
kacijom objašnjenja na nivou »kosmičke intervencije«, samo dao
ću verziju objašnjenja. U osnovi, ono što Klark, a sa njim i Kmcrir
zajedničkom filmu oživljavaju, jeste mit traganja za pcreklmm »Zm
smo, odakle dolazimo i kuda idemo«? Direktna aluzija na »mj<£kmik=
skokove« u ljudskoj evoluciji, u filmu 2001: Odiseja u svemiru m.
je naglašenom podelom »radnje« na tri osnovna dela — srmkrcra =3-
kom »primarnog sveta«, slikom sveta »primarne inteligencije«, i
sveta u kojem se biće oslobađa svoje primarne materijalne L.- a.
Nema nikakve sumnje da Klark i Kubrik svojim filmom mše т
broj shema zatečenih u naučnoj fantastici. Oni, pre svega, ideji rers:
daju jedno novo značenje, a nauka nije ta koja će nas, sama po sem.
bilo zarobiti bilo osloboditi. Evolucija, smatraju oni, poseduje svem
neumitnost, u kojoj je tehnološki rast samo sredstvo, ne i cilj.
je cilj, u izvesnom smislu, ponovo ćovekovo spajanje s prirodom. a?.pcmm
prirode sada moramo proširiti na čitav kosmos. To Što Klark i Kdbmk
buduće superbiće identifikuju kao entitet koji je u metaforičkem smsčc
biće-zvezda, predstavlja ne zaključak već princip: materija prevodorz.
u energiju.
U tom pogledu, reklo bi se da postoje zanimljive dodirne tačke
đu ove sheme i sheme koja je, tokom poslednjc decenije, гагга^е.ле.
u pojedinim stripovima Marvelove grupe. Pojedini od su^^hc'<v\\a ~
Kapetan Marvel, Srebrni letač, Tor — zamišljeni su kao ч-v.S
teti, bića koja se po kosmićkom prostranstvu kreću kao po sve Scp'
prirodnoj životnoj sredini. Niz drugih, posebno neidentifiko\an\h >хчл.
poput Galaktusa ili Osmatrača, dopunjavaju ovaj pitoreskni svet u
kojem je Univerzum dat kao, istovremeno, I Jedinstven i nepxv$\\l.vt
vreme-prostor. Apsolutizovana do krajnjih granica, sloboda ?auušcA Va
uslovila je i izrazitu neortodoksnost crtane forme: linija, peispckuV.4
boja, sve su to elementi ne samo Jednog novog stila, već i jodne похч"
ekspresije. Ideje Marvelove grupe presudno su uticale na pojedine vw‘u
francuskim autorima, među kojima je Filip Drlje (Vlullipo Vauiki'
najizrazitija i najosobenija ličnost; ali, njegove fantazije već ptvv.i ПА v
Žika Bogdanović 398

okvire klasične strukture stripa, zalazeći u područje grafičke forme u

kojoj se vizuelna naracija ispoljava na nivou složenih, katkad sinhroni-
zovanih, katkad koincidentnih, a katkad međusobno sasvim suprotstav-
Ijenih struktura. Međutim, paralelno s tim, u zavisnosti od imperativne
širine komunikacije koju nameće visokotiražna štampa, naučna fantasti­
ka egzistira u stripu u klasičnim, ali znatno sofističnijim obrascima:
Džef Hok Sidnija Džordana (Sidney Jordan) najreprezentativniji je,
danas, primerak ove vitalne tendencije.
Televizijska naučna fantastika, sa svoje strane, pokazuje takođe
sve veću meru imaginativnosti, premda se, i u svojim najuspelijim vi­
dovima, bitno oslanja na literarne standarde. Zona sumraka i Osvajači
predstavljali su početak jedne elaboracije koja će u Zvezdanim stazama
i Svemiru: 1999 dostići znatnu meru vizuelne, pa prema tome i čulne
sugestivnosti; ali to je, u osnovi, sugestivnost koja ništa ne dovodi u
pitanje. Masovno gledalište postavlja kriterijum koji podrazumeva de­
finitivno objašnjenje teze: u tom sklopu, gledaočeva percepcija čini se
nepovratno pasivnom. Naučna fantastika, na taj način, u izvesnom
smislu protivreči sebi samoj; jer, njoj je dedukcija samo polazna pozi­
cija, dok je indukcija pravi smisao njenog sadržaja. U televizijskim
naučno-fantastičnim serijama, čak i u najboljim — Zvezdanim stazama
i Svemiru: 1999 — to nas dovodi do stanja izvesne intelektualne parali­
ze; i jedino što im daje smisao jeste čulna komunikacija koja proizlazi iz
prirode vizuelne ekspresije. Međutim za razliku od nekadašnjih filmskih
serijala, koji su akciju činili osnovnim pokretačkim principom, televizij­
ske naučno-fantastične serije nastoje da sadržaj ovaplote na nivou
meditacije. Prirodno je, stoga, pri pretpostavljenoj efikasnosti vizuelne
razrade, što vrednost izvesnog tele-filma zavisi u potpunosti od vrednosti
literarne osnove na kojoj počiva; u tom smislu, televizijski naučno-fan-
tastični film je, pre svega, literarno formulisan materijal. Ovi filmovi,
različitog strukturnog koncepta od stripa ili filmskih serijala, organi-
zuju se — bez obzira na činjenicu da ih povezuju isti karakteri, ili jedna
identična literarna situacija — na principu samostalnih jedinica; nji­
hova struktura, otud, neminovno mora biti »dovršena«. Dovršavajući
sami sebe, naučno-fantastični televizijski filmovi omeđuju gledaočev
asocijativni potencijal na jedan zatvoreni krug; suočavamo se, tako, sa
postavkom po kojoj su svemirski istraživači propovednici, pesnici, mo­
ralisti, socijalni radnici ili psiholozi — u znatno većoj meri nego pioniri:
što će reći, ljudi od akcije. Oni su sposobni, uglađeni, odmereni, i nikad
stvarno ugroženi: možda, najzad, konačni prototipi jedne inteligencije
koja je nadu zamenila smislom, a pustolovinu efikasnošću.
Istinski vemo shvaćene suštine, vizuelni mediji stvaralački oblikuju
dela u kojima forma, u najvećoj meri, određuje sadržaj: fizionomiju,
strukturu, komunikaciju. U naučnoj fantastici, dosad, moramo ukazati
na nesrazmemo ograničen broj primera na kojima se ispunjava ono što
Naučna fantastika u vizuelnim medijima 399

čini nepobitno načelo ovog komunikativnog tipa. Ali, čak i u onim

slučajevima u kojima izvestan sadržaj do vizuelne forme drži samo
onoliko koliko mu ona omogućuje da se slikovno reprodukuje, mi ipak
vidimo da nas čulna, a u izvesnoj meri i asocijativna lepeza vizuelne
ekspresije stavlja pred neophodnost iznalaženja sasvim posebnog mode­
la vrednovanja. Autentičnost ove neophodnosti još je većma izražena kod
onih sadržaja koji u vizuelnoj formi nalaze mogućnost da sebe iznutra
transformišu, i da tako steknu, na bazi nove percepcije, novi smisao.
Može se stoga, sa dosta osnovanosti, sada već govoriti o naučnoj fanta­
stici u vizuelnim medijima i sa stanovišta jedne morfologije koja je
samo njoj svojstvena, morfologije koja teme, folklor i mitove naučne
fantastike prevodi na nivo ontološke posebnosti. To je, međutim, već
tema sledećeg teksta u ovoj seriji.
Pogovor

Na ovome mestu donosimo nekoliko napomena tehničke prirode, koje

nisu ušle u »Uvod«.

Zašto »Andromeda«
Naš matični časopis »Galaksija« dobio je svoje ime po Galaksiji (sa ve­
likim slovom G), sinonimu za Mlečni Put (na grčkom, galaktos —
mleko) ili Kumovskoj Slami, zvezdanoj skupini kojoj pripada i naše
Sunce, jedna od preko sto milijardi zvezda što združeno plove svojim
kosmičkim stazama. Galaksija, čiji prečnik iznosi gotovo 80.000 svetlos-
nih godina, predstavlja osnovnu spiralnu zvezdanu asocijaciju kojoj,
kao Sunčev pratilac, pripada i planeta Zemlja. Naš časopis nosi ovo
ime kao simbol svojih zemaljskih i egzaktnih, naučno-popularnih pre­
okupacija.
Na severnoj nebeskoj hemisferi nalazi se Andromeda, zvezdani sistem
sačinjen od 100 do 200 milijardi sunaca, veoma sličan našem, ali
neuporedivo udaljeniji od Zemlje nego što je to slučaj sa Proximom
Centauri, nama najbližom zvezdom iz sastava Mlečnog Puta (1,5 miliona
svetlosnih godina naspram 4,3 svetlosne godine). Ako, dakle, »Galaksi­
ja« predstavlja metaforu za nešto što nam je (relativno) blisko i dostup­
no, »Andromeda« simbolizuje izlet iz galaktičke zbilje u carstvo mašte,
imaginativnosti i spekulacije — u carstvo naučne fantastike.
Van navedenih razloga, naziv »Andromeda« ima svoju autohtonu
verbalnu i muzikalnu lepotu: reč je to koja se fino čuje i koja zvučno
odjekuje.

Zašto »SF«

Pored naziva našeg almanaha, trebalo je da izmislimo i njegov

amblem, zaštitni znak raspoznavanja. Odlučili smo da to bude stilizo-
vani disk magline Andromede sa slovima SF (od Science Fictionk Neko
vreme nosili smo se mišlju da lansiramo oznaku NF (od Naučna Fan­
tastika), smatrajući da bi se time bolje naglasio jugoslavenski karakter
almanaha (budućeg mesečnog magazina). Kasnije smo ipak odustali
od te ideje. Termin SF već odavno je usvojen kao internacionalna
oznaka za ovaj literarni žanr, a sem toga već se do te mere ukorenio
i među domaćim poklonicima naučne fantastike, da bi uvođenje oznake
NF samo iskomplikovalo čitavu stvar i (u praksi) dovodilo do raanih
neželjenih komplikacija. Sem toga, akccptirajući amblem SF. mi se i
kroz taj mali simbol priključujemo velikom međunarodnom bratstvu
pisaca i ljubitelja naučne fantastike, u kome ćemo — to je naša duboka
vera — vremenom zauzeti časno i ugledno mesto.
 402

O etimologiji i -fonetici
Kao što su čitaoci almanaha zapazili, pri transkribovanju stranih
imena na srpskohrvatski svugde smo se držali načela fonetike (»piši kao
što govoriš«), s tim što smo u teorijsko-kritičkim tekstovima sva auten­
tična, dakle realno postojeća imena (pisaca, naučnika, filmskih stvara­
laca i si.) davali ne samo fonetski nego (u zagradi) i etimološki kad
god bi se po prvi put spomenula. Imena koja se pojavljuju u »fikciji«
(roman, priče, drama, poezija) prezentirali smo isključivo u fonetskoj
varijanti, jer smo smatrali da bi insistiranje na etimologiji samo otežalo
spontano praćenje tekstova.
što se tiče originalnih priloga sa hrvatskog jezičkog područja (Fur-
tinger, Koščević, Mikuličić) njih smo, razume se, štampali dosledno
poštujući slovo rukopisa — bez ekaviziranja i prebacivanja na fonetiku.

Izbor ilustracija

U osnovi, »Andromeda« je zamišljena kao mesečni magazin i u

takvoj formi naprosto bi morala da bude ilustrovana. Stvari nisu toliko
kategorične kada je reč o almanahu, ali smo već u početku smatrali
da i on treba da bude ilustrovan, jer time dobija jedan novi, vizuelni
kvalitet.
Umesto da uz literarne priloge objavimo odgovarajuće crteže —
ideja koja je pretpostavljala niz tehničkih i drugih teškoća i, još gore,
ili mnogo vremena ili improvizaciju — mi smo se odlučili da almanah
ilustrujemo egzaktnim likovnim prilozima na temu naučne fantastike.
Nadamo se da je time ostvaren višestruki efekat: almanah je postao
življi i pregledniji za oko; predstavljena je naučna fantastika u vizuel-
nim medijima (oblast koju razmatra teorijski prilog Žike Bogdanovića);
slikovno je prikazan razvoj izdavačke delatnosti u ovoj oblasti u svetu i
kod nas; dati su i portreti većeg broja autora čije literarne ili esejističke
priloge objavljujemo u almanahu.

Kontakt preko »Galaksije«

Budući da nas od sledećeg almanaha »Andromeda« deli pola godine

ili više, naš kontakt s vama, dragi čitaoci, mogao bi da izgleda gotovo
neostvarljiv. Ipak, postoji jedno srećno rešenje: tu je naš matični
časopis »Galaksija«. Ako želite da dobijete neka lična ili javna oba-
veštenja, ako imate kakve primedbe ili sugestije, ako nameravate da
učestvujete u našem konkursu za SF priču, ako ste raspoloženi da nam
pomognete u pribavljanju bibliografskih i drugih podataka o naučnoj
fantastici u svetu i kod nas — pišite nam na »Galaksiju« (»Galaksija«
— BIGZ, Bulevar vojvode Mišića 17, 11000 Beograd — sa naznakom
»za Andromedu«). Na vaša pisma odgovorićemo ili direktno ili preko
našeg časopisa. I bićemo vam uistinu zahvalni što ste se prihvatili odgo­
vornog zadatka da, zajedno s nama, pomažete razvoj naučne fantastike
u Jugoslaviji.
Redakcija
Bibliografija

SF NA SRPSKOHRVATSKOM
Ova bibliografija urađena je sa željom da se ljubiteljima naučne fan­
tastike pruži uvid u tu izdavačku delatnost na srpskohrvatskom jeziku
od početka našeg veka do danas. Razumljivo, u ovu listu nije moglo da
uđe sve što je kod nas štampano iz oblasti naučne fantastike: u Ju­
goslaviji je objavljeno na hiljade priča, novela i noveleta — i njihovo
popisivanje jedva da bi imalo nekog smisla. U ovu bibliografiju ušli su
samo naslovi romana i zbirki priča štampanih u vidu knjige, kao i
naslovi romana objavljenih u novinama i časopisima (»Politika«, »Ko-
smoplov«).
Da ovaj popis ne bi ostao gola faktografija, redakcija »Andromede«
će preko svog matičnog lista »Galaksija« čitaoce obaveštavati o delima
iz naše bibliografije koja se još mogu kupiti. U saradnji sa domaćim
izdavačkim kućama, »Galaksija« će čitaocima omogućiti da te knjige
nabave i tako popune svoju biblioteku SF literature.
Ova bibliografija ujedno je i poziv da nam pišete i ukažete na na­
slove koje smo propustili da uvrstimo. Takva saradnja donela bi plo­
dove od kojih bismo imali zajedničku korist. Sigurno je da postoje
SF dela koja su gotovo zaboravljena i izgubljena, pa nam je tu vaša
pomoć neophodna. Osim toga, kao što ćete primetiti, podaci uz neke
naslove u ovoj bibliografiji nisu kompletni — pa će nam vaša pomoć
i tu biti dragocena.
Pri pravljenju ovog popisa koristili smo kataloge domaćih izdavač­
kih kuća i međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, dokumentaciju
novina i časopisa i brošuru objavljenu za vreme Prvog sajma naučne
fantastike u Zagrebu, u kojoj se pojavio i veći broj naslova SF lite­
rature.
Nadamo se da će ova bibliografija biti osnova naše saradnje i da
će — uz vašu pomoć, dragi čitaoci — vremenom poprimiti svoj defi­
nitivni oblik, proširen i delima na jezicima naših ostalih naroda i
narodnosti.
Petar Luković
 404

1. Adler Irving: Zvezde, stepenice za svemir — Vuk Karadžić, 1966,

Beograd
2. Aksjonov Vasilij: Zvezdana vozna karta — Narodna knjiga, 1963,
Beograd
3. Alargić D: Antares — Savremena štampa, 1969, Beograd
4. Altov-Žuravjev: Balada o zvezdama — Politika, 1973, Beograd
5. Anderson Pol: Gusari iz vasione — Politika, 1974.
6. Anderson Pol: Pohod na Jupiter — Kosmoplov, 1969, Beograd
7. Anderson Pol: U džungli pravremena — Kosmoplov, 1969.
8. Asimov Isaac: čelične spilje — Epoha 1957, Zagreb
9. Asimov Isaac: Golo sunce — Epoha, 1959, Zagreb
10. Asimov Isak, Mladost — Kosmoplov, 1969.
11. Asimov Isak: Šljunak na nebu — 1961, Beograd
12. Asimov Isak: Životni prostor — Kosmoplov, 1969.
13. Balard Dž: Potopljeni svet — Jugoslavija, 1967, Beograd
14. Balmer E. Vajli: Sudar svetova — Kosmos, 1955, Beograd
15. Bardžis Antoni: Paklena pomorandža — BIGZ, 1975, Beograd
16. Bekmen Dž: Prokleta Danijela — Dnevnik, 1959, Novi Sad
17. Bellamy Edward: U godini 2000. — osvrt na godinu 1887. — Har-
tman-Kugli, 1903, Zagreb
18. Beljajev Aleksandar: Glava profesora Douela — Džepna knjiga, 1957,
Sarajevo; Politika, 1962.
19. Beljajev A: Čovek koji je našao svoje lice — 1964, Sarajevo
20. Beljajev A: Čovek amfibija — Džepna knjiga, 1957, Sarajevo
21. Beljajev A: Zvezda KEC — Stožer, 1950, Beograd
22. Веупоп J: Prva žena na Marsu — Kosmos, 1954, Beograd
23. Bjažić-Furtinger: Mrtvi se vraćaju — Epoha, 1965, Zagreb
24. Bjažić-Furtinger: Osvajač 2 se ne javlja — Epoha, 1955, Zagreb
25. Bjažić-Furtinger: Svemirska nevjesta — Epoha, 1960, Zagreb
26. Bjažić-Furtinger: Zagonetni stroj profesora Kružića — Epoha, Za­
greb
27. Bliš Džems: Zvezdane spore — Jugoslavija, 1967, Beograd.
28. Bondarov Jurij: Tišina — Politika, 1962.
29. Borisov-Pjatnova: Ključ za Sunce — Vuk Karadžić, 1963, Beograd
30. Boulle Pierre: Ljubav i sila teže — 1961, Zagreb
31. Boulle Pierre: Zavolio sam divlju ženu — Epoha, 1965, Zagreb
32. Bradbury Ray: Srebrni skakavci — Epoha, 1959, Zagreb
33. Bradbury Ray: Fahrenheit 451 — Zora, 1963, Zagreb.
34. Butler Samuel: Edgin — Nolit, 1955, Beograd
35. Chilton Charles: Crveni planet — Epoha, 1960, Zagreb
36. Chilton Charles: Pustolovina na Mjesecu — Epoha, 1959, Zagreb
37. Chilton Charles: Svijet u opasnosti — Epoha, 1965, Zagreb
38. Ciolkovski K. E: Put ka zvezdama — Savremena štampa, 1964, Beo­
grad
39. Clarke Arthur: Ostajem na Marsu — Epoha, 1957, Zagreb
40. Capek Karei: Krakatit — 1954, Beograd
Bibliografija 405

41. Capek Karei: Rat ljudi i daždevnjaka — Matica Srpska, 1954, Novi
Sad; BIGZ, 1975, Beograd
42. Capek Karei: Tvornica apsolutnog (?)
43. Ciževski: U prašumi vremena — Veselin Masleša, 1969, Sarajevo.
44. Dalton K. i Artur R: Rat majmuna — Kosmoplov, 1969.
45. Dermez Iv: Titan iz vasione — Nolit, 1963, Beograd
46. Doji Konan: Izgubljeni svet — Novo pokolenje, 1951, Beograd
47. Flammarion C: Poslednji dani ljudi — 1920, Zagreb
48. Flammarion C: Propast svijeta — 1918, Zagreb
49. Giljzin K. A: Putovanje ka dalekim svetovima — Rad, 1963, Beograd
50. Gor Genadij: Lutalica i vreme — Politika, 1963
51. Graciotti Mario: čovek višebrojnik — Otokar Keršovani, 1972, Ri­
jeka
52. Hajnlajn A. Robert: Gospodari bez razuma — Politika, 1955
53. Hajnlajn A. Robert: Svemirska patrola — Dnevnik, 1961, Novi Sad
54. Haksli Oldos: Vrli novi svet — Jugoslavija, 1967, Beograd
55. Hoyle Fred: Crni oblak — Naprijed, 1964, Zagreb
56. Jefremov I: Magline Andromede — Džepna knjiga, 1961, Sarajevo
57. Jefremov I. A: Put vjetrova — Zora, 1966, Zagreb
58. Jefremov I: Senka prošlosti — Novo pokolenje, 1961, Beograd
59. Jefremov I: Zvezdani brodovi — Tehnička knjiga, 1950, Beograd
60. Jemcev N. i Parnov E: Poslednja vatra — Kosmoplov, 1970
61. Karson Račel: Pod morskim vetrom — Vuk Karadžić, 1966, Beograd
62. Kazancev A. P: Orkanska planeta — Politika, 1967.
63. Kazancev A. P: Put na Mesec — Politika, 1963.
64. Keler D: Iza vrata pakla — Politika, 1957.
65. Klark Artur: Odiseja u svemiru 2001. — BIGZ, 1975, Beograd
66. Klark Artur: SOS na Mesecu — Politika, 1969.
67. Koks Eri: Pod zlatnim svodom — Politika, 1953.
68. Krejton M: Bakterija Andromeda — Kosmoplov, 1969.
69. Krouz Vilijem: Svet budućnosti — Vuk Karadžić, 1966, Beograd
70. Kudrjavcev Boris: Svet u zrnu peska — Vuk Karadžić, 1964, Beograd
71. Kuper Edmund: Na granici vremena — Politika, 1974.
72. Langrenus M: Država na Mjesecu — Tehnička knjiga, 1956, Zagreb
73. Lem Stanislaw: Ana sa zvijezda — Epoha, 1965, Zagreb
74. Lem Stanislav: Invazija s Aldebarana — Nolit, 1965, Beograd
75. Lem Stanislav: Solaris — Politika, 1965; BIGZ, 1972, Beograd
76. Lem Stanislav: Zvezdani dnevnici Ijona Tihog — Nolit, 1964, Beo­
grad
77. Lomer K: Kosmička Odiseja — Kosmoplov, 1969.
78. London Džek: Gvozdena peta — Kultura, 1946, Zagreb—Beograd
79. London Džek: Prije Adama — Mladost, 1952, Zagreb
80. Lymington J: Dolazak stranaca — Epoha, 1965, Zagreb
81. Ljašenko M: Čovek zrak — Nolit, 1962, Beograd
82. Makdonald Džon: Planeta sanjara — Nolit, 1961, Beograd
83. Martinov Georgi: Kalistijani — Dnevnik, 1963, Novi Sad
84. Martinov Georgi: Tajna kamene čaše — Epoha, 1962, Zagreb
85. Martinov Georgi: Venera •— sestra Zemljina — Nolit, 1961, Beograd
86. Matošec Milivoj: Suvišan u svemiru — Prosveta, 1966, Beograd
87. Miro San: Ruševine Sunca — Politika, 1962.
88. Natanović—Strugacki: Let na Veneru — 1956, Zagreb
89. Nemcov V: Vatrena kugla — Epoha, 1960, Zagreb
90. Nesvadba J: Obračun sa dr Dongom — Zora, 1964, Zagreb
26 Andromeda
Bibliografija 406

91. Nesvadba J: Tragovima snježnog čovjeka — Epoha, 1962, Zagreb

92. Obručev Vladimir: Plutonija — Mlado pokolenje, 1966, Beograd
93. Oliver č: Poslednji grad na Zemlji — Kosmoplov, 1969.
94. Orvel Džordž: 1984 — Jugoslavija, 1967, Beograd
95. Petković S: Osveta manijaka — Epoha, 1965, Zagreb
96. Po Edgar Alan: Avanture Gordona Pima — Rad, 1955, Beograd.
97. Pol-Kornblut: Reklamo kratija — Jugoslavija, 1967, Beograd
98. Polješčuk A: Greška profesora Aleksejeva — Nolit, 1964, Beograd
99. Randa Peter: Ciklus nula — Nolit, 1965, Beograd
100. Rasel E. F: Nepobediva planeta — Kosmoplov, 1969.
101. Rasel E. F: Sve boje mraka — Politika, 1974.
102. Ritig Angelo: Ljubav u neboderu — Epoha, 1965, Žagreb
103. Ritig Angelo: Sasvim neobično buđenje — Epoha, 1961, Zagreb
104. Ružić Silvio: Uspavani diktator — Epoha, 1961, Zagreb
105. Safronov: Čudnovati doživljaji Hromova — Epoha, 1961, Zagreb
106. Savčenko: Crne zvezde — Nolit, 1961, Beograd
107. Simak Kliford: Grad — Jugoslavija, 1967, Beograd
108. Simak Kliford: Kimon — Kosmoplov, 1969.
109. Simak Kliford: Od Zemlje do Meseca — Kosmoplov, 1969.
110. Simak Kliford: Prsten oko Sunca — Politika, 1974.
111. Sol Dž: Ponovo rođeni — Politika, 1955.
112. Sterdžen Teodor: Više nego ljudski — Jugoslavija, 1967, Beograd
113. Stivenson R. L: Neobičan slučaj dr Džekila i g. Hajda — 1965,
Zagreb
114. Stjuart Dž: Zabranjena planeta — Politika, 1958.
115. Strugacki A. B: Plavi horizont — Politika, 1965.
116. Strugacki A. i B: Tahmasib — Jugoslavija, 1967, Beograd
117. Strugacki Arkadij i Boris: Planeta purpurnih oblaka — Politika,
1964.
118. Suvin Darko: Od Lukijana do Lunjika — Epoha, 1965, Zagreb
119. šeli V. Meri: Frankenštajn ili moderni Prometej — Mlado pokolenje,
1960, Beograd
120. Taker Vilson: Svedoci prošlosti — Politika, 1955.
121. Ten V: Mi na Mesecu — Kosmoplov, 1969.
122. Tolstoj Aleksej: Aelita — 1924, Zagreb
123. Tolstoj Aleksej: Hiperboloid profesora Garina — Džepna knjiga,
1959, Sarajevo
124. Tolstoj Aleksej: Pod vodom — Zagreb
125. Valisfurt R. V: SOS... leteći tanjiri — Kosmos, 1954, Beograd
126. Vasilijev—Gučev: Reportaže iz XXI veka — Nolit, 1966, Beograd
127. Vels H. Dž: Neobične priče — Kosmos, 1939. Beograd
128. Vels H. Dž: Nevidljivi čovek — Tehnička knjiga, 1951, Beograd
129. Vels H. Dž: Novi svet — lik stvari koje dolaze — Beograd
130. Vels H. Dž: Ostrvo dr Moroa — Narodna knjižnica, 1932, Beograd
131. Vels H. Dž: Ukradeni bacil — Nolit, 1961, Beograd
132. Verkor: Izopačene životinje — Jugoslavija, 1967, Beograd
133. Veme Jules: Ledena sfinga — 1958, Zagreb
134. Veme Jules: Plivajući grad — 1945, Zagreb
135. Veme Jules: Put na Mesec — Stvarnost, 1969, Zagreb
136. Veme Jules: Put u središte Zemlje — Otokar Keršovani 1969, Rijeka
137. Vem Žil: Čudnovati doživljaji ekspedicije Barsak — Rad, 1959, Beo­
grad
Bibliografija 467

138. Vern žil: 20.000 milja pod morem — Vcsclin Maslc&r, 17<Z, Sara­
jevo
139. Vern žil: Dve godine raspusta — Rad, 1959, Beograd
140. Vern Žil: Gospodar sveta.— Tehnička knjiga, 1951, Beograd
141. Vern žil: Lovci na meteore — Tehnička knjiga, 1955, Beograd
142. Vern Žil: Parna kuća — Rad, 1959, Beograd
143. Vern Žil: Pet stotina miliona Begeninih — 1928, Beograd
144. Vern Žil: Robur osvajač — Rad, 1959, Beograd
145. Versins Pierre: Vatromet — Nolit, 1964, Beograd
146. Vestlejk D. E: Kolonija u svemiru — Kosmoplov, 1970,
147. Vilijams Dž: Signali iz svemira — Kosmoplov, 1970.
148. Vindem Džon: Hrizalidi — Nolit, 1963, Beograd
149. Vladko V: Argonauti svemira — Rad, 1959, Beograd
150. Vogt Van A. E: Kuća bez vremena — Politika, 1961.
151. Vogt Van A. E: Pravac Alfa Kentaur — Kosmoplov, 1969.
152. Wells H. G: Borba svetova — Tipografija, 1923, Zagreb
153. Wells H. G: Carstvo mravi — 1939, Zagreb
154. Wells H. G: Ljudi nalik na bogove — Zora, 1952, Zagreb
155. Wells H. G: Pripovjetke iz kamenog doba — Novo pokoljenje, 1545,
Zagreb
156. Wells H. G: Prvi ljudi na Mjesecu — Mladost, 1951, Zagreb
157. Wells H. G: Vremenski stroj — Stvarnost, 1969, Zagreb
158. Wyndham John: Dan obračuna — Epoha, 1961, Zagreb
159. Wyndham John: Neman se budi — Epoha, 1960, Zagreb
160. Zamjatin E: MI — Prosveta, 1969, Beograd.
Konkurs za domaću SF priču

Udovoljavajući zahtevima mnogobrojnih ljubitelja naučne fantastike u

Jugoslaviji, koji su i sami želeli da se ogledaju kao autori u ovoj oblasti,
»Andromeda« otvara konkurs za domaću SF priču.
Propozicije konkursa:
1. Pravo učestvovanja na konkursu »Andromede« imaju svi punoletni dr­
žavljani SFRJ.
2. Priče koje se šalju na konkurs moraju tematski da budu vezane za
naučnu fantastiku. Žiri »Andromede« zadržava u ovom smislu puno pra­
vo arbitraže.
3. Bez obzira na kojem je jeziku naroda ili narodnosti Jugoslavije priča
napisana u originalu, za konkurs treba slati samo verziju na srpsko-
hrvatskom jeziku.
4. Priča ne sme da bude duža od dvadeset kucanih stranica, sa najviše
trideset redova na stranici, odnosno šezdeset i pet slovnih znakova u
redu (računajući tu i beline).
5. Priče slati u jednom primerku (originalu) bez potpisa ili šifre. Autorstvo
se dokazuje kopijom po objavljenom naslovu dela koje je nagrađeno
ili preporučeno za otkup.
6. žiri »Andromede«, čiji ćemo sastav objaviti naknadno, izabraće tri priče
koje će biti nagrađene:
I nagrada — 5.000 dinara
II nagrada — 3.000 dinara
III nagrada — 2.000 dinara
Žiri zadržava pravo da, ukoliko to nađe za shodno, odustane od dodele
neke nagrade. Žiri će takođe predložiti redakciji »Galaksije« i »Andromede«
da otkupi za objavljivanje određeni broj priča.
7. Prvonagrađena priča stiče pravo učestvovanja na godišnjem konkursu
EUROKON-a (Evropske naučno-fantastičke unije).
8. Priča koja se šalje na konkurs ne sme prethodno nigde da bude objav­
ljena.
9. Krajnji rok za slanje priče za konkurs je 30. jun 1976. godine.
10. Učesnici konkursa i svi zainteresovani imaće u svakom broju »Galaksije«
tribinu gde će moći da upućuju svoje predloge, mišljenja i sugestije.
11. Konačni rezultati konkursa »Andromede« biće objavljeni u drugom broju
ovog almanaha.
12. Priče, za konkurs, kao i pisma sa eventualnim predlozima i primedbama,
slati na adresu: »Galaksija« — BIGZ, Bulevar vojvode Mišića 17, 11000
Beograd — sa naznakom »Za konkurs Andromede«.
13. O eventualnim izmenama i dopunama pravila konkursa redakcija »Ga­
laksije« će čitaoce obavestiti blagovremeno.
Nauka i tehnika— illi'.SIH
od kamenog doba 8HLMSIJH
do kosmičke ere 88L8NSU8
MLMSIJfJ
SFIlflhSIJFI
GALAKSIJA je jedinstven jugoslovenski časopis za popularizaciju nauke
i tehnike. Izlazi svakog prvog u mesecu, u ofsetnoj tehnici na 64 strane
revijalnog formata, od čega 8 strana u koloru. Cena: 7 dinara.
U toku četiri godine postojanja — prvi broj izašao je iz štampe
marta 1972. — GALAKSIJA je stekla veliki ugled u društveno-političkim,
naučnim, privrednim, tehničkim i prosvetnim krugovima i okupila
vernu publiku, kako među mladima, tako i među odraslim čitaocima.
Tiraž, koji se do pre godinu dana kretao između 30 i 35 hiljada, sada je
udvostručen. Ovakav izvanredan prodor postignut je zahvaljujući odgo­
vornom i iscrpnom obaveštavanju čitalaca o najnovijim naučnim i teh­
ničkim dostignućima kod nas i u svetu, egzaktnom ali istovremeno i
popularnom pristupu u obradi tema, kao i dobroj tehničkoj opremi
časopisa.
GALAKSIJA je multidisoiplinami naučno-populami časopis, što
znači da ona u svoj spektar tema i sadržaja uključuje sve oblasti nauke:
ANTROPOLOGIJA HEMIJA ORNITOLOGIJA
ARHITEKTURA HOBI PALEONTOLOGIJA
ARHEOLOGIJA INDUSTRIJA POLJOPRIVREDA
ASTRONAUTIKA INFORMATIKA POMORSTVO
ASTRONOMIJA ISHRANA PORTRETI
AUTOMOBILIZAM ISTORIJA PSIHOLOGIJA
AUTOMATIKA ISTORIJA NAUKE PSIHOTRONIKA
BIOLOGIJA KIBERNETIKA RADIO-AMATERSTVO
BOTANIKA KINOAMATERIZAM RATNA TEHNIKA
DEMOGRAFIJA KLIMATOLOGIJA REKREACIJA
EKOLOGIJA KOMUNIKACIJE RESURSI
EKONOMIJA KRIMINALISTIKA SAOBRAĆAJ
EKSPEDICIJE KULTURA SEIZMOLOGIJA
ELEKTRONIKA MATEMATIKA SOCIOLOGIJA
ENERGETIKA MEDICINA SPORT
ENTOMOLOGIJA MEĐUNARODNI ODNOSI TEHNIKA
ETNOLOGIJA MODELARSTVO TEHNOLOGIJA
FELJTON NAUKA I DRUŠTVO URADI SAM
FIZIKA NUKLEARNA FIZIKA URBANIZAM
FOTO-TEHNIKA OBRAZOVANJE UMETNOST
FUTUROLOGIJA OKEANOGRAFIJA VAZDUHOPLOVSTVO
GENETIKA OPTIKA ZOOLOGIJA
GEOLOGIJA OPTOELEKTRONIKA
»Galaksija« u svakom broju objavljuje jednu odabranu naučno-fanta-
stičnu priču.

Galaksija — Vaš vodič kroz svet nauke

Posvećena proučavanju »istorije i teorije stripa, i vizuelnih medija koji
se izražavaju grafičkim putem«, revija »Pegaz« je od prvog trenutka
postala izuzetna pojava u našoj savremenoj kulturi — do te mere izu­
zetna da je u novogodišnjoj anketi zagrebačkog »Vjesnika« proglašena
»događajem godine« na području književnosti (tipografske kulture u
širem smislu reči)!
»Pegaz« izlazi četiri puta godišnje, a do sada je objavljeno pet bro­
jeva (u tri sveske). Do koje mere je odziv čitalaca bio izvanredan, po­
kazuje činjenica da su prve dve sveske (u prošeku 180 strana formata
»Galaksije«) rasprodate u najkraćem mogućem roku! Najnoviji broj
(4—-5) upravo je ovih dana izišao iz štampe, a u pripremi je i specijalni
broj posvećen opusu Aleksa Rejmonda, jednog od najvećih majstora
stripa.
Osobitost »Pegaza« u tome je što objavljuje ozbiljne, analitičke eseje
sa područja stripa i crtanog filma, iz pera istaknutih domaćih i inostra­
nih autora. Dela velikih stvaralaca stripa, kao i mediji stripa i crtanog
filma uopšte, osvetljeni su s ljubavlju i nesumnjivim poznavanjem
stvari... Ali, ono što predstavlja posebno privlačnu stranu revije, jeste
činjenica da »Pegaz« u celini objavljuje klasične i savremene stripove
najčuvenijih jugoslovenskih i svetskih majstora. U dosadašnjim broje­
vima »Pegaza«, tako, objavljeni su sledeći stripovi:
• Đorđe Lobačev: ČAROBNJAK IZ OZA
• Vilijem Rit — Klarens Grej: BRIK BRADFORD
• Elzi Krisler Segar: POPAJ
• Hugo Prat: KORTO MALTEŽANIN
• Vilhelm Buš: PUAS I PLJES
• Sergej Solovjev: PESMA JUŽNOG VETRA
• Dešajel Hemet — Aleks Rejmond: TAJNI AGENT IKS-9
• Žak Lob — žorž Pišar: ODISEJ
• Lazar Stanojević: SVEMIRONI
• Nik Afonski: PUSTOLOVINE MALOG DŽONUA
• Nikola Navojev: ZIGOMAR
• Džo Mak Manus: PORODICA TARAlNA
• Dino Batalja: PRIČE TAJANSTVA I MASTE
Čitaoci koji žive izvan Beograda mogu svoj primerak časopisa obezbediti
ako uplate 50 dinara na adresu izdavača (Kulturni centar Beograda, Knez
Mihajlova 6/1, 11000 Beograd), na tekući račun broj 608-06-603-7288, sa po­
sebnom naznakom za »Pegaz«. Čitaoci iz Beograda mogu časopis kupiti na
jedina dva prodajna punkta u gradu: u knjižari »Presvete« (Terazije 16)
i u knjižari Matice srpske (Studenski trg 5).
Naučna fantastika
(Zbornik teorijskih radova)

U izdanju Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda (biblioteka

»XX VEK«) uskoro iz štampe izlazi zbornik teorijskih radova o
naučnoj fantastici kojeg je priredio Zoran Živković. To je prva
knjiga na srpskohrvatskom jeziku koja će omogućiti sve većem
broju naših čitalaca naučno-fantastične literature da se upoznaju
sa filozofskom, sociološkom, psihološkom i uopšte teorijskom pro­
blematikom vezanom za ovaj po mnogo čemu kontroverzan proiz­
vod kulture i književnosti našeg vremena. Pored uvodnog teksta
Zorana Živkovića, knjiga sadrži sedam dužih ogleda prevedenih
sa engleskog, ruskog, francuskog i nemačkog jezika, čiji autori
uživaju u svetu priznati autoritet u ovoj oblasti. Raznovrsnost
pristupa, razlike u stavovima, često i polemički ton — čine ovu
knjigu ne samo korisnom nego i zanimljivom lektirom. Obim:
preko 250 strana.

Sadržaj zbornika NAUČNA FANTASTIKA

• Zoran Živković: Šta je naučna fantastika?
• Stanislav Lem: Naučna fantastika, aksiologija, kritika
• Robert Filmus: Naučna fantastika kao mit
• Julij Kagarlicki: Naučna fantastika i društvo
• Marks Hilegas: Naučna fantastika kao kulturni fenomen
• Žan Gatenjo: Problemi značenja naučne fantastike
• Mihael Pelke i Norbert Lingfeld: Budućnost naučne fantastike
• Džordž Zebrovski: Naučna fantastika na filmu

Čitaoci ANDROMEDE mogu ovu knjigu kupiti po pretplatnoj ceni od 70

dinara ukoliko je najkasnije do kraja marta 1976. godine naruče na
adresu: GALAKSIJA — BIGZ, Bulevar vojvode Mišića 17, 11000 Beograd
sa naznakom »za zbornik«.
FAhTOROMEDA]

Dušan Mijatović
Dizajn • Dobrilo M. Nlkolić