Sportska administracija -.

 Većina ljudi je takođe čulo za „olimpijadu“. Iako se ponekad smatra da se ovaj termin odnosi na
određene Igre, on se zapravo odnosi na četvorogodišnji period, čije otvaranje slave Igre i tokom
kojeg se Igre mogu održati, ali i ne moraju.
 Prve olimpijske igre – Atina 1896.god
 Moguće je razlikovati pet perioda, svaki od oko 20 godina, koji obeležavaju njihovo postepeno
uzdizanje:
1. Prva, od 1896. do 1912. godine, jeste ona iz njihovih teških ranih dana.
Nakon izuzetno uspešnog lansiranja u Atini 1896. godine, Igre su pretrpele integraciju u
Univerzalne izložbe od 1900. do 1908. godine (u Parizu, St. Louisu i Londonu),
Veliki uspeh Stokholmskih igara 1912. godine (koje su prvi put ujedinile zemlje sa svih
pet kontinenata) omogućio je savremenim Igrama da prežive prekid izazvan Prvim
svetskim ratom (tokom kojeg su Igre 1916. zakazane u Berlinu otkazane).
2. Drugi period, od 1920. do 1936., je period između dva svetska rata. Videlo se rođenje i
usidrenje većine olimpijskih simbola i ceremonijalnih obeležja koje danas poznajemo i
koje čine deo slike Igara: isprepleteni krugovi koje je izumeo Kuberten, zakletva
sportista, ceremonija dodele medalja, olimpijski plamen i relej baklji iz Olimpije,
Olimpijskog sela itd.
3. Treći period, koji se proteže od 1948. do 1968. godine, označava internacionalizaciju
Igara, koje su se prvi put održavale izvan Evrope i Severne Amerike. Tada se pojavila
neformalna rotacija između kontinenata. Na Igrama su prvi put učestvovale nove
zemlje koje su proistekle iz kraja kolonizacije u Aziji i Africi.
4. Četvrti period, od 1972. do 1992. godine, karakteriše zapanjujuće poboljšana
tehnološka sofisticiranost u vezi sa igrama (međunarodno emitovanje, vrhunski
sportski objekti i oprema) i naglašavanje političkih problema.
5. U petom periodu, od 1996. godine, Igre dostižu veličinu koja čini njihovu logističku
organizaciju krajnje opasnom i čini učešće vlade apsolutno neophodnim. Barselona je
utrla put ovom gigantizmu, ali su „Stogodišnje igre“ u Atlanti 1996. godine naišle na
velike poteškoće u oblasti transporta, informacione tehnologije i bezbednosti. Štaviše,
organizatori Atlante 1996. nastojali su da ostvare sve moguće oblike komercijalnih
prihoda i uštede u pogledu resursa, jer im je nedostajala istinska podrška gradske vlade
ili države Džordžija.
 Izbori grada koji će organizovati letnje ili zimske igre uvek su bili jedan od glavnih zadataka
članova MOK-a
 U prošlosti je MOK tražio odgovore samo na nejasan upitnik i neke arhitektonske skice. Pored
toga, a od Igara 1992. godine, osnovala je komisiju za ocenu kandidatura, koja je posetila
gradove i izradila izveštaj za članove MOK-a sa pravom glasa. Od Zimskih igara 2002. godine,
za koje je bilo devet gradova kandidata, MOK je uspostavio postupak predizbora kojim su
eliminisane kandidature koje su se smatrale najslabijima, na osnovu mini-dosijea (bez poseta
radi procene).
 Komisija za ocenjivanje posećuje samo unapred odabrane gradove, upoređuje različite
predloge i iznosi njihove preferencije, ali pažljivo prigušenim terminima. Glasanje se vrši
tajnim glasanjem.
 MOK je odlučio da nametne prva pravila za gradove kandidate i sopstvene članove od 1987.
Na primer, mogućnost održavanja prijema bila je ograničena i vrednost poklona ograničena
na 200 američkih dolara. Pravila je sastavio švajcarski član MOK-a, Marc Hodler, koji je bio
odgovoran za njihovu primenu
Sportska administracija -.-

 Predizbor vrsi Izvršni odbor MOK-a (čiji je sastav i sam izmenjen tako da uključuje
predstavnike međunarodnih federacija i NOK-a u okviru strukturnih reformi u MOK-u) na
osnovu tehničkog izveštaja koji je sastavila radna grupa iz uprave MOK-a i njeni stručnjaci.
 Posete članova MOK-a gradovima kandidatima i posete predstavnika pomenutih gradova
članovima više nisu dozvoljene.

OLIMPIJSKI SISTEM

 Centralni akteri se mogu podeliti na 5 vrsta:

 Centralni akter je Međunarodni olimpijski komitet (MOK), koji su osnovali Pjer de Kuberten i
njegovi prijatelji 1894. godine i igra vodeću ulogu u pokretu. MOK prepoznaje ostale aktere i
delimično ih finansira.
 Navedeni prioritet MOK-a je promocija olimpijskog pokreta i jačanje jedinstva između
njegovih različitih entiteta (sportske organizacije) i pojedinaca (sportista, trenera, navijača
itd.) koji prihvataju smernice Olimpijske povelje koju je on sastavio.
 Organizacioni komiteti Olimpijskih igara (OKOI) predstavljaju drugu vrstu aktera. Uprkos
tome što nisu trajni - njihov životni vek ne prelazi desetak godina potrebnih za organizovanje
zimskih ili letnjih igara - oni su od centralnog značaja za sistem i dozvoljavaju da se on
samofinansira zahvaljujući prihodima svojstvenim organizovanju Igara. OKOI su stvorili javni
organi i Nacionalni olimpijski komitet dotične zemlje u mesecima nakon što je MOK odredio
grad domaćin za Igre. OKOI je usko povezan sa lokalnom, regionalnom i nacionalnom vladom
relevantne države za sve vrste organizacionih pitanja. MOK uvek radi sa tri ili četiri OKOI -a
predstojećih Igara u bilo kom trenutku.
 Međunarodne sportske federacije (MF) predstavljaju treću vrstu aktera. Oni upravljaju
svojim sportovima i disciplinama na svetskom nivou. Pravi se razlika između onih čiji su
sportovi na programu Letnjih ili Zimskih igara i onih čiji sportovi nisu na programu, ali ih je
MOK prepoznao.
 Olimpijske MF dobijaju deo prava emitovanja i marketinga koje generišu Igre. Priznate
međunarodne sportske institucije primaju subvencije od MOK-a. Aktivnosti MF-a nikako nisu
ograničene na Igre, ali malo njih organizuje svetska prvenstva koja su u stanju da donose
velike sopstvene prihode.
 Nacionalni olimpijski komiteti (NOK) predstavljaju četvrtu vrstu aktera u olimpijskom
sistemu. Oni su teritorijalni predstavnici MOK-a, mada MOK nije konfederacija NOK-a, oni su
nezavisni od MOK-a sa pravne tačke gledišta. MOK ih prepoznaje kao jedine entitete koji
imaju pravo da kvalifikuju sportiste sa njihove teritorije za učešće na Igrama. MOK broji 206
nacionalnih komiteta.
 Poput MF-a, NOK-i dobijaju deo prava sa Igara. Ova distribucija se, međutim, ne vrši direktno,
već putem entiteta koji se zove Olimpijska solidarnost, NOK često subvencionira njihova
vlada, iako su pozvani da sačuvaju svoju autonomiju.
 Nacionalne sportske federacije (NF) su peta i poslednja vrsta aktera u okviru olimpijskog
pokreta. Oni ujedinjuju klubove za određeni sport u datoj zemlji i na taj način licencirane
sportiste iz te zemlje.

Regulaciona tela

 Prvi sportski regulator koji je stvoren - Sportski arbitražni sud - osnovao je MOK 1983.
godine i započeo sa radom sredinom 1984.
 Sedište CAS-a je u Lozani, ali ima decentralizovane kancelarije u Australiji i SAD-u. Važeći
zakon je Švajcarska, osim ako se obe strane ne slože da primenjuju zakon druge države.
Sportska administracija -.-

 CAS je osnovan da arbitražom rešava sporove u vezi sa sportom. To je omogućilo izbegavanje

obraćanja državnim sudovima, koji su često bili spori, skupi i nisu uvek bili dobro informisani u
vezi sa specifičnim karakteristikama sporta i olimpijskog sistema. Usvojen je model arbitražnih
sudova međunarodnih privrednih komora. Čudno je, međutim, da CAS obrađuje mnogo više
slučajeva u kojima se suprotstavljaju sportisti svojoj federaciji (naročito u vezi sa dopingom)
nego onim između sportskih organizacija i komercijalnih preduzeća.
 Svetska antidoping agencija (WADA) osnovana je u Lozani u decembru 1999. godine, na
preporuku Svetske konferencije o dopingu u sportu održane u februaru iste godine.
Konferenciju, takođe održanu u Lozani, organizovao je MOK.
 Cilj WADA-e je da promoviše, koordinira i nadgleda na međunarodnoj osnovi borbu protiv
svih oblika dopinga u sportu. Sastavljen i podjednako finansiran od strane olimpijskog pokreta
i svetskih vlada, koordinirao je razvojem i izradom Svetskog antidoping kodeksa, koji usklađuje
propise koji se odnose na doping u svim sportovima i svim zemljama.
 WADA potvrđeni su međunarodnom konvencijom koju su države članice UNESCO-a usvojile
2005. godine. U svom zakoniku, WADA spominje CAS kao jedini sud za slučajeve dopinga.
 Etička komisija MOK-a je osnovana 1999. godine- Zadužen je za definisanje i ažuriranje
okvira etičkih principa, uključujući etički kodeks, koji služe kao osnova za istraživanje žalbi
pokrenutih u vezi sa nepoštovanjem takvih principa od strane članova MOK-a, NOK-a,
kandidacionih ili organizacionih odbora, i uopšte ljudi koji su uključeni u olimpijski pokret.
 Komisija se, međutim, ne bavi slučajevima dopinga kod sportista
 Etičku komisiju čini devet pojedinaca, od kojih su najviše četvoro članovi MOK-a i najmanje
pet istaknutih ličnosti poznatih po svojoj međunarodnoj reputaciji. Ove pojedince imenuje
predsednik MOK-a, a ratifikuje ih Izvršni odbor MOK-a

MEĐUANRODNI OLIMPIJSKI KOMITET – MOK

 Međunarodni olimpijski komitet je nevladina organizacija (NVO) koja „upravlja“ Olimpijskim

igrama
 Za javnost, istorija MOK-a bila je usko povezana sa Olimpijskim igrama nekoliko decenija, jer
je komitet ostao jedva vidljiv izvan stvarnog događaja.
 Iako su Igre brzo rasle, organizovali su ih gradovi koje je nekoliko godina ranije izabrao MOK,
ali uz malo finansijske ili logističke podrške MOK-a.
 Mok je udruzenje pojedinaca,koji predstavljalju i promovisu interese MOKA u svojim
zemljama
 Počasni članovi (bivši članovi pogođeni starosnom granicom i sa najmanje deset godina
članstva) i počasni članovi (koji su dobili priznanje za doprinos olimpijskoj stvari) takođe
postoje, ali nemaju pravo glasa.
 Sve članove biraju tajnim glasanjem postojeći članovi na osnovu predloga Izvršnog odbora
MOK-a, koji prvo prima predloge za prihvatanje od Komisije za nominacije (i od predsednika
MOK-a pre osnivanja pomenute komisije 1999. godine).
 Pre nego što su formalno izabrani na kraju izdanja Igara, 12 članova koji predstavljaju
sportiste prvo biraju sportisti koji učestvuju na Letnjim igrama (ukupno osam članova,sa
preko dva uzastopna izdanja) i Zimskim igrama (četiri, dva po izdanju) glasanjem
organizovanim u Olimpijskom selu. Glasanje se vrši tajnim glasanjem i prostom većinom.
Svaki NOK koji učestvuje može predstaviti jednog aktivnog sportistu na glasanju. Ovi izabrani
olimpijci su jedini istinski demokratski element u vrhovnom organu MOK-a, generalnoj
skupštini članova MOK-a koja je u olimpijskom žargonu poznata kao „skupština“.

Sportska administracija -.-

 Prvobitno su članovi MOK-a izabrani doživotno, osim ako nisu bili prinuđeni ili odlučili da se
povuku. Sada je starosna granica utvrđena na 70 godina, a period na položaju nezavisnih
članova ograničen je na osam godina, iako je moguć ponovni izbor, za sličan period
obavljanja funkcije , do starosne granice.
 MOK je jednostavno udruženje prema švajcarskom zakonu sa sedištem u Lozani. Njeni statuti
poznati su kao „Olimpijska povelja“ i sadrže takođe sva pravila koja se primenjuju na NOK,
MF i Olimpijske igre.
 Kao i u svakom udruženju, Generalna skupština MOK-a (zasedanje) je vrhovna vlast.
 Pored izbora ili razrešenja članova, glavna ovlašćenja redovnog zasedanja MOK su sledeća:
1. Apsolutnom većinom birati predsednika MOK-a na osam godina i, možda, ponovo
izabrati njega ili nju (reizbor na 4 godine).
2. Da se apsolutnom većinom bira svaki član Izvršnog odbora MOK-a (uključujući i četiri
potpredsednika) na četiri godine, a moguće i na drugi četvorogodišnji period za
potpredsednika (dalji ponovni izbori podležu periodu čekanja od dva godine).
3. Usvojiti ili izmeniti „Pravila“ (članove) Olimpijske povelje (dvotrećinskom većinom) i
njihove podzakonske akte (prostom većinom).
4. Apsolutnom većinom birati gradove domaćine za Olimpijske igre.
 MOK od svog stvaranja poznaje samo devet predsednika, zahvaljujući izuzetnom trajanju
mandata trojice (20 i više godina). Sadašnji predsednik MOK-a je Tomas Bah.
 Glavne odluke donosi Izvršni odbor MOK-a koji se sastaje četiri ili pet puta godišnje. To je
stvarna vlada MOK-a, a njome predsedava predsednik MOK-a.
 Uloge MOK-a utvrđene su Olimpijskom poveljom. Preambula i njen član 1 predstavljaju MOK
kao „vrhovnu vlast olimpijskog pokreta“, koji je sam definisan kao svi oni pojedinci i entiteti
koji se „slažu da se rukovode Olimpijskom poveljom“, a MOK ih posebno priznaje. Član 2 daje
MOK misiju „da promoviše olimpizam u celom svetu i da vodi olimpijski pokret“.
Olimpizam je definisan kao „filozofija života, koja uzdiže i kombinuje u uravnoteženoj celini
osobine tela, volje i uma. Olimpizam nastoji da stvori način života zasnovan na radosti napora,
obrazovnoj vrednosti dobrog primera i poštovanju univerzalnih 3 osnovnih etičkih principa.
Cilj olimpizma je staviti sport u službu harmoničnog razvoja čoveka, s ciljem promocije mirnog
društva zabrinutog za očuvanje ljudskog dostojanstva
 Glavni zadatak MOKA je „osigurati redovnu proslavu Olimpijskih igara,što dovodi do četiri
glavne odgovornosti u nastavku:
1. Da prepozna jedan IF po „sportu“;
2. Da se prizna jedan NOKC po „državi“;
3. Da izaberu grad zadužen za organizaciju letnjih ili zimskih igara svake četiri godine i
nadgledaju Organizacioni odbor za Olimpijske igre (OCOG) odgovoran za to;
4. Da distribuira prihode od proslave Igara, posebno putem Olimpijske solidarnosti i
drugih priznatih entiteta.
 Veliku većinu imovine MOK-a dele dve fondacije podložne švajcarskom zakonu koje kontroliše
MOK, tačnije Izvršni odbor MOK: Olimpijska fondacija i Olimpijska muzejska fondacija. Drugi
je vlasnik Olimpijskog muzeja.
 MOK ima politiku „čistog mesta“, što znači da su bilbordi i sve vrste reklama zabranjeni u i oko
olimpijskih arena
 Konačno, MOK ugovorno zadržava pravo na 20 procenata moguće dobiti koju ostvare OKOI-i,
ali nastoji da im nadoknadi ovu sumu za održavanje olimpijskih objekata.
 MOK prihoduje samo oko osam procenata olimpijskih prihoda ostvarenih tokom svake
olimpijade.
Sportska administracija -.-

 Podela prihoda (uključujući i one u naturi) od programa TOP vrši se putem ugovora prema
sledećem približnom %: 60 procenata za dva dotična OKOI-a (Zimske i letnje igre), 30
procenata za NOK (uključujući skoro polovina za Američki olimpijski komitet) i 10 procenata
za MOK.

Nacionalni olimpijski komiteti

 Nacionalni olimpijski komiteti (NOK) su teritorijalni predstavnici MOK-a. Oni su, međutim,
nezavisne organizacije prema zakonima svoje teritorije. Njihova glavna odgovornost je da
odaberu i pošalju tim za Olimpijske igre.
 Danas, prema Olimpijskoj povelji, MOK prihvata samo nezavisne države koje priznaje
„međunarodna zajednica“ u okviru olimpijskog sistema, tj. u praksi one koje priznaju
Ujedinjene nacije (UN). MOK prizmaje 206 NOKA.
 Bilo je pet glavnih talasa priznanja NOK-a:
1. Pre Prvog svetskog rata (1894–1914)
2. Između dva svetska rata (1918–39)
3. Posle Drugog svetskog rata (1945–75)
4. Sledeće decenije (1976–88)
5. Nakon pada Berlinskog zida (1989)
 Misija i tri glavne funkcije su NOKA:
1. Da odabere i organizuje nacionalni tim za Zimske i Letnje igre.
2. Promovišu olimpizam, posebno kroz nacionalni obrazovni sistem.
3. Da promoviše MOK-ove politike na njihovoj teritoriji (kursevi i stipendije koje
organizuje Olimpijska solidarnost, borba protiv dopinga, obrazovanje i kultura,
promocija žena, sport za sve, zaštita životne sredine itd.).
 Od 1996. godine MOK i IF su progresivno uvodile kvote sportista po sportu i minimalne
kriterijume učinka, dok su ipak odobrile „pozivnice“ ili džoker kartice kako bi se - veštački -
sačuvao univerzalni aspekt Igara.

Olimpijska solidarnost

 Glavni izvor finansiranja za mnoge NOK dolazi iz olimpijske solidarnosti. Ovaj entitet upravlja
delom različitih televizijskih prava emitovanja i marketinga za Igre koji se dodeljuju NOK-ima.
 U 2007. godini Olimpijska solidarnost izvodila je oko 20 programa koji se mogu podeliti u šest
glavnih kategorija:
1. Kursevi za sportiste, trenere, administratore, sportske lekare, novinare itd. (Da bi se
trenirali takvi pojedinci u datoj zemlji sa ciljem unapređenja prakse i administracije
sporta, idealno i ako je primenjivo u koordinaciji sa dotičnom međunarodnom
zajednicom) .
2. Individualne stipendije za sportiste i trenere u cilju poboljšanja njihovih veština.
Stipendije se obično troše izvan zemalja učesnika u priznatim centrima i
univerzitetima, posebno sa ciljem učešća u Igrama.
3. Subvencije za administrativne aktivnosti NOK-a i pomoć u vezi sa upravljanjem njima,
u vidu višeg obrazovanja za njihove rukovodioce ili savetovanja stranih stručnjaka.
4. Plaćanje putnih troškova i opreme za šest do osam sportista i zvaničnika na Letnjim ili
Zimskim igrama ako se kvalifikuju za takvu pomoć (troškove smeštaja u Olimpijskom
selu plaća OKOI).
5. Doprinos organizaciji sportskih događaja koje priznaje MOK, poput olimpijskog
trčanja ili uspostavljanja nacionalne olimpijske akademije ili muzeja.
Sportska administracija -.-

6. Putni troškovi i smeštaj raznih delegata NOK-a na olimpijskim konferencijama i

sastancima kao što su Generalne skupštine ANOC-a, kontinentalni forumi i treninzi
održani u Međunarodnoj olimpijskoj akademiji u Olimpiji.

MEĐUNARODNE SPORTSKE FEDERACIJE

 Međunarodna sportska federacija (MF) je grupa nacionalnih sportskih federacija (NF) i

kontinentalnih federacija, koje ponekad završavaju pojedinci, koji žele da promovišu i razvijaju
određeni sport ili grupu sportskih disciplina na svetskom nivou. Njegov cilj je da zastupa sve
one koji se bave pomenutim sportom, posebno one koji poseduju licence nacionalnih
federacija, pa čak i ako dotični pojedinci obično nisu članovi „svog“ NF-a.
 Ukupno je identifikovano gotovo 150 sportova ili disciplina širom sveta, a postoji oko 100 MF-
ova koji pripadaju matičnom udruženju: Generalnom udruženju međunarodnih sportskih
federacija (GAISF).
 MOK prepoznaje oko 60 Medjunarodne sportske Federacije (MF), i to najviše jedan po
„sportu“ na svetskom nivou.
 Na vrhuncu organizacione piramide svake međunarodne zajednice obično postoje
zakonodavni ili izvršni organ. Prvo, obično poznato kao Kongres ili Generalna skupština MF-
a, je vrhovno telo koje definiše njegovu politiku
 Izvršni organ je obično poznat kao „Veće“ ili „Izvršni komitet“ MF-a. Izabran od strane
relevantne skupštine i / ili imenovan od kontinentalnih federacija (ređe), sastaje se nekoliko
puta godišnje i ima zadatak da rukovodi, upravlja i predstavlja IF.
 Finansijski resursi međunarodnih federacija uglavnom su sledeći (po redosledu njihovog
istorijskog nastanka):
1. Godišnje naknade koje plaćaju pridružene nacionalne federacije koje priznaje MF
(danas su to marginalne).
2. Prihod od novčanih kazni i penala koje plaćaju nacionalne federacije ili timovi koji
učestvuju u takmičenjima koja se održavaju pod pokroviteljstvom MF (velike sume za
timske sportove).
3. Naknade primljene za međunarodna takmičenja organizovana uz pokroviteljstvo MF-
a (s vremena na vreme).
4. Televizijska prava za međunarodna takmičenja koja organizuje MF (u sve većoj meri).
5. Marketinška prava za međunarodna takmičenja sa pokroviteljstvom MF-a ili za sam
MF (sponzorstva).
6. MOK uplaćuje deo televizijskih prava za Olimpijske igre (od vitalnog značaja za većinu
olimpijskih MF).

ORGANIZACIONI ODBORI OLIMPIJSKIH IGARA (OKOI)

 Kada se Olimpijske igre pripišu sedam godina pre događaja, MOK, grad domaćin i NOK zemlje
domaćina potpisuju izuzetno detaljan ugovor o gradu domaćinu, na oko 100 stranica. Grad
domaćin i NOK naročito potvrđuju svoju formalnu posvećenost stvaranju OKOI u roku od
osam meseci. OKOI tada postaje glavna zainteresovana strana prema ugovoru i takođe glavni
partner za dijalog MOK-a tokom organizacione faze. Ima oko šest godina da organizuje Igre na
osnovu obaveza Komiteta za kandidaturu i sažetih u dosijeu za kandidaturu.
 Danas je iza svake kandidature cilj postizanje pozitivnog socijalnog i ekonomskog uticaja bez
ugrožavanja životne sredine, što znači da Igre sasvim prirodno spadaju u problem održivog
razvoja date teritorije
Sportska administracija -.-

 OKOI je krajnje neobična organizacija po tome što nema ni prošlost (osim faze kratkog
kandidovanja, tokom koje su rukovodioci ponekad različiti od onih u operativnoj fazi), niti
budućnost, jer po definiciji njegova glavna aktivnost prestaje za nekoliko dana nakon
zatvaranja posle Igara. Jednom kada se Igre završe, treba samo da zatvori svoje račune i
sastavi zvanični izveštaj.
 MOK sve više prati rad OKOI-a, preko takozvane Koordinacione komisije, ali u još većoj meri
redovnim posetama predsednika te komisije i direktora MOK-a zaduženih za Igre, sport ili
druga specifična područja.
 Paraolimpijske igre se održavaju desetak dana posle Olimpijskih igara, u istim objektima kao i
poslednje, od 1988. za Letnje igre i 1992. za Zimske igre.
 MOK je 2007. godine odlučio da osnuje Olimpijske igre mladih (YOG) po uzoru na Evropske
omladinske olimpijske dane. Prvo izdanje YOG-a, rezervisano za sportiste starosti između 12 i
17 godina, održano je 2010. godine u Singapuru. Oni imaju za cilj borbu protiv
nezainteresovanosti mladih za olimpijski sport i njegove televizijske prenose, takođe izgradnju
internetske zajednice oko bavljenja sportom
 Jedinstvo vremena znači da se olimpijska takmičenja trenutno odvijaju tokom 17 (16 do
1992.) dana, uključujući ceremoniju otvaranja, iako se neke utakmice fudbala ili hokeja na
ledu često odigravaju i pre otvaranja
 Jedinstvo mesta znači da se Igre uvek zvanično pripisuju gradu, a ne državi, za razliku od
Svetskog prvenstva u fudbalu ili drugih velikih događaja
 Danas je programi nisu ograničeni brojem sportova, ali jesu ukupnim brojem disciplina lii
događaja, pa su letnje Igre ograničene na 310, a zimske na 100 disciplina.
 Što se tiče ljudskih resursa, a osim sportista i njihovog pomoćnog osoblja (dve na svaka tri
sportiste), treba detaljno ispitati četiri velike kategorije: dobrovoljci OKOI-a, mediji,
podizvođači i gledaoci.
 Kategorija podizvođača uključuje svo osoblje koje ne pripada OKOI-u i volontere koji rade na
Igrama za kompaniju koja pruža potrebne proizvode i usluge.
 Što se tiče finansijskih sredstava, treba napomenuti da se veliki novac troši na organizovanje
Igara kako bi se nadoknadila dve nematerijalna ulaganja koja nisu lako dostupna: vreme i
informacije.
 Štafeta baklje iz Olimpije se održava nekoliko nedelja pre Igara, tu su i ceremonija otvaranja,
zatvaranja i medalje

MOK i sistem Ujedinjenih nacija

 Od šezdesetih godina prošlog veka, MOK je odlučio da se obrati Organizaciji Ujedinjenih

nacija (UN) u cilju povećanja njenog međunarodnog priznanja. Štaviše, od ovog perioda UN se
zainteresovao za sport, kroz pitanje aparthejda.
 Tek čuvenom „Bosmanovom presudom“ koju je doneo Evropski sud pravde 1995. godine,
sportski pokret je postao svestan da su se stvari promenile. Sud je presudio da UEFA-ini (i
indirektno FIFA-ini) propisi o transferu i državljanstvu (tj. ograničavanje broja stranaca) nisu u
skladu sa evropskim zakonom (posebno o slobodnom kretanju osoba unutar zajednice). Pod
udarom Bosmanove presude, fudbal i druga profesionalna sportska takmičenja doživela su
izuzetan finansijski zaokret u Evropi.
 Sportska aktivnost predmet primene zakona EU“ i isključujući svako izuzeće iz tog zakona za
sport, list priznaje da se mogu prihvatiti dve specifične karakteristike: pravila koja garantuju
integritet sportskog takmičenja i piramidalna struktura federacije, organizovane na osnovu
nacionalnih entiteta.
Sportska administracija -.-

 Godine 1999. problemi povezani sa dopingom i korupcijom otkrili su ograničenja trenutnog

statusa i struktura MOK-a u očima javnih vlasti. Negativne posledice tih pitanja na olimpijski
imidž koji se prodaje sponzorima i televizijskim kućama mogle bi, vremenom i uprkos
unutrašnjim reformama, dovesti do propasti institucije koja postoji više od sto godina i koja je
do danas omogućila da organizuju, gotovo bez prekida, mirna okupljanja poznata kao
Olimpijske igre. Šta god se još moglo reći o Igrama, one su deo nasleđa čovečanstva i jedan su
od retkih moćnih simbola međunarodne saradnje.
 Međunarodna konferencija, koja se obično održava svake četiri godine, objedinjuje tri
komponente i države potpisnice Ženevskih konvencija (četiri međunarodna ugovora
potpisana u tom švajcarskom gradu 1949. godine za obnavljanje starijih konvencija koje
datiraju s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka). Konferencija usvaja i menja statute
pokreta i predlaže nove protokole uz ženevske konvencije (četiri su potpisana od 1949).
 Međunarodni komitet Crvenog krsta ima ugovore o sedištu sa preko 50 država, uključujući i
Švajcarsku, u Ženevi. Međunarodni komitet Crvenog krsta je posebno oslobođen poreza na
dodatu vrednost (PDV) od svog uvođenja u Švajcarskoj.
 U 2007. godini Međunarodni komitet Crvenog krsta je priznao 186 nacionalnih društava
Crvenog krsta ili Crvenog polumeseca

IZVOD IZ OLIMPIJSKE POVELJE

 Olimpijska povelja predstavlja kodifikaciju Osnovnih principa, Pravila (odredaba) i Pravilnika

(dopunskih odredaba) koje je usvojio Međunarodni olimpijski komitet (MOK).
 Na osnovu nje se rukovodi organizacijom i delovanjem Olimpijskog pokreta i njome se
ustanovljavaju uslovi za održavanje Olimpijskih igara. U suštini, Olimpijska povelja ima tri
osnovna cilja:
1. Olimpijska povelja, kao osnovni dokument konstitutivne prirode ustanovljava i poziva
se na osnovne principe i suštinske vrednosti Olimpijske ideje.
2. Olimpijska povelja takođe služi kao statut Međunarodnog olimpijskog komiteta.
3. Uz to, Olimpijska povelja definiše glavna međusobna prava i obaveze tri glavna
sastavna činioca Olimpijskog pokreta, a to su Međunarodni olimpijski komitet,
Međunarodne federacije i Nacionalni olimpijski komiteti, kao i Organizacioni komiteti
Olimpijskih igara, od kojih se zahteva da poštuju Olimpijsku povelju.
 Međunarodni olimpijski komitet (MOK) osnovan je 23, juna 1894. godine.
 Prve Olimpijske igre (Igre Olimpijade) modernog doba održane su u Atini, Grčkoj, 1896.
godine.
 1914. godine, usvojena je zastava koju je Pjer de Kuberten predstavio na Kongresu u Parizu.
Sastojala se od 5 međusobno povezanih prstenova koji su predstavljali uniju pet
kontinenata i susret sportista iz celog sveta na Olimpijskim igrama.
 Prve Zimske olimpijske igre održane su u Šamoniju, Francuskoj 1924. godine.

Osnovni principi Olimpijskih ideja i ideala

1. Olimpizam je filozofija života, koja slavi i kombinuje sve kvalitete koje poseduju telo, volja i
duh. Ujedinjujući sport sa kulturom i brazovanjem, Olimpizam teži da stvori način života koji
se zasniva na zadovoljstvu koje se pronalazi i fizičkom naporu, na obrazovnoj vrednosti
dobrog primera i na poštovanju osnovnih moralnih principa.
2. Cilj Olimpizma je da se sport svuda postavi tako da služi harmoničnom razvoju čoveka, u
smislu da podstakne uspostavljanje mirnog društva koje vodi brigu o zaštiti ljudskog
dostojanstva.
Sportska administracija -.-

3. Olimpijski pokret predstavlja usaglašenu, organizovanu, univerzalnu i trajna, pod vrhovnim

autoritetom MOK, svih pojedinaca i entiteta koje inspiriše vrednost Olimpizma. On pokriva
pet kontinenata. Svoj vrhunac doseže okupljanjem sportista sveta na velikom festivalu sporta,
Olimpijskim igrama. Simbol tih Igara je pet isprepletenih prstenova.
4. Bavljenje sportom je ljudsko pravo. Svaki pojedinac mora imati mogućnost da se bavi
sportom, bez diskriminacije bilo kakve vrste i u olimpijskom duhu, što zahteva uzajamno
razumevanje u duhu prijateljstva, solidarnosti i fer-pleja. Organizacija, administracija i
upravljanje sportom mora biti kontrolisano od strane nezavisnih sportskih organizacija.
5. Prepoznajući da se sport javlja u okviru društva, sportske organizacije u okviru Olimpijskog
pokreta primenjivaće političku neutralnost. Imaju prava i obaveze autonomije, što uključuje
slobodno uspostavljanje i kontrolu sportskih pravila, određivanje strukture i upravljanja
njihovim organizacijama, uživanje prava izbora bez ikakvog spoljnog uticaja i odgovornosti da
se osiguraju principi dobrog upravljanja.
6. Svaki oblik diskriminacije u pogledu zemlje ili osobe na osnovu rase, vere, politike, pola ili
drugoga nije u skladu sa pripadanjem Olimpijskom pokretu.
7. Pripadnost Olimpijskom pokretu zahteva poštovanje Olimpijske povelje i priznavanje od
strane MOK.

Sastav i opšta organizacija Olimpijskog pokreta

 Pod Međunarodnim olimpijskim komitetom, kao najvišim organom vlasti, Olimpijski pokret
okuplja organizacije, sportiste i druge koji pristaju da ih vodi Olimpijska povelja.
 Cilj Olimpijskog pokreta je da doprinese izgrađivanju mirnog i boljeg sveta putem obrazovanja
mladih kroz sport kojim se bave u skladu sa Olimpizmom i njegovim vrednostima.
 Tri glavna sastavna činioca Olimpijskog pokreta su Međunarodni olimpijski komitet (“MOK"),
Međunarodne sportske federacije ("MF") i Nacionalni olimpijski komiteti ("NOK").

Priznavanje od strane MOK

 Uslov za pripadnost Olimpijskom pokretu je priznavanje od strane MOK. MOK može priznati u
svojstvu NOK nacionalne sportske organizacije čije su aktivnosti vezane za misiju i cilj MOK.
 MOK može da prizna MF i asocijacije MF.
 Priznavanje od strane MOK može biti privremeno ili potpuno. O privremenom priznavanju ili
povlačenju odluke o priznavanju na određeno ili neodređeno vreme odlučuje Izvršni odbor
MOK. Izvršni odbor MOK može da ustanovi uslovi prema kojima prelazno priznavanje može da
istekne. Na Sesiji se donosi odluka o potpunom priznavanju ili povlačenju odluke o
priznavanju. Izvršni odbor MOK ustanovljava sve pojedinosti koje se tiču procedure
priznavanja.
 Olimpijski kongres okuplja predstavnike satavnih činioca Olimpijskog pokreta, u intervalima
koje ustanovi MOK; Kongres saziva Predsednik MOK. Olimpijski kongres ima savetodavnu
ulogu.
 Olimpijski simbol, zastava, moto, himna, obeležja (uključujući, bez ograničenja i „Olimpijske
igre“ i „Igre Olimpijade“), oznake, ambleme, plamen i baklje, odnosiće se bilo zajednički ili
pojedinačno na „Olimpijsku svojinu“.
 Olimpijski simbol se sastoji iz pet međusobno isprepletanih krugova istih dimenzija
(Olimpijski krugovi), korišćenih posebno, u jednoj ili pet različitih boja, koje su, s leva na
desno, plava, žuta, crna, zelena i crvena. Krugovi su prepleteni s leva na desno: plavi, crni i
crveni krug se nalaze u gornjem, a žuti i zeleni u donjem redu.
Sportska administracija -.-

 Olimpijska zastava ima belu osnovu, bez ikakvih ivica. U njenom centru smešten je Olimpijski
simbol u pet boja
 Olimpijska himna je muzičko delo pod naslovom "Olimpijska himna", a koje je komponovao
Spiros Samara.
 Olimpijski plamen je plamen koji je zapaljen na Olimpiji po ovlašćenju MOK.
 Olimpijska baklja je prenosiva baklja, ili njena replika, koju je odobrio MOK, a njena namena
je da u njoj gori Olimpijski plamen.
 Članovi MOK su fizička lica. Ukupan broj članova MOK ne sme da pređe 115, a u skladu sa
DOP 16. Članstvo MOK je sastavljeno od:
1. većine članova čije članstvo nije povezano sa nekom posebnom funkcijom ili
mandatom; ukupan broj može da bude maksimalno 70; samo po jedan član
državljanin jedne zemlje može biti član;
2. aktivnih sportista, čiji ukupni broj ne sme da pređe 15;
3. Predsednika ili funkcionera u nekoj od MF, asocijaciji MF ili drugim organizacijama
priznatim od strane MOK, s tim da ukupan broj ne sme da pređe 15;
4. Predsednici ili funkcioneri u NOK ili svetskim odnosno kontinentalnim asocijacijama
NOK, s tim da ukupan broj može da bude najviše 15; među članovima MOK može
biti izabran najviše jedan član državljanin dotične zemlje u MOK.
 Svaki član MOK se bira na period of osam godina i može biti ponovo izabran na jedan ili više
istih perioda od osam godina. Proceduru za ponovni izbor ustanovljava Izvršni odbor MOK.
 Članstvo u MOK prestaje na kraju kalendarske godine u kojoj član navrši 70 godinu .

Organizacija MOK-a

 Nadležnosti MOK se sprovode putem njegovih organa, a to su:

1. Skupština,
2. Izvršni odbor MOK,
3. Predsednik .
 Skupština je glavni skup članova MOK. To je najviši organ MOK. Redono zasedanje skupštine
se održava jednom godišnje. Vanredna Skupština se saziva na inicijativu predsednika MOK ili
na pismeni zahtev najmanje jedne trećine članova.
 Sastav – Izvršni odbor MOK se sastoji od Predsednika, četiri potpredsednika i deset članova.
Izbor članova će odražavati sastav Skupštine. Pri svakom biranju članova, Skupština proverava
da li su poštovani prethodno pomenuti principi.
 Skupština bira Predsednika među svojim članovima tajnim glasanjem na period od osam
godina, s tim da se mandat može obnoviti jednom na period od četiri godine.
 Trajanje mandata potpredsednika i ostalih deset članova Izvršnog Odbora MOK je četiri
godine. Član može biti izabran u Izvršni odbor MOK najviše dva puta uzastopno, bez obzira na
no u kom svojstvu je izabran.
 U slučaju da je član odslužio dva uzastopna mandata, isti može biti ponovo izabran za člana
Izvršnog odbora MOK nakon perioda od najmanje dve godine. Ovo se ne odnosi na izbor za
Predsednika, za koga ne postoji period čekanja.
 Kandidature za izbor Predsednika se objavljuju tri meseca pre početka Skupštine na kojoj
treba da se izvrši izbor
 Predsednika bira Skupština tokom druge godine Olimpijade.
 Komisije MOK se mogu konstituisati kako bi davale savete Skupštini, Izvršnom odboru MOK ili
Predsedniku u zavisnosti od slučaja.
Sportska administracija -.-

 NOK ima isključivo ovlašćenje da predstavlja svoju zemlju na Olimpijskim igrama, kao i na
regionalnim, kontinentalnim i svetskim multi-sportskim takmičenjima koja se organizuju pod
pokroviteljstvom MOK. Pored toga, svaki NOK je obavezan da učestvuje na Igrama Olimpijade
slanjem sportista.
 NOK ima isključivo ovlašćenje da u svojoj zemlji izabere i odredi grad koji se može kandidovati
za organizaciju Olimpijskih igara.
 Letnje olimpijske igre se održavaju u prvoj godini Olimpijskog ciklusa (tzv. Olimpijade) koga
obeležavaju, dok se Zimske olimpijske igre održavaju u trećoj godini tog ciklusa.
 Datum održavanja Olimpijskih igara utvrđuje Izvršni odbor MOK.
 Svaki višak prihoda koje grad domaćin, OKOI ili NOK stekne od održavanja Olimpijskih igara,
biće upotrebljen za razvoj Olimpijskog pokreta i sporta.
 Izbor grada-domaćina je u isključivoj nadležnosti Skupštine.
 Izvršni odbor MOK utvrđuje proceduru koju treba slediti do izbora koji će izvršiti Skupština.
Osim u posebnim slučajevima, izbor grada domaćina Igara se vrši sedam godina pre
održavanja Olimpijskih igara. Vlada zemlje svakog grada kandidata mora dostaviti MOK
zvaničan obavezujući dokument kojim se potvrđuje da Vlada preuzima odgovornost i
garantuje da će njihova zemlja i zvanične vlasti pridržavati i poštovati Olimpijsku povelju.
 Izbor grada domaćina održava se u zemlji čiji se grad ne kandiduje za organizaciju dotičnih
Olimpijskih igara.
 Mesto održavanja svih sportova mora biti u gradu domaćinu, osim ako ovaj grad dobije pravo
od Izvršnog odbora MOK da neke manifestacije organizuje u drugim gradovima ili na drugim
mestima u istoj zemlji.
 Ceremonija otvaranja i zatvaranja Olimpijskih igara mora biti organizovana u samom gradu
domaćinu.
 Organizaciju Olimpijskih igara MOK poverava Nacionalnom olimpijskom komitetu grada
domaćina, kao i samom gradu domaćinu. NOK će biti nadležan za formiranje, u tu svrhu,
Organizacionog komiteta (OKOI), koji, od trenutka kada bude oformljen, odgovara direktno
Izvršnom odboru MOK
 Sa ciljem da na jednom mestu okupi sve takmičare, rukovodstva ekipa i druga lica koja
pripadaju ekipama, OKOI će obezbediti Olimpijsko selo na period koji će utvrditi Izvršni odbor
MOK.
 Program Olimpijskih igara predstavlja program svih takmičenja, za svaku od Olimpijskih igara
posebno, utvrđuje MOK u skladu sa važećim Pravilima i dopunskim odredbama pravila.
 Sadržaj programa obuhvata sportove, sportske discipline i sportska takmičenja. Sportovi
obuhvataju one sportove kojima rukovode Međunarodne federacije. Sportska disciplina je
grana olimpijskog sporta koja u sebi obuhvata jedno ili više sportskih takmičenja. Sportsko
takmičenje je nadmetanje u nekom sportu ili sportskim disciplinama, koje za posledicu ima
rangiranje, a povod je dodeljivanju medalja i diploma.
 Izbor svih sportova na programu, kao i utvrđivanje kriterijuma i uslova za uključivanje bilo kog
sporta u program, u nadležnosti je Skupštine.
 Odluka o uključivanju sportske discipline ili sportskog takmičenja u program spada u
nadležnost Izvršnog odbora MOK
 Program se sastoji od dve komponente, i to:
1. Sportski program, koji uključuje sve sportove za određeno izdanje Olimpijskih igara,
kako je utvrđeno na Skupštini, između sportova kojima upravljaju MF koje je priznao
MOK („sportski program“).
Sportska administracija -.-

2. Program događaja, koji uključuje sve događaje, kako je odredio Izvršni odbor MOK-a
za određeno izdanje Olimpijskih igara („program događaja“).
 Događaj je specifično takmičenje u sportu koje rezultira rangiranjem koje dovodi do dodele
medalja i diploma.
 Na predlog Izvršnog odbora MOK-a, sednica će doneti odluku o sportskom programu
najkasnije na sednici kojom se bira relevantni domaćin Olimpijskih igara
 Pre bilo koje odluke koja se odnosi na Program događaja, MOK će se konsultovati sa
relevantnim MF-om.
 Izvršni odbor MOK-a odlučiće o programu događaja najkasnije tri godine pre otvaranja
relevantnih olimpijskih igara.
 Ako se sa relevantnim OKOI-om drugačije ne dogovori, primenjivaće se sledeći približni
brojevi: -
1. u pogledu Olimpijskih igara, deset hiljada petsto (10.500) sportista, pet hiljada
(5.000) akreditovanih trenera i pomoćnog osoblja sportista i trista deset (310)
događaja.
2. u vezi sa Olimpijskim zimskim igrama, dve hiljade devet stotina (2.900) sportista, dve
hiljade (2.000) akreditovanih trenera i pomoćnog osoblja sportista i sto (100)
događaja.
 Svaka MF je nadležna za tehničku kontrolu i upravljanje takmičenjem u svom sportu na
Olimpijskim igrama; svi elementi takmičenja, uključujući i raspored, objekte u/na kojima će se
odvijati takmičenja, treninzi, ali i sva potrebna oprema, moraju da budu u skladu sa pravilima
MF.
 Konačnu odluku o planu i dnevnom rasporedu takmičenja donosi Izvršni odbor MOK.
 Olimpijska zastava dimenzija većih od drugih zastava mora se vijoriti za sve vreme trajanja
Olimpijskih igara sa jarbola koji je postavljen na istaknutom mestu na glavnom stadionu i na
svim ostalim mestima na kojima se održavaju Olimpijske igre, a koje su u nadležnosti OKOI.
Ove zastave se podižu na pomenute jarbole tokom Ceremonije otvaranja Olimpijskih igara, a
spušta prilikom ceremoniji zatvaranja Olimpijskih Igara.
 Znatan broj Olimpijskih zastava treba da se vijori i u gradu-domaćinu i na svim drugim
objektima, mestima održavanja takmičenja i na drugim mestima koja su u nadležnosti OKOI.
 OKOI je odgovoran za donošenje Olimpijskog plamena na Olimpijski stadion. Manifestacije u
okviru kojih se organizuje štafetni prenos Olimpijske baklje i upotreba Olimpijskog plamena,
moraju biti strogo u skladu sa Olimpijskim protokolom.
 Nakon Ceremonije zatvaranja Olimpijskih igara, nijedna Olimpijska baklja, gorionik ili naprava
namenjena da u njoj u bilo kom obliku gori Olimpijski plamen, ne sme se koristiti u gradu koji
je bio domaćin niti bilo gde drugde, bez prethodnog odobrenja MOK.