B.
Arhitektura muzeia
zgratla muzeja ne sluzi samo za smeitai umetniikih dela,
niti ie neka maiina za izlaganje. ona je i kritiiki instrument,
pomoiu koga uoiauamo i shuatamo umetniika dela.
I(arlo Skarpal
za mnoge, muzej je pre sveg a zgrarl,a. Muzej je utoliko
poznatiji ukoliko 1e zgrada znatainija. Nema uglednog arhi-
tekte _koji se nije okusao u projektovanju rrr.rr.j". Meilutim,
izgradnja zdanja u koje treba da bude smelten muzej tezak je
zadatak. S jedr-re strane, potrebno je pronaii ravnoteZu izmeciu
arhitekture i izloLenih dela; zgrada nikako ne sme da baci u
zasenak izloLena dela, vei treba dateLi tome da bude na visini
dela i da sluzi izlolbi. S druge strane, brojni su i kontraclik-
torni zahtevi izmedu i.elje za prljem publike, potreba izloLbe,
blige za duvanje dela, uslova da poseia svakako bude ugodna,
ekonomske iskoriSienosti mesra. PoteSkoie su i podsticij arhi-
tektama da u punoj meri izraze talenat.
1 Prema Sergio Los, Carlo Scarpa,Cologne:
Taschen, 2002
ginalno izdanje iz 1993), str. 83.
(260)
Izum specifiine arhitekture
oko 1775. godine, dva zdanja specijalno izgraclena za zbft-
ke kojima ie pristupati publika - bar delimidno - potvrduju
novu arhitektonsku tipologiju, onu muzejsku.2 Jedan, Muzej
Pio-Klementino u vatikanu (Mikelandelo Simoneti - Miche-
langelo Simonetti i Duzepe Kamp orezi - Giuseppe Campore-
si, 1773-1780) podignut je u baroknom stilu u Rimu. Drugi,
Muzej Fridrihijanum (Fridericianum)* u Kaselu (Simon-Luj trl
Ri - simon-Louis Du Pty, 1769-L779) u neoklasicistidkom je
duhu, inspirisan Grdkom.3
SaIa, galerija, rotonda
Izvesno je da prvi javni muzeji pozajmljuju od privatnih
prebivaliSta - od palate u kojoj je Fridrihijanum jo5 delom sme-
Sten - oblike prostora koji imaju funkciju izloZbenog mesra: u
sali, proistekloj iz radnih kabineta, izloLene su slik., ,r gale-
riji, mestu za Setnju i besciljno Svrljanje - skulpture." Tu je i
rotonda s kupolom koja, pored funkcije usmeravnja cirkulacije
posetilaca, preuzete iz arhitekture rimskih termi, ima i simbo-
lidku vrednost jer od muzeja srvara ,,spomenik seianja i laidki
hram svih znanja".4 IJ tom pogledu, Panreon je uzor. Sakraliza-
ciju muzeja koju nalazimo i na fasa di Fridrihijanuma, ocllikuju
fasade s redovima stubova kofi podseiaju na palatu, na oblik
antidkog hrama na njegovo predvorje sa s.rt rtibova na prode-
lju kao ulaz u zdanje.
2 Izvrstan istorijski uvod u arhitekturu muzeja naii 6emo u delu:
Luca Basso Peressut, Musdes. Architectures 7990-2000, Milan, 1"999,
str. 9-52.
" Fridrih lr (1720-1785) bio je grof pokrajine Hese-I(asel od
1790. do 1785. godine. Na novom trgu Fridrih u I(aselu nije izgradio
palatu za sebe,vei javni muzej u neoklasicistidkom stilu. posle deset
godina izgradnje, 1779. godine otvorena je prva javna zgrada muzeja
u Evropi - Muzej Fridrihijanum. - Prim. preu.
3 u ovom poglavlju dvostruki datumi u zagradama
(ori- oznadavaju
podetak projekta i datum zavrietka izgradnje.
4 lbidem, str. 10.
(261)
 Novu tipologiju i odnosnu ulogu nienih formi na diclaktid-
ki naiin sintetizovao je arhitekta Zan Nikola Luj Diran 1802.
godine.s Ona je ostvarena u tri uzorna zdanja iz prve treiine
XIX veka: Stari muzej (Altes Musewm6; u Berlinu (I(arl Fri-
drih Senkel- Karl Friedrich Schenkel , 1823-1830); Britanski
muzej u Londonu (Sidni Smirk - Sidney Smirke, 1823-1,837);
Gliptoteka u Minhenu (Leo fon Klence - Leo von l(lenze
1816-1830).
Sakralni karakter muzeja, naglalen visokim stepenicama
koje ga izoluju od okolnog prostora, konadno je potvrden u
tim prototipovima koji ie clugo biti podrai.avani Sirom Evro-
pe i preko Atlantlka.T I kada druge likovne forme zamenjuju
podralavanje antike, one ne menjaju ni funkcionalnu struk-
turu ni elitistiiki karakter muzeja, kao u Muzeju Viktorije i
Alberta (Victoria and Albert Museum) u Londonu (zgrada rz
1909. gocline) ili u Nacionalnom nemadkom muzeju (National
Germanische Museum) u Nirnbergu, na prirner.
Sreclinom XIX veka muzej postaje suStinski bitan element
urbanog razvoja. Uveianje i riznovrsnost zbirki dovode do
stvaranja sve veieg broja muze;'a, iesto i na istom mestu, cla
bi se oformio svojevrstan ,,muzejski forum"l najstariji primer
je skup muzeja u Berlinu, oko Starog muzeja, koji ubrzo biva
nazvan Ostrvo muzeja (Museuminseln). Na razlidite oblike
takvog urbanistiikog pristupa nailazimo sve do danas. Navedi-
mo kao primere skup muzeja na trgu Marije Terezije u Bedu,
,,muzejski mol" (rnuseunt mall) u VaSingtonu, Frankfurtu,
Bonu, Mon-clez-Ar u Briselu.
s Jean Nicolas, Louis Durand, Prdcis des legons d'architecture
donndes d I'Ecole polytechnique, Paris, 1,802-1,805, daje projekat ima-
ginarnog muzeja.
5 Rotonda je osmiSljena za smeStaj najzna(ajnijih skulptura iz
zbirke. Oko nje su rasporedene galerije koje oblikuju pravougaonik
unutar kojeg se nalaze dva unutarnja dvoriSta namenjena da osvetle
sale. Ulazi se preko visokih stepenica.
t JoS i 1928. godine, u Muzeju lepih umetnosti u Filadelfiii
(Sjedinjene Ameridke DrZave).
(262)
Noui materijali i forme
Sredinom XIX veka, u doba svetskih rzloibr, otvaraju se
nove perspektive. U Kristalnoj palati (Crystal Palace) Pakstona
(Paxton) i Foksa (Fox), u arhitekturi od stakla i metala, izloLe-
ni su rudno radeni predmeti, maline, umetnidka dela. Sve deSie
kori5ienje stakla i livenog gvoZcla, posle ielika, rzakoga ubrzo
sledi armirani beton, nudi nove pogoclnosti za arhitekte muzeja
i moguinost tzgradnje velikih prostora oslobodenih oslonaca
i lagano osvetljenih. Upravo u oblasti muzeja nauke i tehnike,
primenjenih umetnosti i zanatstva biie po prvi put primenjene
te nove forme. Kraljevski muzeji umetnosti i istorije u Briselu
(Gedeon Bordio - Gdddon Bordiaq 1879-1905), velika zoolo-
(Zil Andre - Jules
5ka galerija Muzeja istorije prirode u Parizu
Andr6, 1877-1889), Muzej primenjenih umetnosti u Budimpe-
5ti (Odon Lehner - Odon Lechner, L893 -1896), Muzej trop-
ske i hinduistidke kulture (Troppenmuseum) u Amsterdamu
0. J. i M. A. van Nievkerken - J.J. i M. A. van Nieuwkerken,
1916-1923) predstavljaju znalajne primere. Plan svih tih muze-
ja organizovan je oko jedne ili vi5e velikih zastakljenih sala
inspirisanih,,industrijskim palatama" i,,svetskim izloLbama".
U srediStu rotonde su ,,hramovi umetnosti", posveta antici, koji
malo pomalo bivaju zamenjeni ,,holom-bazilikom" od stakla i
delika kao izrazom vrednosti savremenog doba i napretka.s
Prui plodoui modernog muzeia
U Madridu je 1,934. godine odrZana prva medunarodna
konferencija o muzeografiji na temu arhitekture muzeja, koju je
organizovala Medunarodna kancelarija za m\zeje.g Luj Otker
je tom prilikom napisao izveStaj koji je nedavno ponovno obja-
vljenlo.
8 Basso Peressut, op. cit., str. 18.
e To je l(ancelarija i predak ICOM-a, International Council of
Museum, koii je osnovan L947. godine.
10 Louis Hautecoeur, Architecture et amdnagement des musdes,
u Musdographie: architecture et amdnagement des musdes d'art, 2
(263)
 U istom trenutku Le I(orbrzje izraduje projekat ,,muzeja
neogranidenog rasta".,,Osmi5ljen kao stanclardna konstrukcija
na kvadratnoj osnovi ocl sedam metara, sastavljena od clelova
koji se ponavljaj" [...], n-ruzej neogranidenog rasta je zaista ino-
vativno resenje u pogleclu problcma s fleskibilnoSiu i proSirenji-
ma, koji mude mnoge muzeologe."l1 On predlaZe muzej li5en
monumentalnog karaktera, uspelnu,,rnaSinu za izlaganje"lz:
,,Ivluzej nema fasaclu: posetilac nikacla neie vicleti fasaclu, on
ie vicleti samo unutra5njost muzeja". Ogranideni prostor klasid-
ne izloZbene galerijc ne staje, a uvocle se pokretni i prilagoclljivi
prostori kofi se mogu i pro5iriti jer su omecleni pokretnim pre-
graclnim ziclovima. Iz icleje o moguinosti prolirenja nastao je
mnogo ploclniji koncept, onaj o fleksibilnosti i pokretljivosti.
Sam Le Korbizije uop5te ne bi imao prilike da reahzuje tu
inovativnu koncep ciiu izlovzbenog prostora da nije Nacionalni
nruzej zapadne umetnosti u Tokiju (1959), u poje clnostavlje-
noj formi, projektovao u saraclnji sa svojim bivlim studentima,
japanskim arhitektama. I drugi 6e se inspirisati tim idejama,
kao 5to su arhitekte MOM A-e (Museutn of Modern Art), Muze-
ja moderne umetnosti u Njujorku (Filip Guclvin - Philip Goocl-
win i Eclvard Darel Ston - Edward Durell Stone, 1939), koji su
osmislili mobilne izloZbenc prostore na detiri nivoa sa pokret-
nim delovima.
l)va imena z^tvaraju ovai brzi preglecl i otvaraju ga ka
savremenoj arhitekturi.
U punom ratnom jeku, oznadenom bombarclovanjem malog
baskijskog gracla, Mies van der Rohe (Mies van der Rohe) radi
na ,,projektu muzeja za mali grad", u kojem maStovito smeSta
Pikasovu sliku Gernika kao centralni eksponat u izloZbenom
prostoru,bez ikakvih pregradnih zidova ibez nametnutog kre-
tonla, GenOvc, SDN i OIM, s.d. [1935]. U tom tekstu, i sada aktuel-
norn) uprkos tome 5to je objavljen jo5 1934. godine, autor definiSe
odreden broj pravila namenjenih arhitektama koji projektuju ili opre-
maju nruzei. Za AnrJrea Devalea, koji 1993. ponovno objavljuje tekst
sa svojim uvodom, tai izveltaj ,,trebalo bi da postane nzrjdraZa knji-
ga muzejskih strudniaka, a jo! viSe arhitekata zaduZenih za njihovu
izgradnju ili uredenje."
11 Basso Percssut, op. cit., str. 23.
12 Le Corbusier, (Euures compldtes, vol. 2, str.73.
(264)
tanja. Mr"rzej je na jednom jcdinom nivou i potpuno je otvoren
ka spolja5njosti: ,,Nastojali snio da uklonimo barijeru koja deli
umetnidko delo ocl Zive zajeclnice". Realizacija ovog utopijskog
projekta biie Nova nacionalna galerija (l,{eue l,lationalgalerie)
u Ber:linu (1,962).
Na zahtev jednog kolekcionara, Frenk Lojcl Rajt (Frank
Lloycl Wright) projektovao je izmeclu L943. i 1959. godine
nruzej Salomona Gugenhajma (Salomott Guggenheim Museum)
u Njujorku. IzloZbenu galeriju dini spiralna ograda clugadka
430 metara koja se rasprostire na pet nivoa. Posetilac krede ocl
vrha i spu5ta se niz spiralni nagib, koji su snaZno osporavali
muzcogra,fi za,govornici,,horizontalnih planova" za izlaranje
dela. Dvadesetak klasiinijih izloLbenih sala otvara se na rom
nagnutom planu. Uz atipiian i jeclinstven aspekt, Rajtov muzej
neosporno je monumentalno zclanje, 3to je i bila Lelja majstora:
ono je samo po sebi umetnidko delo, te posroji opasnost da
nadvlada izloLena del a.
Zar clva muzeja koja su stvorili Mies van cler Rohe i Frenk
t,ojd Rajt ne ilustruju stalnu tenziju izmeclu brige cla se stvori
neutralan okvir za umetnidka dela, ,,u kojem ljudi i umetniika
clela mogu da vocle neovisan Zivot"t3, i Zelje da se odredeno
znadenje dodeli samom prostoru, postavljanjem same publi-
ke u njega? Polemika, koja proZima celokupnu istoriju muzej-
ske arhitekture, podelila je arhitekte joS tokom konkurs a za
izgraclnju gliptoteke u Minhenu, koji je Luj cle Bavijer (Lou-
is de Bavidre) raspisao 1814. godine. Martin Vagner (Martin
'$Tagner)
preclloZi o je zclanje ,,bez ukrasa, strogo prilagocleno
funkciji". Leo fon Klence jc pobeclio - njegova zgrada imala je
monumentalnu fasaclu i bogat unutraSnji dekor. Svaka sala je
ukralena u stilu koji jc u sklaclu sa stilom izloZenih dela (neo-
klasicizam, neoromantizam...). U potrazi za ,,formalnim skla-
dom izmeclu arhitekture i sadrLaja, za koji se smarra da moZe
poveiati recepciju posetioca i diclaktidki kvalitet rzloibe"T4
postavlja ,. i ,l.i.ie pitanje: cla li savremena umernost tnht"uJ,
savremenu arhitekturu i da li je stara umernost bolje istaknu-
ta ukoliko je smeStena u istorijsko zclanje prilagodeno novoj
* Mies van der Rohe , 1958, citirano prema F. Neume yer, Mies
uan der Rohe, Ed. Le Moniteur, Paris, 1995.
14 Basso Peressut, o1t. cit., str. 14.
(26s)
muzejskoj funkciji? Da li muzeji nauka i tehnika treba da budu
u rrovoj zgratlil
Skromnost i neskromnost muzeiske
drhitektwre
i.rto se postavlja pitanje o skromnosti arhitekte. Za ied-
ne, on greli iz oholosti i ,,pona5anje arhitekte" ie desto prete-
rano: ,,Muzej buduinosti vidim kao hangar snabcleven svim
tehniikim sredstvim a, a ne kao neki spomenik."15 Ne manjka-
ju nam muzeji-hangari: to su industrijske zgrade ili depoi pre-
uredeni u muzeje, najde56e muzeje savremene umetnosti. Isto
tako, to su i nove zgrade jednostavne strukture bez prekomer-
nih ukrasa, da bi se muzeografu, ali r za dela, ponudili Siroki
neutralni prostori.
Muzej savremelte umetnosti u Bordou, Magacin, Nacio-
nalni centar savremene umetnosti u Grenoblu, Forum Ludvig
za medunarodnu umetnost (Ludwig Forum fiir Internationale
Kwnst) u Eks-la-Sapelu, Fondacija de Pon (stichtung De Pont-)
u Tilburgu, primeri su novog Livota industrijskih zgrada. I
nova zdinja iu njima inspirisana: Centar Senzb eti (Sainsbury
Center) Univerziteta Istoine Engleske koju je projektovao Nor-
man Foster (Norrnan Foster) 1977. godine, proSirenje Muzeja
lepih umetnosti u Vinterturu (Anet Gigon - Annette Gig_on i
Majk Gajcr - Mikc Guyer, 1995), Galcrija slikarstva i kultur-
ni forum (Gemrildegalerie au Kuburforum) u Berlinu (Hajnc
Hilmer - Heinz Hilmer i Kristof Setler - Christoph Sattler,
1986-1997\,koja dosta podseia na Novu galeriju (Neue Gale-
rie) Miesa van der Roha. Takav je oblik imao i ,,prvobitni"
Muzej moderne umetnosti u Centru Pompidu u Parizu, ona-
kav kakav je bio od izgradnje 1977. do 1984. gocline, to jest do
Eddy Dewilde, nekadasnji kustos u Muzejv stedetiiku Amster-
"
damu, citiran prema P.-J. Foulon, op. cit.,2001, str. L6.
"
Fondacija je dobila ime po Hosu de Ponu (fos de Pont), advo-
katu i privredniku (191,5-1,987), od diie je ostavitine 1988. godine
osttouan" fondacija sciljem da se podstakne savremena vizuelna umet-
nost. Muzej je smeSten u nekadalnju predionicu vune i otvoren
publiku 1,992. godine. - Prim. preu.
(266)
rekonstrukcije koju je izveo Ge Olenti (Gae Aulenti). ,,Bio je
to primer ne-mesta: velike banalne povrbine, osmiSljene na isti
nadin kao depo za smeStaj proizvocla."15
Za druge, muzej treba da bude umetnidko deio dostoj-
no prestiZnih predmeta koji se u njemu nalaze. Tako Riharcl
Majer (Richard Meier) kaZe: ,,Mi, kao arhitekre, treba da stva-
ramo muzeje koji ie biti umetnidka dela da bismo pruZili zado-
voljstvo posetiocima"tT. Gugenhajm muze j (Guggenheim Muse-
um) u Bilbaou (Frenk Geri - Frank Gehry, 1999) nesumnjivo je
arhetip.muzejske arhitekture koja poclseia na skulpturu. Muzej
primenjene umetnosti (Museurn fiir Kunsthandwerk) u Frank-
furtu, delo Riharda Majera, otvoren 1985. godine, zdanje je
izuzetnog arhitektonskog kvaliteta u kojem je svaki detalj pro-
mi5ljen sa strastvenom paZnjom . U zgradi Siroko otvorenoj ka
spolja5njosti, ambijent je svetao i izuzetno prijatan. Ali Majer
uop5te nije mislio na predmete i muzejske zbirke. Ne samo u
pogledu uslova duvanja, vei i kada je red o njihovo j prezentaci-
ji: ,,njegov muzej dini da stari predmeti izgledaju siromaSno i
bez vreclnosti."l8
Da li je muzej steci5te dela ili je i sam umetnidko delo?
Iako je izvesno da u oclredenim situacijama muzej-zgrada nad-
visuje dela koja sadrzile, isto tako treba priznati daiu estetski
kvalitet i karakter zgrade znatajne prednosti muzeja: oni poja-
iavaju njegovu privladnost i doprinose tome da se za posetioce
stvori ambijent koji podstiie zadovoljstvo i opultanje. Medu-
tim, ponekad suviSe istaknuta arhitektu ra moi.e da izgleda kao
daleka i nepristupadna i moze biti odbojna. Takav je bio sludaj
sa neoklasicistiikim muzejo*, ali to moZe da se desi i sa savre-
menom arhitekturom.
Te5ko je uskladiti estetski i funkcionalni karakter muze-
ja: arhitekta mora posvetiti postojanu paZnju eksponatima2o i
* R"lancl Matthu, ,,CEuvre et lieu", u Architecture et mus6e,
2001,, str.2'1,2.
17 Citirano prema P.-J. Foul on, op. cit., str. 1.7.
ts Il libro dei musei, str. 211.
re Zbog toga 5to su neke sale u Bilbaou, ili u muz eju Tate
Modern u Londonu, kao i na nekim drugim mestima, prevelike, te5ko
ih je gliii. Retka su dela koja nisu ,,izgubljena" u takvim prostorima.
za 20 Pored toga, potrebno je da otr porttaje i prirodu zbirki i
dis-
kurs koji mu autor izloLbe odredi.
(267)
razliditim funkcijama muzeja jo5 clok ga osmiSljava. Takav put
je sledio Karlo Skarpa, dija je snaZna muzejska arhitektura u
sluZbi razumevanja predmeta i clela (videti uokvireni tekst). Na
primer, u Gipsoteci Kanove u Posinju, predmet Skarpinog pro-
miSljanja viSe su bile same Kanovine skulprure) nego zgrada
u kojoj ie biti sme5tene. Upravo kroz proudavanje Kanovinih
dela, njihovog odnosa s prostorom i svetloSiu, on je osmislio
preureclenje i proSirenje muzeja.
U Latenijumu (Latenium) (2001) u Noj5atelu, arhitekta
se stavio u sluZbu muzeografije i arheolo5kih dokumenara:
,,Izgracliti rnuzej, osmisliti muzeografiju, to znadi pitati se o
znadenjskom odnosu prostora i sadrZaja koji se u njega smelta.
To takode zna(i razmatrati vrednost sadrZajakroz smisao koji
moLe da mu da sam prostor."zl iini nam se da je takav put
sledio i Abel Kan (Abel Kahen) u izuzetnom pro5irenju Muzeja
Van Abe (Van Abbemuseum)" u Ajndhovenu.
Nov pristup restauraciji stare zgrade i njenoj
muzeografskoj adaptaciji: Kastelvekio u Veroni
Gradsl<i muzej Kastelvel<io (Museo civico di Costelvecchio),
smeiten u staroj gradskoj tvrdavi, potpuno je rekonstruisao arhi-
tekta Karlo Skarpa izmedu 1956. i 11964. godine.22 On je tu pri-
'z\ Laurent Chenu, ,,Interpr6tations. L'architecture du mus6e",
I'atdnium polr I'arch1ologie. J e nouueau pdrc et musde d'arcbdologie
u
de Neuchdtel, str. 61 . Loran Seni je arhitekta Lateniuma.
" Jedan od vodeiih muzeja moderne i savremene umetnosti u
Evropi, otvoren 1,936. godine. - Prim. preu.
22 Marra Antonietta Scarpa, Scarpa. La Pensde, le dessin, les pro-
jets, Liege, Mardaga, 1985 (italijansko izdanje: Milan: Jaca, 1984);
Sergio Los, Carlo Scarpa, Cologne, Taschen, 2002 (originaln o izda-
nje 1993), str.72-89. Skarpa je realizovao i druga muzejska preure-
denja: Galleria dell'Academia (1945), Ciuico Museo Correr (1953)
u Veneciji, Galleria regionale de Sicilia u Palati Abetalis u Palermu
(1,954), Gipsoteca Museo Canouiana u Posinju (1955), Galleria degli
Uffizi u Firenci (1,954), brojne scenografije izloZbi..., i trideset godina
je saradivao na Bijenalu u Veneciji. o Skarpi, arhitekti muzeja i sceno-
grafu, videti posebno Crippa, str.79-227.
(268)
menio projekat originalne istorijsl<e zgrade, zasnovan na konceptu
,,istorijske jasnoie": objasniti istoriju kroz stavljanje fragmenata jed-
nih pored drugih i pril<azati zgradu l<ao elemenat, to
Jest muzejsl<i
predmet sam po sebi.
zidine grada, u koje je integrisan Kastelvekio (coste/vecchio),
rimsl<og su i srednjevekovnog porekla. Sredinom Xlv veka, Skali-
dero (Scaligero) nalaZe da se podigne zamak i most koji ga vezuje
s drugom obalom rel<e Adido. Podetkom XIX veka, Frincuzi iu
izgradili severno krilo, u kojem je danas najveii brqizloibenih sala.
Pretposlednja etapa bila je restauracija 1973. godine i preobraiaj
u muzej: kasarna je prekrivena istorijskom ,,maskom", meiavinom
gotskih arhitektonskih elemenata koji joj daju izgled palate. Skarpa
je zatekao zgradu upravo u takvom stanju. ,,U Kastelvekiju sve je
bilo varka", rekao je skarpa lt978. godine. on brizljivo sl<lanja raz-
liiite slojeve, nastale u razliditim etapama izgradnje, i uspeva da
razotkrije istorijslco jezgro. Njegova arhitektura potiva na principu
dodavanja: razliditi materijali i razlidite istorijske epohe sme(teni'su
jednido drugih, a ipak su uvek odvojeni, kao da su u dijalogu. Napr-
sline i prekidi istidu efekat: zemlja je odvojena od zidova, pukotine
su napravljene da bi se pokazale razli(ite etape izgradnje.
skarpina muzeografija se oiitava kroz takav priitup i celini
dodeljuje izvanrednu jedinstvenost. Upravo u jednoj od pukotina .
smestio je, kao sintetidki znak, skulpturu konjanika Kangrandea I
dela skale (Cangrande I della scala*; Xlv vek), koja se nalazi na nag-
nutoj plodi i betonskom postolju.
skarpa daje nacrte postolja, sistema za postavljanje ili drZeie
.konstrukcije
koje su u odnosu sa izloZenim predmetom. Lavirint
raznovrsnih konstrukcija, na razliditim nivoima, odreduje sloien
tok izloibe, koji arhitekta koristi kako bi priredio razna iznena-
denja, otkrio dela malo po malo, naveo posetioca da se pribliii
nekom platnu ili skulpturi i da ga posmatra iz blizine,
*. I(angrande I.d.-1"
skala (1291.-1329), italijanski plemi6 iz poro-
dice Skala, koja je vladala Veronom od 1277. do 13g7. goclin.. D"n"u
je
_verovatno najpoznatiji po rome 5to je bio glavni Dariteov mecena.
- Prim. preu.
(26e)
 Zgrada za. slneitaj suih funkciia rnwzeia
Savremeni muzej, bilo da je funkcionalan, minimalistid-
ki, barokni ili pretenciozan, treba da pruZi utodiSte razliditim
funkcijama, koje smo detaljno opisali u prethodnim poglavlii-
ma, u zgradi i, koliko god je moguie, i izvan nje (vrt, park,
dvoriSte, trg, ulica..).
Muzejske prostore moZemo grupisati u detiri kategorije:
1. prostori za stalne i privremene izloZbe,
2. prostorr za prijem: ulazni hol, biletarnica i garderoba,
dokumentacioni centar i biblioteka, sale za pedagolku i
kulturnu animaciju, auditorijum, kafeterija i razne druge
nusprostorije,
3. prostori za administraciju: kancelartie za kustose, sekreta-
rijat,
4. prostori posveieni upravijanju zbirkama: depoi, radionice,
laboratorije.
RavnoteLa rzmedu razliditih funkcija i raspored povrlina
koji se odreduje za svaku od njih variraju od muzeja do muze-
ja: u ovoj oblasti se ne mogu postaviti op5ta pravila. Medutirn,
treba istaii da funkcije nemaju hiierarhiju (pogledati drugo
poglavlje) i da, kada je red o zgradi, ne bi trebalo iii na pot-
puno zadovoljenje jedne funkciie, da se ne misli i na onu
drugu. Namena raspoloZivih prostora ^ treba da se sagleda iz
perspektive celine, prema prioritetima unapred oclredenim pri
samoj izradi projekta muzeja. U raspodeli muzejskih povrlina,
prostori za prijem grupa ili kafeterija ne treba da budu sirodad.
I)epoi, koji su suStinski znadajni za obavljanje funkcije duva-
nja, treba korektno da budu integrisani u projekat.
Projekti obnavljanja muzeja sve su brojniji u poslednjoj
detvrtini XX veka. U gotovo svim sludajevima uodava se da su
upravo potrebe za prostorima za prijem bile pokr:etaii rekon-
strukcija i cla su ti prostori dobili znataine povrline. Depoi i
prostorije za tehnidko upravljanje zbirkama (radionice i labora-
torije) takode su iskoristili preimuistva tih obnavljanja. Sami
izloZbeni prostori postali su kvalitetniji, ne nuZno i veii. U tom
pogledu, primer Luvra je izvrstan pokazatelj.
(270)
F leksibi lnost izloibenih prostora
Muzeji smelteni u srara zdanja - palate, Ikole ili privatne
vile - uglavnom pate zbog skudenog prostora, is.epk",rog ,ru
brojne sgbe povezane hodnicim^ i .irki. srepenicama. Ti'kav
raspored desto vodi ka usvajanju linearnog toi.u, tco;l stea-r"r_
pored sala i silno ogranidava muzeografskrikreativnosr, sregnu_
tu u srroge okove prosrora. Da bi se prilagodili, autori iriiza,
d.esto..pribegavaju jednostavnom redanju
f,reclmetu l.Jrrin ao
drugih u nizu.
Stvaranje felksibiln th izloLbenih prostora tokom izgradnje
ili celovit-og obnavljanja muzeja, omogrriava cla ,. uruq-i;;;.-
o,graflia \oj" je prigodna za odabrie nadine p..dri"r,ii""i"
(hronolo5ki, temar.r\i,
lcgnografije rekonstitucija...) i prirodu
samih predmeta i dela (velidina, materijali...).
. ..D"r15nji aurori izloLbi prednost daju velikim prostorima
koji su dosta neurralni i priiagodljivi, kroz por.i.t,i. pr.gr"a-
ne zidove, privremene panoe, iasebnoielije. velika prf"g3arii
vo.st, koju obez.beduju ta sredsrva, posebno ,. *rrlgo
foristi
tokom postavki privremenih izloibi: ona omoguiaia i da se
redovno moclifikuje katenje ili raspored eksponata
ljito obnovi rnuzeografija. ' - . i da se teme_
Neke arhitekte osmisljavaju muzej diji je raspored prostora
direktno odreden i unaprecl piilagod." .l.li*a k;ja Je ,.. i;i;;"_
ti. Hans Holajn (Hans Hollein) ilustruje tu teznju u Gracisklm
T"1..il Abtajber g (stadtisches Museum Abteibirgl -r;;;;lj._
gladbahr-r (Moenchenglac.lbach), gde su velidir. JJn"-v."I."_
njc uskladeni sa svakom pojeditro* umetnidkom instalacijom.
i
MoZemo srrahovati da ie projekat arhitekte koji se suvise L^l^-
i.e za prilagoda.va'je clelirna ozbiljno ogranidavati prilagoJi;i_
vost prostora tokom bucluiih promena iliizm ena izlo|e.rifr
defa.
Meclutim, Muzej ringili u lialu, koji je osmislio Mario [or"
(Mario Botta), pokazuje cla fleksibilnoit i uvazavanje dela
koja
se izlaZu nisu nepomirljivi: u sklaclu su sa zbirkom ("i"
,.
zer.arhitgkta je osmislio prostrane i izuzetno visoke sale zaa.t"
i;l"-
velikih dimenzij",. n -"t-tja dela imaju mesto u intimniii;
storima srednje visine. Muzej redovno rotira izlolena clei"23 ;;"-
23 U suitini, kada je
red o funkciji duvanja, treba priznati da se
dela koja se pokreiu ubrzano habaju.
(271)
a nedavno je uspe5no izmenjen i deo stalne postavke, upravo
zahvaljujuii fleksibilnosti prostora.
Posebni zahteui tt pogledu iuuania
U petom poglavlju videli smo kolika paZnja treba da bude
posveiena uticaju svetlosti i ambijentalnih uslova kako bi se
obezbeclilo bolje i trajnije duvanje autentidnih predmeta u muze-
ju, izloLbenim salama, u depoim a. Zahtevi u pogleclu duvanja
clelimidno uslovljavaju i arhitekturu muzeja.
o Marerijali najosetljiviji na ultraljubidasto zra(enje treba
da budu izloi.eni i duvani u prostorima koji su potpuno zaklo-
njeni od dnevne svetlosti. Pri osmiSljavanju strukture zgtade
treba preclvicleti takve prostorije, dak i kada muzej teZi stilu
otvoreno gmuzeja: moZe se napraviti nivo ispocl zemlje, unutar-
nji zatvoreni prostori, ili mezanin.
. UopSteno gleclano, trebalo bi predvideti pojadanu za5titu
od ultraljubidastih zraka na svim staklenim povr5inama da sce-
nografski elementi kao 5to su panoi, tekstovi,. fotografije ne bi
poZuteli ili postali bezbojni.
' Zenitnom osvetljenju sadd se daje prednost kada je red
o uljanim slikama kojima ultraljubidasti zraci malo Skode.2a
Medutim, one apsolutno ne smeju biti izloZene direktnoj sun-
devoj svetlosti i stoga arhitekta treba da preclvidi sisteme filtera
(od providne plastike), zastore, pokretne ili fiksne prozore,
to jest roletne koje ie potpuno ili samo delimidno zarnraditi
izloZbene sale u odredenim delovima dana ili godine. Izmedu
ostalog, takva zaltita ima prednost jer je svetlo mnogo ujedna-
denije u celom prostoru izlolbe.
. Klimatizacija, cirkulacija vazduha, filtriranje praSine tre-
ba cla budu predvideni od same izgradnie muzeja kako bi bili
bolje integrisani i 5to efikasniji. Kada se obnavlja staro zdar\e,
24 Zenitno osvetljenje uvedeno je u Luvr joi 1'789, posle ie napu-
5teno, pa se koristilo prirodno lateralno osvetljenje, a potom potpu-
no r^rrirudenje (bez prirodne svetlosti). Od osamdesetih godina XX
veka, prednosti zenitnog osvetljenja iznova su priznate. Mali dosije o
,,prirodom osvetljenju" na6i iemo u delu: Laurence All6gret, Musdes,
tom 2, Paris, L992, str. L08-111.
(272)
desto se pokazuje cla su zahtevi (velidin:r sala, cventual no razyr-
stavanje prerJmeta,Le|ja, cla se sledi srari clekor) izuzetno te Ski i
toliko poveiavaju tro5kove zbog postavljanja opreme cla rekon-
strukciju desto dine nemoguiom.
. Da bi se premestali teSki preclmeti ili oni koji predsta-
vljaju prcpreku ili smetnju, Sto nije retkosr u muzejima - pomi-
slimo sarno na ma5inu te5ku vi5e od jedne tone ili na slikr-r
visoku pet metara - neophoclna su tehnidka sreclstva za podi-
zanje i prilagocleni prrlazi, Sine na plafonu ili na podu, skri-
vcnc ili ukljuiene u clcl<or sale, koja olaklavaju pakovanje i
pre me Stanje .
' Depoi treba cla buclu opremljeni sredstvima za skladi3te-
nje prilagoclenim prec{metima i oc{govarajuiim sistemima kli-
matizacije, koji treba cla buciu predvideni tokom same izgracl-
nje ili obnavlja nja zgracle.
Otuoreni muzeii?
U drugorn poglavlju uveli smo koncept otvorenog muzeja.2s
otvara'je se pre svega oclnosi na prijern, na gest dobrodollice,
znak cla muzej nije rezervisan samo za elitu. Dugo su muzeji
bili zatvoreni sami u sebe, popur Skoljke: Korbizijeov muzej,
koji se neogranideno Sirio, ipak je zatvoreni muzej; takav je
i Rajtov Gugenhajm. Nasupror torne, mnoge savremene
arhi-
tekte zastupnici su otvorene muzejske arhitekture u kojoj je
urnctrridko de lo elerne nat tzivota, to jest svakr:dnevice. Zgrada
se otvara ka gradu ili ka prirodi, kroz velike staklene prozore
koji vizue lno inte griSu izloLbu i okruZe nje muzeja, poJetioce i
prolaznike. Ponekad ukljudivanje iclc dak clotle c1a se neki jav-
ni prolaz urccli kao muzcj - takav jc Amsterdamski istorijski
muzej (Amsterdams historisch Museum) i l-uvr.
2s Videti i Andr6 Gob,
,,Mus6e ouverr, manifestation de I'espace
public?", u Mws,ies: on rdnoue!, Art (t Fact, 22,2002, u Stampi.
(273)
 mal<roobjel<at dizajna, u skulpturalnu i slikovnu arhitekturu mnogo-
Otvoren ili zatvoren, mnogoliki muzei u Groningenu? struke teksture", kal<o definiSe Mendini.

Novi muzej u Groningenu (Groninger Museum) otvoren |1995,

kolektivno je delo italijanskih arhitekata Alesandra Mendinija (Ales-
sandro Mendini) i Mikela de Ludija (Michele De Lucchi), Francuza
Filipa Starka (Philippe Starck) i austrijsl<e grupe Coop Himmelblou.
Njegov direktor Frans Haks (Frans Haks) od podetka je hteo da
nova struktura, zbog raznorodne prirode zbirl<i, bude plod sarad-
Obnauljanje i preurediuanje starih zdania
nje izmedu arhitekata i dizajnera. Zbirl<e se sastoje od eksponata
Preuredivanje postojeiih zdanja u muzeje desta je pojava.
iz domena arheologr.le i lokalne istorije, antidke umetnosti, prime-
Razlozi su brojni, a nadini preureclenja su toliko raznovrsni
njene umetnosti, a dragocenost dine lepa zbirl<a kineskog porcela-
na i zbirke savremene umetnosti i dizajna.
koliko su razliditi tipovi zgrada koje se na taj nadin preobra-
i.avaju. Zamak ili neka palata preobraieni u muzej ulivaju mu
Mendini, zaduZen za koordinaciju projekta, ,,Zeleo je da
deo svog starog prestiZa, a za vzyrat stidu novi Zivot koji izgle-
stvori otvoreni muzej, demokratslci, teren zaigruzahomo luden-
da da je u skladu s njihovom prvobitnom namenom. Kastelve-
so, mesto na kojem bi posetilac mogao da udestvuje u igri sa
kio u Veroni i svakako Luvr, svaki u sopstvenom muzejskom
dudenjem".26 Rezultat je mnogolil<: tu je jedna zatvorena zgrada,
stilu, primeri su najbolje izvedenog preobraZ.aja. MoLe to biti
poput tvrdave okruZene opl<opima za vodu, u kojoj je prirodna
svetlost praktitno sasvim iskljudena. Prirodno su osvetljeni samo
i crkva (Sen-Marten-o-S am za CNAM - Nacionalni muzej
vestina i zanata), ili manastir (Muzej fotografije u Sarlruau),
ulazni holovi, kancelarije, kafeterija i biblioteka; i, stidljivo, izlo-
Zbene sale zapadne zgrade, koju je osmislio Coop Himmelblou.
ili ogromne prodajne zgrade dija je arhitektura saiinjena od
velikih prostora na viSe nivoa, sasvim dobro prilagodena potre-
Muzej je sastavljen od detiri razlitita dela. Centralni deo, l<oji je
bama savremene muzeologije (Muzej muzidkih instrumenata u
osmislio Mendini, zapravo je kula visoka 60 m prekrivena pozla-
Briselu, na primer), ili Zeleznidke stanice (kakvi su Muzej Orse
ienom plastil<om, u tijem se prizemlju nalaze zbirke savremene
u Parizu i Muzej savremene umetnosti u Berlinu).
umetnosti, a na spratovima su depoi. Prema istoku je detvorouga-
Situacija sa industrijskim zgradama mnogo je sloZenii^.27
oni paviljon iije je prizemlje uradeno od crvenih cigala, ideja De
One uglavnom imaju ogromne, dosta neutralne prostore, koji
Ludija, i u njemu su smeitena dela iz lol<alne arheologije, a viii
sasvim clobro odgovaraju potrebi da muzej bude fkelskibilan,
nivo, u obliku valjka, koji je osmislio Filip Stark, sluZi za izlaganje
slobodnije se mogu preuredivati nego neko istorijsko zdanje.
dela iz primenjene umetnosti i dizajna. Na zapadu je zgrada koju
je izgradila grupa Coop Himmelblou, u stilu del<onstruktivizmai S druge strane, njihova struktura ponekad je dosta haotidna
zbog sukcesivnog pro5irivanja i tehnidkih transformacija, a
prekrivena je delidnom mreiom i u njoj je izloiena antidl<a umet-
one su desie od drugih zdanja propadale tokom vremena zbog
nost. Kontrastne i Zive boje, dosta dredave, te razlidite konstrul<-
industrijskih aktivnosti koje su se u njima odvijale. Od podetka
cije odgovaraju )elji Mendinija da ,,preokrene muzej", da pokaZe
devedesetih godina XX veka, nastaje pravi talas preurediva-
njegovu postavu.
nja fabrika i skladi5ta u muzeje. Nekoliko slede6ih primera
Tal<o smo dobili mnogoliki muzej l<oji i sam spada u kategori-
ju umetnitkog dela muzejske arhitel<ture: ,,...on se preobraiava u
27 Videti Nathalie Vanmunster, ,,De l'usine au mus6e. Les gran-
25 Marijke Martin i Cor'lyagenaar, ,,Projet pour un nouveau des tendances de la r€affectation du patrimoine industriel immobilier
musde i Groningue", u Architecture et musde, str. 163-1'93 (citat sa en institutions mus6ales" , u Musde: on r,lnoue!, Art (y Fact, 22, 2003,
str. 170). u Stampi.

(274) (27s)
 makroobjekat dizajna, u skulpturalnu i slikovnu arhitekturu mnogo-
Otvoren ili zatvoren, mnogoliki muzei u Groningenu? struke teksture", kal<o definiSe Mendini.

Novi muzej u Groningenu (Groninger Museum) otvoren |995,

kolektivno je delo italijanskih arhitekata Alesandra Mendinija (Ales-
sandro Mendini) i Mikela de Ludija (Michele De Lucchi), Francuza
Filipa Starka (Philippe Starck) i austrijsl<e grupe Coop Himmelblou.
Njegov direktor Frans Haks (Frans Haks) od poietka je hteo da
nova struktura, z6o9 raznorodne prirode zbirl<i, bude plod sarad-
Obnauljanje i preurediuanje starih zdania
nje izmedu arhitekata i dizajnera. Zbirl<e se sastoje od eksponata
Preuredivanje postojeiih zdanja u muzeje desta je pojava.
iz domena arheologr1e i lokalne istorije, antidke umetnosti, prime-
Razlozi su brojni, a nadini preureclenja su toliko raznovrsni
njene umetnosti, a dragocenost tine lepa zbirl<a kineskog porcela-
na i zbirke savremene umetnosti i dizajna.
koliko su razliditi tipovi zgrada koje se na taj nadin preobra-
Lavaju. Zamak ili neka palata preobraieni u muzej ulivaju mu
Mendini, zaduZen za koordinaciju projekta, ,,ieleo je da
deo svog starog prestiZa, a za vzvrat stidu novi Zivot koji izgle-
stvori otvoreni muzej, demokratslci, teren zaigruzahomo luden-
da da je u skladu s njihovom prvobitnom namenom. Kastelve-
so, mesto na kojem bi posetilac mogao da udestvuje u igri sa
kio u Veroni i svakako Luvr, svaki u sopstvenom muzejskom
dudenjem".26 Rezultat je mnogolil<: tu je jedna zatvorena zgrada,
stilu, primeri su najbolje izvedenog preobraZaia. MoLe to biti
poput tvrdave okruZene opl<opima za vodu, u kojoj je prirodna
svetlost praktidno sasvim iskljutena, Prirodno su osvetljeni samo
i crkva (Sen-Marten-o-S am za CNAM - Nacionalni muzej
veStina i zanata), ili manastir (Muzej fotografije u Sarlruau),
ulazni holovi, kancelarije, kafeterija i biblioteka; i, stidljivo, izlo-
Zbene sale zapadne zgrade, l<oju je osmislio Coop Himmelblou.
ili ogromne prodajne zgrade iija je arhitektura sadinjena od
velikih prostora na viSe nivoa, sasvim dobro prilagodena potre-
Muzej je sastavljen od ietiri razlitita dela. Centralni deo, l<oji je
bama savremene muzeologije (Muzej muzidkih instrumenata u
osmislio Mendini, zapravo je kula visoka 60 m prekrivena pozla'
Briselu, na primer), ili Zeleznidke stanice (kakvi su Muzej Orse
ienom plastil<om, u tijem se prizemlju nalaze zbirke savremene
u Parizu i Muzej savremene umetnosti u Berlinu).
umetnosti, a na spratovima su depoi. Prema istoku je tetvorouga-
Situacija sa industrijskim zgradama mnogo je sloZenlia.zz
oni paviljon iije je prizemlje uradeno od crvenih cigala, ideja De
One uglavnom imaju ogromne, dosta neutralne prostore, koji
Ludija, i u njemu su smeitena dela iz lol<alne arheologije, a vi5i
sasvim dobro odgovaraju potrebi da muzej bude fkelskibilan,
nivo, u obliku valjka, koji je osmislio Filip Stark, sluZi za izlaganje
slobodnije se mogu preuredivati nego neko istorijsko zdanie.
dela iz primenjene umetnosti i dizajna. Na zapadu je zgrada koju
je izgradila grupa Coop Himmelblou, u stilu delconstruktivizmai S druge strane, njihova struktura ponekad ie dosta haotidna
zbog sukcesivnog prosirivanja i tehnidkih transformacija, a
prekrivena je delidnom mreZom i u njoj je izloiena antidka umet-
one su ielie od drugih zdanja propadale tokom vremena zbog
nost. Kontrastne i Zive boje, dosta dredave, te razliiite konstrul<-
industrijskih aktivnosti koje su se u njima odvijale. Od podetka
cije odgovaraju ielji Mendinija da ,,preokrene muzej", da pokaZe
devedesetih godina XX veka, nastaje pravi talas preurediva-
njegovu postavu.
nja fabrika i skladi5ta u muzeje. Nekoliko sledeiih primera
Tal<o smo dobili mnogoliki muzej koji i sam spada u kategori-
ju umetniikog dela muzejske arhitel<ture: ,,...on se preobraZava u

27 Videti Nathalie Vanrnunster, ,,De I'usine au musde. Les gran-

25 Marijke Martin i Cor'STagenaar, ,,Projet pour un nouveau des tendances de la r€af.fectation du patrimoine industriel immobilier
mus6e i Groningue", u Architecture et musde, str. 163-193 (citat sa en institutions mus6ales" , u Musde: on rdnoue!, Art (y Factr 22r 2003,
str. 170). u Stampi.

(274) (27s)

Velika sala Foruma Ludvig za medunanrrtnu umetnost
Eks-La-Sapelu, osvetljena reflektorima.
-'Westfalisches Indttstriemuseum'' u l)ortmunclu), fabrike (Li-
Brin u Nantu, Seierana na R.einionu, topionica u Briselu...),
ludke zgrade i clokovi (Pomorski rnuzej u Barseloni, skladiSte
Hesen - Ilessenhwis"" u Anveru), mogli bi izgledati c'la su a pri-
ori bolle prilagocleni za ekomuzeje, muzeje druStva ili muzeje
tehnike, ali oni mogu da se pretvore i u umetnidke muzeje
(Telt galerija - Tate Gallery u Liverpulu, I-udvig Foru m - Lud-
wig Forwm rr Eks-la-Sapelu). Pretvaranje industrijske zgracTe
u muzej najpre je bivalo motivisano brigom za baltinu, to jest
teZnjom cla se saduva sveclodanstvo o nekoj pro5loj delatnosti,
ali pri tome nije postojao prethoclni muzejski projekat.zs Naj-
ielie nekada5nja industrijska clelatnost odreduje izbor tema-
tike za izloZbu. Zna(.ajan primer je muzej Stela matutina (Stel-
la matutinA)""* u Piton-Sen-l,eiju na ostrvu Reinion. Ta stara
fabrika za obradu Sederne trske jednostavno je restaurirana i
pretvorena u muzej u kojem se objaSnjava tehniiko funkcioni-
sanje fabrike, ali se niSta - ili bar ni5ta zna(.ajno - ne govori o
ropstvu, uslovima rada, socijalnoj situaciji u kolonijama-. Medu-
tim, primeiuje se da raste interesovanje za ovakva prostrana i
fleskibilna mesta, narodito za njihovo preuredenje u centre za
u savremenu umetnost.

ilustruju panoramu koja se i dalje nepresrano pro5iruje " Muzej

Tejt Modern (Tate Modern) u Londonu (videti uokvireni tekst
na str. 278), Centrala Montemartini u Rimu (videti uokvire-
ni tekst na str. 72) izuzetno su uspeSni preobraZaji elektridne
centrale u umetnidki muzej. Vei smo naveli i muzeje savreme-
ne umetnosti smeStene u stara skladiSta u Bordou i Grenoblu.
Ugljenokopi (Fark nauinih avantura u Monsu - videti uokvi-
reni tekst na str. 55,Zolveren ugljenokop - okno XII - Zeche
Zolluerein Schacht XII" u Esenu, Industrijski muzej Vestfalije
" Ugljenokop Zolveren nekadaSnji je ogromni industrijski kom-
pleks u gradu Esenu u Nemadkoj. Upisan je na listu Uneskove ba5tine
2001,. godine" Prvi rudnik na tom mestu otvoren je 1.847, a konadno
je zatvoren 1.993. godine. Okno XII, izgradeno u stilu Bauhaus, otvo-
reno je 1932. godine i smatrano je arhitektonskim i tehnidkim remek-
-delorn, te je steklo reputaciju najlepleg ugljenokopa na sveru. Danas
su u tim zgradam;r muzeji. - Prirn. preu.
(276)
" Najpoznatija gradevina na kanalu Dortmund-Ems je Valtrop,
mesto gde se nalazio dizad brodova koji je omoguiavao da brod bude
dignut na visinu od 14 m. Funkcionisao je do 1962. godine, kada je
zamenjen novom prohodnicom. Danas se u toj zgradi nalazi Industrij-
ski muzej Vestfalije. - Prim. preu.
;'c>"
Skladi5rc i21.6. veka clobilo je ime po Hesenu, gradu u Nemai-
koj gde su trgovci koristili ,,hesen" vagone z^prevoz robe u skladiSte.
Zgrada je 21 nr Siroka i 60 rn dugadka. Danas je tu smelten muzej.
- Prim. preu.
28 Patrice I)artevelle, u zakljudcima sa skupa ,,Arhitektura i
rnuzeji" (Architectwre et musde,2001, sttr. 245), u tome samo vidi
,,sredstvo da se organizuje letargidan Zivot (a u nekim sludajevirna i
eutanazija) same zgrade." PASS, ZKM - Zentrurn fAr Kunst und Medi-
entecbnologie u I(arlsrueu (Centar za umetnost i tehnologiju medija),
CapcMusde d'Art contemporain u Bordou, I'Ecomusde de Fourmies-
-Trdlon sre6om nude mnogo dinamitniju sliku.
""" Muzej poijoprivrede i industrije. -Prim. preu"
('277)

Tejt Modern: elektridna centrala za umetnost XX vel<a
skudena u neoklasicistidkoj zgradi na levoj obali remze, Gale-
rija Tejt (Tote Gollery) preila je reku; ulozena su sredstva u obnovu
napuStene industrijske zgrade, zgrade obalske elektridne centra-
le (Bonkside Power Stotion). Preuredili su je i obnovili ivajcarske
arhitekte zak Hercog (acques Herzog) i Pjer de Meron (pierre
de Meuron). u ogromnim prostorima elektridne centrale sada je
smeitena evropska umetnost XX veka. Arhitel<te su se odludile za
intervencije koje omoguiavaju da se vidi industrijsl<i karakter zgra-
de. U prostoru za prijem u novom muzeju, to jest u ogromnoj
hali zaturbine (155 m dugaika,35 m visoka), drli je pokretni most
od 150 tona joi uvek na starom mestu, uvek se izlaze samo jedno
delo divovsl<ih razmera, od Luiz BurZua (Louise Bourgeois)* pa
nadalje. Materijali su uskladeni sa industrijskim karakterom mesta:
podovi su od hrastovine ili poliranog betona, a metalne strukture
su saduvane kakve su i bile.
,,Dok je Centar 2or2 Pompidu, delo arhitekata Ridarda
Rodiersa (Richard Rogers) i Renca Pijana (Renzo Piano), izgraden
sedamdesetih godina XX veka, podrdavao laZni industrijsl<i karak-
ter, s vi(ebojnim cevima i vidljivim tehnitkim kanalima, ovde su Zak
Hercog i Pjer de Meron od prave -fabrike napravili muzej koji ne
teZi da izbriSe industrijsku proilost."2e
lndustrijski karakter, ubedljivo prikazan u velikoj hali za prijem,
ublaZen je u drugim izlozbenim prostorima, koli su mnogo klasidni-
ji. ovde ne nailazimo na snagu Centrale Montemartini u Rimu, na
primer (videti uokvirenitekst na str. 72).
Dok je u istorijskom zdanju Milbenk (Miltbonk*) smeltena
engleska umetnost, Tejt Modern je posveien medunarodnoj
umetnosti XX veka. Engleski umetnici dija su dela izloiena, kao
5to su Frensis Bejkon (Francis Bacon) i Henri Mur (Henry Moo-
" Luiz Buriua ie francuska umetnica i vajarka rodena 191,1,. godi-
ne u Parizu. ona je 1999. godine prva pozvana da izloli svoje ogiom-
no delo u hali s turbinama u muzeju Tejt Modern. - Prim. preu.
zl Philip Jodidio, ,,Tate Modern, Revoir I'art du XXe sidcle,,, u:
Connaissance des Arts,br. 572, maj 2000, str. 54-62.
't>t Deo centralnog Londona u kojem se nalazi muzej rate Bri-
tain. - Prim. preu.
(278)
re), stvaraoci su medunarodnog ugleda. Muzeografski pristup dini
,,revoluciju" u predstavljanju moderne umetnosti jer je odbafeno
izlaganje dela po hronolo(kom redosledu a primenjena je temat-
ska prezentacija, pa se u istoj sali izlaZe neko delo s potetka XX
veka i najnovija dela. Muzeografija je strukturirana oko detiri osnov-
ne teme: ,,Al<t, pokret, telo", ,,Peizai, materija, okruZenje", ,,M[tva
priroda, predmet, stvarni Zivot", ,,lstorija, seianje, druitvo".
Cilj je kombinacija velelepnog mesta, izuzetne zbirke i novog
pristupa savremenoj i modernoj umetnosti da bi se kod najiire
publike podstaklo istinsko interesovanje i razumevanje umetnosti
XX veka.
U skladu sa ukusom vremena> zemalja i arhitekata, prime-
iuje se ogromna raznovrsnost intervencija na starim zdanjima
tokom njihove transformacije u muzej. Bez teZnje da se usposta-
vi tipologija, navedimo nekoliko uobidajenih sludajeva:
. Preuredenje moZe da se ogranidi samo na udvrSiivanje
starih materijala i na minimalnu meru zadtite radi sigurno-
sti posetilaca. Industrijske instalacije su ostavljene u staniu u
kojem'su bile, izttzev malina koje eventualno mogu'biti uklo-
njene cla bi se dobilo na prostoru. Tu opciju je oclabr ao Zan
Nuvel (Jean Nouvel) za Park naudnih avantura u Monsu (vide-
ti uokvireni tekst na str. 55), gcle zgrada ugljenokopa jo5 uvek
nosi tragove prollih industrijskih aktivnosti, tek ovlaS prekri-
vene. Nuvelove intervencije prilagoclavaju industrijsko postro-
jenje novoj muzejskoj funkciji i poveiavaju povrSine (prolazi,
galerije, prelazi, nove zgrade), a zdanje je celo presvudeno delid-
nim mreLama, Sto ga simbolidno obeleLava. U Velklingenskoi
Lelezari (VAlklingen Htitte)'-, inclustrijsko postrojenje u kojem
je smebten centar za umetnost i kulturu, saiuvano je u stanju u
kojem je i bilo, a oduvan a zardalost daje mu suge stivnu snagLr)
koja pomalo poclseia na sreclnjovekovne ruSevine. U Centra-
li Montemartini u Rimu (videti uokvireni tekst na str. 72),
suprotno, antiike skulpture su postavljene pored odi5ienih i
ofarbanih starih parnih kotlova i generatora ili na niima" Pre-
* Unesko je ielezaru u Velklingenu 1994. godine proglasio loka-
litetom svetske ba5tine. - Prim. preu.
(27e)
pravke i iiSienja sreiom nisu uniStile miris maSinskog ulia koji
snazno oznadava mesto industrijskim pedatom.
. Kacla je staro zdanje tzvzetan primer arhitekture tog vre-
mena) arhitekta najdeSde bira princip restauracije ,,po istovct-
nosti"; takav postupak moZe cla mu bucle nametnut i zbog toga
Sto je zgrada vei uvr5tena u za$tidene spomenike. To se desto
clogacla kada se muzej postavlja unutar istorijskog spomenika,
palate ili neke znadajne gradevine: zamak u Versaju, Muzej
XVIII veka u Palati Sarla de Lorena (Charles de Lorraine) u dijeceze - Dom- und Diijccisenmuseum u Triru) ili isprecl sta-
Briselu. Iako takva restauracija:o ponekad ogranidava mogu6-
nosti preuredenja prostora i postavljanjc tehnidkih instalacija,
briga za odri.anje autentidnosti ne treba da spredava arhitek-
tu da maksimalno prilagodi zgraclu novoj funkciji; moZe biti
neophodno postaviti ili, suprotno, ukloniti pregradne zidove,
napraviti nove unutarnje otvore, a u svakom sludaju, uredaji za
bezbednost i nusprostorijt: su neophoclni.
' U nekim situacijama pod za5titom su samo fasade ili
odredeni delovi dekora enterijera. Arhitekta tada n-roZe da
napravi nov raspored unutarnjih prostora kako bi ih prilagoclio
novoj muzejskoj funkciji, a da pri tome saduva opStu strukturu
i izglecl starog zdania. Navedimo izuzetno uspeSno obnovlien
Ivluzej lepih umetnosti u Lionu. To se testo de5ava i kacla se
obnavljaju metalne arhitektonske konstrukciie, kao u Muzeju
muzidkih instrumenata u Briselu, smestenom u Staru modnu
raclnju Stara Engleska (OId England), koju ie projektovao Pol
Sente noj (Paul Saintenoy, 1.899-1922). Neclostatak umere nosti
ili preteranateLnja ka luksuzu mogu clovesti do usiljene resta-
uracije, ili ,,suviSe ulickane"31, kako su neki kritidari ocenili
onu koju je u Muzeju Orse izveo Ge Olenti (Gae Aulenti).
' Potpuno novo preuredenje unutarnjih prostora i njiho-
vih velidina omoguiava maksimalnu adaptaciiu starog zdania
novirn muzejskim funkcijama. Na neki nadin, unutar starog
zc\anla, gracli se ili ureduje potpuno nov prostorsz, uza sve
30 I zakonska ograniienja koja ureduju takvu restauraciju.
31 Nathalie Vanmunster, o1t. cit"
32 Doveclen do krajnosti, takav pristup vodi ,,fasadizruu", 5to
znaii da samo fasade starog zdania bivaju saduvane (poduprte gre-
dama tokom raclova!), dok je unutar datog opsega izgradena sasvim
nova zgrada s nezavisnom strukturorn. Pcltorn se fasade i nova zgtada
(280)
poitovanje spoljnog izgleda. De5ava sc i to cla samo cleo starog
zdanjabiva saduvan: u Nluzeju ume tnosti i arhe ologije u Bezan-
sonu i u Novoj l(arlsberg Gliptoteci (Ny Carlsberg Glyptotek)
u Kopenhage nu savreme n a zgracla ie izgraclena u unutralnjem
dvoriStu starog zdania.
. Staro zclanje moZe biti uclvojeno ukoliko se podigne
nova zgracla iza stare (Muzei lepih umetnosti u Lilu, Muzej
umetnosti - Kunst-Museel u l(openhagenu, Biskupija i muzej
rog zdanja, dime muzej clobija novu fasadu, kakav je Nacio-
nalni muzej istorije i umetnosti u Luksemburgu, koji je nedav-
no obnovljen (2002). Pri obnovi tog muzeja u Luksemburgu
kopalo se izuzetno cluboko kako bi se izgradilo sedam nivoa
izloZbenih prostora, od kojih su tri ispod zemlje. U svim nave-
denim sludajevima, prostor izmedu stare i nove zgrade koristi
se za vertikalnu cirkulaciju (stepenice, pokretne stepenice, lif-
tovi, rampe).
MAC's* u Gran-Orniju
Uvriten u baitinu izuzetno znatajnu za Valoniju, komplel<s
u Gran-Orniju (Grc nd-Hornu) zadivljuje monumentalnim karakte-
rom arhitekture, a ipak, taj lokalitet umalo 5to nije nestao jer je
tol<om pedesetih godina XX veka bio potpuno zapostavljen i rangi-
ran kao neraskrdeno industrijsko postrojenje. Ta industrijska celina
i radnidko naselje izgradena je izmedu 1820. i 1835. godine, u neo-
klasicistidkom stilu, koji je bio u modi poietl<om XIX veka. lndu-
strijalac Anri DegorZ (Henri Degorge), poznat po progresivnim
sensimonovsl<im idejama, osmislio je idealan ugljenol<op i radnitko
naselje koji je istovremeno trebalo da budu prilagodeni i ekonom-
p oveZu. lJ Kun st s amm lun g N or dr b e i n -W e stf al e n u Dizeldo rfu sa duva-
na ie fasada banke iz XIX veka i samo se ona vidi na glavnom buleva-
ru, dok se savrern ena zgrada, u kojoi je muzei, prostire u pozadini i
salna poseduje impozantnu fasadu koja zatvara iedan bodni trg. Vide-
ti i primer Grand-Hornu u Monsu.
* MAC's - Mus6e des Arts Contemporains - Muzej savrernenih
urnetnosti. - Prim. preu.
(281)
skim potrebama i brizi za ,,socijalni Zivot": on je Zeleo da privude
radnike tako ito bi im ponudio privladan sval<odnevni Zivot. Proje-
(ef
kant je bio Bruno Renar (Bruno Renard), a njegov saradnil< i
gradiliSta Pjer Kardona (Pierre Cardona)
Kompleks 1e prvi put bio samo delimidno obnovljen tokom
sedamdesetih godina XX vel<a, a7002. godine potpuno je preure-
den i pretvoren u Muzej savremenih umetnosti, MAC's'
Arhitekta Pjer Ebelinl< (Pierre Hebbelinck) odludio je da u s_ta-
re strul<ture, iije su spoljne povrline pod zaititom i potpuno sadu-
vane, ugradi niz muzejskih prostora obradenih na savremen nadin,
aliuz plftovanje vrednosti lokaliteta kao baitine. lzloZbeni pro-
stori se svuda otvaraju l<a spoljainjosti pomoiu Sirokih stal<lenih
povrSina, da bi bili obasuti prirodnom svetloiiu, ali i da bi se na taj
nadin istakla veza sa neol<lasicistitkom strukturom, tiji se l<valitet i
stil savrieno slaZu sa savremenim delom.
Francusl<a zajed nica Valoni- B rise I sm atra MAC's avni m rnrf q-
gl
jom savremene umetnosti u Valoniji, te su njemu dodeljena zna(ay
na finansijsl<a sredstva za obnavljanje zgrade i adaptacilu za novu
muzejsku funkciju.
Instalacija Mari-Hoze Burki (Marie-Jose Burki) tokom druge
izlolbe u MAC's-u ,,Lepo telo seiania",2003.
(282)
Kustos muzeja i pol<retad ideje Loran Bizin (Laurent Busine)
opredelio se za reprezentativnu internacionalnu zbirku velikih aktu-
elnih umetnidkih tokova, ali ipak nije zanemario ni lol<alno stvarala-
5tvo. Ne(e biti stalne postavke, vei samo privremenih tematskih
izloibi koje (e trajati od tri do (est meseci i objedinjavati dela iz
sopstvenih zbirki i pozajmica.
Program
odnosi izmedu arhitekte , zaduy'.enogzaizgradnju ili rekon-
strukciju muzeja, i idejnog rvorca (bilo da je r.r o muzeografu
spolja ili kustosu iz muzeja, ili pak o rimu saraclnika) Eesto
s_u opisivani kao te5ki, odnosno konfliktni. Medutim, izgle-
d.1 da uspeina izgradnja muzeja uglavnom zavisi od ,xpo!t"-
vljanja dijaloga izmedu arhitekte i muzeo grafa 5to ranije, jo5
tokom razrade projekta. Neophodno je da se arhitekti orui*
jagn_o predstavi muzeoloiki program koji se namerava
sprove-
sti. Potrebno je isto tako precizirati posebne zahteve muzeja u
pogledu prezent^cije, duvanja..., a ti zahtevi izuzetno variiaju
ocl jedne clo druge zbirke, videli smo to, i arhitektama su dosra
nepoznati.
Inspiri5uii se iskustvom iz izgradnje Muzeja narodnih
ve5tina i obidaja , LorL Anri Rivijep"3 do detal
i^ j, oplr"o-lirc
procesa stvaranja novog muzeja. On istide koliko su prioriteti
muzeololkog pristupa znatajnrji - i u logidkorn i u hronolo-
Skom smislu - od arhitektonskh, koji zapravo treba da precl-
stavljaju rzraz ovoga prvog u prostoru, ui poltovanje unapred
G.eorges Henri Rividre, ,,Processus du programme et du pro-
jet pour la construction d'un musde", u: Muieui, 26 (34), 1.'974,
str. 268. oy"i tekst ie_velikim delom preuzet iz GHR, str. 334. zani-
mljivo je videti kako Zan Dlbison, arhltekta muzeja, govori o saradnji
sa Rivijerom tokom izrade idejnog koncepta Muzeja narodnih veltina
i_obidaja u Parizu $ean Dubuisso.,, ,,un mus6e: pour qui? pourquoi?
Comment?", u Arcbitecture et mus,!e, 200I, str. 2S-31j.
(283)
odreclenih funkcionalnosti, uredenja prostora, toka predvide-
ne cirkulacije posetilaca i tako dalje. To ne zna(i da arhitekta
treba da bucie prosti izvrlilac koji ,,gradi" icleju muzeja koju
je razraclio muzeograf . Upravo u tom procesu dijalog ima smi-
sla, u svojevrsnoj klackalici izmeclu muzeografa i arhitekte. Za
Rivijera, mlrzeografski program je clovoljno detaljan cla moZe
precizirati razliiite strukturne celine muzeja, njihove oclnose u
pogleclu prostora i cirkulacije, povrlina, sultinskih zahteva za
prezentaciju i duvanje predrneta...
NaZalost, najdeSie se odigrava upravo suprotan proces:
zgradaje osmi5ljena, to jest i izgraclena, pre nego Sto je odre-
clen muzeografski program. Arhitekti su predstavljene samo
neke opSte karakteristike - odekivana funkcionalnost (izloZbe-
ne sale, depoi, auditorijum, kancelarije..), povrline, maksimal-
ni trolkovi. Narodito se to delava tokom javnih konkursa: kan-
ciidati treba cla podnesu projekat na osnovu izuzetno saZetog
opisa zadui.enjaibez ikakvog dijaloga s tvorcem ideje muzeja.

Funkcionisanj e zgrade muzei a.

,,Po5to je muzej javno zdanie, niegovo funkcicjnisanje treba da

bude ekonomidno i on po tome treba da bude uzor. Mali broj
zgrada te vrste izgradenih u skorije vreme odgovaraju ovom kri-
terijuuru."
Filip Samin, 2001

Mec{u mnogim clrugim svojstvima, funkcionisanje zgracle

muzeja treba da bude ekonomidno jer su godiSnji budZeti jo5
ogranideniji od onih koje rukovoclioci nekako uspeju da izvu-
lcu za izgraclnju ili obnavljanje muzeja. Potraga za smanjiva-
njem tro5kova funksionisanja (u pogledu zgrade) odnosi se na
povrSine, odrLavanje , grejanje, klimatizaciju, popravke... Zbog
toga se moZe odustati od nekih zavodljivih estetskih elemenata
koji su preskupi, mogu se svesti velidine povrlina, smanjiti broi
zaposlenih, dati preclnost nekim materijalima koji se lako odr-
Lavaju, iak i kada ih je skuplje postaviti...
U programskom dokumentu koji se daje arhitekti, trebalo
bi insistirati i na tim eiementima.

(284)
 9. Muzej ska instituciia

Sirene u kulturi razuijaiu takuu trgouaiku domiiljatost koja

ne zazire tti od besmisla: u Parizu, u prodaunici u parl<u
Bagatel prodaje se ueitaiko cueie, a u prodaunici u Nacio-
nalnoj biblioteci prodaju se krpe.
Fransoaz Soaj, 1992r

,,Muzej je stalna neprofitna institucija koja je u sluZbi dru-

Stva i njegovog razvola..." Podetak definicije muzeja u statu-
tu ICOM-a odmah potvrduje institucionalni karaktb r muzeja,
stalnost neophodnu zbog misije iuvanja baltine i ulogu javne
sluZbe. Napomenimo da ovo poslednje svojstvo ne ozna(ava
pravni status muzejske institucije) status koji izuzetno varira,
zavisno ocl zemalja, epoha i institucija, ve6 karakter kolektiv-
ne i dru5tvene korisnosti muzeja: muzej nije posveien sticanju
profita niti sluZenju nekim posebnim interesima, na primer,
privatnim. Kacla bi delovao drugadije, to bi dovelo u opasnost
duvanje zbirki, njihovo javno pre clstavljanje i istraZivanje.
Dve publikacije2 odslikavaju izvesno preispitivanje, u Fran-
cuskoj kao i u mnogim clrugirn zemljarna, te disto kulturne i ple-

r prghoay, Alldgorie du patrimoine, Paris, 1992, str. 245.

2 Denis Bayart i Pierre-Jean Benghozi, Le tournant cornmercial
des musdes en France et d I'dtranger, Paris, 1993. Tobelem, Jean-Mic-
hel (6d), Mus,les. Giirer Autremenl, Paris, 1,996. Treba pogledati i delo
Jean-Michel Tobelem, Musdes et culture, Ie financement d I'arn,!ri-
caineo Macon, L990 i broj 1,1,-1,2, 1997. dasopisa Public (t mus,1es,
posveienog temi ,,marketing i muzeji".

(28s)
menite vizije muzeja. Tekstovi objedinjeni u ra dva dela govore
o razvoju komercijalnih aktivnosti u muzejima ili izvan njih i
pokazuju promene nastale zbog mnogo clinamidnijeg upravlja-
nja muzejirna. U njima se ukazuje i na opasnosti od moguieg
skretanja s puta ukoliko takve teZnje nisu ogranidene i pod kon-
trolom; clato je dosta primera koji su potvrda takvog skretanja.
Raznolikost muzei skih statuta
Uloga ulasti
Istorija muzeia u Evropi sasvim dobro pokazuje kakvu
ulogu su imale vlasti u stvaran ju i razvoju muzejskih istitucija
(pogledati uvod). Na podetku XXI veka cenrralne ili lokalne
vlasti ostaju i dalje glavni udesnik u razvoju muzeja u Evropi.
Njihova uloga se odigrava na razliditim planovima:
Norm ativnom : D rLav a il i de cen tr ahzov ane vl asti odre ctuj u
norme (zakone, dekrete...) o za5titi ba5tine, o ustanovljava-
nju i organizaciji muzeiu, o njihovom priznavanju i uvrSra-
vanju u spomenike pod zaStitom.
Kontrolnom: Uprava muzeja kontroli5e po5tovanje nor-
mi i koriSienje javnih sredsrava stavljenih na raspolaganje
muzejskim institucijama.
Organizacionom DrLava i lokalne vlasti stvaraju i organi-
zuju funkcionisanje nekih muzeja.
Finansijskom: Vlasti, na svim nivoima, obezbecluju sveu-
kupno ili delimidno finansiranje (investicije, trolkovi pri
ustanovljenju, funkcionisanje, plate zaposlenih, budZ et za
nabavke...) velikog broja muzeja koje one same organizuju
ili priznaju kao javne ustanove.
U razliditim zemljama, broj muzeja kojima direktno upra-
vljaju vlasti dosta varira, kao i njihovi sraruri . ZakSaloa (Jacqu-
es Sallois)3 izjavio je 1996. godine:
' U ,o vreme direktor Muzeja Francuske. Jacques Sallois, ,,Le
cas de la France", u Musdes. Gdrerautrement,1996, str. L7-23.
(286)
,,Sta je dobra uprava javne ustanove? To su prilagodeni statuti
istrogi pogledi na rukovodenje. Prilagocleni statuti * sloZena
je to telrla.Mi u Francuskoj vrlo slabo smo naoruZani u torn
pogledu. Ve6inom nalih kulturnih ustanova, a naroiiro rnuzeji-
ma) upravljaju direktno vlasti. A niSta nije gore od toga. Jer, po
pravilu, takav pristup ne omoguiava da se razdvoje sredstva i
troikovi. Zbog toga je takav rnodel dosta nepodesan za ispravnu
evaluaciju funkcionisanja javne ustanove. Tei.nja i dalje postoji.
Pomoinik gradonadelnika u Grenoblu izjavio je da ie potreban
GiPC4, na drugim mestima sam duo da je bolje 'druStvo meSo-
vite ekonomije'. Ja sAm prednost dajem preciznom statutu javne
ustanoves koji ie odrediti administrativni i permanentni karak-
ter institucije."
Medutim, autonomija je dosta ogranidena u pogledu upra-
vljanja kadrovima i, narodito, zgradama.
I u Belgiji mnogim muzejima direktno upravljaju lokal-
ne vlasti (gradovi i opltine), dok su veliki kraljevski6 muzeji
od pre desetak godina postali ,,javne ustanove sa izdvojenom
upravom".
Javni muzeji u Holandiji doZiveli su istinsku revoluciju
podetkom devedesetih godina proSlog veka. Izmedu l9%: i
1996. godine, vlada je pokrenula proces.(neki su ga okvalifiko-
vali kao prlatizaciju) kojim je muzejima dodeljena najSira auro-
nomija u Epravljanju, ukljudujuii i upravljanje zaposlenima i
zgradama.T Sami muzeji, kao i njihovezbirke,.ostaju vlasniStvo
4 GIPC Groupemenr d'intdr€t public culturel (Grupa za javni
-
interes u kulturi) - napomena autora.
5 Statute o javnim ustanovama poseduju muzeji Luvr, Orse,
Bobur. Na tu temu videti Patrick Boylan, ,,lJne rdflexion 'post-collo-
que' sur les rdformes r6centes de quelques institutions nationales, en
France, et sur I'avenir des structures de management et de gestion des
mus6es", u: Musdes. Gdrer autrement, 1996, str. 347-355. Tu iemo
naii valjanu analizu pravnih tekstova pomoiu kojih su uspostavljene
te javne kulturne ustanove (napomena autora).
6 Srnesteni su u Briselu, iavise od federalne vlade. Red je o sle-
deiim ustanovama: Kraljevski muzeji umetnosti i istorije, IGaljevski
muzeji lepih umetnosti Belgije, Iftalfevski institut prirodnih nauka
Belgije (videti uokvireni tekst na str. 65-66) i Kraljevski muzej cen-
tralne Afrike u Tervirenu.
7 Fransje l(uyvenhoven (6d), Topics. Deuelopment in dutch muse-
um policy, Amsterdam, 200L. Posebno pogledati uvod, str. L0-11.
(287)
vlasti. Takvu politiku sacia slecli veiina provincijskih i lokalnih
holanclskih vlasti. lvledutim) za J. Vesena (J. Vaessen), clirek-
tora C)penlwcht Rijsknuseumt u Arnhemu, koji je svojevoljno
pokrcnuo proces privatizacije, ,,muzeji nisu komercijalna prerl-
uze(a, jer brojne vitalne funkcije muzeja ne mogu biti ostvare-
ne na komercijalnim osnovarna. Nc priznati to, bila bi teska
pogreika".8 Vlasti su toga sasvim svesne i ostaju i clalje glavr-ri
izvori finansiranja muzeja u Holancliji.
Udruienja
Da bi zaobi5li rigiclnost direktne uprave, tnnogi rukovocli-
oci lokalnih vlasti okrenuli su se stvaranju neprofitnih udruZe-
nja9 pocl kontrolom vlasti, zaclui.enih za svakoclnevnlr Lipravu
nruzejinr a, zgraclama i zbirkama, koje i clalje ostaju vlasniStvo
gracia ili opltine, clok zaposleni imaju status clrZavnih dinovni-
ka. Delokrug aktivnosti tih obodnih aclministrativnih struktu-
ra ponekacl se ogranidava kada je red o privremenim izloLba-
ma. Smatra se cla je tada korisno imati izclvojenu upravu jer
ona omoguiava dinamidnije upravljanje i pokreie raznovrsr-rije
aktivnosti. Postoji i Zelja ila prihodi sa tih izloZbi ne budu zagla-
vljeni u javnirn kasarna, vei da budu saduvani za salne muzeje.
Kacia je udruZenje vlasnik zbirki, statut uglavnom preclvida da
se zbirke vradaju vlastirna ukoliko sc raspusti uclruZenje.
Brojnim muzejima upravljaju udruZenja koja su stvorili
pojeclinci i koja su najde5ie sama i ustanovila odreclen muzej,
U takvoj praksi, upliv vlasti izuzetno varira: ili ini daju zgradu
na raspolaganje, ili subvencioniSu njegovo funkcionisanje, ili
plaiaju zatr-roslene, ili finansiraju samo odredene projekte (izlo-
Zbu, na primer, ili neku izuzetnu animaciju).
t n. M. F. Vaessen, ,,Le changement dans les mus6es", u:
Musdes. Gdrer Autrentent, 1.996, str. 301,-304.
e U Belgiji je to Association
Sans But Lucratil - ASBL (neprofit-
no udruZenje), u Francuskoj ,,UdruZenje prema zakonu iz 1.9Ai. godi-
ne", u Velikoj Britaniji Charities...
(2BB)
Fondacije
Fonclacijot0 j. poseban oblik neprofitnog uclruLivania za
koji su karakteristidni specifidni ciljevi, obavezno u iavnclm
interesu (ogranidenja uprave koja nameie zakon, kor-rtrola koja
se vr5i na osnovu zakona), ali su njoj svojstvene i pore ske olak-
Sice koje pribavlja. Treba razlikovati fondacije ,,preduzeia" i
fondacije ,,umetnika i mecena".
Stvarajudi fonclaciju u clomenu kulture, precluzeie nastoji
da prcclstavi pozitivnu sliku o sebi, a samim tim izvlaii korist
zbog pore skih olakSica, koju ta pravna formula omoguiava.
Zakonska ogranidenja su garancija za muzeje: kada je multina-
cionalna kornpanija Nestle stvorila fondaciju za finansiranje
Alimentarijuma u Veveu, morala je da proliri tematiku tog
muzeja na sveukupnu isl-rranu i nije rnogla da se zadrtzi samo
na oblastima i proizvodima koje interesuiu Nestle, svakako je
morala da izbegne da izloLba izgleda kao izlog same firme.
Fondacija moZe da bude i zanimljiva pravna fromula kada
neki umetnik za svog Livota Zeli da stavi na raspolaganje javno-
sti deo svog stvarala5tva. Tada je potrebno pribe6i autonorniii
i fleksibilnosti u upravljanju (ponekad je moguie izvu6i i pore-
ske olak5ice). Kolekcionari takode mogu da iskoriste taj pravni
okvir da otvore zbirke za publiku: Fondacija Bejler (Founda-
tion Beyeler)- u Bazelu, u izuzetno lepoj zgracli Renca Pijana,
izla'ze izvanrednu zbirku trgovca umetninama i kolekcionara
Ernsta tsejlera.
10 Takva pravna strukturauobiiajeno se koristi u germanskirn
i anglosaksonskim zemljama; rnanje je iesta u Francuskoj i u Belgiji.
Evropska direktiva nedavno upuiena nacionalnim zakonodavstvima
te dve zemlje, nesumnjivo ie pokrenuti stvari u tom pravcu.
'" Tokom pedeset godina, uspeini vlasnici galerije, Hilde i Ernst
Bejler, izgradili su izuzetnu zbirku od oko dve stotine savremenih
remek-dela. Zbirkaje pripala fondaciji 1982, prvi put je bila izloi"ena
1,989. godine u Centru za umetnost u Madridu. U skladu sa zbirkom,
njenim kolekcionarima i mestom, Renco Pijano je 1997 . godine izgra'
dio jedinstvenu zgradu za postavku savremene umetnosti. - Prim.
preu.
(2Be)

Fondacija Huan Miro
Tu fondaciju osnovao je sam umetnik.ll Grad Barselona je
1968. godine organizovao veliku retrospektivnu izloibu slikara
Huana Miroa povodom njegovog sedamdeset petog rodendana.
Neka od dela pril<upljenih za tu priliku dolazila su iz drugih muzeja
i privatnih zbirki, a neka direl<tno iz slikarevog ateljea na Majorci.
Miro je shvatio da ie relativno lako staviti dela diji je on vlasnik na
raspolaganje publici kao permanentnu izloZbu. Na podsticaj broj-
nih prijatelja, on odluduje da stvori fondaciju koja ie nositi njegovo
ime. Pravni status fondacije, testo l<oriSien u Kataloniji, izgledao
je kao najpogodnije reienje da bi se garantovala autonomija insti-
tucije, ali i da bi ona imala status javne ustanove, Upravni savet,
nazvan Patronat, koji upravlja Fondacijom, sastavljen je od dlanova
porodice Miro, predstavnil<a javnosti, lidnosti iz sveta umetnosti
i l<ulture. lmenovani direktor bavi se svakodnevnom upravom i
duvanjem.
Svrha Fondacije Miro nije samo da se istraZuju iizlalu Miroo-
va dela vei, prem a ielji umetnika, to treba da postane Ziv centar u
kome Siroka publil<a i poznavaoci upoznaju velike umetnidke prav-
ce XX veka, i'da podstakne savremeno stvaralaitvo.
Al<tivnosti se odvijaju pre svega kroz privremene izloibe i
kroz izloibeni prostor rezervisan samo za mlade umetnil<e (,,pro-
stor 13").
Muzej je smeSten u zgradu lcoju je projel<tovao Hoze Luiz
Sert (Josep Lluis Sert), otvoren je 1975, proiiren 1987, a 2001.
godine obnovio ga je Haume Freiksa (Jaume Freixa), Serlov ude-
nik. Tu je stalna postavka, sale za privremene izloZbe, centar za
istraZivanje i dokumentaciju o delu Miroa jer je on Fondaciji ustu-
pio stotine dela, crteia, nacrta i celokuprru arhivu.
Od 1993. godine uspostavljena je saradnja s privatnim japan-
sl<im kolekcionarom, KazumaSom KatSutom (Kazumasa Katsuta),
kojije osnovao svoju Galeriju K. A.G. U depou u Barseloni ostavio
je 23 Miroova dela, predstavljena u poslednjem delu izloibe 2001.
godine.
x1 Rosa Maria Malet, Fondaci6
Joan Mir6. Guide. Barcelone,
Carrogio,zAU.
(2e0)
Priuatni muzeji?
S pravnog stanovi5ta, muzeji koji pripadaju udruZenjima
ili fondacijama ili one njima upravljaju, spadaju u domen pri-
vatnog prava. Meclutim, vicleli smo da su te organtzacije vrlo
raznolike i da vlasti mogu u njima imati znadajnu ulogu, kao
aktivni partneri, kao vlasnici zbirki ili kao tela nadleLna za
kontrolu. Dakle, pravni status muzeja nije diskriminativni ele-
ment pri razlikovanju javnil-r i privatnih muzeja.
Neki muzeji direktno pripadaju komercijalnim preduzeii-
ma. Takvi su muzeji koji pripaclaju pivnicama (Muzej pivarstva
Bel-Vi u IJriselul2), predu zelima za prehranu (Muzej senfa Amo-
ra u DiZonu) Muzej dokolacle Zak u Epenu, Muzej vode Perije
u Vergezu), konstruktorima automobila (MuzejPeloa u So3ou,
Muzej Mercecleru r.r Strrtgartu), kao i Muzej Elektropolis u Mil-
hauzu i Stalna izloLba hidraulike Rajne u Fesenhajmu, izlozi-
-muzeji preduzeia EDF.13 Osobenost svih ovih muzeja jeste
to 5to se njihova svrha meSa s ciljevima preduz e(.a i 5to desto u
imenu nose i komercijalnu marku, dok tematika Alimentariju-
ma u Veveu, na primer, daleko prevazilazi okvire - dosta Siroke
- asortimana proi zvoda multinacionalne kompanije Nestle.
Muzej Val-Sen-Lamber u Serenu je zaista poseban: nalazi
se na mestu slavne fabrike lijelkog kristala; on ne zavisi od pro-
izvodaia kristala, vei od uclruZenja diji cilj Siroko prevazllazi
promociju staklenih proizvoda, jer se ono interesuje i za sam
lokalitet - srednjovekovnu opatiju - kao i za umetnidko stvara-
laStvo diji je pokretai tokom cela dva veka bila upravo fabrika
kristala.
1'z Posle ovog prvog pokuSaja i po istom moclelu, Belgijska pivar-
ska grupa Interbrcw odluiila je da u razliiitim evropskim zemljama
osnuje celu rnreZu muzeja koji ie biti posveieni jednoj ili drugoj mar-
ki piva (Stella, I-effe...) iz njihovog asortimana. Drultvo Euroculture
Production tvorac je ideje i/ili ono upravlja muzeografskim progra-
mom, privremenim izloZbama, muzejima, i zaduieno je da postavi
celinu.
i
13 Claude Welty Catherine Blanchard,
,,1,a r6novation des
espaces d'expositions pernranentes au mus€e EDF Electropolis, u: La
Lettre de I'OCIM,87,2003, str. 2l-24.
" Electricitd de France (EDF) glavni je snabdevad i distributer
elektridne struje u Francuskoj.- Prim. preu.
(2e1)

Na kraju, neke muzejske institucije su i same komercijalna
preduzeia. Da li su Futuroskop (blizu Poatjea) i clruga preduze-
ia inspirisana tim modelom zarsta muzeji?
El<omuzej Alzasa: muzej ili zabavni park
Ekomuzej Alzasa u Ungershajmu otvoren je l9Ba. godine. To
je gigant medu ekomuzejima. Nalazi se u parku od sto hektara;
sedamdesetak tradicionalnih kuia iz svih krajeva Alzasa prenete su
da bi se rekonstituisala i saduvala alzaika seoska arhitel<tura. Razne
vrste animacija, narodne umetnosti, vaiarske veitine, saduvane
ostave zavo(e, sve to doprinosi da se ovo selo, sastavljeno od raz-
liditih stvari, udini izuzetno Zivim. I da opravda naziv ekomuzej.
Privatni investitori 1989. godine ulaiu oko petnaest miliona
francusl<ih franaka da podrZe projekat i da ga proiire. Danas Eko-
muzej Alzasa ima 160 stalno zaposlenih, dva hotela i 300.000
posetilaca godiSnje.
Ekomuzej Alzasa je usvojio - ne bez kritika - meiovitu struktu-
ru u kojojje rukovodenje povereno komercijalnom preduzeiu, po
ugledu na-jedan zabavni park, a zbirke i sam lokalitet ostaju vlasni-
Stvo osnivadkog udruienja, Udru2enje je zadr7alo kontrolnu vlast
u pogledu prava glasanja unutar preduze(a koje upravlja muzejom.
Prema zamisli njegovog osnivada Marka Grodvola (Marc Grod-
wohl), struktura moderne uprave omoguiila je profesionalizaciju,
a da nije sasvim otvorila vrata komercijalnom skretanju s puta.
Slwiaj Sj edinj enih Ameri Ekih Driaual4
Fondacija s krajnjim ciljem delovanja u oblasti kulture, vei
odavno je glavni udesnik u upravljanju muzejima preko Atlan-
ttogledati Jean-Michel Tobel em, Musde et culture, le finance-
ment d I'amdricaine, Macon, 1990;Il libro dei musei, osmo poglavlje,
(2e2)
tika. Izuzev op5tepoznatog primera velikih fecleralnih muze-
ja grupisanih u nadle5tvu Instituta Smitsonijan (Smithsonian
Institutionr5), smestenih u Valingtonu, gotovo svim ameridkim
muzejima, velikim i malim, upravljaju trustovi (trwsts), preko
saveta.poverenika (trwstees), koji direktno rukovodi instituci-
jo-. Clanovi saveta potidu iz najpovlaStenijih klasa. Izmeclu
ostalog, oni moraju cla daju doprinos, lidno ili poclsticanjem
svojih veza) u godiSnjem finansiranju muzeja. DrZavnu kontro-
lu obavljaju sluZbenici iz Ministarstva pravcle. Za A. Motolu
Molfino (A. Mottola Molfino)16 ,,poverenici trustova su sve-
moini pri oclludivanju o kulturnoj politici, o nabavkama i o
raspodeli finansijskih sredstava muzeja: clirektori moraju cla
budu poslu5ni..." Vera Zolberg (Vera Zolberg), koja moZcla
bolje poznaje realnu situaciju na terenu, nijansira tu slobodu
delovanja: ,,Autonomija muzeja, to jest stepen slobode kojim
raspolaZu direktori i rukovocleii tim, uglavnom zavisi od njiho-
vog ponaSanja prema finansijerima"; ona smatra da su evrop-
ski muzeji, koji zavise od vlasti mnogo slobodniji.lT
Dwgotrajnost zbirke
Uodavamo cla je rastude osarnostaljivanje muzeja ocl vla-
sti najde5ie praieno merama za\tite zbirke: vlasniStvo ostaje
javno, a upravljanje je poclvrgnuto strogim pravilima. Kada
je ncko subvcncionisano ili priznato udrui.enje vlasnik zbirki
muzeja kojim upravlja, statuti desto moraju da predvicle njiho-
vu buduinost u sludaju raspuitanja udruLenja. Uglavnom, zbir-
ke moraju biti predate nekorn javnom muzeju ili udruZenju
koje sledi iste ciljeve kao udruLenje kole 1e ukinuto. Na kraju
iemo se poclsetiti zapaLanja formulisanih u petom poglavlju
(str. 169-173) koja se odnose na ustupanje muzejskih predmeta
str. 17l-21,0, tekst u kojen-r
se situacija u ameridkim muzejima poredi
sa stanjem u evropskim muzejima.
Is Srnithsonian Institution radi pod direktnim nadle5tvom Fede-
ralne vlade i I(ongresa.
te il hbro dei Musei, str- 188.
17 Vera Zolberg,,,Les Etats-Unis", u: Musdes, Gdrer Autrement,
str. 45-55.
(2e3)
(deacessioning) i na oprezno pona5anje koje muzej mora poka-
zati kacia je red o trZiStu umetninama.
Kontrola i klasifikouanje mwzeja
Od 1945. godine u Francuskoj postoji zakon kojim se orga-
nizuje svet muzeja (priznavanje i razlititi naiini subvencionisa-
nja). Ona je,uz Italiju, meclu retkim zemljama koje su delovale
na tom polju; ni Velika Britanija, ni Holandija, ni Svajcarska,
cla pomenemo samo nekoliko suseclnih zemalja, ne raspolaZu
op5tim zakonodavstvom iz oblasti muzeja.
Sve veia raznovrsnost muzeja i velika neujednaienost sta-
tuta koju smo upravo opisali jo5 vi5e kazuju da je neophodan
zakon koji ie regulisati priznavanje muzeja i za5titu pokretne
baStine. Utoliko pre 5to princip ,,sve je ekonomija", koji je svoj-
stven za naSe doba, vocli u opasnost da uskoro zbirke budu isko-
riS6ene u komercijalne svrhe (kako bi se nadoknadili gubici).
Novi zakonodavni akti o organizaciii muzeja
U Francuskoj je zal<on od 4. januara 7007. godine (JO- od 5,
januara 2002) zamenio uredbu iz ,945. godinelB i uveo oznaku
,,muzeji Francuske" kao novi oblik priznavanja, koji zamenjuje staru
klasifikaciju i omogutava muzejima da l<oriste subvencije dr2ave i,
pod odredenim uslovima, daje zaposlenima status drZavnih dinov-
nika.19 Zakon se primenjuje na sve muzeje, ma ko ih administrativ-
no nadzirao.
* JO Journal Officiel SluZbeni glasnik. Prim. preu.
- - -
18 U uredbi od L3. jula 1945, koja je zamenila zakon iz ViSija,
ustanovljene su tri kategorije: nacionalni muzeji, ustanove koje pri-
padaju drZavi i kojima ona direktno upravlja, klasifikovani muzeji i
priznati muzeji - ove dve poslednje kategorlje razhkuju se prema nadi-
nu finansiranja i statusu uprave. Videti Georges Poisson, Les Musdes
de France, ,,Que sais-je?", 3. izd, 1976, i Le Manuel de mus1ographie,
str. 15-17.
19 Tekst zakona i njegovi komentari nalaze se na Internet loka-
ciji Ministarstva kulture Francuske: www.culture.gov.fr.
(2e4)
Novi tekst u skladu je sa detiri cilja:
- iznova odreduje ulogu i polozaj muzeja u odnosu na odekiva-
nja druitva,
- bolje defini(e status muzeja kole je priznala drZava,
poboljiava zaititu zbirki,
-
- ukljuduje i proSiruje logil<u decentralizacije i odreduje nadle-
Znosti lol<alnih vlasti.
Direkcija Muzeja Francuske zaduZena je, medu mnogim dru-
gim zadacima, za l<ontrolu muzeja.
Najzad, zakon od 4. januara 2002. godine utvrduje nove
poreske odredbe, po kojima se daie prednost preduzeiima koja
sponzoriiu muzeje (smanjenje poreza u slutaju kupovine dela za
,,m uzeje Francusl<e").
U Belgili, ZlednicaValonija-Brisel usvojila je dva del<reta koji
pokrivaju Ju, objutt. Prvi dekret od ll. jula 7002. (M.8.. od24.
septembra 2002.) odnosi se na zaStitu pokretne baitine, njim su
definisani naiini klasifikovanja baitine (i eventualnog ispisa iz regista-
ra baitine). Ovaj dekret, obuhvata i nematerijalnu baitrnu (prazni-
ci, obiiaji, umeta, veitine, narodne pesme..) iiju je zaititu prepo-
rudio Unesko. Dr.ugi del<ret, od 17. jula 2002 (M.8. od 9. oktobra
2002.), odnosi se na priznavanje i finansiranje muzejskih instituci-
1a,20 Taj zal<onski akt odreduje
i razlikuje, s jedne strane, muzeje u
strogom smilsu te redi, a sa druge strane, muzejske insititucije koje
ne ispunjavaju sve muzejslce funl<cije. Za laljenle je ito dekret o
muzejima ne odreduje neotudivost zbirki; razlogje, moZda, to 5to
je zaitita zbirki kao dela baitine regulisana u prvom dekretu.
" Moniteur belge, zvanidni list u Belgiji. - Prim. preu.
20 Pogledati broj 16 dasopisaVie des mus,les i2.2002. godine koji
je posveien analizi tog novog zakonskog akta i njegovom poredenju s
drugim slidnim aktima na medunarodnom nivou.
(2es)
 Finansiranje rmwzeia
Muzej je ustanovabez lukrativnog cilja. Njegov krajnji cilj
nije profit. Ali njegovo funkcionisanje jesre ekonomska aktiv-
rlost: plate, tro5kovi funkcionisanja, investiranje u nekretnine,
troSkovi nabavke clela i preclmeta, ulaznice, proclavnice, kafe-
terije ,, turistidki prihodi... - toliko je aktivnosti koje proizvode
trolkovc i dobiti.
Raznoursnost izuora
Finansijski izvori kojima raspolaZe muzej mogu biti veoma
raznovrsnog porekla, 5to zavisi od zemlje, statusa muzeja, nje-
gove velidine, zna(aja njegovil-r aktivnosti za lokalni turizam...
MoZemo ih grupisati u detiri karegorije:
. ditih tadaka?
Javnc subvencije
DrLava i lokalne vlasti mogu direktno na sebe preuzeti pla-
te osoblja, trolkove invesriranja, to jest funkcionisanja, kada je
red o clirektnom upravljanju" Javni muzeji, koji posedujir mno-
go veiu autonomiju, primajr-r celokupne godis.tle ili viiegocli-
Snje dotacije za pokrivanje redovnih trolkova inscitucije. Javno
finansiranje izvrlava se i u obliku reclovnih subvencija (muzeji
kojima upravljaju uciruZenja) ili povremenih, tokom privreme-
ne izloLbe ili manifestacije ili cla lri se pokrili troSkovi zasebnih
aktivnosti. Najde Sie muzej nastoji da umnoLi i cla udini razno-
vrsnim javne izvore finansiranja, koji nikada nisu dovoljni da
bi se pokrili sveukupni troSkovi.
. Pokloni i legati
elanovi uclruienja, ,,poverenici" u ameridkim muzejima,
prijatelji muzeja cloprinose finansiranju kroz kotizacije) ugovor-
ne doprinose, povremene ili reclovne poklone. Njihova veliko-
clulnost moZe da bude iskazana i u obliku poklona u naturi:
kupovina dela koja obogaiuju zbirke, prikupljanje predmeta
kocl lokalnog stanovniStva. Muzej moLe da primi i zbirke i
finansijska sredstva u naslecle (iegati). Pokloni i legati se pone-
kacl koriste cla bi se stvorio kapital diji ie prihocii dopunjavati
gocliSnji buclZet muzeja.
(2e5)
. Sopstveni prihodi
Pod ovim pojmom grupiSemo prihode koji proistidu iz pro-
claje ulaznica, racla prodavnica, proclaje publikacija i proizvoda
koji se distribuiraju izvan muzeja2r, rada kafeterije ili muzej-
skog restorana. Neki muzeji praktikuju i iznajmljivanj. r"ln
(onih za prijem ili, recle, izloZbenih prostora) pojedincima ili
precluze iima koji tu pronalaze prestilan ambijent za organiza-
ciju raznih prijema i manifestacija (svadbe, generalne skupltine
raznih udruZenja, modne revije...).
Bajar i Bengozi22 navode Sest moclela upravljanja komerci-
jalnim aktiv.ostima muzeja prema trima kriterijumima:
- znaiai: koliko su razvijene komercijalne aktivnosti, da li
-l?.i ima samo prodavnicu ili deluje kao muzej-preduze-
k23?
- Mesto: da li su muzcjskc aktivnosti koncentrisane samo na
jeclnom me stu (proclavnica) ili su rasporeclene na vile razli-
Moclel: da li je upravljanje obezbecleno interno, u samom
-
muzeju, ili ga izvrlava nezavisna ,,filijala", ili je ono pove-
reno spoljnom precluzeiu-partneru pod oclreclenim uilovi-
ma?
. Mecen at (sponsoring)
Ta finansijska sredsrva dobijaju se ocl precluzeia, ili redov-
no (,,institucionalni sponzor"), ili tokom privremenih izloZbi
ili oclredenih clogaclanja. ovaj poslednji sludaj je najdes d. Za
uzvrat, sponzor odekuje meclijsku promociju precluze(a v raz-
liiitim oblicima: logo firme na promocionim materijalima izlo-
tt gtojni muzeji su razvili izdavadku delatnost (pogleciati Sesto
p.oglavljc) ili proizvodnju raznih predmeta (reprodukcije, kopije
skulptura, razliditi artikli koji podsedaju na muzej ili na neko ocl njego-
vih dela...), koji se distribuiraju izvan muzejskih prodavnica kroz'tr-or-
malne trgovadke tokove (knjizare, prodavni ce i^ poklone...) ili kroz
neku filijalu zaduZenu za prodaju putem dopisa (na tu terxu pogleclati
Bayard i Benghozi, op. cit. str.239-ZBS).
tt Op. cit., srr. 1 15-1 1 9.
23 videti G6rald Grandmont, ,,Le mus6e de la civilisation
i
Qu6bec", u: Musdes. Gdrer autrentenf, str. 145-1,54.
(2e7)
Zbe, prisustvo tokom sveianog otvaranja, tekstovi zahvalnosti
u muzeju ili na izloLbt, pominianje u publikacijama (katalozi-
ma...). Direktan uticaj promocije nije veliki. Ona je dugorodna
aktivnost, poboljlanje imidZa preduzeia, koje se nastoji postiii
udruZivanjem imena s kulturnirn aktivnostima.
Udeo ova detiri izvora finansiraniaizuzetno varira ocl jed-
nog do drugog muzeja. Nije moguie dati opSte podatke o
finansijama, toliko je situacija raznovrsna. Naii iemo brojia-
ne poclatke, koje treba posmatrati s rezervom, u dva navedena
sluiaja, kao i u informacijama na osnovu ispitivanja rada u
muzejima ili kulturi. Ipak, mogu se izvuii neki pokazatelji
koji oclslikavaju trenutni zanos za komercijalnim muzejima
(sredina devedesetih godina proSlog veka) i razo(arenja koja
su usledila.
OdredenA raunotel,a
Uop5te viSe ne postoje muzeji koji zavise iskljudivo od vla-
sti kada je rei o njihovom funkcionisanju: manie ili vi5e, svi su
postepeno prihvatili ideju cl_a su neophodni raznovrsni izvori.
Cesto se smanjenje finansijske podr5ke vlasti koristi kao argu-
ment da bi se opravdali razvoj komercijalnih aktivnosti muzeja
i traLenje sponzora .Taj znadajni razlog desto uspe da ubedi iak
i najtradicionalnije kustose. Medutim, treba istaii pozitivnija i
dublja opravdanja: sama priroda muzeiskih aktivnosti, naroii-
to njegovo otvaranje ka publici, nova odekivanja publike, aktiv-
nosti animacije o kojima smo govorili u sedmom poglavlju, sve
raznovrsnije aktivnosti muzejskih institucija, svi ti elernenti
pozivaju na otvaranje ka Sirokom spektru finansijskih izvora
Sto, izmedu ostalog, doprinosi i nalaZenju tih izvora. Kako isti-
te Zan-Mi5el Toblem (Jean-Michel Tobelem), dobro je da se
demistifikuje re(. marketing i da se vidi kako brojni postupci
uvedeni poslednjih tridesetak godina zapravo spadaju u domen
marketinga, koji muzeji, kao gospodin Zurden (Jourdain), pri-
menjuju a da toga i nisu svesni.24
\r^n-Michel Tobelem, ,,Introduction", u: Publics
11.-12, 1,997 , str. 1.0-13.
(2e8)
Medutim, clodatni izvori finansiranja ostaju ipak sporeci-
no sredstvo u poreclenju s javnim finansiranjem.
,,Ako bi trebalo uskladiti troskove funckionisanja sa otplaiiva-
njem investicija, ulaznice za muzeje trebalo bi da kostalu zoo
francuskih franaka, 5ro bi pristup muzejima praktidno udi'ilo
nenroguiim."25
Sopstvena sredstva, stedena iz komercijalne aktivnosti
muzeja, uglavnom donose samo nekoliko procenata ukupnog
budZeta muzeja, aizuzetno dostiZu z\a/o.r)uzev u sjedinjfrri*
Ameridkim DrZavama, pokloni i kotizacije, ma koiiko .1" ,,,
zna(ajni za ukljuiivanje muzeja u drultvo, ne mogu zauzetl
mesto javne noviane pomoii. A sponzorisanje pred-uzeia, iiji
rukovoclioci sve viSe primenjuju politiku smanienja tro5(ova,
vodi samo ka razo1arenjima.26
,,Ako strudnjaci i prihvate da su neophodni raznovrsni izvori
finansiranja
-muzeja, narod ito za pojeclinadne projekte koji se
vode u saradnji s partnerima, oni-podr"r,r*.u"1u cla ie dobiti
samo deo sredstava neophodnih za pokretanje piojekta.,,27
Inuesticije
Trolkove inve-sticija, sto se odnosi na zgradu, nabavku
zbirki i muzeografsko ureclenje, svakako trebi ,azlikovati ocl
budZeta za funkcionisanje muzeja. Iako su ti trodkovi dosta
veliki, posebno kada je red o izgradnji novog muzeja ili o njego-
2s claude Mollard, Ingdnieurie
cwltureile, paris: puF, 19gs,
citirano prema Paul Rasse i Eric Necker, Techniques et culiures au
musde. Enjeux, ingdnieurie et communication des musdes de socidtd,
Paris:
25JUL, 1997 , 229 str. (citat iz beleske 2 sa strane 185).
videti posebno dlanke Elisabeth Addisson, ,,euel partenariat
entre les musdes et les entreprises?" (str. 2s3-zss) -i Dieter pesch,
,,collecte de fonds et sponsoring", sti. 269-280, u: Musies. Gdrer
autrement.
(l tnusdes, 27 Ren6 Rizzardo u predgovo rt Musdes. Grlrer autrement,
\996, str. 12.
(2ee)
vom potpunom obnavljanju, uglavnom je mnogo lakSe dobiti
ta sreclstva nego sreclstva za reclovan godiSnji budZet, koji nije
lako ni oclrZati na istom nivou. Uodljiva aktivnost izgraclnje
ili obnavljanja muzeja, odekivani medijski uticaj na publiku,
postojanje evropskih ili regionalnih fondova za razvoj, toliko je
argumenata u prilog politidkim vlastima. Rukovodiocu muzeja
jc teSko cla prizna kako ie ocl samog podetka projekta stalno
finansiranje biti neophoclno da bi se obezbedila oclrZivost insti-
tucije. Zapravo, vlasti subvencioniSu investicije u kulturi, ali su
mnogo uzdrZanije pri obezbeclivanju stalnih finasnija kacla se
muzej otvori. To se naroiito desava kada se ukljude evropski i
regionalni fonclovi za razvoj, pa su poietne investicije lokalne
vlasti mnogo manje.
Nausil<aja
Akvarijum Nausikaja u Bulonj-sir-Meru otvorio je vrata sredi-
nom devedesetih godina proilog veka, Na inicijativu regionalnog
saveta, izgradnja zgrade i muzeografsko uredenje finansirani su iz
nacionalnih, regionalnih i evropskih javnih fondova. Za ostalo, to
jest za godiinji budZet funl<cionisanja, trebalo se snaii: ulaznice,
prodavnice, restoran, prodaja znanja i umeia prel<o ekspertske
filijale za akvaristiku (saveti za uredenje akvarijuma), ali i potraga
za dodatnim javnim sredstvima za projel<te (istraZivanja, muze-
ografija, pedagoilca animacija) i pomalo sredstava od sponzora.
lstraZivadke aktivnosti Nausikaje vodene su u saradnji sa susednim
centrom IFREMER2B, 5to je dokaz da muzeji mogu istovremeno
ponuditi zanimljive al<tivnosti za publiku, obezbediti izvrienle zna-
dajnih zadataka tuvanja i istraZivanja i funkcionisati sa uspeinom
upravom ustanove.
Atraktivnost akvarijuma olakiavajuia je okolnost kada je red o
Nausikaji: situaciju nije moguie preslil<ati na sve vrste muzeja,
28 Institut frangais de Recherches sur la Mer Francuski institut
- 3o Ponekad se koristi
z:r istraZivanje mora.
(300)
Osoblje nnuzeia.
Kao u svakoj org,anizaciji javnog sektora, i osoblje u muze-
jima irna subtinsku ulogu u prijemu i zadovoljavanju odekivanja
publike.2e
Rastuia autonomija muzejskih institucija, potelk oc.e veza-
ne za finansiranje i novi zadaci koji su im dodiljeni, udinili su
jos tezirn posao clirektora kacla je red o upravljnt-rj., kadrovskim
resursima u ustanovi.
Noue funkcije
Tradicionalno, muzejsko osoblje cleli se na kustose i duva-
re: drugi naclziru blago, dok ga prvi prikupljaju i izudavaju.
Sreiom, slika Epinala je zastarela; obnavljanje muzeologije i
raznovrsnosr muzejskih aktivnosti, opisane u prethoJnim
poglavljima, doveli su do pojave novih poslova ,r.,,.rt", muzeja,
pored kustosa i duvara:
Upravnik ili direktor se bavi organizacijom rada muzeja,
finansijama i upravljanjem osobljem.
Tehniiki rukovodilac ili registrator30 odgovoran ie zalogi-
stidko upravljanje zbirkama: njihouo r-.sranje, pozajmi"c,,
i iznajmljivanje, cirkulaciju eksponara izmeciu izlozLenih
9ala, depoe, radionice, laboratoril., sluzbe za restauraciju...
Muzeji u kojima multimedija predstavlja zna(ajan deo
ponekad imaju i- odgovornog informatidara koji je zaclu-
i.en za dobro funkcionisanje uredaja te vrste i za'koorclina-
ciju razvoja novih multimedijskih eksponata.
Rukovodilac.za privremene izlozbe iaduilen je za posrav-
ku muzejskih izlolbi, bilo da je ret o posravci iziozbi u
samom muzeju, o njihovoj pozajmici iz nekog drugog
_
muzeja ili iznajmljivanju clrugom muzeju; ta osobla ne b"avi
2e Uloga dobrovoljnog
rada, organizovanog ili ne, pomenuta je
u rre6em poglavlju.
termin registrator, izveden iz engleskog
termirra registrar.
(301)
 se sadrzajem izloLbe, Sto i dalje ostaje u nadleZnosti naud-
nog odeljenja, vei koordinira projekte i cirkulaciju izloZbe
izmeclu razliditih muzeja.
Rukovodilac za komunikaciju bavi se promocijom muzeja
i njegovih privremenih izloibi, prilagodavajuii aktivnosti
ciljanoj publici: novinarima, ataleima za kulturu, preduze-
iima, posebnoj publici i Sirokoj publici.
I(ulturne i obrazovne sluZbe zapo5ljavaju specijalizovano
osoblje (naudnike, istoriiare umetnosti, ali i pedagoge,
nastavnike i profesore, kulturne animatore...), koje je neop-
hodno ako muz ej Leli potpuno cla ispuni svoju ulogu u
toj oblasti; ali, njihov rad je jo5 uvek nedovoljno priznar u
muzeju.
Osoblje za prijem pre svega je odgovorno za brletarnicu i
prostore za prijem grupa i individualnih posetilaca, ali je
njihova uloga u izloLbenim salama tako d.e zna(ajna kada
je red o obave5tavanju i upu6ivanju posetilaca; naravno, i
duvari spaclaju u ovu grupu.
Scenograf3l i grafidar su zaduleni za materijalnu pripremu
izloLbe, za njenu postavku.
Dokumentalista rukovocli dokumentacionim centrom ili
bibliotekom.
Rukovodilac prodavnice ili Sirih komercijalnih sluZbi
nastoji da clodatne usluge zaista budu podrlka (finansij-
ska) muzeju.
Ova lista nije izvedena clo kraja, ali su retki muzeji koji
raspolaZu i ovako raznorodnim i obimnim osobljem. U veiini
situacija, jedna ista osoba - ponekad i volonter - ispunjava vi5e
nabrojanih funkcija.
\t.tki su muzeji koji imaju stalno zaposlenog scenogr afa, naj-
de5ie se on poziva iz spoljnih organizacija.
(302)
Status osoblja
DrZavni sluZbenik ili zasposleni po ugovoru? Odgovor na
ovo pitanje pre svega zavisi ocl statusa muzeja32, ali i od funk-
cije osobe. U javnim muzejima clirektori, kustosi, duvari desto
imaju status clrzavnog sluZbenika, clok nosioci novih funkcija
(obrazovne ili kulturne sluZbe, osoblje za prijem, komercijalni
rukovoclioci...) najdelie rade po ugovoru.
odigledna je tendencija smanjenje broja zaposlenih sa sta-
tusom drZavnih sluZbenika a poveianje broja onih koji rade po
ugovoru) jer se srnatra da su mnogo prilagoclljiviji i efikasniji.
sve veia autonomija muzeja, ukljuiujuii i muzeje koji pripada-
ju drZavi, osnaZuje tu ideju.
Upraua: nauEnik, direktor, duojna wpraua?
Zbog,,komercijalnog okretanja muzeja" i rastuie odgovor-
nosti u pogledu upravljanja, koja je pripala rukovodiocu muze-
ja, on mora posedovati upravljadke sposobnosti, to jest ,,mena-
dzerske", koje jedan istoridar umetnosti ili zoolog nuzno ne
poseduju. Susretali smo se tako, tu i tamo, s rukovodiocima
iz oblasti kulture, odnosn_o finansijskim strudnjacima, koji su
postali direktori muzeja"33 U takvim situacijama postoji opa-
snost da mera njihove uspelnosti bude tzraLena iskljudivo kioz
broj posetilaca i prihode, te da bude iskazana najpre kroz pre-
stiZne privremene izloZbe .
ViSc muzeja je usvojilo meSovitu formulu s dvojnom upra-
vorn, gcle jc jeclan direktor, naudnog obrazovanja, zad:ui.en za
upravljanje zbirkama i izloLbama, a drugi, viSe administrativ-
nog i finansijskog obrazovanja, za opltu upravu. Ta formula je
usvojena i u nekirn francuskim muzejima pod zaStitom. Najzna-
iajniji je primer Istorijski muzej Prvog svetskog rata u Peronu:
kustos, koga imenuje i plaia drLava, upravlja zbirkama i istrazi-
32
Javni muzej (drzavni ili pod lokalnom upravon-r) ili ne; u Fran-
cuskoj, muzeji pod zaltitom koriste zakonsko preimuisrvo (i koristili
su ga) da zaposle bar jednog drZavnog dinovnika.
33 Termin kustos ipak se odnosisarno rla naudnike.
(303)
vanjima, dok direktor, koji oclgovara Op5tem savetu, upravlja
celokupnom institucijom, osobljem, finansijama, kulturnim
programima...
Oclnedavno, takva je praksa i u Kraljevskom muzeju u
Ivlarimonu, muzeju koji clirektno zavisi od Zalednice Valoni-
ja-Brisel, u kojem clirektor, ipak istoridar umetnosti po obra-
zovanju, pomaZe glavnom kustosu zaclu'zenom za upravljanje
zbirkama.
Obrazouanie osoblia
Muzejska udruZenja, kao i univerziteti i ustanove visokog
obrazovanja, ustanovili su da je neophodno da bucluii ruko-
vodioci i sluZbenici u muzejima buclu bolje obrazovani i ponu-
dili su im razlidite programe kontinuiranog obrazovanja. Na
primer, takva je praksa u Svajcarskoj, Kvebeku, llelgiji, gcle
muzejska udruZen ja3a organizuju razlittte cikluse obrazovanja
i do5kolovanja. U Francuskoj, tu funkciju ispunjava OCIM",
Kancelarija za muze ololku saradnju i informacije, koju subven-
cioniSe dri.ava (DiZon).
Francuska nacionalna Skola za baltinu stvorena je da bi se
obezbeclilo obrazovanje kadrova za muzeje i clruge institucije
kulturne baltine, i osnovno obrazovanje, ali i odrZavanje r aLu-
rirarrje veltir-ra i znanja.
ViSe univerziteta u veiini zemalja Evrope i Amerike pokre-
nulo je razlidite oblike osobitog obrazovanja u oblasti muzeolo-
gije, ponekad i u specijalizovanim granama.
3a Association des Musdes suisses (AMS)
- UdruZenje Svaicarskih
muzeja; Socidtd des Musdes qudbecois (SMQ) - Drultvo kvebe5kih
muzeja; Association francophone des Musdes de Belgique (AFMB)
- UdruZenje frankofonih muzeja Belgije, Vlaams Museunt Yereniging
(VMV) - DruStvo flamanskih muzeja, Musdes et Soci|td en Wallonie
(MS\)7) - Muzeji i druStvo Valonije.
* OCIM - Office de coopdration et d'information mus6ologiqu-
es - Kancelarija za muzeoloSku saradnju i informacije. - Prim. preu.
(304)
Zakliuiak
Melanholiia. Od nruzeia bi hteli da naiine neito drugo:
mesto iiuota, iskustaua i razliiitilt predstaua. S tim ciljem,
bilo ie pokuiaja da mu se daiu druga imena (kao da biti
inspirisan muzeiom uiie nije bilo douoljno), da se u njega
unese uiie gipkosti i sueiine, i uiie brzine, kratkoueinosti
i priuidne nepostojanosti - pokuiaja da se od njega naiini
ntesto danainje telnje i iskustua. Ali ista nostalgija me obu-
zima i kada idem da posetim izloibe sauremene umetnosti.
Muzej je oduuek izgedao kao da ie ubuaien dubinom suoje
istorije, to jest suoie sAuremenosti, kroz kodoue izloibe koji-
ma, ponekad ne ieleii, niti znajuii, ne prestaje da usposta-
ulja okuire. Prekriiti prauilo, premestiti ga, obogatiti, preneti
ili doucsti u pitanje, to uueh na izuestan naiin znaii i poui-
nouati ?nu se.
I(arl AvelanYz, 19991
Ocl muzcja bi hteli cla naiine ne5to drugo. Muzej XIX veka
istraZio je razr-rovrsnc teme i poveiao broj vrsta unutar klasid-
nog modela. U posleclnjoj treiini XX veka, taj model je clalje
usitnjen: novi rnuzejski oblici najpre su nastali na obodima, na
granici polja tradicior-ralnog muzeja. Nacionalni parkovi, eko-
muzeji, centri nauke, centri tumadenja, kuie ovoga, parkovi
1 Carl Havelange, ,,Le muse6 m6lancolique. Tentative pour pho-
tographier nos manidres de voir", v: Publics (y Musdes,76, \999, str.
1.1-t6.
(30s)
onoga nisu istinski imali cilj da zamene klasidan oblik muzeja,
vei pre da ispune nove funkcije, mnogo dinamiinije, pouinije,
interpertativnije. Napu5tanje naziva muzeja odaje isto toliko
sumnju u sliku koja se smatra prevaziilenom) koliko i bojazan
u pogledu nove muzejske institucije.
Napu5tajuii prvobitnu marginalnost, ti obnovljeni oblici
postepeno su ovlaclali, sve do same suStine, celokupnom muzej-
skom oblaSiu. Primerii To su muzeji istorije prirocle i predme-
ti s kojima se moZc rukovati, to su muzeji etnologije koji se
preobraZavaju u drultva, takav je i Muzej Ostrvo Hombroih
koji umetnost postavlja u prirodu, takav je i Luvr koji poziva
mlacie, to su muzeji arheologije gde je dozvoljeno dodirivati
eksponate, osetiti ih, okusiti, to su muzeji istorije koji govore o
clana5njem vremenu. To su narodito i privremene izloZbe, koje
su mnogo smelije, otvorenije, atraktivnije.
Zbirka nije viSe alfa i omega muzeja. Da li je ikada i bila?
Derivati u tom smislu, u oclreclenim vremenitna i na odredenim
mestima, ne daju ovlalienje muzejima da budu obuzeti oboga-
iivanjem i duvanjem zbirki. Funkcija iuvanja baStine u muzeju
sultinski je zna(.ajna, a ,prxv€ stvari", originalni dokumenti,
sastavni su elemenat muzejske izloLbe. Ali muzej bi svakako
odstupio od svoje misije ako ne bi poStovao ravnoteZu izmedu
razliditih funkcija koje mu je dru5tvo dodelilo. Naravno, muzej
je pre svega namenjen publici - naj5iroj publici - koja treba
da koristi to Sto muzej postoji. To podrazumeva cla aktivnosti
muzeja treba cla budu usmerene ka publici-korisniku i u skladu
sa odekivanjima dru5tva. Muzej postiZe te ciljeve upravo kroz
komunikaciju koju razvlja pomoiu izloLbi, animacija i publi-
kacija. Kodovi se obnavljaju, praksa se menja, uvode se nova
sredstva - glasovite nove tehnologije - koja obogaiuju spektar
raspoloZivih sreclstava i pomaZu da muzej bolje izrazi svoj dis-
kurs, udini ga uspe5nijim i prijatnijim.
Prijatelju, ne ulazi 6ez Lelje. Pol Valeri (Paul Valery) to je
vei rekao. Ne postoji muzej bez Lelje. Autorove Zelje da zavede
i posetiodeve Lelie da bude zaveden.

(306)