EZOP Za Stambeni Objekat Na KP 1521-7 DV

Elaborat zaštite od požara za Stambeni objekat sa vise od tri stana na KP 1521/7 KO Vrnjacka banja
(klasifikacioni broj 112221, kategorija B)
ELABORAT ZAŠTITE OD POŽARA
Investitor: "Ameriserb Investment"d.o.o.

ulica Kosovska br. 10/4, Vrnjacka Banja
Objekat: Stambena zgrada sa više od tri stana,

klasifikacioni broj 112221, kategorija B na
K.P. br. 1521/7 KO Vrnjačka Banja
Vrsta tehničke dokumentacije: Elaborat zaštite od požara
Za izvođenje radova: Nova gradnja
Projektant: Biro "DND 2007", Kraljevo

ulica heroja Maričića 95/11
Odgovorno lice projektanta: Duško H. Vulić, dim
Potpis:
Duško Digitally signed
by Duško Vulić
Date:
Vulić 2022.07.08
12:55:58 +02'00'
Glavni projektant: Duško H. VULIĆ, dim

Broj licence: 330 F150 07
Licenca MUP-a: 07-152-513/13
Potpis
Duško Digitally signed

by Duško Vulić
Date:
Vulić 2022.07.08
12:56:24 +02'00'
Broj tehničke dokumentacije: 23/2022-ezop

Mesto i datum: Kraljevo, Jun 2022. godine
Biro ,,DND 2007,, ulica Heroja Maričića 95/11 Kraljevo 1
2. SADRŽAJ
1. Naslovna strana
2. Sadržaj
3. Rešenje o određivanju ogovornog projektanta
4. Licenca IK
5. Licenca za izradu projekta ZOP-a
6. Izjava odgovornog projektanta
7. Tekstualna dokumentacija
1. Projektni zadatak
2. Tehnički izveštaj
3. Opšti principi za građenje objekata sa aspekta zaštite od požara
4. Definisanje pojmova i izraza
5. Fizičko-hemijske osobine primenjenih i prisutnih materijala
6. Arhitektonsko-funkcionalno rešenje
7. Tehnološko preventivne mere u toku procesa rada
8. Zaštita od požara
9. Požarno opterećenje
10. Otpornost građevinskih elemenata, konstrukcija i građevina na požar
11. Požarni rizik objekta
12. Klasifikacija požara prema vrsti zapaljivih materija
13. Izbor sredstava za gašenje požara
14. Mobilna protivpožarna oprema
15. Aparati za gašenje požara
16. Gašenje požara
17. Evakuacija i spasavanje
18. Pristupni putevi i okretnice
19. Građevinsko-tehničke karakteristike
20. Hidrantska mreža
21. Električne instalacije
22. Predmer i predračun
23. Spisak zakona, pravilnika, propisa i standarda
24. Zaključak
8. Grafička dokumentacija
1. Simboli i oznake
2. Situacija lokacije – pristup vatrogasnog vozila
3. Osnova suterena – dispozicija PP opreme, putevi za evakuaciju,
vatrootpornost elemenata konstrukcije
4. Osnova prizemlja – dispozicija PP opreme, putevi za evakuaciju,
5. Osnova I sprata – dispozicija PP opreme, putevi za evakuaciju,
6. Osnova II sprata – dispozicija PP opreme, putevi za evakuaciju,
7. Osnova povučenog sprata – dispozicija PP opreme, putevi za evakuaciju,
8. Osnova krovnih ravni
9. Presek A-A
10. Presek B-B
11. Jugozapadna fasada
12. Severozapadna fasada
13. Severoistočna fasada

14. Jugoistočna fasada
15. Detalj prolaska kablova kroz PP zid od betona i opeke
16. Detalj zaptivanja prodora PP kablova kroz PP zid

3. REŠENJE O ODREĐIVANJU ODGOVORNOG PROJEKTANTA EZOP-a
Na osnovu člana 128. Zakona o planiranju i izgradnji (''Službeni glasnik RS'', br. 72/09,
81/09-ispravka, 64/10 odluka US, 24/11 i 121/12, 42/13–odluka US, 50/2013–odluka US,
98/2013–odluka US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/2019 i 37/2019-dr.zakon 9/2020 i 52/2021) i
odredbi Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke
dokumentacije prema klasi i nameni objekata ("Službeni glasnik RS", br. 73/2019.) kao:
ODGOVORNI PROJEKTANT
za izradu Elaborata zaštite od požara za Stambenu zgradu sa više od tri stana, klasifikacioni
broj 112221, kategorija B K.P. br. 1521/7 KO Vrnjačka Banja određuje se:
Duško H. Vulić, dipl.inž.maš. ....................................................... 330 F150 07

Licenca ZOP 07-152-513/13
Projektant: Biro "DND 2007", Kraljevo

ulica Heroja Maričića 95/11
Odgovorno lice projektanta: Duško H. Vulić, dim
Potpis:
Broj tehničke dokumentacije: 23/2022-ezop

Mesto i datum: Kraljevo, Jun 2022. godine

4. LICENCA IKS 330 F150 07

5. LICENCA ZA IZRADU PROJEKTA ZOP-a 07-152-513/13

6. IZJAVA ODGOVORNOG PROJEKTANTA PROJEKTA ZOP-a
Odgovorni projektant za izradu Elaborata zaštite od požara za Stambenu zgradu sa više

od tri stana, klasifikacioni broj 112221, kategorija B K.P. br. 1521/7 KO Vrnjačka Banja:
Duško H. Vulić, dipl.inž.maš. ....................................................... 330 F150 07

I Z J A V LJ U J E M
1. da je projekat urađen u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji, propisima, standardima i

normama iz oblasti izgradnje objekta i pravilima struke
2. da su pri izradi projekta poštovane sve propisane i utvrđene mere i preporuke za ispunjenje
osnovnih zahteva za objekat i da je projekat izrađen u skladu sa merama i preporukama
kojima se dokazuje ispunjenost osnovnih zahteva.
Odgovorni projektant:
.............................................
Duško H. Vulić, dipl.inž.maš.
Broj dela projekta: 23/2022-ezop

Mesto i datum: Kraljevo, Jun 2022. god

7. TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA

1. PROJEKTNI ZADATAK
OBJEKAT: Stambena zgrada sa više od tri stana, klasifikacioni broj 112221,

kategorija B K.P. br. 1521/7 KO Vrnjačka Banja
NAZIV PROJEKTA: ELABORAT ZAŠTITE OD POŽARA
MESTO GRADNJE: KP 1521 KO Vrnjačka Banja
INVESTITOR: "Ameriserb Investment"d.o.o.

Na osnovu podloga iz arhitektonsko građevinskog dela kao i podloga iz projekata vode,

jake i slabe struje uraditi ELABORAT ZAŠTITE OD POŽARA, odnosno celovito prikazati
odabrani sistem zaštite od požara za Stambenu zgradu sa više od tri stana, klasifikacioni
broj 112221, kategorija B KP 1521/7 KO Vrnjačka Banja kao sastavni deo investiciono-
tehničke dokumentacije, a sve u skladu sa članom 31. Zakona o zaštiti od požara ("Sl. glasnik
RS", br. 111/2009, 20/2015, 87/2018 i 87/2018 - dr. zakoni).
ELABORATOM ZAŠTITE OD POŽARA, utvrditi mere za ispunjenje osnovnog zahteva
„zaštite od požara“, koje treba da obezbede da se u slučaju dejstva požara:
- sačuva potrebna nosivost konstrukcije objekta u određenom vremenskom periodu;
- spreči širenje vatre i dima u objektu;
- spreči širenje vatre na susedne objekte;
- omogući sigurna i bezbedna evakuacija ljudi, odnosno njihovo spasavanje.
U Stambenoj zgradi sa više od tri stana, klasifikacioni broj 112221, kategorija B K.P. br.
1521/7 KO Vrnjačka Banja potrebno je projektovati zaštitu od požara u skladu sa: odredbama
Zakona o zaštiti od požara i drugim važećim tehničkim propisima, koji se odnose na ovu vrstu
objekata i pratećih instalacija.
Kroz glavni projekat zaštite od požara dati procenu opasnosti od požara koja potiče od
procesa rada i materija koje se u njemu koriste ili skladište, kao izvora iz koga proističu sve
opasnosti, da bi se sagledalo kakav je proces rada, koje su materije u pitanju, njihove fizičko-
hemijske osobine, količine i dr.
Posebno ukazati na delove objekta u kojima se može očekivati poremećaj primarnih
parametara, što može imati za posledicu požar.
Obraditi sve vidove zaštite koji su u procesu primenjeni, tehničke sisteme za kontrolu
parametara procesa, način njihovog delovanja, pouzdanost i sprečavanje nastanka akcidenta.
Imajući u vidu analizu procesa rada u objektu, kao nosioca osnovnog rizika, prikazati
dodatne mere zaštite od požara, koje su inkorporirane u ostalim glavnim projektima:
arhitektonsko - građevinski, projekti instalacija (električne, vodovoda, kanalizacije, grejanja,
ventilacije i dr.).
Utvrditi stepen opasnosti prema požaru predmetnog objekta (ili dela objekta koji čini
tehničko-bezbedonosnu celinu) na osnovu
- PRAVILNIK o tehničkim normativima za zaštitu od požara stambenih i poslovnih
objekata i objekata javne namene „Službeni glasnik RS“, broj 22 od 28. marta 2019
Dati podatke o pogodnosti odabrane lokacije objekta značajnih za zaštitu od požara,
opisati objekat, prikazati izbor materijala za konstrukcije koje treba da budu otporne na požar,
izbor materijala za enterijer za koji postoje posebni zahtevi u pogledu otpornosti na požar,
njihove vatrootpornosti, podelu objekta na požarne sektore, procenu opasnosti od požara,
karakteristike podova, krova, vrata, prozora, evakuacionih puteva kao i mogućnost prilaza
objektu i analizirati rastojanja od susednih objekata.

Prikazati u skladu sa standardom da li je predmetni objekat projektovan tako da omogući

bezbednu evakuaciju u slučaju požara, odnosno evakuacione puteve za spasavanje lica i
imovine, da konstrukcija zgrade očuva integritet i nosivost i u vreme pripreme vatrogasne
intervencije pa do njenog punog angažovanja. Definisati evakuacione puteve, izračunati vreme
potrebno za evakuaciju svih lica koji se mogu naći u predmetnom objektu i kapacitet
evakuacionih puteva.
Prikazati vrstu i tip zaštite elektro uređaja, opreme i instalacija, njihovu dispoziciju.
Obraditi zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja, izvedenog zaštitnog uzemljenja,
rezervnog izvora napajanja i instalacije za automatsko otkrivanje, dojavu i alarmiranje požara.
Opisati primenjena tehnička rešenja predmetnog objekta, da li ista mogu da se koriste i da
li predstavljaju opasnost za nastanak požara.
Izračunati požarno opterećenje požarnih sektora u skladu sa SRPS-om U. J1.030. i na
osnovu toga izvršiti izbor mobilne opreme za gašenje požara (potreban broj, vrstu i tip aparata
za početno gašenje požara).
Dati predmer i predračun opreme i sredstava za zaštitu od požara.
U grafičkom delu prikazati: situacioni plan sa ucrtanim susednim objektima i
saobraćajnicama, pristupne (požarne) puteve, osnovu svih nivoa objekta, karakteristične
preseke, dispoziciju opreme koja pripada instalacijama za dojavu požara, raspored mobilne
opreme za gašenje požara, dispoziciju hidranata, evakuacione puteve i dr.
Kraljevo, Jun 2022. godine
INVESTITOR:

2. TEHNIČKI IZVEŠTAJ
Investitor "Ameriserb Investment" d.o.o. ulica Kosovska br. 10/4, Vrnjacka Banja planira
da izgradi Stambenu zgradu sa više od tri stana, klasifikacioni broj 112221, kategorija B, na KP
1521/7 KO Vrnjačka Banja.
Glavni projekat zaštite od požara za predmetni objekat urađen je na osnovu:
- projektnog zadatka Investitora ;
- osnovnog odobrenog "Lay out"-a od strane Investitora;
- rasporeda opreme po želji investitora;
- postojećih propisa za projektovanje i izgradnju ove vrste objekata i instalacija.
Projektnim zadatkom postavljen je zahtev da se predmetni objekat „obradi“ sa aspekta
ugroženosti od požara, odnosno utvrde mere za ispunjenje osnovnog zahteva „zaštite od
požara“, koje treba da obezbede da se u slučaju dejstva požara:
- sačuva potrebna nosivost konstrukcije objekta u određenom vremenskom periodu;
- spreči širenje vatre i dima u objektu;
- spreči širenje vatre na susedne objekte;
- omogući sigurna i bezbedna evakuacija ljudi, odnosno njihovo spasavanje.
Glavnim projektom zaštite od požara obuhvata integralni prikaz ispred navedenih mera
zaštite od požara, kao i mera predviđenih projektom za izvođenje, uz napomenu da isti daje
poseban kvalitet istom zbog toga što omogućava korisnicima projekta i organima državne
uprave lakši uvid u pravilnost predviđenih mera zaštite od požara.
Tehnička rešenja predmetnog objekta su modernizovana i maksimalno obezbeđena u
pogledu zaštite od požara, bezbednosti rada i u pogledu opasnosti po zdravlje ljudi.
Za izgradnju objekta urađena je investiciono - tehnička dokumentacija. Glavni projekat
zaštite od požara je deo te tehničke dokumentacije. Projektnim zadatkom postavljen je zahtev
da se predmetni objekat analizira sa aspekta ugroženosti od požara.
U vezi s tim, detaljno je sagledana namena i proces rada u predmetnom objektu,
relevantne karakteristike materijala sa kojima se u istom radi, način manipulisanja, oprema i
instalacije. Data je procena opasnosti od požara koja potiče od procesa rada i materija koje se u
njemu koriste ili skladište, kao izvora iz koga proističu sve opasnosti.
Posebno je ukazano na delove procesa u kojima se može očekivati poremećaj primarnih
parametara, što može imati za posledicu požar. Obrađeni su svi vidovi zaštite koji su u procesu
primenjeni, tehnički sistemi za kontrolu parametara procesa, način njihovog delovanja,
pouzdanost i sprečavanje nastanka akcidenta.
Imajući u vidu analizu procesa rada u objektu, kao nosioca osnovnog rizika, prikazane su
dodatne mere zaštite od požara, koje su inkorporirane u ostalim glavnim projektima:
arhitektonsko-građevinski, projekti instalacija i dr.
Utvrđen je stepen opasnosti prema požaru predmetnog objekta (ili dela objekta koji čini
tehničko-bezbedonosnu celinu) na osnovu:
- Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od požara stambenih i poslovnih objekata i
objekata javne namene „Službeni glasnik RS“, broj 22 od 28. marta 2019. za stambeno
– poslovni objekat
Dati su podaci o pogodnosti odabrane lokacije objekta značajnih za zaštitu od požara,
opisan je objekat, prikazan je izbor materijala za konstrukcije koje treba da budu otporne na
požar, njihove vatrootpornosti, podela objekta na požarne sektore, procenu opasnosti od
požara, karakteristike podova, krova, vrata, prozora, evakuacionih puteva kao i mogućnost
prilaza objektu i analizirana su među rastojanja od susednih objekata.
Prikazano je u skladu sa standardom da je predmetni objekat projektovan tako da
omogući bezbednu evakuaciju u slučaju požara, odnosno evakuacione puteve za spasavanje
lica i imovine, da konstrukcija zgrade očuva integritet i nosivost i u vreme pripreme vatrogasne
intervencije pa do njenog punog angažovanja. Definisani su evakuacioni putevi, izračunato je
vreme potrebno za evakuaciju svih lica koji se mogu naći u predmetnom objektu i kapacitet
evakuacionih puteva.
Prikazana je vrsta i tip zaštite elektro uređaja i opreme. Obrađena je zaštitu objekta od
atmosferskog pražnjenja, izvedenog zaštitnog uzemljenja, rezervnog izvora napajanja i
instalacije za automatsko otkrivanje i dojavu požara.
Pošto Investitor nije dostavio projekat enterijera, požarno opterećenje objekata nije
izračunato u skladu sa SRPS-om U. J1.030, već je isto usvojeno iz tabela izračunatih požarnih
opterećenja iz Zbirke propisa iz oblasti zaštite od požara i eksplozija sa objašnjenjima za
praktičnu primenu, Grupa V, Prilog 2. ,,Veličina požarnog opterećenja, klase opasnosti,
zadimljenje i korozione pare u zavisnosti od tehnološkog procesa,,, na bazi prosečne vrednosti
za pojedine vrste zgrada, a prema izvršenim ispitivanjima i na osnovu toga je izvršen izbor
mobilne opreme za gašenje požara (potreban broj, vrsta i tip aparata za početno gašenje
požara).
Dat je predmer i predračun opreme i sredstava za zaštitu od požara.
U grafičkom delu je prikazan: situacioni plan sa ucrtanim susednim objektima i
saobraćajnicama, pristupni (požarni) putevi, osnova svih nivoa objekta, karakteristični preseci,
dispozicija opreme koja pripada instalacijama za dojavu požara, raspored mobilne opreme za
gašenje požara, dispoziciju hidranata, evakuacioni putevi i dr.
Duško H. Vulić, dim.

330 F150 07
............................................................

3. OPŠTI PRINCIPI ZA GRAĐ. OBJEKATA SA ASPEKTA ZAŠTITE OD POŽARA
Odredbama člana 31. Zakona o zaštiti od požara ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009,
20/2015, 87/2018 i 87/2018 - dr. zakoni)) predviđena je izrada Glavnog projekta zaštite od
požara, kao sastavnog dela tehničke dokumentacije za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju
objekta, koji treba da sadrži: tehnički izveštaj, proračunske osnove, grafičku dokumentaciju,
predmer i predračun opreme i sredstava za zaštitu od požara.
Članom 33. Zakona o zaštiti od požara ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009, 20/2015, 87/2018 i
87/2018 - dr. zakoni) predviđena je da područje jedinice organa državne uprave u čijoj je
nadležnosti zaštita od požara daje saglasnost na tehničku dokumentaciju u pogledu mera
zaštite od požara, za izgradnju, rekonstrukciju i dogradnju objekta sa svim pripadajućim
instalacijama, opremom i uređajima.
Ministarstvo unutrašnjih poslova - Sektor za vanredne situacije daje saglasnost na
projektnu dokumentaciju, u delu koji se odnosi na zaštitu od požara, za izgradnju, adaptaciju i
rekonstrukciju:
1) stambenih, stambeno-poslovnih i poslovnih objekata površine veće od 2.000 m2 ili
spratnosti P+4+Pk(PS) i preko, zgrada za stanovanje zajednica, hotela, motela i zgrada
za trgovinu na veliko i malo površine veće od 400 m2 ili spratnosti preko P+2, kao i
restorana, barova i sličnih ugostiteljskih objekata;
2) objekata javne namene na drugom mestu nepomenutih;
3) velikih i srednjih garaža koje su samostalne ili velikih i srednjih garaža sa pripadajućim
objektima;
4) objekata i prostora na kojima se proizvode, prerađuju i skladište hemikalije koje mogu
izazvati požar ili eksploziju ili ugroziti zdravlje i bezbednost ljudi i materijalnih dobara;
5) objekata u čijim se pogonima proizvode, prerađuju ili obrađuju čvrste zapaljive materije,
pri čemu nastaju eksplozivne smeše gasova, para i prašine;
6) stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila ili plovila na sopstveni pogon,
skladišnog kapaciteta do 500 m3 zapaljivih tečnosti;
7) industrijskih objekata, visokoregalnih skladišta, skladišnih objekata površine preko
1.500 m2, kao i drugih skladišnih objekata određenih posebnim propisom;
8) elektroenergetskih postrojenja nazivnog napona od 20 i 35kV i trafostanica na
otvorenom snage preko 2000 kVA;
9) naftovoda, produktovoda i gasovoda koji nisu obuhvaćeni članom 34. stav 1. tačka 1);
10) objekata za skladištenje eksplozivnih materija do 1000 kg;
11) slobodnostojeće kotlarnice snage preko 50kW;
12) objekata bazne i prerađivačke hemijske industrije, crne i obojene metalurgije, objekata
za preradu kože i krzna, objekata za preradu kaučuka, objekata za proizvodnju celuloze i
papira i objekata za preradu nemetaličnih mineralnih sirovina, objekata za proizvodnju
biodizela;
13) silosa, graničnih prelaza, objekata kazneno-popravnih ustanova;
14) stadiona od 1.000 do 20.000 gledalaca, objekata u kategoriji visokih do 50m;
15) hidroelektrana i hidroelektrana sa pripadajućom branom snage do 10MW,
termoelektrana snage do 10MW i termoelektrana-toplana električne snage do 10MW i
dalekovoda i trafostanica napona do 110kV;
16) objekata i postrojenja za pripremu vode za piće i objekata i postrojenja za
prečišćavanje otpadnih voda;
17) kulturnih dobara od izuzetnog značaja i objekata u njihovoj zaštićenoj okolini i
kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine (osim pretvaranja zajedničkih
prostorija u stan odnosno poslovni prostor u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od

izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine); - 8 –
18) postrojenja za tretman neopasnog otpada, spaljivanjem ili hemijskim postupcima
određena posebnim propisom;
19) postrojenja za tretman opasnog otpada spaljivanjem, termičkim i/ili fizičkim, fizičko-
hemijskim, hemijskim postupcima, kao i centralnih skladišta i/ili deponija za odlaganje
opasnog otpada i regionalnih deponija odnosno deponija za odlaganje opasnog otpada,
određena posebnim propisom;
20) pristaništa, luka;
21) objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije (vetar, biogas, solarna
energija, geotermalna energija, biomasa, deponijski gas, gas iz komunalnih otpadnih voda
i dr.) i elektrana sa kombinovanom proizvodnjom, pojedinačne snage do 10MW;
22) objekata, odnosno delova objekata unutar kojih se smešta telekomunikaciona oprema
i sistemi.
NAPOMENA:
Za predmetni objekat Stambena zgrada sa više od tri stana, klasifikacioni broj
112221, kategorija B K.P. br. 1521/7 KO Vrnjačka Banja BRGP 1011,70m2 po članu 33.
Zakona o zaštiti od požara ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009, 20/2015, 87/2018 i 87/2018 - dr.
zakoni) NE PRIBAVLJA SE saglasnost na projektnu dokumentaciju od strane Sektora za
vanredne situacije, Odeljenje za vanredne situacije u Kraljevu.

4. DEFINISANJE POJMOVA I IZRAZA
Osnova za definisanje pojmova i izraza prisutnih u Glavnom projektu zaštite od požara,

predstavlja standard SRPS ISO 8421, tehnički propisi i drugi srpski standardi.
 Požar je svako nekontrolisano sagorevanje usled koga dolazi ili može doći do ozlede
ljudi ili štete na materijalnim dobrima (SRPS U.J1.010);
 Zaštita od požara je aktivnost usmerena na ograničenje opasnosti od izbijanja
požara, ograničenja širenja nastalog i smanjenja ugroženosti konstrukcija od požara,
izborom odgovarajućih materijala i vrednovanjem rezultata ispitivanja (SRPS
U.J1.010);
 Kalorična moć je ona količina toplote koju pri sagorevanju oslobodi jedinica mase
nekog materijala od trenutka zapaljenja do ohlađenja na temperaturu kondenzacije
vlage (SRPS U.J1.010), a za pripremu materijala (SRPS U.J1.020);
 Ukupno požarno opterećenje je ukupna toplota koja se može osloboditi iz
kalorične moći svog upaljivog materijala u posmatranom objektu bez obzira da li taj
materijal pripada konstrukciji ili ne (SRPS U.J1.010);
 Specifično požarno opterećenje je prosečni iznos ukupnog požarnog opterećenja
na jedinicu površine osnove (SRPS U.J1.010), a za proračun se koristi (SRPS
U.J1.030);
 Gorivost materijala je osobina materijala da izložen standardnom porastu
temperature u standardno predviđenom prostoru, izazove pojave na osnovu kojih se
vrši njihova klasifikacija (SRPS U.J1.010), a gorivost materijala se određuje (SRPS
U.J1.040);
 Brzina širenja plamena je put plamenog ruba prevaljen u jedinici vremena pod
standardom određenih uslova, na standardno određenom aparatu (SRPS U.J1.010),
a za određivanje (SRPS U.J1.060);
 Otpornost konstrukcije protiv požara je definisana vremenom u kome konstrukcija
ne izgubi ni jednu od standardom određenih namenjenih funkcija, dok je podvrgnuta
standardnom razvoju požara (SRPS U.J1.010);
 Stepen otpornosti objekta (požarnog sektora) protiv požara određen stepen
otpornosti građevinskih konstrukcija koje čine objekat, radi međusobnog upoređenja
vladanja objekta u uslovima standardnog požara (SRPS U.J1.240);
 Požarni sektor je osnovna prostorna jedinica dela objekta koja se samostalno tretira
u pogledu tehničkih i organizacionih mera zaštite od požara, a odeljen je od ostalih
delova objekta protivpožarnim konstrukcijama (SRPS U.J1.240);
 Sigurnosna udaljenost predstavlja minimalni međusobni razmak između susednih
objekata, koji u slučaju eksplozije ili paljenja maksimalno dozvoljene količine opasnih
materija u jednom opasnom objektu ne omogućuje prenos eksplozije ili požara na
susedni objekat, a oštećenja susednih objekata ograničava na predviđeni opseg;
 Normalan pogon je situacija kad sva oprema u postrojenju radi unutar projektovanih
vrednosti;
 Prirodna ventilacija je kretanje vazduha i njegova zamena svežim vazduhom usled
delovanja vetra, ili razlike temperatura ili pritisaka;
 Električne instalacije u zgradama su skup međusobno spojene opreme
(električne) u posmatranom prostoru ili prostoriji predviđen da ispunjava određenu
namenu sa usklađenim karakteristikama;
 Tačka napajanja električne instalacije je tačka u kojoj se električna energija uvodi
u instalaciju;
 Neutralni (N) provodnik je provodnik koji je spojen sa neutralnom tačkom sistema,
a može da prenosi električnu energiju;

 Temperatura okoline je temperatura vazdušne ili druge sredine na mestu gde se

oprema upotrebljava;
 Sistem bezbednog napajanja (sigurnosni sistem napajanja) je sistem predviđen da
održi napajanje opreme bitne za bezbednost ljudi;
 Nazivni (nominalni) napon je napon prema kome je električna instalacija označena
(projektovana). Stvarni napon se može razlikovati od nazivnog napona u dozvoljenim
granicama;
 Napon dodira je napon koji se pojavljuje za vreme kvara na izolaciji između
istovremeno pristupačnih delova;
 Dozvoljeni napon dodira je najveća vrednost napona dodira koja je dozvoljena da
se održava neograničeno vreme pri utvrđenim uslovima spoljašnjih uticaja;
 Deo pod naponom je bilo koji provodnik ili provodni deo predviđen da bude pod
naponom u redovnoj upotrebi uključujući i N - provodnik, ali po pravilu ne i PEN
provodnik;
 Izloženi provodni deo je provodni deo električne opreme koji se može dodirnuti i
koji nije pod naponom, ali koji može doći pod napon u slučaju kvara;
 Struja odvoda je struja koja u redovnom pogonu otiče kroz izolaciju u zemlju ili
strane provodne delove;
 Kućište električnog uređaja je deo koji obezbeđuje zaštitu opreme od nekih
spoljašnjih uticaja i zaštitu od direktnog dodira iz svih pravaca;
 Zemlja je provodna masa zemlje kod koje je električni potencijal bilo koje tačke 0;
 Uzemljivač je provodni deo ili grupa provodnih delova koji se nalaze u zemlji i tako
obezbeđuju trajan električni spoj;
 Ukupan otpor uzemljivača je električni otpor izmeren između glavnog priključka za
uzemljenje i zemlje;
 Zaštitni provodnik (PE - provodnik) je provodnik koji zahteva prema merama
zaštite od električnog udara za električno spajanje izloženih provodnih delova,
stranih provodnih delova, glavnog priključka za uzemljenje, uzemljivača, uzemljene
tačke izvora napajanja ili veštačke neutralne tačke;
 Zaštitno neutralni provodnik (PEN provodnik) je uzemljeni provodnik u kojem su
objedinjene funkcije zaštitnog i neutralnog provodnika
 Zemljovod je zaštitini provodnik koji spaja glavni priključak za uzemljenje sa
uzemljivačem;
 Izjednačavanje potencijala je električni spoj kojim se važni izloženi i strani provodni
delovi dovode na isti potencijal;
 Provodnik za izjednačavanje potencijala je zaštitni provodnik za obezbeđenje
izjednačenja potencijala;
 Strujno kolo je skup električne opreme, električne instalacije koja se napaja iz iste
tačke napajanja i zaštićena je zaštitnim uređajem (uređajima);
 Nazivna struja je proračunom predviđena da teče kroz strujno kolo u redovnom
radu;
 Trajno dozvoljena struja je najveća struja koja može trajno da protiče kroz
provodnik pod utvrđenim uslovima, a da se ne prekorači utvrđena vrednost
temperature stacionarnog stanja;
 Prekomerna struja je bilo koja struja koja prelazi nazivnu vrednost. Za provodnike
je nazivna vrednost trajno dozvoljena struja provodnika;
 Struja preopterećenja je prekomerna struja koja nastaje u strujnom kolu bez
prisustva električnog kvara;

 Struja kratkog spoja je prekomerna struja koja potiče od kvara zanemarljive

impedanse između provodnika pod naponom koji su na različitom potencijalu u
redovnom radu;
 Struja delovanja (zaštitnog uređaja) utvrđena vrednost struje koja prouzrokuje
aktiviranje zaštitnog uređaja u granicama određenog vremena koje se naziva vreme
delovanja;
 Električni razvod je skup sastavljen od jednog ili više provodnika, kablova ili
sabirnica i delova koji obezbeđuju njihovo učvršćivanje i ako je to neophodno
mehanička zaštita provodnika;
 Instalaciona cev kao element električne instalacije u kome se vode provodnici ili
kablovi, a služi kao sistem zaštite;
 Električna oprema je oprema koja se upotrebljava za proizvodnju, pretvaranje,
prenos ili korišćenje električne energije, kao što su električne mašine,
transformatori, aparature, merni instrumenti, zaštitni uređaji, oprema za polaganje
kablova i provodnika i potrošači;
 Potrošač je oprema predviđena za pretvaranje električne energije u drugi vid
energije, npr. svetlosnu, toplotnu, mehaničku;
 Mehaničko oštećenje kabla ili uređaja može trenutno da dovede do akcidenta, ali
proces proboja instalacije može da traje i znatno duže, sve dok se ne steknu uslovi
da zbog vlage i prisutne agresivne atmosfere ne dođe do pada otpora oštećene
izolacije na tako nisku vrednost da nastane električni proboj, pojava varničenja i
požara ili eksplozije;
 Veliki prelazni otpori se pojavljuju na mestima spajanja provodnika, kablova,
instalacija i njenih elemenata, kao posledica nedovoljno pritegnutih veza (labavih
veza), oksidacije mesta spoja, uticaja vibracija na slabljenje spoja tj. veza i sl. što za
posledicu ima pregrevanje takvog spojnog mesta, topljenje instalacije i izolacije i na
kraju paljenje okolnih zapaljivih materijala;
 Preopterećenje provodnika i kablova prekomernom strujom dovodi do prevelikog
nedozvoljenog zagrevanja izolacije i slabljenja - smanjenja otpornosti izolacije čime
se stvaraju uslovi za nastanak proboja, tj. kvara i akcidenta. Preopterećenje je retko
posledica nepravilno dimenzionisanih provodnika, već skoro redovno, neregularno
priključenih potrošača i višestruko ojačanih (licnovanih) osigurača;
 Neadekvatna zaštita od prodora vode, prašine i eksplozivnih smeša prema mestu
ugradnje, sama za sebe govori da je potencijalni uzročnik akcidenta, uz posebno
sagledavanje projektovanog stanja, primene tehnologije i materijala u procesu
proizvodnje, kao i stepena odžavanja;
 Starost instalacija (izolacije) - sa obzirom da se provodnici u radu greju, pa van
rada hlade, da se prostori u kojima su izvedene instalacije takođe greju i hlade,
tokom niza godina, u zavisnosti od agresivnosti radne atmosfere, predstavlja takođe
potencijalnu mogućnost za pojavu proboja i akcidenta;
 Neispravna gromobranska instalacija predstavlja veliki izvor opasnosti od
nastanka požara i eksplozija kao i opasnost po zaposleno i prisutno osoblje. U
principu veća opasnost preti objektu sa neispravnom gromobranskom instalacijom
nego objektu bez gromobranske instalacije. Efikasnost gromobranske instalacije biće
potpuna ako i samo ako je ona ispravna i sa parametrima koji ne izlaze van tehnički
propisanih vrednosti. Usled velikih vrednosti struja i napona koji se javljaju prilikom
udara groma u štićeni objekat, može doći do topljenja i sagorevanja zastupljenih
materijala i robe u objektu, kao i do preskoka tj. pojave luka;
 Ukupna količina vode za gašenje požara je količina vode potrebna za gašenje
spoljnom i unutrašnjom hidrantskom mrežom u trajanju najmanje 2 časa;

 Spoljna hidrantska mreža je skup uređaja kojima se voda, od izvora pogodnog za

snadbevanje vodom, cevovodima dovodi na hidrantske priključke koji se neposredno
koriste za gašenje požara ili se na njih priključuju vatrogasna vozila;
 Unutrašnja hidrantska mreža je skup uređaja u objektu koji vodu razvode tako da
se primenom creva određene dužine sa mlaznicom, prostorije štite od požara;
 Aparat za gašenje požara je naprava koja omogućuje izbacivanje sredstava za

gašenje požara, izrađuje se kao ručni ili prevozni;
 Ručni aparat za gašenje požara je aparat čija masa u napunjenom stanju ne

prelazi 20 kg izuzev aparata za gašenje vodom i vazdušnom penom čija masa u
napunjenom stanju može da iznosi do 25 kg.

5. FIZIČKO - HEMIJSKE OSOBINE PRIMENJENIH MATERIJALA
Prema srpskom standardu sa obaveznom primenom SRPS Z.CO.005, utvrđuje se

klasifikacija materija i robe prema njihovom ponašanju na visokim temperaturama nastalim u
požarima.
Prema vrsti opasnosti, sve materije i robe podeljene su u tri grupe, i to:
- materije i robe koje sadrže rizik od fizičke i hemijske eksplozije označavaju se sa Ex;
- materije i robe koje direktno ili indirektno mogu učestvovati u procesu sagorevanja,
energijom samopaljenja, oslobađanjem zapaljivih produkata razlaganja,
sagorevanja, ubrzavanjem procesa sagorevanja (oksidaciona sredstva) ili
oslobađanjem zapaljivih gasova ili toplote u dodiru sa vodom, označavaju se sa Fx;
- materije i roba koji nisu lako zapaljivi, ali koji se ipak pod dejstvom požara (vatre,
dima ili vode za gašenje) mogu relativno brzo i jako oštetiti (destrukcija materijala),
označavaju se sa Dx.
Klase opasnosti:
Prema stepenu opasnosti sve materije i robe dele se na šest klasa opasnosti i to:
 klasa opasnosti I - veoma lako zapaljive i brzo sagorive materije,
 klasa opasnosti II - lako zapaljive i brzo sagorive materije,
 klasa opasnosti III - zapaljive materije,
 klasa opasnosti IV - sagorive materije,
 klasa opasnosti V – teško sagorive materije,
 klasa opasnosti VI - nezapaljive materije.
Kategorije opasnosti:
Vrsta opasnosti i stepen opasnosti, zajedno obrazuju kriterijume za razvrstavanje materija
i robe u kategoriju opasnosti, koja se označava kombinacijom slova za vrstu opasnosti i brojeva
za stepen opasnosti. Materije i roba klasirani u kategorije opasnosti ExI-II FxI-III su eksplozivni,
odnosno lako zapaljivi.
Podela materija i robe prema agregatnom stanju i drugim hemijskim osobinama:
Prema agregatnom stanju na sobnoj temperaturi od 20oC i normalnom pritisku od 1bara,
materije i robe dele se na:
A - gasovite materije
B - tečne materije
C - čvrste materije.
Prema određenim fizičko hemijskim osobinama materije i robe dele se na:
D - eksplozivne materije,
E - samozapaljive materije,
F - materije koje pri zagrevanju ispuštaju zapaljive i otrovne produkte sagorevanja,
G - oksidaciona sredstva,
H - nezapaljive materije koje sa vodom razvijaju zapaljive gasove,
I - nezapaljive materije koje sa vodom razvijaju toplotu.
Označavanje materija i robe prema nekim dodatnim osobinama značajnim za
protivpožarnu zaštitu.
Materije i roba stepena opasnosti V i VI koje pod dejstvom požara razvijaju opasne ili
zapaljive gasove sadrže dodatnu oznaku Tx – toksične materije.
Oznaka Tx se ne stavlja za materije opasnosti I do IV, jer se pri svakom sagorevanju u
nedostatku dovoljne količine kiseonika dobijaju toksični produkti sagorevanja.

Materije i roba svih kategorija opasnosti koje u požaru razvijaju dim u velikoj meri, što
znatno otežava spašavanje ugroženih lica i gašenje požara, nose dodatnu oznaku Fu (odnosi
se samo na materije koje pri normalnom sagorevanju stvaraju veće količine dima).
Materije i roba svih kategorija opasnosti, koje mogu kontaminirati prostor radioaktivnim
zračenjem, nose dodatnu oznaku Ra.
Materije i roba svih kategorija opasnosti koje pod dejstvom požara razvijaju korozivne
gasove i pare nose dodatnu oznaku Co.
Utvrđivanje kategorija i stepena opasnosti od materija pri požaru (SRPS Z.CO.012)
Ovim standardom se utvrđuje sistem oznaka za klasifikaciju materija u pogledu
opasnosti pri požaru.
Kategorije i stepen opasnosti:
 opasnost po zdravlje,
 opasnost od zapaljivosti,
 opasnost od nestabilnosti (reaktivnosti).
Svaka od ove tri kategorije materija u pogledu opasnosti deli se na pet stepeni
opasnosti: od stepena 4, koji označava najveću opasnost, do stepena 0, koji označava da nema
opasnosti.
Materije opasne po zdravlje:
Opasne po zdravlje su one materije koje mogu direktno ili indirektno izazvati oštećenje ili
onesposobljavanje, privremeno ili trajno, dodirom, udisanjem ili unošenjem u organizam.
Stepeni opasnosti:
Materije 4. stepena opasnosti, su materije koje i pri vrlo kratkom dejstvu mogu izazvati
smrt ili trajno oštećenje, čak i ako se pruži brza medicinska pomoć. U ovaj stepen su uključene i
one materije kojima se može prići samo sa specijalnom zaštitnom opremom.
U materije ovog stepena opasnosti spadaju:
 materije koje mogu prodreti kroz običnu gumenu zaštitnu odeću,
 materije koje pod normalnim uslovima ili uslovima požara otpuštaju gasove
koji su toksični ili agresivni ako se udišu ili apsorbuju kroz kožu, ili ako se
dođe u dodir sa njima.
Materije 3. stepena opasnosti, su materije koje pri kratkom dejstvu mogu izazvati
privremeno ili trajno oštećenje, čak i ako se pruži brza medicinska pomoć. U ugroženo područje
se može ući samo sa odgovarajućom odećom i obućom, uključujući izolacioni aparat za disanje.
Površina kože ne sme biti izložena dejstvom materija ovog stepena opasnosti.
 materije koje pri požaru otpuštaju vrlo toksične proizvode,
 materije agresivne prema živom tkivu ili toksične kada se apsorbuju u kožu.
Materije 2. stepena opasnosti, su materije koje pri jakom ili neprekidnom dejstvu mogu
izazvati privremeno onesposobljavanje ili trajno oštećenje organizma, ako se ne pruži brza
medicinska pomoć.
Ovde spadaju i materije koje zahtevaju korišćenje zaštitne opreme za disajne organe, sa
nezavisnim dovodom vazduha.
 materije koje pri požaru otpuštaju toksične ili iritirajuće proizvode,
 materije koje, bilo pod normalnim uslovima ili u uslovima požara, otpuštaju
toksične pare ili razvijaju toksične proizvode, čije se prisustvo ne može otkriti
pomoću čula.

Materije 1. stepena opasnosti, su materije koje izazivaju nadražaj kože ili disajnih
organa, ili samo manje trajno oštećenje, ako se ne pruži medicinska pomoć. Tu su uključene i
materije koje zahtevaju upotrebu poboljšane gas-maske sa izolacionim aparatom.
 materije koje u uslovima požara razvijaju nadražujuće proizvode,

 materije koje na koži izazivaju nadražaje bez razaranja tkiva.
Materije 0. stepena opasnosti, su materije koje pri požaru ne stvaraju veću opasnost
od opasnosti obične materije klase A, prema standardu SRPS Z.CO.003.
Materije opasne u pogledu zapaljivosti:
Opasne u pogledu zapaljivosti su one materije koje se na atmosferskom pritisku i
normalnoj temperaturi mogu lakše ili teže zapaliti i dovesti do pojave požara, ili u uslovima
požara potpomagati njegov razvoj.
Materije 4. stepena opasnosti, su materije koje brzo ili potpuno isparavaju na
atmosferskom pritisku i normalnoj temperaturi ili koje se lako disperguju u vazduhu i lako
sagorevaju.
U materije ovog stepena spadaju:
 grupa IA zapaljivih tečnosti prema standardu SRPS Z.CO.007,
 materije koje mogu obrazovati eksplozivne smeše sa vazduhom.
Materije 3. stepena opasnosti, su tečnosti i čvrste supstance koje se mogu zapaliti na
običnim temperaturama. Ove materije stvaraju opasne smeše sa vazduhom na gotovo svim
običnim temperaturama ili se pale gotovo pod svim uslovima.
 grupe IB i IC zapaljivih tečnosti,
 čvrste materije u obliku prahova koje brzo sagorevaju, ali koje obično ne
stvaraju eksplozivne smeše sa vazduhom,
 čvrste materije u vlaknastom obliku koje brzo sagorevaju i stvaraju opasnost od
pojave eksplozivnih smeša, kao što su pamuk i konoplja,
 materije koje gore brzo zato što same sadrže kiseonik (npr. suva nitroceluloza,
organski i drugi peroksidi i td.)
Materije 2. stepena opasnosti, su materije koje se moraju zagrevati pre nego što dođe
do paljenja. Materije u ovom stepenu pod normalnim uslovima ne obrazuju smeše sa
vazduhom, ali pri sagorevanju mogu osloboditi paru u dovoljnim količinama da se stvore opasne
smeše sa vazduhom.
 grupe II i III zapaljivih tečnosti, prema standardu SRPS Z.CO.007,
 čvrste i polučvrste supstance koje oslobađaju zapaljive pare.
Materije 1. stepena opasnosti, su materije koje se moraju predgrevati da bi nastalo
paljenje.
 materije koje sagorevaju na vazduhu kada se izlože temperaturi od 815,6 oC u
vremenu od 5 minuta,
 grupa IIIB zapaljivih tečnosti i čvrste i polučvrste supstance koje imaju
temperaturu paljenja iznad 93oC, prema standardu SRPS Z.CO.007,
 obične sagorive materije klase A, prema standardu SRPS Z.CO.003.
Materije 0. stepena opasnosti, su materije koje ne gore. Ovaj stepen obuhvata bilo koju
materiju koja ne gori na vazduhu kada se izloži temperaturi od 815,6oC u vremenu od 5 minuta.

Materije opasne usled reaktivnosti (nestabilnosti):

Reaktivne materije su one koje mogu ući u hemijsku reakciju sa drugim stabilnim ili
nestabilnim materijama.
Nestabilne materije su one koje se u čistom stanju ili onako kako su komercijalno
proizvedene, polimerizuju, raspadaju ili kondenzuju ili postaju samoreaktivne i podložne drugim
hemijskim promenama.
Stabilne materije su one koje imaju osobinu da ne menjaju svoj hemijski sastav pod
uticajem svetlosti, vazduha, vode i toplote, odnosno u uslovima koji vladaju pri požaru.
Materije 4. stepena opasnosti, su materije koje se eksplozivno raspadaju u normalnim
uslovima. Ovde spadaju materije koje su osetljive prema mehaničkim ili lokalnom pregrevanju u
normalnim uslovima. Ako se ovakve materije nađu u odmaklom ili razbuktalom požaru,
ugroženo područje treba napustiti.
Materije 3. stepena opasnosti, su materije koje se eksplozivno raspadaju ili eksplozivno
reaguju, ali zahtevaju jaki inicirajući izvor ili se moraju zagrevati u ograničenom prostoru pre
iniciranja. Ovde spadaju materije koje su osetljive prema termičkom ili mehaničkom udaru na
povišenim temperaturama i pritiscima ili koje reaguju eksplozivno sa vodom bez zagrevanja i
porasta pritiska.
Materije 2. stepena opasnosti, su materije koje su nestabilne i podležu hemijskoj
promeni, ali ne eksplodiraju. Ovde spadaju materije koje podležu hemijskoj promeni uz brzo
oslobađanje energije na povišenoj temperaturi i pritisku, kao i materije koje mogu burno
reagovati sa vodom ili sa njom stvarati eksplozivne smeše.
Materije 1. stepena opasnosti, su materije koje su u normalnim uslovima stabilne, ali
postaju nestabilne na povišenim temperaturama i pritiscima ili koje reaguju sa vodom uz sporo
oslobađanje energije.
Materije 0. stepena opasnosti, su materije koje su normalno stabilne i koje pod uticajem
temperature ne reaguju sa vodom.
Materijali koji su primenjeni na samom objektu, polazne sirovine i gotovi proizvodi kojima
će se manipulisati u proizvodnim prostorijama objekta, prema izjavi investitora, su navedene u
sledećoj tabeli br. 1 sa odgovarajućim oznakama klasa opasnosti, prema SRPS Z.CO.005.
Stepen požarne ugroženosti objekta utvrđuje se u zavisnosti od tačke zapaljivosti, tačke
samopaljenja i toplotne vrednosti materijala koji se proizvodi, koristi ili uskladištava, kao i od
njihove količine po jedinici površine.
Klasa
Vrste materijala i robe
opasnosti
Beton FxVIC
Gvožđe FxVIC
Aluminijum FxIIE
Staklo DxV
Plastika FxIIIC Fu
Pamuk FxIIIC
Vuna FxIVC
Viskoza FxIIIC
Karton FxIII-IVC
Papir FxIIIC
Drvo FxIVC
Kablovi FxIII-IVC
KARTON I PAPIR
Spadaju u grupu čvrstih materija koje mogu intenzivno goreti, međutim, tok sagorevanja
zapaljive hartije u velikoj meri zavisi od vrste hartije i od oblika u kome se ona nalazi.
Ako se radi o hartiji u složenim listovima, zbog nedostatka kiseonika, požar ove zapaljive
hartije u većini slučajeva neće uzeti veće razmere. Ali ako se radi o otpacima hartije, odnosno
rastresitom stanju, onda se proces sagorevanja takve hartije intezivira.
Temperatura papira u oC:
- novinski papir 185,
- pisaći papir 360,
- paus papir 370.
Brzina sagorevanja rastresitog papira je 0,48-0,53 kg/m2/min.
Najveća temperatura koju razvija rastresiti papir na gomili u količini od 25 kg/m2 iznosi os
380-420oC.
Potreban intenzitet izbacivanja vode za uspešno gašenje požara rastresitog papira iznosi
0,06-0,1 lit/sek/m2 tj. 3,6-6,0 lit/min/m2.
DRVO
Stepen zapaljivosti drveta zavisi od mnogih faktora (vrste drveta, obrađenost površine,
stepen vlažnosti i dr.).
Temperatura paljenja drveta u °C:
- drvo smreka 200
- drvo bukva 295
- drvo hrast 340.
Brzina sagorevanja drveta – nameštaja je 0,65-0,70 kg/m2/min. Temperatura požara za
drvo – nameštaj u zatvorenoj prostoriji je 880-1100 oC. Potreban intenzitet izbacivanja vode za
gašenje požara zapaljenog nameštaja, iznosi 0,06-0,1 lit/sek/m2 tj. 3,6-6,0 lit/min/m2.
PLASTIČNE MASE
Plastične mase su visokomolekularna organska jedinjenja. Osnovna karakteristika ovih
masa je da su zapaljive i prilikom sagorevanja razvijaju znatnu količinu toplote. Razlažu se na
relativno niskim temperaturama. Tom prilikom nastaju gasovi, tečni i čvrsti produkti koji su
zapaljivi, a veliki deo je veoma toksičan.
PVC – Polivinil hlorid:
Polivinil hlorid ili PVC je jedna od najkorištenijih vrsta plastike koja se zbog svoje
prilagodljivosti i niske cijene koristi u razne svrhe: kao ambalaža, za izradu namještaja,
igračaka, auto dijelova, medicinskih pomagala i, najčešće, različitih građevinskih materijala.
Međutim, upravo zbog svoje raširenosti postaje jedan od gorućih ekoloških problema,
čemu pridonosi i njegova toksičnost u svim fazama od proizvodnje, preko upotrebe do
odlaganja.
U smislu zarade, PVC je jedan od najvrednijih proizvoda u hemijskoj industriji. Na svetu je
preko 50% proizvedenog PVC-a korišćeno u građevinarstvu.
Posljednjih nekoliko godina PVC je menjao tradicionalne građevinske materijale kao što
su drvo, beton i glina u mnogim područjima. Ipak je od nedavno više isticano korišćenje drugih
materijala, zbog zaštite životne sredine i zbog toksičnih osobina PVC-a.
Često se reciklira, i koristi se broj "3" kao simbol reciklaže.
Polivinil hlorid je slučajno otkriven barem dva puta u 19. veku. Prvi put ga je otkrio Henri
Victor Regnault 1835. godine, a drugi put Eugen Baumann 1872. godine

Oba se puta polimer pojavio kao bela čvrsta supstanca unutar flaša vinil hlorida koje su
ostavljene na sunčevoj svetlosti. U ranom 20. veku ruski hemičar Ivan Ostromislensky i Fritz
Klatter iz nemačkog hemijskog trgovačkog društva Griesheim-Elektron su pokušali koristiti
polivinil hlorid u komercijalnim proizvodima, ali je krhki polimer uzrokovao propast bilo kojeg
proizvoda. Godine 1926. Waldo Semon i B.F. Goodrich Company osmislili su metodu
plasticiziranja PVC-a mešajući ga s različitim aditivima. Rezultat je bio fleksibilniji i lakši za
procesirati materijal koji je uskoro postigao veliku komercijalnu upotrebu.
PVC je već više godina popularan materijal za konstrukcije i građevinsku stolariju.
Njegove fizičke i tehničke karakteristike osiguravaju odličnu cenu i kvalitet. Kao materijal je vrlo
konkurentan u uslovima cene, a ta se vrednost i povećava sa karakteristikama izdržljivosti,
dugovečnosti i jako niskim održavanjem.
PVC je otporan na abraziju, lagane težine, odlične mehaničke čvrstoće i tvrdoće ključne
su njegove tehničke prednosti za upotrebu u građevinarstvu i konstrukcijama.
PVC se može lagano rezati, oblikovati, variti i spajati u različite oblike. Upravo zbog tih
karakteristika je postao gotovo nezamenjljiv u proizvodnji prozora, vrata i drugih elemenata
građevinske stolarije.
PVC je otporan na degradaciju, hemijsko truljenje, koroziju, udarce i abraziju.
Kao proizvod veoma je cenjen kod širokog spektra korisnika koji ga upotrebljavaju za različite
proizvode pogodne za spoljnu upotrebu.
O dugovečnosti proizvoda ide u prilog činjenica da se 85% svetske proizvodnje PVC-a
koristi upravo u gradnji i konstrukcijama. Na primer, izračunato je da će više od 75% ukupno
proizvedenih PVC cevi imati vek trajanja duži od 40 godina sa potencijalom korišćenja i do 100
godina. U drugim primenama kao PVC profili za prozore ili PVC vrata, studije pokazuju da će
više od 60% ukupno proizvedenih profila imati vek trajanja duži od 40 godina.
PVC je već desetljećima popularan materijal za konstrukcije i građevinsku stolariju.
Njegove fizičke i tehničke karakteristike osiguravaju odličnu cenu i kvalitet. Kao materijal je vrlo
konkurentan u uslovima cene, a ta se vrednost i povećava sa karakteristikama izdržljivosti,
dugovečnosti i jako niskim održavanjem.
Fizičke karakteristike PVC-a dozvoljavaju dizajnerima visok stepen slobode kada
dizajniraju nove proizvode ili građevinske oblike gde se PVC koristi kao zamena ili materijal za
obnovu. PVC je najpoželjniji materijal za reklamne panele, prozorske profile i okvire, posude za
vodu, izolaciju kablova i mnoge druge primene.
Srazmerno se malo energije potroši tokom proizvodnje PVC-a, a takođe i kod proizvodnje
finalnog proizvoda. Termoplastika se može reciklirati, nakon što se sortira, a može takođe biti
korišćena i kao deo mešavine za reciklirane proizvode. Duž cele Evrope nastaju preduzeća koje
kao osnovni repromaterijal koriste reciklirani PVC ili njegovu mešavinu. Kako je takav materijal
lakši, potroši se daleko manje goriva i manje se stvori štetnih gasova tokom njegovog
transporta, a nije nevažna niti njegova dugovečnost. Kada se koristi za proizvodnju stolarije,
osigurava velike uštede energije kod grejanja i hlađenja prostorija.
PVC je prirodno teško zapaljiv a prestaje sa gorenjem kada je uklonjen izvor vatre.
Upoređujući ga sa najčešćim alternativama, PVC pokazuje bolje karakteristike u uslovima
gorivosti, zapaljivosti, širenju požara i otpuštanju toplote. Novo razvijeni PVC formulisan kao
FR-PVC ima vrlo vidljive prednosti u uslovima niže emisije kiselina, dima i poboljšanih
vatrootpornih mogućnosti.
U požaru svi organski materijali, uključujući i PVC, proizvode ugljen monoksid koji je
otrovan, bez mirisa i potencijalno opasan po zdravlje. Gorući PVC otpušta ugljen monoksid,
ugljen dioksid, hlorovodonik i vodenu paru. Hlorovodonik je iritantan, ali nije narkotičan, pa
njegova prisutnost u razvoju požara može poslužiti kao upozorenje, dok u nekim slučajevima,
dole navedenim, može biti toksičan. Pri zagrevanju PVC materija od 100 oC počinju da se
izdvajaju gasovi hlorovodonika a na višim temperaturama i fozgen koji je veoma toksičan. Gas
vinil hlorida rapidno reaguje sa vodenom parom i stvara korozivnu hlorovidoničnu kiselinu. U
prisustvu drugih gorivih materija: drveta, papira, kartona i sl. sagoreva daleko većim
intenzitetom.Temperatura paljenja sloja prašine je 400oC a uskovitlane prašine 660oC izaziva

se plamenom i ne sagoreva eksplozivno. Početni požari se uspešno gase sa CO2 i S
prenosnim aparatima za gašenje požara.
Međutim mnoga Evropska nezavisna istraživanja potvrđuju da prilikom požara nastaje
veća šteta od betona koji je pod uticajem plamena i temperature od 1000oC nego od posledica
gorenja PVC-a
Polipropilen (PP) je makromolekularni produkt
PP – Polipropilen: polimerizacije propilena. Dolazi u obliku belog praška ili
granula i predstavlja tvrdi termoplastični polimer.
Polipropilen
Polipropilen ima višu temperaturu topljenja od polietilena,
ali je manje otporan na niske temperature.
Nerastvorljiv je u organskim rastvaračima na sobnoj
temperaturi. Iznad 80°C se rastvara u aromatskim i
hloriranim ugljikovodicima.
Opšte Osobine polipropilena zavise od uslova polimerizacije i
Hemijski prirode katalizatora te od stepena čistoće i koncentracije
Polipropilen komponenata polimerizacije.
spoj
Najbolje osobine ima izotaktički polipropilen dobiven
Druga imena PP pomoću Ziegler-Natta katalizatora. Aktivnost katalitičkog
Molekularna procesa se smanjuje u prisustvu kiseonika i vlage, te se
(C3H6)x proces izvodi u atmosferi azota.
formula
Polipropilen ima dobre mehaničke osobine te zbog toga
CAS ima široku primenu. Od njega se proizvode cevi,
registarski 9003-07-0 laboratorijsko posuđe, kontejneri, armature, kućišta, itd.
broj Može se proizvoditi u obliku vlakna, koje služi za izradu
Svojstva veštačkih tkanina.
0,855 g/cm3, Polietilen (PE) je makromolekularni proizvod koji se

amorfni dobija polimerizacijom etilena. Predstavlja jednu od
Gustina najviše korištenih plastičnih masa.
0,946 g/cm3,
kristalni Molekule polietilena imaju ravnu strukturu uz određenu
Tačka količinu bočnih lanaca. Sadržaj kristalne faze zavisi od
č160 °C stepena razgranatosti molekula. Što je veći stepen
topljenja
razgranatosti molekula, manji je stepen kristaličnosti.
Specifična masa polietilena zavisi od molekulske mase,
razgranatosti i stepena kristaličnosti.
PE – Polietilen:
Monomerna
jedinica polietilena
Polietilen je termoplastični materijal koji se proizvodi kao:
 Polietilen niske gustine (LDPE)
 Polietilen srednje gustine (MDPE)
 Polietilen visoke gustine (HDPE)
 Polietilen ultra visoke molekulske mase (UHMWPE)
Polietilen niske gustine ima tačku topljenja 105°C, otporan je na lomljenje, fleksibilan,
proziran te se zbog toga koristi kao pakovni materijal i za proizvodnju cevi. Ima dobru otpornost
prema delovanju hemikalija pa se može koristiti za držanje mnogih organskih reagenasa osim
alkana, aromatskih i hloriranih ugljikovodika i jakih oksidanasa. Polietilen visoke gustoće ima
bolje mehaničke osobine i otpornost prema hemikalijama. Nije otporan prema jakim
oksidacijskim sredstvima.

6. ARHITEKTONSKO – FUNKCIONALNO REŠENJE
OPŠTI PODACI O LOKACIJI OBJEKTA

Ovim projektom predviđa se izgradnja objekta za višeporodično stanovanje na
katastartkoj parceli br. 1521/7 KO Vrnjačka Banja. Predmetna lokacija nalazi se u obuhvatu
Plana generalne regulacije Vrnjačka Banja („Sl. list opštine Vrnjačka Banja“ br. 27/2016, 3/2019
– izmene i dopune PGR Vrnjačke Banje, 29/2019-prečišćena verzija i 55/2021 – izmene i
dopune 2 PGR Vrnjačka Banja). Prostire se pravcem jugozapad severoistok. Teren na lokaciji je
u padu od jugozapada ka severoistoku. Pristup lokaciji je omogućen sa severoistočne strane
lokacije. Površina katastarske parcele iznosi 507m2, Na lokaciji nema izgrađenih objekata.
OPIS OBJEKTA
Priloženim idejnim rešenjem predviđena je izgradnja stambenog objekta za višeporodično
stanovanje, spratnosti Su+Pr+2+Ps. Zbog većeg pada terena formirana je etaža suterena.
Planiran je ulaz preko vetrobrana širine 180cm i dužine 230cm u nivou prizemlja sa jugoistočne
strane objekta. Odatle se dalje pristupa stepenišnom prostoru gde se pristupa centralnom
stepeništu i liftu koji ima stanice na svim etažama. U prostoru vetrobrana je predviđen smeštaj
poštanskih ormarića i merno razvodnih elektro ormara. U etaži suterena nalaze se četiri
stambene jedinice i prostor za stanarske ostave. Na prizemlju, prvom, drugom i povučenom
spratu smeštene su po četiri stambene jedinice. Iznad povučenog sprata projektovan je ravan
krov na koji se izlazi iz stepenišnog prostora sa poslednje etaže kroz krovni prozor putem
metalnih penjalica ili merdevina.
KONSTRUKTIVNE KARAKTERISTIKE OBJEKTA
Objekat je projektovan kao zgrada spratnosti Su+Pr+2+Ps. Tip konstrukcije je klasična,
zidana konstrukcija uokvirena armirano-betonskim serklažima. Horizontalnu konstrukciju čine
LMT-FERT tavanice debljine d=16+4cm i ab ploče. Ploče stepeništa su armirano betonska,
debljine 16cm. AB vertikalni serklaži su dimenzija 25/25. AB horizontalni serklaži su dimenzija
20/40cm.
Fasadni i unutrašnji, nosivi zidovi predviđeni su od giter blokova i zidaju se pre izrade
vertikalnih serklaža. Na ovaj način se ostvaruje njihovo integralno sadejstvo sa armirano
betonskim elementima konstrukcije - vertikalnim i horizontalnim serklažima. Ukopani, parapetni
zidovi su predviđeni od armiranog betona marke C25/30. Fundiranje objekta je predviđeno na
armirano betonskoj kontra ploči. Temeljna ploča je debljine 50cm.
MATERIJALIZACIJA
Spoljna obrada
Zidanje spoljnih fasadnih zidova je predviđeno dvoslojnim zidom:
1. Giter blok debljine 25cm,
2. Termoizolacija debljine prema Elaboratu o energetskoj efikasnosti.
Fasada se obrađuje tankoslojnim malterom preko termoizolacije u sistemu kontaktne
fasade.
Svi podovi na otvorenim terasama se oblažu spoljnim podnim keramičkim pločicama sa
propisanom fugom za taj tip. Neprohodan ravan krov iznad povučene etaže se pokriva
prirodnim kamenom preko hidro i termoizolacije. Odvodnjavanje se vrši preko spoljašnjih
olučnih vertikala, postavljenih na bočne fasade. Sva spoljna bravarija je predviđena od PVC
profila, zastakljena troslojnim termo-paket staklom sa ispunom od argona i niskoemisionim
premazom. Ograde na terasama su od nerđajućih čeličnih kutijastih profila.
Unutrašnja obrada
Obrada podova
Glavno komunikaciono stepenište u zgradi se oblaže protivkliznom keramikom. Podovi u
stanovima oblažu se parketom lepljenim na cementnu košuljicu. Podovi u kuhinjama, ostavama

i sanitarnim čvorovima oblažu se keramičkim pločicama. Svi podovi u sanitarnim čvorovima

moraju imati sloj hidro izolacije.
Obrada zidova
Zidovi u stanovima u svim sanitarnim čvorovima oblažu se keramikom do visine plafona.
U kuhinjama, zidovi se oblažu keramičkim pločicama na visini h=1,5m. Ostali zidovi se gletuju i
boje disperzivnom belom bojom.
Obrada plafona
Plafoni se gletuju i boje disperzivnom belom bojom u celom objektu.
Unutrašnja stolarija
Predviđena je suvomontažna stolarija od MDFa, bojena poliuretanskim bojama ili
furnirana prirodnim furnirom.
PARKIRANJE:
Na lokaciji je planirano 10 parking mesta. Za planirani objekat potrebno je 9 parking mesta
što zadovoljava kriterijum od 1PM/100m2 BGP za stanovanje. BGP za stanovanje iznosi
809,90m2. Parking mesto PM 10 planirano za parkiranje objekta koji će se graditi na KP br.
1521/6.
ZAŠTITA OD POŽARA
U slučaju dejstva požara, izabranim konstruktivnim elementima i materijalima je
obezbeđena potrebna nosivost konstrukcije, sprečava se širenje dima i vatre unutar objekta.
Rasporedom fasadnih otvora se sprečava širenje vatre na susedne objekte, a organizacijom
unutrašnjih prostora je omogućena sigurna i bezbedna evakuacija ljudi.
HIGIJENA, ZDRAVLJE I ŽIVOTNA SREDINA
Pravilnim izborom i ugradnjom atestiranih materijala i opreme je obezbeđeno da se tokom
izgradnje, upotrebe ili uklanjanja objekta ne ugrožava higijena, zdravlje i bezbednost radnika,
korisnika ili suseda, i sprečava se prekoračenje dozvonjenih graničnih vrednosti uticaja na
životnu sredinu ili klimu.
Priključenjem objekta na gradsku kanalizacionu mrežu je sprečeno ispuštanje opasnih
supstanci u podzemne vode, površinske vode ili zemljište. Pravilnim izborom građevinskih
sklopova je onemogućeno prisustvo vlage u njima ili na površinama unutar objekta.
BEZBEDNOST I PRISTUPAČNOST PRILIKOM UPOTREBE
Bezbednost prilikom upotrebe objekta je obezbeđena izborom neklizajućih podnih
površina na pristupnim koridorima, postavljanjem propisnih ograda na svim otvorima i
stepeništima. Sve instalacije su projektovane sa merama zaštite u slučaju normalne upotrebe,
čime se sprečavaju povrede korisnika i sl.
ZAŠTITA OD BUKE
Zaštita od buke korisnika ili suseda se postiže gradnjom sa masivnim zidovima i
tavanicama, sistemskim lakim zidovima sa visokim nivoom zvučne zaštite, dodatnom termo i
zvučnom izolacijom objekta i upotrebom prozora sa trostrukim zastakljenjem.
Prostorije za rad, odmor i spavanje u okviru stanova su pozicionirane tako da se ne
graniče sa bučnim prostorijama i uređajima.
EKONOMIČNO KORIŠĆENJE ENERGIJE I OČUVANJE TOPLOTE
Izbor termičke zaštite objekta je detaljno obrađen u Elaboratu energetske efikasnosti, koji
je deo ovog projekta. Prema proračunu, a na osnovu izbora termičke izolacije, instalacije
grejanja, objekat je svrstan u C kategoriju potrošnje energije.

ODRŽIVO KORIŠĆENJE PRIRODNIH RESURSA

Većina ugrađenih materijala omogućava njihovo ponovno korišćenje ili reciklažu nakon
uklanjanja objekta. U gradnji se koriste atestirani ekološki materijali koji nemaju štetan uticaj na
okolinu i korisnike. Objekat je projektovan da traje više generacija i sa te strane optimizuje
korišćenje prirodnih resursa.

7. TEHNOLOŠKO PREVENTIVNE MERE U TOKU PROCESA RADA
U predmetnom objekti ne postoje potencijalna mesta gde su prisutne opasnosti od

različitih vrsta akcidenata čiје posledice mogu biti povrede/stradanja Ijudi i nastanak materijalne
štete kako u samom objektu tako i u okruženju istog.
Svest о značaju povećanja bezbednosti, kao odgovor nа prisutni trend povećanja brоја
povreda i оbimа materijalnih šteta u industrijskim i drugim procesima uopštе, posebno је uticala
da obIast preventivne zaštite, dobija sve više nа značaju.
U povećanje bezbednosti uključuju se, u sve vеćоj meri, pored direktno ugroženih
industrijskih i drugih sistema i osiguravajuće kompanije, а posebno značajnu ulogu u ovoj
obIasti imа razvoj preventivnog inženjerstva.
U okviru preventivnog delovanja, centralno mesto zauzima izučavanje mоgućih uzroka
nastanka i posledica akcidenta, što se sprovodi kroz аnаlizu velikog brоја faktora роčev od
tehnologije realizacije radnih procesa ра do psihologije zaposlenih radnika.
Рrоblеm zaštite moguće је posmatrati sa dva aspekta:
 preventivnog delovanja;
 aktivnosti koje se sprovode u toku eksploatacije sistema, а imaju za cilj povećanje
bezbednosti realizacije procesa.
Definisanje mеrа preventivne zaštite podrazumeva, u prvom redu, ispitivanje potencijalnih

obIika ugrožavanja čoveka i okoline. Svaki akcident koji za rezultat imа neki od obIika
neželjenog dejstva opasnih materija podrazumeva:
- prisustvo (izvor) opasnih rоbа;
- proces u okviru koga se neželjeno dejstvo inicira i prenosi nа ugrožene ljude ili objekte;
- ljude ili objekte koji su ugroženi i nа kojima se posledice akcidenta manifestuju;
Ova tri osnovna elementa čine lanac u okviru koga svaka karika predstavlja i
potencijalnu mogućnost za primenu preventivnih mеrа zaštite
Zaštita od požara predstavlja skup mera i radnji koje se preduzimaju u cilju sprečavanja,
otklanjanja i gašenja požara. Svi zaposleni u organizacijama, kao i druga lica koja se nalaze u
objektu dužni su da učestvuju u akciji gašenja požara i neutralizaciji požarno opasnih materija,
kao i spasavanju ljudi i imovine. Ukoliko nisu u stanju da sami otklone požar, dužni su da o tome
obaveste profesionalnu vatrogasnu jedinicu telefonom na telefonski broj 193 ili na drugi način.

Veliki broj požara nastaje usled narušavanja elementarnih uslova zaštite od požara, zbog
neobučenosti kadrova, loše discipline na radnom mestu, nepoštovanja znakova zabrane i
upozorenja i sl. Ovakve greške mogu imati katastrofalne posledice u uslovima gde se
primenjuju lako zapaljive i eksplozivne materije, pa je potrebno preduzeti sve moguće mere da
do njih ne dođe. Kao prvi uslov preventivnog delovanja, potrebno je isključiti mogućnost da se
na kritičnim mestima u objektu nađu izvori paljenja, takođe je potrebno izvršiti obuku radnika za
postupanje u slučaju izbijanja požara. Najbolji efekat postiže se brzom i pravovremenom
intervencijom, odnosno požar se najlakše gasi u početnom stadijumu.
Da bi se obezbedila odgovarajuća preventivna zaštita od požara u toku procesa rada
treba preduzimati sledeće:
- Redovno kontrolisati ispravnost svih elektro instalacija i uređaja;
- Redovno kontrolisati ispravnost opreme i instalacija za gašenje požara;
- Koristiti u prostorijama objekta i hodnicima specijalne metalne korpe za otpatke sa
ventilisanim dnom i poklopcem čime se sprečava prenošenje požara na pod i okolni
zapaljivi materijal;
- Rad sa opremom, održavanje opreme i preventivna zaštita u toku procesa
zavarivanja, rezanja i lemljenja treba da budu u skladu sa odredbama Uredbe o
merama zaštite od požara pri izvođenju radova zavarivanja, rezanja i lemljenja
(,,Sl. glasnik SRS,,, broj 50/79);
- Redovno kontrolisati (periodično svaka dva meseca) u prostoru objekta ispravnost
svih elektro i mašinskih uređaja, instalacije protivpožarne rasvete, oformiti i voditi
posebnu evidenciju (kontrolna knjiga);
- Zaposlene i ostalo osoblje obavestiti o načinu ponašanja u prostorijama objekta u
cilju sprečavanja izbijanja požara;
- U radnim i pomoćnim prostorijama vidno istaknuti UPUTSTVO U SLUČAJU
POŽARA;
- U blizini elektro-regala i sijalica, na manipulativnim putevima, kao i u blizini ulaza i
izlaza nije dozvoljeno skladištenje robe, odlaganje prazne ambalaže i ostalog
zapaljivog materijala. Svetiljke sa užarenim vlaknom mogu da budu uzrok izbijanja
požara zbog svoje radne temperature i toplote koju pri tom oslobađaju.
Dijagram 1: Temperatura staklenog balona svetiljki sa užarenom niti
Tehničko preventivne mere i uputstva koji nisu vezeni direktno za ovaj projekat ali su
sastavni deo zaštite od požara predmetnog objekta predviđene odredbama Zakonom o zaštiti
od požara ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 111/2009 i 20/15):
- Propisati mere bezbednosti i zdravlja na radu i obavezno upotrebu zaštitnih
sredstava koja se odnose na zaštitu od požara;
- Izraditi Pravila zaštite od požara;
- Teorijski i praktično osposobiti sve zaposlene sa rukovanjem aparatima za gašenje
požara i upoznati ih sa postupkom u slučaju požara.

- Organizovati način evakuacije i spašavanja u slučaju izbijanja požara;

- Važno je otkriti požar na početku i ne dozvoliti njegovo vremensko trajanje. Svi
sistemi zaštite od požara zasnovani su na njegovom ranom otkrivanju i
pravovremenoj intervenciji mobilnom i stabilnom opremom za gašenje.

8. ZAŠTITA OD POŽARA
U osnovi svakog požara i eksplozije је proces gorenja. Gorenje је složen fizičko-hemijski

proces koji se bazira nа brzim reakcijama oksidacije рraćеnim izdvajanjem znatne količine
toplote i pojavom svetlosti.
Kod velikog brоја роžага i eksplozija osnovne reakcije gorenja su reakcije sjedinjavanja
gorive materije sa oksidatorom (najčešće kiseonikom iz vazduha), а u slučajevima kad gore
materijali koji u svom sastavu imaju kiseonik (eksplozivi, pirotehnički materijali i sl.), sagorevanje
se odvija роmoću kiseonika koji је sadržan u tim materijalimа.
Najveći brој роžаrа i eksplozije odvija se preko reakcija oksidacija goreće materije, tako
da su osnovni uslovi za nastajanje роžаrа:
- prisustvo gorive materije,
- prisustvo oksidatora i
- prisustvo odgovarajućeg izvora раljеnја.
POŽARI - PROCESI NEKONTROLISANOG SAGOREVANJA

Požar је svako nekontrolisano sagorevanje, nanosi materijalne gubitke i može dovesti do
ugrožavanja fizičkog integriteta Ijudi, ра i do gubitka Ijudskih života.
POŽARI U ZAТVORENIM PROSTORIJAMA
Požari koji se odigravaju u zatvorenim prostorijama, imaju određene sресifičnоsti, ра ih је
potrebno posebno razmatrati.
Određivanje maksimalne temperature požara, vremena njegovog trajanja u zavisnosti od
vrste zapaljivog materijala, kоličine i sastava gasovitih, tеčnih i čvrstih produkata sagorevanja -
dima, zavisi od niza činilaca.
Osnovni činioci od kojih u najvećoj meri zavise parametri požara su:
 požarno opterećenje,
 Iinerarna brzina razvoja požara,
 toplotni efekat nekontrolisanog sagorevanja,
 dotok vazduha,
 dimenzije i konstruktivne osobine prostorije.
MERE ZAŠTITE OD POŽARA
Рrаktičnо, svi sistemi i metode protivpožarne zaštite imaju za cilj da se pojava роžаrа
sprečava, ili bar minimizira verovatnoća nastanka akcidenta, а ako se оn desi, minimiziraju
njegove posledice. Naime, dovoljno је da se poremeti jedan od uslova i da se nа taj način spreči
nastanak роžага.
Zaštita u osnovi obuhvata, s jedne strane, preduzimanje odgovarajućih mera za pravilno
rukovanje zapaijivim materijalom koje imaju za cilj da spreče pojavu роžara, а sa druge strane,
preduzimanje onih mera koje su usmerene ka smanjenju posledica ukoliko do požara dođe.

ELEMENTI KОЈI UTIČU NА STEPEN OPASNOSTI OD POŽARA

Меrе zaštite preduzete рri projektovanju i izgradnji skladišta i mеrе za zaštitu koje se
ostvaruju u toku funkcionisanja tehnološkog procesa (organizacione i tehnološko - tehničke
mеrе zaštite):
 Makro i mikro lokacija objekata;

 Građevinski objekti i materijali ;
 Elementi zaštite građevinskih konstrukcija.
SISTEM ZA OTKRIVANJЕ I DOJAVU POŽARA
Rad ovih uređaja bazira se u osnovi nа principu kontrole sredine zaštiđenog objekta
роmoću рretvarača neelektričnih veličina u električne. Рretvarači reaguju nа promenu koja
nastaje kao rezultat nastanka određenog faktora роžarа.
Sreću se četiri osnovne vrste automatskih javljača požara koji su razvrstani u odnosu na
"obeležja" vatre na koja reaguju:
"OBELEŽJA" VATRE VRSTE JAVLJAČA

Gasoviti produkti sagorevanja Jonizacioni javljač
Dim Optiči javljač dima
Plamen - svetlost Ultravioletni javljač plamena
Porast temperature Termički javljač
Na izbor tipa javljača utiče vrsta požara, mesto postavljanja, veličina nadziranog prostora i
eventualno uticaj poremećaja.
U predmetnom objektu predviđeno je izvođenje stabilnog sistem za otkrivanje, alarmiranje
i dojavu požara.
SREDSTVA ZA GAŠENJE
Sredstvom za gašenje роžarа smatra se materija koja dovedena u neposredni kontakt sa
materijom koja gori trajno prekida proces gorenja. Gašnje se postiže eliminisanjem bаr jednog
od faktora koji su neophodni za gorenje.
U odnosu nа način delovanja sredstva za gašenje роžаrа dele se nа:
- sredstva koja deluju rashlađujuće,
- sredstva koja deluju ugušivanjem i
- sredstva koja deluju antikatalitički nа proces gorenja.
Najčešće primenjivana sredstva za gašenje роžаrа su: voda, реnа, inertni gasovi, vodena
раrа, prahovi i sl.
Celokupna zaštita od požara rešena je na osnovu procene kao što je:
- požarno opterećenje i karakteristike zapaljivog materijala;

- ugroženost ljudi u požaru (temperatura vazduha iznad 70oC, koncetracija CO, CO2, i
bilo kog toksičnog gasa koji se javlja u požaru iznad maksimalno dozvoljene
koncetracije, koncetracija kiseonika ispod 17% i vidljivost manja od 5m u pravcu
evakuacije );
- važnost opreme i uređaja za normalno funkcionisanje celine;
- uslovi za stvaranje dima i opasnost od širenja požara.
Ceneći ispred nabrojane uslove zaštita od požara se može podeliti u sledeće nivoe:
1. na požarne nivoe,
2. na požarne sektore.
POŽARNI NIVOI:
Podela na požarne nivoe proistekla je iz logičnog redosleda u slučaju izbijanja požara,
sigurne evakuacije i spašavanja i potrebe za njegovo otkrivanje i gašenje u najranijoj fazi
izbijanja.
I – NIVO
Iznag izlaznih vrata i na evakuacionim putevima, postavljene su svetiljke protiv panične
rasvete koje obezbeđuju potrebnu osvetljenost evakuacionog puta i izlaza u slučaju nestanka
električne energije.
II – NIVO
Oko objekata izvedena je odgovarajuća spoljna hidrantska mreža, koja pokriva ceo
kompleks sa hidrantskim priključcima. Za gašenje eventualnog požara koristiće se nadzemni
hidrantski priključci.
Unutar objekta izvedena je unutrašnja hidrantska mreža.
III – NIVO
Za početno gašenje požara projektovana je mobilna protivpožarna oprema. Mobilna
oprema je postavljena prema požarnom opterećenju objekta u zavisnosti od njegove površine i
mogućem izvoru požara, a namenjena je za gašenje požara svih klasa koji se mogu pojaviti u
predmetnom objektu. Mobilnom opremom neposredno rukuju zaposleni u objektu odnosno prva
osoba koja primeti požar.
IV – NIVO
Gašenje eventualnog požara vrši profesionalna vatrogasno spasilačka jedinica u
Vrnjačkoj Banji. Vreme dolaska profesionalne vatrogasno-spasilačke jedinice na ovu lokaciju
procenjeno je na oko 8 minuta, u zavisnosti od hidro-metereoloških uslova (snežne padavine,
poledica i sl.) i odvijanja saobraćaja (prolazak kroz više raskrsnica sa regulisanjem saobraćaja
svetlosnom signalizacijom).
Obzirom na udaljenost profesionalne vatrogasno-spasilačke jedinice (oko 1 km) i brzine
kretanja vatrogasnog vozila koja iznosi 50km/h, vreme čekanja na dolazak vatrogasaca
približno se može izračunati na sledeći način:
- vreme za poziv 2 minuta
- vreme pripreme za polazak 1 minut
- vreme kretanja vozila 4 minuta
- vreme zastoja vozila 1 minuta
UKUPNO .................................................... 8 minuta
Ovo vreme garantuje sigurnu i blagovremenu intervenciju s obzirom na linijsku brzinu
širenja fronta plamena koja se može očekivati u prostorijama predmetnih objekata. Operativna
karta sa maršutom vozila, mogućnost prilaza i ulaza vozila obrađuje se Planom zaštite od
požara.
V – NIVO
Da bi sve prethodno funkcionisalo potrebno je tokom eksploatacije objekta svu opremu za
gašenje požara održavati u ispravnom stanju, sve zaposlene obučiti da koriste aparate za
gašenje požara.
POŽARNI SEKTOR
Požarni sektori su omeđeni prostori vatrootpornim zidovima koji sprečavaju prenošenje
fronta plamena iz jednog u drugi požarni sektor.

9. POŽARNO OPTEREĆENJE
Proračun požarnog opterećenja vrši se u skladu sa SRPS U.J1.030. Ukupno požarno

opterećenje je ukupna toplota koja se može osloboditi iz kalorične moći svega upaljivog
materijala u posmatranom prostoru (garaži, lokalu, stanu i td.), bez obzira da li taj materijal
pripada konstrukciji ili ne. Ukupno požarno opterećenje daje računsku vrednost toplotne
energije jednog objekta koja se može osloboditi u požaru. Označava se simbolom Z i računa se
po formuli:
Z  Pi  S i
gde je:
Z - ukupno požarno opterećenje, u kJ (kcal),
P - specifično požarno opterećenje,u kJ/m2 (kcal/m2),
S - površina osnove na koju se odnosi vrednost P u m2,
i - indeks elementarne jedinice.
Na osnovu ukupnog požarnog opterećenja određuje se broj hidranata u objektu i oko
objekta.
Specifično požarno opterećenje je izraženo toplotom koja se može razviti u plamenitarnoj
∑   V H Pi 
∑ G H
i i
Pi 
i i i
S S
jedinici (prostoriji, hali, magacinu i dr.) svedeno na 1 m2 površine te prostorije.
Specifično požarno opterećenje računa se po formuli:
gde je:
Pi - specifično požarno opterećenje,u kJ/m2 (kcal/m2),
i - prividna gustina materijala, u kg/dm3,
Vi - volumen materijala, u m3,
S - površina osnove, u m2,
Gi - težina materijala, u kg,
H i - kalorična moć,u kJ/kg ( kcal/kg ),
i - indeks elementarne jedinice
U račun ulaze svi gorivi materijali u smislu standarda SRPS U.J1.020, koji su sastavni deo
objekta, instalacija, opreme (nameštaj), kao i sav repromaterijal koji učestvuje u tehnološkom
procesu ili je uskladišten u prostoriji.
Ovim standardom određuju se tri grupe specifičnog požarnog opterećenja:
- nisko požarno opterećenje do 1 GJ/m2 (250.000 kcal/m2)
- srednje požarno opterećenje do 2 GJ/m2 (500.000 kcal/m2)
- visoko požarno opterećenje preko 2 GJ/m2.
U objektima koji sadrže osnovne jedinice sa različitim kategorijama požarnog opterećenja
nije dozvoljeno izračunavanje srednje vrednosti za ceo objekat.
U takvim objektima potrebno je posebno navesti površine koje spadaju u pojedine
kategorije požarnog opterećenja. Za visoko požarno opterećenje treba navesti njegov iznos.
Odredbe ovog standarda (SRPS U.J1.030) primenjuju se prilikom projektovanja svih
objekata radi određivanja potrebne otpornosti protiv požara elemenata konstrukcije (pasivna
zaštita od požara), a ujedno su i osnovni elementi za određivanje lokacije, broja i opremljenosti
jedinica za borbu protiv požara, rasporeda i opterećenosti pristupnih puteva za vatrogasnu
intervenciju (aktivna zaštita od požara).
Požarno opterećenje se usvaja iz tabela izračunatih požarnih opterećenja iz Zbirke
propisa iz oblasti zaštite od požara i eksplozija sa objašnjenjima za praktičnu primenu, Grupa V,
Prilog 2. ,,speličina požarnog opterećenja, klase opasnosti, zadimljenje i korozione pare u
zavisnosti od tehnološkog procesa,, na bazi prosečne vrednosti za pojedine vrste zgrada, a

prema izvršenim ispitivanjima:
- Stambeni objekat P=335MJ/m2 - NISKO požarno opterećenje; (bez dima i

korozije)
Porast temperature kao funkcija vremena prikazan je u tabeli br. 2:
Tabela br. 2
t (min) 0 5 10 15 30 60 90 120 150 180 210 240 360
ΔT
0 556 659 718 821 925 986 1029 1062 1090 1112 1133 1193
(oC)
Kriva koja predstavlja ovo delovanje, poznata je kao standardna kriva vreme –
temperatura, predstavljena je na dijagramu.
1200 1112 1133
1090
1062
1029
986
1000 925
T-To=ΔT Prirast temperature u C
821
800 718
659
600 556
400
200
0
0
0 30 60 90 120 150 180 210 240
Vreme t u min
Analizirajući požarno opterećenje u objektu koje je iznad naznačeno možemo predvideti

temperaturni režim u požaru gde sagorivi materijal čine uglavnom: karton, papir, polivinilhlorid,
polipropilen, pamuk, veštalčka vlakna, drvo, elektro instalacije i dr.
Može se očekivati da u slučaju požara u objektu imamo maksimalnu temperaturu od
1029°C, kada vreme trajanja požara iznosi 2 časa. Međutim, načini zaštite od požara koji su
predviđeni u objektu isključuju ovu teoretsku mogućnost trajanja požara, a sa time i pojavu
ovakve temperature koja se dostiže tek posle 120 minuta gorenja. Realno je očekivati
maksimalnu temperaturu do 821°C koja se postiže u vremenu do 30 minuta (vidi dijagram 2
standardna kriva SRPS ISO 834). Zato je vrlo važno otkriti požar na početku i ne dozvoliti
njegovo vremensko trajanje. Svi sistemi zaštite od požara zasnovani su na njegovom ranom
otkrivanju i pravovremenu intervenciju mobilnom i stabilnom opremom za gašenje požara.
Svaka ranija intervencija i pristupanje gašenju požara je na strani sigurnosti i sprečava
podizanje temperature, a time i njen uticaj na konstrukciju, opremu i sirovine u objektu.
Do požara u objektu može doći usled:
 upotrebe otvorenog plamena (pušenje),
 neispravnosti, preopterećenja i neadekvatnog održavanja električnih uređaja i
instalacija,
 upotreba uređaja za zavarivanje, rezanje i lemljenje u toku izgradnje,
rekonstrukcije i eksploatacije objekta,
 nepropisnog održavanja i smeštaja materijala koji se sklon samopaljenju,
 podmetanje požara.

10. STEPEN OTPRNOSTI PREMA POŽARU
Standard SRPS U.J1.240 utvrđuje pojam stepena opasnosti prema požaru objekta (ili
dela objekta koji čini tehničko – bezbedonosnu celinu) i određuje usklađivanje otpornosti prema
požaru građevinskih elemenata (zidova, greda, međuspratnih krovnih i sl.).
Primenjuje se kada je potrebno dati jedinstvenu ocenu ponašanja objekta u uslovima
standardnog razvoja požara.
Stepen otpornosti prema požaru zgrade ili dela zgrade (konstrkcioni i požarno izdvojeni
deo zgrade-požarni segment) je ocena otpornosti prema požaru, usklađena prema otpornostima
pojedinačnih građevinskih elemenata i konstrukcija koje čine objekti.
Stepen otpornosti elemenata konstrukcije ce se odrediti posebno za stambeni deo objekta
a posebno za podzemnu malu garažu.
Objekat je podeljen na 2 (dva) požarna sektora
- stambeni deo PPS I P=824,30m2
- stanarske ostave PPS II P=13,67m2
1. Stambeni deo objekta neto površine P=824,30m2 broj ljudi u objektu n=70 osoba
Analiza požarnog opterećenja je izvršena na osnovu Pravilnika o tehničkim normativima
za zaštitu od požara stambenih i poslovnih objekata i objekata javne namene ,,Službeni glasnik
RS,, broj 22 od 28. marta 2019. godine. Stepen otpornosti ostalog dela predmetnog objekta
prema požaru određuje se u zavisnosti od namene, izdvojenosti objekta, visine zgrade, površine
reprezentativnog požarnog sektora u kojem borave ljudi, broja osoba koje u tom sektoru borave
i drugih faktora (značaja i vrednosti objekta, ugrađenih zaštitnih instalacija itd ).
Klasifikacija zgrada prema nameni, izdvojenosti i visini:
Stambene zgrade:
1. Izdvojeni stambeni objekti i objekti u nizu visine do 12m (IS 1 i NS 1)
2. Izdvojeni stambeni objekti i objekti u nizu visine od 12m do 22m (IS 2 i NS 2)
3. Izdvojeni stambeni objekti i objekti u nizu visine od 22m do 30m (IS 3 i NS 3)
Poslovne zgrade:
1. Izdvojen poslovni objekti i poslovni objekti u nizu visine do 10m (IP 1 i NP 1)
2. Izdvojen poslovni objekti i poslovni objekti u nizu visine od 10m do 22m (IP 2 i NP 2)
3. Izdvojen poslovni objekti i poslovni objekti u nizu visine od 22m do 30m (IP 3 i NP 3)
Javne zgrade:
1. Izdvojeni javni objekti i javni objekti u nizu visine do 8m (IJ 1 i NJ 1)
2. Izdvojeni javni objekti i javni objekti u nizu visine od 8m do 22m (IJ 2 i NJ 2)
3. Izdvojeni javni objekti i javni objekti u nizu visine od 22m do 30m (IJ 3 i NJ 3)
NAPOMENA: Visina objekta H (m) je visinska razlika između kote kolovoza uz objekat ili
platoa namenjenog za vatrogasno vozilo sa kojeg se vrši vatrogasna
intervencija u slučaju požara u objektu i kote poda najviše etaže na kojoj
borave ljudi; Moguci pristup vatrogasnog vozila na predmetnu lokaciju je
na nivou prizemlja koji se nalazi na koti -1,65. Kota najvišeg sprata na
kome borave ljudi +8.70 (Ps- povučeni sprat). Na osnovu ovih podataka
definisanim u grafičkoj dokumentaciji visina objekta iznosi 10,30m.
Objekat je stambeni. BRGP objekta iznosi 1011,70m2. Podatak iz AG dela
projekta.
Klasifikacija zgrada prema broju lica koja borave u zgradi, P, i površini požarnog
sektora, A.
Uticaj broja osoba u požarnom sektoru i površine požarnog sektora, A (m 2), dat je u tabeli
br. 1:

- Broj osoba u požarnom sektoru PS1 je 68 osoba

- Površina požarnog sektora PS1 A=824,30m2 (stambeni objekat)
Broj 101 do 301 do 701 do 1501 i

do 20 21 do 50 51 do 100
osoba 300 700 1500 više
Klasa P P1 P2 P3 P4 P5 P6 P7
400 do 800 do 1200 do 1600 do 2000 do
A < 400 >2500
800 1200 1600 2000 2500
Iz tabele se na osnovu broja ljudi u požarnom sektoru 70 i površini požarnog sektora
A=824,30m2 određuje klasa P3.
Osnovna vrednost stepena otpornosti zgrade prema požaru (SOP), data je u tabeli
NP1 IP2 NP2 IP3 NP3
Zgrada IS1 NS1 IS2 NS2 IS3 NS3 IP1 NJ3
IJ1 NJ1 IJ2 NJ2 IJ3
P1 II II III III III IV II II II III III IV IV
P2 II III III III IV IV II II III III IV IV IV
P3 III III III IV IV IV II II IV IV IV IV IV

P4 III III IV IV IV IV III III IV IV IV IV IV
P5 IV IV IV IV IV IV III III IV IV IV IV V
P6 IV IV IV IV IV IV IV IV IV IV IV V V
P7 IV IV IV IV IV IV IV IV IV IV V V V
Klasifikacija objekta prema nameni – stambeni objekat, izdvojenosti i visini je NS1

klasifikacija prema broju lica u zgradi i površini požarnog sektora je P3, odakle sledi da je
stepen otpornosti prema požaru (SOP) III (SO).
Veza SOP i otpornosti prema požaru F[h] konstrukcija, dati su u tabeli
Stepen otpornosti prema požaru ( SOP )
Metoda Otpornost prema požaru elemenata /
Vrsta konstrukcije ispitivanja Položaj konstrukcija zgrade
SRPS I II III IV V
(NO) (MO) (SO) (VO) (WO)
Noseći zid J1. 090 ¼ ½ 1 1,5 2
Stub J1.100 ¼ ½ 1 1,5 2
Unutar
Greda J1.114 požarnih - ¼ ½ 1 1,5
Međuspratna sektora
J1.110 - ¼ ½ 1 1,5
konstruk.
Nenosivi zid J1.090 - ¼ ½ ½ 1
Krovna konstrukcija - / - ¼ ½ 1 1
Zid J1.092 ¼ 1 1,5 2 2
Međuspratna Na
J1.110 ¼ ½ 1 1,5 2
konstruk. granici
Vrata i klapne do požarnih
J1.160 ¼ ¼ ½ 1 1,5
3,6m2 sektora
Vrata > 3,6m2 J1.160 ¼ ½ 1 1,5 2

Konstrukcija evak.
/ ¼ ½ ½ 1 1,5
puta
Fasadni zid J1.092 Spoljne - ½ ½ 1 1
Krovni pokrivač J1.140 konstruk. - ¼ ½ ¾ 1
Stepen otpornosti prema požaru od ½ sata praktično zadovoljavaju sve konstrukcije od

kamena, opeke i betona, elementi od čelika bez zaštitnih premaza samo velike nosivosti
(stubovi faktora preseka A/V manjeg od 60 i grede faktora preseka A/V manjeg od 120),
elementi od čelika ako su zaštićeni zaštitnim premazima prema SRPS U.J1.042/1999 i SRPS
U.J1.043/1999, elementi od monolitnog drveta bez zaštitnih premaza ili obloga pod uslovom da
se radi o pritisnim elementima dužine izlivanja do 4m, najmanje širine 20-24cm sa pritisnim
naponima 500-1.100 N/cm2 ili zategnutim elementima kojima je potreban statički presek uvećan
povećanjem strana preseka za 30mm ili savijenim nosačima od monolitnog drveta širine 80-
150mm i visine 140-260mm izloženim naponima od 300-1.300 N/cm2, elementi od drveta ako
su zaštićeni požarnim premazima prema SRPS U.J1.042/2000 i SRPS U.J1.043/2000 ili
oblogama prema SRPS U.C9.500/1984.
Stepen otpornosti prema požaru od 1 sat praktično zadovoljavaju zidovi od pune i šuplje
opeke debljine najmanje 12cm, zidne ploče od gipsa debljine najmanje 8cm, građevinske ploče
sa izolacijom od negorive mineralne vune debljine 8cm između dva čelična lima, betonski
noseći zidovi najmanje debljine 8cm, betonski noseći zidovi najmanje debljine 12cm, armirano-
betonske grede najmanje debljine 12cm, armirano-betonski stubovi najmanje debljine 20cm,
armirano-betonske ploče najmanje debljine 8cm. Elementi od čelika ovu klasu mogu da
zadovolje ako su zaštićeni požarnim premazima prema SRPS U.J1.042/2000 i SRPS
U.J1.043/2000 ili zaštitnim oblogama prema SRPS U.E7.154/1997. Elementi od lepljenog
lameliranog drveta bez zaštitnih premaza ili obloga samo ako se radi o pritisnim elementima
dužine izlivanja od 2 do 7m, najmanje debljine 18-23cm sa pritisnim naponima 500N/cm2,
odnosno najmanje debljine 24-34cm sa pritisnim naponima 1.100N/cm2, zategnuti elementi od
monolitnog drveta ili lepljenog lameliranog drveta kojima je potreban statički presek uvećan za
50mm.
Stepen otpornosti od 1,5 sata praktično imaju zidovi od pune i šuplje opeke debljine
najmanje 12cm obostrano omalterisani, zidne ploče od gipsa debljine najmanje 8cm,
građevinske ploče sa izolacijom od negorive mineralne vune debljine 10cm između dva
čekičana lima, betonski nenoseći zidovi najmanje debljine 10cm, betonski noseći zidovi
najmanje debljine 14cm, armirano-betonske grede najmanje debljine 15cm, armirano-betonski
stubovi najmanje debljine 24cm, armirano-betonske ploče najmanje debljine 10cm, elementi od
čelika ako su zaštićeni požarnim premazima prema SRPS U.J1.042/2000 i SRPS
U.J1.043/2000 ili zaštitnim oblogama prema SRPS U.E7.154/1997, elementi od drveta ako su
zaštićeni požarnim premazima prema SRPS U.J1.042/2000 i SRPS U.J1.044/2000.
Stepen otpornosti prema požaru od 2 časa praktično zadovoljavaju zidovi od pune i šuplje
opeke debljine najmanje 12cm, obostrano malterisani, zidovi od siporeksa najmanje debljine
20cm, zidne ploče od gipsa debljine najmanje 8cm, nenoseći zidovi od plastificiranog čeličnog
lima sa ispunom od kamene vune debljine 12cm, betonski noseći zidovi najmanje debljine
12cm, betonski noseći zidovi najmanje debljine 16cm, armirano-betonske grede najmanje
debljine 20cm, armirano-betonski stubovi najmanje debljine 30cm, armirano betonske ploče
najmanje debljine 12cm, elementi od čelika ako su zaštićeni odgovarajućim požarnim
premazima i elementi od drveta ako su zaštićeni odgovarajućim požarnim premazima.
Za krovni pokrivač navedena je otpornost prema požaru zgrade koja može biti izložena
zračenju ili letećoj vatri požara sa susednih zgrada u nivou krova. Susedne zgrade, ne mogu da
ugroze posmatrani krovni pokrivač na predmetnom objektu jer je isti izveden da ne prihvata i ne
širi požar koji bi nastao nekim radovima na njemu ili njegovoj blizini (postavljanje gromobranske
instalacije, reklama i sl.).
Svi uslovi su više nego ispunjeni, odnosno da projektovana vatrootpotnost korišćenih
materijala veća od zahtevane na predmetnom objektu.
ZAKLJUČAK:
1. Stepen otpornosti elemenata konstrukcije na osnovu proračuna iznosi SOP III (SO)
2. Zadovoljenje minimalnog zahtevanog stepena otpornosti omogućava uspešnu
evakuaciju svih lica koja se mogu naći u predmetnom objektu za vreme požara i
uspešnu intervenciju vatrogasno-spasilačke jedinice, bez opasnosti prevremenog
zarušavanja građevinske konstrukcije objekta. Za zahtevani stepen otpornosti preme
požaru III, konstrukcijom objekta, obezbeđena je minimalna otpornost na požar
konstruktivnih elemenata objekata. Svi spoljni, unutrašnji i pregradni zidovi, kao i krovni
pokrivač su nezapaljivi i od vatrootpornog materijala.
3. Izbor i dimenzionisanje materijala izvršen je u skladu sa važećim normativima i
propisima. Svi uslovi su više nego ispunjeni, odnosno da projektovana
vatrootpotnostkorišćenih građevinskih materijala prilikom gradnje, ima daleko veću
otpornost prema požaru od zahtevane na predmetnom poslovnom objektu.
4. Na osnovu napred izloženog i prethodno opisanih konstrukcionih elemenata konstatuje
se da predmetni objekat zadovoljava tražene vrednosti otpornosti prema požaru,
prema zahtevima iz tabele 3 Tehnička preporuka za građevinske tehničke mere zaštite
od požara stambenih, poslovnih i javnih zgrada.
NAPOMENA:
Dokazivanje ispunjenosti zahteva zaštite od požara za elemente građevinskih
konstrukcija utvrđenih ovim pravilnikom vrši se u skladu sa odredbama propisa kojima je
uređena ova oblast, a nakon završetka radova utvrđuje se na osnovu isprava o
usaglašenosti koje su uređene u skladu sa posebnim propisima.

11. POŽARNI RIZIK OBJEKTA
Rizik od pojave požara u objektima je bitno smanjen primenom preventivnih mera zaštite
od požara. Eventualni rizik kojem su izloženi ljudi i imovina (materijalna i kulturna dobra)
zahtevaju otkrivanje požara u njegovoj ranoj fazi, onda kada uz blagovremeno alarmiranje,
gašenju požara možemo pristupiti veoma efikasno. Sistem za automatsku dojavu požara daje
informaciju o nastanku požara pre nego što on dostigne veće razmere, već u početnoj fazi.
Takođe, primenom sistema za automatsko otkrivanje požara možemo odmah dobiti informaciju
o lokaciji nastalog požara i upravljati opremom za automatsko gašenje požara, sistemom
ventilacije, dovoda gasa, elektro instalacijama i drugo.
U zavisnosti od ugroženosti objekta požarom, požarnog opterećenja, požarnog rizika
konstrukcije objekta, sadržaja objekta i tehnološkog procesa koji se u objektu odvija, postoji ili
ne postoji potreba za primenu sistema za automatsko otkrivanje požara u celom objektu odn.
svim objektima. Sadašnje stanje u predmetnom objektu je da ne postoji automatska detekcija i
dojava požara.
Ustanovljen je model identifikacije požarne ugroženosti po metodi „EUROALARM“,
(European Fire Safety & Security) na osnovu koga izričito dobijamo podatak da li je uvođenje
sistema za automatsko otkrivanje požara nepotrebno, opravdano, potrebno ili obavezno.
Proračun požarnog rizika objekta, prema metodi „EUROALARM“, koja zavisi od mogućeg
intenziteta i vremena trajanja požara kao i konstruktivnih karakteristika nosivih elemenata
objekta (odnos konstrukcije prema delovanju visokih temperatura).Kao polazna tačka, naravno,
služi procena ugroženosti požarom i požarno opterećenje. Već smo ranije proračunima došli do
podataka o pomenutim parametrima, pa ćemo rezimirati – objekat ima nisko požarno
opterećenje (do 1 GJ/m2).
Inženjerski metod procene rizika od požara je razvijen sa ciljem da omogući sistematsku
procenu rizika od požara u postojećim ili novoizgrađenim (nadograđenim) objektima. Zasnovana
je na kombinaciji preventive verovatnoće nastanka i izloženosti opasnostima od požara.
Za razliku od zakona, tehničkih pravilnika i standarda u oblasti građevinstva koji uglavnom
imaju za cilj da obezbede bezbednu evakuaciju korisnika objekta, metod omogućava
projektovanje optimalne zaštite objekta od požara, njihovih sadržaja i aktivnosti koje se
obavljaju njima, na tehnički i ekonomski opravdan nivo.
Pri određivanju rizika od požara, zastupljena je sistematska procena svih zadatih faktora
koji se mogu predstaviti kao studiozan opis pozitivnih i negativnih elemenata koji utiču na rizik.
Kao krajnji rezultat dobijaju se brojčane vrednosti.
Požarni rizik obјеkta zavisi od mogućеg intеzitеta i traјanja požara, kao i konstruktivnih
еlеmеnata (otpornost konstrukciје prеma dеlovanju visokih tеmpеratura), a izračunava sе
prеma obrascu*:
( Po  C  Pk )  B  L  S
Ro 
W  Ri
gdе је:
Ro – požarni rizik za obјеkat
Po – koificiјеnt požarnog optеrеćеnja sadržaјa obјеkta
C – koеficiјеnt sagorljivosti sadržaјa u obјеktu
Pk – koеficiјеnt požarnog optеrеćеnja od matеriјala ugrađеnih u konstrukciјu obјеkta
B – koеficiјеnt vеličinе i položaјa požarnog sеktora
L – koеficiјеnt kašnjеnja počеtka gašеnja
S – koеficiјеnt širеnja požarnog sеktora
W – koеficiјеnt otpornosti na požar nosivе konstrukciје obјеkta
Ri – koеficiјеnt smanjеnja rizika

A. POŽARNI RIZIK OBЈЕKTA
Koеficiјеnt požarnog optеrеćеnja sadržaјa obјеkta (oprеma, namеštaј, uskladištеna roba i

sl.) ,,Po,,, odrеđuје sе iz tabеlе s tim što sе prеthodno izračuna toplotna vrеdnost svih gorivih
matеriјala u obјеktu MJ/m².
MJ/m² Po
0 – 251 1,0
252 – 502 1,2
503 – 1004 1,4
1005 – 2009 1,6
2010 – 4019 2,0
4020 – 8038 2,4
8039 – 16007 2,8
16008 – 32154 3,4
32155 – 64309 3,9
64310 4,0
Ako је tеško odrеditi količinu poјеdinih gorivih matеriјala za približan proračun mogu sе
koristiti podaci iz Zbirke propisa iz oblasti zaštite od požara i eksplozija sa objašnjenjima za
praktičnu primenu, Grupa V, Prilog 2. ,,Veličina požarnog opterećenja, klase opasnosti,
zadimljenje i korozione pare u zavisnosti od tehnološkog procesa,,.
Koеficiјеnt sagorljivosti sadržaјa u obјеktu ,,C,,, odrеđеn је klasom opasnosti od požara
za stambeni objekat - III, a bira sе iz tabеlе. Svi tеhnološki procеsi su podеljеni u šеst klasa
opasnosti od požara.
Klasa opasnosti od požara VI V IV III II I
Koeficijent sagorljivosti C 1,0 1,0 1,0 1,2 1,4 1,6
Koеficiјеnt požarnog optеrеćеnja od matеriјala ugrađеnih u konstrukciјu obјеkta ,,Pk,,

odrеđuје sе iz tabеlе s tim što sе prеthodno izračuna toplotna vrеdnost svih gorivih matеriјala u
obјеktu MJ/m².
MJ/m² Pk
0 – 419 0
435 – 837 0,2
845 – 1675 0,4
1691 – 4187 0,6
4203 – 8373 0,8
Koеficiјеnt vеličinе i položaјa požarnog sеktora “B”, odrеđuје sе iz tabеlе

Karakteristike objekta Koeficijent B
- požarni sektor do 1.500m2
- visina prostorija do 10m 1,0
- najviše 3 etaža
- požarni sektor od 1.500 do 3.000m2
- 4 do 8 etaža
1,3
- visina prostorije 10 do 25m
- jedna etaža u suterenu
- požarni sektor od 3.000 do 10.000m2
- više od 8 etaža
1,6
- visina prostorije preko 25m
- više od 2 etaža u suterenu
- požarni sektor preko 10.000m2 2,0
Koеficiјеnt kašnjеnja počеtka intеrvеnciје ,,L,,. odrеđuје sе iz tabеlе br. 10 a zavisi od

vrstе i oprеmljеnosti vatrogasnе јеdinicе koјa intеrvеnišе, njеnе udaljеnosti od obјеkta
ugrožеnog požarom, kao i stanja saobraćaјnica (postoјanjе prеprеka).

Vreme do početka gašenja 10min 10-20 20-30 30

Udaljenost 1km 1-6km 6-11km 11km
Profesionalna industrijska jedinica 1,0 1,1 1,3 1,5

Vrsta vatrogasne
Dobrovoljna industrijska jedinica 1,1 1,2 1,4 1,6

jedinice
Teritorijalna profesionalna jedinica 1,0 1,1 1,2 1,4

Teritorijalna dobrovoljna jedinica sa stalnim
1,1 1,2 1,3 1,5
dežurstvom
Teritorijalna dobrovoljna jedinica bez stalnog
1,3 1,4 1,6 1,8
dežurstva
Koеficiјеnt širinе požara ,,S,,, zavisi od širinе požarnog sеktora i odrеđuје sе iz tabele
Najmanja širina požarnog sektora Šm] Koeficijent širine požarnog sektora ,,S,,
do 20 1,0
20 – 40 1,1
40 – 60 1,2
preko 60 1,3
Koеficiјеnt otpornosti na požar nosivе konstrukciје obјеkta ,,W,,, zavisi od konstruktivnih

karaktеristika obјеkta, a odrеđuје sе iz tabеlе
Otpornost na požar u Najmanje
30 60 90 120 180 240
minutama do 30
W 1,0 1,3 1,5 1,6 1,8 1,9 2,0
Izračunavanjеm požarnog rizika obјеkta na bazi gorе navеdеnih koеficiјеnata dobiјa sе

maksimalni požarni rizik koјi prеdstavlja vеliku vеrovatnoću izbiјanja požara, bilo širеnjе požara i
oslobađanjе cеlokupnog požarnog optеrеćеnja pri sagorеvanju.
S obzirom na vrstu gorivog matеriјala, način skladištеnja, brzinu njеgovog sagorеvanja i
drugе uticaјnе faktorе, požarni rizik obјеkta možе sе smanjiti u zavisnosti od koеficiјеnta ,,Ri,,
čiје su vrеdnosti datе u tabеli
Koeficijent smanjenja
Procena rizika Okolnosti koje utiču na procenu rizika
rizika Ri
- velika zapaljivost materijala i uskladištenje sa većim
međurazmacima
maksimalan - očekuje se brzo širenje požara 1,0
- u samom tehnološkom procesu ili prilikom
uskladištenja postoji veći broj mogućih paljenja
- zapaljivost nije tako izrazito velika, a uskladištenje
je sa razmacima dovoljnim za manipulaciju
normalan - očekuje se normalna brzina širenja požara 1,3
- u samom tehnološkom procesu ili kod
uskladištenja postoje normalni izvori paljenja
- manja zapaljivost zdog delimičnog uskladištenja (25-
50%) zapaljive robe u nesagorivoj ambalaži
- skladištenje zapaljive robe bez međurazmaka
manji od
- ne očekuje se brzo širenje požara 1,6
normalnog
- za prizemne hale od 3.000m2
- za objekat gde je rešeno pitanje odvođenja dima i
toplote
- mala verovatnoća paljenja zbor robe u sanducima od
lima ili drugih sličnih materijala, kao i od vrlo gustog
neznatan 2,0
uskladištenja
- očekuje se vrlo lagani razvoj požara

Po C Pk B L S W Ri
1,2 1,2 0 1 1 1 1,5 1,3
Ro= 0,738462

B. POŽARNI RIZIK SADRŽAЈA OBЈЕKTA
Požarni rizik za sadržaј obјеkta (opasnosti za ljudе, oprеmu, namеštaј, uskladištеnu robu i
sl.) ,,RS,, izračunava sе na osnovu obrasca:
RS  H  D  F
gdе је:
H – koеficiјеnt opasnosti po ljudе
D – koеficiјеnt rizika imovinе
F - koеficiјеnt dеlovanja dima
Koеficiјеnt opasnosti po ljudе ,,H,, zavisi od mogućnosti blagovrеmеnе еvakuaciје ljudi iz
obјеkta i odrеđuје sе iz tabеlе
Stepen ugroženosti Koeficijent H
nema opasnosti po ljude 1,0
postoji opasnost po ljude, ali se mogu sami spasiti 2,0
postoji opasnost za ljude, a evakuacija je otežana (jako zadimljenje, veliki broj

prisutnih lica, višespratni objekat, brz razvoj požara, prisustvo nepokretnih lica – 3,0
bolesnici, deca, starci)
Koеficiјеnt rizika imovinе ,,D,, zavisi od koеficiјеnta vrеdnosti unutar јеdnog požarnog
sеktora, kao i od mogućnosti ponovnе nabavkе uništеnе imovinе, a odrеđuје sе iz tabеlе.
Koeficijent vrednosti Koeficijent D
sadržina objekta ne predstavlja veliku vrednost ili je malo sklona uništenju 1

sadržina predstavlja vrednost i sklona je uništenju 2
Uništenje vrednosti je definitivan i gubitak nenadoknadljiv (kulturna dobra i sl.) ili se
3
uništenjem ugrožava posredno egzistencija stanovništva
Poјava vеćе količinе dima povеćava ugrožеnost ljudi i imovinе (toksično i korozivno
dеlovanjе) i uzima sе u obzir prеko koеficiјеnata dеlovanja dima ,,F,, iz tabеle.
Okolnosti koje dovode do zadimljavanja Koeficijent F

nema posebne opasnosti od zadimljavanja i korozije 1,0
- nema posebne opasnosti od zadimljavanja i korozije
- više od 20% ukupne težine svih gorivih materija izazivaju zadimljenje ili izlučuju 1,5
otrovne produkte sagorevanja
više od 50% ukupne težine svih gorivih materijala sastoji se od materijala koje
2,0
stvaraju dim ili ili izlučuju otrovne produkte sagorevanja
ili se više od 20% ukupne težine svih gorivih materijala sastoji od materijala koje
2,0
izlučuju jako korozivne gasove
RS  H  D  F
H D F
2 1 1
Rs= 2

ANALIZA:
Za dobiјanjе vrеdnosti požarnog rizika za obјеktе ,,Ro,,, kao i požarnog rizika sadržaјa
obјеkta ,,Rs,, pomoću priložеnog diјagrama pomoću poznatе apcisе (požarni rizik sadržaјa
obјеkta) i ordinatе (požarni rizik za obјеktе) odrеđuје sе proračunska tačka.
Kada proračunska tačka padnе u šrafirani dеo diјagrama, opravdano је u tim obјеktima
postaviti stabilni sitеm za gašеnjе požara na osnovu visinе požarnog rizika obјеkta.
Ukoliko sе proračunom dobiјa tačka koјa pada izvan diјagrama, potrеbno је zavisno od
slučaјa, prеduzеti mеrе kao što su na primеr, zamеna osnovnih konstruktivnih еlеmеnata,
smanjеnjе požarnog optеrеćеnja u obјеktu, formiranjе odgovaraјućе vatrogasnе јеdinicе, ili
drugе mеrе.
Tumačenje polja dijagrama:

A - rizik je veoma mali i dovoljne su preventivne mere zaštite od požara,
B - automatski sistemi za gašenje i dojavu požara, po pravilu, nisu potrebni,
C - sistem za dojavu požara nije opravdan, ali je potrebno predvideti stabilni sistem za
gašenje požara,
D - neophodan je sistem za automatsku detekciju i dojavu požara, a uređaj za automatsko
gašenje požara nije opravdan,
E - preporučljiva je primena automatskih uređaja za dojavu i gašenje požara (neophodan
sistem ADP),
F - preporučljiva je primena automatskih uređaja za dojavu i gašenje požara (neophodan
sistem ADP),
G - obavezna je primena automatskih uređaja za dojavu i gašenje požara
Z A K LJ U Č A K:
- Za dobijene vrednosti požarnog rizika za objekat Ro=0,74 kao i požarnog rizika
sadržaja objekta Rs=2, pomoću dijagrama određena je proračunska tačka koja se
nalazi u zoni ,,B,,. Na osnovu ovoga zaključujemo da dojava požara nije potrebna.
Dobra inženjerska praska definiše da se za ove vrste objekta u hodničkom
delu ugrađuje ručna dojava požara.
- U pogledu materijala ugrađenog u objekat i primenjenih mera zaštite od požara, kroz
projektnu dokumentaciju predviđen je niz mera koje imaju za cilj da obezbede
potpunu bezbednost i zaštitu objekta i imovine uz normalno funkcionisanje;

- Vatrootpornost konstrukcije objekta je u skladu sa požarnim opterećenjem objekta i

standardom SRPS U.J1.240

12. KLASIFIKACIJA POŽARA PREMA VRSTI ZAPALJIVIH MATERIJA
Na osnovu procene ugroženosti od požara u objektu može se konstatovati da su

moguće sledeće klase požara: A, B, C i D.
Prema SRPS EN 2:2011 – Klasifikacija požara („Sl. glasnik RS“, br. 30/11) izvršena je
sledeća klasifikacija požara::
Klasa A
U ovu klasu se ubrajaju požari čvrstih materija koje gore plamenom ili žarom, kao: drvo,
hartija, tekstil, ugalj i sl.
Za gašenje ove klase požara koriste se kao sredstva za gašenje voda sa i bez dodataka
najčešće, a samo izuzetno pena i prah.
Klasa B
U ovu klasu požara spadaju požari tečnosti koje gore plamenom, kao: mast, vosak
smola, asfalt i sl. Kao sredstvo za gašenje požara ove klase najčešće se primenjuju pena, suvi
prah, ugljendioksid i haloni.
Klasa C
U ovu klasu požara spadaju požari gasova koji gore plamenom, kao: metan, butan,
propan, acetilen i sl.
Kao sredstvo za gašenje ove vrste požara koriste se ugljendioksid, haloni i suvi prah.
Klasa D
U ovu klasu požara spadaju požari lakih metala koji intezivno sagorevaju, kao što su:
aluminijum i njegove legure, titan i drugi, izuzev kalijuma i natrijuma.
Kao sredstvo za gašenje ove vrste požara koriste se specijalni i posebni prahovi za
gašenje ili pak materije koje nisu sredstva za gašenje, već služe kao pomoćno sredstvo za
gašenje požara lakih metala. Ove materije se nanose u debelim slojevima za prigušivanje
toplote zračenja, kao i čvrst suvi pesak i opiljci suvog liva.
Materiju koja može biti obuhvaćena požarom u predmetnim objektima, svrstavamo u
požare klase "A" - čvrstih materija. Takođe je moguć požar na električnim instalacijama i
uređajima sa napomenom da je po osnovu standarda SRPS ISO 3941 požari na elektro-
instalacijama (dosadašnja klasa E) nije posebno klasifikovana.

13. IZBOR SREDSTAVA ZA GAŠENJE POŽARA
Za izbor sredstava za gašenje presudno je koja materija gori, odnosno koje je sredstvo
najefikasnije i najprikladnije da ugasi eventualni požar i spreči njegovo dalje širenje.
Ako gori jedna materija, onda nema dileme koje sredstvo za gašenje treba primeniti.
Dileme nastaju ako je požarom zahvaćeno više materija koje imaju različite brzine gorenja. U
takvim slučajevima biramo sredstvo za gašenje koje je efikasno za više zapaljivih materija.
Sredstva za gašenje pojedinih klasa požara navedena su u tabeli.
Klasa požara
Sredstvo za gašenje
A B C D
Voda u punom mlazu + – – –
Vodena magla + + – –
Laka pena + + – –
Teška pena + + – –
BC – prah – + + –
ABC – prah + + + –
ABCD – prah + + + +
Ugljen-dioksid – + + –
Haloni – + + –
U tabeli je :
+ podesno sredstvo za gašenje;
+ ograničeno podesno sredstvo za gašenje;
– nepodesno sredstvo za gašenje.
Napomena: Požari na uređajima i instalacijama, kad nisu pod električnim naponom,
gase se odgovarajućim sredstvima za gašenje požara.
Za gašenje požara klase "A" kao sredstva koriste se: voda u punom mlazu, vodena
magla, ABC – prah i ABCD – prah.
Ugljen-dioksid (CO2) je 1,5 puta teži od vazduha i na zapaljenu materiju deluje isključivo
ugušujuće, tako što je izoluje od okolnog vazduha. On je pogodno sredstvo za gašenje požara u
zatvorenim prostorijama. s obzirom da je za gašenje potrebna koncetracija ugljen-dioksida na
mestu požara 25-30% treba voditi računa o zdravlju ljudi u slučaju da se radi o prostorijama
male zapremine s obzirom da već pri koncetraciji od 6% postoji opasnost da dođe do štetnog
delovanja na ljudski organizam. Kilogram ugljen-dioksida ispunjava zapreminu od oko 510 litara
zatvorenog prostora pod normalnim atmosferskim pritiskom. S obzirom da je u aparatu ugljen-
dioksid pod pritiskom koji iznosi preko 50 bara on se usled naglog širenja prilikom izlaska iz
mlaznice hladi do temperature od -79oC te se mora voditi računa da se ugljen-dioksidom ne
gase elektronski uređaji koji bi usled naglog hlađenja pretrpeli trajna oštećenja. S obzirom da je
izuzetno loš provodnik električne energije primenjuje se prvenstveno za požare na električnim
uređajima ili u blizini električnih uređaja koji su pod naponom do 10.000V.
Prah gasi požar na taj način što prekida hemijski proces oksidacije - antikatalitičkim
dejstvom i ugušivanjem. Potpuno je neškodljiv po živa bića, nesmrzava pa se može
upotrebljavati na temperaturama od -20o do +45oC. Loš je provodnik električne energije, što
daje mogućnost njegove primene za gašenje električnih uređaja napona do 1.000V. Najveću
primenu ima suvi prah na bazi natrijum-bikarbonata sa dodatkom silikata, fosfata i karbonata da
bi se sprečilo njegovo zgrudnjavanje i povećala postojanost na vodu i vlagu.
Voda (H2O) je osnovno sredstvo za gašenje požara jer ima veliki rashladni kapacitet,
odnosno veliku specifičnu toplotu (c=4,182 KJ/kg oK) tj. potrebna je velika količina toplote da se
voda zagreje. Prilikom gašenja požara voda prima toplotu i hladi žarište. Prilikom isparavanja,
voda oduzima vrlo veliku količinu toplote (da bi se voda zagrejala sa 10o na 100oC i prešla u
parno stanje ona će oduzeti količinu toplote od 2.676 KJ/litru). Litar vode na atmosferskom
pritisku daje oko 1.696 litara vodene pare koja deluje i dalje rashlađujuće sve dok joj je
temperatura niža od površina koje gore i od produkata gorenja. Mešajući se sa dimnim
gasovima, vodena para sprečava prodor svežeg vazduha ka žarištu pa deluje zagušujuće. Čista
voda je zapravo odličan izolator, odnosno slab provodnik, dakle, vrlo slabo provodi električnu
struju. Međutim, pošto je izvanredan rastvarač u vodi uvek ima tragova rastvorka najčešće soli. I
najmanja količina takvih primesa vodu čini provodnom jer te soli disosuju na slobodne jone koji
svojim kretanjem provode električnu struju. Zbog te osobine voda se nesme koristiti za gašenje
požara na istalacijama i uređaja pod električnim naponom.

14. MOBILNA PROTIVPOŽARNA OPREMA
Pored navedenih mera i sredstava za gašenje požara, predviđeni su i ručni aparati za

gašenje požara, a prema SRPS EN 2:2011, koji određuje klasifikaciju požara prema vrsti
zapaljivih materija i sredstava za gašenje požara.
U cilju sprovođenja zaštite od požara određena su sredstva za gašenje, tip, kapacitet i
broj aparata i planski predstavljen njihov raspored u objektu.
Mobilna protivpožarna oprema predstavlja osnovnu standardizovanu opremu i ona se
može smatrati sredstvom preventivne protivpožarne zaštite.
Pod mobilnom PP opremom se podrazumevaju: ručni, prenosni i prevozni PP aparati, koji
služe za gašenje početnih požara.
Da bi se sprovela preventivna protivpožarna zaštita objekta, potrebno je na osnovu
odgovarajućih kriterijuma odrediti sredstva za gašenje, tip kapacitet i broj PP aparata i planski
predstaviti njihov raspored.
Prilikom određivanja sredstava za gašenje požara, tipa, kapaciteta i broja protivpožarnih
aparata, uzeti su u obzir sledeći kriterijumi:
- procena ugroženosti od požara;
- namena objekta i pojedinih prostorija;
- korišćenje zapaljivih i opasnih materijala, njihovo skladištenje i transport;
- požarno opterećenje objekta i prostorija;
- moguće klase požara;
- broj ljudi i njihova osposobljenost rukovanjem mobilnom PP opremom;
- ostali uslovi koji utiču na mogućnost pojave i širenja požara;
- oprema predviđena propisima za pojedine vrste instalacija i materijala.
Izbor ručnih i prevoznih PP aparata vrši se samo iz redova standardizovane opreme po
SRPS standardima. Postoji mogućnost upotrebe i uvozne opreme ali ona mora posedovati
atest izdat od nadležne i za to ovlašćene ustanove.

15. APARATI ZA GAŠENJE POŽARA
Ručni i prevozni protivpožarni aparati služe za gašenje početnih požara, tako da se mogu
smatrati kao preventivna protivpožarna zaštita.
Pri obradi stepena protivpožarnog rizika određuju se tehnička rešenja, ali ručni i prevozni
aparati ostaju obavezni u sistemu protivpožarna zaštite. Precizna merila za planiranje mobilne
protivpožarne opreme ne postoje, a ovo zbog toga što postoji veliki broj različitih objekata sa
svojim specifičnostima, veliki broj zapaljivih materijala i slično. Iskustvo, a i neki standardi daju
osnovne orijentacije za izbor mobilnih aparata, ali se u konkretnim slučajevima, vrši posebna i
detaljna obrada objekata.
Na osnovu procene o mogućim klasama požara i izbora odgovarajućih sredstava za
gašenje tih klasa požara, može se konstatovati da u objektu treba postaviti aparate za pošetno
gašenje požara, odgovarajućeg tipa, i to:
- aparati za gašenje suvim prahom pod stalnim pritiskom, čija je oznaka "S-9A",
- aparati za gašenje ugljendioksidom, čija je oznaka "CO2-5",
Oznake i tipovi aparata su u saglasnosti sa standardom SRPS Z.C2.020. (,,Sl. list SFRJ,,,
br. 36/70).
Aparati za gašenje prahom su namenjeni za gašenje požara klase: B i C, a mogu
primenom odgovarajućeg praha i za gašenje požara: A i D.
Ovi aparati se mogu smatrati gotovo univerzalnim, a jedina im je mana što nakon gašenja
ostavljaju na uređajima i instrumentima, tj. na površini koja je gašena i bližoj okolini, sloj praha
koji je dosta teško ukloniti.
Aparati za gašenje ugljen-dioksidom su namenjeni za gašenje požara klase: B i C
(zapaljive tečnosti i gasovi), zatim za gašenje požara na električnim uređajima i instalacijama
visokog napona. Ovi aparati su, takođe, podešeni za gašenje početnih požara na elektronskim
uređajima, jer ne ostavljaju vidne tragove gašenja.
15.1. ODREĐIVANJE BROJA VATROGASNIH APARATA
Ovde uzimamo u obzir požarno opterećenje objekta, površinu objekta, a takođe i broj i
namenu prostorija u objektu. Određivanje potrebnog broja vatrogasnih aparata prikazano je u
tabeli:
Površina (m2) 9.000 - 10.000

1.000 - 1.500
2.000 - 3.000
3.000 - 4.000
4.000 - 5.000
5.000 - 6.000
6.000 - 7.000
7.000 - 8.000
8.000 - 9.000
Požarno
1.500-2.000
750 - 1.000
opterećenje
100 - 150
150 - 200
200 - 300
300 - 400
400 - 500
500 - 750
50 - 100
SRPS U.J. 1. 030

do 50
Nisko 2 2 2 3 3 3 3 4 5 6 7 10 11 15 17 20 22 25 27
Srednje 2 2 3 3 3 4 4 6 7 9 12 17 22 27 32 37 42 47 52
Visoko 2 3 3 4 5 6 7 9 12 17 22 32 42 52 62 72 82 92 102
Iz tabele se vidi da broj vatrogasnih aparata zavisi od požarnog opterećenja i površine

štićenog prostora, dok se vrsta aparata određuje prema klasi mogućeg požara po standardu
SRPS ISO 3941.

Pomoću tabele određuje se približan broj protivpožarnih aparata, prema visokom

požarnom opterećenju. Korekcija broja vatrogasnih aparata vrši se na osnovu iskustvenih
merila.
Broj aparata smanjuje u prostorima, koji su manje ugroženi, a povećava u prostorima, koji
su više ugroženi od požara.
Pri određivanju broja aparata uzima se u obzir i ,,pokrivenost,, objekta protivpožarnim
hidrantima. Broj aparata za gašenje požara prikazan je u tabeli.
PP APARAT
NAZIV CELINE/ETAŽE
”S-9A” ”CO2-5”
Suteren 2 -
Prizemlje 1 1
I Sprat 1 -
II Sprat 1 -
Povučeni sprat 1 -
UKUPNO: 6 1
Dispozicija sredstava i opreme za gašenje požara data je u grafičkoj dokumentaciji ovog
projekta.
15.2 IZBOR MESTA I NAČINA POSTAVLJANJA VATROGASNIH APARATA
Načelno se može konstatovati da, aparate treba postavljati na vidnom i pristupačnom
mestu. Ako se u prostoriji nalaze lako zapaljive materije, onda aparate treba postaviti van
prostorije, u hodniku, pored vrata.
Ako je u pitanju proizvodna prostorija, gde ima ljudi, onda aparat postaviti u blizini
zaposlenih, po mogućstvu na dohvat ruke, ukoliko je njihovo radno mesto ugroženo od požara.
Ako se aparati postavljaju na ,,otvorenom,, prostoru treba voditi računa da isti ne budu
izloženi uticaju sunčevih zraka i atmosferskim padavinama.
U slučaju da su izloženi prašini ili kiši, treba ih postaviti u sanduke ili zidne ormare.
Protivpožarne aparate treba zaštiti od prašine i prljavštine.
Prenosne (,,ručne,,) aparate tipa "S-9A" potrebno je okačiti o zid na visinu od 1,5m
mereno od poda prostorije. Aparat tipa "CO2-5" nije potrebno kačiti iz razloga što je boca pod
pritiskom. Aparate postaviti tako da udaljenost između dva aparata ne bude veća od 15m.
Ako se za ručni i prevozni aparat predvidi određeno mesto postavljanja, treba ga
obezbediti od neovlašćenog premeštanja.
15.3 RUKOVANJE I ODRŽAVANJE RUČNIH VATROGASNIH APARATA
Ako se na aparatima nahvata prašina, treba ih očistiti, a izložene delove od aluminijuma ili
mesinga premazati tankim slojem ulja.
Korodirana mesta, usled oštećenja sloja boje treba očistiti i ponovo premazati bojom.
Sanduci i ormari treba da se održavaju čisto i ne smeju da prokišnjavaju.
Iskustvo je pokazalo da samo uputstvo, koje se nalazi na aparatu ili pored njega, nije
dovoljna garancija da će svaki radnik u pogonu ili drugoj prostoriji u datom kritičnom trenutku
umeti da upotrebi aparate. Iz ovoga sledi da je neophodno obučiti u rukovanju PP aparatima
celo osoblje u datom objektu, a posebno one ljude koji rade na radnim mestima ugroženim od
požara.
U vezi sa tim, preporučljivo je da se radnici upoznaju sa najneophodnijim činjenicama o
požaru i protivpožarnoj tehnici i da se povremeno održavaju vežbe gašenja, a takođe da se radi
plan i program akcija gašenja požara.

Održavanje ručnih i prevoznih aparata ne zahteva svakodnevno angažovanje. Načelno

aparate treba ispitivati jednom godišnje, a u principu jednom u 6 meseci. Taj posao obavljaju
stručnjaci proizvođača ili ovlašćeni servis.
O izvršenim ispitivanjima, zameni punjenja ili zameni delova preporučuje se uvođenje
evidencije kartona. Oprema za zaštitu od požara mora se svakodnevno vizuelno kontrolisati.

16. GAŠENJE POŽARA
Taktika gašenja požara pomoću usvojenih vatrogasnih aparata:

Vatrogasni aparati za gašenje suvim prahom, oznake "S"
(prema SRPS Z.C2.035 i SRPS Z.C2.135)
Rukovanje ručnim aparatima za gašenje prahom je jednostavno, ali, kako je to pokazalo
iskustvo u gašenju ovim aparatom, često se ne postiže željeni uspeh zbog nepravilnog
rukovanja. Radi toga se treba pridržavati uputstva za rukovanje proizvođača. Ta uputstva su
odštampana na samom aparatu.
Preporučuje se korišćenje i upotreba aparata pod stalnim pritiskom. Usavršena
konstrukcija i brži način upotrebe omogućava efikasnije gašenje požara u putničkim vozilima,
domaćinstvima, javnim zgradama, industrijskim halama. Pogonski gas je azot. Temperaturno
područje od -20 do +70oC.
Radi bolje vidljivosti i preglednosti, table sa uputstvima za rukovanje aparatima za gašenje
početnih požara, mogu se postaviti pored aparata ili na ugroženim mestima od požara.
Gašenje izvesnih vrsta požara zahteva i znanje u gašenju.
U slobodnom prostoru požar se gasi, ukoliko ima vetra, u pravcu vetra, sa strane odakle
vetar dolazi. Plamen se gasi oblakom, a plamen tečnosti odsecanjem plamena pri dnu (na
samoj površini tečnosti). Kod početnih požara većih obima, efikasnija je upotreba više
vatrogasnih aparata istovremeno, nego jedan po jedan.
Nakon ugušenja požara, obustaviti isticanje praha. Treba pažljivo pratiti razvoj situacije i
ukoliko postoji mogućnost ponovne pojave plamena, preostalim delom to treba onemogućiti.
Vatrogasni aparati za gašenje ugljendioksidom, oznake "CO2"
(prema SRPS Z.C2.040 i SRPS Z.C2.140)
Rukovanje aparatima za gašenje početnih požara ugljendioksidom je veoma lako i
jednostavno.
Uputstvo za rukovanje aparatom je odštampano od strane proizvođača na samom
aparatu.
U blizini postavljanja aparata ili u blizini ugroženog mesta preporučuje se postavljanje
table sa uputstvom za rukovanje ovim aparatima.
Aparati za gašenje ugljendioksidom su daleko efikasniji ako se upotrebljavaju u
zatvorenom prostoru.
Pri upotrebi mlaznica, treba ih usmeriti u požar ispred plamena.
Investitor je obavezan da radnike upozna sa mogućim vrstama požara i da ih obuči za
gašenje požara, kako vodom pomoću hidranata, tako i sa ručnim i prevoznim aparatima za
gašenje požara.
Shodno odredbama člana 53. Zakona o zaštiti od požara ("Sl. glasnik RS", br.
111/2009, 20/2015, 87/2018 i 87/2018 - dr. zakoni) pravna lica su dužna izvrše osnovnu obuka
iz oblasti zaštite od požara za sve zaposlene, odnosno da zaposlene upoznaju sa opasnostima
od požara na radnom mestu, merama, upotrebom sredstava i opreme za gašenje požara,
postupkom u slučaju požara, kao i sa odgovornošću zbog nepridržavanja propisanih i naloženih
mera zaštite od požara, najkasnije u roku od jedne godine od dana stupanja na rad.
Osnovnu obuku i praktičnu proveru znanja zaposlenih obavljaju pravna lica koja
ispunjavaju određene uslove i imaju odobrenje Ministarstva unutrašnjih poslova i lica koja rade
na poslovima zaštite od požara. Program osnovne obuke donosi poslodavac, po pribavljenoj
saglasnosti Ministarstva. Provera znanja zaposlenih vrši se jednom u tri godine.

17. EVAKUACIJA I SPASAVANJE
Predmetni objekat treba da bude projektovan i izgrađen tako da omogući bezbednu

evakuaciju u slučaju požara i da konstrukcija zgrade očuva integritet i nosivost i u vreme
pripreme vatrogasne intervencije pa do njenog punog angažovanja.
Evakuacija je udaljavanje osoba u slučaju opasnosti, od ugroženog do bezbednog mesta.
Analize evakuacije moraju da obuhvate sve osobe koje u predmetnom objektu borave,
kao i eventualne goste i/ili posetioce koji normalno mogu da se nađu u istom.
Broj lica u predmetnom objektu se određuje prema normalnim kapacitetima pojedinih
prostorija i uslovima da se ostvari kretanje bez zagušivanja većeg od 3 lica po 1m 2 površine
poda, bilo gde na putevima evakuacije.
Osnovni elemenat koji određuje efikasnu evakuaciju iz objekta je vreme za koje se ona
može izvršiti. Na osnovu maksimalno dopuštenog vremena evakuacije i broja ljudi koji se mogu
naći u objektu u momentu izbijanja požara, određene su širine vrata.
Putevi za evakuaciju treba da omoguće bezbednu evakuaciju svih ljudi koji se nalaze u
objektu. Da bi se ovo omogućilo ispoštovani su svi zahtevi u odnosu na broj ljudi u objektu,
spratnosti i vrsti objekta usvojena je potrebna visina, širina i dužina evakuacionih puteva.
Obeležavanje evakuacionih puteva jasno je označeno kao smer evakuacije. Svi izlazi iz
objekta, kao i prilazni putevi izlazima, označeni su uočljivim znakovima. Znakovi za
usmeravanje kretanja ljudi mogu se nalaziti i na svetiljkama protivpanične rasvete, a oznakama
IZLAZ obeleženi su izlazi iz objekta. U prilogu ovog projekta prikazane su svetiljke protivpanične
rasvete na pravcima i smerovima evakuacionih puteva i izlaza.
17.1 OSNOVNI POJMOVI I IZRAZI
Osnovni pojmovi i izrazi koji se pominju u Glavnom projektu zaštite od požara su:
 Polazno mesto (PM) je mesto na kojem se može zateći osoba u trenutku saznanja
da je došlo do takvog razvoja požara da je potrebna evakuacija.
 Bezbedno mesto (BM) je mesto van zgrade na kojem se ne mogu očekivati štetni
efekti požara – plamen, dim, pad oštećenih delova objekta i sl.
Bezbedno mesto za predmetni objekat udaljeno je najmanje 5m od ulaza iz
predmetnog objekta, na ulici ili u prostranom dvorištu.
 Koridor evakuacije (KE) čine građevinske konstrukcije zgrade kojima se
ograničavaju prostorije za komunikaciju (hodnici, stepeništa, ulazi i sl.) i sprečava
prodor plamena i dima iz prostorija za boravak.
 Prvi izlaz (PI) je izlaz iz prostorije ili grupe prostorija za boravak na hodniku.
Ako ima više prvih izlaza (PI) sličnog tipa prolaza, oni mogu da budu alternativni
(API) samo ako su dovoljno razmaknuti da ne budu istovremeno zadimljeni (izlazi iz).
 Direktni put prve etape evakuacije je duž od polaznog mesta do prvog izlaza.
 Realni put prve evakuacije je onaj put kojim može da se kreće lice zaobilazeći
prepreke na svom putu do prvog izlaza (stolice, stolovi, i sl.).
U manjim prostorijama i prostorijama srednje veličine alternativni prvi izlazi
omogućavaju alternativni put evakuacije od polaznog mesta. U tim slučajevima
alternativni putevi jesu oni čiji pravci direktnog puta zatvaraju ugao od 45o.
 Etažni izlaz (EI) čine vrata na izlazu iz hodnika otporna prema požaru ili ona koja
sprečavaju prodor vatre i dima na ulazu u stepenište ili izlazni hol.
 Krajnji izlaz (KI) je izlaz iz (obično ulaz u predmetni objekat).
 Primarni koridor za evakuaciju (PK) jeste koridor koji se koristi za normalno
kretanje ljudi u predmetnom objektu.
 Alternativni koridor za evakuaciju (AK) jeste koridor koji ima iste ili slične uslove
za evakuaciju kao primarni.

 Rezervni koridor za evakuaciju (RK) jeste kratak koridor koji koriste najviše 2 lica
iz tehničkih prostorija.
 Samo na rezervnom koridoru evakuacije može se primeniti stepenište sa nagibom
uspona većim od 1:2, a manjim od 1:4.
 Brzina evakuacije, Ve jeste projektovana vrednost brzine kretanja čoveka kroz
koridor evakuacije.
 Vreme evakuacije, te jeste vreme pripreme za evakuaciju i vreme kretanja od
polaznog mesta do bezbednog mesta.
 Vreme pripreme za evakuaciju, tpe jeste projektno vreme u kojem se ljudi
pipremaju za evakuaciju, tj. procenjuju potrebu za evakuacijom, savetuju se, traže
šta će se poneti itd.
 Vreme evakuisanja, tk jeste vreme kretanja od polaznog mesta do bezbednog
mesta.
 Evakuacioni put je projektna putanja koju prelazi osoba od mesta na kome može
da se zatekne u trenutku saznanja za požar u objektu do izlaza iz objekta na nivo
ulice, odnosno tla, uključujući i kretanje van objekta na rastojanju koje je bezbedno u
pogledu delovanja mogućih efekata požara ili eksplozije u istom (zona zadimljavanja,
zarušavanja i sl.).
17.2 EVAKUACIJA LJUDI U SLUČAJU POŽARA
U slučaju požara ili neke druge nesreće, osnovni problem je kako obezbediti brzo i
nesmetano udaljavanje ljudi iz ugrožene zone. Ovaj problem naročito dolazi do izražaja u
objektima gde boravi veći broj ljudi, budući da su u većini slučajeva pojavljuje panično
ponašanje, koje često ima katastrofalne posledice u pogledu ljudskih žrtava.
U slučaju potrebe napuštanja objekta zbog neke opasnosti, karakteristično je ponašanje
za ljude da svi jednovremeno najvećom brzinom kreću prema izlazu, pri čemu to ne mora da
bude najbliži ili najpogodniji izlaz.
U principu svaki prolaz ili izlaz može da posluži za evakuaciju bar privremeno iz zone
opasnosti. Međutim, pravi požarni izlaz je onaj koji vodi u slobodan prostor ili u hodnik koji je
neposredno vezan za slobodni prostor. Zbog svega ispred pomenutog, veoma je bitno razraditi
osnovne mere koje se moraju sprovesti u slučaju potrebne evakuacije, a to su mere predviđene
ovim projektom:
- određivanje evakuacionih puteva,
- njihovo obeležavanje,
- širina i broj izlaza,
- način objavljivanja evakuacije,
kao i mere koje treba da se primene prilikom organizacije evakuacije u slučaju požara:
- upoznavanje zaposlenih i drugih lica sa putevima za evakuaciju,
- taktičke pretpostavke evakuacije (vreme otkrivanja požara, vreme uzbunjivanja,
vreme pripreme za evakuaciju i vreme čiste evakuacije).
Evakuacioni izlaz i stepenište objekta:
Predmetni objekat ima centralno stepenište i jedan odgovarajući ulaz/izlaz iz stembenog
dela objekta.
Najveća moguća zaposednutost objekta iznosi 70 osoba u stambenom delu. Ovaj broj
ljudi je maksimalno moguć, ali ovo se može postići skoro samo teoretski.
Kroz glavni ulaz/izlaz, vrata dimenzija 90x220cm se vrši evakuacija stanara i njihovih
gostiju iz stanova preko centralnog stepeništa. Pošto je to glavni evakuacioni put obezbeđena je
njegova vatrootpornost od 30 minuta.
Širina hodnika ne sme biti manja od 1,2 m, a širina stepenišnog kraka ne manja od 1 m.
Potrebna širina hodnika i stepeništa zavisi od broja lica koja treba da se evakuišu.

U predmetnom objektu širina stepeništa iznosi 1,20m a širuna stepenišnog kraka 1,20m.
Na taj način je omogućena bezbedna evakuacija iz objekta.
Dužina puta evakuacije od polaznog mesta do prvog izlaza kod prostorija koje imaju jedan
prvi izlaz ne može biti veća od 20 m. Za objekte koji nemaju etažni izlaz dužina puta evakuacije
od prvog izlaza do stepeništa iznosi najviše 20 m.
Za predmetni objekat od prvog izlaza (izlaz iz stambene jedinice) PI do stepeništa iznosi
7,00m. Dimenzija ulaznih vrata stanova iznosi 100x220cm.
17.3 POTREBNO VREME ZA EVAKUACIJU
Vreme pripreme za evakuaciju je vreme od trenutka kada lice koje će se evakuisati sazna
da je nastao požar koji bi mogao da ugrozi život, pa do trenutka napuštanja prostorije boravka
(vreme u kojem lica ocenjuju opravdanost evakuacije, traže svoje članove porodice, vredne
stvari i ostalo što nameravaju da ponesu).
tpe – vreme pripreme za evakuaciju,
tk – vreme kretanja od polaznog mesta do bezbednog mesta.
Prema preporukama usvajamo: tpe = 10 minuta, za stambene objekte.
17.4 BRZINE KRETANJA LJUDI
Brzina kretanja pri evakuaciji se smanjuje usled grupisanja lica pred suženjem ili
skretanjem evakuacionog puta (vratima i sl.), nailasku na stepenište, eskalator, travelator,
kretanjem po stepeništu, rampi i sl. Projektna brzina neometanog kretanja čoveka na ravnom
podu iznosi, Vo=1,5 m/s.
Brzina kretanja pri evakuaciji smanjuje se usled grupisanja ljudi pred suženjem koridora
(vratima i sl.) skretanjem koridora, na stepeništu i sl. Projektna brzina ometanog kretanja
predstavlja proizvod brzine neometanog kretanja i faktora usporavanja u.
Ve=u ∙ Vo
u =0,8 za kretanje niz stepenište;
u=0,6 – 0,05d za kretanje uz stepenište gde je broj fiktivnih etaža od po 3m.
Za svako skretanje pod uglom većim od 30º a manjim od 60º i nailazak na stepenište ili
rampu, potrebno je 2 s na svakih 10 lica koja koriste taj evakuacioni put.
Za svako skretanje pod uglom većim od 60º i nailazak na eskalator u pokretu potrebno
je dodatnih 5 s na svakih 10 lica koja koriste taj evakuacioni put.
Za svako skretanje pod uglom većim od 60º i nailazak na travelator u pokretu potrebno
je dodatnih 2 s na svakih 10 lica koja koriste taj evakuacioni put.
17.5 ETAPE EVAKUACIJE
Etape evakuacije su sledeće:
I etapa – od PM do PI (PI je KI za prostorije sa direktnim izlaskom napolje)
II etapa – od PI do EI (EI je obično KI za prizemne objekte)
III etapa – od EI do KI
IV etapa – od KI do bezbednog mesta.
Kretanje osobe u I etapi evakuacije treba da se završi za 30 s u svim stambenim,
poslovnim i javnim objektima.
Kretanje osobe u II etapi treba da se završi za manje od 1 min.
Kretanje osobe u III etapi treba da se završi za manje od 6 min za objekte visine do 22
m, odnosno 10 min za više objekte.
Za objekte koji nemaju etažni izlaz II etapa evakuacije podrazumeva kretanje lica od PI
do KI i tada kretanje lica u II etapi mora da se završi za manje od 5 min.

17.6 KORIDORI EVAKUACIJE

Koridori za evakuaciju treba da budu pregledni, bez suvišnih kretanja, sa promenama
smera pod uglom manjim od 90o (sem na stepeništu), bez prepreka (viših pragova, visećih i
konzolno okačenih predmeta).
Širina hodnika ne treba da bude manja od 1,2m. Potrebna širina zavisi od broja lica koja
treba da se evakuišu na tom koridoru za evakuaciju.
17.7 PUTEVI ZA EVAKUACIJU
Putevi za evakuaciju od prvog izlaza treba da budu dovoljno kratki da se evakuacija iz
onog dela ugroženog prostora ostvari pre nego što nastane duže direktno izlaganje osobe vatri i
dimu ili joj vatra i dim zapreče izlaz (e).
Radi izbegavanja situacije u kojoj je prvi izlaz zaprečen, u većim prostorijama se predviđa
određeni broj alternativnih izlaza i dužina puteva evakuacije od njih.
Utvrđivanje broja potrebnih prvih izlaza na putu evakuacije vrši se na sledeći način:
1) prostorije u kojima boravi do 60 lica moraju imati najmanje jedan prvi izlaz;
2) prostorije u kojima boravi od 61 do 500 lica moraju imati najmanje dva prva izlaza;
3) prostorije u kojima boravi od 501 do 1500 lica moraju imati najmanje tri prva izlaza;
4) prostorije u kojima boravi od 1501 do 3000 lica u objektu moraju imati najmanje četiri
prva izlaza;
5) prostorije u kojima boravi više od 3000 lica moraju imati broj izlaza u skladu sa
stavom 1. tačkom 4) ovog člana, pri čemu se na započetih sledećih 3000 lica izvodi još po jedan
prvi izlaz.
Utvrđivanje broja potrebnih izlaza sa etaže ili etažnih izlaza (u zavisnosti od klase
objekta) na putu evakuacije vrši se na sledeći način:
1) etaža na kojoj boravi do 500 lica mora imati najmanje jedan izlaz;
2) etaža na kojoj boravi od 501 do 1500 lica mora imati najmanje dva izlaza;
3) etaža na kojoj boravi od 1501 do 3000 lica mora imati najmanje tri izlaza;
4) etaža na kojoj boravi više od 3000 lica mora imati broj izlaza u skladu sa stavom 2.
tačka 3) ovog člana, pri čemu se na započetih sledećih 3000 lica izvodi još po jedan
izlaz.Rastojanje do prvog nadzemnog etažnog izlaza ne treba da bude veće od 30m. Za objekte
koji nemaju etažni izlaz rastojanje do izlaza do stepeništa iznosi najviše 10m.
Minimalna širina svetlog otvora vrata stanova, kancelarija i sl. u kojima boravi do deset
lica iznosi 0,90 m.
Minimalna širina svetlog otvora vrata prostorija u kojima boravi više od deset lica, a
manje od pedeset lica, iznosi 1 m.
Kada se primenjuju dvokrilna vrata da bi se povećala protočnost lica tada se moraju
otvarati oba krila na isti način samo dejstvom na brave. Ova vrata moraju biti opremljena
uređajem za automatsko redosledno zatvaranje vrata.
Visina vrata na svim evakuacionim putevima je najmanje 2 m, a u javnim objektima
najmanje 2,10 m.
Za prostorije u kojima boravi više od 50 a manje od 100 lica primenjuju se dvokrilna
vrata ili dvoje jednokrilnih vrata na adekvatnom rastojanju.
Za prostorije u kojima boravi više od 100 lica primenjuje se više dvokrilnih i/ili
jednokrilnih vrata.

Tabela 20 – Kapacitet stepenica: najveći broj lica koja koriste jedno stepenište određene širine
Širina stepeništa, u metrima

Broj etaža
koje povezuje 1 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8
1 150 220 240 260 280 300 320 340 360

2 190 260 285 310 335 360 385 410 435
3 230 300 330* 360 390 420 450 480 510
4 270 340 375 410 445 480 515 550 585
5 310 380 420 460 500 540 580 620 660
6 350 420 465 510 555 600 645 690 735
7 390 460 510 560 610 660 710 760 810
8 430 500 550 610 665 720 775 830 885
9 470 540 600 660 720 780 840 900 960
10 510 580 645 710 775 840 905 970 1035
Kapacitet stepenica koje opslužuju više od 10 spratova može se dobiti linearnom
ekstrapolacijom (izvor BS 5588 )
17.8 PRORAČUN VREMENA EVAKUACIJE

Proračun evakuacije je potreban da bi se proverilo vreme evakuacije i prolaznost koridora
za evakuaciju.
Prilikom kretanja duž koridora za evakuaciju od stvarne širine poda oduzima se rastojanje
od 15cm od bočnih prepreka (ormara u hodniku, hidranata i sl.).
Za analizu je potrebno je potrebno da se po etažama na crtežima prikaže broj lica koja se
nalaze u koridoru za evakuaciju. Proračun je urađen za slučaja evakuacija iz stambenog dela
objekta.
17.8.1 Proračun vremena evakuacije iz stambenog dela objekta:
Za proračun vremena evakuacije iz stambenog dela predmetnog objekta uzimamo
najnepovoljniji – najduži put koji treba da pređu osobe ako se nalaze na povučenom sprat i to u
dnevnoj sobi stana S18 u blizini preseka osa "A-5" (kota +8,70m) udaljene 43,85m od izlaza
(vrata u prizemlju dvokrilna dim. 100/220).
Evakuacije se vrši u tri etape i to:
- I etapa – od PM do PI (l=6,0m)
- II etapa – od PI do KI (Lr=7m+3x2,7m+7m) (Ls=3x5,25m)
- III etapa – od KI do bezbednog mesta.
Evakuacija maksimalno 66 osoba koje će se evakuisati od polaznog mesta do krajnjeg
izlaza odvija se u III etape. Za osobe iz prizemlja i I sprata racunamo da su se vec evakuisale iz
predmetnog objekta a sa II sprata i povučenog sprta računamo da je potrebno da se evakuiše
još 18 osoba.
1. Prva etapa – kretanje od najudaljenije tačke stana ,,A2,, (polaznog mesta) kota
+8,70m do prvog izlaza (vrata od stana dimenzija 100x210cm):
te – vreme evakuacije
t1 – vreme evakuisanja krećući se po ravnom podu
t2 – vreme evakuisanja krećući se niz stepenište
S1= S1+S2
S – put evakuacije koji treba da pređe osoba u toku evakuacije (6,0m)
S1 – put evakuacije po ravnom podu (6.0m)
S2 – put evakuacije niz stepenište (0m)

u – koeficijent ometanog kretanja niz stepenište (0,8)
Vo – brzina kretanja na ravnom podu (1,5m/s)
Ve – brzina kretanja niz stepenište
Ve=u ∙Vo=0,8 ∙1,5=1,2m/s
I etapa Dužina puta put evakuacije po put evakuacije niz brzina brzina vreme za
evakuacije ravnom delu putu stepeniste kretanja na kretanja niz evakuaciju
S(m)=s1+s2 s1(m) s2(m) ravnom putu stepenište t1(s)
6 6 - v0=1,5m/s v0=1,2m/s 4,0

Kretanje osobe u I etapi za stambene, poslovne i javne objekte treba da se završi za 30s.
Protačunato vreme je 2,7 s što je manje od dozvoljenog vremena za evakuaciju u I etapi.
2. Druga etapa – kretanje od PI da krajnjeg izlaza KI vrata na ulazu/izlazu (100/220cm)
S2= S1+S2
S – put evakuacije koji treba da pređe osoba u toku evakuacije (44,50m)
S1 – put evakuacije po ravnom podu (31,0m)
S2 – put evakuacije niz stepenište (13,5m)
II etapa Dužina puta put evakuacije po put evakuacije niz brzina brzina vreme za
S(m)=s1+s2 s1(m) s2(m) ravnom putu stepenište
37,85 22,1 15,75 v0=1,5m/s v0=1,2m/s 27,9
Predmetni objekat nema etažni izlaz pa se druga etapa odvija od PI do KI. Vreme za koje
mora da se završi ova etapa iznosi 300s.
3. Treća etapa – kretanje od KI do BM
S2= S1+S2
S – put evakuacije koji treba da pređe osoba u toku evakuacije (5m)
S1 – put evakuacije po ravnom podu (5,0m)
S2 – put evakuacije niz stepenište (0m)
III etapa Dužina puta put evakuacije po put evakuacije niz brzina brzina vreme za
S(m)=s1+s2 s1(m) s2(m) ravnom putu stepenište
5 5 0 v0=1,5m/s v0=1,2m/s 3,3
Uzimajući u obzir ukupan broj lica koji se evakuišu sa sparta (18) silazak niz stepenište i
skretanje pod uglom od 900 prilikom silaska niz stepenište pri izlasku izvan objekta kroz vrata
širine 100cm/220cm vreme zadržavanja (t4) je oko 30 sekundi.
UKUPNO VREME KRETANJA PRILIKOM EVAKUACIJI IZNOSI:
tk = t1 + t2+ t3+t4= 4+27,9+3,3+30≈65,2 sekundi
Na dobijeno vreme od 66 sekundi za evakuaciju iz stambenog dela objekta potrebno je
dodati i pripremno vreme za evakuciju koje za stambene objekte iznosi 10 minuta. Tako da
ukupno vreme za evakuaciju iznosi 666 sekundi odnosno 11 minuta i 6 sekundi.

NAPOMENA:
1. U 90% slučajeva vreme evakuacije je kraće s obzirom na izmenjene uslove u broju ljudi
koji se nalaze u prostorijama predmetnog objekta;
2. Podela zgrade na etaže omogućava postepeno ispunjavanje stepeništa ljudima, čime se
ne stvaraju zagušenja na krajnjem izlazu (ulazu).
3. Broj lica u ostalim prostorijama predmetnog objekta, kao i dužina evakuacionog puta
manja je od ispred navedene prostorije koja je obuhvaćena proračunom, pa je samim
tim i vreme evakuacije iz istih kraće;
4. Evakuacioni put i izlaz u prostorijama predmetnog objekta u potpunosti zadovoljava
zahteve za brzu i efikasnu evakuaciju, pa će evakuacija svih osoba u slučaju
eventualnog požara biti brza i efikasna.
17.9 ORGANIZACIJA EVAKUACIJE I ALARMIRANJA
Da bi organizacija evakuacije bila efikasna potrebno je odrediti lice koje će biti odgovorno
za evakuaciju u slučaju požara ili neke druge nepogode.
Organizacija evakuacije u velikoj meri zavisi od načina obavljanja evakuacije. Potrebno je
imati razrađen i ustaljen način alarmiranja evakuacije. Objavljivanje mora vršiti samo službeno
lice, odnosno lice koje je određeno i odgovorno za evakuaciju. Dežurno lice odmah izlazi na
mesto izbijanja požara, a istovremeno objavljuje izbijanje požara i evakuacije sirenom,
telefonom, interfonom ili na neki drugi dogovoreni način.
17.10 ZAHTEVI SIGURNOSTI ZA EVAKUACIONE PUTEVE I IZLAZE
1. Put za evakuaciju iz prostorija predmetnog objekta prema bezbednom prostoru
mora da bude: neprekidan, ravan sa što manje krivina, uvek slobodan i nezakrčen.
2. Izvođenje, uređenje, održavanje i korišćenje planiranih evakuacionih puteva i izlaza
treba biti takvo da je u najvećoj mogućoj meri izbegnuto narušavanje sigurnosti
prisutnih osoba kod nastanka opasnog događaja.
3. Evakuacioni putevi i izlazi moraju svojom dužinom i propusnom moći osiguravati
napuštanje ugroženih prostora u vremenu kraćem od vremena nastanka kritičnih
uslova za život i zdravlje požarom ugroženih osoba. Sa svakog mesta unutar
predmetnog objekta, svaka osoba treba po pravilu imati mogućnost izbora kretanja
ka suprotno postavljenim izlazima.
4. Evakuacioni putevi i izlazi trebaju biti lako prepoznatljivi i uočljivi u toku korišćenja
objekta. Obeležavanje evakuacionih puteva i izlaza obavlja s propisanim znakovima
postavljenim na najuočljivijim mestima. Za osvetljene znakove treba se osigurati
neprekinuto napajanje električnom energijom.
5. Prepoznavanje evakuacionih puteva i izlaza ne sme biti ometano postavljenim
predmetima ili dekoracijom.
6. Projektovanu širinu evakuacionih puteva i izlaza ne sme se tokom korišćenja
objekta ničim smanjivati.
7. Prostorije koje su požarno opasne, ne smeju se graničiti s evakuacionim putevima ili
izlazima, odnosno od njih moraju biti odvojene građevinskim elementima propisane
otpornosti na požar. Prostori ispod stepenišnih krakova koji su deo evakuacionog
puta ili izlaza, ne smeju se koristiti za smještaj požarno ili eksplozivno opasnih
sadržaja.
8. Ivične strane evakuacionih puteva moraju biti obrađene negorivim materijalima.
Podovi moraju biti ravni, bez izbočina ili oštećenja koja mogu prouzrokovati pad
osoba, a posebno tokom evakuacije. Podovi, takođe trebaju biti sigurni od klizanja i
bez obloga koje se mogu naborati ili pomicati.
9. Vrata na evakuacionim putevima i izlazima moraju biti zaokretnog tipa i to po pravilu
sa otvaranjem u smeru napuštanja objekta. Ona trebaju biti izvedena i održavana
tako da se u svakom trenutku mogu jednostavno otvoriti sa strane predviđenog
smera kretanja. Vrata predviđena za izlaženje samo u slučaju opasnosti trebaju biti
označena za takvo korišćenje.
10. Zaštitne ograde stepeništa kao i bočne strane na evakuacionim putevima moraju biti
bez detalja koji mogu uhvatiti odeću.
11. Izvedena protivpanična rasveta u predmetnom objektu mora funkcionisati i bez
podrške mrežnog napona, te propisanim intenzitetom osvjetljavati puteve u
vremenskom trajanju od najmanje 1. sata.
12. Evakuacioni izlazi moraju voditi na slobodne površine izvan objekta, koje su
dovoljno velike za prihvat svih evakuisanih osoba.
13. U slučaju evakuacije, ZABRANJENO je korišćenje lifta!
17.11 EVAKUACIONI PUTEVI I IZLAZI
1. Evakuacioni putevi i izlazi iz prostora i prostorija predmetnog objekta moraju se
stalno održavati u skladu s navedenim odredbama sigurnosti.
2. Evakuacioni proces je planiran putevima i izlazima koji su, kao i ostali elementi od
važnosti za evakuaciju. Izvedeno stanje evakuacionih puteva i izlaza zadovoljava
osnovne tehničke kriterijume sigurnosti za ovu vrstu objekata.
3. Kontrola stanja evakuacionih puteva i izlaza.
4. Stalna kontrola i briga za stanje sigurnosti evakuacionih puteva i izlaza dužnost je
svih stanara i zaposlenih u lokalima predmetnog objekta.

18. PRISTUPNI PUTEVI I OKRETNICE
Predmetni objekat ne pripada kategoriji objekta sa povećanim rizikom od požara.

Pravilnikom o tehničkim normativima za pristupne puteve, okretnice i uređene platoe za
vatrogasna vozila u blizini objekta povećanog rizika od požara ("Sl. list SFRJ", broj 8/95)
propisuju se tehnički normativi za prilazne puteve, okretnice i platoe kojima vatrogasna vozila
prilaze ugroženim objektima ili se postavljaju u stabilan položaj u cilju vršenja intervencije
(gašenja požara, spasavanja lica i sl.).
Predmetnom objektu obezbeđen je prilaz za vatrogasna vozila sa postojećih
saobraćajnice.
18.1 PRISTUPNI PUTEVI
Pristup predmetnom objektu za intervenciju vatrogasnim vozilima, omogućen je preko
saobraćajnica, koje imaju sedeće karakteristike:
- najmanja širina kolovoza za jednosmerno kretanje je >3,5m;
- unutrašnji radijus krivine koji ostavljaju točkovi vozila je >7m, spoljašnji radijus krivine
je >10,5m;
- visinska prohodnost >4,5m;
- uspon < 6%;
- nosivost kolovoza saobraćajnice (osovinski pritisak) ≥ 10 t po osovini.
Na pristupnim putevima nema natkrivenih prolaza. U slučaju eventualnog požara

prostorijama u predmetnom objektu se može prići vatrogasnim vozilom sa jedne strane.
Pristupni put za vatrogasna vozila zadovoljava zahteve Pravilnika o tehničkim
normativima za pristupne puteve, okretnice i uređene platoe za vatrogasna u blizini objekta
povećanog rizika od požara ("Sl. glasnik SRJ", br. 8/95).
Predmet ovog projekta nisu saobraćajnice, već su to gradske ulice koje nije moguće
menjati predmetnim projekte.
18.2 OKRETNICE
Za manevrisanje vozila, shodno odredbama člana 5. Pravilnikom o tehničkim normativima
za pristupne puteve, okretnice i uređene platoe za vatrogasna vozila u blizini objekta povećanog
rizika od požara predviđena je okretnica oblika "T".
Osnovne mere okretnice su:
- širina kolovoza je >4m;
- unutrašnji radijus krivine je >7m;
- dužina >25m.

19. GRAĐEVINSKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE
Objekat je po svom sadržaju stambeni i funkcionalno je organizovan prema raspoloživom

prostoru uslovljenom kompletnom površinom koja se gradi, okruženju i potrebama datim
projektnim zadatkom investitora.
Svi uslovi koji su postavljeni pred projektante izgradnje objekta i svih instalacija u
potpunosti su sprovedeni i kao rezultat toga dobijen je odgovarajući prostor za potrebe
investitora. Posebno je obraćena pažnja na primenu kvalitetnih materijala i obradu prostora koji
treba da zadovolje uslove i specifične funkcije objekta, delatnost investitora i protivpožarne
puteve za slučaj evakuacije.
Objekat je specifične arhitekture, uklopljen u okolni ambijent, arhitekturu lokalnih objekata
i lako pristupačan za stanare, unošenje opreme i ulaz-izlaz vozila.
Predmetni objekat (stambeni) je objekat u nizu pošto je prislonjen na susedni objekat
Objekti koji se nalaze u njegovom okruženju su na manjoj udaljenosti od 4m. Prema
PRAVILNIK o tehničkim normativima za zaštitu od požara stambenih i poslovnih objekata i
objekata javne namene („Službeni glasnik RS“, broj 22 od 28. marta 2019.) objekat spada u
kategoriju objekata u nizu jer je od susednih objekata udaljen manje od 4m. Na situaciji lokacije
je kotirano odstojanje od susednih objekata.
Tačan položaj objekta određen je u situacionom planu. Kretanje vatrogasnih vozila
omogućeno u jednom smeru, u svemu prema odredbama ,,Pravilnika o tehničkim normativima
za pristupne puteve, okretnice i uređene platoe za vatrogasna vozila u blizini objekta povećanog
rizika od požara,,. Stambeno – poslovnom objektu je omogućen pristup preko asvaltirane javne
saobraćajnice ulice Raj.
Rastojanja dva susedna prozora dve etaže na ravnoj fasadi iznosi 1,5m tako da je
onemogućeno horizontalni prenos požara preko fasade. Prema pravilniku prekidno rastojanje
mora da bude veće od 1,0m.
U skladu sa članom 2 Pravilnika o tehničkim normativima za zaštitu visokih objekata od
požara ("Sl. glasnik RS", br. 80/2015, 67/2017 i 103/2018), objekat ne spada u visoke objekte
jer se pod prostorija za boravak ljudi na najvišoj etaži u odnosu na najnižu kotu terena na koju je
moguć pristup i sa koga je moguća intervencija uz korišćenje auto-mehaničkih lestava nalazi na
visini manjoj od 30 metara (10,40m).
Glavnim projektima predviđena su takva rešenja koja će sprečiti nastajanje požara.
Odabrana tehnička oprema mora da spada u red najsavremenijih za ovakvu vrstu vršenja
usluga, sa visokim stepenom sigurnosti i bezbednosti.
Zidovi na granici požarnog sektora i zidovi koridora evakuacije moraju biti izvedeni od
građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2s1d0 prema
standardu SRPS EN 13501-1.
Konstrukcija stepeništa na evakuacionom putu mora biti otporna prema požaru kao
konstrukcija koridora evakuacije (30 minuta) u skladu sa projektovanim stepenom otpornosti
prema požaru objekta.
Zidne, plafonske i podne obloge prostora za komunikaciju koji pripadaju koridoru
evakuacije, moraju biti karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2s1d0 prema standardu
SRPS EN 13501-1.
Stanovi se od susednih stanova odvajaju zidovima i mađuspratnom konstrukcijom
otpornom prema požaru 90 minuta.
Moguci pristup vatrogasnog vozila na predmetnu lokaciju je na nivou suterena koji se
nalazi na koti -1,60. Kota najvišeg sprata na kome borave ljudi +8.70 (povučeni sprat). Na
osnovu ovih podataka definisanim u grafičkoj dokumentaciji visina objekta iznosi 10,30m.
Objekat je stambeni. BRGP (nadzemno) objekta iznosi 1011,70m2. Podatak iz AG dela
projekta.

Na osnovu ,, PRAVILNIK O TEHNIČKIM ZAHTEVIMA BEZBEDNOSTI OD POŽARA

SPOLJNIH ZIDOVA ZGRADA ("Sl. glasnik RS", br. 59/2016, 36/2017 i 6/2019) i člana 5 objekat
se kategorizuje u ,,V1,, (stambeni objekat BRGP 1011,70m2)
Projektovana fasada je ,,DEMIT,, fasad. (dat je slikovni prikaz).

Zidanje spoljnih fasadnih zidova je predviđeno dvoslojnim zidom:
1. Giter blok debljine 25cm,
2. Termoizolacija debljine prema Elaboratu o energetskoj efikasnosti.
Fasada se obrađuje tankoslojnim malterom preko termoizolacije u sistemu kontaktne
fasade.
Svi podovi na otvorenim terasama se oblažu spoljnim podnim keramičkim pločicama sa
propisanom fugom za taj tip.
Na osnovu tabele 3 (projektovana ,,DEMIT,, fasada i kategorizacija zgrade V1) određuj se

da:
- klasa reakcije na požar sistema B-s2,d1
- završni slojevi B-s2,d1
- toplotnoizolacioni sloj B-s2,d1
Na objektu predvideti toplotnoizolacioni materijal sa odgovarajućim sertifikatom i ispravom

o usaglašenosti koja potvrđuje da materijal zadovoljava karakteristike koje su definisane
karakteristikom ,,B,, (klasa negorivosti) a sve prema standardu SRPS EN 13501-1.

Objašnjenje pojmova:
A1 – negoriv materijal
A2 –negoriv materijal
B – teško goriv materijal
C – teško goriv materijal
D – normalno goriv materijal
E - normalno goriv materijal
F – neklasifikovani (lako gorivi) materijali
s1 – malo ili nimalo dimi
s2 – srednja količina dima
s3 – puno dima
d0 – nema kapljica u periodu od 10 minuta
d1 – kapljice se formiraju u periodu od 10 minuta ali ne gore i otpadaju više od 10 s
d2 – materijali koji ne spadaju u klasu d0 i d1
Prema odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o zaštiti od požara zahteva se
da građevina bude tako projektovana i izvedena da se spreči širenje vatre i dima unutar
građevine. Ovom zahtevu možemo udovoljiti podelom građevine na manje celine tj. požarne
sektore.
Požarni sektor je deo građevine odvojen od ostalih delova građevine građevinskim
konstrukcijama i elementima (zidovi, stropovi, vatrootporna vrata….) koji imaju određenu
otpornost na požar. U trajanju otpornosti na požar građevinskih konstrukcija i elemenata mora
biti sprečen prodor vatre i dima iz toga požarnog sektora na ostale delove građevine i/ili
sprečeno širenje vatre i dima na taj požarni sektor iz ostalih delova građevine. Građevine se u
zavisnosti od namene (stambena, poslovna…) ali i ostalim parametrima (visini, požarnom
opterećenju, zaposednutosti prostora….) dele na požarne sektore, što je definisano važećim
srpskim propisima ili pravilima tehničke prakse. Za građevine za koje nije potrebno zahtevati
posebne uslove građenja i za građevine gde to zbog njihove prirode nije izvodljivo ili
opravdanost gledišta zaštite od požara (mostovi, tuneli, vijadukti) nije potrebno definisati
požarne sektore.
U posebne požarne sektore se izdvajaju:
- prostori s povećanim požarnim opterećenjem,
- prostori s povećanim stepenom opasnosti za izbijanje požara i eksplozija,
- horizontalni i vertikalni putevi za izlaženje i sprovođenje akcije spašavanja i gašenja,
- horizontalni i vertikalni kanali (ventilacionih i klimatizacionih sistema i sl.) koji međusobno
povezuju više požarnih sektora,
- ventilacione i klimatizacione komore,
- prostori za smještaj liftova i pripadajućih pogonskih uređaja,
- prostori u koje su smešteni uređaji, oprema, sredstva i mediji za gašenje požara,
- prostori za smeštaj uređaja za povišenje pritiska vazduha,
- podrumske i tavanske etaže,
- drugi prostori sa povećanom opasnošću od izbijanja požara ili eksplozija.
Veličine požarnih sektora građevina određuju se prema posebnim propisima za
pojedinu vrstu građevine što zavisi od niza uslova kao što su:
- požarno opterećenje,
- otpornost građevine na požar,
- spratnost objekta,
- vrsta tehnološkog procesa,
- postojanje uređaja za automatsko gašenje požara,
- postojanje uređaja za automatsko otkrivanje požara.

Izvršena je podela predmetnog objekta na 2 (dva) požarna sektora, koji predstavljaju

funkcionalne, tehnološke i prostorne celine unutar kojih bi bilo neopravdano i neekonomično
stvarati manje požarne celine. Ovakve prostorne jedinice objekta, mogu se samostalno tretirati
u pogledu tehničkih i organizacionih mera zaštite od požara.
Dispozicija protivpožarnih sektora prikazana je u grafičkoj dokumentaciji ovog projekta.
Dim i otrovni gasoviti produkti nastali u slučaju požara i sličnih akcidenata ugrožavaju
zdravlje i živote ljudi. Osnovni princip na kome se baziraju sistemi dimne i toplotne ventilacije je
odstranjivanje toplote i dima iz objekta koji se nalazi u požaru naglašavajući pri tom zaštitu
ljudskih života i vlasništva.
U početnim fazama požara toplota, dim i vreli gasovi se dižu do plafona, a zatim se šire i
obrazuju gust sloj koji se spušta ka dole. Ranim otvaranjem svih vrata i prozora u predmetnom
objektu, podstiče se kontinualno odstranjivanje toplote i dima, i na taj način se ostvaruje pokušaj
postizanja ravnoteže između stope po kojoj se proizvode toksični užareni gasovi i stope u kojoj
se isti izbacuju van putem dimnih odvoda. Prirodnim provetravanjem (ventilacijom) obezbediće
se dovoljno jasna vidljivost, evakuacija i da se vatrogascima omogući prilaz. Takođe, prirodnim
putem smanjuju se temperature i rizik od urušavanja objekta. Odimljavanje stepenista se vrsi
otvaranjem prozora na spratu.
Otvaranjem svih vrata i prozora u predmetnom objektu, sprečavamo porast temperature
unutar objekta i time odlažemo početak organskih pirolitičkih procesa koje svaki požar nosi sa
sobom, kao i devastaciju konstrukcije samog objekta.
Primenom važeće zakonske regulative, odgovarajućih mera za otklanjanje opasnosti i
štetnosti pri izradi investiciono – tehničke dokumentacije i važećih tehničkih propisa za izradu
predmetnih vrsta radova, obezbeđuju se adekvatni uslovi za sprovođenje propisanih mera
bezbednosti, zdravlja na radu i zaštite od požara.
Adekvatnim izborom rešenja, primenjenih materijala, rasporeda opreme i komunikacija
kao i pravilnim izborom vrste i tipa zaštitne opreme, kablova, sistema uzemljenja, zaštita od
previsokog napona dodira i gromobranske zaštite, obezbeđena je kvalitetna prevencija i zaštita
od pojave požara.
Predmetni objekat je u celini projektovan kao protivpožarno siguran i upotrebom materijala
koji su u skladu sa važećim propisima i standardima.
Svi objekti su tako locirani da je omogućena intervencija i prilaz istim u slučaju izbijanja
požara sa jedne strane.
Na najvišem delu stepeništa ugrađen je otvor dimenzija 120x120cm. Na taj način je
omogućeno provetravanje stepeništa. Površina svetlog otvora za provetravanje iznosi 1,05m2.
Prema pravilniku otvori za provetravanje treba da budu površine veće od 1m2. Otvori se otvaraju
sa podesta stepeništa zadnjeg sprata
NAPOMENA: U slučaju prenamene bilo kog dela objekta a da prilikom prenamene dođe
do odstupanja od ovog projekta ili dođe do promene SOP-a objekta,
neophodno je obavestiti MUP Srbije, Sektor za vanredne situacije,
Odeljenje za vanredne situacije u Kraljevu, radi pribavljanja odgovarajućih
saglasnosti za isto.

20. HIDRANTSKA MREŽA
Na osnovu ,,Zakona o zaštiti od požara ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009, 20/2015, 87/2018 i
87/2018 - dr. zakoni) predmetni objekat mora da poseduje stabilnu instalaciju za gašenje požara
– hidrantsku mrežu. Potrebna količina vode za gašenje požara određuje se prema ,,Pravilniku o
tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara ("Sl. glasnik RS", br. 3/2018)
Hidranti omogućavaju uspešnu odbranu od požara u bilo kom delu objekta. Ukupna
količina vode potrebna za gašenje požara u javnim, industrijskim i drugim objektima, zavisi od
stepena otpornosti objekta prema požaru i kategorije tehnološkog postupka. Predmetni objekti
štite se od požara unutrašnjom hidrantskom mrežom. Snabdevanje vodom za gašenje požara
vrši se iz javne - gradske vodovodne mreže.
Unutrašnja hidrantska mreža za gašenje požara je skup uređaja i instalacija u
predmetnom objektu koji vodu razvode do hidrantskih ormarića iz kojih se primenom
vatrogasnih creva sa mlaznicama, u prostorijama predmetnog objekta gasi nastali požar.
U tački broj 10. ovog projekta utvrđen je SOP III stepen otpornosti stambenog dela
objekta.
Na osnovu člana 3. unutrašnjom hidrantskom mrežom za gašenje požara ne moraju se
štititi:
1) stambeni objekat, lamela, koja ima visinu ≤12 m;
2) poslovni ili javni objekat površine ≤150 m2, specifičnog požarnog opterećenja ≤360
MJ/m i čija je konstrukcija najmanje srednjeg stepena otpornosti prema požaru, ako posebnim
2
propisom nije drugačije određeno;

3) poslovni prostori na nivou okolnog terena ukupne površina ≤150 m2 i pojedinačnog
specifičnog požarnog opterećenja ≤360 MJ/m2 u koje se ulazi sa spoljne strane, kada su u
sastavu poslovnog, javnog ili stambenog objekta čija je konstrukcija najmanje srednjeg stepena
otpornosti, ako posebnim propisom nije drugačije određeno i ako se požari u takvim
prostorijama mogu gasiti upotrebom spoljne hidrantske mreže;
4) skladišni objekat koji ima najmanje srednji stepen otpornosti prema požaru, površinu
≤150 m2 i specifično požarno opterećenje ≤360 MJ/m2, ako posebnim propisom nije drugačije
određeno;
5) industrijski objekat koji ima površinu ≤150 m2 i proračunsko požarno opterećenje ≤100
kWh/m2 utvrđeno posebnim propisom;
6) garaže regulisane posebnim propisom čija je površina ≤150 m2.
ZAKLJUČAK:
Za predmetni stambeni objekat visine h=9,50m nije potrebna unutrašnja hidrantska
mreža. Predmetni objekat se može gasiti spoljašnjom hidrantskom mrežom preko
hidranta koji se postavlja u javnu površinu.

21. ELEKTRIČNE INSTALACIJE JAKE I SLABE STRUJE
1. Opšte:
Na K.P. br.1521/7 K.O. Vrnjačka Banja predviđena je izgradnja stambenog objekta sa
ukupno 20 stambenih jedinica.
Na stambenom objektu projektovane su sledeće energetske elektro instalacije:
 instalacije osvetljenja
 instalacije priključnica
 temeljni uzemljivač i gromobranska instalacija
Po klasifikaciji spoljašnjih uticaja ovaj objekat spada isledeće grupe:
Klasifikacija uticaja okoline
 AA4 – temperatura okoline -5°C do +40°C
 AC1 – nadmorska visina ≤ 2000m
 AD2 – prisustvo vode - slobodno padanje vodenih kapi
 AE1 – prisustvo stranih čvrstih tela – zanemarivo
 AF1 – prisustvo korozivnih ili prljajućih materija – zanemarljivo
 AG1 – mehanička naprezanja, udari – slaba
 AH1 – mehanička naprezanja, vibracije – slaba
 AL1 – prisustvo faune – zanemarljivo
 AM1 – elektromagnetski, elektrostatički ili uticaj jonizacije – zanemarljiv
 AN1 – sunčevo zračenje – zanemarljivo
 AP1 – seizmički efekti – zanemarljivo
 AQ1 – munje – zanemarljivo
Kalsifikacija upotrebe
 BA1 – osposobljenost lica – neobavešteni
 BB1 – električna otpornost ljudskog tela – normalna
 BC1 – dodir lica sa potencijalom zemlje – nema dodira
 BD1 – mogućnost evakuacije u slučaju hitnosti – mala gustina naseljenosti, dobri
uslovi evakuacije
 BE1 – priroda materijala koji se obrađuje ili je uskladišten – nema opasnosti
Klasifikacija konstrukcije zgrade
 CA1 – sastav materijala – nezapaljiv
 CB1 – struktura zgrade – zanemarljivo
2. Napajanje:
Priključak objekata na EE sistem izvesti u svemu prema “Uslovima za projektovanje i
priključenje” izdatim od “Elektrodistribucija Srbije” d.o.o. Beograd, Ogranka elektrodistribucije
Kraljevo br.8G.1.0.0-D-09.08-103502/2-22 od 23.03.2022.g. (CEOP: ROP-VBN-5460-LOC-
1/2022).
Potrebno je položiti kablovski vod XP00-A 4 x 150 mm2 od trafostanice 20/0,4 kV,
“Jezero” do baterije KPO na objektu delom kroz postojeću, a delom kroz novu kablovsku
kanalizaciju.
Ispod budućeg KPO ormana uraditi reviziono okno dimenzija 0,8 × 0,8 × 0,8 m (d × š × v).
Kabl položiti kroz novoizgrađenu kablovsku kanalizaciju od cevi PEVG90/80mm.
Dubina rova u zelenim površinama je 0,9m, a ispod puta, pešačkih staza, parkinga i
kolskih prilaza 1,0m. Odstupanja su dozvoljena na manjim dužinama pri ukrštanjima sa drugim
kablovima i instalacijama, kao i u slučajevima nepovoljnih uslova polaganja (na primer:
kamenito tlo).

Zatrpavanje kabla vrši se, po pravilu, zemljom iz otkopa i šljunkom, u slojevima do 0,3 m.
Slojevi zemlje se pojedinačno nabijaju mehaničkim nabijačima.
Pri zatrpavanju, iznad kabla duž cele trase treba postaviti plastične upozoravajuće trake.
Plastična upozoravajuća traka (mreža) treba da bude crvene boje, širine najmanje 0,1 m, a
kvalitet materijala treba da garantuje vek trajanja od 30 godina.
Voditi računa o svim ukrštanjima, približavanjima i paralelnom vođenju kabla sa drugim
podzemnim instalacijama rešiti u skladu sa Propisima, Tehničkim preporukama Poslovne
zajednice Elektrodistribucije Srbije i priloženim detaljima.
Pre potpunog zatrpavanja rova, geodetski snimiti trasu kablovskog voda.
U TS ostaviti rezervu napojnog kabla od približno 10m.
Za priključak objekta na pogodnom mestu u prizemlju postaviti KPO na fasadi objekta,
tako da je rastavno mesto na h = 1m iznad kote trotoara. Isti je od izolacionog materijala,
otporan na UV zrake, nezapaljiv, opremljen bravicom sa trobridim ključem, NV osiguračima i
sabirnicom za “nulu”.
3. Elektroenergetska instalacija:
U ulaznom delu objekta u prizemlju, smestiti glavni merno-razvodni orman – GRO. Isti je
tipske izrade izrađen od dva puta dekapiranog lima i sastoji se iz priključnog, mernog i
razvodnog dela. U priključnom delu postaviti glavni prekidač i bakarne sabirnice, u srednjem-
mernom delu trofazna dvotarifna elektronska brojila aktivne energije 10-60A, klase tačnosti 1,
sa mogućnošću daljinskog očitavanja i integrisanim MTK prijemnikom i limitatore i u razvodnom
(gornjem) delu redne kleme i sabirnice za “nulu” i “zemlju”.
Od KPO-a do GRO-a položiti kabl tipa PPOO-A 4x150mm2, uvučen u PE cevi koje
položiti u podu i zidu.
Usponski vodovi stanova su tipa PP-Y 5x6 mm2, položiti ih u zidu ispod maltera.
Unutar svakog stana i lokala na pogodnom mestu smestiti spratnu razvodnu tablu, tipske
izrade, ugradnog tipa, izgrađene od PVC materijala sa ugrađenom opremom i automatskim
osiguračima i uređajem ZUDS 25/0,03A za potrošače kupatila, prema jednopolnim šemama
datim u projektu.
Instalacija se sastoji od energetskog razvoda i rasvete. Instalaciju rasvete stanova
izvesti kablovima tipa PP-Y preseka 2,3 × 1,5 mm2 položenim u zidu ispod maltera. Instalaciju
monofaznih priključnica izvesti kablom tipa PP-Y preseka 3 × 2,5 mm2, a instalaciju trofaznih
priključnica kablom PP-Y 5 × 2,5 mm2. Kablove polagati po zidu ispod maltera. Instalaciju
električnog bojlera, grejalice i veš mašine u mokrom čvoru izvesti kablovima tipa PP-Y 3 × 2,5
mm2 položenim u zidu ispod maltera. Električnu grejalicu, bojler i svetlo u mokrom čvoru
uključivati pomoću odgovarajuće kombinacije prekidača sa indikatorima.
Sve prekidače postaviti na visinu h=1,2 m, a priključnice na h=0,3 m od kote poda sem
priključnica za veš mašinu, na visini 1,2 m od kote poda, udaljene najmanje 0,5 m od točećeg
mesta i priključnice u kuhinji na h=1,2 m od kote gotovog poda.
Za slučaj da dođe do nestanka napona u objektu, na pravcima evakuacije postaviti panik
rasvetu za obeležavanje izlaza. Ugrađeni akumulatori treba da preuzimaju napajanje minimum
2h.
Kao zaštita od opasnog napona dodira primenjen je TN-CS sistem.
Zaštita od preopterećenja i kratkog spoja izvedena je selektivnim izborom osigurača za
pojedine strujne krugove.

4. Gromobranska instalacija
Zaštitu od atmosferskog pražnjenja izvesti upotrebom štapne hvataljke sa uređajem za
rano startovanje sa vremenom prednjačenja minimum t=25 s koju treba postaviti na objektu,
na metalnom stubu, na h=4m iznad najviše tačke krova.
Za uzemljenje objekata izvesti temeljni uzemljivač koji se sastoji od Fe/Zn trake 25 x 4
mm postavljene u temelju objekta ispod hidroizolacije, a za vreme izrade istog. Traku variti za
armaturu na svakih 3 do 5 metara, tako da zajedno sa armaturom predstavlja jednu galvansku
celinu. Svi spojevi za izvode i nastavljanja radiće se ukrsnim komadom JUS N.B4.936. koje
zbog zaštite od korozije treba zaliti bitumenom. Na ovaj uzemljivač povezaće se gromobranska
instalacija i veće metalne mase (oluci, metalna vrata i dr.).
Gromobranske spustove izvesti pocinkovanom čeličnom trakom Fe/Zn 25 x 4 mm u bužiru
u vertikalnim serklažima.
Merni spojevi su na h=1,8m od kote terena.
Izvođač radova je obavezan da pri izvođenju radova koristi materijal i opremu po važećim
standardima.
Izvođač radova je obavezan da pri izvođenju radova koristi materijal i opremu po važećim
standardima.
Sve napred navedene instalacije izvesti stručnom radnom snagom i prema važećim
propisima za ovakvu vrstu objekata.

22. PREDMER I PREDRAČUN
Sve radove na postavljanju protivpožarne opreme izvoditi po projektnoj dokumentaciji i

prema uputstvima proizvođača opreme.
Predmer radova podrazumeva sledeće radove na postavljanju protivpožarne opreme sa
potrebnim količinama:
- isporuka, transport, osiguranje i postavljanje – montažu protivpožarne opreme po

projektnoj dokumentaciji,
- protivpožarna oprema se postavlja sa svim pripadajućim delovima u kompletu kako
bi bila sposobna za trenutnu upotrebu od strane korisnika,
- na svakom kompletu protivpožarne opreme mora da postoji izvod iz Uputstva za
rukovanje i aktiviranje,
- svi kompleti protivpožarne opreme moraju biti zaštićeni od korozije i pouzdani u
radu,
- sav potreban materijal za montažu i postavljanje na odgovarajućim mestima prema
projektnoj dokumentaciji,
- sve pripreme i završne radove na postavljanju protivpožarne opreme završiti pre
predaje objekta na korišćenje.
Jed. Jedinična Ukupna

Poz. Opis Količ.
mere cena cena
Ručni protivpožarni aparat za gašenje pod
stalnim pritiskom azota, tip "S-9A"
1. kom. 6 3.950,00 23.700,00
(isporučilac "Vatrosprem proizvodnja" -
Beorad)
Ručni protivpožarni aparat za gašenje
ugljendioksidom, tip "CO2-5"
2. kom. 1 6.850,00 6.850,00
(isporučilac "Vatrosprem proizvodnja" -
Beorad)
UKUPNO: 30.550,00

23. SPISAK ZAKONA, PRAVILNIKA, PROPISA I STANDARDA
Pri izradi ovog projekta primenjeni su sledeći zakoni, pravilnici, propisi i standardi:
1. Zakon o zaštiti od požara, ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009, 20/2015, 87/2018 i 87/2018 - dr.
zakoni)
2. Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od požara stambenih i poslovnih objekata i
objekata javne namene „Službeni glasnik RS“, broj 22 od 28. marta 2019.
3. Pravilnik o sadržini i načinu izrade tehničke dokumentacije za objekte visokogradnje,
“Službeni glasnik RS”, br. 15/2008
4. PRAVILNIK O TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA INSTALACIJE HIDRANTSKE MREŽE ZA
GAŠENJE POŽARA ("Sl. glasnik RS", br. 3/2018)
5. Pravilnik o tehničkim normativima za pristupne puteve, okretnice i uređene platoe za
vatrogasna vozila u blizini objekta povećanog rizika od požara, Službeni list SFRJ“, broj 8/95
6. Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od atmosferskog pražnjenja, “Službeni list SRJ”,
broj 11/96
7. Pravilnik o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona, ’’Sl. list SFRJ'', br.
53/88, 54/88 i “Sl. list SRJ”, br. 28/95
8. Pravilnik o tehničkim normativima za pogon i održavanje elektroenergetskih postrojenja i
vodova, “Sl. list SRJ”, br 41/93
9. Pravilnik o obaveznom atestiranju elemenata tipskih građevinskih konstrukcija na otpornost
prema požaru i o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije udruženog rada ovlašćene za
atestiranje tih proizvoda, ”Sl. list SFRJ” br 24/90
10. Pravilnik o tehničkim normativima za sisteme za odvođenje dima i toplote
11. Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu skladišta od požara.
12. Naredba o određivanju aparata za gašenje požara koji se mogu stavljati u promet ako su
snadbeveni garantnim listom i tehničkim upustvom o najmanjem trajanju garantnog roka,
obezbeđenog servisiranja za te aparate, “Sl. list SFRJ” br 35/83)
13. SRPS TP 21/2003 - Tehnička preporuka za građevinske tehničke mere zaštite od požara
stambenih, poslovnih i javnih zgrada
14. SRPS U.J1.240 - Stepen otpornosti zgrade prema požaru
15. SRPS U.J1.030 - Požarno opterećenje
16. SRPS IEC 1024-1 - Gromobranske instalacije. Opšti uslovi
17. SRPS IEC 1024-1-1 - Gromobranske instalacije. Određivanje nivoa zaštite
18. SRPS ISO 3941- Klasifikacija požara prema vrsti materija
19. Srpski standardi grane N
20. Srpski standardi grane U
21. Srpski standardi grane Z
22. Standardi SRPS ISO i SRPS IEC

24. ZАKLJUČАK
Predviđenim tehničkim rеšеnjima zа izgradnju Stambene zgrade sa više od tri stana,

klasifikacioni broj 112221, kategorija B K.P. br. 1521/7 KO Vrnjačka Banja i koja su predmet
Elaborata zaštite od požara, prеdviđene sе svе Zаkоnоm prоpisаnе mеrе zаštitе оd pоžаrа zа
оvаkvu vrstu оbјеkаtа.
U pogledu materijala ugrađenog u predmetni objekat i primenjenih mera zaštite od
požara, kroz projektnu dokumentaciju predviđen je niz mera koje imaju za cilj da obezbede
potpunu bezbednost i zaštitu objekta i imovine uz normalno funkcionisanje.
Vatrootpornost konstrukcije predmetnog objekta je u skladu sa požarnim opterećenjem i
standarda SRPS U.J1.240.
Predmetni objekat spada u kategoriju stambenih objekata visine 10,30m. Na osnovu
klasifikacije definisane pravilnikom objekat je: izdvojen stambeni objekat visine do 12m (NS1).
Maksimalan broj ljudi koji može da se nađe u objektu sa 20 stambenih jedinica iznosi 70 osoba.
U okviru objekta je i podzemna garažea.
Pregled utvrđenih mera zaštite od požara:
 Spoljna hidrantska mreža
 Aparati za početno gašenje požara
 Panik svetiljke
 Odvođenje toplote iz stepenišnog dela
 Vatrootoprnost konstruktivnih elmenata građevinske konstrukcije
Duško H. Vulić, dim.

330 F150 07
............................................................

III. PRILOG

PRENOSNI VATROGASNI APARATI ZA SUVO GAŠENJE

POD STALNIM PRITISKOM tip: ,,S-6A,,, ,,S-9A,, i ,,S-12A,,
NAMENA APARATA:
Aparati ’’S-6A’’, ’’S-9A’’ i ’’S-12A’’ namenjeni su za

gašenje početnih požara vrste A,B,C i D.
Upotrebljavaju se za gašenje požara na teškim
transportnim vozilima, industrijskim i javnim objektima,
magacinskim i drugim radnim i stambenim
prostorijama, kao i ostali aparati za suvo gašenje.
Sredstvo za gašenje je suvi prah, koji se iz aparata
izbacuje pomoću pogonskog gasa azota. Prah nije
štetan za ljudski organizam. Temperaturno područje
primene je od -20 do +700 C.
AKTIVIRANJE I RUKOVANJE APARATIMA:
U slučaju pojave požara, potrebno je obaviti sledeće

radnje:
- donesi aparat do mesta požara,
- izvuci osigurač pokretne ručice na ventilu
aparata,
- uperi mlaznicu prema požaru i pritisni pokretnu
ručicu do kraja,
- mlazom praha pokrivaj zapaljene površine sve
dok se požar ne ugasi
Slika 1.
TEHNIČKI PODACI ,,S-6A,, ,,S-9A,, ,,S-12A,,
- Domet mlaza (m)

12 13 10
- Količina praha (kg)
6 9 12
- Radni pritisak (bar)
14-16 14-16 14-16
- SRPS standard Z.C2.035 Z.C2.035 Z.C2.035
- Neprekidno pražnjenje 13 14 16
(sek.)

PRENOSNI VATROGASNI APARATI ZA GAŠENJE UGLJEN-DIOKSIDOM tip: ,,CO2-3,,,

,,CO2-5,,
NAMENA APARATA:
Aparati ’’CO2-3’’ i ’’CO2-5’’ namenjeni su za gašenje

početnih požara vrste B,C i D. Prvenstveno se
upotrebljavaju za gašenje požara na električnim
uređajima, prevoznim sredstvima u javnom
saobraćaju i drugim objektima, kao i ostali tipovi
aparata grupe ’’CO2’’. Sredstvo za gašenje je
komprimovani ugljen-dioksid u čeličnoj boci, koji se
pomoću mlaznice usmerava u žarište požara. Gasi
požare na el. instalacijama do 10.000V
AKTIVIRANJE I RUKOVANJE APARATIMA:
U slučaju pojave požara, potrebno je obaviti sledeće

Slika 2 radnje:
- donesi aparat do mesta požara,
- izvuci osigurač pokretne ručice na ventilu
aparata,
- uperi mlaznicu prema požaru i pritisni pokretnu
ručicu do kraja,
- mlaznicu isključivo drži za njen izolujici deo
- mlazom gasa ’’CO2’’ pokrivaj zapaljene površine
sve dok se požar ne ugasi
TEHNIČKI PODACI ,,CO2-3,, ,,CO2-5,,
- Težina punog aparata (kg) 11,2 19,3

- Sadržaj punjenja CO2 (kg) 3 5
- Sadržaj tropskog punjenja CO2 (kg) 2,7 4,5
- Radni pritisak pri 20oC (bar) 56 56
- Vreme dejstva (sek.) 12 12
- Domet mlaza (m) 2-3 3-4
- Ventil sigurnosti reaguje (bar) 175+5 175+5

UPUTSTVO U SLUČAJU POŽARA:
Lice koje primeti požar dužno je da isti odmah lokalizuje i ugasi sa svim
raspoloživim sredstvima za početno gašenje požara, ako za to ima
mogućnosti. Istovremeno pritiskom odgovarajućeg tastera na ručnom
javljaču požara alarmira najbliža prisutna lica;
Ukoliko početni požar uzima sve veće i veće razmere, odmah treba
obavestiti vatrogasnu jedinicu na telefon broj 193 ili 00-381-36-193;
Sva lica su obavezna da izvršavaju naređenja rukovodioca akcije gašenja

požara, odnosno komandira prve pristigle vatrogasne jedinice. Prilikom akcije
gašenja požara treba sa lica mesta udaljiti sva lica koja ne učestvuju u
gašenju. U zoni požara mogu se nalaziti samo lica i vatrogasci u akciji
gašenja istog, a ostali se raspoređuju na druge poslove (evakuacija ljudi i
materijala, obezbeđenje mesta požara i sl.);
Da bi se sačuvala imovina, treba voditi računa o sledećem:
 izbegavati nepotrebno polivanje vodom opreme, instalacija i ostalog
inventara,
 hidrante koristiti na najbrži način i racionalno,
 iz zone ugroženog prostora ukloniti materijale koji mogu biti oštećeni
ili uništeni požarom;
Ukoliko se požar ne može ugasiti raspoloživim sredstvima, sve napore
treba usmeriti na sprečavanje njegovog širenja do dolaska profesionalne
vatrogasne jedinice. Požar što pre lokalizovati svim raspoloživim
snagama i sredstvima do konačnog gašenja. Istovremeno sa gašenjem,
treba sprečiti njegovo dalje širenje u unutrašnjost objekta, kao i na
susedne objekte
Unutrašnji požar gasi se iznutra, jer dejstvo vode spolja kroz prozore i
vrata ne daje odgovarajuće efekte. Ulaz u zatvoreni zadimljeni prostor
dozvoljen je samo specijalno osposobljenim licima ili vatrogascima -
spasiocima uz upotrebu odgovarajuće zaštitne opreme (zaštitna maska,
izolacioni aparat i dr.);
Ako se požar gasi vodom, treba obavezno prethodno isključiti električnu

energiju na objektu koga je zahvatio požar;
Posle lokalizacije i gašenja požara, radi preventive da ne dođe do obnavljanja

požara, preduzimaju se sledeće mere i aktivnosti:
 u zoni gašenja požara, postavljaju se dežurna lica (vatrogasna "straža")
u trajanju od nekoliko sati,
 za požare ugašene u toku noći, dežurstvo traje cele noći,
 dežurnim licima na mestu požara obezbediti odgovarajuću opremu i
sredstva za gašenje, koja se moraju upotrebiti u slučaju obnavljanja
požara, kao i odgovarajuća sredstva dojave (mobilni telefon i sl.).

OPREMA HIDRANTSKIH ORMARA
Slika 3: Ormarić spoljnjeg nadzemnog hidranta sa opremom
Slika 4: Ormarić unutrašnjeg zidnog hidranta (HOZ) sa opremom
UPUTSTVO HOZ-a
Pre nego što se stupi u instalaciju uređaja proveriti sadržaj ormana! Orman mora da sadrži sledeću
opremu:
1. limenu kutiju (HOZ prazan)
2. mlaznicu Ø52mm - običnu sa stabilnom spojnicom
3. ugaoni ili loptasti ventil sa stabilnom spojnicom (priključak za crevo)
4. vatrogasno trevira crevo Ø52mm L=15m sa spojnicama
Nakon provere sastava, ako neki deo navedene opreme nedostaje, obratiti se proizvođaču. Ormar
postaviti tako da označeni otvori budu sa leve ili desne strane. Postaviti ga tako da dovod vode prilazi
bočno a ne sa gornje strane ormara. Nije preporučeno da cev prolazi kroz hidrant, nego da se zaustavlja
zajedno sa ventilom do prve trećine ormara. Dovodna cev mora biti sa navojem prečnika Ø52mm.
Obrtni priključak (holender) naviti na cev a na drugu stranu naviti ventil sa stabilnom spojnicom.
Ventil mora da se nalazi unutar hidranta zbog preventive od oštećenja istog. Nakon instaliranja ventila
pustiti pritisak u mrežu i proveriti da li curi ventil na holenderu. Pritom obavezno proveriti pritisak mreže
koji mora biti po standardu. Stabilnu spojnicu naviti tako da nalegne na gumicu bez izbijanja unutrašnjeg
dela stabilne spojnice (ne previjati spojku). Ako se stabilna spojnica previje izbije se unutrašnji navoj i
spojnica na crevu ne može da nalegne kako treba, tj. kandža spojnice ne može da uhvati prorez.
Preporučuje se da se stabilna spojnica navije rukom bez dotezanja alatom. Povez koji se nalazi na crevu
koji služi da se crevo ne razvije u transportu obavezno skinuti da bi olakšalo i ubrzalo upotrebu
vatrogasne jedinice. Crevo ne navijati na ventil, nego ostaviti ga da stoji zasebno kao i mlaznicu. Za sve
bliže informacije kontaktirati proizvođača.
Napomena: crevo je novo, time je i talkirano da bi se očuvalo. Nije preporučeno da se pušta u
rad a potom toga namota i spakuje u ormarić. Svako korišćeno crevo mora da prođe
postupak sušenja i obaveznog talkiranja da bi se očuvala elastičnost i gipkost creva.
Ako je crevo upotrebljeno, odneti ga u najbližu vatrogasnu jedinicu da se osuši i
talkira. Hidrantski ormar mora biti namešten tako da u svakom dobu bude pristupačan
za korišćenje i upotrebu. Ne pokrivati ga niti zaklanjati raznom robom.

8. GRAFIČKA DOKUMENTACIJA

PP aparat, tipa "S-9"
9
PP aparat, tipa "CO-5"

2 Vrata otporna na požar 30 min.
5
Unutr. hidrant, sa vat. crevom L=15m Vrata otporna na požar 60 min.
Spoljni hidrant - nadzemni Vrata otporna na požar 90 min.
Spoljni hidrant - podzemni Vrata otporna na požar 120 min.
PO Ormar sa PP opremom Zid otporan na požar 30 min.
Spoljni vatrogasni put Zid otporan na požar 60 min.
Smer normalne evakuacije Zid otporan na požar 90 min.
Razvodni ormar Zid otporan na požar 120 min.
Sistem automat. dojave požara Zid otporan na požar 180 min.
ili Sistem ručne dojave požara Stub otporan na požar 30 min.
Truba za uzbunu Stub otporan na požar 60 min.
PPC
Protivpožarna centrala Stub otporan na požar 90 min.
Panicno osvetljenje Stub otporan na požar 120 min.
20 Broj osoba u delu objekta PP klapna, vatr. otpor. 30 min.
COD
Centrala za odimljavanje
M
Motor za odimljavanje
Rucni javljac za odimljavanje
BR.
DND 2007 PROJEKTA: FAZA PROJEKTA:
potpis:
biro za projektovanje, inženjering i konsalting

Heroja Maričića 95/11 Kraljevo
23/2022 ELABORAT ZOP:
ODGOVORNI VULIĆ Duško dip.ing.maš licenca 330 F150 07
PROJEKTANT: licenca 07 broj 152-513/13
INVESTITOR:
"Ameriserb Investment"d.o.o.
RAZMERA: DATUM: BR.LISTA
NAZIV PROJEKTA STAMBENI OBJEKAT SA VISE OD TRI STANA
K.P. 1521/6, KO Vrnjacka Banja
I MESTO GRADNJE: Jun
nije u
SADRŽAJ LISTA: SIMBOLI razmeri 2022. 1.
-2.20
266.00
1
PM
727
260
2
PM
546
3
PM
5
507
138
580
4
PM
+8.80 venac 3479

5
277.00 PM
153
0
6
PM
+11.70 7
PM
279.90 +11.80 sleme
Su+Pr+2+Ps
268
ravan krov
280.00 8
PM
10 I
PM CK
E SA UP
P ST
7988
PM PR
I
-1.60 LEGENDA
399
266.60
270
0 Granica parcele
136
Reg
272
Regulaciona linija po PGR-u

AT
JEK
ulac
B
UO
ULA
Z Građevinska linija po PGR-u
Gra
iona
dje
Građevinska linija objekta
linij
vin
Saobraćajnice
a po
ka s
linij
PG
Trotoari, parking
ap
R-u
Zelenilo
oP
363
GR
Postojeci objekti
-u
Postojeće visinske kote
+3.25
+187.55 Visinske kote
BR.
potpis:
biro za projektovanje, in enjering i konsalting

ODGOVORNI
INVESTITOR:
Situacija lokacije
R 1:200
2022. 2.
1 2 3 4 5 STAN br. S4
150
OSNOVA SUTERENA 1. Hodnik 1.98
100
50
OZN. NETO
2. Kupatilo 4.01
3
2
1
170
PROST.
NAMENA PROSTORIJE POVRŠINA / m² /
3. Dnevna soba sa kuhinjom 21.66

STAN br. S1 Ukupno: 27.65
1. Hodnik 3.50
2. Kupatilo 4.25 STANARSKE OSTAVE P1
3. Dnevna soba sa kuhinjom 13.79 1. Stanarske ostave 13.67
Ukupno: 21.54 Ukupno: 13.67
STAN br. S2 Zajednicke prostorije

G 1. Hodnik 2.94 1. Hodnik 12.48
2. Kupatilo 3.70 2. Lift 3.06
PM 3. Spavaca soba 13.91 Ukupno: 15.54
PM
25
F 4. Dnevna soba sa kuhinjom 22.61 Ukupno neto povrsina suterena: 164.72
Ukupno: 43.16 Ukupno neto korisna povrsina suterena: 159.78
STAN br. S3 Ukupno bruto povrsina suterena: 201.80
25
1. Hodnik 2.94 UKUPNA NETO P OBJEKTA 837.97
2 4
2. Kupatilo 3.70 UKUPNA NETO KORISNA P OBJEKTA 812.83
3. Spavaca soba 13.91
BRUTO POVRSINA OBJEKTA - nadzemno 809.90
2
3 4 Ukupno: 43.16 BRUTO POVRSINA OBJEKTA 1011.70
1
3
PIS1 E
1
3
S2 PI
145
3
120
2
59
120
PPS II
17x17.05/28
D
PM
osoba na2 etaži 14
-3.00 kota ab ploce
PPS1 I 2 3
P1
-2.90 k.p.
145
265.30
265.20
1 NAPOMENA
20 4
S3 PI Zidovi na granici požarnog sektora i zidovi koridora evakuacije moraju biti izvedeni od građevinskih proizvoda
S4 karakteristike
C reakcije na požar najmanje klase A2s1d0 prema standardu SRPS EN 13501-1.
PI
Konstrukcija stepeništa na evakuacionom putu mora biti otporna prema požaru kao konstrukcija koridora evakuacije
3 1
u skladu sa projektovanim stepenom otpornosti prema požaru objekta (30 minuta).
4
4 Zidne, plafonske i podne obloge prostora za komunikaciju koji pripadaju koridoru evakuacije, moraju biti
3
karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2s1d0 prema standardu SRPS EN 13501-1.
Dokazivanje ispunjenosti zahteva zaštite od požara za elemente građevinskih konstrukcija utvrđenih ovim
2
pravilnikom vrši se u skladu sa odredbama propisa kojima je uređena ova oblast, a nakon završetka radova utvrđuje
se na osnovu isprava o usaglašenosti koje su uređene u skladu sa posebnim propisima.
BR.
BDND 2007 potpis:
PROJEKTA: FAZA PROJEKTA:
PM
PM biro za projektovanje, inženjering i konsalting
A

INVESTITOR:
NAPOMENA "Ameriserb Investment"d.o.o.
Zid vertikalnog kanala za smeštanje instalacija je vatrootpornosti 60 minuta. Objekat je III stepena otpornosti na požar. ulica Kosovska br. 10/4, Vrnjacka Banja
Pristup otvoru za smeštanje instalacija je osiguran vratima vatrootpornosti 30 minuta. Zidovi vertikalnih instalacija
moraju biti izvedeni od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2s1d0 prema NAZIV PROJEKTA STAMBENI OBJEKAT SA VISE OD TRI STANA
standardu SRPS EN 13501-1. Na nanjvišoj etaži kanal za smeštanje instalacija mora se provetravati preko otvora koji
1
Osnova suterena
podela na PP sektore, vatrootpornost elemenata konstrukcije,
R 1:75
2022. 3.
čini 5% površine poprečnog preseka kanal odnosno otvori treba da 2su površine 0,0273m2.
3 4 5 SADRŽAJ LISTA:
polozaj PP aparata i evakuacija
1 2 3 4 5 STAN br. S8
OSNOVA PRIZEMLJA 1. Hodnik 2.94
OZN. NETO
2. Kupatilo 3.70
PROST.

STAN br. S5 4. Dnevna soba sa kuhinjom 22.60
1. Hodnik 2.53 5. Terasa 4.68
2. Kupatilo 3.60 Ukupno: 43.10
4. Terasa 3.66 Zajednicke prostorije
Ukupno: 32.42 1. Vetrobran 4.14
G 2. Hodnik 10.80
STAN br. S6 3. Stepeniste 6.24
1. Hodnik 3.50 Ukupno: 21.18
2. Kupatilo 4.25
4
PM F 3. Dnevna soba sa kuhinjom 15.13 Ukupno neto povrsina prizemlja: 166.32
4. Terasa 3.64 Ukupno neto korisna povrsina prizemlja: 161.33
Ukupno: 26.52 Ukupno bruto povrsina prizemlja: 201.50
PM
2 4 4 STAN br. S7
1. Hodnik 2.94
2. Kupatilo 3.70
3 5. Terasa 4.68
3 Ukupno: 43.10
3 1 PIS6 E
4
S7 PI 1
145
120
2 3
3
120 9
PPS II
5
PM
D
2
PM 5
osoba na etaži 14
-0.10 kota ab ploce
2 3
2
k.p.
145
268.20
268.10
l=7,00m
1 NAPOMENA
4
3 1 3
PI S5
3 karakteristike
POSTA
MRO
4
180
Zidne, plafonske i podne obloge prostora za komunikaciju koji pripadaju koridoru evakuacije, moraju biti
1
136 4 Dokazivanje ispunjenosti zahteva zaštite od požara za elemente građevinskih konstrukcija utvrđenih ovim
PM
4 KI se na osnovu isprava o usaglašenosti koje su uređene u skladu sa posebnim propisima.
BR.
BDND 2007 potpis:

A

INVESTITOR:
ULAZ U OBJEKAT RAZMERA: DATUM: BR.LISTA
1
Osnova prizemlja
R 1:75
2022. 4.
1 2 3 4 5 OSNOVA SPRATA 1 STAN br. S12
100
150 1. Hodnik 2.71
50
170
OZN. NETO
2. Kupatilo 3.60
3
2
1
PROST.

Ukupno: 26.52 1. Stepeniste 6.24
G STAN br. S10
2. Hodnik 10.80
Ukupno: 17.04
4 1. Hodnik 2.94
2. Kupatilo 3.70 Ukupno neto povrsina sprata 1: 168.27
PM F 3. Spavaca soba 9.18 Ukupno neto korisna povrsina sprata 1: 163.22
4. Dnevna soba sa kuhinjom 22.60 Ukupno bruto povrsina sprata 1: 202.80
5. Terasa 4.68
PM Ukupno: 43.10
2 4 4 STAN br. S11
1. Hodnik 2.94
2. Kupatilo 3.70
3 4. Dnevna soba sa kuhinjom 22.60
3 5. Terasa 4.68
3
1
PIS9 E Ukupno: 43.10
4 1
S10 PI
145
120
3
2
1
120 9
PPS II
5
PM
D
2
PM 5
osoba na etaži 14
+2.80 kota ab ploce
2
2
3
145
+2.90 k.p.
231.10
231.00
1 NAPOMENA
4
3 13 PI S12
4 karakteristike
4
4 Dokazivanje ispunjenosti zahteva zaštite od požara za elemente građevinskih konstrukcija utvrđenih ovim
3
PM
5
BR.
BDND 2007 potpis:
PM
A

INVESTITOR:
1
Osnova I sprata
R 1:75
2022. 5.
1 2 3 4 5 OSNOVA SPRATA 2 STAN br. S16
100
150
1. Hodnik 2.71
50
OZN. NETO
2. Kupatilo 3.60
3
2
1
170
PROST.

G STAN br. S14
2. Hodnik 10.80
Ukupno: 17.04
4 1. Hodnik 2.94
2. Kupatilo 3.70 Ukupno neto povrsina sprata 2: 168.27
PM F 3. Spavaca soba 9.18 Ukupno neto korisna povrsina sprata 2: 163.22
4. Dnevna soba sa kuhinjom 22.60 Ukupno bruto povrsina sprata 2: 202.80
5. Terasa 4.68
PM Ukupno: 43.10
2 4 4 STAN br. S15
1. Hodnik 2.94
2. Kupatilo 3.70
3 4.
5.
Dnevna soba sa kuhinjom
Terasa
22.60
4.68
3
3 PIA11 E Ukupno: 43.10
1 A11
4 1
A12 PI
145
3
120
2
1
120
PPS II 9
5
PM
D
2
PM 5
osoba na etaži 14
+5.70 kota ab ploce
2 3
2
145
+5.80 k.p.
274.00
273.90
1 NAPOMENA
4
3 1 3
PI A14
A13 PI Zidovi na granici požarnog sektora i zidovi koridora evakuacije moraju biti izvedeni od građevinskih proizvoda
4 karakteristike
4
3
PM
5
BR.
BDND 2007 potpis:
PM
A

INVESTITOR:
1
Osnova II sprata
R 1:75
2022. 6.
STAN br. S20
1 2 3 4 5 OSNOVA POVUCENOG SPRATA
150
1. Hodnik 2.71
OZN.
100
NETO
NAMENA PROSTORIJE 2. Kupatilo 3.60
50
170
POVRŠINA / m² /
PROST.
1

2. Hodnik 10.80
G STAN br. S18 Ukupno: 17.04
4 1. Hodnik 2.94
2. Kupatilo 3.70 Ukupno neto povrsina povucenog sprata: 170.39
PM F 3. Spavaca soba 9.18 Ukupno neto korisna povrsina povucenog sprata: 165.28
4. Dnevna soba sa kuhinjom 16.91 Ukupno bruto povrsina povucenog sprata: 202.80
5. Terasa 11.43
PM Ukupno: 44.16
2 4 4 STAN br. S19
+8.80 venac
1. Hodnik 2.94
277.00 2. Kupatilo 3.70
5 3. Spavaca soba 9.18
3 5. Terasa 11.43
1 3
3 PIS17 E Ukupno: 44.16
4
S18 PI 1
145
l=5,25m
120
3
2
1
120
PPS II l=7,00m
PM
9
D
2
PM
osoba na etaži 14
+8.60 kota ab ploce
2 3
2
145
+8.70 k.p.
276.90
276.80
1 NAPOMENA
4
3 1 3
PI S20
4 karakteristike
4 5
+8.80 venac u skladu sa projektovanim stepenom otpornosti prema požaru objekta (30 minuta).
277.00
3
PM
l=6,00m
5
BR.
BDND 2007 potpis:
PM
A

INVESTITOR:
1
Osnova povučenog sprata
R 1:75
2022. 7.
1 2 3 4 5
+11.80SLEME
280.00
+11.80SLEME
280.00
1%
G
1%
+8.80 venac
277.00
Su+Pr+2+Ps
+11.70
279.90
ravan krov
+11.80SLEME
280.00
1%
1%
C
+8.80 venac
277.00
+11.80SLEME
BR.
BDND 2007 potpis:
+11.80SLEME

280.00
1%
280.00

1% A
ODGOVORNI
INVESTITOR:
1 2 3 4 5
CRTEŽ: Osnova suterena
R 1:75
2022. 8.
1 2 3 4 5
pvc mambrana pvc mambrana

cem. kosuljica 3-5cm cem. kosuljica 3-5cm
termoizolacija 20cm termoizolacija 20cm
+11.80 medj. ploca 20cm medj. ploca 20cm +11.80
280.00 SLEME malter malter 280.00 SLEME
+9.95 +9.95
278.15 278.15
parket 2cm parket 2cm
cem. kosuljica 5cm cem. kosuljica 5cm
277.00 VENAC malter malter 277.00 VENAC
276.90 POVUCENI 276.90 POVUCENI
+8.70 SPRAT +8.70 SPRAT

274.00 SPRAT 2 malter malter 274.00 SPRAT 2

cem. kosuljica 5cm PPS II cem. kosuljica 5cm
231.10 SPRAT 1 malter malter 231.10 SPRAT 1

±0.00 medj. ploca 20cm medj. ploca 20cm ±0.00 NAPOMENA
268.20 PRIZEMLJE malter malter 268.20 PRIZEMLJE
Konstrukcija na evakuacionom putu mora biti otporna prema kao konstrukcija koridora evakuacije
(30 minuta)
Zidne, plafonske i podne obloge prostora za komunikaciju koji pripadaju koridoru evakuacije, moraju biti karakteristike
PPS I Dokazivanje ispunjenosti zahteva od za elemente konstrukcija ovim pravilnikom

se u skladu sa odredbama propisa kojima je ova oblast, a nakon radova se na osnovu
-2.90 -2.90
SUTEREN SUTEREN BR.
265.30
-3.50
265.30
-3.50 DND 2007 PROJEKTA: FAZA PROJEKTA:
potpis:
264.70 264.70 biro za projektovanje, in enjering i konsalting

ODGOVORNI
INVESTITOR:
PRESEK A-A
podela na PP sektore, vatrootpornost elemenata konstrukcije
R 1:75
2022. 9.
A B C D E F G
pvc mambrana
cem. kosuljica 3-5cm
termoizolacija 20cm
+11.80 medj. ploca 20cm +11.80
280.00 SLEME malter 280.00 SLEME
+9.95 +9.95
278.15 278.15
keramika 2cm
cem. kosuljica 5cm
termoizolacija 3cm
+8.80 medj. ploca 20cm +8.80
277.00 VENAC malter 277.00 VENAC
keramika 2cm
cem. kosuljica 5cm
termoizolacija 3cm
+5.80 medj. ploca 20cm +5.80
malter
1180
274.00 SPRAT 2 274.00 SPRAT 2
keramika 2cm
cem. kosuljica 5cm
termoizolacija 3cm
+2.90 medj. ploca 20cm +2.90
231.10 SPRAT 1 malter 231.10 SPRAT 1
keramika 2cm
cem. kosuljica 5cm
termoizolacija 3cm
±0.00 medj. ploca 20cm ±0.00 NAPOMENA
268.20 PRIZEMLJE malter 268.20 PRIZEMLJE
(30 minuta)
keramika 2cm
cem. kosuljica 5cm Zidne, plafonske i podne obloge prostora za komunikaciju koji pripadaju koridoru evakuacije, moraju biti karakteristike
termoizolacija 3cm
ab ploca 50cm
nabijeni beton 5cm Dokazivanje ispunjenosti zahteva od za elemente konstrukcija ovim pravilnikom
hidorizolacija se u skladu sa odredbama propisa kojima je ova oblast, a nakon radova se na osnovu
nabijeni beton 10cm
sljunak 20cm
-2.90 -2.90
zemlja
SUTEREN SUTEREN BR.
265.30
-3.50
265.30
-3.50 DND 2007 PROJEKTA: FAZA PROJEKTA:
potpis:
264.70 264.70 biro za projektovanje, in enjering i konsalting

ODGOVORNI
INVESTITOR:
PRESEK A-A
podela na PP sektore, vatrootpornost elemenata konstrukcije
R 1:75
2022. 10.
GRANICA PARCELE
GRANICA PARCELE
G F E D C B A
+11.80 +11.80
280.00 SLEME 280.00 SLEME
+9.95 +9.95
278.15 278.15
+8.80 +8.80
277.00 VENAC 277.00 VENAC
276.90 POVUCENI 276.90 POVUCENI SPRAT
+8.70 SPRAT +8.70
+5.80 +5.80
274.00 SPRAT 2 274.00 SPRAT 2
+2.90 +2.90
231.10 SPRAT 1 231.10 SPRAT 1
NAPOMENA
Na fasadi predvideti toplotnoizolacioni materijal
sve prema standardu SRPS EN 13501-1.

Ispunjenost zahteva za sisteme i kompone
±0.00 ±0.00
268.20 PRIZEMLJE 268.20 PRIZEMLJE NAPOMENA
(30 minuta)
Dokazivanje ispunjenosti zahteva od za elemente konstrukcija ovim pravilnikom

-2.90 -2.90
265.30 SUTEREN 265.30 SUTEREN
BR.
potpis:

ODGOVORNI
INVESTITOR:
Jugozapadna fasada
R 1:75
2022. 11.
5 4 3 2 1
+11.80 +11.80
-1.50
+9.95 +9.95
278.15 278.15
+8.80 +8.80
276.90 POVUCENI -0.30 276.90 POVUCENI
-1.50
+5.80 +5.80
274.00 SPRAT 2 274.00 SPRAT 2
-0.30
±0.00 -1.30 -0.70 -1.50
+2.90 +2.90
231.10 SPRAT 1 231.10 SPRAT 1
-0.30
NAPOMENA
-1.50

±0.00 ±0.00
268.20 PRIZEMLJE -0.30
268.20 PRIZEMLJE NAPOMENA
(30 minuta)

-2.90 -2.90
BR.
investitor:
potpis:

ODGOVORNI
INVESTITOR:
Severozapadna fasada
R 1:75
2022. 12.
A B C D E F G
+11.80 +11.80
-1.50
+9.95 +9.95
278.15 278.15
+8.80 +8.80
276.90 POVUCENI SPRAT 276.90 POVUCENI SPRAT
+8.70 +8.70
±0.00 -1.50 ±0.00
+5.80 +5.80
274.00 SPRAT 2 274.00 SPRAT 2
-1.50
+2.90 +2.90
231.10 SPRAT 1 231.10 SPRAT 1
NAPOMENA
±0.00 -1.50 ±0.00

±0.00 ±0.00
268.20 PRIZEMLJE 268.20 PRIZEMLJE NAPOMENA
(30 minuta)
-1.85
266.35 -2.20 Dokazivanje ispunjenosti zahteva od za elemente konstrukcija ovim pravilnikom
266.00
-2.90 -2.90
BR.
potpis:

ODGOVORNI
INVESTITOR:
fasada
R 1:75
2022. 13.
1 2 3 4 5
+11.80 +11.80
+9.95 +9.95
278.15 278.15
+8.80 +8.80
+5.80 +5.80
274.00 SPRAT 2 274.00 SPRAT 2
+2.90 +2.90
231.10 SPRAT 1 231.10 SPRAT 1
NAPOMENA

±0.00 ±0.00 Ispunjenost zahteva za sisteme i kompone
268.20 PRIZEMLJE 268.20 PRIZEMLJE
NAPOMENA
(30 minuta)

-2.90 -2.90
265.30 SUTEREN 265.30 SUTEREN se u skladu sa odredbama propisa kojima je ova oblast, a nakon radova se na osnovu
BR.
potpis:

ODGOVORNI
INVESTITOR:
Jugo fasada
R 1:75
2022. 14.
DETALJ PROLASKA KABLOVA KROZ
PP ZID OD BETONA ILI OPEKE
PROTIVPOŽARNI ZID
ZAŠTITNA POŽARNA MASA

(ATESTIRANA)
MINERALNA VUNA
KABLOVSKI REGAL
NAPOMENA :
- DETALJ ZAPTIVANJA VAŽI I ZA PROLAZAK KABLOVA
I OKLOPLJENOG ŠINSKOG RAZVODA KROZ PLOÈU
DETALJ PROLASKA KABLA

KROZ PP MONTAŽNI ZID
VUNIZOL TP 2x5cm
ZAŠTITNA POŽARNA MASA 4 - 5mm
ZAŠTITNA POŽARNA MASA 15mm
BR.
potpis:

INVESTITOR:
nije u
SADRŽAJ LISTA:
DETALJ PROLASKA KABLOVA KROZ
PP ZID OD BETONA I OPEKE
razmeri 2022. 15.
1,5 5 5 1,5
100
ZAŠTITNA POŽARNA MASA 4 - 5mm
VUNIZOL TP 2x5cm
1,5 5 5 1,5 VUNIZOL TP 2x5cm
100 100
VUNIZOL TP 2x5cm ZAŠTITNA POŽARNA MASA 4-5mm

BR.
potpis:

INVESTITOR:
nije u
SADRŽAJ LISTA: DETALJ ZAPTIVANJA PRODORA PP KABLOVA KROZ PP ZID razmeri 2022. 16.

EZOP Za Stambeni Objekat Na KP 1521-7 DV

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

EZOP Za Stambeni Objekat Na KP 1521-7 DV

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Elaborat zaštite od požara za Stambeni objekat sa vise od tri stana na KP 1521/7 KO Vrnjacka banja

(klasifikacioni broj 112221, kategorija B)

ELABORAT ZAŠTITE OD POŽARA

Investitor: "Ameriserb Investment"d.o.o.

Objekat: Stambena zgrada sa više od tri stana,

Vrsta tehničke dokumentacije: Elaborat zaštite od požara

Za izvođenje radova: Nova gradnja

Projektant: Biro "DND 2007", Kraljevo

Odgovorno lice projektanta: Duško H. Vulić, dim

Glavni projektant: Duško H. VULIĆ, dim

Duško Digitally signed

Broj tehničke dokumentacije: 23/2022-ezop

13. Severoistočna fasada

Biro ,,DND 2007,, ulica Heroja Maričića 95/11 Kraljevo 3

3. REŠENJE O ODREĐIVANJU ODGOVORNOG PROJEKTANTA EZOP-a

Duško H. Vulić, dipl.inž.maš. ....................................................... 330 F150 07

Projektant: Biro "DND 2007", Kraljevo

Odgovorno lice projektanta: Duško H. Vulić, dim

Broj tehničke dokumentacije: 23/2022-ezop

Biro ,,DND 2007,, ulica Heroja Maričića 95/11 Kraljevo 4

4. LICENCA IKS 330 F150 07

Biro ,,DND 2007,, ulica Heroja Maričića 95/11 Kraljevo 5

5. LICENCA ZA IZRADU PROJEKTA ZOP-a 07-152-513/13

Biro ,,DND 2007,, ulica Heroja Maričića 95/11 Kraljevo 6

6. IZJAVA ODGOVORNOG PROJEKTANTA PROJEKTA ZOP-a

Odgovorni projektant za izradu Elaborata zaštite od požara za Stambenu zgradu sa više

Duško H. Vulić, dipl.inž.maš. ....................................................... 330 F150 07

1. da je projekat urađen u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji, propisima, standardima i

Broj dela projekta: 23/2022-ezop

Biro ,,DND 2007,, ulica Heroja Maričića 95/11 Kraljevo 7

Biro ,,DND 2007,, ulica Heroja Maričića 95/11 Kraljevo 8

OBJEKAT: Stambena zgrada sa više od tri stana, klasifikacioni broj 112221,

NAZIV PROJEKTA: ELABORAT ZAŠTITE OD POŽARA

MESTO GRADNJE: KP 1521 KO Vrnjačka Banja

INVESTITOR: "Ameriserb Investment"d.o.o.

Na osnovu podloga iz arhitektonsko građevinskog dela kao i podloga iz projekata vode,

Biro ,,DND 2007,, ulica Heroja Maričića 95/11 Kraljevo 9

Prikazati u skladu sa standardom da li je predmetni objekat projektovan tako da omogući

Kraljevo, Jun 2022. godine

Biro ,,DND 2007,, ulica Heroja Maričića 95/11 Kraljevo 10

Duško H. Vulić, dim.

Biro ,,DND 2007,, ulica Heroja Maričića 95/11 Kraljevo 12

3. OPŠTI PRINCIPI ZA GRAĐ. OBJEKATA SA ASPEKTA ZAŠTITE OD POŽARA

prostorija u stan odnosno poslovni prostor u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od

Biro ,,DND 2007,, ulica Heroja Maričića 95/11 Kraljevo 14

4. DEFINISANJE POJMOVA I IZRAZA

Osnova za definisanje pojmova i izraza prisutnih u Glavnom projektu zaštite od požara,

Biro ,,DND 2007,, ulica Heroja Maričića 95/11 Kraljevo 15

 Temperatura okoline je temperatura vazdušne ili druge sredine na mestu gde se

Biro ,,DND 2007,, ulica Heroja Maričića 95/11 Kraljevo 16

 Struja kratkog spoja je prekomerna struja koja potiče od kvara zanemarljive

Biro ,,DND 2007,, ulica Heroja Maričića 95/11 Kraljevo 17

 Spoljna hidrantska mreža je skup uređaja kojima se voda, od izvora pogodnog za

 Aparat za gašenje požara je naprava koja omogućuje izbacivanje sredstava za

 Ručni aparat za gašenje požara je aparat čija masa u napunjenom stanju ne

Biro ,,DND 2007,, ulica Heroja Maričića 95/11 Kraljevo 18

5. FIZIČKO - HEMIJSKE OSOBINE PRIMENJENIH MATERIJALA

Prema srpskom standardu sa obaveznom primenom SRPS Z.CO.005, utvrđuje se

Biro ,,DND 2007,, ulica Heroja Maričića 95/11 Kraljevo 19

Biro ,,DND 2007,, ulica Heroja Maričića 95/11 Kraljevo 20

 materije koje u uslovima požara razvijaju nadražujuće proizvode,

Biro ,,DND 2007,, ulica Heroja Maričića 95/11 Kraljevo 21

Materije opasne usled reaktivnosti (nestabilnosti):

Biro ,,DND 2007,, ulica Heroja Maričića 95/11 Kraljevo 23