ТРЕЋА БЕОГРАДСКА ГИМНАЗИЈА

Београд, Његошева 15

Матурски рад из оперативних система

ПРОЦЕСИ

Ментор: Ученик:
Горан Богдановић Јана Тасић
Одељење:
4- 10

Београд, 2024. година

Садржај:
1 Увод.......................................................................................................................1
2 Основно о процесима...........................................................................................2
3 Стања процеса......................................................................................................3
4 Контролни блок процеса.....................................................................................5
5 Нити.......................................................................................................................7
6 Редови процеса...................................................................................................10
7 Планери...............................................................................................................11
8 Вишепроцесорски системи................................................................................12
9 Распоређивање процеса.....................................................................................13
10 Алгоритми планирања.......................................................................................14
10. 1 ФЦФС алгоритам.....................................................................................14
10. 2 СПФ алгоритам........................................................................................14
10. 3 Алгоритам са приоритетима...................................................................15
10. 4 Кружни алгоритам...................................................................................16
10. 5 Редови у више нивоа................................................................................16
10. 6 Редови у више нивоа са повратном везом.............................................17
11 Закључак..............................................................................................................18
12 Литeратура..........................................................................................................19

Списак слика:
Сл. 1 Слојеви комуникације корисника и рачунара..................................................1
Сл. 2 Основна стања процеса......................................................................................3
Сл. 3 Суспендована стања...........................................................................................4
Сл. 4 Пресликавање више у једну...............................................................................7
Сл. 5 Пресликавање једне у једну...............................................................................8
Сл. 6 Пресликавање више у више...............................................................................8
Сл. 7 Потрошња времена различитих процеса........................................................10
Сл. 8 Планери..............................................................................................................11
Сл. 9 ФЦФС алгоритам..............................................................................................14
Сл. 10 СПФ алгоритам...............................................................................................15
Сл. 11 Кружни алгоритам..........................................................................................16
Сл. 12 Редови у више нивоа......................................................................................16

I
 1 УВОД
Први рачунари нису имали оперативни систем. Постојала је особа која је ручно
уносила и покретала програме и звала се оператор. Та особа је директно
комуницирала са хардвером преко прекидача и лампица. Када су развијени
програми за учитавање и покретање других програма, добили су назив по
ономе чији посао обављају. Најчешћа употреба појма "оперативни систем"
данас, се односи на део софтвера који је одговоран за управљање ресурсима
рачунара (процесор, меморија, улазно- излазни уређаји, подаци, мрежни ресурси
итд.).

Оперативни систем се састоји из језгра, системских позива и корисничког

интерфејса.

Системски позиви пружају комуникацију између језгра и апликационих

програма. Они омогућавају функције као што су приступ датотекама и мрежно
комуницирање.

Кориснички интерфејс је део оперативног система са којим корисник

комуницира.

Језгро је срце оперативног система. Повезано је са свим осталим компонентама

оперативног система и хардвером рачунара и обезбеђује основне функције као
што су рад са уређајима и заштита система. Поред овога, језгро је задужено и за
управљање процесима и доделом ресурса.

корисник

кориснички интерфејс

системски позиви

језгро

Сл. 1 Слојеви комуникације корисника и

рачунара

1
 2 ОСНОВНО О ПРОЦЕСИМА
Процес је основна јединица рада коју извршава оперативни систем. У суштини
процес је програм у извршавању. Када програмер напише код на неком
програмском језику, он је уствари написао низ инструкција које се чувају као
скуп знакова. Тај низ инструкција се другачије зове изворни код програма и
када се преведе на машински језик постаје извршни програм. Он се затим
учитава у примарну меморију рачунара и извршава на процесору. На овај начин
програм постаје активан и назива се процес.

Сваки процес има своје ресурсе, јединствени меморијски простор и стање.

Све ресурсе који су потребни процесу да би се извршио обезбеђује оперативни

систем. То су на пример процесор, меморија, улазно- излазни уређаји, фајлови
итд.

Поред ресурса, оперативни систем мора да обезбеди и ефикасе механизме за:

 Креирање и брисање процеса

 Управљање процесима

 Комуникацију између процеса

 Синхронизацију процеса

Процеси обично располажу са четири дела меморије, који се другачије зову

сегменти. То су стек сегмент, хип сегмент, сегмент података и код сегмент.

Стек сегмент се користи за адресирање дела меморије у коме се налазе подаци

стека.

У хип сегменту се складиште подаци који се генеришу у току извршавања

процеса.

Сегмент података садржи одређене податке који су потребни процесу.

Код сегмент се користи за адресирање меморијске локације у којој се налази

извршни програм.

2
 3 СТАЊА ПРОЦЕСА
Сваки оперативни систем подржава одређена стања у којима се процес може
наћи. Већина подржава пет основних стања. То су :

1. Нови- процес је креиран и прелази у следеће стање.

2. Спреман- процес чека оперативни систем да му додели процесор да би

могао да започне своје извршавање. Када је процесор слободан, а
оперативни систем изабере њега из листе спремних процеса и додели му
процесор и одређено време за које треба да се изврши, тада он прелази у
следеће стање.

3. Извршавање- процес се извршава на процесору.

4. Чекање- ако је у току извршавања процесу потребан неки ресурс који у

том тренутку није слободан, он чека да се тај ресурс ослободи да би
могао да настави са даљим радом. Када се ослободи потребан ресурс,
враћа се у стање спреман где чека да му оперативни систем додели тај
ресурс.

5. Завршен- процес је завршио са извршавањем и избацује се из система.

Процес може прећи и из стања извршавање у стање спреман ако време које му је
доделио оперативни систем истекне пре него што он заврши са извршавањем
или ако оперативни систем заустави његово извршавање да би пропустио неки
други процес.

нови завршен

прихваћен Завршава рад

Изабран из листе
чекања

спреман извршавање
Истекло време
за извршавање

Ресурси су Ресурси тренутно

ослобођени нису доступни
чекање

Сл. 2 Основна стања процеса

Код неких оперативних система процеси могу бити и суспендовани. До тог

стања могу доћи на захтев корисника или оперативног система. На тај начин се
додају још два стања:

 Суспендован и спреман- када је процес суспендован док је био у стању

спреман

3
  Суспендован и чека- када је процес суспендован док је био у стању
чекање

спреман

суспендован чекање
и спреман

суспендован и чека

Сл. 3 Суспендована стања

До суспендовања процеси долазе најчешће због преоптерећености система.

Корисник исто може да привремено заустави извршавање процеса ако нпр. жели
да провери међурезултате.

Поред два горе наведена разлога, процес може бити суспендован и због
избегавања заглављивања (енгл. Dead lock). Заглављивање је ситуација у којој
два процеса блокирају један другог у извршавању. До тога се долази када се два
процеса истовремено извршавају и у једном тренутку ни један процес не може
да заврши извршавање, јер су првом процесу потребни ресурси које користи
други процес, а другом процесу су потребни ресурси које користи први процес.
Тада се један од процеса суспендује да би други процес могао да заврши
извршавање. Када други процес заврши извршавање, он ослобађа ресурсе и тада
први процес излази из суспензије и добија потребне ресурсе за своје
извршавање.

Процес може и да пређе из стања суспендован и чека у стање суспендован и

спреман ако се ослободе ресурси који су му потребни за рад, тј. ако може да
настави са радом. На пример, процес пошаље захтев скенеру да скенира слику,
прелази у стање чекање док скенер не заврши са радом, у међувремену се
суспендује, па прелази у стање суспендован и чека. Када скенер заврши
скенирање, процес прелази у стање суспендован и спреман.

4
 4 КОНТРОЛНИ БЛОК ПРОЦЕСА
Да би оперативни систем могао да води евиденцију о процесима, као и да би се
олакшала имплементација мултипрограмирања, обично се користе динамичка
структура која се зове контролни блок процеса. Он садржи најбитније податке
за идентификацију и управљање процесима.

Сваком процесу се додељује јединствени контролни блок процеса који садржи

информације о њему. Код већине оперативних система, информације које
садржи су:

 Јединствени идентификатор процеса- број који процес добија у тренутку

када је креиран. На овај начин систем може лако да разликује процесе.

 Стање процеса- информација о тренутном стању процеса.

 Програмски бројач- садржи адресу следеће инструкције коју процес

треба да изврши.

 Садржај регистара процесора- вредности које се налазе у регистрима да

би процес после губитка права да користи процесор, могао да настави са
даљим радом.

 Приоритет процеса- информација о важности процеса у односу на друге

процесе у систему.

 Адреса меморије где се налази процес- показивачи на адресе у меморији

где се налазе сегменти процеса

 Адресе заузетих ресурса- како би оперативни систем имао информацију

о томе на којим локацијама треба да тражи потребне податке.

Оперативни системи обезбеђују ефикасне механизме за манипулацију

контролним блоковима процеса како би се реализовали следећи задаци:

 Креирање контролног блока за нови процес;

 Уништавање контролног блока процеса који се извршио;

 Мењање стања процеса;

 Мењање приоритета процеса;

 Избор процеса за извршавање;

 Синхронизација процеса;

 Комуникација између процеса.

5
Пребацивање контекста је механизам у којем се тренутно активан процес на
процесору привремено зауставља, његово стање се чува, а онда се покреће
други процес, учитавајући његово стање.

Модул који је одговоран за извршавање пребацивања контекста често се назива

диспечер. Он је задужен за пуњење процеса регистрације, пребацивање у
кориснички режим рада и скок на одговарајућу локацију у корисничком
програму како би се наставио.

6
 5 НИТИ
Традиционални приступ подразумева да процеси имају свој меморијски
простор, ресурсе и да имају само једну јединицу извршавања, тј. да се сви
послови процеса извршавају секвенцијално. Савремени оперативни систем
обично подржава концепт нити.

Нити представљају основне јединице за извршавање у оквиру процеса. То су

делови једног процеса и извршавају се коришћењем ресурса који су њему
придружени.

Осим ресурса процеса којем припадају, нити имају и сопствене ресурсе. Свака
нит поседује своје регистре, програмски бројач и стек, а разликује их и
јединствени идентификатор. Код сегмент, сегмент података, подаци о
отвореним фајловима итд. заједнички су за све нити једног процеса.

У зависности од тога да ли се нитима управља са корисничког или системског

нивоа, нити се називају корисничке или нити језгра. При томе, приступ
процесору и прилику да се извршавају имају само нити језгра, тако да је
потребно направити одговарајућу везу између корисничких и нити језгра. Ово
се постиже пресликавањем (мапирањем) корисничких у нити језгра. Најчешће
подржана пресликавања су:

 Пресликавање више у једну;

 Пресликавање једне у једну;

 Пресликавање више у више.

Пресликавање више у једну представља пресликавање више корисничких нити у

једну нит језгра. Тада је једнак број процесора и нити језгра, а све нити једног
процеса се извршавају кроз једну нит језгра. Управљање нитима се одвија на
корисничком нивоу и може бити ефикасно, али има недостатке. У случају да се
једна корисничка нит блокира, блокираће се и њена нит језгра, тако да долази до
блокирања целог процеса. Такође, предности вишепроцесорске архитектуре не
могу да се искористе јер само једна нит може приступити језгру у једном
тренутку корисничке нити

нит језгра
Сл. 4 Пресликавање више у једну

7
 Пресликавање једне у једну представља пресликавање једне корисничке нити у
једну нит језгра. У овом моделу, управљање нитима се препушта језгру
оперативног система. Оваквим приступом се решавају проблеми претходног
модела јер у случају да се једна нит блокира, друге нити ће још увек моћи да се
извршавају. Такође , омогућава се да се више нити језгра извршавају паралелно
на системима са више процесора. Највећа мана овог модела је ограничавање
броја нити језгра. Како се много времена губи при стварању и одржавању нити
језгра, многи оперативни системи ограничавају максималан број нити језгра.
корисничке нити

нити језгра
Сл. 5 Пресликавање једне у једну

Пресликавање више у више представља пресликавање више корисничких нити у

мањи или исти број нити језгра. Број нити и њихово распоређивање се одвија на
корисничком нивоу, а управљање се препушта језгру оперативног система. Ово
је најкомплекснији али и најквалитетнији модел јер може да се прилагоди и
апликацији и процесорском окружењу.
корисничке нити корисничке нити

нит језгра нити језгра

Процес 1 Процес 2
Сл. 6 Пресликавање више у више

8
Коришћење нити има многе предности. Прва је уштеда меморијског простора и
времена. Такође, нити се креирају много брже од процеса, а и пребацивање
контекста између нити једног процеса је брже од пребацивања контекста између
процеса.

9
 6 РЕДОВИ ПРОЦЕСА
Извршавање процеса се састоји из наизменичног коришћења процесора и
улазно излазних уређаја, а задатак оперативног система је да повећају
максималну ефикасност тога. Да би се процеси што пре извршили, док један
процес има приступ процесору, други користи улазно- излазне уређаје и
обрнуто. На овај начин се процеси извршавају псеудопаралелно када постоји
само један процесор. У случају да процесор има више језгара, или да у систему
има више процесора , процеси се на овај начин извршавају паралелно. Битна је и
чињеница да неки процеси троше више времена на процесор, а неки на улазно-
излазне уређаје.

математичко
израчунавање

претраживање
фајлова

писање текста

веб претраживање

процесор
улазно- излазне операције
Сл. 7 Потрошња времена различитих процеса

Имајући у виду различите потребе процеса а и различиту потрошњу времена

процеса, оперативни системи одлучују редослед по коме ће се процеси
извршити и колико времена могу да користе добијене ресурсе. Послови оваквог
типа се обично проверавају посебним модулима оперативног система који се
називају планери.

Да би се овај посао олакшао, уобичајено је да се формира неколико редова

процеса. Почетни ред, у који се смештају покренути процеси, назива се ред
послова. Овај ред садржи све процесе у систему. Ред спремних процеса садржи
процесе који су изабрани по неком критеријуму који је одређен на нивоу
оперативног система. Процеси у овом реду су у стању спреман и смештени су у
главну меморију. Такође, постоји и ред процеса који чекају на неке уређаје и
они су у стању чекање. Редови се обично имплементирају као повезане листе
контролних блокова процеса које су организоване по одређеном принципу.

10
 7 ПЛАНЕРИ
Процес мења различите редове распоређивања током свог животног века.
Оперативни систем мора, за потребе распоређивања, одабирати процесе из тих
редова. Поступак одабира процеса, у овом смислу, спроводи одговарајући
планер. Углавном се у систему појављује више процеса него што их се може
одмах извршавати. Ови процеси ће бити пребачени на уређај за масовно
складиштење (обично диск) , где се чувају за касније извршавање.

Дугорочни планер бира процесе из овог скупа и учитава их у меморију ради

извршавања. Другим речима, ови планери праве одабир процеса за ред
спремних процеса.

Краткорочни планер бира процес из реда спремних процеса и одређује колико

дуго ће имати приступ процесору.

Примарна разлика између ова два планера је у учесталости извршавања.

Краткорочни планер мора веома често бирати нови процес којем ће бити
додељен процесор (најмање једном у сваких 100 милисекунди) , док код
дугорочног планера може проћи и минут између стварања два процеса.

Понекад се догађа да је скуп изабраних процеса у меморији такав да једни друге

ометају и заглављују, чиме умањују ефикасност целокупног система. Да би
повећали ефикасност користе се и средњорочни планери. Њихов задатак је да
уклоне (суспендују) неке од процеса и да , после извесног времена, када се
стекну услови за то, уклоњене процесе опет врати у ред спремних процеса. Ова
шема се зове пребацивање (енгл. swapping).

ред спремних
нови процес
процеса
дугорочни
планер
средњорочни
планер

уклоњени
процеси
краткорочни
планер

средњорочни
планер
процесор

Сл. 8 Планери

11
 8 ВИШЕПРОЦЕСОРСКИ СИСТЕМИ
Код једнопроцесорских система процеси имају приступ једном процесору и
уколико оперативни систем подржава концепт нити, оне ће се смењивати и
стварати привид да се извршавају паралелно.

У системима са више процесора, процеси се могу извршавати на различитим

процесорима паралелно, што систем чини ефикаснијим у односу на
једнопроцесорске системе. Овакви системи захтевају комплексније алгоритме за
распоређивање. Када су у питању методе распоређивања процеса на различите
процесоре, постоје два приступа:

 Симетрично мултипроцесирање

 Асиметрично мултипроцесирање

Код симетричног мултипроцесирања сви процеси се сматрају равноправним и

процеси се распоређују на било који од њих. Сви процесори деле заједничку
меморију, имају приступ улазно- излазним уређајима и оперативни систем их
третира као равноправне.

Код асиметричног мултипроцесирања неки процесори могу бити задужени за

одређене функције. На пример, један процесор се може прогласити главним и
њему се поверава извршавање кода језгра оперативног система, док други
процесори извршавају искључиво корисничке процесе који су додељени од
стране главног процесора. Овакав приступ се показао као неефикасан, јер
највише посла има главни процесор.

При распоређивању процеса могу се имплементирати два различита приступа са

редом чекања.

Први приступ је са заједничким редом чекања. Код овог приступа су сви

процеси у једном реду чекања и чим се ослободи један процесор додељује му се
следећи процес за обраду. Овакав приступ омогућава равномерно оптерећење
процесора и једноставно се имплементира, али треба водити рачуна да два
процесора добију исти процес за обраду.

Други приступ је са различитим редовима чекања за сваки процесор. Код овог

приступа сваки процесор има свој ред чекања и када се ослободи бира се процес
из његовог реда чекања. Мана овог приступа је та да се може догодити да је
неки процесор слободан док процеси чекају на неки други процесор, па се тиме
губи ефикасност. Ово се избегава балансирањем оптерећења.

Балансирање оптерећења је поступак којим се тежи да се што равномерније

поделе послови између процесора. Најчешће се примењују два начина
балансирања оптерећења : преношење и преузимање миграције. Преношење
миграције подразумева да се из реда процеса оптерећеног процесора неки од
процеса пошаљу у редове беспослених или мање заузетих процесора.
Преузимање миграције подразумева да се у ред слободнијег процесора пребаце
процеси из редова заузетијих процесора.

12
 9 РАСПОРЕЂИВАЊЕ ПРОЦЕСА

Под распоређивањем процеса се подразумева доношење одлука о току

извршавања (промени стања) процеса који се налазе у меморији. Што је
распоређивање оптималније, то је систем ефикаснији.

Постоје различити алгоритми распоређивања, а њихов квалитет сеобично

оцењује на основу критеријума као што су:

 Искоришћеност процесора – односи се на проценат колико је процесор

био запослен у одређеном временском периоду.

 Пропусна моћ- број процеса који се могу извршити у једиици времена.

 Време обраде –време које протекне од тренутка покретања процеса до

његовог завршавања.

 Време чекања- време које процес проведе чекајући у реду спремних

процеса.

 Време одзива- време које протекне од пријављивања процеса до тренутка

када се произведе први излаз програма.

 Количник дужине времена обраде и трајања извршавања процеса- може

бити веома корисно јер добро описује ситуације у систему.

Имајући у виду горе наведене критеријуме, под оптимизацијом распоређивања

процеса у систему се сматра проналажење решења које одликује:

 Максимална искоришћеност процесора

 Максимална пропусна моћ

 Минимално време обраде

 Минимално време чекања

 Минимално време одзива

 Приближавање количника дужине времена обраде и времена извршавања

процеса ка 1.

13
 10 АЛГОРИТМИ ПЛАНИРАЊА

У наредном делу биће приказани неки од најпознатијих алгоритама планирања,

са претпоставком да систем садржи процесор са једним језгром. Важно је и
напоменути да неки од алгоритама имају и верзије које дозвољавају прекидање
процеса.

Прекидање процеса представља пребацивање контекста процеса који се

извршава и учитавање другог процеса пре него што је први процес завршио са
извршавањем. Ову одлуку доноси планер.

10.1 ФЦФС алгоритам

ФЦФС (енгл. First Come, First Served) алгоритам је заснован на идеји да се
процесор додељује процесима по реду како су га затражили. Овај алгоритам се
једноставно имплементира коришћењем ФИФО (енгл. First In, First Out)
структуре и не дозвољава прекидање процеса. Мана овог програма је дуго време
чекања и може доћи до тога да доста мање захтевних процеса чекају да се
изврши један временски захтеван процес.

П3

П2

П5
П1
П4

||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||

П1 П2 П3 П4 П5

време чекања
време извршавања
Сл. 9 ФЦФС алгоритам

10.2 СПФ алгоритам

Овај алгоритам се заснива на идеји да се фаворизују процеси који ће мање
времена потрошити на коришћење процесора. Сваком процесу се додељује
очекивано време које му је потребно за следеће извршавање на процесору , а
процесор се додељује редом процесима који захтевају мање времена. У случају

14
да се деси да два процеса имају исто очекивано време, примењује се ФЦФС
алгоритам.

СПФ алгоритам се може имплементирати у верзијама које дозвољавају и не

дозвољавају прекидање процеса. Ако је дозвољено прекидање процеса и за
време извршавања једног процеса дође нови процес који има мање очекивано
време, први процес ће се прекинути и пребациће му се конекст, а другом
процесу ће бити додељен процесор. Када други процес заврши са извршавањем,
првом процесу ће се вратити приступ процесору.

П3

П2

П4
П1
П5

||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||

П1 П3 П2 П5 П4

време чекања
време извршавања
Сл. 10 СПФ алгоритам

Предност овог алгоритма је оптимално средње време чекања за било који скуп
послова. Са друге стране, највећи проблем овог алгоритма је процена дужине
трајања следеће активности процеса на процесору.

10.3 Алгоритам са приоритетима

Алгоритам са приоритетима подразумева да се сваком процесу придружи
величина која представља његов приоритет. Та величина одређује којим ће се
редом додељивати процесор процесима и први ће бити они процеси са највећим
приоритетом. У случају да се деси да два процеса имају исти приоритет,
примењује се ФЦФС алгоритам.

Мана овог алгоритма је потенцијално „изгладњивање“ процеса. То је ситуација

у којој се процеси нижег приоритета можда никад неће извршити јер увек
пристижу процеси вишег приоритета. Овај проблем се може решити
повећавањем приоритета са порастом времена проведеног чекајући у реду за
чекање.

15
 10.4 Кружни алгоритам
Код кружног алгоритма сваки процес добија процесор на унапред задати
временски период. Тај временски период се зове квантум времена и када
истекне процес се прекида и ставља на крај реда чекања, а други процес добија
процесор на исти временски период. Ако се процес заврши пре истека квантума
времена, процесор се одмах додељује следећем процесу.

Сл. 11 Кружни алгоритам

10.5 Редови у више нивоа

Редови у више нивоа представљају приступ који је заснован на идеји да се ред
спремних процеса подели у више редова са различитим приоритетима. Процес
који пристиже сврстава се у одговарајући ред на основу неког критеријума.
Сваки ред може имати сопствени алгоритам планирања, а између самих редова
постоји јасно дефинисана разлика у приоритету. Процес који је први у свом
реду може добити процесор на коришћење искључиво ако су редови вишег
приоритета празни.

Висок Процеси у реду

приоритет
4

2
16
Низак 1
приоритет
 10.6 Редови у више нивоа са повратном везом

Редови у више нивоа са повратном везом представљају модификацију

претходног приступа (Редови у више нивоа). Наиме, код овог приступа
дозвољено је кретање процеса између редова. Идеја је да се у току извршавања
издвоје процеси са различитим трајањем активности на процесору тако да се
процеси који користе превише процесорског времена преместе у редове са
нижим приоритетом. Оваквим приступом, процеси оријентисани више ка
улазно- излазним операцијама и интерактивни процеси се држе у редовима
вишег приоритета. Сваки процес у вишим редовима добија одређени квантум
времена и када га искористи, премешта се у ред на нижем нивоу.

17
 11 ЗАКЉУЧАК
Данас су процеси основна јединица рада у оперативном систему. Управљајући
њима, оперативни систем омогућава истовремено обављање послова. Ово
управљање процесом обезбеђује ефикасно коришћење система, спречава
конфликте између програма и обезбеђује стабилно окружење за кориснике.
Самим тим, процеси су неопходни за ефикасно функционисање рачунарског
система.

Ако се осврнемо ка будућности, област процеса у оперативном систему ће

вероватно наставити да се развија и побољшава, са напретком у технологији и
развоју софтвера који покреће иновације и нове функционалности. Како
рачунарски системи постају моћнији и сложенији, управљање процесима ће
постати све важније како би се осигурале оптималне перформансе и поузданост.
Остајући у току са најновијим трендовима и развојем процеса у оперативном
систему, програмери и корисници могу да искористе пун потенцијал
савремених рачунарских система и откључају нове могућности за креативност и
продуктивност.

18
 12 ЛИТEРАТУРА

Марић, М. (2017). Процеси. У Оперативни системи (стр. 55- 96) , Београд:

Универзитет у Београду- Математички факултет.

Непознат аутор (2021) Processes and Threads. Преузето са: https: //learn. microsoft.
com/en- us/windows/win32/procthread/processes- and- threads (Преузето 12. 1.
2024.)

Непознат аутор (2019) Memory Segmentation in 8086 Microprocessor. Преузето

са: https: //www. geeksforgeeks. org/memory- segmentation- 8086- microprocessor/
(Преузето 16. 1. 2024.)

Непознат аутор (2024) Process table and process control block (PCB). Преузето са:
https: //www. geeksforgeeks. org/process- table- and- process- control- block- pcb/
(Преузето 22. 1. 2024.)

19
Датум предаје: ______________

Комисија:
Председник: __________________

Испитивач: __________________

Члан: __________________

Коментар:

Датум одбране: _____________ Оцена__________ (___)

20