1

УBOД
У овој књизи психоанализа се поистовећује са
Фројдовимучењем,дакле, ти изрази се користе као синоними. Тиме
не жeли-мо да умањимо значај других психоаналитичара, Фројдових
на-cтaBJbача, ортодоксних следбеника или ревизионистички настрo-
јених ученика, већ да укажемо на епохалност теоријских открићадо
којих је дошао оснивач психоанализе. Пошто су у средиштунаших
интересовања и разматрања теоријски аспекти психоана-JIИTичког
подухвата, а његова психотерапеутска димензија само уоној мери у којој је
предмет теоријског разјашњавањa, cMaтрамода је најцелисходније усредсредити се

управо на схватања оногаутора који је иницирао један нови начин

размишљања о човеко-BOM MeHTaJHOM жNBOTy. IIpN TOмe, kЉyчни
разлог за овакву селек-TиBHOCT, y пOглIeду позамашног корпуса
психоаналитичких кон-цепција, тиче се нашег филозофског приcTyпa
пcиXOaHaЛJИTNчKOM учењу, односно чињенице да Фројдово дело
заузима најистакну-Tије место у филозофским дискусијама о
психоанализи.
Без сувишне претензије да у овом уводу дамо потпунији опNC
филозофске рецепције Фројда, ограничићемо се на то да самових
открића писали су припадници свих иоле значајнијих оријента-
 10 M.Гoведаpица, Филозофија псиxоанализе

мери представници тзв. аналитичке/англосаксонске и T3B. KOHTИ-ненталне

школе мишљења, у распону од логичког гпO3NтИBN3Ma,филозофије обичног
језика и неопрагматизма, преко феноме-нологије, егзистенцијализма и критичке
теорије друштва,доструктурализма и постструктурализма. Његово учење је
анализи-pано из угла различитих филозофских дисциплина -
филозофскепсихологије и филозофске антропологије, метафизике и филозо-фије
духа, епистемологије и филозофије језика, филозофије наукеи методологије,
филозофије историје и културе, филозофије умет-Hости... У наставку нашег
пролога изнећемо неке илустративне икарактеристичне филозофске оцене о
карактеру Фројдове мисли.
Карл Попер сматра да је фројдовска психоанализа један одтипичних
примера псeудонаучне теорије, односно, да је она кон-цепција метафизичког
карактера, чија се слабост састоји у томешто никада не може да буде оповргнута,
јер је тако формулисанада увек може пружити објашњења за све потенцијалне
исходе по-сматраног тока догађаја. Доналд Дејвидсон има знатно афиpмa-
тивније мишљење о дометима Фројдовог учења, оцењујући даекспланаторни
модел оснивача психоанализе има парадигматич-ни смисао у односу на
становиште нередуктивног физикализма,које види као супериорну позицију у
филозофији духа и методо-логији истраживања менталних феномена. Ричард
Рорти потеH-цира то да су Фројдове идеје значајно обогатиле нашу
моралну(само)рефлексију, да су нам омогућиле да на знатно сложениjиHaчиH
MИCJIИMO о значењу онога што сматрамо добрим и злIИм y људском понашању,
сматрајући да је тиме обогаћен наш језик зааутодескрипцију, а од квалитета
самоописивања у великој меризависи и ниво менталног здpаBJа.
Kарл Јаспеpc, психиjaтаp и филозоф, нема благонаклOH cTaB према идејама
оснивача психоанализе, па изражава своје нecлагa-ње са њим тако што му
приговара да је нacтројен претерано сци-јентистички и натуралистичко-
биологистички, уз оцену да се
 1.УBOд 11

них потреба и прецењивање значаја сексуалног нагона. Критичкиxоaнализи пренаглашени

каузални детерминизам и значај про-шлости, а занемарена улога интенционалности, субјектовог
cве-cHor nocтaBJbаHaциљева и егзистенцијалног пројектовањаBJIaCTИTeбудућности. Херберт
Маркузе пак високо цени овог ау-CTpиjckor тeopeтичаpа, наглашавајући тезу да његово учење
немаHaтуpалиCTичкO-дeтepмиHиCTNчKN kapakтер,већ да је у њему речо открићу друштвено-
историјске условљености најинтимнијихпсихичких процеса, из чега изводи закључак о
могућности иоправданости фројдомарксистичког осмишљьавања идеје о опште-људској
еманципацији, којој је сâм веома привржен.
Жak JIакан, психоаналитички оријентисани психијатар и фи-JI030ф, Фpojдове заслуге уздиже
на највиши могући ниво, а сушTИ-ну његове теоријe такoђе нe одpeђyјe у натуралистичком
кључу,већ је види у открићу језика нecвecHor, jeзичкe структурираностинесвесних процеса,
сматрајући да је у питању достигнуће од епо-халног значаја, сазнање које драстично мења
рационалистичкуслику о човеку, зато што је захваљујући њему доступан посматра-њу и говору
онај део нашег бића који има пресудну важност заментално здрављье, а који је потиснут од
cтране cамог разума.Жан Бодријар, међутим, није склон таквим хвалоспевима на pа-чyн
фројдовске психоанализе, већ је схвата као један од мoдeлa лежјем нашег доба-заcтупајући тезу
да ово учее ветачки про-и3BOди сBOj прeдMeT,на тај начин шTO само успоставJьа симули-paHу
npеrрaду измeђуCBeCHИX и Heсвеcних процеcа.

аности изоставили смо многа важна иMена,ли соитaња Tек подвргнути

подробном испитивању -pеч је о немачком
 12M.Гoвeдаpица,Флзфсхнnuзe

филозофу Јиргену Хабермасу и америчком филозофу (немачkor порекла) Адолфу Гринбауму.

Чини нам се да и такав летимичанпреглeд дOвOJьно говори о томе шта су најспорније тачке у
фило-зофским анализама Фројдовог дела, при чему је сасвим очиглед-но да се једна од њих
односи на нешто што сматрамо централнимпроблемом филозофије психоанализе, а то је
питање о научностипсихоанализе, о томе да ли је она уопште наука - а ако јесте, о ка-квој је
науци реч? Оне специфичније поменуTe Teзe o cyшTиHифројдовске психоанализе - рецимо,
такве које се тичу њеног од-носа према каузалном детерминизму и интенционалности,
премa биолошкој, друштвено-историјској или језичкој реалности, као ињеног нередуктивHо-
физикалистичког смисла и значаја за само-дескрипцију - заправо су такође у вези са
покушајима дефиниса-ња (не)научног карактера ове по много чему атипичне дисципли-нe
Jbyдcкor caзнања.
Наведено централно питање заузим управо такво место уХабермасовим и
Гринбаумовим разматрањима из домена филоз0-фије психоанализе, што је основни
разлог из којег смо издвојилибаш њихове концепције из широког спектра филозофских
освртана Фројдово дело. Осим тога, наш избор је заснован на проценида ова двојица
аутора имају највиши ранг унутар филозофскихоријентација којима припадају, односно
да представљају најбољеживе изданке континенталног и аналитичког стила
мишљења.Haиме, иако се ни један ни други не могу лако сврстати у билокоји посебан
филозофски правац, чини нам се неспорним то дa Хабермас оличава све врлине и мане
конTИHeHTaJIHOr npИCTyna филозофским истраживањима, а такође да је исти случај
саГринбаумом у односу на аналитичку оријентацију.

1У тренутку док ово пишемо чињеница јесте барем то да су обојица живи,a што се тиче наше
процене о њиховој филозофској величини, она је нужносубјективна и провизорна, све док
суд времена не објективизује вредностсвих садашњих домета у филозофији.
1.УBOд 13

При томе, сматрамо да сцијентизам, као инсистирање на на-учној

строгости и прецизности сазнања, представља кључнy re-HepaлHу
kapakTepиcTику аналитичке филозофије, а да је херме-Heyтички приступ-
kaо склоност ка флексибилном тумачењу иcyбјективном уживљавању у
туђе симболичке творевиHе - иCTO такво генерално обележје
континенталног стила филозофског ми-шљења. По нашем схватању,
генерално и у односу на разматрањао психоанализи, континентална
филозофија је знатно хетерогени-ја и мање профилисана од аналитичке,
али мислимо да се можеговорити о заједничкој херменеутичкој
обојености веома разли-читих праваца унутар ње, таквих као што су:
феноменологија,филозофија егзистенције, херменеутичка филозофија у
ужем CMИ-слу, критичка теорија друштва и (пост)структурализам.
Kao шTO ћeMo дeтаљније тек показати, оснивач психоанализеје у
свом учењу на специфичан начин објединио сцијентизам ихерменеутику.
Из различитих углова, Хабермас и Гринбаум cy критиковали такву
синтезу, при чему је овај други експлицИTHO критиковао и оно што
назива Хабермасовом херменеутичком фи-лозофијом психоанализе.
Немачки аутор је заступао тезу о тоMe да је Фројд предимензионирао
вредност сцијентизма и занемариоважноcт xеpменeутичких аcпеката у
властитој теорији, оптужују-ћи га за погрешно сцијентистичко
саморазумевање. Са другестране, амерички аутор у својој филозофији псиxоaHaJIИ3e IIOTeH- цира
управо витални значај Фројдовог сцијентистичког програмаи саморазумевања,
замерајући и немачком и аустријском теорети- чару то да прецењују сазнајну улогу
херменеутичког приступа.
2Заправо, овакво становиште би било прикладније обележити терминима као IIITо су натурализам,

објективизам или стриктни емпuризам,али, поштопоменутом смислу,

онда ћемо се и ми кроз текстдржати таквог одређења.ности научних
исказа или достигнућа у вези с вредносним или друштвеним питањима, дакле
које говори о неопходности полажења од научно утврђе-HNх чињеница приликом
разматрања других, ваннаучних проблемa.
14 M.ГoBeдаpицa, Филoзoфија nсиxоанализе

Нажалост, Хабермас је само узгредно, и то у једној фусноTи,реаговао

на Гринбаумову критику, што нас онемогућава да раз-MOTPИMO
HeroBe eBeHTyaJIHe KOHTPaapryMенте у односу на пред-ставника
аналитичке/сцијентистичке филозофије психоанализе.Meђутим,
сматрамо да нас таква диспропорција у филозофскојполемици између
ових карактеристичних заступника аналитИчкоги коHTИHeHTалHOГ
глeДИшта о Фројдовом учењу - која афирма-тивније говори о страни
отвореној за садржајнију дебату - неcпречава да сами приступимо
разматрању оправданости обеjy концепција, што и јесте основHи
пpeдMeT ове књиге. При томе, засвој основни циљ одредили смо то да
испитамо је ли могућа ком-патибилност сцијентизма и херменеутике у
филозофији психо-анализе, као што је на особен начин сматрао сâм
твOраЦ тeориj-ског модела о којем је реч.
У овом прологу дужни смо да дамо и нека ближа
одређењафилозофије психоанализе као такве, односно да се
изјаснимо отоме шта треба подразумевати под овом синтагмом. Већ
смо на-поменули да се у домену филозофије о психоанализи говори
изугла различитих филозофских дисциплина, као и у мисаоној пер-
спективи различитих филозофских праваца и станOвишTa. ПoлIa-зећи
од таквог чињеничког стања, сматрамо да нема оправдања затврдњу
да филозофија психоанализе представља неку посебнуфилозофску
дисциплину, већ да је пре треба cxватити као једнупосебну област, која
може и не мора бити део различитих дисцN-плина филозофског
истраживања. По нашем схватању, разликаизмеђу филозофске
дисциплине и филозофске области, у овомKOHTeKCTY,TИче се тога да
прва (нпр. филозофска психолoгиja)yкључује већу отвореност предмета
истраживања, могућност дасе самој ствари приступи независно од
било које посебне (пcey-до)научне теорије, док друга захтева
стриктније фокусирање па-жње управо на дâти (псеудо)научни
теоријски модел (у нашемслучају психоаналитички), унутар ширег
подручја проучавања.
1.УBOд 15

HapaвHo, овaкво ограничење значења филозофије психоана-лизе може бити спорно,

због неизбежносTИ различитих филозоф-ских приступа Фројдовом теоријском моделу, али
сматрамо да je оно неопходно, између осталог и у циљу каквог-таквог разграни-чења
филозофског испитивања психоанализе од апликације пси-хоаналитичких идеја у властите
сврхе филозофских аутора. Наиме,сматрамо да оне интерпретације Фројдове мисли које се
значајноyдаљавају од његове властите теорије, зато што нису ни MOTИBИCaHe настојањем
да се разуме њена суштина, не треба сврставати у фило-зофију психоанализе у строгом
смислу. При томе, чини нам се да суХабермасова и Гринбаумова схватања добри примери за
то како разли-чити приступи и исходи у истраживању фројдовског учења моry nOд-једнако
припадати окарактерисаном домену филозофије психоанализе.
УCJIOвно се може говорити и о Фројдовој властитој филоз0-фији психоанализе - иако
није био филозоф по вокацији, овај ау-стријски теоретичар није могао да избегне то да се на
мање-вишефилозофски начин одређује према основним епистемолошко--Meтодолошким и
антрополошко-психолошкИM пINTaHNMa COn-CTBeHOr yчења. Наиме, оснивач психоанализе
се веома бринyO O епистемолошком статусу своје теорије, покушавао је да штопрецизније
одреди њене методолошке карактеристике, а значајнупажњу посвећивао је и тражењу
одговора на питања о генерал-ним одликама људског постојања, о универзалној структури и
ди-намици личности. Иако се филозофија психоанализе примарнотиче размишљања
професионалних филозофа, јасно је да у овојобласти не могу бити неважни ни Фројдови
властити филозофскипогледи. Стога сматрамо да сваки озбиљнији оглед из
филозофијепсихоанализе треба да укључи излагање експлицитних и експли-кацију
имплицитних филозофских схватања самог творца теориj-ckоr модела, као што је то био
случај у Хабермасовим и Гринбау-мовим разматрањима, па то и ми намеравамо да учинимо
у свомпредстојећем испитивањy.
16
M.Гoведаpица, Фuлозофија психоанализе

Са тиме у вези, када је реч о њеном синтетичком смислу,теоријској

улози и значају, мислимо да филозофија психоанализеима гранични
положај и интердисциплинарну важност - а нашевреме представља управо
време интердисциплинарности - затo што истраживања у овој области могу
бити драгоцена не само зафилозофију, него и за психологију
(психопатологију), ако не и задруге дисциплине, као што су
неурофизиологија, неке гране лин-гвистике или поједине области
социологије. У погледу фило30ф-ских сазнања, између осталог, ради се о
једном важном сегменTy у проучавању историје савремене филозофије, као
и о потенци-јално значајним епистемолIOшKИM и
филOзофcкоaHтрополошкимистраживањима. Са друге стране, филозофско
изоштравање мeтa-физичких и епистемолошких садржаја психоаналитичке
теориje може посредно одиграти важну хеуристичку и методолошIку улIO-гу
у унапређивању психологије и њој сродних посебних наука.
Сагласно таквом разумевању предмета и значаја
филозофијепсихоанализе, у свом разматрању полазимо од претпоставке
данам истраживања у овој области пружају шансу за нове филозоф-ске и
психолошке увиде. Властити избор да у средиште разматрањаnоставимо
Хабермасову и Гринбаумову филозофију пcиxоaнaлIи-зе, проистекао је из
уверења да се према Фројдовом учењу обојицаодносе на иманентан начин,
као и из оцене да је реч о репрезен-тативHим заступницима
континенталног и аналитичког филозоф-ског мишљења, али је заснован и
на претпоставци да је у овој об-лIасти могућа плодна синтеза тих двају
филозофских приступа.
При томе, полазимо од концепције да је суштина аналитичкефилозофије
садржана у сцијентизму, а да се суштина континен-талне филозофије тиче
херменеутичког приступа, што је од имa-нентног значаја за наше
истраживање, због тога што је сâм Фројдбио подједнако привржен
сцијентистичком програму и коришће-њу cпецифичне методе тумачења.
Такође, једна од полазних хи-потеза јесте и наше веровање о постојању
одређене вeзе измeђy
1.УBOд 17

сцијентизма и физикалистичког појмовног оквира, са једне стра-не, и

између херменеутике и мeHTалIИCTИчкOг вокабулара и скупапојмова,
са друге стране. У том смислу, очекујемо да je Moryħe доћи до
адекватних оправдања за комплементарност и компатибил-ност
сцијентистичког/физикалистИчкOГ и херменеутичког/мeHTa-лIистичког
појмовног оквира y Фpojдoвoм учењу, што представљаOcHOBy 3а Hашу
потеHцИјалHу кpиTику како Xабеpмасове xеpменеутич-ке, тако и
Гринбаумове сцијентистичке филозофије психоанализе.
Редослед предстојећих разматрања у књизи диктиран је са-мом
темом и управо изложеним основнИM теоријским
полазишTИMa.Пошто су Фројдова властита схватања незаобилазна у
било којемистраживању из филозофије психоанализе, и наше
испитивањезапочиње излагањем филозофских садржаја у његовој
мисли,чиме ћемо се бавити у следећем (другом) поглављу.У њему
ћемопоказати да Oснивач психоанализе заступа јасну сцијентистичкy
оријентацију - коју распознају и Хабермас и ГриHбayм,caMo IITO je
pазJIичиTо схватају и оцењују - али и да сматра како она
нијеNHKOMпатибилна са коришћењем менталистичких појмова и
MeTo-дe тyмaчeHa.
Предмет трећег поглавља тиче се Хабермасове
филозофијеIIcNxOaHaJIизе, у којој кључно место заузима теза о
Фројдовом по-rрешном сцијентистичком саморазумевању, односHO
пIOTeHциpa-ње херменеутичке суштине фројдовског учења. Анализом
идејаовог типичног представника континенталне филозофије, у
томпоглављу ћемо настојатида разјаснимо смисао уверења да из
тогашто психоаналитички подухват подразyмева напредовање у само-
рефлексији, кроз језичку интеpakциjy ca другима, следи да је пси-
хоанализа херменеутичка дисциплина, те да је инкомпатибилнаса
сцијентизмом, као сазнајним моделом природних наука- уnp-кос
експлицитним ставовима самог Фpojда.
Гринбаумова реафирмација сцијентистичке филозофије пси-хоанализе
предмет је разматрања у четвртом делу наше књиге.
 18 M. Говедарица, Филозофија психоанализе

У њему ће бити предочени разлози из којих се овај проминентни репрезентант аналитичког

стила филозофског мишљења супрот-ставља методолошком сепаратизму тзв.

духовних наука или xу-манистичких дисциплина, заснованом на идеји
херменеутике.Ceм тога, биће разјашњена и његова властита критика Фројда, која
подразумева оцену да психоаналитичко учење има озбиљне епистемолошке недостатке,
упркос својој исправној сцијентиCтич-кој оријентациjи.

У закључном (петом) поглављу изложићемо властите крити-ке једностраних ставова у

херменеутичкој и сцијентистичкој фи-лозофији психоанализе. Бранећи фројдовску тезу о

компатибил-HOсти сцијентизма и херменеутике, настојаћемо да покажемо како се

компатибилистичко становиште у погледу наше темеможе окарактерисати и
као позиција флексибилног сцијентизма.Ho, пођимо од почетка- од излагања релевантних
схватања самогTворца пICNXOaHaJINTNчKOr TeopиjcKOr MOдeJa.

2
ФPOJДOBA
ФИJIO3OФCKA CXBATAHA
2.1. Фројдов опус и његови филозофски садржаји

Cигмунд Фројд (1856-1939) није био фил030ф, али у својим психоаналитичким

студијама није могао да заобиђе ни одређенафилозофска запажања и разматрања. По
CBOM NHTeJIeKTyaJIHOM профилу, он је био изразито оријентисан ка научном
посматрањуKOHKpeTних љьудских судбина и животних искустава, док је фило- зофској
спекулацији придавао другоразредни значај. Међутим, yправо иманeнтHи 3axтеви
изучавања богатог емпиријског матe-ријала наводили су га да формулише и
филозофски релевантненајопштије теорије о људској природи, о развоју цивилизације и о самом
проблему сазнања психичких процеca. Захваљујући чиње-ници да се у
његовом опусу налазе и садржаји ове врсте, условноce Moже говорити о
Фројдовој властитој филозофији психоана-JIN3e.
У својој Аутобиографији (1925) Фројд објашњава како је нањeгову
одлуку да студира медицину, између осталог, снажно уTи-цало
Дарвиново учење, мада истиче и следеће: ,,Hисaм oceћao неку нарочиту
љьубав према положају и делатности лекара ни уонИM MJAадим
годинама, као, уосталом, ни касније. НапротMB, IIO-кретала ме је нека
врста жеђи за знањем, која је, међутим, више
20 М. Говедарица, Филозофија nсuхоанализе

била управљена на односе међу људима, него на објекте при-poде.“l

Cвоју научну каријеру творац психоанализе започиње каo
Heурофизиолог, радећи најпре у физиолошкој лабораторији Ерн-ста
Брикеа (од 1876. до 1882. године), а затим и у Институту
запроучавање анатомије мозга. Доцентуру из области нeурoпатоло-
гије Фројд добија на основу својих хистолошIкИX и клИHИчKNX pa-
дова о нервним болестима. Као доцент, он је једно време био
наycaвршавању у Паризу, код чувеног професора неуропсихијатри-je
Жaн-Mapтина ШIаpкoa.
Ипак,на његово теоријско формирање, тј. на настанак психо-
анализе, пресудно је утицала сарадња са бечким лекаром
JозефомБројером, која се интензивно развијала у периоду од 1882.
до1895. године, да би резултовала њиховом заједничком кЊиГом-
Сmyдијe о хисmеријu (1895). Наиме, Фројд је био
фасциниранБpојepoBиM ycпexом у лечењу једног случаја хистерије (у
литера-тури познатог као случај Ане О.), који се заснивао на
применихипнотичке сугестије, са циљем да се вербално евоцирају
скриBe-не успомене на трауматичне сцене из прошлости. Из овог
теpa-neyтcкоr успеха Бројеров ученик је извео далекосежне
теоријскe закључке, који се тичу потискивања као узрока хистеричних
- идругих психонеуротичних - симптома, али и значаја присећања
ивербализације потиснутог трауматичног искуства за лечење неу-
роза. Тестирајући учитељево откриће на бројним случајевима
извластите клиничке праксе, Фројд увиђа да се неке неурофизио-
JIoшкe тerобе, kао што су одузетост и конвулзије, могу
саниратинефизиолошким средствима, односно, психолошким путем,
крозтерапију разговором. На овај начин, он се постeпено удаава
однеурофизиологије, у ужем смислу, и почиње све више да се бави

C. Фројд, Ауmобиографија, Одабрана дела Сигмунда Фројда (књига осма), Матица српска, Нови
Сад, 1979, сrp.8-9.
2.Фpojдoвa филoзoфcка cxватања 21

пcNXOJOIIKNM ПNTaHNMa. IpN TOMe, HaCTaHak пcNXOaHaJИ3e 3Ha-чио је и

разлаз са Бројером, зато што OH Hиje MOrao да прихваTиФрojдoBy Teзy o
ceкcуaлној eтиологији хистерије, као и другихncNXOHeypo3a.CeM Tora,битна
разлика између њих двојице насту-a je N y norJeдy Tepaneyтcкe тexникe-
Фpojд је одустао од ко-ришћења хипно3e и yвeo мeтоду aналитичке
терапије, у оквирукоје је поceбна пажна посвећена тумачењу
анализантових сJIO-бодних асоцијација и снова.
Кaдa je peч o kJyчHиM KoMnOHeHTaMa HOBOHaCTaJIe Teopиje,Фројд
истиче: ,,Основни саставни елемeHTN nCNXOaHaJINTNYKOr yчeBa jecy yчeHe
o OTnOpy и потискиBaњу, O HeсBeCHOм,O eTИOJIO-шкOм 3Haчajy
ceксуалног живота и о важности доживљаја у дe-TИHCTBy.“Ha ocHOBy OBNX
TeOpNjcKNX eJIeMeHaTa, npoHaJa3ay nCИ-xоaнализe је објашњавао разне
облике психонеуроза, а њиXOBOM апликацијом у виду аналитичке терапије
лечио је бројне случаje-Be HeypoTNyHNX тегоба. Међутим, иако је
психоаналитичко учeњe HacтaлIo y oкриљу kлNHNчke npakce- HeHNM
TeopNjCKNM OCMN-шљавањeм-oнO je Bpлo 6p30 npeBa3ишJIO ycKe OKBNpe
IICNXOnaTO-лошке теорије и терапије.
Већ током 1900. појављује се ФројдоBa KHиra TyMaчeHe CHO-ва,
чији предмет разматрања није неки cпецифичан пcихOпато-JIOшки
фeHOмeH,Herо cMисaо сHевања kao yHиBep3aлHог
JудскогNCKyCTBa.CMaTpајући да је тумачење снова краљевски пут за упo-
3HaBaHe HecBecHOr, Фpojдcуштину cна одређује на следећи на-чин:,,Caн је
(прикривено) испуњење једне (потиснуте, сузбијене)жеље.“3 Пpемa
HeroBoM cxBaтaBy, HeMa битHe pазлIикe y nоглeду caдpxaja cHOBa
HeypoTичaра и оних који нису неypотичари,шTO CBeДOчN O nOCTOjaHy
HeKNX yHNBep3aJIHNX KapakTepИCTИKa y

2Ibid., cTp.42.
3C. Фpojд, Tymaчeњe cнова, I, Одaбpaна дела Cигмунда Фројда (кига ше-
cтa), cTp. 166.
22 М.Говедарица, Филозофија психоaналuзе

ЧOBeKOвом психичком животу, које се тичу конфронтације и KOM-промиса између

несвесних и свесних психичких процеса, тј. њи-хових инстанци, при чему је латентно-
маHифecTHa cTpykTypa cHa једна врста компромиса између снаге жеље и снаге
цензуре.У овој књизи Фројд психоаналитички значај снова објашњава итиме што је у
сневању повећана способност присећања, што омо-гућава лакше евоцирање - као и
аналитичарево тумачење - ин-фантилних жеља и трауматичних породичних сцена из
раног де-TИHCTBa.
Идеју о томе да је у основи иста психичка динамика присутнау нормалним и
патолошким менталним процесима, Фројд је даљеразвијао у својим списима
Психопатологија свакодневног сиво-ma (1901) и Досетка и њен однос према
несвесном (1905). У ши-роко распрострањеним и свакодневним феноменима, као
шITO cy заборавност, омашке у говору, читању и писању, или случајнерадње, он
проналази несвесну мотивацију, о чему каже следеће:,Извесне наоко ненамерне
радње показују се, ако на њих примени-мо методу психоаналитичког испитивања,
као сасвuм моmuвuca-не и детерминисане мотивима непознатим свести.“4 Као и
кодHeyротичних симптома и снова, и у свакодневним сNMПITOMaTCKИM радњама
долазе до изражаја унутрашњи антагонизми у човековојличности,сматра Фројд.
Према његовим речима, ,,себична,љубо-морна, непријатељска осећања и импулси,
који су под притискомMopaлIног васпитања, служе се код здравих често омашком да
биизразили своју несумњиву, али од виших душевних инстанцијаHeпризнату мoћ“.5
Што се тиче разлике између психички здравог и психички б0-леснбг, Фројд истиче
да се у бенигним симптоматским радњама

4C. Фpоjд, Псuxonamoлогuјa свакодневног живота, Одабрана дела СигмундаФројда

(књига прва), стр. 299.
5 Ibid., cTp. 335.
2. Фројдова филозофска схватања 23

cBakодHeBHOГ ЖИBOTa ,,CиMITOMN OдHOсе на најмање важне пси-хичке функције,

док се све оно чему се с правом придаје већапсихичка вредност одиграва без сметње.
Ако је обратно, ако суCHMптоми друкчије смештени, ако се они истичу у
наjважниjиминдивидуалним и социјалним функцијама, тако да могу да
реметеузимање хране и полни однос, рад у позиву и друштвеност, ондаје посреди
тежак случај неурозе, и то боље карактерише тешкеслучајеве него можда
разноврсност или израженост болеснихCNMIITOMa.Дакле, из његових речи се може
закључити да поме-нyта разлика има више нормативно-аксиолошки него дескриптив-
HO-OHTOJIOIIIKN KapakTep.
Творац психоанализе проналази дубинску сличност и измеђурада сна и рада
досетке (шале), иако указује да се снови одликујуасоцијалношћу, док досетке
карактерише највиши степен соција-лIизованог постигнућа уживања, зато што је у
природи досeткe TO да се подели са другима. Према његовом мишљењу,
производњадосетки је слична производњи снова у том смислу што се обе за-cHивају
на релативном ослобађању од притиска цензуре, Ha kpaT-Koтрајном попуштању
афективних отпора према несвесниM пpo-цесима, захваљујући чему се стварају и
откривају нови и неоче-кивани слојеви значења у нашим искуствима и експресијама.У
овом,контексту,објашњавајући настајање досетки, Фројд истиче:,Jeднa npeдcвecна
мucaо npenywma се за mpенуmак неcвесној об-ради и убрзо ће свесно опажсање
дохватити њен резултат.
Cматрајући да стварање досетки подразумева поседовањe CBOjeвpcHOr талента код
њихових твораца, он овај дар доводи унajyжy вeзy cа креативношћу уметника, који
такође имаjy cпocoб-

6Ibid.,cTp.337-338.
7Упореди: С. Фројд,Досетка и њен однос према неcвеcном, Одабрана делаCигмунда
Фројда (књига трећа), стр. 90. и 184.
8Ibid.,crp.171.
24 M.Говедаpица,Филозофија психоанализе

ност да приватне садржаје свог несвесног учине јавним, изража-

вајући их у својим делима и делећи их са својом
публиком.Сагласно овом проширењу предмета психоaHaлИTИчкOг
иCтpаЖИ-вања, Фројд се у више наврата бавио и психоанализом
уметнич-ког стваралаштва, пишући есеје: Суманутост и снови у
,,Гради-6u“ В. Јенсена (1907), Једна успомена из детињства
Леонаpдa дa Вuнчиja (1910), Mикеланђелов Мојсијe (1914) и
Достојевски иоyеyбucmво(1928).
Значајну пажњу Фројд је посветио и питањима из
доменапсихоанализе религијског искуства, којем припадају његови
сIIN-си: Принудне радње и религијски обреди (1907), Тотем и
табу(1912-13), Будућност једне илузије (1927) и Мојсије и
монOmeu-зам (1939). Сем тога, он је у својим екскурсима изван
областипсихопатолошких истраживања формулисао и нeкe
глобалнe Xи-потезе, које се тичу социјалне психологије,
антропологије и фи-лозофског промишљања историје и културе,
пишући радове каоIIITO cy IIcuxoлoгuja маce u анализа Ja (1921) и
Heлaгoднocm укултури (1930). При томе, у антрополошко-
етHолOшIKИM иCTрaЖИ-вањима Фројд је био под утицајем Џејмса Фрејзера, а од психоло-га
за њега је највећи ауторитет био Густав Фехнер, оснивач IICИ-
хофизике.
У својим младалачким данима, аустријски теоретичар је пре-Bео на
немачки три есеја Џона Стјуарта Мила, што је значajнo утицало на
његово усвајање основних канона индуктивног закљу-чивања, као
и неких утилитаристичких идеја.Са друге стране,творац
психоанализе је идеју интенционалности преузео од Фран- ца Брентана,
чија је предавања слушао и са којим је једно време имао садржајну теоријску
размену. Иначе, Фројд је конCтaTOBaO да између његове
психоанализе и Шопенхауерове ирационали-
9
3axваљујем проф. др Бошку В. Поповићу што ми је скренуо пажњy нa OBy OKOJIHOCT.
2. Фpojдoвa филозофcка сxватањa 25

стичко-волунтаристичке филозофије постоје значајне сличности,али је

искључио његов директни утицај, зато што се са Шопен-хауеровим
идејама упознао тек онда када је већ изградио својупcиxоaHaлIиTичKY
Teopију. Ствари слично стоје и са неким поду-дарностима између
психоанализе и Ничеове филозофије.0
Пре него што се дефинитивно усредсредимо на
филозофскесадржаје у Фројдовим радовима, рецимо још нешто о
списима којисе тичу есенцијалног дела психоаналитичког учења, у
ужем смислу.Поред Тумачења снова, Фројд је сматрао да је најзначајнији до-принос развоју
науке пружио и својим делом Три расправеo cek-суалној теopuju
(1905), посебно у погледу открића инфантилHe cексуалности. Када је
реч о радовима у којима је извpшена нaj-потпунија систематизација
психоаналитичког учења, његова цeH-тpалIHа дeла cу: Пpедавања за
увођење у психоанализу (1916-17),Hoвa npедавања за увођење у
психоанализу (1933) и Обрисu ncu-xоанализе (1938). Од студија у
којима се разматрају нека специ-фична психоаналитичка и
метапсихолошка питања, из Фројдовогбогатог списатељског опуса као
посебно важне можемо издвојитиследеће списе- О нарчизму (1914),
Несвесно (1915), С оне стрaнепрuнyuna задовољства (1920)и Ja u
Oнo(1923).
Филозофски садржаји у Фројдовим делима везани сy,npe свега, за
оно што је он сâм назвао метапсихологијом. Према њего-вом
одређењу, метапсихологија је ,,начин посматрања у кoмe cеcBaко
душевно збивање оцењивало према три координате: дuнa-мике,
monuке и економике, видећи у њему крајњи циљ
доступанпсихологији“.1 Другим речима, у питању је најопштији
сегментпсихоаналитичке теорије, сачињен од хипотетичких тврдњи
којеимају највиши степен апстрактностИ. Динамика се тиче
теоријенагона, топика учења о структури пIсиxе, тј. о деловима тзв.

10Видети: C. Фројд,Aутобuozpaфиja, cтp. 64-65.

11Ibid., cTp. 64.
26 M.Говeдаpица, Филозофија психоанализе

психичког апарата, а економика схватања о тзв. катекси,о диC-трибуцији енергије унутар

тог апарата.
Важно је уочити то како је Фројд настојао да ограничи мета-пcиxологију на
спекулативне тврдње чије су логичке последицe доступне психолошком посматрању,
односно које су такве да семогу истраживати средствима емпиријске науке, јер су се
управоУ вези са тиме и појавиле филозофске недоумице и загонетке упсихоаналитичком
учењу. Примера ради, теорија о генези сексу-алног нагона представља један од стубова
психоаналиTИчKOГ 0б-јашњења психонеуроза, а при покушају да се на јасан начин фор-
мулишу њене најопштије поставке долази се до нечега што Фројдизражава следећим
речима: ,,Наука о нагонима је, тако рећи, нашамитологија. Нагони су митска бића,
величанствена у својој неод-ређености. Ни за тренутак не можемо да о њима не водимо
рачуна унашем раду и при томе никад нисмо сигурни да их јасно видимо.6c12CJIичнO
томе, топИка и економика такође повлаче са собом одређене
филозофске парадоксе, што чини готово безизгледним настојање заформулисањем
опште и свеобухватне психолошке теорије, која би по-везала различите аспекте психичких
процеса у једну кохерентну целину.
Из филозофског угла, посебно је интересантна тополошка ди-мензија Фројдове
метапсихологије. Наиме, проблематичан je Beћи сâм појам психичког апарата, у том
смислу што је реч о фиктиB-ном ентитету, који се не може прецизно лоцирати у физичком
про-стору. Увиђајући овај проблем, Фројд истиче: ,,Оставићемо ca-свим по страни да нам
је душевни апарат о коме је овде речпознат и као анатомски препарат, и хоћемо да се
брижљиBO CKЛO-HNMO C пyтa иCкyшeHу да психички локалитет евентуално ана-TOMCKN
OдрeдиMO.c13

12C. Фpojд, Hова предавања за увођење у пcuxoaналuзу, Одабрана дела Сиг-мунда

Фројда (књига осма), CTP.188.
13С. Фројд, Тумачење снова, II, Одабрана дела Сигмунда Фројда (књига сед-Ma),
cTp.188.
2. Фpojдова филозофска сxватања 27

Иaкo је своју научну каријеру започео као неурофизиолог-a,уз то,

никада није одустао од општег физикалистичког и природ-нонаучног
става - он је сматрао да психолошка објашњења захте-вају другачији
појмовни оквир, због чега је био мишљења да се оделовима психичког
апарата не може говорити као о деловимаMoзга. ПpeMa HerOBOM
Cхватању, поједини системи или инстанцепсихичког апарата могу се
просторно представити само у метафо-ричком смислу, а с друге стране,
постоји јака теоријска потребa да се односи између њих одреде што је
могуће јасније и преци-зније, дакле, на геометријски начин. У покушају
да што боље за-ДОBOJи ову потребу, Фројд се доста предомишљао,
мењајући сво-ја тополошка схватања, тако да можемо разликовати две
осHOвHe TOпике у његовом учењу. Према првој, скицираној већ 1900.y
Tyma-чењу снова, психа се састоји из два основна дела - нeсвеcноr и
cBe-сног. Према другој, изложеној 1923. у спису Ја u Оно,
структурапсихе је трочлана и обухвата Оно (Ид), Jа (Eго) и Над-ја
(Супер-егo).
У обе топике присутан је проблем разграничења измeђy ca-cтавHих
делова. Примера ради, у првој топици се намеће потребаза
разликовањем несвеснбг у јаком смислу (тиче се садржаја пIcи-хичкоГ
живота који су потиснути, па се He мory лaко учинитипредметом
свесног искуства) и несвесног у слабом смислу, којиФројд назива
предсвесним, зато што његови садржаји лако поста-ју свесни.
Међутим, оваква диференцијација унутар сфере несве-сног, у значајној
мери релативизује или брише границу измеђудва претпостављена
дела псNXичкOг aпарата.
Проблеми ове врсте наводили су Фројда да се повременo yny-шта
у филозофску спекулацију, иако је то чинио нерадо. У сва-ком случају,
његово настојање да формулише општи модел пси-Xоаналитичке
теорије подстакло је професионалне филозофе даФројдове идеје
тумаче на филозофски начин, бавећи се разјашње- њима најопштијих одређења
људске пcиxе и иcпитуjући мoгyћHO-cти за њено сазнање. Kаo резултат тога,
филозофија психоанализе јепостала врло важна област истраживања у
савременој филозофији.
 28 M.Говедарица, Филозофија nсихоанализе

2.2.OHTOJOшKO-aHTPOnOJIOIIKe IPeTNOCTaBKe
Фројдове психоанализе
За разлику од метапсихолошких идеја, које је Фројд експли-цитно
развијао, зато што су му се наметале као важне за системa-тизацију
психоаналитичког учења, његово дело подразумева иодређене
имплицитне филозофске претпоставке, од којих је полa-зио, али чију
разраду није сматрао својим властитим задатком.Kaда ово кажемо, имамо
на уму нешто што се може назвати пO-гледом на свет који је Фројд усвојио,
односно његова основна yбе-ђјења о карактеру целокупне стварности и о
односу домена пси-хичких процеса према другим областима и предметима
људскогсазнања. У овом одељку позабавићемо се ониM HaзHaкaмa y Фpoj-
дОВИM CПисима из којих се могу реконструисати његова OнTOJIO-шка
гледишта о структури света и филозофскоантрополошки уви-ди о
специфичностима људског бића и људске историје. При томе,Hастојаћемо
да ове штyрe назнаке доведемо у везу са ФројдовимMeTaпCNXOJIOШIKИM
схватањима, али и са његовим психоаналиTИЧ-ким разматрањима у ужем
смислу.
Бавећи се тумачењем снова и уочавајући разлику између фак-тичких
догађаја и њихове психичке обраде, Фројд истиче да је,ncuxuyka peaлнoсm,
нecyмњиBо, нарочита форма егзистенције,која се не сме заменити са
материјалном реалношћу“.4 Међутим,OBO разликовање специфичних
начина или нивоа постојања,кojи-ма одговарају посебне области
истраживања, ниIIOIITO He IOBJIaNN сa собoм то да је оснивач
психоаналIи3e био оHтOлOшKN дyалИCTаили плуралиста, зато што је он
био доследан у својој привржено-сти материјалистичкој онтологији,
сматрајући да прирoду тpебатумачити из саме природе и делећи, на тај
начин, уверење дасве што постоји јесте- у крајњој инстанци - манифестаиja

14Ibid., cTp.271.
2. Фројдова филозофска схваTaњa 29

материјалне природе. Насупрот креационистичком веровању да јечовека, као и све

на свету, створио Бог, Фрој је усвојио у њего-Bом времену веома популаран атеизам и
натуралистичко-еBOлIy-ционистички начин размишљања, о којем пише као
о ,,природно-научном гледању на свет“.15
Стога је он био оштар критичар религијско-теистичког погле-да на свет, о чему
сведоче његове следеће речи: ,,Могли бисмо сеподухватити задатка да митове о рају
и исконском греху,о богу,о добру и злу, о бесмртности и сличном разрешимо на исти
начин[као празноверје-прим.M.Г.], да метафизику претворимо у ме-
mancuxoлогију.“6 у овом смислу, Фројд је порицао материјaлнуNстинитост онога што
је предмет религијских веровања,док јесаму религију сврстао у домен психичке
реалIносTИ.
Усвојивши Дарвинову еволуционистичку теорију, Фројд јеусвојио и претпоставку
да су сви виши облици психичког животарезултат борбе за опстанак, односно
природне селекције оних ор-rанизама који су у тој борби најуспешнији, као и онИX
ЊИXOBИX бИолошких функција које су за ту сврху најцелисходније.Премa
имплицитним филозофским убеђењима оснивача психоанализе,сви процеси у свету
подразумевају различите облике кретања илитрансформације једне базичне енергије
- физичке силе, а психич-ка енергија представља један облик биофизичке силе.
Управозбог оваквих убеђења, Фројд у својим списима често
користисинтагму ,психичка сила“, сматрајући да се иза различитих суб-јективних
доживљаја крију специфични односи снага између раз-лIИчитих психичких инстаHци
у лIИЧнOСтИ.
Када је реч о патолошким психичким феноменима, они се, издарвинистичког угла
посматрано, могу разумети као својеврснинеуспеси у борби за опстанак, у адаптацији
на неповољне живот-

15С. Фројд,ПIсихопаmологија свакодневног жсивоma,cтр. 319.

16Ibid., cTp.318.

14Ibid., cTp.271.
 M. Говедаpица, Фи70з0фujancoнe

2. Фројдова филозофска схватања

и им псHxоaHaЛИTHчap пpиnHcyje важнy xeypи-peмa Ово се може поткрепити иизмеђу
Фројду, ,патологија, својим увећањима и,може да нам скрене примарних/HecBecHH -,пpимарни
пажњуна нормална стањае промакла“.1 Наиме, овај мислилац процеси присутнапарату, док се
указује дауоменима поCTaje очиГлeдHO нешTо IIтO се секундарни прживота, инхибирају
деmавапсихичким процесима, а то је пoMeнyTa yнyTpa-еђу примарневласт над њима стИчy MOжe
различитих инстанци у личности,коja се тичe IX MOTHBALINOHO- Уочавајући идеалистичко-
eHepreTCKHX IPHTHCака. Наравно,ичност има више успеха у рацисционалним примарним
излажењу на крај саонфликтима, али, пошто граница између процесФројд објашњава да процесиу
псиXичкиички болесног није оштра, и личнOCT Cа IICNXOnaTO- ствари нису фалсификати нO Heго су
ама-кроз модификацију енергетскиX ИHBeCTИцHja,птичара-може начини рада психичког
своје претходне неуспехе да прева-н начин,сматра Фројд. Дакле, Фројдова теоријане свести
атеријалистичкa онтолошка убеђења, односно схва-озадини састоји у цензуриCKHX Nмпулса ка
психичке реалности налази материјалнаислу телесне егзистенције уживању, I сти, односно, промeну y
и биофизичкe eнeprиje,другачије виђење улоге разума или свести мeнзадовољства ка принципу
у љьуд-од оне која им је била додељена у реционални секундарни
идеалистичкојтрадицији. За разлику од идеалистичко-рационали- процестадијум, али у енергетскомшто
њивања свесног мишbења и схватањa да је xтењема, у своjу енергију црпе илитом смислу што
психоаналитичкој концепцији ствари стоје об-HaлHO MNIbeHe ce своју моћ дBy,Hero aфekTиBHOM
cxвата као секундарно у односуaroHcky eHeprиjy. У Toм cмиCлу, oTnopy пријатности, до које доводи п
Фpojдово CTaHOBI-одредити као ирационалистичко, уз HaroMeHy Стога се њихова секундајег појављивања, него
na OBa млциpa претepaнo умaњивање значаја рационаїколошком и њихбазичних нагонских процесасматра

склопу, унутар којег оне и даље заузимајуе детерминанте, нerо Фројд. У овом смипримарности
секундарне регулативне моhи. HecBecHHX nIP чему оснивач
психоанализехолошко-епистемичко
преи

1819C. Фројд, Тумачење снова,

II,Ibid.,crp.255.
osa neòasanа за увођење у психоанaлuзу, cтр. 147.

14Ibid., cTp.271.
2.Фpоjдова филозофска схватања 31

Ово се може поткрепити и начином на који он прави разликy између

примарних/несвесних и секундарних/свесних процeca -,примарни процеси
присутни су од самог почетка у ментaлIHOM апарату, док се секундарни процеси
стварају тек постепено у токуживота, инхибирају примарне, наслажу се изнад
њих и своју пунувласт над њима стичу може бити тек у пуном цвету
живOTa“.18Уочавајући идеалистичко-рационалистичку мисаону навикy да сe ира-
ционалним примарним процесима приписује другоразредни значаj,Фројд
објашњава да процеси ,,које смо описали као ирационалне,y ствари нису
фалсификати нормалних процеса, грешке у мишљењу,него су начини рада
психичког апарата ослобођеног од инхибиције“.9
Дакле, Фројдова теорија објашњава да се природа рационал-не свести
састоји у цензури или инXИбиpaњy HeпocpeдHиX HaгoH-CKNх импулса ка
уживању, што подразумева тестирање рeалнO-CTИ,односHO, промену y
менталном функционисању, од принципазадовољства ка принципу реалности.
Према овој концепцији, ра-ционални секундарни процеси представљају виши
еволуционистадијум, али у енергетском погледу они нису самостални, затошто
своју енергију црпе или позајмљују од примарних процеса,утоM смислу што
своју моћ дугују не чистом рационалном сaзHa-њу,него афективном отпору
против поновног доживљавањa He-пријатности, до које доводи препуштање
импулсивном понашању.
Стога се њихова секундарност не тиче само временскИ касHИ-јег
појављивања, него и њихове каузалне условљености од странебазичних нагонских
процеса и пратећих емоционалних искустава,сматра Фројд. У овом смислу се може
говорити о онтолошкојпримарности несвесних процеса у односу на свесно
искуCTBO,чeMу Oснивач психоанализе придодаје и њихово специфично ПCN-
холошко-епистемичко преимућство,у погледу тзв. емоционалHOг

18C. Фpojд, Tумачење снова, II, cTp.254.

19Ibid., cTp. 255.

 32 M. Говeдарица, Филозофија психоанализе

сазнања. Истичући да су ,,и најкомпликованије радње мисли могу-ће

и без помоћи свестu“,20 он има на уму, пре свега, пресудан зна-чај
несвесних мисаоних веза за психолошки квалитет живота.
Кориcтeћи caвpeмени филозофски речник, суштина Фројдо-Bог
онтолошког становишта може се изразити у виду тезе да пси-Xички
процеси и духовни квалитети супервенирају на физичкуреалност и
соматске процесе. Ово значи да се у његовом учењупсИXИчКИ
ЖИBOт схвата као један вид телесне енергије људског ор-ганизма,
али који је у свом функционисању - у одређеном стeпeHy -
ауторегулативан и независан од базичних физиолошких процеса.У
том контексту, поменута самосталност (као и
инTeнциOHaJHOCT)подједнако се приписује несвесним психичким
процесима као исвесним, што је значајна новина у односу на
традиционалнефилозофске теорије. При томе, у Фројдовој
психоанализи се свиоблици духовне културе разумевају као
сублимати човекове на-гoнске енергије. Пошто је на основу
досадашњих разматрања по-cтало очиглeдHO то да се Фројдове
онтолошке интуиције препли-ћу са његовим антрополошким
идејама, сада ћемо се детаљнијепозабавити психоаналитичком
филозофијом човека.
По Фројдовом схватању, да би се могла објаснити
динамикапсихичкоГ живOтa појединЦa или онTогенеза - што је његов
при-MapHN цNЉb-HeOnходно је претпоставити одговарајућу
филогене-3y, односно одређене архајске садржаје у колективном
развоjy људског рода. Ови архајски садржаји подразумевају
својеврснудијалектику репресије и побуне, као унивepзалHу
кapakтepиcтикуживота у заједници, почев од примитивне хорде, па
до данашњихдана. Конкретније речено, његова филoгeHeTcKa
XиnOTe3a IIOдpa-зумева то да је развој људске цивилизације
проистекао из побунесинова против репресивног монопола на
уживање, који је отац--деспот имао у прахорди. Како је ова побуна
укључивала и оце-

20 Ibid., cTp. 243.

 32 M. Говeдарица, Филозофија психоанализе

20 Ibid., cTp. 243.

2. Фpojдова филозофcка cxватања 33

убиство, она је за последицу имала кајање, односно инTepИOpи3a-цију забрана

које је оличавао свргнути деспот, чиме потискивањепоново бива уведено и
потврђено, што представља образац пона-шања у целокупној потоњој историји
чOBeчaHCTBa.
Према Фројду, не можемо са сигурношћу знати да ли је заи-ста постојао
иницијални догађај оцеубиства на почетку цивилиза-цијског развоја, али је то
разумно претпоставити, у контексту фи-лозофског осмишљавања емпиријских
сазнања до којих се долазиу клиничком раду са пацијентима, посебно у погледу
тзв. Едипо-Bог комплекса, чија се суштина састоји у излажењу на крај
саемоционалном везаношћу за мајку и непријатељским ставом пpe-Mа оцу. У
овом смислу, оснивач психоанализе своју пcиxолoшкутеорију делимично заснива
и на филозофској спекулацији, фор-мулишући идеје које се по свом карактеру мory
cврстати у већи6рој филозофских дисциплина, а пре свега у филозофску антро-
пологију, филозофију историје и филозофију културе.
Фројдово одређење човека као нагонског бића подразумеватражење корена
свих духовних вредноCTИ y HerOBИM биO-IICиXич-KNM npOцeCNMa, CTora cу
aнтрополошка схватања оснивача пси-xoaнализе реалистичко-песимистичка, а не
идеаJIИCтИЧKO-OIITИMи-Cтичка, што значи да он нема илузија о исконској
доброти људ-ског бића, већ оно што у човеку изгледа узвишено и
племенитообjашњава на основу нагонских побуда и њиховог потисKИвaњa или
модификовања. При томе, Фројд посебан значај придаје сек-суалном нагону,
који ,,кyлтурном раду ставља на располагање из-y3eTHо велике количине
енергије, и то захваљујући својој посебноизраженоj специфичности да може
померати свој циљ, а да битнO He смањи иHтeH3итeт. Ова способност да се
првобитни сексуалнициљ замењује за неки други који више није сексуални назива
сеспособношћу сублимације.“21
21C. Фpojд,,,KyлTypни сексуални морал и модерна неуротичност“,
Култypa,Beorpaд,57-58/1982,crp.117-118.

20 Ibid., cTp. 243.

34 М. Говедарица, Филозофија психоанализе

И3 Oвог увида произлази то да је човек ,лластично биће, no-десно за

преобликовање и усавршавање, да није само биће приро-де, него и биће
културе и историјског развоја, али да су све њего-ве модификације
условљене, у енергетском смислу, базичномнагонском динамиком. Сем
тога, из неопходности да се у сврхецивилизацијског напретка врше
енергетске позајмице из сферелибида, следи то да је неминован пораст
неуротичности на ви-шим ступњевима историјског развоја, па Фројд
закључујe дa je нелагодHOCT y култури HeотKлOњива.
Каo што је то случај са тополошком концепцијом, ocHиBaчпсихоанализе
је мењао и своја динамичка схватања, односно учe-ње о нагонима. У
првобитној верзији његове динамичке теоpије,постојала је подела на нагон
самоодржања и сексуални нагон, докје у спису С оне стране принциnа
задовољства (1920) уведенаразлика између нагона живота (Ерос) и нагона
смрти. Међутим,Фројд ни после ове модификације не одустаје од тезе о
централ-Hом значају сексуалности, јер истиче да су ,секcуалHи
нагoни,схваћени у најширем смислу, Eрос“.2
Cтога у позној верзији његове теорије нагона не постоји јаснаграница
између сексуалности и нагона живота, већ се прави спе-цифична разлика
између Ероса и нагона смрти - први је окарак-терисан тежњом за
сједињавањем у све шире облике живота, док

22С. Фројд,Нова предавања за увођење у психоаналuзy, cтр.197. У вези

са ко-ришћењем сингулара или плурала у теорији нагона, С. Радоњић
истиче:,,Hayчно се могу изучавати само ови 'мали, изнајмљени нагони'
-а они cу y ствари дејствени. Ми можемо као филозофи или биолози да
размишљьамо онекој биолошкој сврси свих тих нагона заједно, па да дођемо до закључка да је
њихов заједнички биолошки циљ одржавање јединке у здрављу и жи- воту. Али то је теоријско налажење смисла

у низу нагона који једино ствар- но делују на понашање.“ (С. Радоњић, ,,Критичко преиспитивање ФројдoBe

теорије личности“, Идеје,Београд, 1-2/1989, стр. 119-120.) У сваком

случају,не само да не постоји чисти Ерос или Ерос уопште, него то није
случај ни сасексуалним нагоном - он увек има конкретне и парцијалне
манифестације,што је разлог из којег Фројд користи синтагму ,сексуални нагони“.

20 Ibid., cTp. 243.

2. Фpojдoва филозофска схватања 35

је као кључна одлика другог нагона истакнута тежња за поврат-ком у анорганску

материју. Не треба посебно наглашавати то даје са увођењем нагона смрти Фројд
напустио релативно поузданотло биологије и отиснуо се у неизвесне токове филозофске
спеky-лације о смрти и тзв. принципу нирване, шTO њeroву теoриjy YNHN CлIИчHOM
HeKИM ШIOneHXayepoBNM CXBaTaHNMa.
Када је реч о структури човекове психе, као што смо већ nO-менули, у Фројдовој
позној тополошкој концепцији разликyjy ce њена три саставна дела: Оно (Ид), Ја (Его) и
Над-ја (Супер-ero).Према његовом властитом поједностављивању и популарном при-казу
комплексних релација између психичких инстанци, ,,Jа у ду-шeBHOM жиBOTY 3aступа
pазум и разборитост, а Оно необузданестрасти“ 23 Што се тиче трећег дела, овај аутор
истиче: ,,Haд-ja je наследник Едиповог комплекса и заступник етичких захтева чо-
Beka.c24
При томе, Фројду је веома стало до тога да се ова друга то-nINка не меша са првом,
односно, да се Ја и Над-a не схвате каосвесне инстанце, које сToјe Hаcупрот представнику
несвесног,Оном, па зато наглашава да ,велики делови Ја и Над-ја могуоcтати несвесни и у
нормалним приликама су несвесни“.2 Cемтога, творац психоанализе је веома изричит у
погледу одређењаиHCтаHЦе која има главну улогу у детерминацији психичкоГ ЖИBO-та
- ,,Ја је ипак само један део Ида... Ја је cлIабo:своје енергије јепозајмило од Ида.“2
Очигледно је да се ни у оквиpу друге топикене може говорити о јасним границама
између појединих делова/инстанци човекове психе, зато што су у пиичм аnарату засту-
пљени интерференција и виши или нижИ cTeneH фyHKцИOHaJIHe

23C. Фpojд,Hoвa nредавања за увођење у психоанализу, стр. 167.

24C. Фpojд, Aymoбuozpaфuja, cтp. 64.
25C. Фројд, Hова предавања за увођење у психоанализу, cтр. 160.
26 Ibid.,cTp.167.

20 Ibid., cTp. 243.

 36 M.Гoвeдаpицa,Фuлoзофија психоанализе

међузависности - што је степен координације виши, личност јеутолIико боље инTerpиcaна, а у

противном случају интегрисаноCT је сразмерно лошија.
Ипак, у односу на традиционалну филозофску антропологију,Фројд нам нуди слику о
човеку која не подразумева то да се људ-ско биће одликује унутрашњом чврстином и
рационалном аутоно-мијом, него релативно лабилном организацијом психичког
апарата.Другим речима, генерално гледано, психоанализа види човека kao лабилно
интегрисано, а не као чврсто повезано биће, при чемукохезивну моћ приписује више
несвecHиM Hero CBeCHИM пICИXич-ким процесима. У овом смислу, Фројдово учење
подразумеватезу да је за ментално здравље од већег значаја сазнајно овладава-He T3в.
унутрашњим иностранством него стицање моћи над спо-Jьашњим светом,кроз рационаaлiHO
тecтиpање peалHOсти.
Hapавно, у филозофским интерпретацијама Фројдовог деламогу се истицати, зависно од
становишта самог интерпрeтатоpа,различити имплицитни филозофски садржаји
психоаналитичкогучења. Тако Маркузе, на пример, упркос Фројдовом властитом пе-
симистичком виђењу људске историје, проналази у његовим спи-cиMа cкривене елементе за
једну филозофију друштвене еманци-пације, представљајући творца психоанализе као
историјскогматеријалисту, као мислиоца утопије и наде. За други реnpeзeHTa-тиван пример
можемо узети Лаканову интерпретацију Фројда,према којoј се суштина психоанализе тиче
учења о језичкојCTPyKTYPN HeCBeCHOr, OдHOCHO, CXBaTaња човека као бића језика, учему
се такође може препознати својеврсна пројекција интерпре-таторовог властитог становишTa-
у овом случају структурали-стичког. Међутим, ми се у овом раду нећемо упуштати у
превишеслободна тумачења или експлицирања Фројдових имплицитнихфилозофских
интуиција, већ ћемо се ограничити на испитивањеексплицитно формулисаних
епистемолошко-методолошких аспе-катa HeroBor yчeња.
2. Фpojдова филозофcка cxватања 37

2.3.Eпистемолошко-мeтодолошка сxватања

EпиCтемолошка питања заузимају веома важно место у Фpoj-довим

психоаналитичким истраживањима. Управо зато што нијебио оријентисан ка
непроверљивој метафизичкој спекулацији,него ка емпиријском сазнању, њему је било
важно да на задово-љавајући начин реши проблем епистемичког оправдања власти-тих
теоријских тврдњи. Другим речима, он је желео да од психо-анализе начини научну
теорију у правом смислу, па је значајнупажњу посветио размишљању о условима које
неко сазнањеMoра да испуни како би стекло атрибут научностИ. Ha oвaj начин, иако је
био подозрив према филозофском теоретисању,и управо у настојању да избегне његове
лоше стране, Фројд је,ипак, ослонац за поставке властитог учења морао да тражи уједној
врсти филозофског истраживања - у епистемолошкојрефлексији.
Kao што смо то претходно већ показали, осHиBач пIсNXOaHaJИ-3e јe доста еволуирао
у својим научним схватањима, чак толикода у различитим теоријским фазама и списима,
неки његови по-гледи на иста питања делују противречно. Наиме, он је релIативнорано -
тачније, са првим правим психоаналIИTИчкИM сПIИCNMa-Ha-чинио заокрет од
неурофизиологије ка психологији, уочавајућида се појмовни оквир психолошких
објашњења битно разликујеOд теоријских поставки о деловима и начину
функционисањаљудског мозга, али се касније на различите начине враћаo некимкључним
физикалистИчким идејама. Иако се на претходно цити-раном месту из Тумачења снова
протиBN nONCTOBeћИBaњy IICNXИч-ког апарата са анатомским органом, односно,
спацијализацијипсихе, позни Фројд, у спису Обриси психоанализе,
истиче: ,,НашапрeTnOCTaBKa IIPOCTOpHO nIPOTerHyTOr, CBPXOBИTO CJIOЖeHOr, IIOMO-ћу
животних потреба развијеног психичког апарата, који само наодређеном месту под
извесним условима ствара феномеHe сBeCTИ,
 38 M.Говедаpица, Филозофujа nсихoанaлuзе

омогућила нам је да психологију изградимо на слIичној основикао и сваку другу

природну науку, на пример, као физику.“27
Ова и њој сличне недоследности захтевају да се веома па-жљиво тумаче
релевантни списи, без икаквог поједностављивања,и да се стално води рачуна о
Фројдовом разумевању доприносапсихоанализе у конституисању психологије као
праве наyкe.ПIpиTOMe,Baжно је нагласити то да он сматра како је управо IICиXOaHa-
литичко откриће несвесних менталних процеса ,омогућило пси-хологији да пронађе
своје место као природна наука, попут билокоје друге“.28
Kako cy се развијали Фројдови погледи на психолошку наyкy?У рукопису из 1895.
године, под насловом Пројекат за научнy психологију, он пише: ,,Намера је да се
психологија тако опскрбида постане природна наука: тако да приказује психичке
процесеKao квантитативно одређена стања специфичних материјалHиx чеcтица.“29
Пишући о ,специфичним материјалним честицама“,аутор мисли на неуроне, што значи
да је у овој- могло би се рећипретпсихоаналитичкој - фази свог Teоpијcкоr развоја
сматрао даcтaтус психологије као природне науке захтева пружањe CтpИKT-них
неурофизиолошких објашњења за cва мeHтална cтања, шTO би укључивало и
прецизну квантификацију релевантних парaмe-Tара. Пошто је уочио како није у
могућности да квалитативнa психичка искуства своди на квантитативне релације, нити
даспроводи превођење менталистичког вокабулара на неурофизика-листички језик,
Фројд је веома брзо одустао од идеје овакве науu-HOсти y псиXолOгији.
Поред недвосмисленог опредељења за нередуктивHa IICHXO-лошка објашњења
у Тумачењу снова, о овом заокрету веома убед-

27Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud, Vol.23, Hogarth
Press, London, 1964, p. 202.
28 Ibid., p. 158.
29 Ibid., Vol. 1,p.295.
2. Фpojдова филозофска схватања 39

љиво сведоче и његове речи из списа Несвесно (1915),пpемa којима ,,сваки

покушај ... да се открије [мождана - прим.M.Г.]локализација менталних
процеса, свако настојање да се мисли оидејама као да су ускладиштене у
нервним ћелијама, а о узбуђе-њима као путовањима дуж нервних влакана,
потпyно су прома-30шeни“,Дакле,оно што му се у почетку чинило условом
научно-сти - оснивачу психоанализе сада изгледа као сметња на путу каистом
циљу, ка природнонаучном заснивању психологије. Овозначи да напуштањем
редуктивног неурофизикалистичког про-грама Фројд није одустао од претензије
да психологији, уз помоћпсихоанализе, обезбеди статус природне науке. Иначе,
у контеK-Cту ових промена у његовим схватањима, атрибут науке да јеприродна
постепено престаје да има онтолошки смисао и пOчињe да означава њeHа
eпистемолoшка cвојства - објективност, про-вeрJьивост и задовољавајућу
поткрепљеност.
Проблем који је Фројд уочио у вези са неурофизикалистич-ким пројектом
научне психологије, тиче се сличних слабости каои у случају филозофске
спекулације, односно, практичне немо-гућности емпиријског проверавања
редуктивно-материјалистич-ких тврдњи,барем у његовом времену. Наиме,
иако постоји тео-ријска шанса да се у будућности дође до исцрпних
биохемијскихи неурофизиолошких објашњења свих MeHTaJIHИX cTaњa, y Tpe-
HyTKу када то још није могуће, наука о психичком жИBOTY Mopa тражити друге
начине истраживања и емпиријске верификације,што је управо и чинио овај
аустријски научник. Према његовимречима, ,,будућност нас може поучити да
посебним хемијскимматеријама директно утичемо на колIичину енергије и
њено рас-подељивање у душевном апарату... за сада нам не стоји на распо-
лагању ништа боље од психоаналитичке технике“.31

30Ibid., Vol. 14, p. 174.

31Ibid., Vol. 23,p.140.

 40 M. Гoвeдаpица, Фuлозофија психоанализе

Из претходних редова можемо закључити то да Фројд

ниједефинитивно одбацио неурофизиолошки приступ
психолошкимпитањима, већ да га је привремено суспендовао, односно
учиниоирелевантним за текућа психолошка истраживања,
ишчекујућиевентуалне значајније промене у будућем развоју
неуронаукe.Другим речима,он је настојао да покаже да психологија
можебити поуздана природна (објективна) наука, иако није заснованана
неурофизиологији, него на психоанализи. Рачунајући на мо-ryћност да у
будућности дође до плодоносног сједињавања пIcи-хоанализе и
неурофизиологије, овај научник је у својој теорији,нимало случајно,
користио физикалистичке појмове, као што сусила, енергија и њима
сJIИЧHN.
Оснивач психоанализе наглашава да су ,дух и душа предме-ти научног
истраживања на потпуно исти начин као и било штадруго што није људско.
Психоанализа има посебно право да у ве-зи с тим говори о научном
гледању на свет, јер јој се не може пре-бацивати да је у слици о свету
занемарила оно што је душевно.Њен допринос науци састоји се баш у
проширивању истраживањана област душевног. Без такве психологије
наука би, свакако, билаврло непотпуна. Али ако се у науку укључи
испитивање интелекту-алних и емоционалних функција људи (и животиња),
онда се у оп-штем ставу науке ништа не мења, не постоје нови извори
сазнања,HNTИ Hове методе истраживања. Овамо би ишле интуицијаи
инспиpa-ција, ако би постојале, али се оне могу слободно уврстити у
илузије.c32
Oво место је веома значајно за разумевање Фројдових епи-
стемолошко-методолошких схватања, зато што у њему можеморазабрати
неколико битних идеја. Пopед генералног става о супе-риорности научног
погледа на свет у односу на ривалске присту-пе, као што су религијско
тумачење стварности и метафизичкомишљьење,аутор сугерише да је много
теже афирмисати научни

32C. Фројд,Hова предавања за увођење у психоанализу, стр. 266-267.

31Ibid., Vol. 23,p.140.

2. Фројдова филозофска схватања 41

приступ у домену душевног живота, него у другим областима ис-траживања, а

психоанализа ради управо на томе. Из спровођењаовог тешког задатка
произлазе и посебна права психоанализе y погледу залагања за сцијентизам,
сматра Фројд.
Сцијентистичко усмерење властите теорије овај мислилацописује као
настојање да се душа учини објектом проучавања, наисти начин као и било који
други предмет научног интересовања,Што подразумева инсистирање на
објективности сазнања и про-верљивости релевантних хипотеза. Оваква
концепција аустриј-ског научника повлачи са собом и његову тезу да научна
псиXO-логија не почива на неком битно другачијем извору сазнања уодносу на
природне науке, као што су уживавање или интуици-ja,kако то сматрају неки
други теоретичари. У том смислу, за вe-ровања у неке непосредније видове
психолошког сазнања, Фpojдкаже да су илузорна, што нипошто не значи да он
негира великизначај интуиције и инспирације у ваннаучним областима,
попутуметничког стваралаштBa.
Оно што је подложно емпиријском посматрању и верифика-цији, оснивач
психоанализе сматра најважнијим сегментом свогучења. Колико год да су важне
тополошке идеје за систематизаци-ју психоаналитичких сазнања,о њима
аустријски научник каже:,,Такве и сличне представе припадају спекулативној
надградњипсихоанализе, у којој сваки део може бити жртвован или замe-HeH,
бeз шTeте и жаљења, чим се докаже нека недовОЉbноСт.Остаје да се саопшти
још довољно других ствари, што је присту-пачније посматрању.“33 Другим
речима, овај аутор мисли да фило-зофски релевантни метапсихолошки садржаји
припадају перифе-рији његовог учења, која се може лако модификовати, без
озбиљ-нијих последица по оно што представља срж психоаналитичкихсазнајних
резултата. Према његовом саморазумевањy, срж или

33 C. Фpojд,Aymoбuoгpафujа, стр. 35.

31Ibid., Vol. 23,p.140.

 42 M. Говедарица, Филозофија психоанализе

централни део психоанализе, који се не може мењати а да се ненапусти и сама

психоаналитичка теорија, тиче се концепције по-TИCKNBaHa.
У овом смислу, Фројд истиче: ,Теорија потискивања је ка-мен-темељац на коме почива
читава структура психоанализе, њеннајбитнији део.“34 Пошто је потискивање,у извесном
смислу,процес производње несвесног, претходна мисао се може протуMa-чити на тај начин
да се њено значење одреди у виду тезе да јe специфично откриће несвесног - касније ћемо
видети да је реч оњеговим каузалним улогама - основа свега у психоанализи.Дакле,Фројд
сматра да се суштина психоанализе састоји у једномспецифичном научном открићу, у
реферирању на један посебанceгMeHT реалности, што значи да се, по његовом мишљeњу,
онабави посматрањем објективног стања ствари, односно емпириј-ским проверавањем
властитих теоријcкиx хипотeзa o пOтисKиBa-њy и HecBeCHOM.
IpeMa peчиMa пcиxoaHaлиTичкor aутоpа,,симптом потиче oдnOтиснутог, он је тако рећи
његов представник пред Егом. Поти-cHyтo je,међутим, страна земља за Ја, унутрашња страна
земља,Исто онако као што реалност - дозволите ми необичан израз- представља спољашњу
страну земљу,“35 По психоаалIИTИчKOM учењу, до потискивања долази услед забрана које
друштво наме-he нагонским импулсима и жељама појединца, од најранијег де-тињства,
преко својих заступника, тј. најпре кроз ауторитет роди-теља, а касније, када је обављена
идентификација са ауторитетоми интројекција друштвених норми које он оличава, и изнутра-
преко инстанце Нaд-ja.
OHO шTO је пOтиCHyTO jecтe HeпO3Hати део BластиTOг иCкуства,својеврсна унутрашња
реалност које ниCмO свесHи Hа адекватан

34Standard Edition, Vol. 14, p. 16.

35C. Фpojд,Hoвa предавања за увођење у психоанализу, стр. 145.

31Ibid., Vol. 23,p.140.

2. Фројдова филозофска схватања 43

начин, зато што Ја о њој има само иHдирeкTHа cазнања, тј. искри-вљене представе у виду
симптоматских творевина, објашњава Фројд.Управо у таквом стању ствари аустријски
научник види предметпсихоанализе, односно, потребу за аналитичким радом са субјек-тима
који имају озбиљне психолошке проблеме, проистекле и3потиснутих садржаја властитог
искуства. У овом смислу, посаo аналитичара састоји се у иcтрaживању анализантовог
несвесногпреко тумачења његових симптома, које може имати значајан те-paпеутски ефект,
зато што у позитивном исходу довоДИ до суб-јeктовог овладавања непознатом унутрашњом
реалношћу, тј. доотклањања псиxичких тeгоба.
Сматрајући да се научна срж његовог учења тиче теорије по-тискивања, Фројд верује да
у психоанализи нема разлике измеђуаналитичког и терапеутског рада, да је анализа
истовремeнO и тe-рапија, због чега свој концепт психотерапије назива
аналитичкомтерапијом, што подразумева идеју да је у извесном смислу
могућеистOBPeMeHO лIeЧИTИ MенталIHе сметње и спроводити њихову науч-Hy aнализу. У
том контексту, он критикује тезу да ,оно што jе одкористи терапији од штете је за
истраживање“.36
Последица оваквог веровања о суштинској сагласности илинеодвојивости
научноистраживачког и терапeyтckor acпekтa пICи-хоанализе јесте схватање аустријског
научника о томе да је њего-ва теорија емпиријски проверJива, на основу клиничке евиден-
ције о постигнутим терапијским ефектима аналитичког рада.Наимe,пошто је Фројдово учење
узроке психонеуроза лоцирало упaтогеном потискивању, његову научну потврдy npедcтaваjy
они случајеви у којима су психонеурозе излечене, само на тај на-ЧNH IIто је кроз аналитички
рад остварен адекватаH пIOвpатак IIO-тиснутбг у анализантовој свести. Међутим, за оне који
сумњају у

36
С. Фројд, Увод у психоанализу, Одабрана дела Сигмунда Фројда (књига дру-ra), cTp.
423.

31Ibid., Vol. 23,p.140.

44 M. ГoBeдаpица, Филозофија nсихоанализе

научну валидност психоанализе спорно је то што на ефекте ана-литичког рада значајно утичу
сугестиje које аналитичар упућујеaнализанту, у вези са повратком потиснутих садржаја, шTO KOH-
статује и аустријски теоретичар, напомињући да су многи склонида посумњају ,,да ли при таквом
преовлађивању сугестије joшможемо јамчити за објективност својих психолошких
налаза“.3)Настојећи да одагна ове сумње, Фројд даје нека важна разјашње-ња аналитичке
терапије и њене различитости у односу на техникухипнотичког лечења, која је у потпуности
засновaнa Hа T3B. ДИ-ректној сугестији.
О разлици између хипнозе и психоанализе аустријски науч-ник каже: ,,Прва ради као нека
козметика, а друга као нека xирур-гија. Прва употребљава сугестију да спречава симптоме, она
поја-чава потискивања, а иначе оставља непромењеним све процесекоји су довели до стварања
симптома. Аналитичка терапија нana-да издаље, од корена, код конфликата из којих су
произишли сим-птоми, и служи се сугестијом да би измeHила иCXOд тиX кOHфлИ-kaта.
Xипнотичка терапија оставља болесника неактивниM N непромењеним, па зато на исти начин и
HeOTпоpHИM прeмa cBa-ком новом поводу за обољење. Аналитичко лечење задаје лекару,као и
болеснику, тежак посао, који се употребљава за уништава-њe yнутраших отпорa.38
Оно што нам Фројд саопштава кроз ове реченице јесте теза O површинском карактеру
хипнозе и дубинском карактеру психо-анализе - прва спроводи симптоматску, а друга узрочну
терапију.Самим тиM, у овим двема врстама психотерапије разликује се иулога сугестије: она има
непосредни ефект код хипнозе, што XИn-HOTNчKO JIeYeHe Чини безначајним у епистемичком
смислу, а саMO иHдиректну улогу код аналитичке терапије, што значи да њoмe

37Ibid.,cTp.420.

38 Ibid.,cTp.422.
2. Фрojдова филозофска схватања 45

није подривена епистемичка вредност психоаналитичкИX налаза,cматра аутор. Према

његовом схватању, иако је битан део анали-Tичке терапије тзв. трансфер, или пренос,
који се тиче емоцио-Hалног везивања анализанта за аналитичара, сугестије од
странетерапеута нису пресудне, због активне улоге пацијента у анали-Tичком процесу,
као и због тога што се психоанaлIиTИчapeвa cугe-стивна тумачења не заснивају на
убедљивости, него на истинито-сти, тј. на сагледању објективног стања ствари.
У овом смислу, о објективној подлози интеpпрeтативних cу-гестија које се упућују
анализанту, Фројд каже: ,,Решавање њего-вих конфликата и савлађивање његових отпора
полази за рукомcамо ако су му дате такве припремне представе које cу у cкладуса
стварношћу у њему.“39 Другачије речено, дубинске промене уaнализанту на оcнову
сугестије су могуће, само ако се њен пред-мет тиче пацијентовог прихватања истине о
правим узроциMa властитих проблема, кроз савладавање унутрашњих
афективнихотпора, сматра творац психоанализe.
Eтиолоrију неуроза Фројд доводи у везу са инхибицијом ли-бида, тј. енергије која
одликује сексуални нагон. Држећи преда-вање о овој теми, он својим слушаоцима износи
следеће:,,Ja caмвам о томе рекао само једну једину ствар, наиме, да људи оболе-вају од
неурозе кад им је одузета могућност да задоBOJbe CBOj либидо, дакле оболевају услед
'ускраћења', како сам се ја изра-3ИО,И да су његови симптоми управо замена за
прoмашено задо-Boљeње. Tо,наравно, не би имало значити да ће свако
ускраћењелибидинозног задовољавања начинити неуротичним свакога когапогоди, већ
само да се у свим испитиваниM случајевима неурозаMoгао утврдити моменат
ускраћења.“40 Другим речима, осни-вач психоанализе објашњава да је инхибиција
либидинO3HOг

39Ibid., cTp. 424.

40 Ibid.,cTp. 322.
 46 M. Говедарица, Филозофија психоанализe

задовољства нужан, али не и довољан услов за настанак психо-неурозе, зато што је у овом
процесу поред ње потребно и прису-CTBO других етиолошких фактора.
Када би ускраћивање нaгoнcког задовољства представљалоједини узрок
психоHeypoтичаpeвиx тегоба, његов аналитичар бибио немоћан у спровођењу каузалне
терапије, зато што је за сва-кога, па и за анализанTа, инхибирање нагонских импулса неизбе-жан
део живота у заједници са другима. Међутим, Фројд сматpa да аналитичар може да делује на
друге етиолошке факторе, каошTo су: моменти фиксације и регресије у психосекуалној oрга-
низацији пацијента, његова склоност ка конфликту и само присy-стBо унутрашњег конфликта код
анализанта. По његовом мишлье-Bу, деловање на ове етиолошке факторе представљa caдpжиHy
аналитичке терапије, унутар које посебан значај припада интерак-цији која се остварује у
процесу трансфера, али и у аналитичаре-BOM TyMaчeHy aHaли3aHTOBHX CNMITOMaTCKИX
TBOPeBИHa.
BaxHy yлогу у научном истраживању психонеуротичних сHM-птома, тј. у психоаналитичком
лечењу, поред анализе пацијенто-вих слободних асоцијација, има и тумачење његових снова.О
сновима аустријски аутор пишe: ,,Они нам показују, у обликуиспуњења жеља,којe су жеље
потиснуте и за које се објекте при-Beзао либидо отевши се од болесниковог ја. Зато тумачење
сноваигра у психоаналитичком лечењу велику улогу, а у понеким слу-чајевима је дуго времена
најважније средство рада. Знамо већ даcтaње cпавања само по себи доноси извесно попуштање
потиCKИ-Baња. Тим попуштањем притиска који на њој почива омогућавa се потиснутој тежњи да
у сну дође до много јаснијег изражајанего што га симптом може дати за време дана. Тако
прoучавањеснова постаје најзгоднији приступ за сазнање потиснутог несве-cHог,y које спада одја
отргнути либидо."41

40 Ibid.,cTp. 322.
2. Фpојдова филозофска схватања 47

Управо зато што теорија потискивања представља научнусрж психоанализе, поступак

тумачења је саставни део њене науч-не методологије. Наиме, по природи ствари, оно што је
потиснутоне може бити предмет директне опсервације, него се мора одrO-нетати његов
скривени смисао, што сe чини кроз тумачење сим-птома, снова и слободних асоцијација, сматра
оснивач психоана-лизе. Према његовом схватању, аналитичареве интерпретацијепредстављају
неку врсту сугестије о скривеном смислу у анали-3aHтовом искуству, али то не значи да су оне
произвољне и нe-Hayчнe, kako то Фројдови противници желе да прикажу. Ради се отоме да се
психоаналитичка тумачења-сугестије односе на узрокепацијентових тегоба, што значи да се
може тестирати њиховаепистемичка оправданост, према последицама које из њих произ-лазе -
ако оне доводе до излечења, онда свакако нису произвOJb-не, већ објективно засноване.
Другим речима, аустријски научник је спојио оно што сумноги методолози, поготово у
херменеутичкој традицији, билиCKJIони да раздвоје, методу разумевања смисаоних творeBиHа
иметоду каузалног објашњења, истраживање специфичних појeди-начних искустава и њихово
подвођење под заједнички етиолоШкиMодел. При томе, он је био веома подозрив према
статистичкомпoткpeпJbNBaHy IICNXOaHaJINTNyKNX Haлa3a, иCTNчyћи: ,,CтaTиCTи-кe yопште нису
поучне. Обрађени материјал је толико разнороданда би само врло велике бројке могле нешто да
искажу. Боље је дасе свако позове на своје лично искуство.“42 Ако имамо у виду
овеспецифичности Фројдових епистемолошких схватања, онда нечуди то што су она изазвала
опречне реакције и значајне теориј-cke KoHTpOBepзe.
Да закључимо. Фројдова епистемолошка рефлексија довелага је до уверења о томе да
психоанализа омогућава психологији

42 C.Фpojд,Hoва предавања за увођење у психоанализу, стр. 258.

40 Ibid.,cTp. 322.
 48 M. ГoBeдаpица, Филозофија психоанализе

да буде природна наука. Према његовом мишљењу, оно што пред-

ставла природнонаучни квалитет психоаналитичке теорије
нијењено ослањање на физикалистичку онтолOгију, него
формулиса-ње каузалних објашњења, која се могу тестирати на
објективанначин, кроз посматрање терапеутских ефеката
аналитичког рада.У ckлonу иcтрaжиBaчкo-тepaneyтcкe aнализе, овај
теоретичаp јеважну улогу доделио и методи тумачења, сматрајући
је саставнимделом природнонаучне методологије.

2.4. Менталистички и физикалистички појмовни оквир

Каo што су претходна разматрања показала, Фројд сматра

даMeHталистички појмовни оквир, за који се определио, Hе
предста-вља сметњу настојању да се психоанализа, тј. психологија, изгра- ди као
природна, објективна наука. Овакво схватање имплициpa то да
менталистички појмови не морају са собом неминовHO пIO-
влачити субјективацију и произволност, својствене
перспективипрвог лица, већ да могу задобити објективно значење,
како у од-Hосу на спољашњег посматрача, тако и из угла
субјектИBHOГ иC-куства онога ко је предмет психоаналитичкe
обраде. При томе, одкључног значаја је Фројдово откриће
несвесног нивоа менталiниX процеса, јер управо овај ниво
представља обjekтивHO пIOљbе IICиXO-лошког истраживаHa.
Ca друге стране, иако је у психоанализи недвосмислено пре-
фepиpaњe мeHталIистичког појмовног оквира, њен оснивач
ниједефинитивно одбацио ни физикалистичке појмове, а у
најмањуруку је рачунао на могућност да се у будућности догоди
своје-врсна фузија психоаналитичког и неурофизиолошког
приступа, очему сведочи и његово антиципирање ванпсихолошког
начина дасе утиче на неки психолошки механизам, садржано у
следећемразмишљању:,Сад претпоставите да нам је могућно,
рецимо, да

40 Ibid.,cTp. 322.
2. Фpojдoвa филозофcка cхватања 49

се хемијским путем умешамо у тај механизам и да повисимо илиснизимо

кванTиTет у том моменTу датог либида, или да појачамоједан нагон на рачун
другога, онда би то била у правом смисJY каузална терапија, за коју би наша
анализа дала неопходан прет-ходни рад извиђања.“43 Ови Фројдови погледи
представљају pаз-лог да се детаљније позабавимо односом између
менталIИCTИчкOr и физикалистичког појмовног оквиpa, y cклoпу њeговоr yчења.
Paзликујући актуалне неурозе, тј. психичке поремећаje кojису условљени
деструктивним можданим процесима, од психонеу-роза, као психогених неуроза,
оснивач психоанализе објашњавада се о произвољним везама између менталних
садржаја можe ro-ворити само у случајевима прве вpсте, док је код друге врсте
поре-мећајa ово искључено.44 Наиме, Фројд сматра да је код
пIсИXичKИусловљених неуроза присутан строги унутрашњи детерминизам y
односима између појединих елемената субјективног искуства,што њима
иманентној артикулацји,односно, менталистичкој де-скрипцији и експланацији,
омогућава да имају научни карактер.
OBо, HapaBHO, пoготово важи за психичке процесе који нисупIaтOлIOШKOr
типа, јер је ауторегулација једна од кључних каракте-ристика психолошке
реалности. На пример, пишући о односу из-Meђу неурофизиолошке и
менталистичке дескрипције заборавно-сти, аустријски аутор истиче: ,,Потпомогнута
умором, поремећа-јем циркулације и интоксикацијом, нека непозната психичка
силаодузима ми способност да располажем личним именима из мога

43C.Фpоjд, Увод у психоанализу, стp.408.

44Види: С. Фројд, Тумачење снова, II, стр. 182. Иначе, овај психоаналитичарHа
MHOгИM Mестима говори о томе да психичке везе у нашим доживљајиманису
произвољне, аједно од њих је и следеће: ,,У психичком нема ничer
произвољног, недетерминисаног.“ (Психопатологија свакодневног
сивота,cтp.302.) Упpaво 3бог ове претпостављене нeпpoизвољности
мeнталHихпредстава, од анализе слободних асоцијација се очекује да буде
драгоценаиcтражиBачка тexника.

40 Ibid.,cTp. 322.
50 М. Говедарица, Филозофија психоанализе

сећања, иста она сила која у другим случајевима може да произ-веде исто изневеравање
памћења при савршеном здрављу и пот-пуној способности за рад,“45 Према оваквом
схватању, погрешноје за специфична ментална стања тражити стриктно неурофизио-лошке
узроке, због тога што се она могу реализовати на разлиЧИ-те начине, под различитим
соматским околностима, док је увекизражена снажна психичка потреба као кључна
детерминанта, паје много целисходније оријентисати се ка психолошким објашњe-њима. То
представља главни разлог за Фројдово преферирањементалистичког појмовног оквира као
основног средства за фор-мулисaњe пcиxoлOшKNX обjaшњeња.
Додуше, Фројдови менталистички појмови значајно се разли-кују од традиционалног
менталистичког појмовног оквира, уну-тар којег субјектови свесни разлози - пре свега, жеља
и веровањео начину остварења жеље - имају кључну улогу у објашњењу ње-rOBOг
понашања. Битна разлика састоји се у томе што пcиXOaHa-лиза усложњава менталистички
појмовни апарат, на тај начинШто разликује више инстанци или нивоа жеља и веровaња,
обjашња-вајући дато понашање као резултанту њихових узајамних односа,о којима сâм
субјект нема потпуни увид. Другим речима, за раз-лIику од традиционалног менталистичког
поимања субјекта каобића које се одликује самосвешћу, тј. самоочевидношћу власти-тог
искуства, и аутономијом воље, у Фројдовом учењу израженаје идеја о несвесном узроковању
субјектовог искуства и хтења.
Према психоаналитичком схватању,ментална ауторегулацијаce нe може редуковати на
аутономију свести, због тога што мен-тална узрочност својим већим делом произлази из
потИсHуTИX ca-држаја искуства, који су такви да се субјeктивHO не доживљавајукао Ја него
као Оно. У овом смислу, Фројд истиче да према не-свесном ,,имамо исти однос као према
неком психичком процесу

45C. Фројд,Психоnаmoлогuја свакодневног жсивотa,crp.81.

40 Ibid.,cTp. 322.
2. Фpojдoвa филозофcкa cxватања 51

у неког другог човека, с том разликом што је то баш наш сопстве-ни психички процес“ 46
При томе, типични психоаналитИчKN Tep-мини-као што су либидо, катекса,
потИсHутO,Оно и слични- иMajy ту предност, у односу на традиционални вокабулap,шTO
ментални каузалитет описују на начин који је аналоган дескрип-цији физичког
kaузалитета, тј. под видом Hужних и довољнихyслова, као и на основу спољашњих
покретача, а не под видомслободног хтења и на основу свеcних и аутономних разлога.
IIpeма речима творца психоанализе, ,несвесна готовосm натражење може много
пре да доведе до циља Hero cвecно управље-на пажња“.47 Ово значи да психоаналитичка
модификација мента-листичког појмовног оквира подразумева то да свесно поставље-нN
циљеви и свесно формулисани разлози нису једини, нитисупериорни ментални узроци
човековог интелигентног илIИ сMиcaO-ног понашања, тј. оног понашања на које се
традиционално при-мењује модел тзв. рaзyмeвajyћer caзнања, са њему
својственомфеноменолошком дескрипцијом и хермeнeутичкOм рeкoHCTpyK-цијом. По
Фројдовом мишљењу, смисао није привилегија свeCHИX процеса, нити су јасни разлози
његов предуслов, зато што се пу-TeM пICNXOaHaJIИTичког испитивања може показати да
су сMИсленИи несвесни изрази наше лIичности, односно, наше нехотичне ра-дње и
наизглед апсурдне вербалне творевиHе илIи меHTалHе слIике.
Парафразирајући Паскала, једну од кључниX пIcNXOaHaJNTNY-ких идеја можемо
протумачити тако што ћемо рећи да несвеснo има своје разлоге које свест не познаје, што
би значило да оно имазначајну каузалну улогу у нашем понашању и размишљьању, и
тоне само онда када су у питању неповољна или неуспешна иску-ства, већ и приликом
позитивних достигнућа. Несвесни садржајиискуства су унутрашњи ментални узроци
других менталних стања,

46 C.Φpojд,Hoвa nредавања за увођење у психоанализу, стр. 160.

47 C.Φpојд, Психоnаmологuја свакодневног сивоmа, стр. 270.

40 Ibid.,cTp. 322.
 52 M. Говедарица, Филозофија психоанализе

али се из субјективне перспективе не идентификују као менталничиниоци, него се

доживљавају као дејства неке спољашње силе,као узроци који нису властити
унутрашњи разлози. Стога смо услучајевима неуспешних радњи склони да се према
њима односимокао према невољним и ометајућим факторима, који ремете оствари-
вање наших намера и нормално обављање наших психичких функција.
MeђyTим,Φpојд овакав субјективни осећај карактерише наследећи
начин: ,,Привидна инкоректност функције објашњава ce oсобеном интерференцијом
двају или више коректниX aкaтa.cc48Другим речима, он сматра да се ирационалност
не може приписа-ти несвесним процесима самима по себи, већ њиховом садејствуса
свесним актима - оба вида менталне активности рационална супонаособ, а
ирационалност настаје из њиховог некоординисаногукрштања, тј. онда када се они
међусобно односе као спољашњиузроци,а не као заједнички унутрашњи разлози. У
том смислу, заразлику од претфројдовског менталистичког оквира, менTалIИ-Cтички
појмови психоанализе омогућавају да се и иза површиHскеирационалности открије
рационално значење човекових дожи-вJаја и аката.
IIри томe, MеHTалИCтИчKи појмовни оквир остаје у унутра-шњој вези са
разумевајућим моделом сазнања, односно, са могућ-ношћу тумачења човековог
понашања, као и његових експресив-них објективација. Ово посебно долази до
изражаја у Фројдовимразматрањима о тумачењу снова. Бавећи се феноменом
сневања,он истиче: ,,Паметан може бити сан кад сe претвара да је апсур-дан.“49 По
његовом схватању, снови се могу тумачити само подпретпоставком да имају неки
ментални смисао, тј. само ако прeт-пIоставиMо да нису пуки епифеномени соматских
процеса, вeћ дa се одликују иманентном организацијом својих садржаја.

48Ibid.,cтp.336.
49 C. Фpojд, Tyмaчење снова, II, cтp. 241.

40 Ibid.,cTp. 322.
2. Фpojдовa филозофcка схватања 53

Дpyгим рeчимa, nретпостaBкa тyмачeња cнова јесте ментали-стичка претпоставка

о ауторегулацији психичких процеса, која сеу случају психоанализе, наравно, не може
редуковати на свеснуayторегулацију. Према мишљењу оснивача психоаналIизе,
свежидневни утисци и нервни надражаји, свакако, имају значајну улогy y сневању, али
они бивају прерађени и искоришћени за BлаCTИTe психичке сврхе, тј. за иманентHе
склопове представа, чије расвет-љьавањe предcтаBљa задатак тумачења снова.0
Сугеришући да биможда ,,сваки сан у свом манифестном садржају био повезан ca
оним што је рецентно проживљено, а у свом латентном садржајуповезан са
најстаријим доживљајима“,51 овај аутор много већизначај придаје латентном смислу,
зато што сматра да се у њемуналази иманентно психичко значење сневања, које је
несводивO на спољашње надражаје и актуелiHe нeypoлoшкe прoцесе. У томконтексту,
латентни садржај се тиче потИCHYTИX JINбNДNHO3HHX тежњи, а,,несвесне жeље увек
остају активне. Оне су увек про-ходни путеви... У несвесном се ништа не може
завршити,HишTa није прошло или заборављено“52 cMaтpa Фpojд.
Сагласно претходним назнакама, оснивач психоанализе обја-шњава да у
иманентном повезивању појединих елемената пси-XичKOr жNBOTa и у његовом
експресивном манифестовању, путемTBорeвиHа као што су снови, много тога зависи
од најранијих до-жиBJaja,oд тоra шTа предcтаBља првOбитну сцену наших иску-cтaва
cа властитим потребама и са потребама других, ониX коjичине наше најближе
окружење. Стога, према његовим речима,,,сеља која је представљена у сну мора
бити инфантилна“.У том погледу нема произвољьности, зато што се сва каснија

50Упopeди: C. Фpojд, Tyмaчeњe cнoвa, I, CTP.236.

51Ibid.,cTp.222.
52C.Фpojд, Tумачење снова, II, cтр. 229.
53 Ibid., cTp. 205.

40 Ibid.,cTp. 322.
 54 M. Говедарица, Филозофија психоанализе

животна искуства, спонтано и нужно, доводе у везу са

властитимпочецима, без обзира на то што их нисмо свесни као
властитихдоживљаја.
Менталистичка интерпретација је могућа управо захваљујућиOBOј
својеврсној логици психичких доживљаја, која обуxвaтa ивременски
редослед важних животних догађаja. Ипак, тумачењеснова се не може
учинити рутинским или лIинеарним поступIкOM,па Фројд упозорава да
се основно правило тумачења састоји утоме да ,,сваки елемент сна може
за тумачење представљатИ исвоју супротност, исто као и самог себе“.54
Haимe, то што је по-стојање иманентног смисла у предмету
интерпретације предусловсaме могућHости тyмачeњa-не значи да је тај
смисао лако досту-пан, јер тада не би ни било потребе за неким
посебним интеpпре-TатиBHИM TpyдOм. Поготово у тумачењу снова
имамо посла сатражењем скривеног смисла, зато што је у раду сна на
делупрерушавање и извртање његовог најдубљег значења,
односно,,пoмeрaње с једне нормалне, озбиљне асоцијације на
површнуасоyијацију, која изгледа апсурдна“,, указује аустријски аутор.Ca
дpуге стране, он сматра да вишезначност снOва нијe прeпрeкa за њихову
научну анализу, захваљујући вишеслојном ментали-стичком појмовном
оквиру који нуди психоанализа.
Жesba je KJbyчHN eJeMeHT MeHTaлИCTИчкOr тeоpиjcкor модела,како
у његовој традиционалној, тако и у психоаналитичкој верзији.У свом
традиционалном виду, менталистичка објашњења љьуд-ског понашања
подразумевају директно позивање на интенцио-нални пар жеља-
веровање као разлог и узрок за одговарајући по-ступак. То значи да код
оваквог типа објашњења нема потребе засложеним и компликованим
тумачењима, каква се користе у пси-xoaHaJIиTNчKOM тeоpиjcKOM
моделу, који се може учинити недо-

54Ibid., cTp. 123.

55 Ibid., cTp.183.
2. Фројдова филозофска схватања 55

вољьно аналитичним и сувише оптерећеним арбитрарним и нена-учним

интерпретацијама. Тако се у психоаналитичким разматра-њима жељьа често појављује
као парадоксално ментално стање,Koje ykљyчyјe npотиBљbeње себи самоме, па је веома
отежано од-ређивaњe њeног 3начeња.
На пример, оснивач психоанализе је заступао тезу да испуње-He жeJbe npeдcTaBJba
OCHовни смисао сваког сна, упркос томе шточecто cањамо и непријатне снове, за које је
тешко тврдити да cупожељни. Ипак, по његовим речима, ,,остаје увек могућност да cеи
тегобни снови и снови страха после тумачења открију као испу-њeњe жeљe“56 MoryhHоcт
oвakBor peдуктиBHOг oбjaшHeHa 3acHи-ва се на расветљавању прерушавајућег рада сна,
проистеклOГ и3унутрашњег сукоба између различитИх пIсNXИчKNX иHCTaHцN y личности,
о чему аустријски аутор каже следеће: ,,Тамо где је ис-пyBeњe жеље нераспознајно,
прикривено, тамо би морала поcтO-јати тенденција ка одбрани против ове жеље, и због
те одбране сежеља не би могла изразити друкчије него изопачена.“57 УnpaBo
иHTepпpeтaције овог типа, које манифестно значење преокрећу y Heroвy cупротност, у
тзв. латентни и прави смисао, многи сма-Tрају произвољним и крајње спорним у научном
поглeду.
Mеђyтим, Фројд је био уверен да су арбитрарност и ненауч-HOcт својствени не
његовом, него традиционалном менталистич-ком моделу, зато што се унутар њега
потенцира слободно хтењe,а занемарује снага узрока који измичу човековој
кOHTрOJIИ.ПIpeмa Heroвом схватању, посезање за посредним и коMIIJИKOBaHИM Ty-
мачењима не представља удаљавање од науке, већ њено унапpe-ђивање,тим пре што је
психоанализа учинила предметом интер-претације објективне процесе у човеку, а не
субјективна стањањeroвe cBecти. У том смислу, Фројдов менталистички модел

56 C. Фpojд, Tymaчeњe cновa, I, стp. 140.

57 Ibid.,147.
 56 M.Говедарица, Филозофија психоанализе

укључује и својеврсна физикалистичка објашњења односа измеђy различитих менталних

процеса, у виду каузалног експлицирањаенергетских притисака које врше поједини сегменти
психичкоr живота на оне друге. Другим речима, оснивач психоанализе мен-талне процесе
објашњава на основу распоређивања енергије упсихичком апарату појединца, на основу
њеног пуњења, везива-ња и пражњења, сматрајући да се на тај начин обезбеђује објек-
тивније саглéдање субјективних искустава.
Стога се у његовом учењу базична улога придаје Иду -,,Идприма у себе нагонске
потребе, које у њему налазе свој психичкИизражај... Са стране нагона Ид се пуни енергијом,
али нема никa-кву организацију, не производи никакву заједничку вољу, већ самo тежњу да
задовољи нагонске потребе, придржавајући се принци-па задовољствa.658 НаведениM
рeчима, Фројд додаје и то да сеовај базични део личности одликује отвореношћу према
сомат-CKOM,шTO 3Hачи да је мање од осталих психичких инстанци спO-собан за менталну
ауторегулацију, али и да јe њeгoва eнергeтскa мoћ HajBeħa.
Према учењу оснивача психоанализе, најважнији део Ида јесексуални нагон, јер управо
у њему највише долази до изражајаOTBореност психе према соматскбм, односно
међузависносT MeH-талних и физикалних процеса. Сексуални нагон је основни енер-reтски
peзеpвоар лIичности, па његово везивање за одређене сценеиз детињства,тј.фиксирано
иHвeстирањe cекcуалне енергије управцу специфичних и стереотипних објеката, циљева и
ситуаци-ја, има значајне последице по ментално функционисање и у ван-сексуалним
сферама живота, сматра Фројд. Стога се и смисаопсихоаналитичке терапије састоји у
ослобађању везане енергије,у њеном пражњењу и преусмеравању, што речито говори о
физи-калистичким примесама у психоаналитичкој варијанти ментали-

58C. Фpоjд,Hoвa предавања за увођење у психоанализу, стр. 164.

57 Ibid.,147.
2. Фројдова филозофска схватaњa 57

стичког појмовног оквира. При томе, вероватно ниједан други пo-јам није у тој
мери истовремено и менталистички и физикали-стички као што је то појам
сексуалног нагона.
HaиMe,oBaj Hагон, са једне стране, има јасну биолошку функ-цију, анатомску
и физиолошко-хормонску основу, као и изразитуфизичку силовитост у својим
манифестацијама, али,са другестране, подразумева веома широк cпектар
менталних садржаја,симболичких значења и нежних прeдстава, односно,
квалитатив-но обојених субјективних доживљаја, који су у значајној мери ау-
торегулативни, па имају велики повратни утицај и на само оба-вJање сeксуалног
акта, тј. на његове органске аспекте. Другимречима, сексуални нагон делује и као
права физичка сила илиенергија, која припада каузалном ланцу физичких догађаја
у везиса телом и његовим понашањем, и као привидно спољашњи
узроксубјективних доживљаја-а заправо њихов унутрашњи покретач,Ha OCHOBy
HeCBeсне либидинозне катексе и дисоцираних мeHTaЛ-них репрезентација - и као
унутрашњи разлог-узрок одређенихсвесних стања и поступака. Управо због ове
вишесмислености уз-роковања у нагонској динамици, Фројд комбинује
менталистичкуи физикалистичку дескрипцију психичких процеса.
Дakле, Фројдов менталистички појмовни оквир веомa je cne-цифичан и у
извесном смислу подразумева оно што се у савреме-ној филозофији назива
становиштем нередуктивног физикализма,према којем свако ментално стање има
своју физичку подлогу,али и специфичну унутрашњу организацију, због чега није
могу-ћа редукција менталних квалитета на физичка својстBa.59 Ocoбe-ност његове
психоаналитичке теорије састоји се у томе да она

59 Такво тумачење Фројдовог учења, између осталих, даје и амерички

филозофДоналд Дејвидсон. Овим питањем смо се више бавили у својој
претходнојкњизи Филозофскa aнализа ирационалности: измењена стања
свеcmu u слабост воље (Мали Немо, Панчево, 2006), па заинтересованог
читаоцаупућујемо на њу, посебно на делове: стр.21-36. и cтp. 44-53.

57 Ibid.,147.
 58 M.Гoвeдаpица, Филозофија психоанализе

односе између паралелних психичких процеса, које описује мен-талистички,

објашњава по аналогији са физикалним процесима,тј. на основу спољашњег
узроковања, а не преко позивања наyHутрашње разлоге, својственог
менталистичким објашњењимa.У том смислу, Фројдов0 учење је
инкорпорисало поступак тумаче-ња скривеног значења човекових доживљаја,
израза и поступака,у објашњења физикално-каузалног типа, која су таква да
кључнуулогу приписују енергетским процесима пуњења и пражњења.
При свему томе, оснивач психоанализе заступа тезу да не п0-стоји
суштинска разлика између објашњавалачке методологијекоја је примерена
истраживању менталних поремећаја и оне којасе тиче проучавања ментално
здравог понашања. Наиме, за разли-ку од традиционалног менталистичког
експланаторног модела,Фројд сматра да и у случајевима тзв. HоpMалHог и
рационалногпонашања детерминишуће факторе не представљају само
свесниразлози, него и спољашње каузалне релације између
појединихMeHTалних стања, сходно њиховој енергетској моћи. Сa дpуre
cтране, према његовом мишљењу, ни оно што изглeдa кao cacBиM
ирационално и/или патолошко у људском понашању, није лище-но
иманентног менталног смисла и њему својствене каузалнеулоге,који се могу
адекватно расветлити само кроз психоанали-TNчKO иCПИTИBaњe.

2.5.3akљyчak

Фpојд није могао да избегне повремена филозофска разма-Tpања, зато што су

она била диктирана иманентним захтевиMа и3-градње психоаналитичке
теорије, пре свега у погледу њене систe-матизације и епистемолошког
утемељења. Наравно, може сеroBOPИTИ N O HeKИM ИMIJИЦИTHИM
ОHTOЛOЩкO-aHTPOIIOJIOIIIKNM npeT-поставкама Фројдовог учења, у смислу
прихватања материjали-

57 Ibid.,147.
2. Фројдова филозофска сxватања 59

CTИчког и ирационалистичког погледа на свет и човека,али ce Mopa

KOHCTaTOBати то да је за оснивача психоанализе била карак-теристична
тежња да остане неутралан у односу на метафизичкуспекулацију о
специфичним својствима универзума и љьудскогбића.ПIошто он прихвата идеју о
јединственој материјалној осно-ви света,без упуштања у њену опсежну разраду и

спецификације,њeгово опшTe филOзофско становиште може се

оквалификовати икао позиција неутралног материјалистичког монизма. У
свакомслучају, у Фројдовом опусу нема довољно експлицитниX eлIeмe-
ната, који би нам дали за право да говоримо о његовој
филозофијипсихоанализе, у смислу метафизичких и онтолошIKиX
конЦenЦиja.
Фpojдова филозофска рефлексија у погледу
систематизацијеконцептуалних елемената психоаналитичког учења,
везана je 3a оно што је он назвао метапсихологијом, мислећи при томе
на ме-татеорију о властитој теорији. Као што је претходно показано,
усвојим метапсихолошким покушајима, овај теоретичар је форму-лисао
концептуални модел за обухватно психоаналитичко саглé-дање
менталних феномена, у односу на њихова три претпоста-BJbeHа OCHOвна
аспекта - топографски, динамички и еконOMCKИ.Овај теоријски модел
подразумева природнонаучни приступ и по-сматрање психичког апарата
по аналогији са физичким ентитети-ма и процесима.
Међутим,сâм Фројд је уочио да у њему постоје бројни фило-30фски
проблеми, због чега га је садржински мењао, да би накрају оценио како
он и није од пресудне важности за психоанали-тичко учење. Ово значи да
о филозофији Фројдове психоанализеможемо говорити у смислу
постојања филозофских проблема уHoј, који се тичу тешкоћа у
кохерентном повезивању њениx paз-ліичитих аспеката, од чијег
решавања је он сâм одустао. Слобод-није речено, филозофија оснивача
психоанализе састоjи ce у тoмe да у психологији треба избегавати
преокупираност нерешивимфилозофским проблемима, тј. таквим
проблемима који се He Mory

57 Ibid.,147.
60 М.Говедарица, Филозофија психоаналuзe

решити на објективан начин, зато што су за њу од

централногзначаја емпиријска истраживања, а не концептуална
разматрања,односно, унутрашња усклађеност различитих
елемената теорије.
Овај, у основи негативан став према потреби за филозофско-
онтолошким продубљивањем и концептуалним
усаглашавањемсадржаја властитог учења довео је Фројда до једне
друге врстебављења филозофијом - до епистемолошких
разматрања о валид-Hости емпиријског сазнања и о карактеру
оправдања за пIсиxоанa-ЛIИтичке тврдње. У том погледу, оснивач
психоанализе је вероваода се одговори на ова епистемолошка
питања могу потпунO ОДBO-jNTN Oд OHTOJOШких гледишта, која
изгледају као њихови састав-ни делови, па је и епистемолошку
cупеpиоpноcт природних наукасматрао независном од
материјалистичко-физикалистичког стано-вишта у онтологији и
филозофских проблема повезаних са њиме.
Тврдећи да психоанализа омогућава психологији да
постанеприродна наука, он је имао на уму то да његов
истраживачки при-ступ обезбеђује психолошким сазнањима
атрибут објективности,који је својствен природним наукама, а не то
да психоанализаврши редукцију свих психичких стања и процеса
на базична cта-ња и процесе у природи. Према његовим
епистемолошкИM cxBa-тањима, валидност емпиријског сазнања
тиче се његове објектив-HOCTИ,која се заснива на формулисању
проверљивих каузaлIHИX објашњења-природне науке пружају управо таква објашњења,
аисто важи и за психоaнализу. У том контексту, Фројд је сматраода

потврду објективног важења психоаналитичких тврдњи пружa

клиничка евиденција о успешним ефектиMа IICNXOaHаJИTИчKe
Tepa-пије, који могу произаћи само из адекватних каузалних објашњења. C пуним правом, о
филозофији психоанализе у делу њеног твоpцa можемо говорити
управо у овом епистемолошком смисJy.
Осoбеност Фројдове пcиxоaналитичкe теорије, у погледу ме-
57 Ibid.,147.
60 М.Говедарица, Филозофија психоаналuзe

тодологије, састоји се у инкорпорирању херменеутичке мeтоде y

каузални модел објашњења, својствен природним наукама. OBO

57 Ibid.,147.
2. Фроjдова филозофcка сxватања 61

на свој начин потврђује да оснивач психоанализе није био

склонметодолошкој сепарацији природних и хуманистичких или дy-
ховно-историјских наука, већ да је сматрао да свака права наукаима
обележја природне науке. Пошто је херменеутичка методаBeзaHa за
менталистички појмовни оквир, а експланаторни MодeЛприродних наука
за физикалистички појмовни апарат - не нужнO и 3a фN3NKaJNCTNyKO
OHTOJIOIIKO CTaHOBNшTe-пoмeHyTa ИHкOpIIO-рација подразумева то да
се у Фројдовој психоанализи на особенначин комбинују менталистички и
физикалистички појмови. У томCMислу се, иако има сличности са њим,
психоаналитИчка ваpијан-та менталистичких објашњења и разликује од
традиционалногMeHTaJIИстичког модела, раширеног између осталог и у
тзв. фOJIK--IIcиxOJIOrији (тј. народској, популарној), који се одликује диpeKT-HИM позивањем на
субјективна ментална стања као свесне разлогеи узроке за одређено
понашање и језичко изражавање.
3a разлику о тога, психоаналитичка теорија у појединим сег-
MeHTИMa JbyдckOг иcкycTBа раскида ову претпостављену нужнувезу
између разлога и узрока, објашњавајући човеково понашањеи
eкcпpecиBHe тBорeвиHе као резултанту каyзалHиX - а не и paз-ложних -
релација између паралелHиX мeHTалHиX стања и процecа.За
одређивање значења засебних мeHTалHИX cтaњa и процеcа, којесе тиче
и њихове енергетскe моћи, пcиxоaнализа користи методутумачења, док
за саглéдање њихових узајамних односа примењу-је природнонаучни
модел каузалних објашњења.
Оваквим комбиновањем природнонаучне и
духовнонаучнеметодологије Фројд је изазвао бројне филозофске
расправе,па сеy TOM CMNCJу може говорити о филозофији психоанализе
као оједној важној области истраживања у савременој
филозофији.Дакле, ако и може бити спорна теза о томе да постоји нека
Фрој-дова властита филозофија психоанализе, несумњиво је да се
можеговорити о филозофији психоанализе у списима бројних профе-
сионалних филозофа, како континенталне, тако и аналитичке

57 Ibid.,147.
 62 M. Гoвeдаpица, Филозофија психоанализе

провенијенције. Пошто је реч о веома разуђеној области истражи-

вања, чији носиоци примењују хeтeporeHe тeopиjcke приступе, мићeмo
се у наставку ове студије усредсредити на по једног репре-3eHтативног
представника савремене континенталне и савремеHe аналитичке
филозофије - на релевантна гледишта немaчkor ayтopаЈиргена
Хабермаса и америчког теоретичара Адолфа Гринбаyмa.

57 Ibid.,147.
 3
XABEPMACOBA
ФИJIO3OФИJA IICHXOAHAJII3E

3.1.XaбepмacoBo cтaHOBишTe
Јирген Хабермас (1929-) самосвојан је мислилац, којег је те- шко везати за одређени
филозофски правац или чврсто уобличенотеоpиjcко становиште. Он је доста
еволуирао у својим филозоф-CKИM пOгледима, а како је реч о живом филозофу
- по многиMa једном од највећих живих филозофа - који и даље развија

својеучење,депласирано је покушавати да се да коначан суд о њего- вом

филозофском профилу. Умecто тога, ми ћемо се у овом раз-Mатрању ограничити

на једну фазу у његовом мисаоном развоју,на ону фазу у којој је Хабермас посебну пажњу

посветио и филO-з0фском испитивању Фројдове психоанализе. У овој фази

он јебио веома близак становишту критичкe теорије друштва, допуње-
HOM HeKNM идејама херменеутичке провенијенције, па ћемо у TOM
смислу настојати да одредимо само она његова теоријска полази-шта
која су битна за нашу тему. Дакле, о Хабермасовом филозоф-cKOM
cтaHOBИITy пINшемо у условном смислу, имајући на уму ненеко
његово дефинитивно или доминантно филозофско убеђење,Hero
теоријски контекст његове филозофије психоанали3e.
Хабермасово дело од централног значаја за нашу тематику носинаслов
Сазнање и интерес (1968), чија су тPи послeдiа поrлаBa
64 M.ГoBeдаpица, Филозофија психоанализе

посвећена оснивачу психоанализе - десето (,Саморефлексија каонаука:

Фројдова психоаналитичка критика смисаоности") и једа-Haecто
(,,Погрешно сцијентистичко саморазумевање метаncиXO-логије.Прилог
логици опште интерпретације“) у целости, а два-наесто делимично
(,,Психоанализа и теорија друштва. Ничеоваредукција сазнајних
интереса“). Реч је о делу у којем се ауторбави различитим појавним
облицима онога што назива кризомкритике сазнања, тумачећи са
позиције критичке теорије дру-штва, осим Фројдових и Ничеових,
идеје вeликог броја релевант-них филозофа: Канта, Фихтеа, Хегела,
Маркса, Kонта, Maxа,Пep-са и Дилтаја. При томе, овај немачки филозоф
демонстрира фа-сцинантну филозофску ерудицију и ширину,
показујући да је уфилозофским разматрањима овог типа
интерпретација туђих иде-ја од кључног значаја за формирање и
формулисање властитe концепције. Вероватно је и овај иманентни
херменеутички односпрема филозофској традицији допринео томе да
Хабермасова фи-лозофија психоанализе буде прозвана
херменеутичком, а не кри-тичкотеоријском, као што би се то могло
очекивати с обзиром наОсHOBHо филозофско становиште из којег је
проистекла.
Kao yтемeJbивачи ФpaHkфypTcke IIIKOJIe, OAHOCHO,
CTaHOBNIITa критичке теорије друштва, Макс Хоркхајмер, Теодор
Адоpно иXepбepT Mapky3e Takође су значајну пажњу посвећивали
Фројдо-вим идејама, сматрајући да изворно психоаналитичко учење
имазначајан критички потенцијал. Тако Адорно
истиче: ,,Фројдовавеличина, као и свих радикалних грађанских
мислилаца, cастojисе у томе што је противречности остaBJbaо
нерешeниM и шTO jепрезриво одбијао да захтева систематску
хармонију тамо где јесама ствар била у себи расцепана. Он је учинИO
очИTNM aHTaгOHN-CTИчKN KapakTep дpyшTBeHOr peaJиTeTa.“

1
Т. Адорно, ,,Ревидирана психоанализа“,Kyлmypa, Беоrpaд, 57-
58/1982,crp.144.
3. Хабермасова филозофија психоанализе 65

Слично њему, Мapkyзе зacтупа тезу о политичкој актуелно-сти Фројда, коју

објашњава на следећи начин - »реч је о томе дасе психологија схвати као политичка
наука, тј. да се у нагонимапојединца препознају учвршћене друштвене
формације“.? Xaбep-масова филозофија психоанализе надовезује се на оваква
схвата-ња припадника старије генерације Франкфуртске школе, у тоM смислу што
се у њој наглашава то да се суштина Фројдовог уче-ња састоји у рефлексији
психолошких последица одговарајуће со-цијалне интеракције,а нe у иcтраживању
природног каузалитетау сфери пIcиxичkиx npoцeca.
ШITa cy ocHOBHe kapaктepистике становишта критичке теориједруштва? Oво
становиште је везано за Марксов историјски матe-ријализам, односно 3a њeroву
кpитику немачког класичног идеа-лIи3ма, која је подразумевала и преузимање
неких важних садржа-ја из критикованих учења, пре свега из Хегелове
филозофије.Jедна од тих преузетих идеја јесте и она која је садржана у поме-
HyTOM наслову Хабермасове књиге, чији се смисао састоји y cxва-тању да се
сазнање не може одвојити од вредновања, тј. да се немогу раздвојити теоријски и
практични иHтepecи yмa. Дoслeдноовој тези, Маркс и њиме инспирисани
припадници Франкфуртскешколе, у својим научним истраживањима, критички су
се односи-ліи не само према туђим теоријским решењима,него и према ca-мој
стварности која је предмет истраживања, схватајући друштве-ну стварност као
историјски променљьиву,а саму теорију као је-дан од чинилаца њеног практичног
мењања.
2Х. Маркузе, ,Друштвена и психолошка репресија. ПIолитичка
актуа[е]лностΦројда“, Филозофско читање Фројда (зборник, прир. О.
Савић),ИHLCCOC,Београд, 1988, стр. 279. Иначе, од свих припадника Франкфуртске
школеМаркузе се највише бавио Фројдовим делом, посветИBшIN му порeд BиШe
чланака и књигу Ерос и чивилизација (1955). Више о рецепцији психоанали-зе у
критичкој теорији друштва погледати у: М.Говедарица, ,,ПсихоанализаУ критичкој
теорији друштва“, Критичка теорија друштва (зборник, прир.Ж.Шapић),УФДM,
Бањa Лукa,2010, cтp.60-73.
66 М. Говедарица, Филозофuja ncuxoaналuзе

Другим речима, за разлику од тзв. традиционалне теорије,кoју је

одликовао контемплативни однос према ономе шTO се cMa-трало
сфером увек истог, независном од људскe воље, критичкутеорију
одликује то да свако стање ствари сагледа као
друштвенопосредовано и пролазно, као историјски произведено и
самимтим подложно свесном преобликовању, у складу са људскиM
практичним интересима и вредносним преференцијама. Као та-ква,
критичка теорија не жели да буде неутрална у односу на по-стојеће
стање ствари, већ је вредносно ангажована у правцу ства-рања
услова за проширење човекових друштвених и индивидуал-HиX
слобода. Пошто полази од тога да је дати ниво еманципацијеувек
друштвено формиран, критичка теорија за свој главни пред-мет
проучавања узима управо друштво, због чега и добија
називкрumичкa mеоријa друштва. У том смислу, једну од кључних
кa-рактеристика ове теоријске оријентације чини иHCиCTиpaњe Ha
MO-MeHTY сaмоpефлeктOвaњa практичне улоге сазнања, тј. на
рефлек-TOBaњy дpyшTBeHe уcлOBљeHOCTи кaко стварности, тако и
свести оHoj.
ПIрема Xабермасовом сxватању, ,,науци у стриктном
смислунедостаје баш тај моменат рефлексије, којим се одликује критика“.3 Kpизу критике
сазнања, овај филозоф види у стању стваpи за којe је
карактеристично то да је филозофско испитИBaњe о
могућHOCTИcaзHaHа, o њeговим трансценденталним
претпоставкама, замени-ла теорија (природне) науке, која се према
сазнању односи каопрема евидентној и неупитној емпиријској чињеници. Објашњa- вајући
да последице ове трансформације нису безначајне, Хaбep-мас
истиче: ,,Теорија науке ослобађа се питања о субјекту који са-знаје.“4
Насупрот томе, критичка теорија води рачуна управо осубјекту
сазнајног процеса, настојећи, са једне стране, да покаже
3J. Xaбepмac, Caзнање и uнmepec, Hолит,Београд, 1975, cтp.78.
Ibid., cTp. 100.
3. Xабермасова филозофија психоанализе 67

kако се иза привидне научне неутралности и објективнOCTИ кpиjy

одређени партикуларни субјективни интереси, интереси домина-ције, док,
са друге стране, тéжи да афирмише универзалне еман-ципаторске циљеве
људског рода, као легитимне интереce коjитреба да усмеравају свако
научно сазнање, а поготово истражива-ња y хуманистичким наукама.
У oм погледу, став критичке теорије разликује се од сцијен-тистичког
начина размишљања, а сцијентизам Хабермас одређујекао,,вepу науке у
себе саму, наиме,убеђење да науку више не мо-жемо схватити као један
облик могућег сазнања, него сазнањеморамо идентификовати с науком“
ПIо мишљењу немачког ауто-ра, веровање да само егзактно научно
сазнање заслужује назив са-знања није оправдано - између осталог, и због
тога што егзактненауке не могу да обезбеде важне сазнајне увиде који сe
тичу cа-морефлексије, док филозофско мишљење успева у томе.
Стora,истраживачка оријентација критичке теорије друштва не подразу-
мева редуктиBHN nристyп, већ, поред интepдисциплинарних науч-HИх
испитивања, укључује и филозофску рефлексију.
У XaбepMacoBом покушају реафирмације критичке теоријесазнања
интересантно је то да је он у неким аспектима радикал-нији како од Канта,
тако и од Маркса. Према његовим речима:,,Kантова критика сазнања
допушта да претходно дâ себи емпи-ријски појам науке у облику
савремене физике и одатле добијакритеријуме могуће науке уопште.“Ово
значи да су, у одређенојмери, сцијентистичка редукција сазнања и
идентификOвањe прИ-родне науке са науком уопште изражени и код
самог Канта, иакоје његова мисао обележена критичким настојањем и
трансценден-TалHИM зacнивaњем мoгућer cазнања. По тумачењу аутора
Сазна-ња и интереса, ствари слично стоје и сa Maрксом, jер,,да би

5 Ibid., cTp.31.

6Ibid., cTp.51.
68 М.Говедарица, Филозофија психоанализе

пoказао научност своје анализе,Mapкc je cтално износио анало-гију с

природним наукама“.?
При томе, сматрајући их позитивистички обојеним, он сеоcврће на
следеће Марксове речи: ,,Природна наука ће касније со-бом обухватити
науку о човеку, исто онако као што ће наука о чо-веку собом обухватити
природну науку: то ће бити једна наука."8Својим коментарима Хабермас
недвосмислено потврђује то да мује страна позиција методолошког
холизма и да је склон методоло-шкој сепарацији природних и
хуманистичких наука, што ће доћидо изражаја и у његовој филозофији
психоанализе.
Када је реч о разлици између Хабермасовe и Mаркcoвe филIO-
зофије, важно је напоменути то да се њена суштина тиче односаизмeђу
комуникативне и инструменталне делатности. Haимe,Xa-бермас сматра
да је Маркс у својој теорији друштва занемариозначај језика и праксе
споразумевања, тj. комуникативно делање,a преценио улогу рада, тј.
инструменталне делатности, сводећидруштвену интеракцију на функцију
производних снага и прои3-водних односа. Према његовим речима, код
Маркса је присутна,редукција акma самопроизвођења људског рода на
рад“.
Иако су многи марксисти заступали тезу да је у Mаркcовомделу
испољена јасна разлика између праксе и рада, као ширегKoHцeпTa cа
HOpMаTивном конотацијом и ужег појма са дескрип-TИBHИM
3HaчeHeM,ayтop CaзHaњa u uHmepeca cмaтрa да Oво paз-ликовање није
ваљано спроведено, односно, да су занемаренеHeke његове важне
импликације, па себи поставља задатак дa OT-клони тај недостатак
марксистичке теoрије друштва. По његовоммишљењу, Марксова тежња
ка једној природној науци о човекупредстава потврду поменуте
редукције историјског развоја човe-
7 Ibid., crp. 77.
8K. Mapкc,Eкoнoмскo-филозофскиpykonucu uз 1844.,y:Paнu
padosu,3aгpeб,1953,cTp.235.
9J. Xабермас, Сазнање и интеpec,cTp.73.

6Ibid., cTp.51.
3.Xaбеpмаcова филозофија психоанализе 69

чанства на увећавање људских технолошких моћи у процесу рада.У том

смислу, Хабермас истиче да се наука о човеку аутора Kanu-mana ,,Ha kрају
претвара у управљање друштвеним процесимa иCTO OHакOкао што се
природна наука претвара у техничку Moħрасполагања“.ЛIогика обе науке
своди се на оно што је Xабер-масов претходник Херберт Маркузе назвао
једнодимеH3ИOHаJHИM логосом доминације, формулишући свој став
речима-,ткиво дO-минације је постало ткиво сaмог yмa“.1
Значајна блискост између Хабемасових идеја, и3 OBOr пIepИO-да, и
Маркузеових схватања може се објаснити тиме што је нe-знатно пре књиге
Сазнање и интерес Хабермас написао студију o Маркузеовој филозофији, под
насловом Техника и знаносm као,, идеологија“ (такође 1968). У овој студији
аyтоp сe cлажe cа иH-терпретираним припадником старије генерације
критичке теоријеоко тога да став доминације представља кључну
карактеристикуNHструменталне, научно-технолошке рационалности, али у
томеHе види нешто што је временски ограничено и што има идеоло-шки
карактер, већ сматра да је реч о својеврсном трансцендентал-ноM оквиpy
природнонаучног сазнањa.
Cледствeно томе, Хабермас одбацује Маркузеoву идеју о уну-трашњој
трансформацији инструменталне рационалности, о,,ре-волуционирању
саме знаности и технике“,2 заступајући тезy дa природна наука и техника
никада не могу постати уметност, истоkao што ни рад никада не може
постати игра. Према његовИM pe-чима,,алтернатива постојећој техници,
замисао природе као про-туиграча умјесто као предмета, односи се на
алITepHaTИBHy cTpyK-тyру дјеловања: на симболично посредовану
интеракцију за
10Ibid.,cTp. 79.
11X. Mapкyзe,Чoвjeк jедне димензuјe,,Beселин Mаслеша, Cарајево,
1968,CTp.161.
12J. Xабермас, Техника и знаносm као ,,идеологија“,Школска
кига,3агреб,1986,cTp.57.

6Ibid., cTp.51.
70 M.Гoвeдаpица, Филозофuja ncuxoaнaлuзе

разлику од сврховито-рационалног дјеловања“. 13 То значи дa оваj филозоф

сматра погрешним како схватање да еманципација људ-ског рода почива
искључиво на процесима у сфери рада, у обла-сти инструменталног или
сврховито-рационалног делања, тако иочекивање да репресивна структура
рада, науке и технике, можеда буде квалитативно измењена и пацификована
у својим иMa-нентним оквирима. У том смислу, он комуникативно делање
видикао алтернативну структуру у односу на рад/инструменталну де-латност,
верујући у несводиву и незаменљиву улогу овог типаделатности у
самопроизвођењу и еманципацији човечанства.
Хабермас истиче: ,,Док инструментално делање одговарапринуди
спољашње природе, а стање производних снага одређуje меру техничког
располагања природним силама, комуникативнO дeлaње одговара
обуздавању сопствене природе: инстИтУЦИOнал-ни оквир одређује меру
репресије помоћу грубе силе, друштвенезависности и политИчкe власTи.“4 По
мишљbeњу овог аутора, непостоји директна корелација између мењања
спољашње природеи формирања људског бића, односно стварања његове
тзв. уHy-Tрaшње природе, као што то сугеришу бројна места из Мapкco-вих
списа. Реч је о два различита циља и процеса, која не морајуконвергирати,
зато што они подразумевају два различита типа де-ловања и њима својствене
облике научне рационалности, сматраXaбepмac.
IIpeMa OBOM схватању, природне науке и техника чине дeo ceктора
инструменталне делатности, чији се смисао састоји у обез-беђивању човекове
владавине над спољашњом природом, док ce друштвено-хуманистичке или
духовно-историјскe науке тичу ко-муникативног делања, које подразумева
међусобну координацијуодносâ у људској заједници, у погледу обезбеђивања
одрживих

13Ibid., cTp.59.
14J. Xaбeрмаc, Cазнање и интерес, стр.85.

6Ibid., cTp.51.
3. Xaбeрмаcова филозофија психоанализе 71

индивидуалних и социјалних права и слобода. У том смислу,виши облици

еманципације - о којима је реч y cавременом дру-штву -представљају
задатак за комуникативно делање и могућеих је остварити само у његовом
домену, а не у сфери рада и ин-cтpyменталне рационалности, као што је то
Маркузе зacтyпao y неким својим списима. Консеквентно оваквом начину
размишљањa,Хабермаc суштинy комуникатиBHе делатносTи виДи у
прогресивHOмсмањењу репресивне интеракције, на основу ненасилног
споразу-мевања, које подразумева и значајну улогу херменеутичке методе.
Ayтop kњиге Сазнање и интерес објашњава: ,Интересиманазивам
основне оријентације које су везане за одређене фунда-менталне услове
могуће репродукције и caмоконституисања људ-ског рода, наиме, за рад и
интеракцију.“15 Према његовом схваTa-њу, субјективни интереси људског
родa ниCу нешTо шTO корум-пира научну објективност, зато шTо ,интерес
који води сазнањетек утврђује услове могуће објективности сазнања“.6
Другим pе-чима,објективност не иcKљyчyje, Hero пpeтпocтaBJbа одређени
cуб-јективни интерес човека, и то не само у случају хуманистичко--
историјских дисциплина - које Хабермас назива и хермeHeyTич-ким наукама
- већ и када су у питању природнонаучне дисциплине.
Pазлика је само у врсти интереса, у том смислу што се при- родне науке
руководе техничким, а херменеутичке науке
прак-тИчнИM
иHтepесима, и то практичким у Аристотеловом значeњy друштвене
координације. По немачком аутору, ,,херменеутичкe науке су
смештене у говорно-језички посредоване интеракције,kao што cy
eмпиријcко-аналитичке науке смештене у функцио-нални круг
инструменталног делања“. У складу са различитИM интересима и секторима
којима припадају, разликује се и смисаообjekTиBHOCTИ код овиX двеју врста
наука -Xабермас на примеру
15Ibid.,cTp.241.
16Ibid., cTp. 224.
17Ibid.,crp. 221.

6Ibid., cTp.51.
74 M.Гoвeдаpица, Филозофијa nсuxоанализе

рефлексивност-у смислу узајамности и потврде важења од стра-не другог - једна од

кључних карактеристика говорног језика.
Дилтај и Гадамер, као најзначајнији представници херменеу-тичке оријентације у
филозофији, такође наглашавају да је језикнајважнија форма изражавања људског
искуства и основни меди-jyм рaзумевања. У том смислу, Гадамер истиче да је
језик ,,срединау којој долази до споразума партнера и споразумевања о
CTBapи“,24док Дилтај тврди: ,,Унутрашњи живот човека једино у језику нa-лази свој
потпуни, исцрпни и објективно разумљиви израз. 3богтога тyмачeњe или
интерпретација у писму садржаних остатакаљудског бивства представља средиште
вештине разумевања.6625
Бeз обзира на то да ли се тумаче изговорене или записане речи,могућност
њиховог тумачења почива на истом темељу, на дијалo-шкој интеракцији, на односу
између Ти и Ја, који се квалитативноразликује од односа између сазнајног објекта и
сазнајног субјектау природним наукама. При томе, немогућност потпуне
теоријскедистанце у духовним наукама Дилтај изражава на следећи начин:,,Hema
рaзумевања без вредносног осећања.“26 Тумачећи на лIин-гвистички начин ову идеју
о неопходном садејству различитихпCNXИчKNX фyHKцИја у херменеутичком поступку,
Хабермас објa-шњава да је pеч о преплитању дескриптивне, евалуативне и ноp-
мативне функције језика, које су аналогне коГHИTИBHИM, eMOTИB-ним и
волИTИBHИM MeHTалIHИM npoцecNMa.27
Ca дpуге стране, излажући тезу о томе да у духоBHИM нayкaMa интерпретирани
садржаји и интерпретативне теорије нужно cа-припадају истом херменеутичком кругу,
овај филозоф истиче:,,Између њих Дилтај не претпоставља релацију ступњева (као

24X.-Г. Гадамер, Истина и метода, ,Веселин МAacлeшa“, Capajeвo, 1978, cтp.417.

25B. Дилтај, Заснивање духовних наука,стр. 96-97.
26Ibid., cTp. 115.
27УпopeдиTи: J.Xaбepмac,Сазнање и интерес, стр. 194.

6Ibid., cTp.51.
3. Хабермасова филозофија психоанализе 75

између чињеница и теорија, објектног језика и метајезика),негорелацију

између дела и целине."28 у сваком случају, бројне спе-цифичности ових наука
произлазе из тога што су оне својом упу-ћеношћу на поступак разумевања
уједно упућене и на коришћењеговорног језика, а не формалног.
На основу свега претходно изложеног, Moжемо констатоватида Хабермас
врши значајне корекције у оквиру становишта кри-тичке теорије друштва, на
тај начин што га проширује одговара-јућим идејама херменеутичке
филозофије. У складу са херменеу-тичкиM схватањем сазнања, он критичку
теорију види као саставHидео несводивих хуманистичких наука, које се тичу
комуникатив-ног делања, оштро се супротстављајући неким MapкcoвиM
иMaрксистичким идејама о конвергенцији природниX и друшTBe-Hих наука.
Међутим, упркос херменеутичким корекцијама, сма-трамо да Xабермас у
својој филозофији психоанализе није оду-стао од кључних идеја критичке
теорије друштва, за које се можерећи да представљају филозофску позадину
његовог истражиBa-ња Фројда, док му херменеутички погледи служе као
одговарају-ћи MетодолOшKи оквир. Једну од карактеристичних криTИчKOTeO-
ријских идеја, која представља нит водиљу у његовој
филозофијепсихоанализе, немачки аутор је формулисао на следећи
начин:,Сaмoрeфлекcujaje onaocaње и уједно еманциnација, увиђање иyjедно
ослобођавање од догмаmске зависносmu.“29 上 Hapедномодeљку ћемо
показати на који начин ова идеја долази до изражајау Xабермасовој
интерпретацији Фројда.

28Ibid.,cTp.217.

29Ibid., cTp.254.
76
M.Гoведарица, Филозофија психоанализе

3.2. Cмисао психоаналитичке саморефлексије

Хабермас сматра да психоаналитичка теорија припада под-ручју

хуманистичко-херменеутичких наука и комуникативне ра-ционалности.
Ако се смисао ових наука састоји у томе да олакша-jy рaзумевање и
комуникацију међу људима, онда се за психоана-лизу свакако може
рећи да ради на истом задатку. У складу са по-лазним поставкама
критичке теорије, немачки филозоф верује дасе крајњи узроци
психичких сметњи, којима се бави Фројдовоучење, не налазе у
природним процесима него у друштвеној ин-теракцији, и да је њихово
разрешење управо због тога могуће по-стићи само у комуникацији
између аналитичара и анализанта.
При томе, он настоји да покаже како је психоанализа
најбољапотврда за тезу да је споразумевање са самим собом
посредованоспоразумевањем са другима, исто као што неспоразуми са
собомувек имплицирају одсуство интерсубјeктивног разумевања.
KаоШто то генерално важи за духовне науке, говорни језик је
основнодијагностичко-терапeутcко средство и у психоаналитичкOм
TpeT-ману, па Xабермас покушава да суштину психичких
девијацијаодреди преко девијантне употребе језичких симбола. Kада
је речо саморефлексији, овај филозоф сматра да психоаналитичко
иску-CTBO CBeДOЧи о кључном значају превазилажења афективних от-
пора за формирање критичке свести, односно зреле,самосвесне
ислободне лIичнOCTИ.
Према Хабермасовим речима, ,,психоанализа је за нас реле-BaHтна као
једини опипљьиви пример једне науке која саморефлек-cиjy MeтодcKи
3axтeBa"30 Oвe peчи моrу деловати збуујуће, акоимамо у виду то да је
Дилтај,на пример, истицао значај саморазу-MeBaba-y cмислу
ayтобиorpaфcког искуства - 3а тумачење тy-ђих доживљаја и духовних
творевина. Међутим, када теоретичаp

30Ibid.,crp.259.
3.Xабермасова филозофија психоанализе 77

комуникативног делања говори о саморефлексиjи,он нема на умунепосредно

саморазумевање субјекта духовнонаучног сазнања,као Дилтај, него специфичан вид
еманципаторског продора у са-мосвести проучаваног субјект-објекта, који се остварује
по-средством интерактивHог превазилажења његових унутрашњихaфeктивHих отпора.
У овом контексту, смисао Хабермасове реченице се састоји уyказивању да
психоанализа за свој предмет има ситуације отежа-ног или ометеног саморазумевања,
кје настоји научно-методскида разреши, вршећи својеврсно ослобађање самосвести.
То значида је психоанализа пример научне теорије која за свој циљь имаслободу
личности, што подразумева обједињавање теориjскоги npakTNчHOr NHTepeca
yмa,oдносно реализацију једног од основ-Hих заxтeва xегeлијaнске филозофске
традиције, до којег је и са-MOм аутору студије Сазнање и интерес веома стало. Он
смaтра да јеФројдово учење изузетно релевантно у филозофском погледу, упра-Bо
3бог тог настојања да научним средствима оствари саморефлек-cију. При томе, овај
филозоф указује да је психоанализа Beoмa пpO-вокативна из методолошког угла, зато
што ,језичку анализу cје-дињује са психолошким истралcивањем узрочних
повезаности“.3
Тезу о припадности пcихоaнализе коpпусу xерменеутичкихнаука немачки
филозоф поткрепљује тиме што истиче да је Фрojд,,TyMaчeHe cHOBa
cTaлIHO оpијeHTИCao пpeма xеpмeHeутичкOм y30-ру филолошког рада“32
Међутим, ово не значи да између Фројдо-ве дубинске херменеутике и
класичHe духовHOHayчHe хepмeHey-TИчKе теорије не постоје никакве
значајније разлике. НаnpoTиB,y свом филозофском истраживању Фројдовог
учења, Хабермас сеусредсређује управо на расветљавање ових разлика, како би
штобољье изложио особености психоаналитичке xеpменеутичке cиTу-

31Ibid., cTp.263.
32Ibid.,cTp.260.

30Ibid.,crp.259.
78 M. Говeдаpица, Филозофијa ncuxoaнaлuзе

ације и саморефлексије. Описујући Дилтајево становиште као па-радигматично за

традиционалну духовнонаayчну xерменеутику,он напомиње: ,,Дилтај бира
биографију као узор, пошто животнаисторија изгледа да има предност у
провидности; она сећању нe npужа отпор непровидносTH.633
Ово значи да традиционална херменеутика полази од претпо-ставке о
унутрашњој транспарентности сBeCHOr иCKyCTBa, o TOMe да дух увек разуме оно
што сâм чини, што се сматра да најеви-дентније долази до изражаја у односу Јаства
премa BJIaCTИTИM ДO-живљајимa. Баш 3бог тога, Дилтај је мислио да и приликом
писа-ња колективне историје треба тежити оном степену унутрашњe
Tранспарентности и повезаности одговарајућег тока догађаја исклопа доживљаја -
сачињеног од предметног схватања, вредно-сног осећања и постављеног циља -
који је карактеристичан записање индивидуалне историје. Насупрот таквом
полазишту ду-ховнонаучне херменеутике, ,за Фројда је биографија предметанализе
само утолико што је она у исти мах оно што је и3HyTpa познато и непознато, тако да
се мора заћи иза онога што је у сећа-634њу манифecтованO“,34обjaшњава
Xабермас.
Према речима немачког аутора, ,,дубинска херменеутuka,коју Фројд
противставља Дилтајевој филолошкој херменеутици,односи се на текстове који
указују на самообмане ауmора“.35То значи да је разлика између ова два типа
тумачења садржана утоме што дубинска херменеутика одбацује идеју о
непосреднојтранспарентности свесног искуства, којој је филолошка хермe-Heyтика
безрезервно привржена. Стога, Xабермас указује какоДилтајева концепција
подразумева да до извртања смисла текста,који је предмет тумачења,
долази ,једино посредством спољашњихутицајa. Смисао може бити разорен
посредством канала прено-
33Ibid.,cTp.260.
34Ibid.,cTp.261.
35 Ibid.,cTp.264.

30Ibid.,crp.259.
3. Xaбepмacoва филозофија психоанализе 79

шења било памћења или културне традиције, канала који су no капацитету и деловању
ограничени.-
За разлику од такве херменеутичке ситуације - разјашњаватеоретичар
комуникативног делања - ,симболичке повезаности,које психоанализа настоји да схвати,
оштећене су посредствомунутрашњих утицаја. Окрњености као такве имају
смисла.“37Другим речима, концепт психоаналитичке херменеутике далeko је сложенији
од оног који јe својствен традиционалном духовно-научном приступу, зато што се унутар
њега полази од тога дасмисао не треба тражити само у унутрашњој повезаности
свесногискуства, него и у њеној опструкцији или извртању, у виду само-обмањивања. У
том смислу, Хабермас истиче: ,,Техника тумаче-ња снова превазилази вештину
херменеутике утолико што морапогодити не само смиCao Heкоr мoжда изврнутог текста
него иcMиcаo самог uзвртања mексmа, преображавањe лIaтентHe MиCЛИсна у
манифестни сан, што, дакле, мора рeконструисати оно штоje Фројд назвао 'радом сна'.“38
У својим разматрањима у спису Сазнање и интерес немачкифилозоф потенцира то
да је идеја интенционалности подједнакозначајна за херменеутички начин мишљења, као
и за феноменO-лIошку филозофију. Наиме, он показује да је херменеутичко разy- мевање
Дилтај утемељио на могућности накнадне реконструкцијесвесно интендираног смисла, којим су се
руководили актери да-тих историјских догађаја или аутори одређених духовних творе- вина. Ово
значи да се суштина херменеутичког поступка не са-CTOjN TOJIИко у сагледању
спољашњег стања ствари, кOЛИко у pа-cBeтJавању свесних, субjeктиBHO зayзeтиx cтавова
према споља-шњој стварности, јер се управо у њима кије кључ интенционал-ног смисла
датог предмета духовHOHayчHe иHTepпpeтaциje.
36Ibid., cTp.262.
37Ibid., cTp. 262-263.
38Ibid., cTp. 267.

30Ibid.,crp.259.
 M.Говедаpицa, Фиозоф nсхнanuзe

Пошто је доживљај основна јединица у Дилтајевим херменеу-ичким

истраживањима, Хабермас преко тог примера илуструјеyxовнонаучно померање
тежишта са материјалних чињеница нантенционално значење, истичући
- ,доживљај није субјективносвешћивање о оним органским стањима која му леже
у основи,ero ce oдноси на интенције и увек је посредован помоћу актаазумевања
смисла“ 39 Тумачење туђег доживљаја је могyћe,зaтo пто он сâм по себи већ
представља смисаону творевину, тј. ин-ерпретацију тока догађаја од стране неког
властитог Ја, а не пукоиолошко стање његовог организма. У том смислу,
разумевањемплицира однос личности према личности, односно, иHTepnpe-аторово
уважавање начина на који интеpпретирана личност ту-ачи себе саму и изграђује
властити идентитет. Наравно, личнидентитет не треба поистоветити са сликом о
себи самом, затото се он формира у интеракцији са другима, али још Behy rpe-ку
чинимо ако га редукујемо на телесни идентитет, о чему Xа-ермас каже
следеће:,Идентuчносm Jacmвa треба pазликоватип јединства организма који му
припада и који се од рођења доирти у оквиру координата простора и времена
може идентифи-вати као исто тело.40
Према интерпретацији теоретичара комуникативног делања,деја
интенционалности је на делу и у психоаналитичкој херме-еутици, али на другачији
начин него у Дилтајевој концепцији.ада потенцира то да психоаналитичар
истражује извртања зна-ња услед унутрашњих утицаја, он има на уму сложене
интра-ихичке ситуације, у којима интендирани смисао треба тражитисамом
извртању, зато што једна од психичких инстанци намер-врши опструкцију
интенционалних творевина неке друге под-руктуре исте личности. У вези са овим
немачки филозоф

Ibid.,cTp.189.
Ibid.,cTp.196.

30Ibid.,crp.259.
3. Хабермасова филозофија психоанализе 81

наглашава да Фројд интрапсихичку динамику психонеуротичарасхвата по моделу

друштвених односа, тј. тако да поједине пси-хичке инстанце види као да су засебне
индивидуе, које међусобнокомуницирају, али на отуђен начин, зато што им
недостаје узајам-но уважавање интенционалних значењских творевина
другихcтрана.
Управо због те отуђености, анализанти су лIишени унутра-шњег разумевања,
до којег могу доћи само посредством комуни-кације са аналитичарем, објашњава
Хабермас. Међутим, својуулогу посредника у анализантовом саморазумевању,у
његовомпревазилажењу самообмањивања, аналитичар може остваритисамо ако
разјасни смисао унутрашње опструкције свеснe иHTeH-ционалности, односно
некоординисаности између појединих псИ-Хичких подструктypa aнaли3aHтOBe
лIИчHOCTN. CTOra 3а пcиXOaHa-литичку херменеутику од кључног значаја није
реконструкцијаинтенционалног устројства свесног иCKyCTBa, као што је то случајcа
Дилтајевим учењем, него расветљавање интeHЦИOHaJIHOr ka-рактера несвесних
стања, у чијој се позадини нaлa3и отуђена кO-муникација, сматра овај проучавалац
филозофије психоанализе.
Шта је имплицирано у Хабермасовом интенционалистичкомTyмaчeHy
ФpojдoBor yчења о ауторским самообманама? СагласнопомeHуTOM дpушTBeном
моделу интрапсихичке динамике, само-обмањивање се може објаснити по
аналогији са обмањивањемједног човека од стране другог, за које је
карактeриcTичHо то даобмањивач крије своју праву намеру од обмањиваног,
изоставља-јући неке релевантне информације и наводећи га на криви траг.У таквим
околностима, интенција обмањивача је узрок одговара-јућer менталног стања
обмањиваног, али не и његов разлог, затошTо обманутој особи није позната дата
интенционалHа замиcao.AHалогHо томе, у случају самообмањивања један део
личноCTИнема приступ релевантним сећањима и осталим
интенционалнимстањима другог дела сопствене психе, што резултујe пoнашањeм

30Ibid.,crp.259.
 82 M.Говедарица, Филозофија психоанализе

које није засновано на свесним разлозима, већ на стихијским pe-

акцијама, па делује некоординисано, конфузно или апсурдно.
Другим речима, такво понашање изгледа као да је лишенобило
каквог интенционалног смисла, као да је у потпуносTи y3po-ковано
физиолошким процесима, а ипак се у његовој основиможе пронаћи
неко интенционалIно значење. Разлика између слу-чаја обманутости и
случаја самообманутости састоји се у томешто понашање обмануте
особе не изгледа психолошки бесмисле-но, већ само глупо или наивно
- гледано из перспективе довоJьнообавештеног спољашњег
посматрача - док поступци самообма-нутог делују као да су потпуно
случајни и психолошки апсурдни.Сазнање да они то нису - дугујемо
Фројдовој херменеутичкојпсихоанализи, сматра Хабермас. У сваком
случају, према његовојфилозофији психоанализе, несвеснб се
производи интенциOналIHO - тако што се стварају амнестичке баријере
у односу на неке са-држаје властитог искуства - па се задатак
аналитичког трeтманасастоји у расветљавању разлога који стоје у
основи анализанTo-вог намерног самообмањивања.
MeђyтиM,yHyтaр ове критичко-херменеутичке
филозофијепсихоанализе, друштвена интеракција се потенцира не
само каомодел за објашњење интрапсихичке динамике појединца,
него икао крајњи извор свих психичких проблема - али и психотepane-
утских решења - који су предмет Фројдовог изучавања. Нa TOM питању
се испољавају и значајне разлике између Фројдових и Xа-бермасових
схватања, зато што је први сматрао да се на почеткуeTиолошког ланца
психонеуроза налази физиолошки узрокованарасподела нагонске
енергије, док други верује да се о природнојузрочности у домену
психоаналитичких феномена може и требa говорити само као
псеудоузрочности.
Haиме, према мишљењу немачког филозофа, сви нагонсKИмотиви
појединца друштвено су посредовани, у том смислу штосу формирани
кроз тзв. дијалектику обичајности и што су увек

30Ibid.,crp.259.
3. Хабермасова филозофија психоанализе 83

језички интерпретирани и симболички артикулисани. По њего-вим речима, узрочност

у сфери нагона јесте ,узрочност судбине,a не природе, пошто она влада помоћу
симболичких средставадyxа-caмo 3бог тога она и може бити побеђена снагом
рефлекси-je“.41 При томе, Хабермас концепт узрочности судбине преузимаиз Хегелове
филозофије, унутар које он има значење дијалектич-ког развијања обичајности, у
којем се кроз борбу супротставље-них учесника друштвеног живота - и њој својствене
губитке-стичу услови за њихово измирење на вишем нивоу заједништва.42
У овом контексту, када савремени немачки филозоф нагла-шава то да нагонске
процесе одликује узрочност судбине, а неприроде, он има на уму њихову неизбежну
друштвену форму,која укључује посредан пут до циља - привремено ускраћивањe
задовољства, наметнуто од стране других, као предуслов за по-cтизање Bишег нивоа
властите среће, односно, самосвести и CJIO-боде. Сагласно томе, Хабермас потенцира
и ,обичајну одговор-ност за садржај болести“,43 што подразумева друштвено
пpoизBO-ђење тегоба које су својствене психонеурозама, али и могућностњиховог
друштвеног превазилажeњa.
Према оцени немачког аутора, у Фројдовој психоанализи,језик теоријe је
сиромашнији од језика у коме је техника билаonucaHa.44Haимe, он сматра да је
аустријски научник у својимописима аналитичке технике наговестио то да друштBeHa
NHTep-акција стоји у основи психоаналитичког искуства - како када јереч о лIечењу
психонеуроза, тако и када је у питању њиховO Ha-cтајање-али да је у својим
теоријским рефлексијама о деловимаIICNXичког апарата занемарио ову димензију
која је од кључнOГ3начаја. Оваква систематизација Фројдовог учења доводи до
41Ibid.,cTp.305.
42Упoредити: ibid.,cтp.90-91.
43 Ibid.,crp.283.
44Ibid., cTp.293.

30Ibid.,crp.259.
 84 M.Говедаpица, Филозофија nсихоанализe

Hатурализације психоанализе, односно до тога ,да се категоријe свесног и несвесног, које

су најпре добијене из комуникације из-међу лекара и пацијента, издвоје из система
односа саморефлек-сије и да се пренесу у модел расподељивања енергије“,45 указујe
Xaбepмac.
При томе, овај филозоф објашњава да није реч само о поре-Kлу у cмислу генезе
хеуристичког процеса, него и о онтолошкоM реду ствари, тако да поменута
трасформација подразумева по-грешно cаглéдање правих извора психонеуpотичаревих
самооб-мана. У том смислу, као онтолошки корен психоаналитичких фе-номена, форма
друштвено-језичке интеракције тиче се узајамногпреноса интенционалних ставова
између Ја и Ти, иако се некиаспекти искуства доживљавају као безлIично Оно. То значи да
суи acпeKTИ IICNXNчKог живота према којима се субјект односи кao да су безлични
природни објекти, природна стања или процеси,заправо, природом постали друштвени
односи, cматра заступниккритичко-херменеутичке филозофије психоанализе.
Хабермac истиче:,,Бекство Jаства од себе самог је onерayијакоја се изводи на језику и
с језиком; иначе не би било могуће да сечин одбране осујети херменеуuчки, путем
анализе језика.“46Овај филозоф је тзв. одбрану протумачио као онај аспект дру-IIITBене и
језичке интеракције који је супротан кретању рефлек-сије,о чему сведоче његове следеће
речи-,Фројд је чин одбранесхватио као преокретање рефлексије, наиме, као чин
аналоганбекству, којим се Ја скрива од себе самог... Ако освешћивање ооHоме што
јеHecвecно cме да се зове рефлекcија, онда поступаккоји је супротан рефлексији мора
оно што је свесно да претвара уоно што је несвесно.“47 При томе, треба имати у виду то
да односсупротности између одбране и рефлексије не подразумeвa нeno-
45Ibid.,crp.298.
46Ibid., cTp.289.
47Ibid.,crp.290.

30Ibid.,crp.259.
3. Хабермасова филозофија психоанализе 85

мирљиву противречност, већ њихову саприпадност једној широјформи друштвеног процеса,

која се одликује описаним каузалите-TOM љьудске судбине.
Ову заједничку форму Хабермас назива и системом односасаморефлексије, што значи
да, по његовом схватању, чинови од-бране и рефлексија у ужем смислу заједнички творе т3B.
кpeтaњe caморефлексије. То имплицира међузависносT свесHOr и HeсBe-CHOг искуства,
односно њихову узајамну конвертибилнOCT-kp03друштвену интеракцију свеснб постаје
несвесно, али и обратно,несвеcнo постаје свеснб. Други пресудно утичу на конверзију уоба
смера: како приликом настајања одбране, тј. отпора према не-ким унутрашњим импулсима,
тако и приликом прeвазилажeњаyнутрашњих инхибиција. У случајевима прве врсте то се
постижe приређивањем трауматичних сцена, забранама и њиховим интер-нализовањем, док
је у ситуацијама другог типа реч о томе да ин-терактивни партнер пружа драгоцене повратне
информације опројекцијама потиснутих садржаја, од стране инхибиране лич-HOCTM.
Свесно и несвесно искуство појединца друштвено је испосре-довано, зато што је свако
искуство језички артикулIИCaHO, на иC-праван или погрешан начин, а језичка артикулација
подразумевадруштвену координацију,тј. поштовање интерсубјективних пра-вила. Чак и када
се ова правила крше, када се покушава постићињихова суспензија, она - а преко њих и
друштво - утичу накарактер доживљаја људске јединке која их не поштује. Премаречима
заступника херменеутичке филозофије психоанализе,,,из-опачавање дијалошког односа
налази се под узрочношћу издвоје-них симбола и опредмећених граматичких веза које су
изузете oдјавне комуникације, које важе још само иза леђа субјекта и којетако у исто време
емпиријски принуђавају“48

48 Ibid.,crp.93-94.
86 M.Говедаpица, Филозофuја nсихоаналuse

Xабермас има у виду то да тек узајамно признање, којe je ca-држано у

дијалошком односу, појединца чини субјектом, из чeгa следи констатација
да удаљавање од дијалога и јавне комуника-ције, у смислу приватизације
неких језичких симбола, са собомповлачи и озбиљне менталне последице,
кроз изазивање cBOjeвp-сних оштећења субјективности. Ово значи да
отуђење од инTep-субјективне комуникације подразумева самоотуђење
субјекта- бекство Јаства од себе самог, које се спроводи у сфери језика,како
је то Хабермас формулисао на раније цитираноме мecтy.У том контексту, он
наглашава и да је пOCтBapeње човeка, поjача-но искуство природне
узрокованости и принуде у људском живо-ту, у директној вези са
деформацијом језика, односно са језичкимотуђењем појединца од јавне комуникaцијe.
При томе, покушавајући да објасни језичку суштину пробле-ма у вези
са психоаналитичким феноменима, овај немачки фило-зоф
указује: ,,'Погрешно' у методски строгом смислу је[сте], наи-Me,Cвако
одступање од модела језичке игре комуникативногделања у коме се
поклапају мотиви радњи и језички изражене ин-тенције.“49 Другим речима,
он суштину психонеуроза види у ана-лизантовој унутрашњој
дискоординацији, између приватних мо-тива и интенционалне језичке
артикулације, која је посредствомдеформације језика уједно и
дискоординираност у односу на ин-терсубјективну комуникацију.
Истичући да ,,психоаналитичко сазнање припада типу само-
рефлексије“,50 Хабермас објашњава: ,,АналитичкO освeшћивањесе
показује као процес рефлексије по томе што то није самO 3би-вање на
когнитивном нивоу, него у исти Max пIOнишTaBa oтпope на афективном
нивоу,“1 Као што смо видели, Дилтајев концеIT xеpмeHeутике укључује, на
страни сазнајног субјекта, синтезy
49Ibid.,crp.273.
50 Ibid., crp.275.
51 Ibid.,cTp.276.

48 Ibid.,crp.93-94.
3. Xaбepмасова филозофија психоаналIи3e 87

разлитих мeнталниx пpoцeca-когHитивHих, афективниX M BO-лIитиBHИX-kao

услов разумевања сазнајног објекта, тј. туђих по-ступака и духовних остварења,
али не и савладавање унутрашњихафективних отпора од стране
интерпретираног субјекта, што јеспецифичност xермeнeутичкor процеcа у
психоаналитичком трет-MaHу, тврди овај аутор. Према његовим речима, радња
рефлексије,мора се захтевати од самог субјекта; за њу не може бити неке за-
мене, дакле, ни неке технологије, пошTO иHаче техHика слIужитоме да се субјект
растерети сопCтBeHиX радњи“.6 52
IIo овом сxватању, психоаналитичко сазнање се тиче субјектана један
другачији начин, не само у односу на природне, него идуховне науке, зато што је
његов циљ постизање унутрашње прo-Meнe у aнализанту, који се једино у
условном смиCлY мOжe Ha3Ba-ти објектом истраживања, због тога што његов
субјективниангажман, у интеракцији са аналитичарем, пресудно утиче на ко-
начни успех целог аналитичког, сазнајно-терапеутскоr, процеca.Cтога се за
психоанадитичко истраживање може рећи да не под-разумева однос између
сазнајног субјекта и сазнајног објекта, нero интеракцију између сазнајућег
субјекта и самосазнајућег субјек-Ta,kojy Xaбepмас назива кретањем рефлексије
или кретањем са-морефлексије. Немачки филозоф наизменично користи
терминe »рефлексија“ и ,,саморефлексија“, управо због тога што сматра дa је
субјективност неодвојива од интерсубјективHOCTИ,одHOCHO зато што
анализантово освешћивање несвесног није могуће по-стићи у самоћи, већ
једино у комуникацији сааналитичарем.
Дакле, кpетање психоаналитичке саморефлексије не означаванеки
унутрашњи процес у глави субјекта-анализанта, него интер-акцију са другим
субјектом-аналиTм.Утом cмс,дјући корак у аналитичкој терапији и
саморефлексиjи анализантајесте онај момент када сеобична неуроза претвара у
неурозу

52Ibid., cTp. 296.

 M.Говeдаpицa, Фuлoзофија nсихоанаnизе
88

преношења.53 3а разлику од осталих области медицине,усихоTом сазнања, али не

искључивањем, него управо контролисаHиM 54yлагањем своје субјекmивносmu“.
Према његовом тумачењу, аналитичка терапија не подразу-мева техничко
збрињавање оболелог субјекта, већ њена еманци-паторска делотворност произлази из
језичког сусрета двају суб-jeктивHости.Саморефлексија се не тиче инструменталног,
негокомуникативног делања, а њени еманципаторски садржаји проис-тичу из
интерактивног усклађивања приватних мотива и њиховихјезичких израза, у менталном
животу субјекта који има психонеу-ротичне сметње. Други субјект има веома важHу yлогу
у превази-лажeњу анализантове дисхармоније и језичке некоординиCaHO-сти,у погледу
савладавања афективних отпора, исто као штo je иза њихово настајање била кљyчна улога
неког Другог. Управозбог тога што је за напредак у саморефлексији најважније савла-
давање унутрашњих афективних отпора, a не стицање нOвих ко-rHИтивних информација,
продуктивно кретање саморефлексијепретпоставља и захтева интерактивну комуникацију
са другимсубјектом, верује теоретичар комуникативног делања.
Описане специфичности психоаналитичке саморефлексијесведоче о критичком
смислу овe врсте хермeнeутичкoг процeca.IIpeмa XaбepMacy, aHaлиTичKO caзHањe
јe ,,кpитикa y тOм смислY што је увиду својствена аналитичка снага разлагања
догматичкихнастројености. Критика се завршава у промени афективно-мOтивa-ционе
основе, као што и почиње с потребом практичне промене.6655
На овај начин се у психоанализи остварује јединство теориј-ског и практичHOГ
инTеpeса, што јесте суштина како критике,
53Ibid.,crp.279.
54Ibid., crp. 284.
55 Ibid.,crp.281.

52Ibid., cTp. 296.

3. Xaбepмacoва филозофија психоанализе 89

тако и саморефлексије, као процеса у којем се субјектов ум осло-

фиkcaциje за стања ствари која се наивно сматрају непромени-
начин могу бити и деконструисана. То значи да-по Хабермаco-вој
филозофији психоанализе - постоји директна корелациjа из-међу
догматске ригидности у мишљењу и психонеуротичнихфиксација у
индивидуалном развоју, са једне стране, и измеђукритичког
мишљьења, психичкe флeкcибиЛHOCTN, eмaHципOваHO-сти и
3рeле cамосBеcHOCти, са друге стране. Стога немачки фило-зоф
потенцира тезу о разлици између афективне силе отпора,
каоинфантилне црте личности, и свесне контроле, као одлике
зрелелIичности, сматрајући да се индивидуална слобода зреле
субјек-TИBHOCти не састоји у непоштовању других, нити у бекcтBу
одњих, него у комуникацији и језичкој координацији са њима.

3.3.Теза о погрешном сцијентистичком

саморазумевању психоаHаJи3e
IIo MишJbeњy теоретичара комуникативног делања, Фројдније
био свестан филозофског потенцијала своје теорије, односноњених
критичко-херменеутичких карakTepиcтикa. O томe сведочито што је
оснивач психоанализе своју теорију разумевао као при-родну
науку, а не као облик сазнања који припада домену xума-
HиCTИчKO-Xeрменеутичких дисциnлиHa, cматpa Xабеpмас. Koнсe-
кBеHTHO BлACTИTOM филозофском становишту, овај немачки
ауторпсихоанализе у norpeIaH Taбop-y cekTop NHCIpyMeHTaJHe eJaT
ног делања и саморефлексивне умности. Лошто је сцијентизам

52Ibid., cTp. 296.

 M.Гoвeдаpицa, Фuлoзoфuja ncuxoaнanuзe
90

иCTиHCког Hаучноr cазнања, Xабермас својуTe3yформулише уBиду TBpдe o

Фpojдoвoм погреIHом сцијентистичком разумева-њу властитог учења, при
чему сматра да овакво саморазумевањe произлази, пре свега, из
метапсихолошких схватања оснивачапcихоанализе.
Ако имамо у виду ток разматрања у студији Сазнање и инте-рес и
основне идеје које заступа њен аутор, онда суд о сцијенти-стичкој заблуди
психоанализе можемо протумачити у смислутврђења да Фројд није
довољно експлицитно нагласио оно шTO je y његовом учењу имплицитно
присутно-активHу yлогу cубјектау сазнајно-терапеутском процесу. Као што
смо видели, Хабермac сматра да се суштина сцијентизма састоји у
објективистичкоммоделу сазнања, односно у занемаривању питања о
субјекту,оњеговим легитимним потребама, циљевима и интересима,
којиHNCY HeIIто акцидентално или секундарно у односу на иcтражи-вачки
процес, већ представљаjy њeгов конститутивни услов.Kонстатујући да се
Фројд декларисао за овај сазнајни модел,немачки филозоф оцењује да
оснивач психоанализе на тај начиннеадекватно сагледа суштину властитог
учења, оно што је његовабитна могућност, а то је конституисање
саморефлексије као науке-дакле, управо афирмација сазнања о
субјективности као субjek-TиBHOCTИ. IIpи тoмe, Xабepмас наглашава да није
реч о изолова-ном или усамљеном субјекту, него о интepakтивHOj
cyбjeкTиBHO-сти,о субјекту као интерсубјективности, што значи да се
субjeктпcиxоaHaJIN3e Tичe kako aHаJиTичара, тако и анализанта.
,ОH y начелу сматра могућним да се једног дана терапеутска уо-
Caмopa3yмeBae ncиxoaHae кao nриpодe науe едча-caMо привидно појавује
као тумачење текстова а стварно води

52Ibid., cTp. 296.

3.Xабермаcова филозофија психоанализе 91

није чудна представа да би се психолошко утицање једноM делO-творније

моглIO заменити техникама соматског лечења.“6 Hacy-прот овом
природнонаучном саморазумевању Фројдовог учења,Xaбepмас сматра да се
психоанализа ,,никад не може заменитиTeхнологијама које су добијене из
других, у строгом смиCJY искy-ственонаучних теорија. Јер психофармакологија
проузрокује про-MeHe y CBeCти само уколико одређује функције људског
органи-зма као и опредмећене природне процесе. Разјашњавањем
уведеноиCKyCTBо рефлексије јесте, напротив, акт којим се субјект
управоизвлачи из положаја у коме је себе био претворио у објект.“37
IIpeмa XХабермасовом схватању, разлика између техничкоr и npаKTNчног
знања састоји се у томе што је оно прво предметнознање, док друго то не
може бити, зато што се оно тиче субјекта(његовог односа према себи и према
другим субјектима), а не об-јекта над којим се стиче спољашња моћ. У том
смислу, техничкознање је знање о средствима, о предметима под влашћу
субјекта,Док се практично знање односи не на средства, него на циљеве, тј.на
сферу субјективности као подручје самосврховитости. Стога,приклањање
психоанализе техничком моделу коришћења науч-них информација
подразумева то да се Jаство третира као објекти средство, а не као субјект и
циљ кретања саморефлексије, сма-тра теоретичар комуникативHOг делања.
Уочивши постојање унутрашњих aмбивалентности у учењуоснивача
психоанализе, немачки аутор пише: ,,Физикалистичкипрограм Фројд је
напустио у корист једне у ужем смислу пIсихO-лIошке настројености. Ова опет
задржава неурофизиолошки језик,али њене основне предикате чини
приступачним једној другачијој,прећутно менталистичкој uнmepпpеmayијu.
Енергија постаје на-roHска eнергија, о чијем се телесном супстраTy не мOже
нишTa

56 Ibid., crp. 295.

57 Ibid., cTp.296.
 92M.Гoведарица, Фuлозофиjа псиxоанализе

ka3aTи.658Ha тaj начин-Hacтава Xaбepмac-,Фрojд cтава jeд-Hа поред других

субјekтиBHa иckуcтBa и отицања eнеpгије, кoја сезамишљьаjy кaо објeктивна.
Hезaдовољство резултира из нагоми-лавања узбуђења, при чему интензитет
узбуђења треба да будесразмеран количини енергије; обратно, задовољство
настаје одво-ђењем задржане енергиje, дакле, снижавањем узбуђења."59
Према његовом туMayeBy, OBaкBO кoмбиHOBaњe MeHTaJИCTич-ког и
физикалистичког појмовног Оквира, говора о субјективномискусTBу и гOвора
о објективним неурофизиолошким стањима ипроцесима, ишло је на штету
херменеутике субјективности и са-морефлексије, а у прилог
психоaнаJIИTИчком сцијентизму, тј. 0б-јективистИчком моделу сазнања. При
томе, немачки филоз0фсматра да је за сцијентификацију психоанализе била
пресуднаФројдова метапсихолошка систематизацијa влIастите теорије- y виду
топике, динамике и економике - која није била на нивоуHerOBих властитих
увида о суштини аналитичке терапиje,jep cey Oквиру њих Јаству приписује
функција рефлексије, што није слу-чај са метапсихолошкиM разматрањима.
Према Хабермасовим речима, ,,Фројд је одбацио Бројеровутехнику,
пошто анализа није усмераван природни проуес, него, нанивоу говорно-језчке
интерсубјективности између лекара и па-цијента, кретање саморефлексије“.6
По његовом тумачењу,Бpo-јерово коришћење хипнозе представља технику у
правом смucлy,3aто шITO она остварује повратак потиснутог уместо субјекта,
сво-дећи оболелу особу на објект којим се манипулишe.Hacyпpor томе,Фројд ј
у својим размишљьањима о аналитичкој техници-кoja сe може назвати
техником само у условном смислу, јер подразумева комуникативно делање, а
не инструменталHу рационал
58Ibid.,cTp.297.
59Ibid., crp. 298.
60 Ibid.,cTp.299.

57 Ibid., cTp.296.
3. Хабермасова филозофија психоанализе 93

Hocт-сaгледао то да успех терапије зависи од самог субјекта, оA-носно од његовог

властитог присећања и свесног присвајања по-тиснутиX елемената сопствене животHе
историје, наглашава не-мачки филозоф.
Међутим, овај аутор уочава да је оснивач психоанализе, упо-редо са
одбацивањем Бројерове технике, задржао сцијентистич-ко-физикалистичку идеју cвоr
учитеља о тзв. абреаговању, о пра-жBeHy 6лokиpaHe eнeprијe, сматрајући да је то
суштина присећа-ња и излечења, чиме је-по Хабермасовом мишљьењу -
замагљенхерменеутички и саморефлексивни смисао аналитичког поступка.У том
смислу, теоретичар комуникативног делања наглашава:,,Пошто је од почетка остао
везан за сцијентистичко саморазуме-вање,Фројд је пао у објективизам, који се са
ступња саморефлек-сије непосредовано враћа савременом пIOзитивизму Mаховог
типаи добија,стога,нарочитогруб облик.“61
Дакле, Хабермас сматра да Фројдова метапсихологија није наHиBOy HerOBИX
увида о специфичностима аналитичког постуIIкa.То што су основни појмови
психоаналитичког учења настали,изискустава аналIитичке ситуације и тумачења
снова“, указује не-мачки аутор, ,,има методолошки, а не само пICиXOJIOшKO-иCтраЖИ-
вачки смисао. Оне категорије и повезаности, наиме, биле cy om-кривене не само у
одређеним условима специфично заштићенекомуникације, него независно од њих
оне yопште не могу битиобјашњене. Према томе, услови те комуникације су усJOBИ
MO-гућности аналитичког сазнања за оба партнера подједнако, за ле-кара и за
пацијента,62
Другим речима, овај филозоф мисли да развој Фројдовог учењa није тек
случајно, хронолошко-биографски, проистекао из херме-неутичке анализе снова и из
интерсубјективнекOMyHNKaциje aHa-лIитИчара и анализанта, већ да је реч о
суштинском методоло-
6162Ibid.,cTp.300.

Ibid.,cTp. 300.
92 M.ГoBeдарица, Филозофија психоанализе

Hа поред других субјективна искуства и отицања енергије, коja ce замишљају као

објективна. НезадовољьствO резултира из нагоми-лавања узбуђења, при чему
интензитет узбуђења треба да будесразмеран количини енергије; обратно,
задовољьство настаје одво-ђeBeм 3aдpжaHe eнeprијe,дaклe,снижавањем буења59
Према његовом тумачењу, оваквO комбиновање меHTалИCTИч-ког и
физикалистичког појмовног оквира, говора о субјективномискуству и говора о
објективним неурофизиолошким стањима ипроцесима, ишло је на штету
херменеутике субјективности и са-морефлексије, а у прилог пcиxoaнaлиTичком
сцијентизму, тј. 0б-јективистичком моделу сазнања. При томе, немачки
филозофсматра да је за сцијентификацију психоанализе била пресуднаФројдова
метапсихолошка cиcтeмaтИ3aциja BлacTNTe тeopијe-y виду топике, динамике и
економике - која није била на нивоуHeroBNX BJIaCTитих увида о суштини
аналитичке терапије, јер ce y окBиPy њих Јаству приписује функција рефлексије, што
није сJIy-чај са метапсихолошким разматрањима.
Према Хабермасовим речима, ,,Фројд је одбацио Бројеровутехнику, пошто
анализа није усмераван природни проуес, неro,Ha ниBOy гоBOpHO-jeзичкe
иHTepcубjeкивности између лекара и па-цијента, кретање саморефлексије“,6 По
његовом тyмачењу, Бpо-јерово коришћење хипнозе представља технику у правом
смислу,3aто што она остварује повратак потиснутог уместо субјектa,CBO-дећи
оболелу особу на објект којим се манипулише. Hасупроr томе, Фројд је у својим
размишљањима о аналитичкој техници- која се може назвати техником само у
условном смислY,jep пO разумева комуникативно делање, а не инструменталну
рационa-

58Ibid., cTp.297.
59Ibid., cTp. 298.
60Ibid.,cTp.299.

Ibid.,cTp. 300.
3. Хабермасова филозофија психоанализе 93

ност-сагледао то да успех терапије зависи од самог субјекта, oд-носно од његовог властитог

присећања и свесног присвајања по-TИCHyTИX eJIeMeHaTacOпCTBeHe жиBOTHe историје,
наглашава не-мачки филозоф.
Meђyтим, овај аутор уочава да је оснивач психоанализе, упo-редо са одбацивањем
Бројерове технике, задржао сцијентистич-ко-физикалистичку идеју свог учитеља о тзв.
абреаговању,о пра-жњењу блокиране енергије, сматрајући да је то суштина присећа-ња и
излечења, чиме је - по Хабермасовом мишљењу- замагљенхерменеутички и
саморефлексивни смисао аналитИчког поступка.y Tом смислу, теоретичар комуникативног
делања наглашава:,,Пошто је од почетка остао везан за сцијентистичко саморазуме-вање,
Фројд је пао у објективизам, који се са ступња саморефлек-сије непосредовано враћа
савременом IIO3ИTИBN3My MaxOBOr TИna и добија,стога, нарочитогруб облиK.6661
Дакле, Хабермас сматра да Фројдова метапсихологија није наHNBOy Heгових увида о
специфичностима аналитичког постУIIкa.To шITOсу основни појмови психоаналитичког учења
насталИ,,И3искустава аналитичке ситуације и тумачења снова“, указује не-мачки аутор, ,има
методолошки, а не само пICиXолOшIKO-истражи-вачки смисао. Оне категорије и повезаности,
наиме, биле су оm-кривене не само у одређеним условима специфично
заштићенекомуникације, него независно од њих оне уопште не могу битибjawњeне. Пpема
томе, услови те комуникације су услови мо-гућности аналитичког сазнања за оба партнера

подједнако, за ле-kapa и за пацијента."62

Другим речима, овај филозоф мисли да развој Фројдовог учења није тек
случајно, хронолошко-биографски, проистекао из херме-неутичке анализе снова и из
интерсубјективне комуникације aнa-литичара и анализанта, већ да је реч о суштинском
методоло-
6162Ibid.,crp.300.

Ibid.,cTp.300.
 94M. ГoBeдаpица, Фuлoзoфja ncuoaнanuse

шком обележју психоанализе, односно о еној иманентној повеи припадности

корпусу хуманистичко-xеpменеутичких дисциnли-на, а не природним наукама.
На тај начин, сасвим у складу са кла-сичним херменеутичким принципима,
Хабермас покушaва даФројда разуме боље него што је он сâм себе разумео у
својимMeтапсихолошким разматрањима, у којима оснивач
психоанализеимплицитно напушта херменеутику, настојећи да је интегрише
уобјективистички модел сазнања.
IIpи томе,важно је уочити да немачки аутор на цитираномеMecтy
Harлашава партнерски однос између лекара и пацијента,зaто што и у његовом
геHepaлHOм cxватању xеpменeутике парт-Hepcка комуникација заузима кључно
место - у том сMиCJIY,и y CBOM тумачењу Фројда овај филозоф заузима
дијалошкO-napTHep-ски став, који подразумева актиBHу улогу филозофског
интерпре-Taтора у одређивању значења датог интерпретираног
тeкстапсихоaHaлитичкe тeopијe. Kао што је то и Гадамер
заступао,63херменеутички поступак је интерактиван, па се може рећи да хер-
менеутички оријентисана филозофија начелно одбацује идеју даoHо штO cе
иHтеpпретиpа-у овом случају Фројдово дело - имасамо једно право значење,
које би било HeзaвиCHO од субјекта иH-терпретације, тj. интерпретатора.
O суштини метапсихолошких схватања осниBaya IICNXOaHa-лизе
Хабермас пише:,,Фројд је свакако прећутно претпоставио даHeroва
метапсихологија, која структурни модел одваја од поДO ге комуникације
између лекара и пацијента и [у]место тога дефи-ниторно га повезује с моделом
расnодељивања енергије, предста-вља строго искуствено-научно формулисање.
значи да овајфилозоф сматра како је сцијентистичком саморазумевању
мета-
63Bидeти: X.-Г.Гадамep, Исmинa и меmoда, одељьак ,,Логика питања и Oдго-

Bopa“(cтp.404-413).
64
J.Xaбeрмас, Сазнање и интерес, стр. 301.

Ibid.,cTp.300.
3.Xaбepмасова филозофија психоанализе 95

психологије највише допринео њен ,економски“ део, који се тичe квази-

физикалистичког поимања енергије и њеног трансформисања.Према његовим
речима, ,модел расподељивања енергије самоcTBара привид као да се
психоаналитички искази односе нa Mep-љиве промене енергије. Али ни један
једини исказ о квантитатив-ним односима који је изведен са становишта
економије нагонаније никад био експериментално проверен.665
Указујући да је оснивач психоанализе схватио аналитичкиpaзговор као
својеврсну припрему за формулисање терапеутскиX Xипотеза, а клиничку
евиденцију као адекватну замену за њиховуekcnepиMeHTaJIHy npoBepу,
теорeтичар комуникативног делањаобјашњава да је у овом моделу научног
истраживања и верифика-ције проблематично то што недостаје инстанца
независне контро-ле успешности аналитичаревих научних предвиђања. За
разликуод такве инстанце, клиничка евиденција о успешним теpaneyT-ским
исходима не пружа независну потвpду о ваJьанOсти пCиXO-аналитичких
хипотеза, већ само информацију о томе да су се ана-литичар и анализант
споразумели о значењу потиснутих садржаja aнaлизаHTOBог искуства, констатује
Хабермас. На овај начин,OH поткрепљује своју тезу да психоаналитичко сазнање
не предста-ВJа облик инструменталног делања, чија се ефикасност можe Me-
рити независним процедурама и објективниM пIOKa3aTeJbиMa, Beћвид
комуHикатиBHе делатности, за коју је пресудна интерсубјек-тивна сагласност
партнера и анализантов напредак у саморефлек-сији, а He Heko KBaHTИTaTИBHO
MepJbиBO cтање ствари.
Фројдову грешку Хабермас види у томе што Oн ,,метапсихо-логију није
схватио као оно што она у систему односа саморе-флексије једино може бити:
као опшmу интерпретачију прочесa формирања“6 Наиме, немачки филозоф
сматра да психоанали-тичка метапсихологија има смисла само као
метахерменеутика,
65Ibid., cTp. 302.
66

Ibid.,crp.303.
 96M. Говедарица, Филозофија психоанализе

односно као теорија о херменеутици (отежане) саморефлексије

илисамоинтерпретације, која подразумева објашњење најопштијux n најважнијих садржаја и
критичних момената у меHTaJIHOM фop-мирању лIичности,посебно
оних са психонеуротским сметњама.Према његовом схватању, ова
општа интерпретација представљаcaмо апстрактну схему, која треба да
се конкретизује наративнимматеријалом индивидуалне животне
историје, односно наратив-Hом самоинтерпретацијом датог
анализанта, артикулисаном крозинтеракцију са аналитичарем, на
основу његових сугеcтија.
При тoме, тек субјектово усвајање опште интерпретациje
ииндивидуалних сугестија од стране аналитичара омогућава њихо-BO
важење, што значи да је објект анализе - за разлику од другихпредмета
научног сазнања - уједно и актиBHи субјект и конститу-тивни услов
психоаHaлIиTИчкOг иcтpaжИBaHа, MиCли
теоретичарKOMyHиKaTИBHOг делања. У том смислу, он истиче: ,Док
теориje иначе садрже исказе о неком објектном подручју, коме они
каоиcкази остају спољашњи, важење општих интерпретација je ynpa-во
зависно од тога што исказе о објектном подручју примењују насебе
'објекти', наиме, сама лица која су у питањy“.O
Својом критиком сцијенTИCTИчKOr caMopaзyмeBaHa MeTaПCI-
хологије, немачки филозоф настоји да пружи властити прилогономе
што назива логиком опште интерпретације, мислећи подтиMe на
MeтaxеpMeHeутику,oдносно, на херменеутичко разумева-ње
метапсихологије. ПIо његовим речима, ,,метапсихологија разви-ја
логику тумачења у аналитичкој ситуацији разговора. Утоликоона
стоји на истом нивоу као и методологија природних и духов-HиX нayкa.
Kao ова, тако и она размишља (рефлектује) о транс-ценденталном
оквиру аналитичког сазнања као о објективној по-везаности
организованих процеса истраживања, а то овде у иCтовреме значи и
процеса самоистраживања."68
6768Ibid.,cTp.310.

Ibid., cTp. 303.

3.Xaбepмасова филозофија психоанализе 97

Ha Tај начин Хабермас још једном потенцира особеност пси-хоаналитичке

херменеутике, наглашавајући да се она разликујене само од методологије
природних наука, већ и од методoлогијe духовних наука, иако је начелно сврстава у
овy другу групу ди-сциплина. Важно је уочити да на цитираноме месту аутор
говорио објективности психоаналитичког истраживања или самоистра-живања, што
значи да одбацивање сцијентизму својственог објек-тивизма не повлачи са собом и
одустајање од захтева за било ко-jNM CMислом научне објективности. Наиме, то
што је за аналIИTИч-ки поступак најважније интерсубјективHO споразумевaњe, а
неконстатовање од субjekaта независног стања ствари, Hипоштонема за последицу
произвољност или одсуство објективносTИ,зато што је сама језичка интеракција
гаранција превазилажењаприватизованих знaчeњa.
Овај Фројдов интерпретатор указyје да ,,на ступњу cвоје cа-морефлексије
методологија природних наука можe откриTи спe-цифичну повезаност језика и
инструменталног делања, методоJIO-гија духовних наука може да открије такву
повезаност измеђујезика и интеракција, да је сазна као објективну повезаност и да
јеодреди у њеној трансценденталној улози. Метапсихологија распра-вља о једној
исто тако темељној повезаности: наиме, повезаностиизмеђу деформациј језика и
патологије понашања.“69 Према ње-говом тумачењу, суштина деформације језика
и понашања састо-ји се у симптоматском прекиду комуникације,односно у томешто
сe и3 ње издвајају симболи са приватизованом семантичкомсадржином, који
бивају замењени са другим неадекваTHИM 03Ha-кама, а то у синтактички
регулисаном општеу доводидо огрешних идентификација и (само)обмањивања.
Kao последица тога, jавља се не само ремећење свакодневHиX друштвених односа
и уиграних језичких интеракција, нero u

69
Ibid.,cTp. 304.
98 M.Говeдаpица, Фuлозофија nсиxоанаnизе

субјективно стање за које је карактеристична немогућност

језичкеинтерпретације властитих мотива, па се Oни дOжИBJaвajy kao
пpи-нудни нагони, објашњава Хабермас. По његовим речима,,Cим-
птoMатИчHO npиKpИBaBe CMNCаоности и одговарајуће ометање ин-
теракције најпре није разумљиво ни за друге ни за сам субјект.OHо
постаје разумљиво на нивоу интерсубјективности, која се текмора
успоставити између субјекта као Јаства и субјекта као Оно-га, тиме што
лекар и пацијент заједно рефлексивно сламају пре-кид
комуникације.670
На овај начин се постиже саморефлексивно
споразумевање,својеврсно измирење са самим собом и са другима,
при чемy ce IIoд cBeCHy KOHTpолу cтавља оно што је претходно било
субјeк-тивHо доживJавано као природна и принудна узрочносT,koja
потпуно измиче било каквом утицају Јаства, тумачи теоретичаp
комуникативног делања. При томе, он сматра да доживљај при-родно-
узрочне принуде у искуству психонeурозе представља чи-сту
(само)обману, зато што се иза њега, заправо, крије
принудаrраматичких правила у односу на говорно-језички субјект,који
јесклOH приватизацији семантичких садржаја.
IIpeMа Хабермасовом схватању, за разлику од економикe
иенергетскoг модела садржаног у њој, за метахерменеутички
оквирпсихоаналитичке саморефлексије прихватљиво је Фројдово топо-
графско разликовање трију психичких инстанци- Jа, Оно и Над--Ja-3aTo
шITо оно омогућава општу интерпретацију (ометеног)процеса
индивидуалног формирања, полазећи од раног детињстваи примарних
искустава у породици. Захваљујући овом метапси-XоJOIIKOM ИJIИ
MeтахеpмeHeyTичкoM pазлIикoвању, пcиxоанали-тичка,теорија може
добити облик приче, која психодинaMичKN pазвој детета наративно
приказује као течење радњи: с тиПИЧHOM noдeJoм улога, C OсновHиM
сукобима који се сукцесивно јављају,

70Ibid., cTp. 306.

3. Хабермасова филозофија психоанализе 99

с узорима интеракције који се понављају, с опасностима, кризамa,разрешењима, с

победама и поразима“.71
Настојећи да покаже да се метахерменеутика психоанали3e разликује како од
методологије природних наука, тако и од мето-дологије духовних наука, немачки
филозоф објашњава да се у од-носу на прве дисциплине та разлика тиче тога што у
психоанали-зи није присутна функционална повeзаHоcт по моделу
техничкоги3HaлaжeHа ефикасних средстава за дати циљ, него пIO мOдeлY иH-
терактивног позоришта и комуникационог осмишљавања живота,док се у односу
на духовне науке ова теорија разликује по томe што она не подразумева само
херменеутички круг и индивидуал-Hу историзацију или наративизацију, већ и
систeMaTcKa yoпIITa-вања, односно предвиђања која могу бити потврђена или
опOвpг-Hута. У вези са овим последњим, Фројдов интерпрeтaтоp иcTичe:,,Ako
психоанализа пружа позадину на којој се причање истиче,на којој се прекинути
процеси формирања могу употпyниTи y KOMIJeTHY иCтOpиjy,TO њеном помоћу
добијена предвиђања слу-же реконструкцији онога што је прошло; али она су
хипотезе,које могу не успети.672
Сматрајући да су психоаналитичке опшTe NHTepnpeTaциje сличне општим
теоријама емпиријских наукa, пIо томе што садр-же захтев за каузалним
објашњењима и условним предвиђањима,немачки аутор указује да је између њих
разлика у томе што пси-хоанализа овај захтев не може да оствари ,на основу
методоло-шки јасног раздвајања објектног подручја од нивоа теоријскихисказа. То
има консеквенције на изградњу језика интерпретације(1), на услове емпиријског
проверавања (2) и, најзад, на логикусамог објашњења (3).“73 Када је реч о првој
карактеристици,Хабермас истиче да језик општих интерпретација - за разлику од
71 Ibid., cTp. 308.
72 Ibid.,crp.309.
73 Ibid., cTp. 312.

70Ibid., cTp. 306.

 100 M.Говедарица, Филозофија психоанализе

језика општих теорија - не може да се формализује, зато што јеон по својој суштини
терминологизовани говорни језик. Ова спе-цифичност произлази одатле што опште
интерпретације предста-вљају позадину или схему за артикулIИCaHe npичe o BJaCTИTOM
жиBOTY,a TO сe Mоже учинити само у говорном језику.
ПIcиxoaHaJINTNyке интерпретације имају атрибут општости,зато што подразумевају
систематско уопштавање многих индиви-дуалних историја, односно, сагледање типичних
случајева и пред-видљивих алтернативних развојних токова. По немачком аутору,,,Onшта
интерпретација не садржи имена индивидуа, негo caMo анонимне улоге; она не садржи
контNHreHTHe OKOJIHOCTN, HerO констелације и узоре радњи који се враћају; не садржи
идиомат-ску употребу језика, него стандардизован речник“.74 Управо збогтог
уопштавања, свака примена опште интерпретације, односноњена наративна
конкретизација, укључује неку врсту ситуацио-ног говорно-језичког превођења, које се не
може формализовати,тврди заступник херменеутичке филозофије психоанализе. Cтora он
потенцира разлику између херменеутичке примене општихинтерпретација на
индивидуализоване симболичке контексте, упсихоаналитичкој теорији, и операционалне
примене општих пре-диката на сингуларне случајеве, у теоријама емпиријских природ-
HNX Hayka.
Када је реч о другој специфичностИ логИке опшTИX иHTеpпpe-тација, Хабермас
истиче да се она огледа у томе што се у пIcиXO-анализи инстанца емпиријског
проверавања тиче акта присећањаи саморефлексије пацијента, а не подвргавања
психоаналитичкиX исказа,,споља придодатим стандардима, било стандардима језич-ке
игре која функционише или стандардима контролисаног пO-сматрања“.75 То би значило
да се - за разлику од релативно једно-

74Ibid.,crp.314.

75Ibid., cTp.320.
3. Хабермасова филозофија психоанализе 101

cтaвHог поступка оповргавања хипотеза које су изведене и3 OII-штих теорија -

аналитичареве конструкције, изведене из општихинтерпретација, не могу
директно и лако тестирати, сматра овајфилозоф. По његовим
речима, ,интерпретација неког датог слу-чаја обистињује се једино на
успешно изведеном настављањупроyеса формирања, а то значи на
обављеној саморефлексији, ане тачно схваћено на ономе шта пацијент каже
или како се пона-шa“76 Отуда је за верификацију психоаналитичких тврдњи
пIO-требно узети у обзир целокупан индивидуално-истTOPNJCKИ KOH-текст
анализантовог менталног формирања, а не само спољьашњепромене у
пацијентовом понашању или његову вербалну (He)ca-глаcHocт са понуђеним
тумачењем.
Meђутим, филозофски најинтересантнија вероватно je тpeћa одлика
општих интерпретација, која се тиче херменеутичко-кау-3aлHог кapaктера
психоаналитичких објашњења. Указујући дааналитичар нуди тумачења која су
уједно и узрочна објашњења,немачки аутор наглашава да се каузалне
повезаности о којимa гO-вори психоанализа квалитативно разликују од оних
које су пред-мет природних наука, као што је биохемиja. ПIpeмa њeroBOM
cxBa-тању, каузалне ,,хипотезе које изводимо из општих интерпретаци-ја не
односе се као хипотезе општих теорија на природу, него наону сферу која је
самообјективисањем постала другом природом:на 'оно што је несвесно'“ 77
Другy природу и несвеснб овај Фројдов интерпретатор разу-мева по
моделу каузалитета судбине, који је само привидно сли-чан инваријантности
природног каузалитета, а заправо је индиви-дуално-историјски варијабилан,
јер се конституише кроз дру-штBeHy иHTepaкциjy и гoBоpHо-јe3ичку
иHTepпpeтaциjy. У томKOHTeKCTY,OH пNШe:,,Док у техничкOM pacпoлaгaњу
природом, на

76 Ibid., cTp.317.

77 Ibid., cTp.321.
3. Хабермасова филозофија психоанализе 101
102 M. Гoвeдаpица, Филозофиjа nсихоанализе

осHOBу свOг познавања узрочних повезаности, допуштамо да при-рода ради за нас, аналитички
увид погађа узрочност онога што јенесвесно као такву: терапија не почива, као у ужем смислу 'уз-
рочна' терапија соматске медицине, на узимању у слуэбу сазна-тих узрочних повезаности, она,
напротив, своју делIoтворHу силузахваљује укидању саме узрочнe nOBe3aHOCTИ.678
Из ових одређења следи то да уколико су исправна аналитичa-peва објашњења о узрочној
вези између догађаја у анализантовојпрошлости и његових садашњих тегоба, онда она могу
послужи-ти као разјашњавајуће тумачење скривеног смисла у пацијенто-воM жИвоту и-
посредством његове интерпретативне саморе-флексије - задобити каузалну улогу у
превазилажењу каузалитетанесвеснōг. Сматрајући да Фројдово учење на овај начин
успостављатеоријску корелацију између узрочне и интенционалне илIИ CMиCa-оне повезаности,
Хабермас додаје и то да-за разлику од општих те-opија у природним наукама -
психоаналитичке ,,опште интерпрe-тације не допуштају објашњења која су ослобођена
контекста“.79
Дакле, заступник тзв. херменеутичке филозофије психоана-лизе настоји да буде
конструктиван у својој критици Фројдовесцијентистичке метапсихологије, нудећи властита
разјашњењалогике општих интерпретација, као нечега што је имплицитноприсутно у учењу
аустријског научника. Ова Xабермасова разја-шњења додатно потврђују да се о херменеутичком
карактеру пси-хоаналитичке метатеорије мора говорити у врло специфичномCMислу, зато што је
у њима наглашена различиTOCT OПIШTИX ИH-терпретација не само у односу на природнонаучни
модел опшTихтеорија, већ и у односу на методологију духовних наука. СтогаHaM се чини да је
Хабермасову филозофију психоанали3e Heon-ходно квалIИфиковати не само као херменеутичку,
већ и као крИ-TИчKO-XepMeHeyTNчky.

78 Ibid.,crp. 322.

79 Ibid.,cTp.323.
3. Хабермасова филозофија психоанализе 103

3.4.3akључaк

Хабермас је своју филозофију психоанализе формулиcао ce-

дамдесетих година XX века, у спису Сазнање и интерес, у пеpи-оду у којем
је био присталица критичке теорије друштва. Поредбројних сличности, оно
што његову филозофију психоанализеразликује од разумевања Фројдовог
дела од стране других пред-ставника критичке теорије - као што је
Маркузеово филозофскоиcтpaжиBaњe Фроjда-јеcтe потенцирање
херменеутичког карак-тера аналитичког процеса. Сматрајући да постоји
суштинска ра3-JIика између природних и хуманистичко-хepMeHeyTNчkNX
Hayka,због тога што се трансцендентални хоризонт првих тичe иHCтpy-
менталне рационалности, а други комуникативне рационалности,Хабермас
је психоанализу начелно сврстао у овај други корпус.Међутим, он
наглашава и особености психоаналитичке херменеу-тике у одноcу на
класичну херменеутику - yнутар Дилтајевогyчења о методологији тзв.
духовних наука - као и одређенe cJINq-Hости са теоријама природних наука,
па се може констатовати даHeroBо xepMeHeyTИчко тумачење психоанализе
није лишено некИX унутрашњих амбивалентности, које су својствене и
самoм Фроjдy.
Попут старијих представника Франкфуртске школе, и Xабер-мас
психоанализу схвата као критИчку тeорију, као теорију којаHе само да
сазнаје стварност, него је и мења, обједињавајући усеби теоријски и
практични интерес ума. Конкретније речено,OнHaглашaва то да
психоанализа мења психичку стварност угроже-ног појединца, на тај начин
што га ослобађа од догматских фик-сација и афективних отпора да се суочи
са неким непријатним са-држајима из властите прошлости, путем теоријске
аналIизе која јеуједно и практична терапија. У овом смислу, психоанализа
под-разумева кретање саморефлексије, еманципаторско
напредовањеанализанта у свести о самом себи, у самосвесности, без које
нијеMогућа ментална зрелост, тј. до краја формирана субјективносT.
 104 M.Говедарица, Филозофија психоанализе

При томе, Хабермас наглашава интерсубјективни и интер-aктивни

карактер психоаналитичке саморефлексије, сматрајућида једино на онај
начин на који настају, психонеуротске сметњемогу и да се превазиђу -
дакле, кроз интеракцију са другиMa.Пошто је језик најважнији медијум
друштвене интеракције, кре-тање саморефлексије у аналитичком
поступку подразумева Ha-предовање у језичкој артикулацији, односно,
превазилажење при-ватне деформације језика, до које је довела отуђена
комуникацијаса другима у анализантовој прошлости, сматра немачки
филозоф.На овај начин, преко језика, Фројдов интерпретатор доводи у
везуHeке кључне мотиве Франкфуртске школе са херменеутичком фи-
лозофијом, схваћеном као теорија комуникације.
У својој филозофији психоанализе Хабермас заступа тезу даје
психоанализа јединствен пример саморефлексије у виду наукe.Ово би
значило, с једне стране, то да Фројдова теорија настоји дациљь
саморефлексије оствари помоћу научног истраживања и узпримену
особеног научног метода - за разлику од спонтаних и не-методичних
процеса самоосвешћивања-док би се, са друге стране,могло рећи да је
објект психоаналитичког истраживања уједно иcубјeкт саморефлексије.
Разлог из којег се психоанализа бави само-рефлексијом на научни начин
јесте тај што се предмет њеног интере-coBaња тиче отежаног процеса
формирања субјективности, коjи aна-лизант није у могућности да оконча
без помоћи аналитичке експертизе.
Међутим, ни у таквим околностима ометене саморефлексијеKJyчна
улога не припада аналитичару, него анализанту, зато штојe y питању
његов властити процес формирања, који не може даобави нико други
уместо њега, сматра Хабермас. Стога је психо-aналитичко истраживање
уједно и самоистраживање анализанта,кроз језичку интеракцију са
аналитичарем и усвајање његовихNHTepnpeTaTиBHNx cyrecTиja, шTO oBy
тeоpију разликује од свихдругих научних теорија, како из домена
природних, тако и из до-мена духовних наука. У том контексту,
потенцирајући да је IICH-хоанализа јединствени случај науке која
подразумева претварање
3. Xабермасова филозофија психоанализе 105

властитог објекта у субјект, овај филозоф објашњава да психо-аналитичка херменеутика - за разлIику

од kласичне-иMа посла саOTKPИBaHем скривеног значења у унутрашњем извртању
смислаBJIаcтитИX дожиBљаја,тј.у самообмањивању анализанта, чиме сеи остварује напредак у
његовој саморефлексији и субјективацији.
Према Хабермасовој филозофији, Фројд јe y oквиру метапси-XOлоШких разматрања погрешно
одредио властитO yчeHe кaо сци-јентистичку дисциплину, односно, као природну науку за коју
јекарактеристичан објективистички модел сазнања. Немачки фило-3оф суштину сцијентизма види у
апстраховању од вишедименЗи-оналне субјективности, у човековом покоравању
објективнојстварности у циљу стицања техничке моћи над њом - дакле, радиафирмације само једне
димензије субјективности, мислећи да јеTO HecarJacHo ca ncNXoaHaJIИTИYKом саморефлексијом,
чији сесмисао састоји управо у комплетирању вишедимензионалногпроцеса формирања личности
као субјекта.
У односу на овај темељни интерес психоанализе, и сâм обjек-тивистички модел сазнања се
појављује као један вид парцијалнефиксације психичког живота, па Хабермас сматра да Фројд про-
TИBpeчи cyшTNHN CBOг учења онда када инсистира на природно-научном карактеру
психоаналитичке теорије и заступа редукцио-HNCTNчKY(бNOJIOГNCтичку) концепцију о дистрибуцији
енергије.Hасупрот таквом сцијентистичком саморазумeвању Фројдове ме-тапсихологије, немачки
филозоф психоанализе тврди да y OKBиpуовог истраживачког програма метатеорија треба да буде
коHЦИПИ-рана као метахерменеутика, тј. као логика општих интерпретација,koјa ce y
MeтOдOлOшкOм смислу разликује и од природних и од ду-ховних наука. Са позиције
метахерменеутичког сагледања Фројдо-вог учења, Хабермас објашњава да се психоаналитичка
теорија раз-ликује од природноHayчHиX тeоpиja nO томе штO је упућена на нефор-мални, природни
или говорни језик, по томе што је провера њенихxипотe3a 3HатHо cложенија и зависна од
субјекTИBHOr CTaBa oбjekTa иC-траживања, те по томе што њена узрочна објашњења не реферирају
 106 M. Говедарица, Филозофија nсихоанализе

на непроменљиву природну узрочност, него на узрочност

социјалнеинтеракцијe,која се може мењати управо путем aналIИTИчкOг
тpeтмaHa.
Ca дpуге стране, овај филозоф указује да се, поред заједнич-ких
карактеристика, психоаналитичке интерпретације разликују иод
духовнонаучних интерпретација, зато што укључују системат-ска
уопштавања и формулисање каузалних хипотеза, као и збогтога шTо сe
тичу специфичног контекста деформисаног језика,o чијем значењу не
могу постојати општеважећи спољашњи cтaH-дарди. Међутим, овакво
двоструко диференцирање психоанализе,у односу на природне и
духовне науке, чини Хабермасову филO-зофију психоанализе подложном
озбиљним критикама. Haимe,њему се може приговорити то да сам
ослабљује своју тезу о хер-менеутичком карактеру Фројдовог учења, тиме
штO иCтиче њeгo-ве разлIике у односу на методологију духовних наука,
као и некеоправдане слIичности са природнонаучним теоријама.
Заступајући тезу да психоанализа припада домену комуника-тивне, а
не инструменталне рационалносTи -шIто значи да јој јевише стало до
вишедимензионалног споразумевања него до ис-траживачке
ефикасности теоријских тврдњи - Xабepмас,ипак,kaо њeну битну
карактеристику наводи и то да психоаналитичкехипотезе могу успети или
не успети, доводећи на тај начин усумњу оправданост властите позиције
методолошког дуализмаприродних и хуманистичких наука. Сем тога,
овом филозофу семоже замерити и на спекулативном стилу мишљења,
који имa 3апоследицу то да често није сасвим јасно шта он заправо тврди
y својим тумачењима Фројда, као и поређењима његове мисли
саконцепцијама других теоретичара.
Један од аутора који оштро критикују Хабермасову филозофи-ју
психоанализе, поготово његово схватање о Фројдовој сцијенти-стичкој
самообмани, јесте амерички филозоф Адолф Гринбаум.У наставку ове
студије окренућемо се његовој критици Хаберма-cа, односно његовој
властитој филозофији психоанализе.
 4
TPИHБAУMOBA
ФИJIO3OФИJA IICNXOAHAJIN3E

4.1. IIpoлor

Адолф Гринбаум (1923-), амерички филозоф немачког поре- кла,

један је од најзначајнијих и најпродуктивнијих савремених аутора у области филозофије
науке. Дијапазон његових разматра-ња у овој области веома је
широк, јер се онатичу и природних иT3B. дyховних наука,
укључујући психоанализу и теорију о рели-rИO3HOм веровању. Он
је студирао математику, физику и филоз0-фију, стекавши
магистарску титулу из физике, а докторску из фи-лозофије, и то
радом о ЗеноноBиM парадоксима, пIод менторствомКарла
Хемпела. Књига о филозофским проблемима прocтopаи времена
учинила га је једним од водећих ауторитета у филозо-фији физике.
Између осталог, Гринбаум се у овој књизи бавио ипроблемом
физичке геометрије, тј. питањем о могућности одређе- ња праве геометрије
света, критикујући Ајнштајна због негатиB- Hог одговора на то питање и заступајући
тезу да је могуће тести-рати геометрију света. При томе, Гринбаум
Ајнштajнову фил0з0-фију геометрије схвата као типичан пример
конвенЦионалистич-ког становишта у филозофији науке, насупрот
којем настоји да
 108 M.ГoBeдарица, Филозофија психоанализе

афирмише реалистичку, емпиристичко-индуктивистичку позици-jy.

На филозофско проучавање психоанализе, Гринбаум је биоподстакнут
незадовољавајућим начином критике Фројдовог уче-ња од стране Карла
Попера. Наиме, амерички филозоф је уочиода Поперова оцена фројдовске
психоанализе као псеудонаукe није заснована на темељитом проучавању овог
учења, већ на пау-шалним констатацијама, што га је навело да се сâм
позабави де-таљним истраживањем Фројдовог дела. 3бог тога се, од 1975. го-
дине, Гринбаум посвећује систематском изучавању Фројдовихсписа, што је
резултовало серијом његових чланака о епистемоло-шким проблемима у вези
са психоанализом, који су објављJbиBaHиу најеминентнијим филозофским
часописима данашњице.
У садашњем разматрању узећемо у обзир један од његовихпрвих
чланака из филозофије психоанализе, а то је текст под на-CJIOBOM ,Да ли је
фројдовска психоаналитичка теорија пceyдо-научна по критеријуму
разграничења Карла Попера?“ (1979). Семтога, он је објавио и две књиге из
ове области- The Foundations of Psychoanalysis: A Philosophical Critique (1984) и
Validation in the Clinical Theory of Psychoanalysis (1993)-при чему је ова
другасачињена од чланака који представљају ауторове одговоре накритике и
дискусије, проистекле на основу његове претходнекњигe.Обе ове књиге
такође ћемо узети у разматрање.
У чему се састоји суштина Поперове критике психоанализе?Овај
заступник фалсификациониCTИчкOГ cTaHOBИIITa y филO3Oфи-jи Haуke
cвpстaва Фpојдово учење у исти табop са Mаркcовом тео-ријом историје и
индивидуалном психологијом Алфреда Адлера,

1 О овом аспекту Гринбаумове филозофије физике видети у: A. Grünbaum, Philosophical

Problems of Space and Time (chapter 4:,,Critique of Einstein's Philosophy of
Geometry“), New York, 1963; и C. Синђелић, Релативност на-учне
рационалности (поглавље ,,Гринбаумова критика Дијемовог конBеHцИ-
онализма и Ајнштајнове филозофије геометрије“), Београд, 2005.
4. Гринбаумова филозофија психоаHaли3e 109

сматрајући да те ,,три теорије,иако наступају као науке,заистаимају више

заједничкоr cа примитивHим митовима него са нау-ком; и да више личе на
астрологију него на астрономију“. ПремаHerOBOM мишљењу, проблем са
теоријама као што је психoaHaJи-за састоји се у њиховој способности да oбjacнe
cве, односно утоме шTо cу оне тако формулисане да се било које стање
ствариили ток догађаја могу схватити као њихова емпиријска потврда.
У овом смислу, ,фројдисти и (психо)аналитичари су истица-ли да су њихове
теорије непрестано верификоване њиховим 'кли-ничким опсервацијама'“,3
указује Попер. При томе, оH сMатpa како из сличности психоанализе са
митским облицима сазнања неследи да је ова теорија безвредна или да је
лишена хеуриCTИчKOГзначаја, већ само то да није оправдана њена
аутопрокламација оBJIаcтитом поседовању научног статуса. Другим речима,
овај фи-лозоф заступа тезу да психоанализа није научна теорија, већ псеу-
донаучна или метафизичка концепција, He оспоравајући то даHeке
мeтафизичкe твpдње у Фројдовом учењу могу имати инди-pектно важну
хипотетичку улогу у развоју научног сазнања.
Ionepy je психоaHали3a била интepecaнтна уnpаво у контек-cту тpaжeHа
peшења за проблем демаркације између науке ипсеудонаукe. Бавећи се овим
питањем, он долази до закључка дa Heку тeopију не чини научном степен њене
потврђености емпи-ријском евиденцијом-кojи је наводно веома висок у случају
пси-хоанализе, као и астрологије - већ њена подложност оповргавању.По
његовим речима, ,,теорија која се не може оборити било ка-квим догађајем
је[сте] ненаучна. Немогућност оповргавања ниje врлина једне теорије (као што
људи често мисле), већ њен недо-cTaTak.64

2К. Попер, ,,Hаука, псеудо-наука и фалсификационализам“, у:

Филозофскоuumaњe Φpojòa, cTp.44.
3 Ibid.,cTp.45.
4 Ibid.,cTp.4
110 M. Говедаpица, Филозофиjа nсиxoaнanuзe

У овом смислу,Попер истиче да је лоша и ненаучна она тео-рија која није

рестриктивна, тј. која у експланаторном погледу дO-пушта различите или све
потенцијалне исходе релеванTHOГ тOкa догађаја, док, према њему, права
наука подразумева рискантнапредвиђања и искључивост у теоријским
очекивањима. Мислећида психоанализа мало тога забрањује у својим
теоријским предвИ-ђањима могућих исхода психичких процеса, британски
филозофје сматрао да она управо зато заслужује негативну епистемоло-шку
оцену, те да због ове своје имуности на побијање представљатипичан пример
псеудонаучне теорије. У сваком случају, сумира-jyћи на Hегативном примеру
психоанализе - и других поменутИX теорија - дистинктивна својства научне
рационалности, као осно-ву за демаркацију у односу на псеудонауку, он
потенцира то да је,,критеријум научног статуса једне теорије њена
подложност фал-сификовању или оборивост или могућност преиспитивања“.5
Започињући своје бављење филозофијом психоанализе, Грин-баyм је
настојао да покаже како Попер није био у праву, односнода Фројдова теорија
јесте научна по фалсификационистичком кри-теријуму разграничења између
науке и псеудонауке. Према судуовог америчког филозофа, Поперове тврдње
о свеобјашњавалачкOмкарактеру психоаналитичке теорије и њеној наводној
необориво-CTN HNCY yTeMeJeHe Ha noзHавaњy Фpоjдoвих властитих
ставова,њeгоBиX списа и истPaжиBачкO-клИHичкe пpaкce, пошто они
навOдеyправо на супротан закључак. Стога је Гринбаум свој задатак видеоу
доказивању да је сâм Фројд веома уважавао побијајућу
емпиријскуeвиденцију, да су психоаналитичке тврдње формулисанe тaко
дамогу бити оповргнуте, као и да постоји више конкретних
примераoпoBргљивости у историјском развоју фројдовске психоанализе.
При томе, сматрајући да се у позадини ПIoпeрOBNX OIITyжбN на рачун
Фројдовог учења налази његов напад на традиционалноиHдуктивистичко
схватање научне рационалности, овај филозоф

5 Ibid., cTp. 47.

4. Гринбаумова филозофија психоaналIи3e 111

покушава да одбрани индуктивистичко становиште, тј. тезу

даиндуктивистички критеријум научности није мање строг од фалси-
фикационистичког, што потврђује-по Гринбаумовом мишљењу- и пример
психоанализе. Супротно Поперу, он сматра да недо-статак психоаналитичке
теорије није у наводној неоповргљиво-сти, него у њеној недовољној емпиријској потврђеноСTИ.
Амерички аутор пише: ,,Попер [ни]је ништа мање немаран y својој
процени фројдовских објашњења него у свом приказуиндуктивизма.
Показаће се, у ствари, да је његово карикирање ин-дуктивизма истоврсно са
погрешним представљањем фројдов-ских објашњења.“6 Према његовом
схватању, Попер је на приме-ру психоанализе симплификовао смисао
индуктивне методе, нa тај начин што је потенциpао тезу да индуктивистички
приступомогућава Фројдовом учењу да врши ретроактивна
подешавањаTеоpијCкиX тврдњи, како би се оне учиниле сагласним ca HOBO-
стеченом емпиријском евиденцијом. Наиме, Гринбаум објашњавакако је
заступник фалсификационизма изгубио из вида то да и уоквиру
индуктивизма постоји ,,ограничење проглашења последи-це“, које
подразумева захтев да се лIогичке последице дате теори-je Mорају извести и
саопштити пре приступања коHтролIИcaHOM посматрању, како би се
искључило ретроактивно усклађивање рe-левантних хипотеза и
опсервационих налаза.
Ово ограничење је макар прећутно присутно и у Фројдовомучењу, и
управо захваљујући томе фројдовска психоанализа имарелевантан
емпиријски садржај, за разлику од новофројдовске те-орије Xајнца Хартмана,
коју амерички филозоф наводи као про-TИBIPиMep.HacynpoT IIonepoBOM
шTypOM nIO3Haвању Фројдовогопуса и илустровању властите тезе помоћу
једног исконструиса-

6 А. Гринбаум, ,Да ли је фројдовска психоаналитичка теорија псеудо-научна по Карл

Поперовом критеријуму разграничења?“, у: Филозофско чиmaњe Фpojòa
(yp. O. Caвић), cтp. 126.
7Ibid.,cTp. 124.

5 Ibid., cTp. 47.

 112 M.Гoвeдаpица, Филозофија психоанализе

ног случаја психоаналитичког објашњења двају веома различитихоблика понашања

одраслих људи према детету,Гринбаум се упу-шта у егзегезу неких конкретних
хипотеза оснивача психоанали-зе,које су оповргљиве у поперовском смислу. По
његовим речи-ма, ,онај ко има у виду стварни развој Фројдове мисли наћи ће даcy
по правилу његове понављане модификације сопствене теоријe биле очито
мотивисане евиденцијом, и тешко да су идиосиHкpa-тичне или каприциозне.
Питам се зашто Попер и његови следбе-ници нису били поколебани својом
обавезом да спроведу некуCтBаpHy eгзегeзy Фpоjа."8
То да Фројдово учење задовољава Поперов фалсификациони-стички
критеријум Гринбаум у овом свом раном тексту илустру-је, између осталог, кроз
следеће примере претпостављене оповр-гљивости карактеристичних хипотеза
фројдовске психоанализе: осексуалној етиологији опсесије (у вези са
случајем ,,Човека пацо-ва“),о сну као иcпуњењу жеље,о потискивању
хомосексуалноCTИкао узрочнику параноје и о типологији оралног карактера.На
пример, према хипотези о оралном типу личности ,,мушкарцИкоји испољавају
више него просечну особину зависности из ску-пNHe оpалHИX особина требало би
да показују у складу са тим из-разитију преференцију жена са великим грудима“.
Ову хипотезуHe cамо да је у принципу могуће оповргнути, него су и спроведе-на
одговарајућа eкcпeримeнталHа иcтраживања, од стране психо-Jога А. Скодела, чији
резултати показују ,,да су људи који по те-сту тематске аперцепције испољавају
већузaвисност префериpa-ли жене са малим грудима“.10
Могући маневар за спасавање ове првобитне хипотезе јестеpost hoc
nIостулирање помоћне хипотезе о појави тзв. реактиBHe формације, супротног
манифестовања базичне склоности, на шTa
8 Ibid.,cTP.128.
9 Ibid., cTp. 135.
10 Ibid., cTp. 135.

5 Ibid., cTp. 47.

4.Гринбаумова филозофија психоанализе 113

је посебну пажњу скретао познати психолог Ханс Ајзенк, крити-кујући

психоанализу због таквих ad hoc peшења. Међутим, Грин-бayм објашњава да је
Ајзенкова критика оправдана само када су упитању неки новофројдисти, који су
заиста често прибегавалиимунизацији психоанализе против побијања путем
идeјe o реактив-ној формацији, сматрајући да је она, са друге стране,
неоснованакада је реч о самом Фројду, зато што је оснивач
психоанализеNMПЛИЦитно држао до поменутог ограничења проглашeња после-
дице, и у погледу прибављања независне евиденције за случајевеактивирања
реактивне формације као одбрамбеног механизма.
У својим књигама из 1984. и из 1993. године Гринбаyм дe-таљьHије
разматра остале примере оповргљивости ФрojдовиX xи-потеза. Тако он подсећа
да је Фројд и самим насловом једног свогчланка - Случај параноје који се
супротставља психоаналитuч-кој теорији болести (1915) - посведочио то да
емпиријска еви-денција може оспорити његово учење. Наиме,
психоаналитичкаXиnOтe3a o eтиологији параноје искључује могућност да
предметпараноидних делузија буде особа супротног пола, па
емпиријскопојављивање таквог случаја, које је у овом TeкCTy кOHCTaTOваO иcâм
Фројд, побија ту теоријску претпоставку или намеће потребуза пружањем ad hос
објашњења. Напомињући како је Попер при-знао да је из друге руке био
информисан о овом примерy опoвp-гљивости фројдовске психоанализе,
амерички филозоф указујекако је заступник фалсификационизма настојао да
минимизујењегов значај, тиме што је тврдио да није реч о кључном или ба-
3ичном делу Фроjдoвоr учења.
Међутим, овај Поперов маневар Гринбаум обеснажује тимешто се позива
на речи оснивача психоанализе, које недвосмисле-Hо потврђују да
је ,репресивна етиологија неуроза [je] најфунда-менталнији део Фројдове
грађевине“."1 На овај начин,амерички
11
A.Grünbaum, Validation in the Clinical Theory of Psychoanalysis,
Madison,Connecticut,1993,p.59.

5 Ibid., cTp. 47.

 114 M.Говедаpица,Филoзофujа nсихоанализе

филозоф психоанализе доказује да је Попер погрешно дијагно-

стиковао научне недостатке Фројдове теорије, када је тврдио
даона пати од неоповргљивости. При томе, он показује да
постојиинкохерентност између две кључне тезе у Поперовој
критиЦифројдовске психоанализе, а то су следеће тврдње: ,(1)
логички,психоаналитичка теорија је необорива било којим људским пона- шањем и
(2)суочени са евиденцијом која се чини неповољном, Фројд и његови
следбеници су увек избегавали побијање помоћу посезања за имунизујућим
маневрима“. 12 Инкохерентност се тичетога да логичка
необоривост неке теорије искључује могућност да се појави побијајућа
евиденција у односу на њу, па самим тими да се јави потреба за њеним ad hoc спасавањем.
Полазећи од критике Поперовог схватања
психоанализе,Гринбаум се постепено упуштао и у разматрање
другачијих видо-Bа рецепције Фројдовог дела. Тако он долази и
до Хабермасовe филозофије психоанализе, коју такође излаже оштрој критици уобе
своје књиге из ове области. У наредном одељку
позабавићемосе његовом критиком Хабермасових погледа на
Фројдово учењe.

4.2. Kpитика Xабермасове филозофије психоаналIи3е

Истражујући туђе критике фројдовске пIсихоанали3e, ГриH- баум је припремао

терен за своју критику овe теоријcкe концеп-ције. При томе,
амерички филозоф науке брани Фројда од оноra што сматра
неоправданим филозофским приговорима на његоврачун, али
не да би величао достигнућа творца психоанализе, већда би
разграничио властиту критичку позицију у односу на
друге,односно да би што објективније сагледао стварне

12Ibid., p. 51.
 114 M.Говедаpица,Филoзофujа nсихоанализе

недостаткe пICИ-хоаналитичког учења и да би их што

аргументованије изложио.

12Ibid., p. 51.
4.Гринбаумова филозофија психоанализе 115

У овом смислу, Гринбаум сматра да су неоправдане како Попе-рове, тако и

Хабермасове критике Фројдових сцијентистичкихnpетензија, али и сâм заступа
тезу да су психоанализи својствене03биљьне научне слабости.
Шта Гринбаум замера Хабермасовој филозофији психоанa-лизе? Као
противник мeтодолошкoг ceпаратизма т3в. xумани-стичких наука, амерички
филозоф се не слаже са Хабермасовимнастојањем да се психоанализа подвргне
другачијим мерилиманаyчности од оних која су карактеристична за природне
науке.Насупрот немачком филозофу, он сматра да је Фројд од свог уче-ња са
пуним правом очекивао да одговори захтевима природно-научног сазнања, зато
што ови захтеви - по Гринбаумовом ми-шљьењу-немајy партикуларно, него
универзално епистемолошкO значење, тј. тичу се научности као такве. Другим
речима, овај фи-JIозоф мисли да није одржива Хабермасова теза о Фројдовом
пo-грешном сцијентистичком саморазумевању, која подразумева тода је оснивач
психоанализе пренагласио физикалистичке садржа-је, а занемарио
херменеутичкe acпeктe BлаcтиTог учења. Премаcxвaтању америчког аутора,
Фројд није потценио херменеутику,већ јој је придао и већи значај него што она
то објективно заслу-жујe у склопу научних истраживањa. Дaкле, Гринбаум
замера Xа-бермасовој филозофији психоанализе то што има
херменеутичкипредзнак и щто неадекватно саглёда смисао Фројдовог
сцијентизма.
Амерички ayтoр указује да су у својим критикама психоана-ліизе Карл
Јасперc и херменеутички филозофи - за чије типичнe представнике узима
Јиргена Хабермаса и Пола Рикера- прецени-ли експланаторну улогу
херменеутичког проучавања т3в. значeњ-ских веза (које он назива и тематским)
између појединих садржајаMeHTaJHNX cTaHа, а минимизовали значај
природнонаучног истра-живања каузалних релација између њих. 3 Према
његовим речима,

13Упоредити: ibid.,p.5.
 116 М.Говедарица, Филозофија психоанализе

,осим тога што cе ослањају на митску егзегезу Фројдових списа,тезе ових

херменеутичара су засноване на дубоком неразумевањусамог садржаја и метода
природних наука“.'4 Гринбаумовa нaмe-pa је да херменеутичку концепцију
психоаналитичке тeоријe и тe-рапије побије помоћу њеног иманентног оруђа, тј. кроз
боље ту-мачење Фројдових текстова од самих херменеутичара.
У том смислу, он сматра да садржина Хабермасове тезе оФројдовом погрешном
сцијентистичком саморазумевању има мит-cки карактер, зато што није заснована на
ваљаној иманентној ин-терпретацији дела оснивача психоанализе, већ на негативноM
емO-ционалном ставу према научном објективизму. Прецизније речено,Гринбаум
објашњава да Хабермасово настојање - да покаже какоФројдово погрешно
сцијентистичко саморазумевање проистичe из његове погрешне метапсихолошке
концепције - није утемеље-но у кључним идејама и релевантним списима аустријског
науч-ника, што значи да овај аргумент аутора Сазнања и интересапредставља
произвољну интерпретативну конструкцију, заснова-ну на емоционално обојеним
преференцијама. Наиме, иако је кон-статовао да је Фројд експлицитно одустао од
младалачког редук-тивно-физикалистичког пројекта научне психологије, Хабермас
јетврдио да је физикалистичка онтологија имплицитно очувана уметапсихолошком
учењу оснивача психоанализе, оцењујући да јеуправо то изазвало његово погрешно
сцијентистичко саморазуме-вање, односно природнонаучно декларисање. Hасупрот
томе,Гринбаум тврди да Фројдов природнонаучни сцијентизаM нeмa HиkakBe Be3e ca
фи3икалиCтичкOм онтологијом, а то поткрепљујепIOзивањем на његове речи које
имају недвосмиCлIeHO 3Haчeњe.
Између осталог,Гринбаум своју тезу поткрепљује речимаиз Фројдове
Аутобиографије, о томе да метапсихолошке идеје,,припадају спекулативној
надградњи психоанализе, у којој сваки
14
A. Grünbaum, The Foundations of Psychoanalysis: A Philosophical Critique,University of
California Press, Berkeley-Los Angeles-London,1984,p.1.

13Упоредити: ibid.,p.5.
4. Гринбаумова филозофија пIcиxoaHaJIи3e 117

део може бити жртвован или замењен, без штете или жаљења,чим се докаже нека
недовољност. Остаје да се саопшти joш до-вољно других ствари, што је приступачније
посматрању.“15Према интерпретацији америчког аутора, ,,Фројд је напустио
својпрвобитни, онтолошко-редуктивни појам научног статуса у ко-рист једног
методолошког, епистемичкоr“.'' Овај филозоф психо-анализе објашњава да не постоји
никаква противречност измеђутога што је Фројд, с једне стране, тврдио да његовO yчeњe
nриnа-да природним наукама и тога штo ce, с друге стране, определио закоришћење
менталистичких појмова, зато што је његов ,,критери-jyм научности био методолошки, а
не онтолошки редуктиван“.1
По овом схватању, природне науке су мерило научности, незато што све објашњавају
из природе, тј. на основу природниX процеса и физикалистичких појмова, него
захваљујући свом нa-чину истраживања, који подразумева приврженост
објективномпоcматрању. Стога, насупрот Xабермасу,Гринбаум сматра да уФројдовом
учењу постоји потпуна сагласност између природно-научног сцијентизма и коришћења
менталистичких појмова.У TOM CMислу, амерички филозоф је уверен да заступник
кpиTИч-ко-херменеутичке филозофије психоанализе види оно чега нема- онтолIошIку
позадину у Фројдовом сцијентизму - и да под деј-ством овог привида неоправдано
осуђује аустријског научника.У Гринбаумовим разматрањима се такође може назрети
њеroBO веровање да ни херменеутика нема никакву онтолошку позадину,односно став
да је неоснована претензија херменеутички оријен-тисаних филозофа да херменеутику
представе као нешто више одкорисних упутстава за егзегезу текcтовa.
Дакле, основу за тврдњу о депласираности Xабермасове глав-He тезе у критици
психоанализе, Гринбаум проналази у томе што
15C. Фpojд, Aymoбuoгpaфuja, стр. 35.
16A.Grünbaum,The Foundations of Psychoanalysis: A Philosophical Critique, p.3.17Ibid.,p.6.

13Упоредити: ibid.,p.5.
 118 M. Говедарица, Филозофија психоаналuзе

сâм Фројд није много држао до спекулативно-онтолошки обојене метапсихологије, већ је

властиту сцијентисTИчку оријентацију не- говао независно од ње. Према

речима америчког аутора, ,,постајејасно да, када је Фројд током свог
живота непоколебљиво тврдИO како његове теоријске конструкције имају статус природне
науке,он је то чинио најпре за своју развијајућу клиничку теорију лич- ности и терапију, радије него за

метапсихологију“.18 Указујући да je oснивачу психоанализе од

метапсихолошке спекулације билоMHOгO Baжније оно што је
приступачније за посматрање, Грин-баум истиче да то што је ближе научној опсервацији ,,није

нишTa друго нeго његова клинички заснована теорија

личности, псиXO-патологија и терапија. Централни део тог
корпуса хипотеза чинитеорија потискивања, коју одликује његов компромиCHи
модел неуротичних симптома, манифестног садржаја сна и
различитихврста омашки.“19Фројдово сцијентистичко саморазумевање про-Излази из
његовог непоколебљивог уверења да су ови најважнији делови психоаналитичког учења
подложни научној опсервацији иверификацији, констатује амерички филозоф
психоанализе.

У својој критици Хабермасове филозофије

психоанализеГринбаум наглашава да се овај мислилац
више бавио властитимфилозофским преокупацијама и пројекцијама него
пажљивим ис-питивањем онога чему је сâм Фројд посветио највеће поверење. То значи да се у
Хабермасовој осуди Фројда због идолатријскогодноса
према природним
наукама може препознати његов власти-Tи aHИMO3ИTeT- 3acHOBaH
Hа одговарајућим филозофским убеђе-њима, али и емоционалним
ставовима - према природнонаучномобjективизму. У том
смислу, амерички аутор приговара заступни-ку критичко-
херменеутичке филозофије психоанализе не само нe-основану
екстраполацију Фројдовог сцијентизма из редуктивнO-

18Ibid.,p.6.
19 Ibid.,p.5.
 118 M. Говедарица, Филозофија психоаналuзе

19 Ibid.,p.5.
4.Гринбаумова филозофија психоанализе 119

-физикалистичке метапсихологије, него и то што у његово учењеучитава неке

хегелијанске идеје, попут кретања саморефлексије,и то што од психоанализе има
пpeвелика филозофска очекивањакада је проглашава прототипском науком
саморефлексије.
Гринбаум указује да, у складу са таквим приступом, ,,Хабер-мас види процес
еманципације Јаства, за који се претпоставља дасе догађа у психоаналитичком
'кретању саморефлексије', каофундаментално стран методолошким и онтолошким
категориjaмa које су истакнуте од стране природних наука“.20 Сем тora,y cBOM
критичком разрачунавању са Хабермасом, бранилац сцијенти-стичке филозофије
психоанализе преиспитује и његове следећетвPдње: тезу да се у динамици
психоаналитичке терапије манифе-стује ,,каузалитет судбине“, став да су, за разлику
од историјско--контекстyалHиX објашњeњa у психoаHалитичкој теорији, нOмO-
лошка објашњења у природним наукама неисторијска и, најзад,BepoBање да
пацијент има привилегован когнитивни стаTуC y пIO-тврђивању или оповргавању
психоаналитичких хипотеза.
Кaдa je реч о првој Хабермасовој тврдњи, Гринбаум објашња-ва да је овај
немачки филозоф прибегао коришћењу Хегеловогидиома,каузалитет судбине“, како
би помоћу њега означио на-BOдно другачији каузалитет од природних закона, за
који сматрада долази до изражаја у психоаналитичкој терапији. У том сMИ-слу,
амерички аутор истиче: ,Хабермас користи хегелијански израз'каузалитет судбине'
да би реферирао на врсту каузалне везе којасе, како нам он каже, може поништити,
зато што она тобожеможе бити савладана помоћу терапеутске 'моћи
рефлексије',"21
Заступник критичко-херменеутичке филозофије психоанали-зе управо је у тој
другачијој врсти психоаналитички peлeBaHTHor Kay3aлитета видео један од
кључних разлога за критику Фроjдовог

20Ibid.,p.8.

21Ibid.,p.10.
120 M.Гoведаpица,Филозофија психоанализе

приклањања природнонаучном сцијентизму, мислећи да овајоквир

није примерен или адекватан самој ствари, тј. динамицианалитичког
искуства. Међутим, Гринбаум настоји да покажекако је Хабермас у
заблуди и како се нехотично одриче суштинепсихоаналитичких
објашњења онда када смисао психоаналитичкетерапије објашњава
као поништавање каузалне релације,односнопо моделу
самопревазилазећег каузалитета судбине. При томе,амерички
филозоф психоанализе констатује да конфузију уноси исама
идиосинкратична терминологија, односно Хабермасова xe-гелијанска
употреба термина ,судбина“, у смислу нечега што семоже променити
или поништити, за разлику од уобичајеног зна-чења ове речи, као
непроменљивог или неумитног животног тTOкa.
Гринбаум указује да се суштина етиолошких објашњења
упсихоаналитичкој теорији тиче схватања да репресија/потискива-ње
(R) игра каузалну улогу sine qua non у настајању и у одржа-вању
неуроза (N). То значи да је R нужан услов за N, па је и 3a
превазилажење N неопходно да се елиминише R као кључни пa-
тоген (Р). Наравно, поред R, постоје и други иницијални услови(I) -
као што су изложеност трауматичним искуствима и степенурођене
оceтJьивости на њих - који треба да буду задовољени,како би се N
појавила као њихов заједнички ефект (E). У свакомслучају, постојање
каузалне везе између I и E јеcте Oно што омо-гућава како
психоаналитичка објашњења, тако и психоаналитич-ку терапију,
истиче амерички истраживач Фројдовог учења.Ca друге стране,
Хабермас сматра да психоаналитичка терапиja не почива на
постојању ове каузалне везе, већ на њеном поништа-вању, што
Гринбаум оштрO криTикујe.
Према речима америчког аутора, ,,Е као такво је оно што
се'пpевазилази', не- као што би то хтео Хабермас- његова каузaл- на веза
са І. У било којој терапији - соматској или психијатријској - превазилажење ефекта тешко да се

своди на поништавање кау-3aлHе везе која га спаја са његовим

узроком. У једном или другом

21Ibid.,p.10.
4.Гринбаумова филозофија психоанализе 121

случају, 'овладавање' над Е користи каузалну везу помоћу њеногпримењивања, уместо

њеног 'поништавања',“22 HeocнoвaнocT Хабермасовог резоновања Гринбаум илуструје и
преко једногпримера из соматске медицине - по аналогији са наводним пси-
хоаналитичким поништавањем поменуте каузалне везе, неко биMoraо тврдити да се и
при лечењу колике жучне кесе, путем од-страњивања камења као њеног узрочника,
збива поништавањеове релације између узрока и болног ефекта, што је не само под-
једнако погрешно, него и обесмишљава настојање да се направиразлика између
каузалитета природе и каузалитета судбине.23На овај начин заступник сцијентистичке
филозофије психоанали-зе побија прву тврдњу критичара Фројдовог сцијентизма.
У позадини друге Хабермасове тврдње Гринбаум пак иденти-фикује карактеристично
настојање херменеутички оријентисанихфилозофа да се прави методолошка разлика
између природних иxyMaHиCTИчких наука, кроз истицање да се прве служe дедуктив-но-
нOMOJIOШIIKИм поступком објашњења, а друге идиографскоM Meтодом разумевања.
Сматрајући да је ово настојање погрешно,амерички филозоф каже: ,,Хабермас и Гадамеp
су повукли nceyдo-контраст између номотетских и хуманистичких наукa."24
Kao што смо раније показали, Хабермас је психоанализу од-редио као хуманистичку
науку, чија се методолошка обележјазначајно разликују од природних наука, у том смислу
што је заФројдову теорију битно проучавање непоновљиве индивидуалнеисторијe и
коHтекстyaлIHO тумачење симболичких творeвиHа, дOкTO-IIO HerOBOM MNшIJbeHy-није
случај са природнонаучним са-3Haњем, 3ато што је оно анисторично, усмерено на
откривањe 3a-KOHâ и на супсумирање појединачног под опште. У сBOjиM Ha-знакама о
логици опште психоаналитичке интерпретације овај

22Ibid.,p. 14.
23 Bидети:ibid.,p.13.
24 Ibid., p. 17.

21Ibid.,p.10.
122 M.Говeдаpицa, Филозофиjа nсuxoaнanuзe

филозоф је потцртавао то да инстанцијацију Фројдовог учења наконкретне случајеве

није могуће спровести на објективан и неу-тралан начин, тј. независно од субјeктивног
контекста анализан-товог наративног самотумачења, што је чини битно другачијомод
инстанцијације у природним наукама, која је наводно директнa и ослобођена било
којег специфичног контекста, у вези са посеб-ним објектом о којем се изриче нека
општа теоријска тврдња.Уочавајући да аутор Сазнања и интереcа веома оскудно
поткре-пљује своју тезу о непроблематичној или непосредној инстанци-јацији у
природним наукама - тачније, само кроз пример,,оваj кa-мен важи као маса“ -
Гринбаум за свој циљ одређује то да покажe како у погледу примене општих теорија
на конкретне случајевене постоји битна разлика између тих наука и психоанали3e.
Иступајући против методолошког дуализма у сфери научноr сазнања, амерички
филозоф доказује да је историјски контекствеома битан и када су у питању објекти
истраживања природнихнаука, а не само када је реч о хуманистИчKNM
ДNCINПJNHaMA NЛИо историјском развоју теорија о природним феноменима. На
овајHачиH,оH се супротставља не само Xабермасу, него и Гадамеру,који је тврдио да се
природне науке одликују тиме што своје о6-јекте третирају као анисторичне. Гринбаум
побија херменеутичкисепаратизам тако што износи више противпримера из
физике,који сведоче о томе да и у природним наукама инстанцијација оп-ште теорије
на појединачне случајеве подразумева контекстуали-зацију и узимање у обзир
историје објекта,баш као и у примени оп-ШITИX KJNHNЧKNх хипотеза психоанализе на
конкретне пацијенте.
Један од његових противпримера тиче се теорије класичнe електродинамике,
унутар које долази до изражаја висок степен3aвисности одговарајућих научних
резултата од коHTeKCTa I ИCTO-рије објекта истраживања. У вези са овим Гринбаум
истиче:,,y БNJIO KOM TPEHУTKУ t, електрична и магнетна поља која супроизведена
кроз бесконачни простор помоћу пунећег кретања са

21Ibid.,p.10.
4.Гринбayмoвa филозофија психоанализе 123

арбитрарним убрзањем, зависе од њихове сопствене ПОCEБHE ЧИ-TABE

BECKOHAYHE IIPOIIJIE KNHEMATИYKE NCTOPИJE!625Дрyги при-мери америчког
аутора тичу се, између осталог, т3в. магнетне иеластичне хистерезије, који показују
да одговарајућа чврста телаHису детерминисана само силом којој су тренутно
изложена,нero реагују на њу и одређено време пошто је она престала да дејствује.
При томе, Гринбаум је свестан тога да ће његови неистоми-шљьеници
одбацити ове противпримере, уз образложење да су упINтaњу pазличите врсте
историје, али сматра да овакав мaнeвap He MOже спасти Хабермасову и
Гадамерову тезу да су сазнајниискази у природним наукама ослобођени од
историјске контек-стуализације. У сваком случају, одбацујући и другу тврдњу при-
сталице херменеутичке филозофије психоанализе, амерички фи-лозоф закључује у
веома оштром тону: ,,Хабермасова парадигмакамена који има масу оваплоћује
митски универзалан појам оприродним законима, на који се он ослонио да би
стекао следбе-никe 3а своју дихотомију у погледу контекстуалIHe 3aBиCHOCTИ.A то
је и коментар о нашој интелектуалној култури, да су кори-стећи такво камено доба
физике какво је било, он и Гадамер ус-пели да претворе ограничења њихових
властитих научних хори-зоната у хваљени псеудоконтраст између хуманистичких
дисци-плина и природних наука.26
Kaда је реч о трећој Хабермасовој тврдњи, она је логичан нa-ставак претходне
две, па је разумљиво да Гринбаум и њу оспорава.Наимe, тврдећи да се успех
аналтичке терапије састоји у напрет-ку у кретању анализантове саморефлексије,
као и да пацијентовасамопримена опште психоаналитичке интерпретације на вла-
ститу индивидуалну историју представља методолошку особе-ност инстанцијације
Фројдовог учења, пpедставник Франкфуpт-ске школе је сматрао како из овога
произлази то да анализант има
25Ibid., p. 17.

26Ibid., p.20.
124 M. Гoвeдаpица,Филозофија психоанализе

епистемички привилегован положај у потврђивању или дискреди-

товању пcихоаHалитичких хипотеза. Другим речима, Xабермас
језаступао тезу да се психоаналитичка теорија тестира, пре свега,кроз
саморефлексију, верујући да аналитички увиди задобијајувредност за
аналитичара само онда када су претходно прихваћениод самог
анализанта на којег се односе.
У том смислу, овај филозоф је посебан значај придао анали-
зантовим присећањима о заборављеним деловима властите жИ- BOTHe
историје, тврдећи да је управо пацијентова меморија кљьуч- ни арбитар у погледу тачности
аналитичаревих интepпpeтатиBHиX конструкција. Међутим, Гринбаум
открива да је Хабермасово qи-тање Фројда у овом погледу веома
тенденциозно, зато што ay-стријски научник извештава
да ,,пацијентова меморија приличночесто просто не успева да
обезбеди информације које су од бит-ног значаја за психоаналитичку
реконструкцију патогено реле-вантног дêла његове ране животне
историје“.27 Дакле, пiотпyносупротно Хабермасовој тези, амерички
филозоф психоанализеуказује да је у неким својим историјама случаја
Фројд ,понудиотеоријске разлоге за то да се крајњим епистемичким
арбитромyчини пpe доктор него анализант“ 28
Гринбаум оцењује да cе у позадини Хабермасове тезе о те-
Cтирању психоаналитичких хипотеза кроз саморефлексију криje
његово избегавање да пружи јасан и директан одговор на питањео
природи епистемичког оправдања у Фројдовом учењу.
ПремаTyмачењу америчког филозофа, сама фраза ,,тестирање кроз
само-рефлексију“ неодређена је и двосмислена, зато што преко ње за-
CTyIIHик критичко-херменеутичке филозофије психоанализе pефe-рира
како на унутрашњи процес у анализанту/пацијенту, такo ина његову
комуникацију са аналитичарем/доктором. Сем тога, OниCTNче да
Хабермас заобилази питање о улози самопосматрања y

27 Ibid.,p.26.
28 Ibid.,p.27.
4. Гринбаумова филозофија пIcиxOaHaJIи3e 125

природним наукама, чије би га разматрање уверило да самопри-мена од стране

објекта истраживања није искЉучиBO cBOjCTBO психоаналитичког поступка. По
његовим речима, ,самоприменаје изводљива не само у, рецимо, соматској
медицини, него се та-кође протеже и на све оне хипотезе у физици, на пример, чији
оп-cer yкључује љьудско тело физичара или неке друге особе, коja je кадра да
тестира хипотезе на његовом или њеном влIacтИTOM телу“ 29 На овај начин
Гринбаум настоји да обесмисли Xабеpмa-сово схватање о постојању суштинске и
непомирљьиве разлике из-међу психоанализе и природних наука, у погледу улоге
објектаиcтраживања унутар њих.
Aнализирајући pелевантне теоријске дискусије, амерички фи-лозоф
психоанализе износи веома опсежну контрааргументацијуу односу на
трећепоменутy твpдњу немачкоr aутора. Iри томе, онуказује како није спорно то да
анализантово прихватање аналIиTИ-чapeBe иHTepnpeTaциje пpeдcтавља један од
критеријума валидно-сти психоаналИтИчког учења, али сматра да не може бити
говорао његовом привилегованом епистемичком статусу. Један од кључ-Hих
разлога да се анализанту не додели улога главног арбитрајесте тај што је он, по
природи ствари, склон самообмањивању,што налаже да све његове изјаве треба
узимати са резервом.Гринбаум се позива и на новија истраживања когнитивних
психо-лога, која показују да субјекти немају привилегован когнитивниприступ
мотивационим узроцима властитих поступака. Наиме,према тим сазнањима, за
разлику од директног приступа којиличност има у односу на садржаје властитИх
појединачних свe-сних менталHих стања, када је реч о каузалним везама
измеђуЊих, перспектива првог лица се не разликује значајније од пер-CПeKTИBе
трећег лица, због тога што не само туђе, него и BJIaCTИTe Mенталне узроке
разумевамо помоћу посредног зaкљyчиBaњa.30
29 Ibid., p.24.

30УпopeдиTи: ibid., p. 30.

 126 M.Говедарица, Филозофија психоанализе

Импликација у погледу наводне анализантове привилегије вищеје него

очигледна. Такође, амерички аутор користи као конTpa-apгyмeнт и новије
студије о меморији, које поричу поузданостсубјективних присећања о раним
(поготово трауматичним) жи-BOTHИM иCKyCTBиMa. Уза све то, као посебан
разлог против Xабер-масове тезе, Гринбаум истиче и чињеницу да се
психонеуротичнианализанти, по правилу, одликују изразитом
сугестибилношћу,што значи да су подложни нехотичној eпистемичкој
контамиHа-цији од сTpaHe aHaлIиTичapa.
Peзимирајући све претходне критике на Хабермасов рачyн,присталица
сцијентистичке филозофије психоанализе пише:,,Сада треба да је јасно како
није Фројд, него сâм Хабермас, тајкоји везује клиничку теорију психоанализе
за Прокрустову постe-љу филозофске идеологије која joј je страна. Заиста,
релевантнапоента није то да Фројд идолатризује природне науке ('сцијенти-
зам'), него да их Хабермас погрешно схвата.“31 Фројдову мисаонувеличину и
искрену сцијентистичку оријентацију Гринбаум видиу томе што он своја
теоријска убеђења није формирао путем про-и3BољHe cneкулације, него на
основу уважавања релевaHTHOг eм-пиpијcког материјала.
Са друге стране, амерички аутор изражава чуђење
степеномXабермаcoвог непознавања епистемолошких карактеристика при-
родних наука, удружeноr са спремношћу да се о њима меродавносуди. При
томе, Гринбаум показује да овај филозоф није узео уобзир ни класична
епистемолошка разјашњpДиjeм,koja нeдвOcMиCJIeHO nOTBpђују да
оповргавање у физици има исту ло-rику као и у Oном контексту о којем
Хабермас мисли да је специ-фично психоаналитички.32 Наимe, много пре
Хабермасовог сиM-плификованог приказа природних наука - у смислу
могућностиједноставне провере предвиђања, на основу хипотезе, пoчетних
31Ibid., p. 42.

32 Bидети: ibid., pp. 35-36.

4.Гринбаумова филозофија психоанализе 127

услова и посматрања - Дијем је објаснио да у овим наукама ства-ри нису

тако једноставне, зато што у њима поступак верификаци-је и фалсификације
зависи и од помоћних хипотеза. Сматраjyћида провера психоаналитичке
теорије има исту логичку структуру,Гринбаyм 3aкљyчуje дa јe зacтуnHNK
xepMeHeyTичке филозофијепсихоанализе погрешио зато што је занемарио
учења попут Дије-мовог, а превише се ослонио на митCKO pазлIикOвањe
HOMOTeTCKИX и идиографских нayкa.

4.3. Сцијентистичка интерпретација и критикa ФрojдoBor yчeHa

Очигледно је да, за разлику од Хабермаса, Гринбаум оправ-дава

Фројдов (природнонаучни) сцијентизам, односно његово сци-јентистичко
саморазумевање, сматрајући да је реч о оријентацијикоја је у филозофском
погледу боља од других, а уједно је и са-глacHа са суштином
психоаналитичког учења. Према сxватањуамеричког аутора, потпуно је
промашена оцена - којој су билиCKлони Хабермас и остали представници
Франкфуртске школе- да сцијентизам представља позицију лажне
неутралности, изакоје се крије својеврсна идеологија империјализма, у
смислу про-мовисања неконтролисаног увећавања људске моћи над
природом.Насупрот овој идеолошкој дискредитацији, Гринбаум је уверенда
је сцијентизам истинCкN yмepeHо и HeпpeтенциOзнO CтанOви-ште, које је
веома драгоцено управо као коректив за разне обликефилозофског
фундаментализма и радикализма, укључујући и онајсвојствен утопијском
мишљењу припадника критичке теориједруштва.
И3мeђy ocTалог, он је своје веровање поткрепио тиме што je показао
да се филозофска неутралност сцијентизма огледа у томешто ово
становиште не имплицира онтолошки физикализам, већ

32 Bидети: ibid., pp. 35-36.

 128 М. Говедарица, Филозофија психоанализе

je онтолошки нередуктивно. Са друге стране, то што Гринбаумафирмише Фројдову

општу теоријску оријентацију, не значи даон у његовом учењу не проналази
недостатке које треба изложитиоштрој критици. У овом сегменту рада позабавићемо
се и једними другим - интерпретативним похвалама и критичким опаcкамана рачун
психоанализе, од стране америчког филозофa.
Гринбаум констатује да Фројд није открио несвеснб-како cуTO MHOгИ сKЛOHN да
тBpдe - 3аTO ШTO cy o HeCBeCHИM IICNXИЧKИM процесима знатно пре њега писали
многи филозофи, као што су уновијим временима чинили Јохан Хеpбаpт,Артyр
Шоneнxayep иЕдуард фон Хартман. Међутим, чињеница је да је управо психо-анализа
извршила пресудан утицај на данашње разумевањe пICH-хичког живота, што није
случај са поменутим филозофским кон-цепцијама. Питајући се због чега је то тако,
Гринбаум истиче:,,Фakтор који је могао учинити психоанализу тако
изванредноутицајном у неким сегментима наше културе била је Фројдова на-рочита
артикулација претпостављене каузaлне улоге нeсвeсHиX процеca.6633
Другим речима, ако имамо у виду да се научно сазнање одликује пружањем
каузалних објашњења, то значи да амерички фи-лIозоф заступа тезу да је
сцијентистИчKИ пpиCTYI HeCBeCHOM OHO што је психоанализу учинило толико
значајном. По оBOM CXBaTa-Hy, сцијентизам је специфично и иманентно својствO
Фројдовогyчења о несвесном, а не нека њему страна и вештачки придодатаMисаона
оријентација, као што мисле херменеутички оријентиса-ни филозофи. Према
Гринбаумовом тумачењу, није нимало слу-чајна акаузалистичка оријентација код
неких представника хер-MeHeутичке реконструкције психоанализе, али је онa
kOHTPanpO-дyKTИBHa за њене пропоненте - последица њиховог схвaтaњa дa каузална
објашњења у психоанализи представљају анахронизам

33 A.Grünbaum,Validation in the Clinical Theory of Psychoanalysis,p.2.

32 Bидети: ibid., pp. 35-36.

4.Гринбаумова филозофија психоанализе 129

јесте то да они сами постају заробљеници узалудне филозофскеекспликације и

рационализације несвесног, попут поменутих Фрој-дових претходника.34
Амерички аутор објашњава да је сцијентизам супериорнијиод херменеутичког
становишта, између осталог и зато што овOM мисаоном ставу није својствено вештачко
cупротстављање разло-га и узрока, тј. објашњења људских поступака помоћу разлога
ињиховог објашњења путем узрока, што је грешка коју чине хер-менеутички филозофи. У
Фројдовом учењу није на делу ова лаж-Hа супротност, па његово сцијентистичко
саморазумевање несамо да је кохерентно, него је и у значајној теоријској предностиу односу
на херменеутичке критике и наводне корекције, сматраГринбаум.Te
херменеутичке ,,поправке“ подразумевају тезу да сe Фројдова грешка састоји у томе што је
мотивациона објашњења,која нуди психоанализа, сматрао једном врстом каузалних обја-
шњења, уместо да несвесне мотиве схвати као разлоге и као нe-шTо што је несводиво на
узроке, па херменеутички аутори настоједа психоанализу реконструишу у виду једне
интерпретативнe технике или стратегије, помоћу које се људско понашање можеyчиHити
телеолошки разумљивим, а не каузално објашњиBИM ИпpeдBидЉьивим.
У позадини овакве реконструкције Фројдовог учења, на осно-вy размишљања о
човековом понашању по моделy иHTeHЦИOHaJI-них аката и практичног силогизма, амерички
филозоф проналазипогрешну претпоставку да су узроци нужно физичког карактера,због чега
су њени носиоци склони да афирмишу разлоге каонешто што није физички детерминисано,
што је чисто менталносвојство, што је смисаоно и слободно. Насупрот таквом
схватању,Гринбаум потенцира то да суштина узрочности није у физикаЛHO-CTИ,IITO 3начи да
и ментална стања - свесна (разлози) и нeсвecHa

34Упоредити: ibid., p. 40.

130 M. Гoведаpица, Филозофија психоанализе

(ирационални мотиви) - могу бити узроци, баш као што је тврдиои Φpојд,
рецимо када је истицао да је потиснута хомосексуалнаљубав каузално нужна за
оболевање од параноидних делузија.35У том смислу, заступник сцијентистичке
филозофије психоаналIи-зе указује да су заступници херменеутичке
реконструкције Фрој-довог учења начинили ,онтолошки редуктивну
физикалиCTИчкY грешку као што следи: они су, нажалост, превидели да
узрочнарелевантност претходног стања Хза дешавање У није ствар фи-
3икалности X; уместо тога, узрочна релевантност се састојиy Tоме да X- било да
је физичко, ментално или психофизичкO - ПIPАBИ РАЗЛIИKУ у дешавању Уили
УTИЧE HA ДOГAЂAJ Y 36
Насупрот упрошћеном, хеpMeHeyTNчKOM, cxBaTaњy yзpoчнO-сти као
физичке нужности, Гринбаум истИчe како Фројдова сци-јентистичка позиција
подразумева то да оно што је узрочно реле-вантно не само што не мора бити
физичког карактера, већ не морапоседовати ни модалитет нужности. Наиме,
релација узрочне реле-вантности је мање захтевна од релације узрочне
нужности или уз-рочне довољности, али и она заузима веома значајно место
унутарнаучних теорија. У том смислу, амерички аутор објашњава да по-зивање
на узрочну релевантност није нешто што је особено само запсихоанализу, јер је
оно присутно и у соматској медицини.37
Са друге стране, херменеутичко прибегавање разлозима којинису узроци, а
у циљу наводног спасавања индивидуалних вapи-јација и слободе избора од
сцијентистичке психоанализе, испо-ставља се као беспредметно, зато што је
Фројд показао да интен-ционална објашњења нису инкомпатибилHa ca
кaузалним, одно-cHO да су у психичком животу разлози једна врста мотиBa, пa
самим тим и једна поткласа узрока у најширем смислу, наглашаваГринбаум.
Према интеpпрeтациjи oвог филозофа, интенционална

35УпоpeдиTи:A. Grünbaum, The Foundations of Psychoanalysis, p. 76.

36Ibid.,p.72.
37Bидeти:ibid., pp. 73-74.

34Упоредити: ibid., p. 40.

 M.Гoвeдаpицa, Фuoзoфuja ncuxoaNanuse
130

и Фрoјд, рецимо када је истицао да је потиснута хомосексунаУ том смислу,

заступник сцијентистичке филозофије психоанализе указује да су
заступници херменеутичке реконструкције Фpој.довог учења
начинили,онтолошки редуктивну физикалистичкугрешку као што следи:
они су, нажалост, превидели да узрочнарелевантност претходног стања Х
за дешавање У није ствар фи-зикалности X; уместо тога, узрочна
релевантност се састојиy томе да X- било да је физичко, ментално или
психофизичко-IIPABN PA3JINKy y дeшaвaњу Y или УTичE HA ДOГAЂAJ P 36
Hacynpor ynpошћeном, xерменеутичком, cxватaњу узрочно-CтИ као
физичке нужности, Гринбаум истиче како Фројдова сци-јентистичка
позиција подразумева то да оно што је узрочно реле-Bантно не само што не
мора бити физичког карактера, већ He Mopa поседоваи ни модалитет
нужности. Наиме, релација узрочнеe peлe-вантности је мање захтевна од
релације узрочне нужности или уз-рочне довољьности, али и она заузима
веома значајно место унутap научних теорија. У том смислу, амерички
аутор објашњава да по-зивање на узрочну релевантност није нешто што је
особено само зa психоанализу, јер је оно присутно и у соматској
медицини.37
Ca дpуге стране, xерменеутичко прибегавање разлозима којинису
узроци, а у циљу наводног спасавања индивидуалних вари-јација и слободе
избора од сцијентистичке психоанализе, испо-ставJьа се као беспредметно,
зато што је Фројд показао да интен-ционална објашњења нису
инкомпатибилна ca каузалHим, OднO-сно да су у психичком животу разлози
једна врста мотива, пасамим тим и једна поткласа узрока у најширем
смислу,наглашаваГринбayм. Ipeмa интеpпpетацији овог филозофа,
интенционалнa
3536Упopeдити: A. Grünbaum, The Foundations of Psychoanalysis,
p.76.Ibid.,p.72.
37Bидeти:ibid.,pp.73-74.

34Упоредити: ibid., p. 40.

4.Гринбаумова филозофија психоанализе
131

она подразумевају то да одговарајућа жеља (велика премиса) иверовање о начину

њеног испуњења (мала премиса) предcтаBљајуразлоге, који имају узрочну улогу у
настајању неке радње. Пpитоме, он истиче да се интенционално могу објашњавати
само све-сни психички процеси, сматрајући да је неосновано
настојањехерменеутичких аутора да потисHуте психичке садржаје тумачекао
разлоге, тј. по моделу практичног силогизма.
По Гринбаумовом тумачењу, нe постоjи,,нecвecHO плаHиpaHарадња, која је
заснована на веровању о вези између средстава ициљева38а о интенционалности и
предумишљајy у типичHиM IICNXOaHaJINTNYKNм објашњењима несвесног
понашања може ce говорити само у метафоричком смислу. Сагласно
томе,Гринбаумподсећа да је Фројд суштину сна видео у испуњењу жеље, али
даникада није тврдио како сневање произлази и из сневачевог веро-Bања да
сновиђење представља прави начин за осTBapењe жeљe-нōr, што значи да у
несвесним процесима недостајe други еле-MeHT ИHTeHЦИOHaЛHог пара, мала
премиса, без чега нема услова заaдekBaTHо тeлIeoлошко разумевање. Из свега тога
овај филозофMзводи закључак да су интенционална објашњења
ограниченогдомета, и да је сасвим оправдано то што у психоанализи-у сkлa-дy ca
Hесвесним као њеним главним предметом - преовладаваjунеинтенционална
узрочна објашeњa.
У својој пажљивој егзегези Фројдових списа, заступник сци-јентистичке
филозофије психоанализе дошао је до недвосмисле-ног закључка да теорија
потискивања представља централни деодоктрине аустријског научника. Другим
речима, то значи да јеyueње о динамици несвесног најзначајнији сегмент
психоанали-тичке теорије. Као што смо раније показали, сâм Фројд је овај деосвог
учења сматрао неупоредиво важнијим од метапсихологије,зато што се он може
емпиријски тестирати, што није случаj cа

38Ibid.,p. 78.
132 M.Гoведарица, Филозофија психоанализе

метапсихолошком спекулацијом. Према Гринбаумовоj интepпpe-тацији, пошто је

Фројд одустао од метапсихологије, уместо тимтермином, најопштији део његове
доктрине примереније је нази-вати психоаналитичком теоријом личности.
Међутим, ова терминолошка промена не мења битно Фројдо-Be основне
истраживачке приоритете, не само зато шTо је y фo-кусу његовог схватања личности
управо теорија потискивања,него и због тога што се психоаналитичка теорија
личности - помишљењу њеног творца - може најбоље тестирати у склопу кли-
ничко-емпиријске провере етиолошких хипотеза о патогеноM IIO-тискивању.
Сагласно томе, Гринбаум врши додатHO прецизиpањe,тако што утврђује тезу да је
клинички аспект теорије пOтискиBа-ња,који се тиче узрочних објашњења и
терапијског санирањапсихонeуpозa, њен најважнији сегмент - могло би се рећи:
cржсржи, односно најзначајнији део Фројдовог учења у целинИ.Стога, амерички
филозоф своју оцену научних домета Фројдовоr учења заснива управо на
детаљном разматрању психоаналитичкеклИничке теорије и клиничког метода
истраживања.
Према Гринбаумовим коментарима, Фројдова епистемолошко--методолошка
схватања сведоче о његовој искреној сцјеHTИCTИч-кој оријентацији, а уз то су сама
по себи бриљантна и веома co-фистицирана. Штавише, амерички филозоф
психоанализе сматрада је степен њихове софистицираности на тако високом нивоу
дамноги његови следбеници, истраживачи и критичари нису успелида схвате
суштину и значај Фројдове аргументације. По његовимречима, оснивач
психоанализе је у предавању из 1917.године,под насловом Аналитичка тераnuјa,
изложио ,своју кардиналнуепистемолошку одбрану психоаналитичког метода
клиничког иC-траживања и тестирања, главно оправдање, чији је значај
остаопотпуно непримећен у литератури, колико је мени познато, доксâм нисам
скренуо пажњу на његову важност“.39

39Ibid.,p.135.
4.Гринбаумова филозофија психоанализе 133

Ioвoд зa oBy одбpaну биле сy озбиљне сумње о

објективној3aCHOваности аналитичког поступка, односно о
објективностиICNXOлошких сазнања на којима почива и до којих
доводи анали-тичка терапија, а тицале су се оптужби да у
психоанализи прeBe-лику улогу игра оно штоаналитичсгеише
анализанту.Наимe, иако је психoaналитичка терапеутска техника
настала каоФројдова корекција Бројерове катартичко-хипнотичке
терапије,koја се заснивала на примени директне сугестије у
привременоM отклањању неуротичних симптома, и у њојје сугестивна
моћ Te-рапеута задржала важну улоry -не у хипнотичком виду,већ
усмислу својеврсног васпитног утицаја лекара на дубље и
трајнепромене у личности пацијента, захваљујући процесу тзв. транс-
фера/преноса и путем анaлIИTNчKNX иHTepnpeTaTИBHИX KOHCTPyK-
ција. Гринбаум скреће пажњу да се управо у тој васпитној
улозипсихоаналитичара крије опасност од (нexотичHe) сугеcтибилHe
индоктринације анализанта и, самим тим, од угрожавања еписте-
мичке вредности добијених клиничких резултата, чега је и câмФројд
био свестан, па је приступио епистемолошкој одбрани aна-лINтNчке
терапије.
Амерички филозоф оцењује да је унутар целокупног Фројдо-Bor
списатељског опуса, у епистемолошком погледу најзначајнијe једно
место из предавања/списа Аналитичка mераnuјa. При томе,он
реферира на оно место где се Фројд обраћа својим
скептичнимслушаоцима, и каже: ,,Рећи ћете сад - свеједно да ли
покретачкусилу наше анализе називамо преносом или сугестијом - да
иnaкпостоји опасност да утицање на болесника не учини
сумњивомобјективну поузданост наших налаза. Оно што је од користи
тера-пији од штете је за истраживање. То је приговор који је најчешће упућиван психоанализи, а
мора се признати да се, иако нијe тa-чан, не може ипак одбацити као
неразуман. Али кад би тај приго-вор био оправдан, онда психоанализа
не би била ништа друго доједна особито добро маскирана и особито
успешна врсTa лeчeња

39Ibid.,p.135.
4.Гринбаумова филозофија психоанализе 133

39Ibid.,p.135.
 134 M. Гoвeдарица, Филозофија психоанализе

сугестијом, те бисмо смели узети олако сва њена тврђења о жи-вотним

утицајима, о психичкој динамици, о несвесноме. Тако имисле
противници; нарочито у све што се односи на значај сексу-алних
доживљаја, ако не чак и у саме те доживљаје, ми смо,'веле', убедили
болеснике, пшто су такве комбинације постале унашој поквареној
фантазији. Оповргавање тих приговора успевалакше позивањем на
искуство него помоћу теорије. Кo je câм Bp-шNo cNXaHaлNзе, могао се
небројено пута уверити о томе да јенемогуће на тај начин сугерисати
болесника. Није, наравно, ника-ква тешкоћа да се он учини
присталицом извесне теорије и датако и он суделује у некој могућној
заблуди лекаревој. Он се притом понаша као и други, као ђак, али се
тиме утицало само нањeгoву иHTeлIигенцију, а не на његову болест.
Међутим, решењењегових конфликата и савладавање његових отпора
полази за ру-ком само ако су му дате такве припремне представе које
су у скJa-а - прим. М. Г.] са стварношћу у њему.Што је у лекаревим
претпоставкама било нетачно, то опет испадау току анализе, мора бити
повучено и замењено оним што јетaчниje.«40
Према Гринбаумовој интеpпpeтaцији, управо у
наведенимреченицама - а посебно у претпоследњој- садржана је
Фројдовакључна епистемолошка одбрана од приговора о
cугecтивHOстипсихоанализе, која се може логички систематизовати у
форми ap-ryмеHта, IITO амерички аутор и чини, називајући
га ,аргументOM подударања“ (The Tally Argument). Cуштина овог
аргумента са-стоји се у тврдњи да само истинити увиди аналитичара
могу дo-вести до излечења анализанта, што би значило да одржив
тeра-пеутски успех психоанализе сведочи о томе да њени
клиничкиналази нису епистемички контаминирани путем (лажне) cуге-
cтиje.

40 C. Фpojд, Увод y псиxoaнaлuзу, cтp. 423-424.

4. Гринбаумова филозофија психоанализе 135

Бранилац сцијентистичке филозофије психоанализе истичеда ce oснOвHe

претпоставке Фројдове клиничке теорије могу изра-зити ,као конјункција два каузално
нужна услова, као што следи:(1) само психоаналитички метод интерпретације и
третмана можe пружити или посредовати пацијентов тачан увид у нeсвecHe пaтO-гене
његове психонеурозе, и (2) анализантов тачан yвид у етио-логију његове патње и у
несвесну динамику његовог карактера је,заузврат, каузално нужсан за тepaпeyтcку
победу над његовомнеурозом“.41 Ова конјункција, коју Гринбаум назива ,тезом нуж-
них услова“, говори нам о томе да успешног и трајног излечењапсихонеурозе не може
бити без истинитих психолIOшкиX увида,које може да пружи једино психоанализа.
Скренувши пажњy даce теза нужних услова односи само на психонеурозе, као
посебнукласу менталних поремећаја, амерички аутор истиче како ова теза,,изискује не
само да не постоји спонтана ремисија психонеурозe,Hero такође и да, ако уопште
постоје нека излечења, псиxоaHаJИ-3a јесте јединствено терапеутска за такве
поремећаје, у поређењуса било којим другим ривалскиM TepanиjaMas.42
Уз истицање додатног услова да клиничка евиденција заистасведочи да постоје
емпиријске потврде оваквих случајева, случа-јева психоаналитички успешно
излечених пацијената (P), Грин-баум указује да се из горње конјункције могу извести
следећа двазакључка: ,,1. закључак. Психоаналитичке интерпретације cкривe-них
узрока Р-овог понашања, које су му дате од стране његовоганалитичара, заиста су
тачне, и према томе - као што се Фројд из-ражава- ове интерпретације 'се подударају
са оним што је ствар-Ho' y P. -2.3akључaк. Cамо аналитички третман могао је да учи-ни
да се победи Р-ова психонеуроза,“43 Изложене две премисе инаведена два закључка
сачињaваjy аргумент подударања, кљьучни
41A. Grünbaum, The Foundations of Psychoanalysis, pp. 139-140.
42Ibid.,p.140.
43 Ibid.,p. 140.
 136 M.Гoвeдаpица, Филозофија психоанализе

доказ епистемичке вредности психоаналитичке теорије, који јелогички уобличио

амерички филозоф, Hа основу своје иманентнеиHTeрпретацијe главних
сцијентистичKO-клиничких претпоставкиФројдовог учењa.
Међјутим,поред иманентне интерпретације, Гринбаум износии NMaHeнтну
сцијентистичку критику Фројдовог покушаја терa-пеутског оправдања
психоаналитичке теорије. Он хвали општуоријентацију и научне циљеве којима је
тежио аустријски истра-живач несвесног, као и бриљантне увиде до којих је долазио
уTИM cTPeMJbeHNMa, aли му и приговара то да није постигао задо-вољавајући успех у
реализацији постављеногзадатка научног до-казивања властитог учења. При томе,
амерички филозоф науке ипcиxоaHaлIи3e коHстатује да је у својим позним годинама и
сâмФројд обеснажио аргумент подударања, тако што је постепeнo ослабио обе
његове премисе. Наиме, тада је творац психоанализепризнао како његова терапеутска
техника није у стању да обезбе-ди ефикасну заштиту од обнављања психонеурозе од
које се па-цијент лечио,што практично значи да се динамика психоаналIИ-тичке
терапије није показала као суштински другачија и успеш-нија од критиковане
хипнотичке технике. ПIошто привремено ус-пешни ефекти психоаналитичког лечења
дају за право сумњамa o сугеcтивној и епистемички неоснованој природи Фројдове
тера-пије, Гринбаум констатује како поменуто признање са собом по-влачи то да је
аргумент подударања претрпео потпуни фијacкo.
Сем тога, овај филозоф узима у обзир и тврдње других анали-тичара, које указују
да у многим случајевима долази до спонTа-них ремисија психонеуроза - до
разрешавања унутрашњих KOH-фликaта путем cпонтаног сазревања анализантовог
ега- као и од-говарајућа компаративна истраживања, чији резултати показуjy одсуство
било које врсте супериорности психоанализе у односуна ривалске терапеутске
технике. По његовим речима, ,ако ана-лIитички третман, дакле, није супериоран у
односу на његoвe
4.Гринбаyмова филозофија психоанализе 137

ривале, у значајним дијагностичким категоријама, постаје прилич-но разумно -

мада не и приморавајуће - интеpnpeTиpaTN HeroBa терапеутска достигнућа као
плацебо-ефекте“44 у склопу овиx Гринбаумових критичких разматрања зa нас је
најинтересантнијењегово проблематизовање Фројдових етиOлOшIких схватања,
тј.теоријe о потискивању као узроку психонеурозе, па ћемо се у нa-ставку
усредсредити управо на питања из тог домена.
У CBOM прeиCпитивању Фројдове етиолошке концепције пси-
хонеуроза,амерички присталица сцијентистичке филозофије пси-хоанализе полази
од констатације да ова концепција није ориги-нална у научном смислу, зато што се
она, у погледу научности, неразликује суштински од Бројерове позиције. У том
смислу, Грин-баум пише о заједничком Бројеровом и Фројдовом схватању о ре-
пресивној етиологији психонеуроза, сматрајући да је са тeoриj-ским
дистанцирањем творца психоанализе од коришћења катар-тичке методе, коју је
употребљавао његов учитељ, модификацијапоменуте етиолошке концепције
постала суштински спорна. Поречима америчког аутора, ,срж њиховог
индуктивног apryмeнтa за закључивање о репресивној етиологији може се
формулIисатикао што следи: отклањање хистеричног симптома S
посредствомукидања репресије R јесте убедљива евиденција да је репресија R
била узрочно нужна за формирање симптома S45 према Бpoјеpo-BOM и
Фројдовом схватању, трајна елиминација датог неуротич-HOr симптома путем
укидања потискивања као узрока, подразу-мева две ствари: враћање сећања на
догађај који га је изазвао ипобуђивање - односно, понOBHO дожиBJавање -
њeговог прате-her aфekтa.
OBa терапеутска техника названа је катартичком и хиПHоTИч-коM методOм,
зато што у њој кључну улогу има енерѓетско пра-

44Ibid.,p.161.

45Ibid.,p. 179.
138 M.Говедаpица, Филозофијa nсuхoанализе

жњење блокираних афеката, до којег се долази хипнотички инду-

кованим присећањима пацијента на трауматичне догађаје из BJIa-
ститог детињства. Међутим, примењyjyhи Ty теxHикy, Фpojд jедошао до
сазнања да њоме постигнути ефекти нису трајног карак-тера, као и да
су осцилације у њеним терапеутским резултатимапресудно зависиле
од промена у личним односима између паци-јента и доктора, а не од
динамике катартичког рада.46 Сrora je po-доначелник психоанализе
одустао од катартичке технике и упo-требе хипнозе - определивши се
за kоHцeпт дуготрајне аналитич-ке терапије и за расветљавање
потиснутих садржаја преко паци-јентових слободних асоцијација, а не
путем његовог довођења устање хипнотисаности-али верујући да ове
корекције не угрожа-вају поменути клинички аргумент за учење о
репресивној етиоло-гији психонеуроза. Гринбаум заступа тезу да јe
такво веровањебeз ваљаног ocнова.
Амерички филозоф објашњава како Фројд покушава да
спасетеорију о потискивању као узрочно нужном услову за
настајањепIcиXOHeуроза, на тај начин што настоји да специфичније
одредишта стоји у позадини трауматичних догађаја који су предмет pe-
пресије. Наиме, док је Бројер под репресивном етиологијом под-
разумевао потискивање сећања на трауматичне догађаје поводомкојих
се јавила неуроза, после разлаза са њим оснивач психоана-лизе овај
процес више није схватао као настајање амнезиje, ko-гнитивне и
афективне блокаде у погледу конкретних догађаја,Heго у смислу
динамичке констелације различитИX спOЉаШHИX Иyнутрашњих
чинилаца. При томе, Фројд је сматрао да је траума-тичан догађај само
нека врста спољашњег катализатора пютиски-вања, док је његову
праву основу видео у дубинскиM пICИXичKИM процесима, а пре свега у
сексуалним диспозицијама људи ка фик-сацији и регреcиjи лIибида.

46 Видети:С. Фројд, Аутобиографија, стр. 29.

45Ibid.,p. 179.
4. Гринбаумова филозофија психоанализe 139

Међутим, на овај начин се етиолошки ланац продужава дотачке на којој

постаје практично беспредметно говорити о специ-фичним узроцима
психонеуротичних поремећаја, зато што прои3-лIази да се њихов крајњи узрок
налази у сексуалној организацијиJbyдског рода, а то значи да не може бити
говора о прављењу пре-познатљиве разлике, што Гринбаум истиче као кључно
својствO узрочности! У том смислу, амерички филозоф психоанализе уо-чава
инкохерентност у Фројдовој модификацији концепције по-тискивања, тврдећи
да је реч о ,,колапсу терапеутског аргументаза репресивну етиологију“,47 који је
од круцијалне важности засцијентистичка настојања овог aycтриjckor
иcтраживача несвесног.
Сцијентистички критичар Фројда даје и значајна разјашњењау погледу
домета клиничког аргумента. Наиме, он прави суптил-ну разлику између
иницијалног формирања симптома и каснијегодржавања симптома,
објашњавајући да би убедљива клИничкa евиденција могла представљати доказ
само за то да је потискива-ње трауматичног догађаја Е узрочно нужан услов за
опстајање да-тог неуротичног симптома S, а не и за његово настајање. По речи-
ма америчког аутора, ,одобрена терапеутска премиса не би оправ-дала
Бројерову и Фројдову екстраполацију да је потискивање Ебило такође узрочно
нужан услов за стварање S48 Тозначи да cе1з клиничкe потврдe овe премисe
може извесTи и следећи, битнодругачији закључак: ,,Свесно трауматично
искуство пO себи-каоразлIичито од његовог потискивања које настаје - било је
одrOBOP-но за иницијално формирање S, после чега је незадовољсTBO (aHK-
CиO3HOCT) 3бог трауме активирало потискивање E, које је узрочноHyжHO cамо
за одржавање S.«49
На тај начин, потенцирајући тезу да су терапеутска достигну-ћа путем
укидања потискивања ирелевантна за поуздано обја-

47A. Grünbaum, The Foundations of Psychoanalysis,p.185.

48Ibid.,p.180.
49Ibid.,pp.180-181.
4.Гринбаумова филозофија психоанализе 139

Међутим, на овај начин се етиолошки ланац продужава дотачке на

којој постаје практично беспредметно говорити о специ-лази да се њихов
крајњи узрок налази у сексуалној оргáнизацијиљудског рода, а то значи да
не може бити говора о прављењу пре-познатљиве разлике, што Гринбаум
истиче као кључно својствоузрочности! У том смислу, амерички филозоф
психоанализе уо-чава инкохерентност у Фројдовој модификацији концепциј
no-тискивања, тврдећи да је реч о ,,колапсу терапеутског аргyментаза
репресивну етиологију“,4 који је од круцијалне важности засцијентистичка
настојања овог аустријског истраживача несвесног.
Сцијентистички критичар Фројда даје и значајна разјашњењаy пoглeду
домета клиничког аргумента. Наиме, он прави суптил-ну разлику између
иницијалног формирања симптома и каснијегодржавања симптома,
објашњавајући да би убедљива клиничкаевиденција могла представљати
доказ само за то да је потискива-ње трауматичног догађаја Е узрочно нужан
услов за опстајање да-Tor HeypoтичHOr Cимптома S, а не и за његово
настајање. По речи-ма америчког аутора,,одобрена терапеутска премиса не
би опрaB-дaла Бpoјерову и Фројдову екстраполацију да је потискивање
Ебило такође узрочно нужан услов за стварање Ss.48 To 3Hачи да сеиз
клиничке потврде ове премисе може извести и следећи, битнодругачији
зaкључак:Свесно трауматично искуство по себи- каоразличито од његовог
потискивања које настаје - било је одговор-но за иницијално формирање S,
после чега је незадовољство (анк-CиO3HOCT) 3бor трaумe akтивиpалO
потискивањe E, које је узрочнонyжно само за одржавање S.«49
На тај начин, потенцирајући тезу да су терапеутскa достигHу-ћа путем
укидања потискивања ирелевантна за поуздано обја-
4748A. Grünbaum, The Foundations of Psychoanalysis, p. 185.

49Ibid.,p. 180.

Ibid., pp. 180-181.

140 M.Гoвeдаpица, Фwлoзoфuja ncuxoaнaлuзе

шњeњe yзрока настајања психонеуроза, Гринбаум доводи у озбиJb-Hу сумњу

одрживост целокупног учења о репресивној етиологији.Прецизније речено, он
показује да ово учење не може бити ваљанодоказано путем интраклиничке
евиденције - као што је мислиоФројд- већ да су неопходне екстраклинИчкe пOTBрдe
етИOлOшкe XиnOTe3e ocHNBaча психоанализе. Онима који мисле другачиje амерички
филозоф поручује кaко своју тврдњу о неоснованостињeroвe критикe треба да
поткрепе нечим другим, а не тиме штоистичу да аутору Основа психоанализе
недостаје практично иску-ство у коришћењу Фројдовог клиничког метода.50
Гринбаум се бави и питањем о могућности ретроспективногтестирања
репресивне етиологије психонеуроза, на које пружа не-rативан одговор. Пример
таквог тестирања налазимо у чувеноM случају ,,Човека пацова“, што је надимак за
ПІаула ЛIоренца, паци-јента који је патио од опсесивног страха од пацова, о чему
јеФројд известио у чланку ,,Белешке о случају опсесивне неурозе“(1909). Из Фројдове
етиолошке хипотезе следило је, у овом слу-чају, да узроке пацијентове неурозе треба
тражити у снажном по-тискивању преране и претеране сексуалне aKTИBHOCTИ
(мacTypбa-ције), које је наводно подстакнуто строгим физичким кажњавa-њем од
стране оца. Проблем је био у томе што ни пацијент Hињегова мајка нису могли
потврдити да је у раном детињстBу билозначајнијег наношења физичког бола-HиTИ
пOBOдOM Henpимepe-ног сексуалног понашања, нити у ширем контексту - што је
осни-вача психоанализе навело да модификује сBojy eтиOJIOшIKy тeopи-jу, у том
смислу да је етиолошки значај фактичких дoraђaja (cek-cуaлHо-трауматичнOг
значења) изједначио са узрочном улогоминфантилних фантазијa истог cадржаја.
Фројдов сцијентистички критичар упоорава да је овом моди-фикацијом додатно
отежана објективна реконструкција пацијен-

50Bидeти:ibid.,p.189.
140 M.Гoвeдаpица, Фwлoзoфuja ncuxoaнaлuзе
4.Гринбаумова филозофија психоанализе 141

товог менталног развоја, али објашњава и нешто много важније- то да чак и

истинита реконструкција индивидуалне историје не-ког психонеуротичара не
може бити од значаја у смислу ретро-CпектиBHOГ потврђивања генералне
тезе о репресивној етиологиjи.Користећи N као ознаку за специфичну
психонеурозу (попут Jо-ренцове неуротичне фобије од пацова), а Р као знак за
њен спе-цифичан патогени фактор (попут физичким кажњавањем пoд-
cTakHyTOr пOTИCKивања преране сексуалне активности у ЛоренцO-Bом
случајУ), амерички филозоф истиче: »Да би се обезбедилаевиденција за
узрочну релевaHтHOCт коју је тврдио Фројд, потреб-но је да комбинујемо
примерe N-ова који су били Р-ови са приме-рима не-Р-ова који су не-N-ови.
Заправо, пошто је он сматрао даје P узрочно нужHо за N-а не само узрочно
релевантно - његоваeтиOлогија захтева да не-Р класа не сме имати ни један N
случај,a да Р класа има позитиван (мада нумерички неспецификован) Oп-cer
N-ова.“S1 Другим речима, Гринбаум сматра како је за озбиљнопотврђивање
психоаналитичке етиолошке теорије неопходно дасе проучава и одговарајућа
контролна група, тврдећи да искључи-во ретроспективно тестирање није
довољно поуздано, те да га3бoг тога треба комбиновати са проспективном
провеpOM.
У Фројдовом искључивом ослањању на ретроспеќтивнO Te-cтирање
етиолошких хипотеза амерички филозоф препознаје опа-сност од чињења
логичке грешке у форми post hoc ergo propter hoc. Да би се ова грешка
предупредила, неопходно је строго по-штовање основних канона узрочног
закључивања, који су на ме-тодичан начин артикулисани у филозофији Џона
Стјуарта Милa,y виду тзв. комбинованог метода слагања и разлике, наглашава
Грин-баум. Од каквог је значаја поменута ригорознOCT y NHДуKTИBHИM
облицима сазнања, односно у прикупљању респектабилне емпи-ријске
евиденције, овај сцијентистички филозоф психоанализе

51Ibid.,p.254.
 142 M.Говедаpица, Фuлозофиja ncuxоаналuзе

илуструје помоћу примера који је релевантан за Фројдово етиоло-IIкO учее, а уз то је

веома контроверзан и правно осетљив- npe-ко случаја емпиријског поткрепJивања
тврдње о патолошким по-следицама сексуалног завођења и узнемиравања деце од
странеодраслих особа.
IIpи томе, он истиче да, насупрот јавној осуди педофилије истрогим законским
санкцијама против њених носилаца, постоје идругачија мишљења, и то од стране
релевантних стручњака, сек-солога, према којима добровољно сексуално искуство детета
cаодраслом особом уопште није патогено, већ може бити и корисноза његов
психосексуални развој. 52 Иако је свестан тоrа да,збогoceTJbNBOCTИ Iитања, они који
инсистирају на научној аргумента-цији ризикују да и сами буду осумњичени да су
педофили, Грин-бayм не одступа од своје привржености сцијентизму, ни по ценупоменуте
стигме. Наиме, он се залаже за избегавањe npeHaгJeHor зakључивања,у стилу post hoc
ergo propter hoc, и за извођење ем-пиријски добро утемељених закључака, што је у овом
cлучају мO-гуће постићи једино онда када се докаже не само да су особе са03бИЉним
менталним и сексуалним проблемима као деца ималисексуална искуства са одраслима,
него и то да су опсег и учecTa-лост психосексуалних сметњи значајно мањи у групи оних
поје-динаца који нису доживели сексуално завођење у детињству.
Сматрајући да је поштовање Милових канона незаобилазно унаучној елаборацији
проблема сексуалног завођења деце, истокао и када су у питању још специфичније
етиолошIке хипотезепcиxоaHaлиTичapa, aмеpички аутор истиче: ,,Није ли догађај заво-
ђeBa y дeтињстBу подједнако учестао међу онима који су довољ-но добро да никада не
виде психотерапеута? У начину говора ЏонаCтjyapта Mила, ово питање позива на
коришћење пре комбинова-HOг метода слагања и разлике, него само хeypиcTичkor
Meтoдa
52Bидeти: ibid., pp. 255-256, кao и:A. Grünbaum, Validation in the Clinical Theory of
Psychoanalysis,pp.331-332.

51Ibid.,p.254.
4. Гринбаумова филозофија психоанализе 143

слагања,“53 На основу овог примера и разматрања домета peтpo-спективног

тестирања Фројдових етиолошких хипотеза, Грин-баум закључује да психоаналитичка
клиничка евиденција - накоју се у литератури обично реферира преко
синтагме ,,подаци сакayчa“ - може бити од хеуристичког значаја, али да она не посе-
дује задовољавајућу доказну снагу.
ПIошто клиничка теорија представља најважнији сегмент Фрој-довог учења, кроз
њену критику амерички филозоф износи својесуштинске примедбе на рачун
психоаналитичке теорије у цело-сти. У вези са тиме, он подсећа да су неки водећи
психоаналитичкитеоретичари, у свом настојању да сe оcлободе баласта метапси-
холошких идеја о току психичке енергије, били склони да сушTИ-ну и оправданост
фројдистичке теорије личности тумаче управO y KOHTeKCTY kJIИHNчKe тeopијe.54
Сматрајући да се срж психоанали-тичког клИHичкOг учења тиче етиолошке
концепције, Гринбаумуказује: ,,Репресивна етиологија неуротичних поремећајa
јеcте,као што смо видели, камен-темељац психоаналитичке теopијe o несвесним
мотивацијама. За потискивања се држи да су не самопатогени психонеуроза, него
такође мотиви конструкције сна иузроци различитих врста невештих радњи
(парапракси)у којимаје субјект обично успешан (нпр. омашке у гоBOPy илIИ
пиCању).“ss
При томе, овај филозоф посвећује одређену пажњу кaко теo-рији снова, тако и
питањима из домена психопатологије свако-дHeBHOr жиBOTа, али мислимо како није
неопходно да се посебнобавимо тиM аспектима његове филозофије психоанализе.
Уместотога, ограничићемо се на то да се, у најкраћим цртама, осврнемо наyнутрашњу
повезаност између Фројдове клиничке теорије и мe-тоде слободних асоцијација. У том
погледу, Гринбаум објашњава
53A.Grünbaum, The Foundations of Psychoanalysis, p.256.
54Bидети:A. Grünbaum,Validation in the Clinical Theory of Psychoanalysis, pp.168-169.
55Ibid.,p.311.

51Ibid.,p.254.
144 М. Говедарица, Филозофиjа nсиxоаналuзе

да је веома индикативан један одломак из Тумачења снова, у ко-јем се одбацују сумње о

примерености коришћења методе слобод-них асоцијација у контексту одгонетања
скривеног значења сна.Ha ToMe MecTy Фројд наглашава: ,,Ми бисмо као оправдање
могJIИнавести и то да је наш поступак при тумачењу сна идентичан сапоступком којим
решавамо xиCтepичнe cиMпTOмe, rдe тачност Hа-шег поступка гарантују појављивање и
нестајање тиX сиM-nTOMa,“S6
Другим речима, пошто је у aналитичкој терапеутској техницихипноза замењена
поступком слободних асоцијација, оснивачпсихоанализе је сматрао да је клиничка
ефикасност овог поступкаДOвољна гаранција исправности његове примене и у ванкJинич-
ким сферама, као што је област тумачења снова. Стога, наглаша-вајућикако је, управо
захваљујући њиховом доприносу у укидањy психонeуpотичних симптома, слободним
асоцијацијама приписа-на важна улога у разоткривању свих врста потискивања,америч-
ки филозоф психоанализе закључује да је,,кoлanc mepaneymckoz аргумента за
репресивну етиологију озбиљно поmкоnаo ...ucmpa-жсивачку вредност слoбодних
асoчијачuја“.57
Када је реч о великим епистемичким очекивањима од слобод-них асоцијација,
Гринбаум објашњава да је оснивач психоанализеверовао како је њихов садржај одређен
стриктно унутрашњим y3-рочним релацијама, које ,,искључују посредништBO спOља
yбaчeнoгсадржаја... А ако стварно не постоји такво спољашње посредни-штво, онда је
пацијентов ток асоцијација заиста имун на контами-нацију путем искривљујућих утицаја
који долазе од аналитичаревихсугестија.“58 Фројд је био убеђен да слободне асоцијације
функ-ционишу на такав аутономан начин и да то - под претпоставком
56C. Фpojд,Tyмaчeњe cнова, II, cTp. 180.
57A. Grünbaum, Validation in the Clinical Theory of Psychoanalysis, p. 351.Упоредити:The
Foundations of Psychoanalysis,p. 175.
58A.Grünbaum,The Foundations of Psychoanalysis,p. 174.

51Ibid.,p.254.
4.Гринбаумова филозофија психоанализе 145

добре обучености психоаналитичара за коришћење ове техникe-raрантује да

подаци добијени помоћу њих имају објективно важење.
Међутим,амерички присталица сцијентистичке филозофијепсихоанализе
показује да су слободне асоцијације само привиднослободне, зато што
анализант никада не може у потпуности да за-немари терапeутова теоријска
очекивања, док аналитичар не можеда избегне вJIаcтиту арбитрарност, како у
тумачењу пацијентовиX асоцијација, тако и приликом одлучивања о томе да ли
је анали-тички поступак успешно приведен крају, тј. да ли се дошло до ко-начних
одговора о значењу потиснутих садржаја у aнализантовомMенталном животу. На
пример, анализант не може сметнути сума да се у психоаналитичком третману
од њега очекује да изно-си асоцијације у вези са својим најранијим сексуaлHиM
искуCтBИ-ма, као и о односима са родитељима у најранијем детињству,
доканалитичар мора сâм да пресуди када је пацијентов пристанак напонуђено
тумачење аутентичан, а када ј ствар (само)обмане, која3ахтева наставак
аналитичког поступка. Стога Гринбаум истиче:,,Очигледно је да аналитичар не
може оправдано тврдити како јесамо неутрални убрзавалац или катализатор за
поновно стицањеуспомена, које могу бити интраклинички потврђене као ауTeH-
тичне на основy њeговог 'обазpивог баратања техником',«59
Ha оcHову свих његOвих претходно изнетих критика, можемоконстатовати
да је Гринбаум негативHо оценио Фројдову еписте-MOJIошку одбрану од
приговора сугестивности. Сматрајући даовај неуспех даје за право онима који
резултате психоаналитичкетерапије објашњавају као плацебо-ефект, амерички
филозоф ми-сли како је у циљу обезбеђивања научног статуса
психоаналiизенеопходно да њени клинички налази, ,подаци са кауча“,
будупоткрепљени и одговарајућом ванклиничком евиденцијом, пресвега
експерименталног или eпидемиолошког типа.

59Ibid., p.243.
146 М. Говедарица, Филозофија психоанализе

4.4.Enилor

Гринбаумова критика Фројдовог учења, изложена у књизи и31984. roдине,

изазвала је значајне теоријске дискусије, које суовог филозофа подстакле да
преиспитује властите погледе напсихоанализу, да их делимично коригује и да
изоштри своју аргу-ментацију. У зборнику чији већи део чине каснији есеји и3
филO-зофије психоанализе амерички аутор напомиње: ,У својој књизии3 1984.
Основи психоанализе поставио сам два главна питања:(1) да ли су
аналитичapeвe опсeрвaцијe у клиничком окружењупоуздане као 'подаци'; и (2)
ако је тако, да ли оне стварно под-yпиру главну хипотезу теорије потискивања
или психичкOГ KOH-фликта, која је камен-темељац психоаналитичкe грађевине,
каошто знамо? У књизи сам аргументисао у прилог давању нeraTИB-ног
одговора на обa ова питања.60
При томе, оно што присталица сцијентистичке филозофијепсихоaHaлИ3e
пoceбHo нarлaшaвa јecте то да би, чак и у случајупозитивног одговора на прво
питање, одговор на друго мораобити негативан, зато што метод клИHИчkOг
иCтрaжИBaHa пyтeмслободних асоцијација не може обезбедити ваљано
оправдање заузрочне закључке које подразумева теорија
потискивања.Другимречима, Гринбаум тврди како се може допустити да је
психоана-литичка теорија научно прихватљива у хеуристичком контексту,али
како се не може порећи то да је ово учење дефeкTHо y кOH-Teкcту Hayчнoг
оправдањa.
Као илустрацију карактеристичних реакција на Основе психо-анализе,
навешћемо две оцене релевантHиx аутора. Према M. Едел-сону:,,Hајефeктнији
спољашњи изазов психоанализи била су пита-ња постављена од стране Адолфа
Гринбаума, о њеним емпиријскимосновама и начину испитивања.
Најупадљивије манифестације

60 A. Grünbaum,Validation in the Clinical Theory of Psychoanalysis, p.109.

4.Гринбаумова филозофија психоанализе 147

тешкоћа које су снашле психоанализу су и недостатак, за највећидeо,yбeдивог

одговора на ова питања ... и различите врсте одго-вора које су ова питања добила
уместо Tora.“61
Ca дpугe cтране, K. Стренгер истиче: ,,У серији публикацијакоја је кулминирала у
његовим [Гринбаумовим] Основама nсихо-aналuзе (1984), он је презентовао критику
евиденцијалних основапсихоанализе, без преседана по својој јасноћи и бpиткости...-
Hајвећи део овог испитивања... јесте покушај да се резентуjу вep-зије тврдњи
херменеутичке концепције психоанализе, која је под-Heла оштру критику, изложену од
стране Гринбаума.“62 y cкладy cа Hашом темом, ми ћемо се и на овоме месту
усредсредити наocHOBHe пoeHте сцијентистичке критике херменеутичке фиJO30-фије
психоанализе.
У nредговору за зборник властитих студија из филозофијепсихоанализе, објављен
1993. године, Гринбаум објашњава почему се ова монографија разликује од књиге из
1984. При томе,он указује да је у новој књизи дата подробнија критика
Поперовепогрешне и некохерентне интерпретације психоанализе; да је из-нета оцена
Фројдове психологије рeлигиозног веровања; да cу- за разлику од претходне књиге, у
којој се заступа теза о лошојевиденцијалној заснованости Фројдовог учења о сновима
- саоп-штени разлози за претпоставку да је ова његова теорија погреш-на;да су
формулисани нови погледи на проблем плацеба,како упсихотерапији, тако и у
медицини; да је посебна пажња посвећe-на преиспитивању домета психоаналитичке
методе студије поје-диначног случајa.
Међутим, као ставку под бројем 1, тј. као најважнији HOBиTeT,амерички филозоф
истиче конкретизацију властите критике

61M. Edelson, Psychoanalysis: A Theory in Crisis, Chicago: University of Chicago Press,

1988, pp. xiii-xiv.
62 C.Strenger,Between Hermeneutics and Science. Psychological Issues,Monogr.
59. Madison,CT: Int. Univ. Press, 1991, pp. 4-5.
 148 M.Говeдаpица, Филозофија nсuxoaналuзе

херменеутичке реконструкције психоанализе, у том смислу што сеy нOвој монографији показује да су
основне слабости психоанали-TИчке теорије трансфера проистекле из погрешног узрочног закљу-
чивања на основу тзв. значењских веза између менталних стања,63Наиме, Гринбаум држи да је у
књизи из 1993.године, на примеруФројдовог схватања о етиолошкој улози трансфера, доказао да ce
(научни) дефекти психоаналитичке теорије састоје у прецењива-њу значаја херменеутичких
садржаја, а не у њиховом потцењивању- како то мисле херменеутички оријентисани филозофи.
Осврћући се веома штуро на Гринбаумову критику његовогвластитог разумевања психоанализе,
Хабермас се задовољио тимеда констатује како је амерички филозоф донео ,једноставну одлy-ку да
не разматра херменеутички карактер“ учења аустријског ис-траживача несвесног, из које је наводно
произашло ,,асимиловањефројдовске теорије у стандардни модел обједињене науке, самода би се
она одбацила, зато што је подбацила у испуњавању ње-них стандарда“.64 Вероватно и под утицајем
такве Хабермасовепримедбе, присталица сцијентистичке филозофије психоанализе,у својој другој
књизи из ове области, посвећује знатно више па-жње анализи и критици херменеутичких аспеката
фројдовске тео-рије и терапије. При томе, када је реч о историји појма и значењy херменеутике,
Гринбаум указује да је овај термин првобитно ре-ферирао на вештину библијске егзегезе, да је
касније попримиоконотацију вештине тумачења у најширем смислу, а да је у фило-зофији двадесетог
века почео да означава и нешто осетно више одerзегетског умећа. По мишљењу америчког
филозофа, такво не-обуздано проширење значења довело је до тога да херменеутикапостане
непрецизан и нејасан концепт, па би, уместо његовог

63Упоpeдити:A. Grünbaum, Validation in the Clinical Theory of Psychoanalysis,p.x.

64J. Habermas, ,,Questions and counterquestions“, Praxis International, 4/1984,p.249,n.25.
4. Гринбаумова филозофија психоанализе 149

бeckoначног филозофског продубљивања, експанзије или обoгa-ћивања, било много

рационалније да се употреба ове речи огра-ничи на њену најужу, првобитну,
кOHOтaцијy.
У кoјем се смислу херменеутика - као вештина тумaчењa CKPNBeHих значењских
веза - тиче онога што се у психоаналIИзи нa-зива трансфером (преносом)? Према
Фројдовом схватању, транс-фер подразумева својеврсно оживљавање потиснутих
сећања иосећања - које се догађа на индиректан начин, посредством про-јектовања
скривених садржаја пацијентовог менталног живота нањегов однос према доктору -
што аналитичару пружа драгоценматеријал за тумачење, тј. за уочавање значењских
(тематских)веза између неповезаних фрагмената анализантовог искуства.
У овом контексту, Гринбаум истиче:,,Према психоаналитич-кој теорији, пацијент
преноси на психоаналитичара осећања и ми-сли који су се изворно односили на важне
фигуре у њеном илињеговом ранијем животу. Према томе, пацијент је уверен да
јеnOступао према њеном или његовом аналитичару, иако су каодоктор били њен/-а
или његов/-а отац, мајка, сестра или нека дру-га важна особа из прошлости. У овом
важном смислу, за фанта-зије исплетене око психоаналитичара од стране анализанта и
за...Herово владање према доктору претпоставља се да су тематскu
рекапитулиране епизоде детињства.“6 То значи да аналитичар наоснову поновног
одигравања кључних сцена из пацијентовог дe-тињства, у процесу трансфера,
истовремено долази до интерпрета-TИBHe KOHCTPукције о изгубљеној целини
анализантовог искуствa и до етиолоШкИХ закључака о патогенези, односно, о
тeMaTCKO--узрочним везама у развоју психонеурозе,6 објашњава амерички
65A. Grünbaum, Validation in the Clinical Theory of Psychoanalysis,p.152.
66Иначе, амерички аутор подсећа да је Фројд правио разлику између психо- неуроза и актуалних неуроза, у
том смислу што је сматрао да ове прве имајусвоје узроке у инфантилним
конфликтима, а да је за друге карактеристичнасоматска и токсичка етиологија.
Видети: ibid., pp. 183-184.
4. Гринбаумова филозофија психоанализе 149
150 M.Говедарица, Филозофија психоанализе

филозоф. Утолико се аналитичарево тумачeњe трансфepа препли-ће са његовим

етиолошким закључивањем.
Meђутим, управо у том преплитању, заступник сцијентиCTИY-ке филозофије
психоанализе види један од основних епистемоло-шKих HeдOCTатака фројдовске
теорије. Према његовим речимa,,,чак и када је тематско сродство заиста веома
виCOкOг cтeпeHa, TO сáмо по себи не дозвољава закључак о узрочном споју између
те-матски сродних догађаја“.“7 Све што херменеутичко умеће анали-тичара може да
обезбеди јесте уочавање тематских сличноCTИили значењских веза између
инфантилних доживљаја и садашњегпонашања и менталног стања анализанта, али се
из тога не могуизвести ваљани узрочни закључци о патогеним чиниоцима IICHXO-
неуроза, доказује Гринбаум. Наиме, у складу са схватањем о не-опходности да се у
индуктивном сазнању примењује комбинова-на метода слагања и разлике,
потврђена тематска сродност нијеBaJbан етиолошки доказ, зато што се на Основу ње
саме не можеискључити могућност да је реч о случајној вези, о вези којасе просто
догађа, а не о правој узрочној повезаности. Пошто јеФројд придао превелики значај
херменеутичком склапањy моза-ика о значењској повезаности или тематској
сродности - односнодолажењу до интерпретативних конструкција које
попуњавајупразнине у сећањима психонеуротичара и поново успостављајупокидане
везе између његових појединих иCKyCTaBa - aмepNчKN филозоф налази да је то
умањило научну вредност психоанализе,њен већи напредак на трасираном
сцијентистичком путy.
На овај начин, у монографији из 1993. године, кроз расвет-љавање негативне
улоге херменеутике у једностраном ретроспIeк-TИBHOM TecтИpањy Фројдовог учења
о репресивној етиологијипсихонеуроза, Гринбаум додатно изоштрава своју
сцијентистичкуkpиTику xepмeHeyтичке филозофије психоанализе.

67Ibid.,p.129.
 5
3AКJУЧНА РАЗМATPАЊА
5.1. Филозофска компатибNJIHOCT
сцијентистичког и херменеутичког приступа
Високо уважавање Фројдовог учења својствено је како тзв.aналитичкој, тако и тзв.
континенталној (неаналитичкој) фил030-фији двадесетог века, упркос томе што између OвиX
OснOвниX ми-caоHих оријентација савременог доба - односно њима припаднихправаца - постоје
значајне разлике. Сматрамо да овако значајанстепен неподељеног филозофског поштовања
психоанализе несамо што потврђује величину Фројдовог дела, него и да сугеришето да су
сцијентистичка и херменеутичка филозофија (психоана-лизе) у начелу компатибилне, иако
изложена схватања њиховихпротагониста могу произвести супротан утисак. Пошто је Фројдуспео
да оствари оригиналну и плодну синтезу сцијентистичког ихерменеутичког приступа, мишљења
смо да филозофско иcTpa-живање његовог дела треба да има исту претензију, не само
радиpacвeтJавања суштине психоанализе, него и у интересу превази-лажења сувишних
филозофскиx подела. У наставку разматрањанајпре ћемо изнети своје виђење о могућности
усаглашавања сци-јентистичке и херменеутичке тенденције у савременом филозоф-ском
мишЉeњу гeнеpалHO,а пOтOM и о њиховој компатибилностиУ специфичној области као што је
филозофија психоанализе.
152 M.Гoведаpица, Фuлoзофuja nсuxoaналuзе

Сцијентизам је једна од главних карактеристика већег деласавремене аналитичке

филозофије, док је херменеутички приступједна од основних одлика главних праваца у
континенталној фи-лозофији двадесетог века. Аналитичкој филозофији је
својственонеповерење према спекулативном мишљењу и шNрOKИM reHepa-лизацијама,
односно инсистирање на логичкој прецизности и ува-жавању резултата до којих долазе
егзактне емпиријске науке.Овај вид филозофског истраживања изразито је отворен за сарад-
њу са посебним наукама, за пружање властитог доприноса y no-бољшавању њихових
концептуалних компоненти, а у циљу дола-жења до проверљивих научних решења јасно
омеђених теориј-CKИх проблема, као и до поузданих доказа за њих.
Са друге стране, за доминантни део континенталне филозоф-ске традиције
карактеристични су широки мисаони захвати, Oд-носно трагање за целином смисла света и
људског постојања,yнутар којег се, неретко, већи значај придаје тумачењу властиTИX и туђих
субјективних доживљаја, него објективном научном ca-3Hању. Протагонисти херменеутички
обојене континенTалHe фи-лозофије више држе до узора из властите културне традиције,
допостигнућа унутрашње уверености кроз својеврстан интepпрeта-тивни дијалог са њима,
него до објективистичког модела сазнања,јавне проверљивости и непристрасне логичке
анализе. Стога јеpaзумљиво то што између типичних представника aналIиTИчкe и
кOHTNHeHTaлIHe филO3офијe, као што су Гринбаум и Хабермас,постоји теоријска
подозривост и узајамно оптуживање, збогxерменеутичке непрецизности и сцијентистичке
једностраности.Упpкоc томе,сматрамо да се овај привидно непремостиви јазможe
превазићи.
Макаp имплицитно, ову могућност признају и Хабермас иГринбаум - први говорећи о
психоанализи као примеру самоpe-флексије у виду науке, а други тако што инсистира на
важностихерменеутичког умећа у погледу веродостојног тумачeња Фpojдoвог
5.3akљyчHa paзмaтpањa 153

учења. Наравно, Хабермас психоанализу везује за хуманистичкенауке и настоји да

одбаци њене сцијентистичке (природнонаучне)импликације, док Гринбаум
прихвата уже значење херменеутике,али оштро критикује претпоставке и шире
консеквенције херме-неутичке филозофије психоанализе. При томе, суштина
спораTИчe ce нaчeлHe хетерогености или хомогености научне метOдO-логије,
односно тога да ли научни метод природних наука пред-cтaBља меру научности
уопште или је неопходно уваЖИTИ MeTO-долошки сепаратизам xуманистичких
дисциплина, тј. духовнихили историјскиX Hаукa. ХеpMeHeyTичко становишTе
подразумеваTeзy инкомпатибилности, док сцијентистичка позиција има ком-
патибилистичке импликације. Ово значи да је неоправдаHO Cци-јентизам
оптуживати за једностраност или искључивост, као штоTO чиHe њeгови
херменеутички критичари, јер он има већи интe-гративни потенцијал од мисаоне
позиције која га критикује.У том смислу, теза о компатибилHости сцијентистичког и
херме-неутичког приступа не подразумева неко треће филозофско ста-новишTe, јеp
је она већ садржана у позицији флексибилног сци-јентизма, коју и сами заступамо и
чије значење желимо додатнода разјаснимо.
Kao и ocтала филозофска становишта, сцијентизам има pa3-личите појавне
видове, а за наше потребе довољно је разликоватињегов ригидни и флексибилни
облик, како када је реч о схватањузначаја науке, тако и када је у питању
потенцијална улога ван-научног сазнања у научним истраживањима. Иако се наше
времес пуним правом може окарактерисати као доба науке, као исTO-ријски
период у којем наука представља не само водећи део љьуд-ске културе, него и
главни покретач свеукупног развоја човечан-ства, заступници сцијентизма могу
величати улогу науке на ри-гидно-екстреман или флексибилно-умерен начин.
Ригидна вари-јанта сцијентизма подразумева став да представници науке требада
буду главни арбитри у односу на сва кључна питања љьудског
5.3akљyчHа paзматpања 155

Takође, непремостиву тешкоћу за усаглашавање филозофиje

флексибилног сцијентизма и филозофске херменеутике предcта-вJbа
настојање ове друге да се наметне као мишљење које утемe-љује
целокупну зграду сазнања и све облике љьудске културе,а дапри томе
полаже и право на то да арбитрира о свим питањима одприватног, јавног
и универзалног значаја. Пошто је епистемичкаопрезност уграђена у
његове основе, умерени сцијентизам анали-тичке филозофије нe Moжe
да прихвати ту вpcту прецењивањаулоге херменеутичких увида, која је
својствена значајном дêлуKOHTNHeHTaJIне филозофије двадесетог века.
Другим речима, плO-доносна интеграција ових двају приступа могућа је
само ако cуфлексибилност и умереност са једне стране праћени истим Ta-
квим обележјима партнерске стране.
Суштина неспоразума између сцијентистичке и xepмeHeyTич-ке
филозофије може се објаснити и на следећи начин.
Филозофијасцијентизма подразумева то да сама филозофија преферира
вред-HOCT HayчHOr ca3Haњa- пOгoтOво достигнућа природних наука-
уодносу на домете својих самосталних истраживања. Ово станови-ITe је
резултат самокритичког суочавања филозофије сa BJIaCTи-том
традицијом, тј. са слабостима које су у њој током историједошле до
изражаја. Пошто сцијентизам имплицира величање при-родних наука,
уследила је херменеутичка реакција у виду потен-цирања несводивих
методолошких особености духовних наука,међу које се сврстава и филозофиja.
Та реакција је у почетку имала дефанзивни карактер, затошто је
означавала само непристајање на асимилацију од странепротагониста
природнонаучног модела сазнања - без оспоравањањeгове иманентне
вредности - али је временом постала аpecиB-нија и претенциознија. При
томе, херменеутички оријентисанојфилозофији припала је нескромна
улога да се трансформише одyrpoженог представHика духовHиX наука у
оштрог критичара сци-јентизма, што подразумева поновно јачање
фундаменталистичкиX
5.3akљyчHa paзмaтpaњa 157

На који начин, и у којем смислу, флексибилни

сцијентизамафирмише значај и улогу природних наука? Атрибут
флеKCибил-ности подразумева и то да ово становиште не потенцира
монопO-листичку улогу базичних природних наука, као што су физика
ихемија, у објашњавању свих предмета научног истраживања,
апоготовO оних који с тичу најсложенијих нивоа стварности. Садруге
стране, и за флексибилни сцијентизам природне науке пред-стављају
меру научности, односно, узор којем треба да теже свенаучне
дисциплине, али не у онтолошком смислу, него у епиCTe-MOJIOIIKO-
MeTOAOJIOIIIком погледу. Према овој мисаоној позицији,идеја о
природнонаучној узорности не тиче се тога да све наукетреба да траже
физичке узрочнике феномена које проучаваjy,вeћсе њена суштина
састоји у ставу да све дисциплине које претен-дују на научност имају
обавезу да формулишу провеpJbиBa y3pOч-но-последична објашњења,
без обзира на то како оне садржинскисхватају карактер самих узрока.
Другим речима, у позадини вели-чања природних наука од стране
представника флексибилног сци-јентизма не налази се приврженост
физикалистичкој онтологији- јер је ова умерена позиција онтолошки
нeутрална - већ веомапоткрепљено схватање да су те науке
најуспешније у пружањувepодоcтоjHих доказа за своје тврдње, на
основу усавршених прo-цeдура њиховог нenpиcтраcног тестирањa.
Сматрамо како само у том погледу остале науке треба дa ce угледају на
природне, негујући своје особености које произлазe из специфичности
властитог предмета. При томе, мислИмо да пO-стојање различитих
методолошких приступа не може довести упитање суштинску
хомогеност научне методологије као TaкBe,која нужно укључује
формулисање проверльивих каузалних хипо-теза и њихово објективно
тестирање. Дисциплине које не успеBa-ју да се у довољној мери
подвргну захтевима заједничкe научнеметодологије могу и даље
играти важну улогу у људској култури,али не могу основано полагати
право на властити научни стаryc.
158 M.Гoведаpица, Филозофиjа nсиxoaнaлизe

Консеквенција претходно изложених идеја јесте та да неке одтзв.

духовних наука не испуњавају услове да се називају наукамау правом
смислу. Сматрамо да ова околност не умањује њиховувредност у неким
другим аспектима, али да је - у циљу избега-вања терминолошке и
појмовне конфузије - уместо заступањатезе о суштински другачијој врсти
научности таквих дисциплина,једноставније и исправније да се о њима
не говори као о наукама.Haравно, као што је истицао и сâм Попер,
демаркација измeђy нa-yчне и псеудонаучне сфере не може бити сасвим
оштра,па се неможе говорити ни о томе да једино природне науке
заслужујуатрибут праве научности.
Психологија је пример дисциплине која се традиционалноcврcтава у
духовни или хуманистички домен, а којој се - са дpугe стране - приписује
и статус праве науке, иако су њени резултатидалеко од егзактности
својствене базичним природним наукама.Управо је у овој дисциплини
херменеутички начин размишљањаједан сасвим легитиман
концептуални оквир, који се нe кocиса могућношћу формулисања
проверљьивих узрочних објашњења,што значи да она сведочи о
усагласивости сцијентистичкоГ и xep-менеутичког приcтупa. Слично
психологији, и друге дисциплинеизван домена природних наука имају
начелну могућност да задо-бију статус стриктне научности, на тај начин
што ће властите ри-знице идеја устројити тако да буду у функцији
објективног тести-рања, прибављања независних сведочанстава и
долажења до ве-родостојних доказа за сопствене теорије. Позиција
флексибилногсцијентизма не очекује да научно сазнање буде ни више ни
мањe од тога, a саме дисциплине са научним аспирацијама разумевa као
скупове динамичких сазнајних процеса, чији епистемолошкистатус није
одређен једном засвагда.
На основу досадашњих разматрања о начелној
филозофскојкомпатибилности сцијентистичког и херменeутичког
пристyna можемо да закључимо да је она досежна у оквиру позиције
флек-
5.3akљyчHa paзмaтpaњa 159

сибилног сцијентизма. Као што смо показали, то становиште јеонтолошки

неутрално и не подразумева ригидно фаворизовање(физикалног) научног
сазнања, па је погодно да буде медијаторизмеђу аналитичке филозофије и
континенталне филозофске тра-диције, са њима својственим сцијентистичким и
херменеутичкимобележјима. У ужем смислу, ова компатибилност проистиче
и3иMaHeентних потреба научног сазнања да обезбеди са једнe cтранe
хеуристичку виталност, а са друге apryMeHTaTиBHy cTpOrocT -xермeHeyтички
приступ има драгоцен потенцијал у хеуристИчKOM погледу и малу доказну снагу,
док сцијентистички прилаз управоомогућава превазилажење тог дефицита, тj.
долажeње до веродо-стојних научних доказа, захваљујући себи својственом
формули-сaњу проверљивих узрочних објашњења.

5.2.Кoмпатибилност сцијентистичког и херменеутичкогприступа у филозофији

психоаналIизe

Aкo имамо у виду оно што би се могло назвати Фројдовомвластитом

филозофијом психоанализе, њену поенту можемо из-разити као тезу о
психолошкој компатибилности сцијентизма ихерменеутике. Овај
аустријски аутор није имао никакве дилемеOko Toга да
психоанализа треба да усвоји објективистичкe cтaH-дарде
природних наука, као и да је та претензија савршено ком-
патибилна са коришћењем специфичне методе тумачења у
психо-аналитичким истраживањима. Када су пак у питању
професио-нални филозофи, многи од њих-вероватно и већина- сматрајуда је
реч о непомирљивим становиштима и крупним
концепцијскимразликама, које онемогућавају плодну синтезу
сцијентистичког ихерменеутичког приступа у психоанализи. Тако
Гринбаум оштрO критикујe херменeутичку филозофију
психоанализе, а Xабермac твp-ди да је погрешно сцијентистичко
саморазумевање ФројдовOr yчeњa.
160 M.Гoвeдаpицa, Фuлoзофиjа ncиxоaналuзе

IIo Haшeм мишJbeњу, у праву је оснивач психоанализе, а не

његовиригидни или једнострани филозофски истраживачи. Haимe,
твpдимO да су обојица разматраних филозофа направили грешку pars
pro toto, узимајући део ривалског приступа за целиHy њeroвor
3нaчeњa,и да су управо због тога били склOни да мисле како
психоанализа неможе на ваљан начин интегрисати сцијентизам и
херменеутикy.
Сагласно резултатима нашег разматрања Xабермаcовe фило-
зофије психоанализе, када овај филозоф критикује сцијентизам,он има
у виду његову ригидну или грубу варијанту, која подразу-мева
физикалистичку онтологију, односно непримерено настоја-ње да се за
све менталне процесе траже стриктно физички узроци.Утолико је
Гринбаум сасвим у праву када пише о Хабермасовомпогрешном
разумевању психоаналитичког сцијентизма, показују-ћи да се његова
суштина не може свести на фаворизовање физи-калистичких
објашњења, већ да се она тиче инсистирања на фop-MyлNCaHy
Xипотеза о узроцима у ширем смислу. Са друге странe,наша
разматрања Гринбаумове филозофије психоанализе показа-ла су да
овај филозоф сматра како је у Фројдовом учењу, као и уњеговом
филозофско-херменеутичком разумевању, изражено пре-цењивање
значаја херменеутичких принципа, односно експлана-торне улоге
такозваних значењских склOпова и тематских веза, наоcHOBy чега
можемо извести закључак да је амерички аутop,y сBојој генералној
осуди херменеутичког приступа психоаналIи3и,неоправдано
поистоветио то становиште у целини са његовомMakcNMaJIИCTИчко-
фундаменталистичком варијантом.
При томе, чини нам се да Гринбаум своју позицију није усвиM
аспектИMa профилиCaO као флексибилни сцијентИзам -ШITO на
одређени начин илуструје и његово помињано залагање за на-yчно
apryмeHтиcaње у погледу педофилије - у чему се може тра-жити део
објашњења за његов непомирљив став према улози xep-менеутичког
приступа у филозофији психоанализе. Наравно, уко-лико имамо у виду
то да амерички филозоф не само што уважава
 5.3akJyчHa paзмaтpaњa 161

херменеутику у смислу вештине егзегезе, него и инсистИpa Ha Be-

родостојном тумачењу Фројдових текстова, његову оштру крити-ку
херменеутичке филозофије психоанализе можемо сxватиTии kао ствар
пуког терминолошког реферирања на карактep датогнеприхватљивог
супарничког становишта. У сваком, случају,билокако било, налазимо да
сâм Гринбаум није експлицитно заступаоTeзy o Kомпатибилности
сцијентистичког и херменеутичког присту-па у филозофији
психоанализе, у чему видимо разлику између ње-гове и властите
позиције. Управо зато што је наше становиште бли-же америчком него
немачком аутору, називамо га флексибилнимсцијентизмом, а не,
рецимо, умереним херменеутичкиM гледишTeM.
Различите верзије схватања о инкомпатибилности сцијенти-стичке и
херменeутичке филозофије психоанализе могу се разу-мети као
последица полемичке ситуације,тј. узајамне теоријскеконфронтације
њихових пропонената. Као што то често бива,у та-квим ситуацијама
постојитенденција да се у реаговању на једнуврсту екстремности
направи неки сувишан потез, односно да сеоде у другу крајност.
Вероватно се из истог paзлога догодило тода Хабермас превиди да
херменеутичка неприхватљивост rрубог(психоаналитичког)
сцијентизма не повлачи за собом оправданостредуктивно-
херменеутичког и антисцијентистИчкOг (само)разуме-вања Фројдовог
учења, као и да Гринбаум нeoпpезно поистOвeTисцијентистичку
неприхватљивост максималистичке варијантe xep-менеутичке
филозофије психоанализе са начелном промашено-шћу
херменеутичког начина мишљења у вези са психоаналитич-KИM
иCTPaживањима. Наша намера је да са позиције флексибил-ног
сцијентизма извршимо корекцију ових сувишних корака
уХабермасовим и Гринбаумовим размищљањима, односно да пока-
жемо како у филозофији психоанализе заступници сцијентистич-ких и
херменеутичких идеја не морају бити љьути противници,Beћда могу
успешно сарађивати у оквиру комбинованог приступа пIси-
хоаналитичком искуству, прилаза који је промовисао и сâм Фрojд.
162 M.Говедарица, Филозофија nсихоанanuзe

Ha известан начин, критикујући Xабермасову критику сци-

јентистичког саморазумевања Фројдовог учења, Гринбаум
јеиндиректно пружио свој допринос разBијaњу схватања о
усагласи-вости сцијентизма и херменеутике у психоанализи.
Амерички aу-тор је показао да херменеутички оријентисани
филозофи стваpajy лажни контраст између духовних и природних
наука, у тоM CMI-слу што превиђају да је историчност објекта истраживања на делу и у
овим другим дисциплинама, па је неоправдано сматрати
ихспецифичношћу оних првих. Ово у домену филозофије психоана-
лизе имплицира да историчност, контекстуална одређеност, па
иcамопримена одговарајуће аналитичке хипотезе од стране анали-
занта/објекта истраживања - а то су карактеристике сазнајне об-
ласти за које Хабермас мисли да захтевају искључиво херменеу-
тички,Tj. дyxoвHOHayчHN TpeTMaH -HиCy пpenpeкe за прoучавaњe
у складу са сцијентиCTИчKNM npNCTYIIOM, Tj. IIO
OбjeKTИBИCTИчKOM моделу природнонаучног сазнања.
Иaкo јe Гринбаум тиме желео да поткрепи тезу о СBодљиво-
сти херменеутичког испитивања на строже научне
процедуре,cMaтрамо да на основу његових разјашњења можемо
да изведемO закључак о компатибилности двају различитих
пристYпa. HаиMe,сводиBOCT (reducibility) треба разликовати од
компатибилности,зато што прво имплИцира могућност да се један
поступак заменидругим, док компатибилност подразумева важност
илИ нeOпXOд-HOCT KOMбNHOBaHOr пpиступа. На пример,
компатибилистичко ста-новиште у погледу односа између
приписивости моралне/правнеодговорности и постојања каузалног
детерминизма не имплицирато да се може одустати од оног првог
- да га треба елиминисати изаменити позивањем на одговарајућа
ретроспективна и проспек-тивна узрочна објашњења' - већ прeдcтаBJbа тврдњу о
спојивостиузaјамно незаменљивих и иредуцибилних начина
размишљања.
-
У овом контексту би прocпективна узрочна објашњења представьала оправ- дaње за примењивање казнених
санкција за активности које се сматрају
5.3akљyчHa paзматрања 163

По аналогији са овом варијантом компатибилизма, тврдимода је и у

домену филозофије психоанализе оправданоговоритисамо о спојивости, а
не и о сBOдNBOCTN дBају приступа - без 0бзи-ра на то у којем смеру би се
настојала извршити редукција, на Xа-бepмаcоB или Гринбаумов начин. При
томе, верујемо да није рey о површној, него о суштинској аналогији, зато
што се у овом до-MeHу xеpмeHeyTикa у значајној мери тиче моралних, а
сцијенти-стички приступ каузално-детерминистИчкИX aспekaTa JbyдckOr
понашања.
У својој критици Фројдовог сцијентизма, настојећи да афир-мише
анализантову слободну вољу и еманципаторски потенцијалcaморефлексије,
Хабермас је заступао идеју о излечењу као paз-решењу или превазилажењу
(природног) каузалитета. НacynpoT cxватању које приписује оснивачу
психоанализе, о природном yз-роковању психонеуротичних тегоба, он
говори о каузалитeту aнa-лизантове (историјске) судбине, сматрајући да ова
врста узрочно-сти настаје по случајности пацијентове друштвене
интеракције,ида по истој таквој случајности - само у другачијем контексту и
сановим Другим, тј. у оквиру комуникације са аналитичарем -може бити и
превазиђена. Овакве идеје заступника критИчкO-xep-менеутичке
филозофије психоанализе Гринбаум с правом крити-кује, и то на веома
убедљив начин.
Ако оставимо по страни Хабермасово спорно приписивањередуктивно-
физикалистичког смисла Фројдовом сцијентизму,и даље остаје на снази она
примедба америчког филозофа која сетиче погрешног схватања
психоаналIиTИчкoг и3лeчeња као прева-зилажења каузалитета. Како год да
схватимо каузалитеT у доменуCTBарности који истражује психоанализа -
неурофизикалистИчкИ,историјски, менталистички или на неки другачији
начин -

стрикно детерминисаним, а не хотимично учињеним. Наиме, и тада има

сми-сла кажњавати, и то ради будућности, тј. ради психолошког детерминисања будућеr понашања у правцу
стварања страха од понављања исте активности.
164 M. Гoвeдаpица, Фuлoзoфиjа nсuxoaнализе

неодржива је теза о томе да се смисао успешне психоаналитичкетерапије cастоји у

пацијентовом ослобађању од узрокованоCTИвластитог искуства и понашања.
Очигледно је да Хабермас ана-лизантову еманципацију схата у складу са
традиционалном фи-лозофском формулацијом о слободи као сазнатој нужности, о
зна-ној граници која од спољашње детерминанте постаје предмeT унутрашњег
располагања, али таква интерпретација не може обе-cнажити Гринбаумову опаску
о томе да је инстанцијацију макојег облика каузалног детерминизма логички
погрешно сматра-ти поништавањем каузалне релације, релевантне за дати
детерми-HN3aM.
Другим речима, мишљења смо да ни идеја о слободи каосазнатој нужности не
имплицира то да њеним задобијањембива суспендовано важење нужних узрочно-
последичних односа.Уместо тога, сматрамо да нам на сазнању заснована слобода
омо-гућава да елиминишемо непoжeJHa cтaња путем отклањања њи-хових узрока
(што истиче и Гринбаум), као и да нас сазната нуж-HOCT Доводи у прилику да
можемо хтети оно што је нужан токдогађаја, такав да не допушта алтернативне
могућности, чимепреузимамо одговорност за властите активности, упркос томеITO
cy oHe CTPИKTHO дeтepMИнисане (о чему се у својој филозофи-ји психоанализе
амерички аутор не изјашњава). Управо у TOM смислу, и у домену
психоаналIитичког искуства постоји компати-билност између сцијентистичког
каузалног детерминизма и xep-менеутичке идеје о ослобађању личности, а не
њихова међусобнаискључивост, као што то сугерише Хабермас.
Додуше, Хабермас у својој филозофији психоанализе такођедржи до везе између
каузалитета и слободе, али више фигуратив-Hо него на строг начин. У оBOM
сMИCJIY, OH говOри O ,,каузалIиTеTY судбине“ и о спојивости судбинске узрочности
са рефлексивномеманципацијом анализанта, само је проблем у томе што реч,,суд-
бина“ нема теоријско, већ симболичко значење. Стога његоBo
5.3akљyчHa paзмaтpaњa 165

посезање за поменутом хегелијанском синтагмом више скриваHero шTO

откриBа компатибилистичку поенту. Оно за шта нам сечини да
представља рационално језгро те Хабермасове инTеpпpe-тативне
конструкције јесте мисао о томе да је индивидуално ис-куство
аналIи3aHTa npecудно уcлoвљeно карактеpом његове инTep-акције са
најважнијим другим особама, чија се рана историја неможе променити,
али се, захваљујући новOм квалитету психоана-литичке интерсубјективне
комуникације, може трансформисатипацијентов однос према сопственој
трауматичној прошлости.
Према нашем разумевању, немачки филозоф хоће да кажекако је
суштина Фројдовог учења садржана у открићу узрочнеснаге случајног
стицаја социјалних и интерперсоналних околно-сти,y контексту узајамних
односа на примарној породичној сцениaнализанта, док, са друге стране,
сматра да се успешносT IICHXO-аналIитичке терапије не заснива толико
на аналитичаревом знању,KOлико на трансформацији типичног облика
психонeуpотичHe друштвене интеракције, кроз нову игру случајности, у
виду лIиH-гвистичко-симболичке размене између психоаналитичара и
паци-јента. Међутим, ако би за отклањање пcихоHeуpoтичHиX Teroбa
била важнија специфична друштвено-језичка интеракција негопоуздано
псиxоaналитичко знање, онда психоаналитичар и не бибио неопходан
као пацијентов партнер за комуникацију, већ би ce излечење могло
постизати и на спонтан начин, кроз погодHe дpy-ШTBeHe KOHTaKTe.
То би значило да се делотворност психоанализе своди, у крај-њој линији,
на моћ сугестије и плацебо-ефект, што је њен оснивачупорно настојао да
демантује. По нашем схватању, из тоra шTo je yзрочник одређене
психонеурозе нека случајно насталa коHсTeJa-ција интерперсоналних
односа у критичној животној епизоди изaнализантовог раног детињства-у
смислY пIOTИCKNBaHa датOг дO-живљаја-не следи то да је и њено
превазилажење ствар случај-не, спонтаном друштвеном интеракцијом
проистекле, комуника-
166 М.Говедарица, Филозофuja ncuxoaнaлuзе

ционе ситуације. Уосталом, Хабермас не поричезначај сазнања y психоаналитичком поступку,

али га схвата на нетранспapeHTaH начин, као кретање саморефлексије у оквиру узајамне
кOMyHИкa-ције између аналитичара и анализанта, одустајући од извођења ја-сних закључака у
погледу компатибилности. За разлику од овогфилозофа, сматрамо да се може јасно одредити то
у којем сMиCJY пацијент ослобађа своју личност кроз психоаналIитичко сазнање.Према нашем
виђењу и предлогу разјашњења, суштина задобија-ња слободе путем фројдовског сазнања
нужности састоји се у томеда усвајање адекватног психоаналитичког каузалног
објашњења,тј.објашњења о конкретним садржајима потискивања који узро-kују његову
психонеурозу, омогућава анализанту да дође у алтер-нативну ситуацију отклоњеног узрока и
саниране последицe.
Ca дpyre cтране, Гринбаум инсистира на сцијентистичкој за-снованости и обезбеђивању
нayчнe строгоcти пICNXOaHaJINTNчkOr учења и терапеутског поступка. Овај филозоф констатује
да јеФројд имао исправну сцијентистичку оријентацију-дa јe c пра-вом настојао да своје учење
устроји као научну теорију, која нудипроверљива и доказана каузална објашњења - али оцењује
датворац психоанализе није био довољно успешан у том правцу.Другим речима, амерички аутор
психоанализи истовремено при-писује сцијентизам и отписује актуелни научни статус, допушта-
јући могућност да ће се она тек конституисати као права научнаTeopиja.
У OBOM смислу, упркос бројним разликама, Гринбаум и Xа-бермас деле оцену о томе да се
досадашњи резултати Фројдовогучења не одликују оним степеном прецизности и доказне
снагекоји је својствен природнонаучном сазнању, само штO и3 тога и3-воде другачије закључке.
Наиме, Хабермас закључује да психо-анализа и не треба да покушава да буде дисципJиHа као
шTo cy природне науке, а Гринбаум резонује да не треба одустати од тa-квог циља, него увећати
напоре ка проналажењу валидних доказа
5.3akљyчHa paзмaтpaњa 167

за Фројдово учење. У складу са заузетом позицијом флексибил-ног

сцијентизма, о овом питању се слажемо са америчким фило-зофом,имајући
у виду то да (не)научни статус психоаналитичкe теорије није једном
засвагда дефинисан, односно да се он можемењати у светлости нових
емпиријских - Гринбаум би додао:ванклиничкИX-сазнања. Уосталом, за
потребе нашег филозоф-ског истраживања и није од кључног значајa
aктуелIни статус пICИ-хоанализе, већ њени потенцијални домети у погледу
усаглаcиBO-сти сцијентистичког и херменеутичког пpиCTyпa.
Неко би се могао запитати: зашто Гринбаум критикује пред-ставнике
несцијентистичког разумевања Фројдовог учења, ako исâм сматра да
психоанализа нема научни статус? Није ли се аме-рички аутор својом
филозофском критиком теоријских осноBa психоанализе, заправо, веома
приближио схватању да је реч пре оједној убеђивачкој вештини или
техници тумачењa него о научнојдисциплини? Заиста, овај филозоф
констатује како Фројд и њего-Bи следбеници нису успели да изађу на крај
са пригоBOpOM o cyre-стивносTи као кључу успеха психоаналитичке
терапије, чиме сеоспорава њена научна заснованост. Он указује на огромну
улoгукоју има ауторитет психоаналитичког терапеута, а у једној одверзија
херменеутичке филозофије - која долази до изражаја уГадамеровим
списима - управо је апострофиран однос према ау-торитету као
конститутивни чинилац херменеутичког облика са-3Haњa.
Слично Хабермасу, и Гринбаум скрећe пажњу на то у којој јемери за
ток психоаналитичког разговора/поступка важна интеpaк-ција узајамних
очекивања између пацијента и лекара, напомињу-ћи како већ приликом
првог поласка код аналитичара анализант3Ha да ce од њега очекује да
прича о свом раном детињству и ceк-суалном животу, као што и аналитичар
од самог почетка оqeкyje да анализантова исповест потврди његову
основну теоријскухипотезу, а уз то је у позицији да продужава третман све
до
168 M.Говeдаpица, Фuлозофuja nсuxoaнализе

момента док се не догоди прижељкивана конфирмација.Све штоcMo у претходним редовима

изложили могло би да послужи каоaргументација за тезу да се домен психоанализе тиче
херменеу-тичког искуства и комуникативне рационалности, али Гринбаумодбија ту
консеквенцију, зато што сматра да поменуте околностине угрожавају на пресудан начин
Фројдов сцијентистичKи пpo-грам. Према нашем разумевању, објашњење за његов став
можесе пронаћи, с једне стране, у разликовању између сцијентистич-ког приступа или
програма и актуелног научног статуса пIсиXO-анализе и, са друге стране, у одвајању Фројдове
теоријске кон-цепције од психоаналитичке клиничкe npakce.
Захваљујући томe што пIсихоаHалIИTИчкO учeњe нуди пpoвep-љива узрочна
објашњења, оно се суштински одликује сцијенти-CTNчким приступом и научним
потенцијалом, без обзира на сте-пен његове актуализованости. Ово је кључни разлог из
којегГринбаум не одступа од сцијентистичке филозофије психоанали-зе- упркос властитој
негативној оцени актуелног научног статусаФројдове теорије - и не прихвата херменеутичку
опцију, која биподразумевала интерпретативну релативизацију психоаналитич-киX тврдњи и
арбитрарност споразумевања између аналитичаpa ианализанта. Сем тога, за разлику од
Фројдовог инсиCтИpaњa Hаклиничком доказивању психоаналитичких хипотеза, овај фило-
30ф cматра да се епистемолошке слабости психоанализе мoгy превазићи управо кроз
диференциран приступ њој својственојчврстој спрези између теорије и терапије, односно
путем при-6aBJbaња доказа експерименталног или епидемиолошког типа,учему видимо
додатни разлог из којег амерички аутор истрајава напозицији сцијентистичке филозофије
психоанали3e.
Mеђyтим,овако испољeна флексибилност у домену филозо-фије психоанализе,
капацитет да се амортизују дискрепанције из-међу потенцијалног и актуалног научног
статуса,и између теори-је и клиничке праксе, може се схватити и као индиректна потврдa
5.3akљyчHa pазматpањa 169

компатибилности сцијентистичког и хермeнeyтичкor nриступа.Према нашем мишљењу,

баш зато што се сцијентистички при-ступ тиче могућности, а не стварности неке теорије,
као и управозбог тога што постоји диференцирано јединство научних својста-Bа
Фројдовог учења и арбитрарних одлика аналитичке терапије,Mоже се говорити о
начелној сагласности између сцијентистичкеи херменеутичке филозофије психоанализе.
У својим разматра-њима Гринбаум ставља акцент на теоријске аспекте пIсихоанали-зе, a
Xабермас на динамику аналитичке терапије, што је резуJITO-вало једностраним
заузимањем сцијентистичке и херменеутичкепозиције у разумевању Фројдовог дела.
Сматрамо да cу таквипpиCтупИ прOИзвели неку врсту нехотичног превида дапIcNxoaHa-
лIиза јесте то што јесте само као синтеза теорије и клиничке прак-се, при чему ова друга
није тек подручје примене и/или тестирањатеоријских хипотеза, него у битном сMИсJY
њиховO и3BориШITe.Наимe,не само што је Фројд био склон да у клиничкој евиден-цији
тражи доказе за своје научне претпоставке, него је још вишеиз сво богатог искуства
аналитичког терапеута црпео најважнијаBJIaCTита теоријска открића. У том смислу,
оснивач пcиxoaналIи3e је био дубоко привржен идеји да се најзначајнија
психопатолошкаи психијатријска сазнања не уче из књига, него од властитих na-циjeнaTa.
Hapавно да су и Хабермас и Гринбаум знали за ову чињени-цу,али стичемо утисак да
ниједан од ове двојице филозофа њуније у довољној мери уважио - први је занемарио
онај њен аспекткоји се тиче Фројдове тежње ка поузданој теорији, док је другиовлашно
прелазио преко хеуристичкor потeHциjaлa xepмeHeyтич-Kог искуства са пацијентима.
Како не би било забуне, напомиње-мо да Гринбаум на више места говори о
хеуристичком значајупсихоаналитичких идеја, али пропушта да истакне њихово херме-
Heyтичко порекло. Што се нас тиче, сасвим се слажемо са aмe-ричким филозофом у
погледу тога да је за научно унапређивање
170 M.ГoBeдapицa, Филозофија психоанализе

психоаHалIитичке теорије неопходно тражити њену изванклинич-ку конфирмацију, али,

за разлику од њега, сматрамо да је такођепотребно уважити витални значај
херменеутичког приступау психоанализи и у односу на психоанализу, тј. како у xеуристич-
коM коHTeкCTY аналитИчкe терапије, тако и у смислу апликацијепсихоаналитичког
интерпретативног модела на друге областиљудске културе и друштвеног живота.
Гринбаум је сасвим у праву када у духу Фројдове мисли ука-зује да пацијент - као ни
JINчHOCT reHepaJIHO-HeMa npNBNJIerOBaH епистемички приступ својим властитиM
MeHTaJIHИM cTaHИMa, nO-rOTOBO kaда је реч о његовим присећањима, у одраслIом
добу, натрауматичне епизоде из најранијег детињства. Наше разумевањe Haс самих увек
је посредовано неком макар иMIJINцИTHO ycBoje-ном теоријом и интерпретативним
моделом, на чије усвајање пре-cyдHo yTичу дOминантни културни обрасци и ауторитети
у срединикојој припадамо. На основу ових констатација, амерички фило-зоф жели да
оспори Хабермасово мишљење о томе како пацијентима последњу реч у потврђивању
исnpaBHOCTИ датe иHTepnpeTa-тиBHe xипOтeзe сBOг пcиxотepапeута,приговарајући
заступникухерменеутичке филозофије психоанализе како настоји да учинианализанта
већим и важнијим арбитром од самог аналитичара.
HaMa ce чини да у овом погледу Гринбаум помало симплифи-кује смисао
концепциe немачког теоретичара, зато што се њенасуштина састоји у потенцирању
значаја међусобног споразумева-ња aналитичара и анализанта, напредовања у
пацијентовoj caмo-рефлексији кроз интеракцију и помоћ лекара, захваљујући
чемупсиxонеуротичар тек и бива оспособљен да се изјасни о KOHKPeT-ној аналитичкој
конструкцији која се тиче његове властите лIич-HOCTИ. Дpyгим речима, ни Хабермас не
говори о томе да само-свесност подразумева непосредне увиде субјекта у
властитаментална стања, већ је схвата као постигнуће које је засновано насоцијалној
посредованости, на сазнањима о себи која се стичу
5.3akључна разматрања 171

од других, а тек у том контексту анализант може да представљаконачну инстанцу за

верификацију аналитичареве интеpпретацијео конкретним потиснутим садржајима датог
психонеуротичногHCKyCTBa.
Наравно,овде није посреди конфирмација у јаком еписте-мичком смислу, долажење до
валидних научних доказа, већ је речо провери и потврди хеуристичке делIотворносTИ
пICNXOaHaJIИTИч-ке теорије, у конкретној ситуацији проницања у несвесне садржа-је
пацијентовог психичког живота. Анализант само у том смислуможе и мора да буде
контролна инстанца - пошто је реч о осве-шћивању његовог несвесног, о његовом сазревању
и о комплети-рању његовог индивидуалног искуства и развоја - а то је за Грин-баумова
епистемолошка очекивања недовољно, док је за Хaбep-Maсову херменеутичку перспективу
мишљења ово и више него3начајно достигнуће. При томе, указивање америчког
проучаваоцапсихоанализе да се и у домену природних наука истраживање да-тих феномена
заснива на усвајању доминантног теоријског обра-сца и интерпретативног модела, колико је
у функцији демантова-ња тe3е о специфичности духовнонаучног сазнања, толIико
можепослужити и за сврху доказивања да је херменеутика компатибил-на са
сцијентистичким приступом, тј. да је херменеутички прилазважна компонента у сваком
научноистраживачком програму.
Нашим компатибилистичким разјашњењима могло би се при-говорити и са једне и са
друге стране, у смислу инсистирања дa су у оквиру њихових филозофија на делу различити
концептиxерменеутике, односно интерпретације као њеноr kJyчноr cадр-жаја, при чему је
врло вероватно то да би се ривалска становиштасложила у погледу одређења карактера ове
различитости. Нaимe,претпостављамо како би обе стране инсистирале на томе да
уcцијеHтиCтичKOм контексту интерпретација подразумева то да сеHа неко истраживачко
подручје стриктно примењује важећи тeo-ријски модел - иако се до њега може доћи на
арбитраран и кон-
172 M.Гoвeдаpицa, Фuлoзoфuja ncuxoaнaлu3е

венционалан начин - док у херменеутичком оквиру овај појам озна-чава узајамност

споразумевања унутар саме области истражива-ња, што укључује вишак слободе или
неодређености и, самимTИM, MaHaK CTpOrOCTи и теоријске прецизности. У овом
смислy,суштина Хабермасове херменеутичке филозофије психоанали3e тиче се премештањa
тежишта, од питања о начину примене фрој-довске интерпретације на конкретан случај
анализантове псиXо-Heypозе, ка питању о начину аналитичареве и анализантове зајед-ничке
и узајамне интерпретације датог менталног поремећајa.
Међутим, ван сумње је то да је и у сцијентистичком контек-cту на делу херменеутика
као комуникативна рационалносT,y том погледу што примена датor интерпретативног
модела подра-зумева интерсубјективну сагласност унутар научне заједницe.CeM тога, у
циљу одбране властите тезе, можемо изнети и следећазапажања. Неспорно је да свака
посебна наука, као и свака посеб-на теорија унутар ње, има своје специфичности, али на
њих требагледати као на разлике у степену, а не у врсти научности. Такo ипсихо(пато)логија
има своје специфичности, које се тичу важно-сти и карактера узајамне комуникације између
истраживача и но-силаца процеса који се истражују, што важи и за психоанализукао засебан
теоријски правац унутар ове научне дисциплине.
Cтога не треба да буде спорно то да у психолошким и псиXO-aналитичким
истраживањимa хермeнeутички приступ има већи3начај и сложеније значење него, рецимо,
у физици,али одатле неследи да се психоанализа може свести на херменеутику или да
сефизика може лишити херменеутичких садржаја. Другим речима,сматрамо да ниједна
наука не може без херменeутике, али истотако и да се ниједна наука не може задовољити
само хермeHey-тиком. Консеквенција тезе о томе да је научност ствар степена, аHe
BpcTe,jecтe то да јe пpиcуство xерменeутике у посебним наука-ма, такође, питање нивоа, а
не суштинске разлIичитости xерменеу-тичких садржаја. Колико год сцијентистИчка и
херменeутичкa
5.Закључна разматрања 173

филозофија психоанализе опонирале једна другој, оне по природиствари не могу на

основу ваљаних аргумената да порекну значајкључне одреднице у ривалском
становишту.
Да закључимо и овај сегмент нaших разматрања. Сцијенти-стИчKИ(у ужем
значењу) и херменеутички приступ у филозофијипсихоанализе нису сводиви један на
други, већ су оба од кључногзначаја за разумевање Фројдовог дела. Уместо
опредељивања уформи или-или, сматрамо како сама ствар налаже да се заузмe став
облика и-и, да се заступа позиција обостраног уважавањасцијентизма и херменеутике,
зато што су ови приступи компати-билни и потребни један другоме. Покушавајући да
донекле спе-цификујемо садржину наше варијанте компатибилизма, опреде-лили смо
се да је назовемо позицијом флексибилног сцијентизмa,3aTO ITO CMо, са једне стране,
уверени да је неригидни облик сцИ-јентистичког начина мишљења генерално
партнерски настројенпрема херменеутичком виду сазнања и, са друге страHe,3бог
тогашто је реч ,,херменеутика“ изузетно полисемична и неподесна дабуде прецизнија
одредница компатибилистичког становишта.
Удуху флексибилног сцијентизма, компатибилистичка фило-зофија психоанализе
укључује тезу да је xерменеутички приступод кључног значаја за хеуристички аспеKT
Фpоjдовоr yчења, ука-зивање да се сцијентистички приступ у ужем смислу тичe apгy-
MeHтаTИBHe cтрaHe пICNхоаналитичке теорије, као и став да ове двеKOMnOHeHTe He
Morу jeдна без друге. Другим речима, тврдимо даоправданост компатибилизма у овој
области произлази из тогашто Фројдов сцијеHтиCтички програм, у ширем значењу,
подразу-Meва хеуристичке садржаје херменеутичког искуства са манифе-стацијама
несвесног - код психонеуротичара, али и у однocy Ha снове и на тзв. парапрактичне
радње свакодневног живота - и И3Toга што сцијентистички приступ, у ужем коHTeкCTY,
о3Hачавa различите видове провере за психоанализу веома важних каузал-Hих
објашњења, као и тражење поузданиX докaза 3а BлаcтиTO
174 M. Говедарица, Филозофија психоанализе

учење од стране самих психоаналитичара. При томе,у постојањуова

два значења атрибута сцијентистичког/научног видимо pазлогвише да
властиту компатибилистичку позицију одредимо каофлексибилни
сцијентизам. Према нашем схватању, важна пред-HOCT
KOMпатибилистички обојеног флексибилног сцијентизма y филозофији
психоанализе састоји се и у томе штO OBO CTaHOBИIITe не игнорише
значај непретенциозне примене психоаналитичкеинтерпретативнe
cxeмe y ваннаучним доменима, односно у поку-шајима
саморазумевања других форми културе и друштвеногNBOTa.

5.3.ПIcиxoaнaJиTичka koмnaтибиJIHOCT обjашњeња и разумевања

Kao шTO је то приметио и сâм Фројд, психоанализа је нанелаболну

повреду љьудској нарцисоидности, упоредиву са онOM кojy је изазвало
Дарвиново еволуЦИOHИCTИчкO сXватање о томе да ч0-век потиче од
мајмуна. За многе интелектуалце, поготово онекоји се баве тзв.
хуманистичким дисциплинама,неприxватљьивa je извесна црта
бруталности којa је распрострањена у психоанали-тичким
објашњењима љьудског понашања и самоизражавања,на основу
сексуалних конфликата и трауматИчHИX иCкyCTaBa y pa-HOM
дeтИњCTBY. У том смислу, психоанализа је од самог свогнастанка била
суочена са јаким институционалНИM отпOрИма, у чИ-јој се основи
налази непристајање на фројдистички начиH Mи-ШJbења, према којем
иза сваке свесне радње и племениTИX y3лeTa Jyдског духа треба
тражити неко скривено значење, тј. нeкy He-свесну и по правилу ружну
садржину субјектовог индивидуалногиcкуcтва. Другим речима,
психоаналитички експланаторни моделдонео је слику о човеку као
децентрираном субјекту, као бићучије свесно искуство није
центрирано/утемељьено у себи caMOм,
5.3akљyчHa paзмaтpaњa 175

што је за последицу имало неповерење према Фројдовим идејамаод стране оних који
безрезервно држе до људске аутономије иузвишености, до тога да човек зна шта чини и
да у свом чињењуније лимитиран и узрокован никаквим коHтNHгеHTHИM OKOЛHOCTИ-
Ma BJIaCTNTOr ЖNBOTa.
Carлaсно таквом антифројдистичком начину размишљањa,људско понашање и
симболичко изражавање не треба каузалнообjашњавати, већ (непосредно) разумевати,
кроз уживљавање y његове свесне садржаје и иMаHeHTHO/aутономHO одређене
свpxе.Наша намера је да у овом одељку покажемо то да је неутемељеносхватање о
редуктИBHO-каузалистичкOM кaрaктeру пIсиxoaнали-тичке теорије, управо због тога што
она представља парадигмa-тичан пример компатибилности каузалног објашњења и
симбо-личког разумевања људског бића. Осим тога, заступаћемо и тезуда је
антикаузалистички редуктивно-херменеутички приступ чо-вековиM симболичким
творевинама теоријски инфериоран, а несупериоран у односу на психоаналитички начин
размишљьања.
Пре разјашњења психоаналитичке компатибилности, желимода истакнемо како је
сагласност између каузалности и симболиза-ције заступљена, на известан начин, и у
контекстима који се He Tичy Фpojдoвor yчeњa. Пошто смо се значењем каузалности
већдовољно бавили у претходним разматрањима, сада је потребно даУ циљу
разумевања овог односа најпре кажемо коју реч више и опојму симболизације. За наше
потребе, биће довољно разликоBa-ти шири и ужи смисао тог појма - први подразумева
генералHy употребу знакова за изражавање/артикулацију човекових мислИ O било којем
предмету, док други означава један специфичан видекспресије који се одликује
преносним, прикривеним и нејаснимупућивањем на неко субjeктивHO иCкуCTBO. Другим
речима, сим-болизација у најширем смислу означава све облике језичкоr - како год
схватили језик - представљања и описивања света исвесHог искуства, на јаснији или мање
јасан начин, док се она y
176 M.Говедаpица, Филзофнanuзe

ужем смислу тиче само мање јасног/загонeтног изражавања нај-

оcетљьивијих менталних садржаја.
Важно је напоменути и то да се значење овог појма не
састојисамо у саопштавању другима властитих мисли и осталих
ментал-них стања, него и у самоизражавању, тј. у довођењу до
свестисопственог искуства. Према нашем схватању, без симболичке
ар-тикулације не би била могућа не само комуникација међу љьуди-
ма,него ни разумевање властитих доживљаја, као ни каузално--
менталистичка објашњења љьудских поступака на основу субјек-
TOBИX NHTeнционалних стања - пре свега, жеље и веровањa.Haимe,
желети да се нешто догоди и веровати да се та жеља
можеonTиMалHO остварити путем извршења одређених радњи - а то
сy KJbучни елементи менталистичких узрочних објашњења
људскогпонашања - могуће је само ако су ови садржаји психичког
живо-Ta сиMбOJички артикулисани и повезани, јер се једино на тај
Ha-чин испуњавају услови да се доживљајима дате индивидуе при-
пише атрибут интенционалHости, тј. свесHе усмерености. Без об-зира
на то да ли се варамо или не онда када нечију жељу и веро-Bање
сматрамо узроком одређеног понашања, неспорно је да
тадаимплицитно признајемо сагласност или везу између
каузалностии симболизације, што је консеквенција коју заступници
редуктив-но-херменеутичког начина мишљења настоје да избегну.
При томе, управо је за присталице разумевајућег односа пре-ма
људском понaшaBy kapakTepиcTичHa ова вpста меHталистич-ког
размишљања, која се може представити у форми
практичногсилогизма, чију велику премису чини нека конкретна
жеља, малy OДговарајуће веровање о начину остварења те жеље, а
коHклyзиjy приcтупање њеном делатном испуњењу, у ситуацији за коју се Be- рује да је
погодна за то. Haрaвно, представници редуктивно-xеp-менеутичкor
cтановишITа могу тврдити да је у овој врсти објашње-ња реч о
телеолошком детерминизму, а не о кayзaлHој условJе-ности, али они
не могу оспорити то да је легитимно и дpyгaчиje
5.3akљyчна paзматрања 177

тумачење-оно по којем су жеља и веровање не само разлози упоменутом силогизму, него

и узроци радње која се тиче његовеконклузије. Стога, сматрамо да је, и независно од
домена психо-аналитичке теорије, неутемељена теза о начелној
психолошкојинкомпатибилности објашњења каузалних веза и разумевањасимболичких
израза у људском понашању.
На чему се заснива психоаналитичка компатибилност каузал-ног објашњења и
симболичког разумевања? Одговор на ово пита-ње задире у срж Фројдовог учења, зато
што се тиче њеroBe KOH-цепције потискивања. Према схватању оснивача
психоанализе,управо потискивање има, с једне стране, узрочну улогу у настан-ку
психонеуроза, парапрактичних радњи свакодневног жиBOTa,снова и осталих менталних
феномена, док се, са друге стране, оноувек манифестује симболички, и то у ужем смислу
симболизације,која захтева додатни интерпретативни труд да би се могла разумети.Ако
издвојимо психонеурозу као пример, можемо уочити да Фројдњен узрок не проналази у
самом непријатном догађају из детињ-ства, већ у његовом потискивању, тј.
деформисаном доживљава-њу и одговарајућем прикривеном симболичком изражавању.
Kaда би узрок психонеуротичних тегоба лежао дослOвно y давно прошлом догађају,
оне се никада не би могле санирати- зато што се прошлост као таква не може мењати -
али, пошто јеовде реч о каузалној улози потискивања тог догађаја, његове бо-лесне
менталHе последице могу се елиминNCaTN kpO3 ykлaHaњe peлIевантног yзpочног
чиниоца, тј. патолошког вида психичке ре-nресије. У овом уклањању узрока дате
психонеурозе кључну улогуиMа адekвaтHо тyмачeњe загонетних симболичких израза
психо-Hеуротичаревог искуства, што убедљиво сведочи о компати-билности објашњења
каузалних веза и разумевања симболичкихизpазa y cиxоналитичкој теорији. При томе,
ове две компонентеФројдовог учења неодвојиве су једна од друге, и несводиве једнана
другу, зато што се једино на позадини психоaналитичке
178 M. Гoвeдаpица, Филозофија nсихоанализе

каузалне хипотезе могу научно тестирати ефекти разумевања сим-боличких

манифестација психонеурозе, исTO као што се јединопреко херменеутичког поступка
може учинити терапеутски дело-творним фројдистичко објашњење релевантних
каузалних вeзa.Сматрамо да нам овакав степен међузависности пружа оправдањеза
тврдњу да између објашњења и разумевања у домену психO-аналитичког учења постоји
компатибилност у јаком смNCJY.
Како стоје ствари са узрочном улогом и симболичким мани-фестовањем
потискивања код других менталних феномена?Многи сматрају да су психоаналитичка
објашњења применљьиBa само на подручје патолошких облика људског искуства,
тврдећикако је неоснована Фројдова претензија да их примењује и наванпатолошке
домене људског понашања и културног изражавања.Ако би они били у праву, то би
значило да се може говорити о те-оријској оправданости психоаналитичке спреге између
узрочногобјашњења и симболичког разумевања једино у односу на мен-талне
поремећаје, а не и у ширем илIи генералном смислу, тј. ондакада је у питању ментални
живот у целини. По Фројдовом сxBaTa-њу, када је реч о односу између каузалних и
имболичкиX аспeкa-Ta пIOTИCKИBaња, не постоји суштинска разлика између патолIO-
шког и нормалног менталног функционисања, зато што је у обаcлучаја присутна строга
паралелност узроковања и симболизацијеMeHTaлHиX caдpжaja.
Према нашем разумевању, оснивач психоанализе не доводи y cумњу поcтојање
квалитативне разлике између менталног здра-BJа и MeHTалHe болести- не тврди да је
свеједно бити психичкиздрав или болестан - али сматра да се и нормална и
патолошкастања заснивају на истој схеми каузалне везе између мањег иливећег
потискивања као узрока и пријатнијег или болнијег квали-Teтa MeHTaлHOr иCкyCTBa каo
последице, односHо, на истом мехa-низму симболичког изрaжавања потиснутиX
меHтaлHих садржаја,у лакшем или тежем виду. Другим речима, оно што је заједничко
5.Зakључна разматрања 179

за ментално здравље и болест јесте то да су обоје узроковани не-KNM CTeneHOM

nOTИCKивања и обликовани његовим симболичкиM манифестовањем, док њихову
различитост треба тражити у нивоуи карактеру овог заједничког базичног процеса. У том
смислу,Фројд указује на заједничку структуру симптома, сна и омашкe,односно истиче да су
снови и парапрактичне радње свакодневногживOTa мини-неурозе, психонеурозе у малом,
док за психонеуpo-тичнe тегобе пише да представљају увећану верзију нечеra шTo ce дeшaва
у нормалном менталном животу. Сматрамо да оваквопроширење домена важења
психоаналитичке теорије потискиBa-ња, на ментални живот човека у целини, намеће
додатне тешкоћеу погледу прецизирања специфичних узрока психонеуротичнихпоремећаја,
тј. патогених размера репресивности, али и да зауз-Bpат омогућује кохерентну фројдистичку
слику о људском бићу,која подразумева компатибилна узрочно-објашњавајућа и симбо-
JIИчко-разумевајућа гледишта.
Када је реч о парапрактичним радњама свакодневног живота-о омашкама у говору,
читању и писању, о заборављању добропознатих имена или властитих намера, о случајним
радњама исличним појавама - њихов технички назив указује на то да се онеразликују од
човекОвИX тИПNчHИX пpaKTNчHNX nOCTynaKa,IITO Ta-кође може навести на закључак о томе
да је у питању нешто акци-дентално за љьудско понашање, нешто што нема есенцијални 3на-
чај за нашу генералну слику о човеку. Међутим, чини нам се да јетакво закључивање
погрешно, да је неоправдано однос измеђупрактичних и парапрактичних радњи дефинисати
преко опозит-них појмова есенцијалнбг и акциденталног, због тога што је реч олицу и наличју
једног истог процеса, што значи да је неопходноизбећи поједностављивање и настојати да се
људско понашањесагледа на сложенији начин, тј. сarлаcно комплексној/композит-ној
структури личности. Наиме, сматрамо да је парапрактичнопонашање део истог каузалног
ланца којем припада и практичнO
 180 M.Гoвeдаpица, Филозофuја nсuxоанализе

деловање у ужем смислу - у значењу сврсисходне, дисциплИHO-ване и успешне

активности - који се тиче узрочног дејства поти-скивања и његовоr cимболичког
манифестовања.
3а разлику од малигног и прекомерног потискивања код пси-хонеуроза, у случају
менталног здравља и на њему заснованихсвакодневних свесHиX/практИчHиX
актИBHOстИ, потИсKивaњe ce збива у ограниченим размерама и бенигним формама, али
ипакоставља последице које личе на психоHeypOTNчHe cNMITOMe I ja-BЉају се у виду
парапрактичног понашања. Стога, може се рећида су парапрактични феномени
индиректна последица пIOтиCKиBa-ња које наступа у практичном деловању, y том смислу
шTO и3вP-шeњe сBрCиCXOдHих радњи укључује дисциплину и сузбијањесубјектових
непослушних унутрашњих импулса, па ови импулсиHaкнадно постижу декомпресију кроз
опструкцију других,Mањe важних, свесних активности. Уопштеније речено, човеково све-
сно искуство никада није сасвим транспарентно, аутономно илисамоутемељено, зато што
је увек засновано на игнорисању некихличних прохтева, на конфронтацији са другим
сегментима лIично-сти, на цензури доживљаја и на опструкцији од стране цензуриса-HиX
садржаја,што властиту субјективност чини нужно подвоје-Hом, а њену самосвесност
непотпуном и корумпираном.
Према резултатима овакве филозофске анализе, јасна свест сеу већој мери може
имати о објектима у спољашњем свету, него осадржајима у властитој личности,
укључујући и садржаје психич-ких процеса који се одвијају у нама самима онда када
успевамода мислимо објективно и реалистично о стварима које се догађајуизван нас.
Сагласно Фројдовом учењу, сматрамо да је тумачењe парапрактичних феномена - исто
као и снова - један од начина дасе прошири свест о садржајима властите личности,
управо затошто се кроз њих остварује симболизација у ужем смислу,Tj.y загонетном и
прикривеном BидY. Kao шTO сe може претпоставити,степен јасноће у симболизацији
обрнуто је пропорционалан са
5.3aкључна paзматpaња 181

cтепеном осетљивости и интимне важности искуства које се изра-жава, из чега следи

то да су у психолошком погледу најдрагоцени-ји они симболички изрази који су
најчуднији и најтајанственији.Ово истовремено значи да су психолошки најважнији
они видовИсамоизражавања који се не могу расветлити позивањем на транс-
пapeHTHе свесне разлоге, тј. на намере и остала интенционалнаcтања њихових аутора,
већ је за њихово адекватно сxватање не-опходно прибећи коришћењу
психоаналиTИчкOr ekcnлaHaTOpHOГмодела, са њему својственом спрегом између
каузалног објашње-ња и симболичког разумевања.
ПIoшто је у антрополошком и психолошком смислу јаснасимболичка артикулација
- на којој се заснива како рационалномишљење, тако и рационално делање -
површнија од нејаснихсимболичких израза, из тог угла посматрано неодржива је
поме-HyTa Teза о есенцијалном карактеру практичних/рационалних рад-њи и
акциденталности парапрактичног/ирационалног понашања.HacynpoT тakBOM
cхватању, мислимо да је оправдано тврдиTИкако 3а човеково постојање овај други
модалитет симболизацијеима подједнак значај као и први, зато што се помоћу њега
можепостићи боље саморазумевање, разоткривање лIичних/властитиX обeлежја
cамог потискивања, док се путем јасне артикулацијепревиђа та психичка позадина,
али се постиже боље сазнање об-јективне стварности и успешније практично
излажење на крај сањом.Beличина Фројдовог компатибилног експланаторног
моделаогледа се и у томе што је он успео да на прилично јасан начинодреди структуру
и дубљи смисао човековог нејасcHor - 3aгoHeT-ног, па и кощмарног - начина
самоизражавања. Према нашем ра-зумевању, поента тог модела састоји сеу изложеној
хипотези окаузалној улози специфичних нивоа потискивања у свим човекO-вим
менталHиM актиBностИMa,са једне стране, и у схватању о ње-говој паралелној
симболизацији, као и о могућносTИ cимбOлNчкOr повратка и консолидовања
потиснутог, са друге стране.
182 M.Говедаpица, Филозофuја nсuxoaнaлuзе

Предности фројдовског модела, у односу на другачије при-cтyпе, посебно долазе до

изражаја у погледу психолошког обја-шњења и разумевања креативности у најширем
смислу. Намерноnотенцирамо најшири смисао креативности, како бисмо скренулипажњу
на то да је погрешно редуктивно поистовећивање псиXO-аналитичког схватања
стваралаштва са фројдистичким погледимана уметничко стваралаштво, на психичку
позадину производњеартефаката као таквих. Наиме, чини нам се да оснивач психоана-
лизе даје веома значајне увиде и о креативности или оригинално-сти у самом животу, о
креатиBHOM разрешeњу живOтHИX тeшкoћа-на пример, онда када пише о досеткама и
шалама као инBeHTИB-ним решењима, помоћу којих се на лакши начин може доћи
доBaжног психичког циља. За разлику од осталих облика самоизра-жавања- кроз
симптом, сан или омашку - који не доносе спонта-но психичко растерећење или
разрешење потиснутих садржаја,него у циљу таквог менталног постигнућа захтевају
спољашњуIcNxoaHaJINTNчKy ekcnepTи3у, у креативној експресији се олакша-вајуће
ослобађање неcвecHиx иMпулcа лIичности дешава сáмо одсебе, што је праћено изузетно
пријатним емоцијама радости, на-дахнутости или неочекиване проницљивости.
Захваљујући ова-KBOM самоизражавању, и оне личности које се не баве тзв. пpoфe-
cиoHалIHИM стваралачким радом успевају да макар привременоосигурају своје ментално
здравље, исто као што професионалниуметници помоћу својих уметничких остварења,
повремено, одо-левају наступима властитих психотИчHИX eпи3Oда.
Међутим, иако носиоцима креативне експресије најчешћеније потрeбна асистенција
психоаналитичара да би остварили та-KBY Mенталну добит од своје симболичке
активности, смaтрамо даје за психолошко разјашњење њихове делатности неопходно пO-
сегнути за коришћењем психоаналитичке теорије. Проблем је утоме што саме
инвеHтиBHе лIичности, по правилу, не умеју даобјасне то на који начин остварују своју
психички благoтвоpHy
5.3akљyчна paзматрања 183

симболизацију, као што не могу ни да сагледају интерсубјективнисмисао и шиpe

кyлTypHe дoмeTe BJIaCTИTИX CиMбоJИчKиX TвOреBи-на, о чему се компетентнији
одговори са правом очекују oд CnO-љашњих реципијената, тумача и критичара. У
овом смислу, можесе не само повући аналогија између потребе за тумачењем
пара-практичних радњи од стране психоаналитичара и неопходностида уметHичка
дела тумаче они који их нису створили (представ-ници уметничке критике), него и
извести закључак да, поред раз-лика, постоје и одређене психолошке сличности
измeђy cтваpа-лачког процеса и парапрактичног понашања. Сматрајући да ниcy у
праву они који тврде да се помоћу психоаналитичке теоријеMогу тумачити само
неуспешни или деформисани облIици људскe делатности- мислимо да управо
психоанализа најбоље објашњa-ва и најкреативније аспeкте човековог менталног
живота, такошто у њима види мањи степен потискивања и спонтан
повратакnIOTИснутих садржаја, који се збива захваљујући већој пропустљьи-вости
преграда које деле различите MeHTалIHe nодстpyкType yну-тар лIИЧHOCTИ.2
По нашем схватању, код некреативних и/или мањe успeшHиX видова
симболизације реч је о већем интензитету непријатних по-тиснутих доживљаја и
већим унутрашњимотпорима/баријерамапрема тиM и3олованим сегментима
властитог искуства, што ре-3yлтује високим степеном неповезаности у односима
између њи-хових симболичких израза, али они са креативним самоизражава-њем
деле једну важну заједничку црту- то да је у оба случаја упитању процес који није
вођен субјектовим јасним разлозима.Упpaво због тога, психолошка позадина обају
типовасимболиза-ције не може се сaгледати само на основу поступка разумевања,

2На овоме месту нећемо шире излагати фројдовCKи експланаторни

моделMeHTaлHe nOдeJbeHOCTN, 3aTO ITO CMо то учинили у својој претходној
књизи-M.Гoвeдарица, Филозофска анализа ирационалности (нарочито у
одељкуOд CTP.44.дo 48).
184 М.Говедарица, Филозофија психоанализе

Beћ cу нeoпxoдна и неиманентна узрочна објашњења. Да не бибило забуне, истакнимо и то да

ми нe споримо оправданост оногприступа симболичким творевинама који је карактеристичан 3a
већину уметничких критичара, а према којем значење симболич-ких форми треба
тумачити/разумети из њих самих, на иманентанHaчиH.
Међутим, за разлику од њих, нас овде не интересују симбо-лички изрази сами по себи, већ
антрополошка и психолошка уло-га симболичке артикулације, а у тоM кOHTeKCTY тврдимо да је
пICи-хоаналитички компатибилан приступ супериоран у односу наривалске концепције.
Предност оваквог приступа садржана је y томе што он не игнорише ни аутора ни форму
симболизације, већиспитује њихову узајамну релацију, уважавајући како оно што сео лIичности
аутора може сазнати на основу разумeBaњa њeHor оcобеног изражајног облика, тако и оно што
се о симболIИчкИM изpа3има може закључити на основу објашњења узрочно-послe-дичних
односа у ауторовим психичким процесима. ПIремa нaшIиM сазнањима, и редуктивно-
каузалистичка и редуктивно-херменey-тичка гледишта о стваралачкој делатности обележава
једностра-HOст - прва зато што искључивим инсистирањем на узрочно-по-следичним односима
било које варијанте (биологистичке, социO-логистичке, психологистичке или неке друге)
испуштају из видасâм стваралачки вишак, несводиво рађање новог смисла, а другазбог тога што
нужно западају у својеврсни холизам разумевања, унастојање да се креативност сагледа у
хоризонту целине смисла,за коју се претпоставља да је присутна било у души ствараоца,било у
формалним карактеристикама ширег културног рода којемприпада и дата симболичка
творевиHa.
Насупрoт томe-иако се то некоме може учинити недослед-ним-психоаналитички
експланаторни модел део стваралачкогпроцеса објашњава на основу каузално релевантне
нагонске ди-намике у ствараоцу, у смислу нужног али не и довољног ycлIOBа,
5.3akљyчHa paзматрања 185

која подједнако укључује успостављање унутрашњих баријepа иHИXово пробијање

испод прага свести, а део разумева преко но-BoHасталог значења у форми
симболичке експресије. У овом тео-ријском контексту, психоанализа нам омогућава
да нови и пси-хички изузетно важан смисао онога што се назива
стваралачкимпродором духа схватимо сходно стварHиM кapaктepиcтикама иприроди
стваралаштва, на каузално нелимитиран и неXолИCTИчKиначин, односно као део
каузално отвореног процеса и симболич-Kи артикулисане форме без целовитог
значења. Стогa, cxватајућисуштину креативности као постигнуће пIсихички
најважнијих до-мета симболичког изражавања личности, које почива на кау3aJ-ним
процесима без иманентних смисаоних веза, тј. испод прагасвести, али чије
спољашње манифестације представљају (дели-мично) разумљьиве и значењем
прожете творевине, сматрамо даоваква њена природа захтева теоријско
расветљавање на осно-ву комбинованог приступа, који нуди психоаналитичка компа-
тибилност објашњења каузалних веза и разумевања симболич-киX и3paзa.
Већ смо наговестили да многим противницима фројдистич-ког експланаторног
модела не смета толико генерална тврдња дасу човеков ментални живот и понашање
донекле и каузалноусловљени, колико психоаналитичка спецификација каракте-ра
психолошког узрочног детерминизма. Наиме, за многе јеcпоpHO то шTO Фpојд у
својим каузалним објашњењима пси-хичких процеса придаје изузетно велику
важност човеKOBOM сeксуалном животу, а поготово им је неприхватљиво
његовосхватање о томе да динамика инфантилне сексуалности имаkJyчну eтиолошку
улогу у укупном процесу формирањаJINYHOCTN.
У вези са тим, сматрамо да су добродошла следећа разјашњењa.Пре свега,
важно је имати у виду да оснивач психоанализе нетврди да су сексуална постигнућа
највиша вредност којој треба
186 М. Говедарица, Филозофија психоaнanuзe

тежити у животу, што значи да он није скIOH врeдHOсHOM преце-њивању значаја

сексуалности, као ни томе да сматра како једнабиолошка димензија људског бића
пресудно одређуje карактеp нашег постојања. Када је реч о психоаналитичкој
концепцији, упитању је експланаторни, а не аксиолошко-евалуативHИ 3Haчaj
сексуалног живота, при чему су узрочна објашњења о динамицисексуалног нагона
тек једна страна у сазнању истине о човекОBИM менталниM процесима, док другу
представљьа разумевање њего-вих симболичких израза. Дакле, осим тога што ово
није слyчaj y вредносном погледу, Фројдово станOBИшTe He подразумева
Hиeкcпланаторно или етиолошко прецењивање секса, нити када јеpeч о
физиолошким процесима у вези са сексуалним хOрMOHИMa,HNTN kaдa cу у
питању фактографски подаци о физичком токусексуалних догађаја у нечиoј
животној историји, али се унутарњега и једно и друго узимају у обзир - и то као
каузално реле-вантни аспекти само једног дела истиHe O MeHTaJIHOM жИBOTY
даTеJINЧHOCTN.
Hасупрот онима који тврде да је аустријски теоретичар пре-димензионирао
психолошки значај сексуалног нагона, намa ce чини да је његова позиција
избалансирана, да јој није својственони прецењивање ни потцењивање, и то
управо захваљујући томеШTO Iсихоанализа уважава и симболичко-разумевајућу
кoмпO-HeHту наших сазнања о менталним процесима. Пошто се суштинаове друге
компоненте тиче тога да сексуални нагоH немa нekO фиксирано значење, већ да га
свака личност на свој начин моди-фикује и симболички уобличава, сматрамо како
такав двостраниприступ искључује могућност да је у психоаналитичкој теоријиреч
о некаквој уско сексуалистичкој концепцији психолошког де-терминизма-
представниЦи пcихоaналитичке мисли сами указујуда симболички изрази тог
нагона веома често немају никаквеCMNCaOHe Beзе са физиологијом сексуалности,
односно са физич-ким практиковањем сексуалних радњИ. Cагласно оваквим разја-
5.3akљyчHa paзмaтpaњa 187

шњењима фројдистичког начина мишљења, и кад је у питањуетиолошка улога

првих сексуалних искустава, можемо рећи дa je у питању важна, али не и ригидна
детерминанта у психосексу-алном развоју, зато што много тога зависи и од
субјектових новихпокушаја ретроактивне симболичке обраде контингентних садр-
жаја у властитим прошлим доживљајима. У сваком случају, фено-MeH ceксуалности
је одличан пример испресецаности каузалнихвеза и симболичких израза - тога како
хормонски процеси и по-TИCHyTa KOHTNHreHTHa cekсуална искуства ,,иза леђа
свести“ гене-ришу моћну психичку енергију, тога како нужно наступају про-боји те
енергије у виду различитих симболичких израза, алии тога како се ови предсвесни
узроци психичких процеса могу ре-TpоактивHO симболички модификовати, што
укључује и мoryh-ност санирања садашњих менталних последица трауматичниX
сексуалних доживљаја из прошлости путем новOГ симболИчкOr одигравања
њихових контингентних узpoкa.
Да приведемо крају и овај део наших разматрања. Сматрaмo да cMо не само
на примеру психонеуроза, него и кроз анализупсихички здравих облика понашања
- парапрактичних радњИ,Cтваралачког процеса и сексуалног феномена у најширем
значењу- показали шта је смиCао комПaTИбИлИCтИчкOr приCтупа y пCиXO-
aHалитичкој теорији и зашто је он неопходан или оправдан кадасе бавимо
човековим менталним жиBOTOM. Ha оBOMe MeсTy жeлI-мо да посебно издвојимо
извођење следеће поенте, једне од вишеMoryhиX.
С правом су се неки мислиоци питали о томе зашто cу KOн-кретни људи тако
мали, када је човек у генеричком смислу таковелик. Суочени са тим питањем, нама
се чини да о људском бићуне треба да судимо нити само на основу њeroBиX
кyлTypHиX TBO-ревина, нити једино преко научних сазнања о различитим аспeк-
тима његове каузалне детерминисаности, већ да је за реалистичнуслику о њему
потребно спојити оба ова приступа. Врхунски
188 M. Гoвeдарица, Филозофија психоанализе

домети људске културе одликују се таким формалним савршен-ством и разумљивим

унутрашњим смислом који никада не могубити својствени њиховом процесу
формирања, тј. конкретном чо-веку као његовом носиоцу. Ипак, и у човековом
менталном живо-тy увек је активан део оног смисла који се изражава у
његовимCNMбOЛИЧKим творевинама, па тим аспектима људског бића трeбa пpиcTyпиTи
на симболичко-разумевајући, а не на каузално-обја-шњавајући начин.
N3 nIOMeHyTOr HecaBpшIeHCтва следи и то да знатан део чове-ковог понашања
није вођен иманентним/самоочевидним разлози-ма или вредностима, него његовој
свести непознатим узроцима,па овај део људског бића треба каузално објашњавати, a нe
поку-шавати да се он разуме. Међутим, за разлику од многих другихтеорија,
психоанализа комбинује оба приступа и чиHN иX KOMNa-тибилним, захваљујући томе
што је открила једну зону пресека укојој долази до интерференције психичких каузалних
веза и Cим-боличких израза, што представља оправдање за пapaлeJIHy nримe-ну
поступака узрочног објашњења и симболичког разумевања, уодносу на овај део
менталних процeca. У том смислу, предностnICихоаналитичког експланаторног модела
састоји сe у томе штонам он омогућава да испитујемо психолошке каузалне везе изме-ђу
једног дела симболичких изразa -тачније, оног дела симбо-личких процеса који се одвија
предсвесно или испод прага све-сти, тј. који није вођен самоочевидним разлозима -али
нам и дајемогућност да кроз симболичко разумевање једног дела психоJIO-шких
каузалних веза дођемо у прилику да нeke HeжeJbeHe IICNXИY-ке последице санирамо
путем симболичке модификације њиXO-BNX y3poкa.
5.3akљyчHa paзмaтpањa 189

5.4. Кључне поенте компатибилистичког приступа

Филозофија психоанализе није посебна филозофска дисци-плина,него засебна

област филозофског истраживања. За разликy од филозофске психологије, која јесте
филозофска дисциплина, ичији представници могу да развијају своје концепције о
ментал-ном животу независно од било које коHKpeTHe IICNXOJIOIIKe TeOpИ-
je,ayтори у овој области имају обавезу да иманентно испитујууправо филозофске
садржаје и импликације у психоаналитичкојTеорији, јер када то не чине, тада више
није реч о филозофијипсихоанализе, већ о нечему другом. То значи да ова
филозофскаобласт не подразумева истраживање разноликих утицаја Фројдо-вог
дела на савремену филозофску мисао, односно проучавањe апликација
психоаналитичких идеја у властите сврхе филозоф-ских аутора,него се тиче
настојања да се што јасније одреди оношто је филозофски релевантно у самом
психоаналитичком учењу.
Полазећи од тих констатација, сматрамо да за филозофијупсихоанализе
пресудан значај има адекватно саглéдање смислаФројдових открића и његових
нових методолошких решења, којаcу nримерена карактеру откривених ствари. На
различите начине,Хабермаc и Гринбаум су тежили таквOM имаHeнTHOM
иCпитИBањуФројдовог учења, што њихова разматрања чини релевантним зa област
филозофије психоанализе. Међутим, по нашем суду, обо-јица су парцијално и
једнострано одредили карактер психоанали-тичких открића и методолошких
иновација, због чега смо њиховасхватања изложили властитоj KPИTИЦИ.
ПIремa нашиM схватањима, суштина Фројдовог учења тиче сеоткрића о
интерференцији каузалних и симболичких процеса уHecBecHOM делу човековог
менталног живота. Значај овог открићаје утолико већи што оно укључује и увид да
несвесни каузалнO--симболички процеси имају кључну улогy како у изазивању мен-
талне болести, тако и у постигнућу менталног здравља. Hacyпpoт
190 M. Говедаpица, Филозофија nсиxоaнализе

увреженој слици о човеку као самоконтролисаном и свесноцен-

тричном субјекту, оснивач психоанализе је открио то да у погле-ду
најважнијих аспеката властитог менталног живота лIичностипостоји
суштинска децентрираност њеног свесног искуства, збогподједнако
несамоконтролисаног карактера дубинских психич-ких узрока и
дубинских симболичких израза.
Ca дpyгe cтране, управо откривена интерференција пружа мо-
гућност да се ретроактивно утиче на штетне психичке узроке, пу-TeM
Hове симболичке артикулације - тачније, преартикулације-
психопатогеног узрочника из прошлости. Пошто је дошао дотако
далекосежних открића о специфични карактeристИкaмa oBOr дела
психичке реалности, Фројд је установио да таква стварностзахтева и
адекватан методолошки приступ, који се састоји укомбинованом и
компатибилном коришћењу двају поступака- каузалног објашњења и
симболичког разумевања. Стога он ниje имао никаквих дилема у
погледу компатибилности сцијентизма ихepMeHeyTикe.
3a рaзлику од оснивача псиxoaHaJIN3e, Xaбepмac и
Гpинбayмоcпоравају оправданост усаглашавања између
сцијентистичког ихермeHeутичког приступа, први у правцу искључивог
потенцира-ња херменеутике, а други у смислу редуктивног
фаворизовањасцијентизма. На овај начин, они нехотично превиђају
Фројдовеиманентне разлоге за особено компатибилистИчко
становишTe,успевајући да пронађу у његовим списима оно што им је
потребно- афирмативне исказе о важности поступка разумевања
(Xабер-мас), али и о неопходности научног програма и научних
процеду-ра у психоанализи (ГриHбаум). Cа друге стране, немачки
теорети-чap зacтупа тезу о погрешном сцијентистичком
саморазyмeвањy психоанализе код њеног оснивача, а амерички аутор
критикујеХабермаcовy критикy, односHO херменeутичко становИШITe
y фи-лозофији психоанализе. Наша компаративна разматрања ових
дBa-ју филозофских погледа показала су да је Гринбаумова критика
5.Закључна разматpaњa 191

Хабермаса веома убедљива, тј. по многим конкретним питањимасасвим

заснована - на пример, у вези са дилемом о физикали-стичком или неутралном
значењу каузалитета код Фројда, или упогледу схватања заступника
херменеутичке филозофије психо-анализе о томе да санирање психонеурозе
укључује елиминацијукаузалне везе - али да је он кроз сoncтвeну критику
eпистемоло-шких дефицита фројдистичке теорије, рецимо њеног неусnexa y
обарању приговора о сугестивном карактеру аналитичке терапије,дошао у
самопротивречну ситуацију заступања неких ставовa коjису подударни са тезама
критИKOBaHOr XepMeHeyTNчkor cTaHOBИ-шTa.
Уочивши слабости у Гринбаумовој сцијентистичкој и Xaбep-масовој
херменеутичкој филозофији психоанализе, определиJIИсмо се за
компатибилистичко становиште о односу између сци-јентистичког и
херменеутичког приступа. По нашем схватању,ова компатибилност произлази и
из тога што херменeутички при-ступ има веома важну улогу у хеуристичком
контексту научнor ca-знања,а стриктно сцијентистички прилаз је од кључног
значаја занаучну аргументацију, за прибављьање валидних научних
доказа.Пошто смо компатИбилност дефинисали у контексту двају аспе-ката
научног сазнања, а у настојању да ближе спецификујемо влIа-CTиTy варијанту
компатибилизма, сопствено становиITe CMO oкa-рактерисали као позицију
флексибилног сцијентизма. Иако овакарактеризација може навести на помисао
о недоследном или са-MOnPOTИвречном заступању компатибилизма, оценили
смо дакрупне разлике између флексибилног и ригидног сцијентизма- поготово у
погледу њиховог односа према видовима сазнањакоји нису строго научни -
допуштају овакву спецификацију иKвалификацију. Сматрамо да се
компатибилистичка боја флекси-билног сцијентизма у филозофији психоанализе
огледа не само ухеуристичкој отворености за примену поступка симболичког ра-
зумевања у психоаналитичким научним истраживањима,него и у
192 M. Говедарица, Филозофија психоанализе

уважавању коришћења фројдистичког интерпретативног моделаy

caморазумевању ваннаучних области културe.
Споменимо на крају, али не као најмање битно, и то да сма-
трамо да је компатибилистички начин размишљања, у дуxу пози-ције
флексибилног сцијентизма, једна од шанси да се објединенапори
аналитички усмерене савремене филозофије и
достигнућахерменеутички обојене традиције континенталне
филозофије.У том погледу, чини нам се да је подједнако уважавање
Фројдо-вог дела од стране оба филозофска пола нешто више од пуке
слу-чаjHOCTИ.
 JINTEPATYPA

Адорно, Т., ,,Ревидирана психоанализа“, Културa, Бeorpaд, 57-58/1982.

Aрмcтронг, Д. M.,,,Iирода дуxa", Theoria, Бeorpaд, 3-4/1993.
Арсенијевић, М., Време и времена, Дерета, Београд, 2003.
Бодријар, Ж., Симболичка размена и смpm, Дeчјe новине, Горњи
Мила-Hовац,1991.
Brenner, C.,,,Psychoanalysis: philosophy or science“, Psychoanalysis and
Philosophy (eds. C. Hanley & M. Lazerowitz), International Univ.
Press,New York, 1970.
Breuer, J. & Freud, S., Studies on Hysteria, The Standford Edition of the
Complete Psychological Works of Sigmund Freud, Vol.2, Hogarth Press,
London, 1955.
Дејвидсон, Д., ,,Парадокси ирационалности“, у: Филозофско
читањеФројда (прир. О. Савић), ИИЦ ССOC,Беorpaд,1988.
- ,,Ментални догађajи“, Theoria, 3-4/1993.
Dennett, D.,,,The origins of selves“, Cogito, 2/1989.
Дилтај, В., Заснивање духовних наука, Нолит,Београд,1980.
Eagle,M.,Recent Developments in Psychoanalysis:A Critical
Evaluation,McGraw-Hill,New York, 1984.
Edelson,M.,Hypothesis and Evidence in Psychoanalysis,University of Chi-
cago Press, Chicago, 1984.
Psychoanalysis: A Theory in Crisis,University of Chicago Press, Chicago,
1988.
Eysenck, H. & Wilson, G. C., The Experimental Study of Freudian
Theories,Methuen, London, 1973.
Frankfurt, H.,,,Freedom of the will and the concept of a person",Journal
of Philosophy, 68/1971.
140 M.Говeдаpица, Филозофиjа nсuxоанализе

шњeњe yзрока настајања психонеуроза, Гринбаум доводи у озбиЉь-Hy

cумњу одрживост целокупног учења о репресивној
етиологији.Прецизније речено, он показује да ово учење не може бити
ваљанодоказано путем интраклиничке евиденције - као што је
мислиоФројд- већ да су неопходне екстраклиничке потBрдe
етИOлOшIкe хипотезе оснивача психоанализе. Онима који мисле
другачијеамерички филозоф поручује како свojу твpдњу o
HeосHOваHOCTиHeroвe kpитике треба да поткрепе нечим другим, а не
тиме штоиCтичу да аутору Основа психоанализе недостаје практично
иску-ство у коришћењу Фројдовог клиничког метода.50
ГриHбayм се бави и питањем о могућности
ретроспективногтеcтирања репресивне етиологије психонеуроза, на
које пружа не-raтиван одговор. Пример таквог тестирања налазимо у
чувеномслучају ,,Човека пацова“, што је надимак за Паула Лоренца,
паци-јента који је патио од опсесивног страха од пацова, о чему јe Фроjд
изBecтио у чланку ,,Белешке о случају опсесивне неурозе“(1909). Из
Фројдове етиолошке хипотезе следило је, у овом слу-чају, да узроке
пацијентове неурозе требa тpажити у cнажном по-THCкивању преране и
претеране сексуалне активности (маcтypбa-ције), које је наводно
подстакнуто строгим физичким кажњава-њем од стране оца. Проблем је
био у томе шIITO HИ пaциjeHT Hињeroвa Maјка нису могли потврдити да
је у раном детињству билозначајнијег наношења физичког бола - нити
поводом непримерe-ног сексуалног понашања, нити у ширем
кOHTeKCTY -шTO je OCHи-вача психоанализе навело да модификује своју
етиолошку теори-jy,у том смислу да је етиолошки значај фактичких
догађаја (сек-cуално-трауматичног значења) изједначио са узрочном
улогOM иHфaнтилних фантазија истог садржаја.
Фројдов сцијентистички критичар упозорава да је овом моди-
фикацијом додатно отежана објективна реконструкција пацијен-

50Bидети: ibid.,p.189.
140 M.Говeдаpица, Филозофиjа nсuxоанализе
4. Гринбаумова филозофија психоанализе 141

товог менталног развоја, али објашњава и нешто много важније- то да чак и

истинита реконструкција индивидуалне историје не-ког психонеуротичара не
може бити од значаја у смислу ретро-спективног потврђивања генералне тезе о
репресивној етиологији.Користећи N као ознаку за специфичну психонеурозу
(попут Ло-ренцове неуротичне фобије од пацова), а Р као знак за њен спе-
цифичан патогени фактор (попут физичким кажњавањем под-стакнутог
потискивања преране сексуалне активности у Лоренцо-вом случају), амерички
филозоф истиче: »Да би се обезбедилаевиденција за узрочну релевантност коју
јe тврдио Фројд, потреб-но је да комбинујемо примере N-ова који су били Р-ови
са приме-рима не-Р-ова који су не-N-ови. Заправо, пошто је он сматрао даје P
узрочно нужно за N-а не само узрочно релевантно - његоваeтиологија захтева да
не-Р класа не сме имати ни један N случај,a да Р класа има позитиван (мада
нумерички неспецификоваH) OII-ceг N-ова.“51 Другим речима, Гринбаум сматра
како је за озбиљьнопотврђивање психоаналитичке етиолошке теорије
неопходно дасе проучава и одговарајућа контролна група, тврдећи да искључи-
во ретроспективно тестирање није довољно поуздано, те да ra 3бог тога треба
комбиновати са проспективном провером.
У Фројдовом искључивом ослањању на ретроспективHо тe-стирање етиолошких
хипотеза амерички филозоф препознаје опа-сност од чињења логичке грешке у
форми post hoc ergo propter hoc. Да би се ова грешка предупредила, неопходно
је строго по-шTOBaHe Oсновних канона узрочног закључивања, који су на мe-
TOдичан начин артикулисани у филозофији Џона Стјуарта Мила,увиДу т3в.
кOмбиHOваHог метода слагања и разлике, наглашава Грин-баум. Од каквог је
значаја поменута ригорозност у индуктивнимоблицима сазнања, односно у
прикупљању респектабилне емпи-ријске евиденције, овај сцијентистички
филозоф психоанализе

51Ibid.,p.254.
 142 M.Говедаpица,Филозофија псuхоанализе

илуструје помоћу примера који је релевантан за Фројдово етиOлO-IIkO yчeњe, a yз то је

веома контроверзан и правHO оceтљив- пpe-ко случаја емпиријског поткрепљивања
тврдње о патолошким по-следицама сексуалног завођења и узнемиравања деце од
странеодраслих особа.
При томе, он истиче да, насупрот јавној осуди педофилије иCтрогим законским
санкцијама против њених носилаца, постоје идругачија мишљења, и то од стране
релевантних стручњака, сек-солога, према којима добровољно сексуално искуство детета
саодраслом особом уопште није патогено, већ може бити и корисноза његов
психосексуални развој.32 Иaкo je свестан тога да, збогоceTJbиBOCTИ Iитања, они који
инсистирају на научној аргумента-цији ризикују да и сами буду осумњичени да су
педофили, Грин-баум не одступа од своје привржености сцијентизму, ни поцeнy пoмeHyTe
CTИгме. Наиме, он се залаже за избегавање пренагљеногзакључивања, у стилу post hoc
ergo propter hoc, и за извођење eм-пиријски добро утемељених закључака, шTo је y овом
cлучају мо-гуће постићи једино онда када се докаже не само да cу особе са03биљним
менталниM и сексуалним проблемима као деца ималиcekcуaлHa иcкyстBa са одраслима,
него и то да су опсег и учесTa-лост психосeкcуалних сметњи значајно мањи у групи оних
поје-динаца који нису доживели сексуално завођење у детињству.
Сматрајући да је поштовање Милових канона незаобилазно унаучној елаборацији
проблема сексуалног завођења деце, истокао и када су у питању још специфичније
етиолоЩIKe XИnOTe3e психоаналитичара, амерички аутор истиче; ,,Није ли догађај заво-
ђeња у детињству подједнако учестао међу онима који су довољь-но добро да никада не
виде психотерапеута? У начину говора ЏонаCтјуарта Мила, ово питање позива на
коришћење пре комбинова-HOг метода слагања и разлике, него само хeypиcTNykor
MeToдa
52Видети: ibid., pp. 255-256,кao и: A. Grünbaum, Validation in the Clinical Theory of
Psychoanalysis, pp. 331-332.

51Ibid.,p.254.
4.Гринбаумова филозофија психоанализе 143

слагања.“53 На основу овог примера и разматрања домeTa pетpo-cпектиBHог

тестирања Фројдових етиолошких хипотеза, Грин-баум закључује да психоаналитичка
клиничка евиденција - накоју се у литератури обично реферира преко
синтагме ,подаци сакауча“ - може бити од хеуристичког значаја, али да она не посе-
дује задовољавајућу доказну снагу.
ПIoшTо клиничка теорија представља најважнији сегменT Фpoj-довог учења, кроз
њену критику амерички филозоф износи свoje суштинске примедбе на рачун
психоаналитичке теорије у цело-сти. У вези са тиме, он подсећа да су неки водећи
психоаналитичкиTeоретичари, у свом настојању да се ослободе бaлacта мeтапcи-
холошких идеја о току психичке енергије, били склони да сушти-ну и оправданост
фројдистичке теорије личности тумаче управо укоHтeкCTY клIИHИчкe теоријe.54
Cматрајyћи да се срж психоанали-тичког кЛИHИчкOг yчeња тиче етиолошке
концепције, Гринбаумyказује:,,Рeпpесивна етиологија неуротичних поремећаја
јесте,као што смо видели, камен-темељац психоаналитичке теорије оHeсвесним
мотивацијама. За потискивања се држи да су не самопатогени психонеуроза, него
такође мотиви конструкције сна иузроци pазличитих вpста невештих радњи
(парапракси) у којимаје субјект обично успешан (нпр. омашке у говору или
писању).c55
При томе, овај филозоф посвећује одређену пажњу како тео-рији снова, тако и
питањима из домена психопатологије свако-дневног живота, али мислимо како није
неопходно да се посебнобавимо тим аспектима његове филозофије
психоанализе.Умecтo тога, oграничићемо се на то да се, у најкраћим цртама, осврнемo
Ha унутрашњу повезаност између Фројдове клиничке теорије и ме-тоде слободних
асоцијација. У том погледу, Гринбаум објашњава

53A. Grünbaum, The Foundations of Psychoanalysis,p. 256.

54Bидeти:A. Grünbaum,Validation in the Clinical Theory of Psychoanalysis, pp.168-169.
55Ibid.,p.311.

51Ibid.,p.254.
3. Хабермасова филозофија психоанализе 99

с узорима интеракције који се понављају, с

опасностима,кризама,разрешењима, с победама и поразима“.71
Настојећи да покаже да се метахерменеутика психоанализеразликује како
од методологије природних наука, тако и од мето-дологије духовних наука,
немачки филозоф објашњава да се у од-носу на прве дисциплине та разлика
тиче тога што у психоаналIИ-зи није присутна функционална повезаност по
моделу техничкоги3Haлaжeња ефикасних средстава за дати циљ, него по
моделу ин-терактивног позоришта и комуникационог осмишљавања
живота,док се у односу на духовне науке ова теорија разликује по томеШITO
она не подразумева само херменеутички круг и индивидуал-ну историзацију
или наративизацију, већ и систематска уопшта-вања, односно предвиђања која
могу бити потврђена или оповрг-нута. У вези са овим последњим, Фроjдов
интepпpeтaтоp истичe:,,Ако психоанализа пружа позадину на којој се причање
истиче,Ha кoјој се прекинути процеси формирања могу упоTIyHИTИ y комплетну
историју, то њеном помоћу добијена предвиђања слу-же реконструкцији онога
што је прошло; али она су хипотезе,које могу не успети.“72
Сматрајући да су психоаналитичке опште интерпретацијесличне општим
теоријама емпиријских наука, по томе што садр-жe 3ахтев за каузалним
објашњењима и условним предвиђањима,немачки аутор указује да је између
њих разлика у томе што пси-хоанализа овај захтев не може да оствари ,,на
основу методоло-шки јасног раздвајања објектног подручја од нивоа
теоријскихисказа. То има консеквенције на изградњу језика
интерпретације(1),Hа услове емпиријског проверавања (2) и, најзад, на
логикусамог објашњења (3).“73 Када је реч о првој карактеристици,Хабермас
истиче дајезик општих интерпретација- за разлику од
71 Ibid.,cTp.308.
72 Ibid., cTp.309.
73 Ibid., cTp.312.

51Ibid.,p.254.
4. Гринбаумова филозофија психоанализе 135

Бранилац сцијентистичке филозофије психоанализе истичеда се основне

претпоставке Фројдове клиничке теорије могу изра-3ити ,,као конјункција два
каузално нужна услова, као што следи:(1) само психоаналитички метод
интерпретације и третмана можепружити или посредовати пацијентOB тaчан yвид у
несвесне пато-гене његове психонеурозе, и (2) aнaлизaHтов тачан увид у етио-логију
његове патње и у HecвecHу динамику његовог карактера је,зayзврат, каузално нужан
за терапеутску победу над његoвoM неурозом“.41 Ова конјункција, коју Гринбаум
назива ,,тезом нyж-них услова“, говори нам о томе да успешног и трајног
излечењапIcиXOHeypoзе не може бити без истинитих психолошких увида,које може да
пружи једино психоанализа. Скренувши пажњу даce теза нужних услова односи само
на психонеурозе, као посебнукласу менталних поремећаја, амерички аутор истиче
како ова теза,изискује не само да не постоји спонтана ремисија психонеурозе,нeго
такође и да, ако уопште постоје нека излечења, психоанали-за јесте јединствено
терапеутска за такве поремећаје, у поређењуса било којим другим ривалским
терапиjaмa“.12
Уз истицање додатног услова да клиничка евиденција зaиcтасведочи да постоје
емпиријске потврде оваквих cлучајева, случа-јева психоаналитички успешно
излечених пацијената (P), Грин-баум указује да се из горње конјункције могу извести
следећа двазакључка: ,,1, закључак. Психоаналитичке интерпретације скривe-них
узрока Р-овог понашања, које су му дате од cтране његовогaналитичара, заиста су
тачне, и према томе - као што се Фpojд и3-ражава- ове интеpпpетaције 'ce подударају
са оним што је ствар-Ho'y P.-2. зaкључaк. Само аналитички третман могао је да уqи-ни
да се победи Р-ова психонеуроза.“43 Изложенe две премисе инаведена два3akJyчka
caчиHaBajу aprумент подударања, кључни

41A. Grünbaum, The Foundations of Psychoanalysis,pp. 139-140.

42 Ibid.,p.140.
43Ibid.,p. 140.

51Ibid.,p.254.
 100 М. Говедарица, Филозофија пcuxoaнaлuзе

језика општих теорија - не може да се формализује, зато што јеон по својој суштини
терминологизовани говорни језик. Ова спе-цифичност произлази одатле што опште
интерпретације предста-вљају позадину или схему за артикулисањe npичe o
BлаCтиTOмживOтY, а то се може учинити само у говорном језику.
Психоаналитичке интерпретације имају атрибут општости,3aто што подразумевају
систематско уопштавање многих индиви-дуалних историја, односно, сагледање типичних
случајева и пред-BидJиBих алтерHатиBHих развојних токова. По немачком аутору,,,општа
интерпретација не садржи имена индивидуа, негo самоанонимне улоге; она не садржи
контингентне околноCTN,HerO констелације и узоре радњи који се враћаjy; не садржи
идиомат-ску употребу језика, него стандардизован речник“.7 УправO 36or Tor
уопштавања, свака примена опште интерпретације, односноњена наративна
конкретизација, укључује неку врсту ситуацио-ног говорно-језичког превођења, које се не
може формализовати,тврди заступник херменеутичке филозофије психоанализе. Стогаон
потенцира разлику између херменеутичке примене општихинтерпретација на
индивидуализованесиMбоJIИчкe кOHTeкCTe,y психоаналитичкој теорији, и
операционалне примене општих пре-диката на сингуларне случајеве, у теоријама
емпиријских природ-HИX Hayka.
Када је реч о другој специфичности логике опшTих инTерпpe-тација, Хабермас истиче
да се она огледа у томе што се у психо-анализи инстанца емпиријског проверавања тиче
акта присећањаи саморефлексије пацијента, а не подвргавања
психоаналитичкихисказа ,,споља придодатим стандардима, било стандардима језич-ке
игре која функционише или стандардима контролисаног по-сматрања“.75 То би значило
да се - за разлику од релативно једно-

74Ibid.,crp.314.

75Ibid.,cTp.320.
3. Хабермасова филозофија психоанализе 101

Cтавног поступка оповргавања хипотеза које су изведене из оп-шTиX Teopија -

аналитичареве конструкције, изведене из OпIШTИX интерпретација, не могу директно
и лако тестирати, сматра овајфилозоф. По његовим речима,,интерпретација неког
датог слу-чаја обистињује се једино на успешно изведеном настављањупроцеса
формирања, а то значи на обављеној саморефлексији, ане тачно схваћено на ономе
шта пацијент каже или какo ce noнa-wa“76 Отуда је за верификацију психоаналитичких
тврдњи по-требно узети у обзир целокупан индивидуално-историјски кон-TeKст
анализантовог менталног формирања, a He caмo cпoљьашњепромене у пацијентовом
понашању или њeгoву вербалну (He)ca-гласност са понуђеним тумачењем.
MeђyтиM, филозофcки најинтересантнија вероватно је трећаодлика општих
интеpпретација, која се тиче херменеутичко-кау-залног карактера психоаналитичких
објашњења. Указујући даaналIитИчаp нуди тумачења која су уједно и узрочна
објашњења,немачки аутор наглашава да се каузалне повезаности о којима го-вори
психоанализа квалитативно разликују од оних које су пред-мет природних наука, као
што је биохемија. Према његовOM cxBa-тању, каузалне ,,хипотезе које изводимо из
општих интерпрeтаци-ја не односе се као хипотезе општих теорија на природу, него
наону сферу која је самообјективисањем постала другом природом:на 'оно што је
несвеснO' -
Другу природу и несвеснб овај Фројдов иHTepnpeTaTоp paзy-MeBa по моделу
каузалитета судбине, који је само привидно сли-чан инваријантности природног
каузалитета, а заправо је индиви-дyално-историјски варијабилан, јер се конституише
кроз дру-ШITBену интеракцију и говорно-језичку интерпретацију.У томконтекÇту, он
пише: ,,Док у техничком располагању природом, на

76Ibid.,cTp.317.

77Ibid.,cTp.321.
3. Хабермасова филозофија психоанализе 101
102 M.Гoвeдаpица, Филoзофuја nсuxoанали3e

основу свог познавања узрочних повезаности, допуштамо да при-рода ради за нас,

аналитички увид погађа узрочност онога што јеHecBecHo kaо такву: терапија не почива, као у
ужем смислу 'уз-poчна' терапија соматске медицине, на узимању у службу caзнa-Tих
узрочниX повeзанOсти, она, напротив, своју делотворну силузахваљује укидању саме узрочне
повезанOCTИ.6678
Из ових одређења следи то да укoлIикO cу исправHа аналитича-pева објашњења о
узрочној вези између догађаја у анализантовојпрошлости и његових садашњих тегоба, онда
она могу послужи-ти као разјашњавајуће тумачење скривеног смисла у пацијенто-BOM
ЖNBоту и-посредстBOм његовe интерпрeтатиBHe caмope-флексије - задобити каузалну улогу
у пpeвазилaжeBу kayзалитетанесвеснōг. Сматрајући да Фројдово учење на овај начин
успостављатеоријску корелацију између узрочне и интенционалне или смиca-оне
повезаности, Хабермас додаје и то да- за разлику од општих те-орија у природним наукама -
психоаналитичке,,опште интерпре-тације не допуштају објашњења која су ослобођена
контекста“.79
Дakлe, 3аcтупHик т3в. херменeутичке филозофије психоана-лизе настоји да буде
конструктиван у својој критици ФројдовеCцијентистичке метапсихологије, нудећи властита
разjaшњењаJIOrикe OпITих интерпретација, као нечега што је имплицитноприсутно у учењу
аустријског научника. Ова Хабермасова разja-шњења додатно потврђују да се о
хермeнeутичкoм карaктеру пICи-хоаналитичке метатеорије мора говорити у врло
специфичномсмислу, зато што је у њима наглашена различитост опшTИX иH-терпретација не
само у односу на природнонаучни модел општиX теорија, већ и у односу на методологију
духовних наука. Стоганам се чини да је Хабермасову филозофију психоанализе неоп-ходно
квалификовати не само као херменеутичку, већ и као кри-TNчKO-XepMeHeyTNчky.

78 Ibid.,crp.322.79

Ibid.,cTp. 323.
3. Хабермасова филозофија психоанали3e 103

3.4.3akљyчaк

Хабермаc је своју филозофију психоанализе формулисао ce-

дамдесетих година XX века, у спису Сазнање и интеpеc, у пери-оду у
којем је био присталица критичке теорије друштва. Поредбројних
сличности, оно што његову филозофију психоанализеразликује од
разумевања Фројдовог дела од стране других пред-ставника критичке
теорије - као што је Маркузеово филозофскоиcтpaЖиBaHe Фpojдa- jecтe
потенцирање xерменеутичког карак-тера аналитичког процеса.
Сматрајући да постоји суштинска раз-лIика између природних и
хуманистичко-херменеутичких наука,због тога што се трансцендентални
хоризонт првих тиче инстру-менталне рационалности, а други
комуникативне рационалности,Хабермас је психоанализу начелно
сврстао у овај други корпус.MeђyTим, он наглашава и особености
психоаналитИчкe хepмeнey-тике у односу на класичну xеpменеутику-
унутар Дилтајевor учења о методологији тзв. духовних наука- као и
одређене слич-ности са теоријама природних наука, па се може
констатовати дањегово херменeутичко тумачење психоанализе није
лишено некихунутрашњих амбивалентности,које су својствене и самом
Фројду.
Попут старијих представника Франкфуртске школе, и Хабер-Mас
пICихоанализу схвата као критичку теорију, као теopиjy koja не само да
сазнаје стварност, него је и мења, обједињавајући усеби теоријски и
практични интерес ума. Конкретније речeнo,oH наглашава то да
психоанализа мења психичку стварност угроже-ног појединца, на тај
начин што га ослобађа од догматских фик-сација и афективних отпора да
се суочи са неким непријатним cа-држајима из властите прошлости,
путем теоријске анализе која јеуједно и практична терапија. У овом
смислу, психоанализа под-разумева кретање саморефлексије,
еманципаторско напредовањеaнализанта у свести о самом себи, у
самосвесности, без које нијемогућа ментална зрелост, тј. до краја
формирана субјективноCT.
 104 М. Говедарица, Филозофија психоанализе

При томе, Хабермас наглашава интерсубјективни и NHTep-активни

карактер психоаналитичке саморефлексије, сматрајућида једино на онај
начин на који настају, психонеуротске сметњемогу и да се превазиђу -
дакле, кроз интеракцију са другима.Пошто је језик најважнији медијум
друштвене интеракције, кре-Taње саморефлексије у аналитичком
поступку подразумева на-предовање у језичкој артикулацији, односно,
превазилажење при-ватне деформације језика, до које је довела отуђена
комуникацијаса другима у анализантовој прошлости, сматра немачки
филозоф.На овај начин, преко језика, Фројдов интерпретатор доводи у
везунеке кључне мотиве Франкфуртске школе са херменеутичком фи-
лозофијом, схваћеном као теорија комуникације.
У својој филозофији психоанализе Хабермас заступа тезу даје
психоанализа јединствен пример саморефлексије у виду науке.Ово би
значило, с једне стране, то да Фројдова теорија настоји дациљь
саморефлексије оствари помоћу научног истраживања и узпримену
особеног научног метода - за разлику од спонтаних и не-методичних
процеса самоосвешћивања-док би се, са друге стране,могло рећи да је
објект психоаналитичког истраживања уједно исубјект саморефлексије.
Разлог из којег се психоанализа бави самo-рефлексијом на научни начин
јесте тај што се предмет њеног интерe-совања тиче отежаног процеса
формирања субјективности, који ана-лизант није у могућности да оконча
без помоћи аналитичке експертизе.
Међутим, ни у таквим околностима ометене саморефлексијекључна
улога не припада аналитичару, него анализанту, зато штоje у питању
његов властити процес формирања, који не може даобави нико други
уместо њега, сматра Хабермас. Стога је психо-аналитичко истраживање
уједно и самоистраживање анализанTa,кроз језичку интеракцију са
аналитичарем и усвајање његовихиHTepnpeTaTиBHиX cyrecтиja, што ову
теорију разликује од свихдругих научних теорија, како из домена
природних, тако и из до-мена духовних наука. У том контексту,
потенцирајући да је пси-хоанализа јединствени случај науке која
подразумева претварање
3. Хабермасова филозофија психоанализе 105

властитог објекта у субјект, овај филозоф објашњава да психо-аналитичка

херменеутика - за разлику од класичне - има посла саоткривањем
скривеног значења у унутрашњем извртању смиславластитих доживљаја, тј.
у самообмањивању анализанта, чиме сеи остварује напредак у његовој
саморефлексији и субјективацији.
Према Хабермасовој филозофији, Фројд је у оквиру метапси-холошких
разматрања погрешно одредио властито учење као сци-јентистИчку
дисциплину, односно, као природну наукy зa кojy je карактеристичан
објективистички модел сазнања. Немачки фило-зоф суштину сцијентизма
види у апстраховању од вишедимензи-оналне субјективности, у човековом
покоравању објективнојстварности у циљу стицања техничке моћи над њом
- дакле, радиафирмације само једне димензије субјективности, мислећи да
јеTо несагласно са психоаналитичком саморефлексијом, чији сесмисао
састоји управо у комплетирању вишедимензионалногпроцеса формирања
личности као субјекта.
У односу на овај темељни интерес психоанализе, и сам објек-
тивистички модел сазнања се појављује као један вид парцијалнефиксације
психичког живота, па Хабермас сматра да Фројд про-тивречи суштИни свог
учења онда када инсистира на природно-научном карактеру
психоаналитичке теорије и заступа редукциO-нистИчкy (биологистичку)
концепцију о дистрибуцији енергије.HacynpoT Tаквом сцијентистичком
саморазумевању Фројдове Me-тапсихологије, немачки филозоф
психоанализе тврди да у оквируовог истраживачког програма метатеорија
треба да буде конципи-рана као метахерменеутика, тј. као логика општих
интерпретација,која се у методолошком смислу разликује и од природних и
од ду-XOBHИх наука. Са позиције метахерменеутичког саглéдања Фројдо-
вог учења, Хабермас објашњава да се психоаналитичка теорија раз-лIикује
од природнонаучних теорија по томе што је упућена на нeфop-мални,
природни или говорни језик, по томе што је провера њенихXиnOTe3a
3HaTHO сложенија и зависна од субјективног става објекта иC-TpaxиBaHa, Te
IIо томе што њена узрочна објашњења не реферирају
 106 M.ГoBeдapица, Филозофија психоанализе

на нeпроменљиву природну узрочност, него на узрочност социјалнеинтеракције, која се

може мењати yправо путем аналитичког третмана.
Cа друге стране, овај филозоф указује да се, поред заједнич-ких карактеистика,
психоаналитичке интерпретације разликују иод духовнонаучних интерпретација, зато што
укључују системат-ска уопштавања и формулисање каузалних хипотеза, као и 3бoгтога
што се тичу специфичног контекста деформисаног језика, очијем значењу не могу
постојати општеважећи спољашњи cTaH-дарди. Међутим, овакво двоструко
диференцирање психоанализе,у односу на природне и духовне науке, чини Хабермасову
фило-зофију психоанализе подложном озбиљним критикама. Наиме,њему се може
приговорити то да сам ослабљује своју тезу о xep-менеутичком карактеру Фројдовог
учења, тиMe шTO иCTNчe HerO-ве разлике у односу на методологију духовних наука, као и
некеоправдане сличности са природнонаучним теоријама.
3aступајући тезу да психоанализа припада домену комуника-TиBHe,a He
иHCтpумeHталHе рационалности - што значи да јој јевише стало до
вишедимензиOHaлHOr cпopaзумeвaHa Herо до иC-траживачке ефикасности теоријских
тврдњи - Хабермас, ипак,као њену битну карактеристику наводи и то да психоаналIитичкe
Xипотезе могу успети или не успети, доводећи на тај начин уcумњу оправданост властите
позиције методолошког дуализмаприродних и хуманистичких наука. Сем тога, овом
филозофу семоже замерити и на спекулативном стилу мишљења, који има 3a последицу
то да често није сасвим јасно шта он заправо тврди усвојим тумачењима Фројда, као и
поређењима његове мисли саконцепцијама другиX TeopeTИчapa.
Један од аутора који оштро критикујy XaбepмacoBy филo3oфи-ју
психоанализе,поготово његово схватање о Фројдовој сцијенти-стичкој самообмани, јесте
амерички филозоф Адолф Гринбаум.У наставку ове студије окренућемо се његовој
критици Xабеpмa-ca,oдносно његовој властитој филозофији психоанализe.
 4
TPИHБAУMOBA
ФИЛOЗОФИJA ПICNXOAHAJIN3E

4.1. IIpoJor

Адолф Гринбаум (1923-), амерички филозоф немачког поре-

кла, један је од најзначајнијих и најпродуктивнијих савремених аутора у области

филозофије науке. Дијапазон његових разматра-ња у овој области

веома је широк, јер се она тичу и природних иT3B.духовних наука,
укључујући психоанализу и теорију о рели-гИO3HOM Beровању.
Он је студирао математику, физику и фило30-фију,cтекавши
магистарску тиTyлу из физике, а докторску из фи-лозофије, и то
радом о Зеноновим парадоксима, под менторствомKapлa
XeMneJIa. KHNга о филозофским проблемима простораи времена
учинила га је једним од водећих ауторитета у филозо-фији
физике. Између осталог, Гринбаум се у овој књизи бавио и проблемом
физичке геометрије, тј. питањем о могућности одређе- ња праве геометрије света, критикујући
Ајнштајна због неraтиB-Hог
одговора на то питање и заступајући тезу да је
могyhe TecTи-рати геометрију светa. ПIpи томе, Гринбаум
Ајнштајнову филозо-фију геометрије схвата као типичан пример
KOHBeHЦNOHaJIИCTИЧ-ког становишта у филозофији науке,
насупрот којем настоји да
 108 M.ГoBeдаpица, Филозофија психоанализе

афирмише реалистичку, емпиристичко-индуктивистичку пIOзици-jy.

На филозофско проучавање психоанализе, Гринбаум је биоподстакнут
незадовољавајућим начином критике Фројдовог уче-ња од стране Карла
Попера. Наиме, амерички филозоф је уочиода Поперова оцена фројдовске
психоанализе као псеудонаукe није заснована на темељитом проучавању овог
учења,већ на пау-шалним констатацијама, што га је навело да се сâм позабави
де-TaJbHим истраживањем Фројдовог дела. Због тога се, од 1975.ro-дине,
Гринбаум посвећује систематском изучавању Фројдовихсписа, што је
резултовало серијом његових чланака о епистемоло-шким проблемима у вези
са психоанализом, који су објављиваниу најеминентнијим филозофским
часописима данашњице.
У садашњем разматрању узећемо у обзир један од његовихпрвих
чланака из филозофије психоанализе, а то је текст под на-словом ,,Да ли је
фројдовска психоаналитичка теорија псеудо-научна по критеријуму
разграничења Карла Попера?“(1979).Cемтога, он је објавио и две књиге из ове
области - The Foundations of Psychoanalysis: A Philosophical Critique (1984) и
Validation in the Clinical Theory of Psychoanalysis (1993) - при чему је ова
другасачињена од чланака који представљају ауторове одговоре накритике и
дискусије, проистекле на основу његове претходнекњиге. Обе ове књиге
такођећемо узети у разматрање.
У чему се састоји суштина Поперове критике психоанализе?Oвај
заступник фалсификационистичког становишта у филозофИ-ји науке сврстава
Фројдово учење у исти табор са Марксовом тео-ријом историје и
индивидуалном психологијом Алфреда Адлера,

1 О овом аспекту Гринбаумове филозофије физике видети у: A.

Grünbaum,Philosophical Problems of Space and Time (chapter 4:,,Critique of
Einstein's Philosophy of Geometry“), New York, 1963; и C. Синђелић,
Релаmuвносm на-учне рационалности (поглавље ,,Гринбаумова критика
Дијемовог конвенци-онализма и Ајнштајнове филозофије геометрије“), Београд, 2005.
4. Гринбаумова филозофија психоанализе 109

сматрајући да те ,,три теорије, иако наступају као науке, заистаимају више заједничког са
примитивним митовИMa Heгo ca нaу-ком; и да више личе на астрологију него на
астрономију“.?2 Премa његовом мишљењу, проблем са теоријама као што је
психоанали-3a cacтоји се у њиховој способности да објасне све, односнo y томe шTO cy
oне тако формулисане да се било које стање ствариИлIИ тOк догађаја могу схватити као
њихова емпиријска пOтBpдa.
У овом смислу, ,фројдисти и (психо)аналитичарису истица-ли да су њихове теорије
непрестано верификоване њиховим 'кли-ничким опсервацијама'“,, указује Попер. При
томе, он сматраKако из сличности пIсихоаналIи3e ca митскиM облицима сазнања
неследи да је ова теорија безвредна или да је лишена хеуристичкогзначаја, већ само то
да није оправдана њена аутопрокламација овластитом поседовању научног статуса.
Другим речима, овај фи-лозоф заступа тезу да психоанализа није научна теорија, већ
псеу-донаучна или метафизичка концепција, не оспоравајући то данеке метафизичке
тврдње у Фројдовом учењу могу имати инди-pектно важну хипотетичку улогу у развоју
научног сазнања.
Поперу је психоанализа била интepecaнTHа yправо у контек-сту тражења решења за
проблем демаркације између науке ипceудoHayke. Бaвeћи cе Oвим питањем, он долази
до закључка даHekу тeоpију не чини научном степен њене потврђености емПIИ-ријском
евиденцијом - који је наводно веома висок у случају пси-хоанализе, као и астрологије -
већ њена подложност оповргавању.ПIо његовим речима, ,теорија која се не може
оборити било ka-квим догађајем је[сте] ненаучна. Немогућност оповргавања нијеврлина
једне теорије (као што људи често мисле), већ њен нeдo-CTaTaK.8

2K.IIonep,,,Hayкa,псeyдо-наука и фалсификационализам“, у: Филозофскочumaњe

Фpojòa,cтp.44.
3 Ibid., cTp. 45.
4 Ibid.,cTp.47.
 110 M.Говедарица, Филозофија психоанализе

У овом смислу, Попер истиче да је лоша и ненаучна она тео-рија која није рестриктивна,
тј. која у експланаторном погледу до-пушта различите или све потенцијалне исходе
релевантног токадогађаја, док, према њему, права наука подразумева рискантнапредвиђања
и искључивост у теоријским очекивањима. Мислећида психоанализа мало тога забрањује у
својим торијским предви-ђањима могућих исхода психичких процеса, британски филозофје
сматрао да она управо зато заслужује негативну епистемоло-шку оцену, те да због ове своје
имуности на побијање представљатипичан пример псеудонаучне теорије. У сваком случају,
сyмиpa-јући на негативном примеру психоанализе - и других поменутиX теорија -
дистинктивна својства научне рационалности, као осно-ву за демаркацију у односу на
псеудонауку, он потенцира то да је,,критеријум научног статуса једне теорије њена
подложност фал-сификовању или оборивост или могућност преиспитивaњa“.5
3aпочињући своје бављење филозофијом психоанализе, Грин-баум је настојао да
покаже како Попер није био y праву, односнода Фројдова теорија јесте научна по
фалсификационистичком кри-теријуму разграничења између науке и псеудонаyкe. ПIрема
cудуовог америчког филозофа, Попeрoвe твpдњe o CBеобjaшHaBалачкOмкарактеру
психоаналитичке теорије и њеној наводној необориво-CTИ HNCy yтемељене на познавању
Фројдових властитих ставoBa,његових списа и истраживачко-KЛИHNчKe npaкce, пIOшTо они
наводеуправо на супротан закључак. Стога је Гринбаум свој задатак видеоу доказивању да је
сâм Фројд веома уважавао побијајућу емпиријскуевиденцију, да су психоаналитичке тврдње
формулиcaHe тako даMOry бИTИ OПовргнуте, као и да постоји више конкретних
примеpаоповргљивости у историјском развоју фројдовске психоанализе.
При томе, сматрајући да се у позадини Поперових оптужбина рачун Фројдовог учења
налази његов напад на традиционалноNHДУKTИBИCTИЧко схватање научне рационалности,
овај филозоф
5

Ibid.,cTp.47.
4. Гринбаумова филозофија психоаналIизе 111

покушава да одбрани индуктивистичKO cтаHOвишTе, тј. тезу даиндуктивистички

критеpијуM HаучHOCти није мање строг од фалси-фикационистичког, што
потврђује - по Гринбаумовом мишљењу- и пример психоанализе. Супротно
Поперу, он сматра да недо-cтатак психоаналитичке теорије није у наводној
неоповргљиво-сти, него у њеној недовољној емпиријској потврђености.
Амерички аутор пише: ,Попер [ни]је ниITa MaBe HeMapaH y својој процени
фројдовских објашњења него у свом приказуиндуктивизма. Показаће се, у
ствари, да је његово карикирање ин-Дуктивизма истоврсно са погрешним
представљањем фројдов-ских објашњења.“° Према његовом схватању, Попер је
на приме-ру психоанализе симплификовао смисао индуктивне методе, натај
начин што је потенцирао тезу да индуктивИстИчкИ пpиCTyII омогућава
Фројдовом учењу да врши ретроактивна подешавањатеоријских тврдњи, како
би се оне учиниле сагласним cа HOBO-cтеченом емпиријском евиденцијом.
Наиме, Гринбаум објашњавакако је заступник фалсификационизма изгубио из
вида то да и уоквиру индуктивизма постоји ,,ограничење проглашења последи-
це“,7 које подразумева захтев да се логичке последице дате теори-је морају
извести и саопштити пре приступања коHTрOлIИCaHOM посматрању, како би се
искључило ретроактивно усклађивање ре-левантних хипотеза и опсервационих
налаза.
Ово ограничење је макар прећутно присутно и у Фројдовомучењу, и
управо захваљујући томе фројдовска психоанализа имарелевантан емпиријски
садржај, за разлику од новофројдовске те-орије Xајнца Хартмана, коју амерички
филозоф наводи као про-тивпример. Насупрот Поперовом штуром познавању
Фројдовогопуса и илустровању властите тезе помоћу једног искOHCTPyиca-
6 А. Гринбаум, ,Да ли је фројдовска псNxoaHaJINTNyKa Teopиja nceyдo-HayчHa no Kapл ПIoперовом
критеријуму разграничења?“, у: Филозофско
читањеΦpojòa(yp.O.Caвић),cтp.126.
7 Ibid., cTp. 124.

Ibid.,cTp.47.
112 M.Говедаpица, Фuлозофија nсихоанализе

ног случаја психоаналитичког објашњења двају веома разлIичитихоблика

понашања одраслих људи према детету, Гринбаум се упу-шта у егзегезу неких
конкретних хипотеза оснивача психоанали-3e,којe cу оповргљиве у поперовском
смислу. ПIо његовим речи-ма, ,,онај ко има у виду стварни развој Фројдове мисли
наћи ће даcу по правилу његове понављане модификације сопствене теоријебиле
очито мотивисане евиденцијом, и тешко да су идиосинкра-тичне или каприциозне.
Питам сe зашто Попер и његови следбе-ниЦИ нису били поколебани својом
обавезом да спроведу некуCтBapHy erзeгeзy Фpojда.8
То да Фројдово учење задовољава Поперов фалсификациони-стички
критеријум Гринбаум у овом сBOM раHом тексту илустру-је, између осталог, кроз
следеће примере претпостављене оповр-гљbивости карактеристичних хипотеза
фројдовске психоанализе: осексуалној етиологији опсесије (у вези са
cлучајем ,,Човека пацо-Ba“), о сну као испуњењу жеље, о потискивању
хоMOCeKCyaJIHOCTИкао узрочнику параноје и о типологији оралног карактера.Hа
примep, премa хипотeзи o оралHом типу лIичности,,мушкарцIИкоји испољавају
више него просечну особину зависHOсTИ и3 cкy-пNне оралнИх осoбина требало би
да показују у складу са тим из-разитију преференцију жена са великим грудима“.
Ову хипотезуне само да је у принципу могуће оповргнути, него су и спроведе-Hа
одговарајућа eкспериментална истраживања, од стрaHe пICИXO-лога А. Скодела,
чији резултати показују ,,да су људи који пo Te-сту тематске аперцепције испољавају
већу зависност преферира-ли жене са малим грудима“.10
Могући маневар за спасавање ове првобитне xипOтeзе jeстеpost hoc
постулирање помоћне хипотезе о појави т3в. реактивнеформације,cупротног
манифестовања базичне склоности, на шта
8 Ibid.,crp. 128.
9 Ibid.,cTp. 135.
10 Ibid., cTp. 135.

Ibid.,cTp.47.
4. Гринбаумова филозофија психоанализе 113

је посебну пажњу скретао познати психолог Ханс Ајзенк, крити-кујући

психоанализу због таквих ad hoс решења. Међутим, Грин-бaум објашњава да је
Ајзенкова критика оправдана само када су упNтaњy HeKи Hовофројдисти, који су
заиста често прибегавалиимунизацији психоанализе против побијања путем
идеје о реактиB-ној формацији, сматрајући да је oна, cа друге стране,
неоснованакада је реч о самом Фројду, зато што је оснивач психоанали3e
имплицитно држао до поменутог ограничења проглашења послIe-дице, и у
погледу прибављања независне евиденције за случајевеактивирања реактивне
формације као одбрамбеног механизма.
У својим књигама из 1984. и из 1993. године Гринбаум де-Tаљније разматра
остале примере оповргљивости ФројдовиX xи-потeза. Tako он подсећа да је
Фројд и самим насловом jeднor cBoгчланка - Случај параноје који се
супротставља психоаналитич-кој теорији болестu (1915) - посведочио то да
емпиријска еви-денција може оспорити његово учење. Наиме,
психоаналитичкахипотеза о етиологији параноје искључује могућност да
предметпараноидних делузија буде особа супротног пола, па
емпиријскопојаBJbNBaHe Taквог случаја, које је у овом тексту констатовао исâм
Фројд, побија ту теоријску претпоставку или намеће потребуза пружањем ad hoс
објашњења. Напомињући како је Попер при-знао да је из друге руке био
информисан о овом примеру оповр-гљивости фројдовске психоанализе,
амерички филозоф указујекако је заступник фалсификационизма настојао да
минимизујењегов значај, тиме што је тврдио да није реч о кључном или ба-
зичном делу Фројдовог yчења.
Међутим,овај Поперов маневар Гринбаум обеснажује тимешто се позива на
речи оснивача психоанализе, које недвосмисле-HO nIотврђују да је ,репресивна
етиологија неуроза [је] најфунда-менталнији део Фројдове грађевине“ 11 На
овај начин, амерички
11
A. Grünbaum, Validation in the Clinical Theory of
Psychoanalysis,Madison,Connecticut, 1993, p.59.

Ibid.,cTp.47.
 114 M. Говедарица, Филозофuја nсихoaнализe

филозоф психоанализе доказује да је Попер погрешно дијагно-

стиковао научне недостатке Фројдове теорије, када је тврдио даона
пати од неоповргљивости. При томе, он показује да
постојиинкохерентност између две кључне тезе у Поперовоj
критИЦифројдовске психоанализе, а то су следеће тврдње: ,,
(1)логички,психоаналитичка теорија је необорива било којим
људским пона-шањем и (2) суочени са евиденцијом која се чини
неповољном,Фројд и његови следбеници су увек избегавали
побијање помоћупосезања за имунизујућим маневрима“.12
Инкохерентност се тичетога да логичка необоривост неке теорије
искључује могућностда се појави побијајућа евиденција у односу на њу, па самим тим и да
се јави потреба за њеним ad ос сасавањем.
Полазећи од критике Поперовог схватања
психоанали3e,Гринбаум се постепено упуштао и у разматрање
другачијих видо-ва рецепције Фројдовог дела. Тако он долази и до
Хабермасовефилозофије психоанализе, коју такође излаже оштрој
критици y обе своје књиге из ове области. У наредном одељку
позабавићемo се његовом критиком Хабермасових погледа на
Фојдово учење.

4.2. Критика Хабермасове филозофије психоанализе

Истражујући туђе критике фројдовске психоанализе, Грин-баум

је припремао терен за своју критику ове теоријске концеп-ције. При
томе, амерички филозоф науке брани Фројда од оногашто сматра
неоправданим филозофским приговорима на његоврачун, али не да
би величао достигнућа творца психоанализе, већда би разграничио
властиту критичку позицију у односу на друге,односно да би што
објективније сагледао стварне недостатке пICИ-хоаналитичког учења
и да би их што аргументованије изложиO.

12Ibid., p. 51.
4. Гринбаумова филозофија психоaналIи3e 115

У овом смислу,Гринбаум сматра да су неоправдане како Попе-poBе, тако и

Хабермасове критике Фројдових сцијентистичкиX претензија, али и сâм заступа тезу да
су психоанализи својственеозбиљне научне слабости.
Шта Гринбаум замера Хабермасовој филозофији психоана-лIизe? Kаo противник
методолошког сепаратизма т3B. xумани-стичких наука, амерички филозоф се не слаже
са Хабермасовимнастојањем да се психоанализа подвргне другачијим
мерилиманаучности од оних која су карактеристична за природне наукe.Насупрот
немачком филозофу, он сматра да је Фројд од свог уче-ња са пуним правом очекивао
да одговори захтевима природнO-научног сазнања, зато што ови захтеви - по
Гринбаумовом ми-шљeњy-HeMajy napTNkyлapHo,Heгo универзалHо епистемолIOшкO
3Haчeњe,тj.тичу се научности као такве. Другим речима, овај фи-лозоф мисли да није
одржива Хабермасова теза о Фројдовом по-грешном сцијентистичком
саморазумевању, која подразумева тода je оснивач психоанализе пренагласио
физикалистичке садржа-је, а занемарио херменеутичке acпeктe влIастИTOг учења.
ПIремасxватању америчког аутора, Фројд није потценио херменеутику,већ јој је
придао и већи значај него шо она то објективно заслу-yje у склопу научних
истраживања. Дакле, Гринбаум зaмеpa Xa-бермасовој филозофији психоанализе то
што има херменеутичкипредзнак и што неадекватно саглēда смисао Фројдовог
сцијентизма.
Амерички аутор указује да су у својим критикама психоанa-ліизе Карл Јасперс и
херменеутички филозофи - за чије типичнепредставнике узима Јиргена Хабермаса и
Пола Рикера- прецени-JIи eкcпланаторну улогу херменеутичког проучавања тзв.
знaчeH-ских веза (које он назива и тематским) између појединих садржајаменталних
стања, а минимизовали значај природнонаучног истра-живања каузалних релација
између њих. 3 Према његовим речима,

13Упоpeдити: ibid., p.5.

116 M. Гoвeдаpица, Фuлозофија психоанализе

,OCиM тога што се ослањају на митску егзегезу Фројдових спиca,тезе ових

херменеутичара су засноване на дубоком неразумевањусамог садржаја и метода
природних наука“.14 Гринбаумова наме-ра је да херменеутичку концепцију
психоаналитичке теорије и те-рапије побије помоћу њеног иманентног оруђа, тj. кроз
боље ту-мачење Фројдових текстова од самиX xepMeHeyTичapa.
У TOM смислу, он сматра да садржина Хабермасове тезе оФројдовом погрешном
сцијенITИCTИчKOM caмopa3yMeBaHy иMa MИT-ски карактер, зато што није зaснована
на ваљаној иманентној ин-терпретацији дела оснивача психоанализе, већ на
негативном емо-ционалном ставу према научном објективизму. Прецизније
речено,Гринбаум објашњава да Хабермасово настојање - да покаже какоФројдово
погрешно сцијентистичко саморазумевање проистичеи3 њerовe пoгрешне
метапсихолошке концепције - нијe yтeмeљe-но у кључним идејама и релевантним
списима аустријског наyq-HиKa,шTO 3Haчи да овај аргумент аутора Сазнања и
интepeca представља произвољну интерпретатиBHy коHCтрyкцију, заснова-ну на
емоционално обојеним преференцијама. Наиме, иако је кон-cтатовао да је Фројд
експлицитно одустао од младалачког редук-тивно-физикалистичког пројекта научне
психологије, Хабермас јетврдио да је физикалистичка онтологија имплицитно очувана
уметапсихолошком учењу оснивача психоанализе, оцењујући да јеyправо то изазвало
његово погрешно сцијентистичкO саморазумe-вање, односно природнонаучно
декларисање. Насупрот томе,Гринбаум тврди да Фројдов природнонаучни
сцијентизам неманикаквe везе са физикалистичком онтологијом, а то
поткрепљујепOзиBањем на његове речи које имају недвосмислено значeњe.
Између осталог, Гринбаум своју тезу поткрепљује речимa и3 Фojoвe
Aуmобиографије, о томе да метапсихолошке идеје,припадају спекулативној
надградњи психоанализе, у којој сваки
14
A. Grünbaum,The Foundations of Psychoanalysis:A Philosophical Critique,University of
California Press, Berkeley-Los Angeles-London, 1984, p.1.

13Упоpeдити: ibid., p.5.

4. Гринбаумова филозофија психоанализе 117

дeo може бити жртвован или замењен, без штете или жаљења,чим се докаже нека
недовољHост. Остаје да се саопшти још до-вољно других ствари, што је приступачније
посматрању.“15Према интерпретацији америчког аутора, ,,Фројд је напустио својпрвобитни,
онтолошко-редуктивни појам научног статуса у ко-рист једног методолошког,
епистемичког“.16 Овај филозоф псиXO-aнализе објашњава да не постоји никаква
противречносT измeђy тога што је Фројд, с једне стране, тврдио да његово yчење припа-да
природним наукама и тога што се, с друге стране, определиo 3a коришћење менталистичких
појмова, зато што је његов ,,критери-јум научности био методолошки, а не онтолошки
редуктиван“.17
По овом схватању, природне науке су мерило научности, незато што све објашњавају из
природе, тј. на основу природнихпроцеса и физикалистичких појмова, него захваљујући свом
на-чину истраживања, који подразумева приврженост објективномпосматрању. Стога,
насупрот Хабермасу, Гринбаум сматра да уФројдовом учењу постоји потпуна саглаcност
између природно-научног сцијентизма и коришћења менталистичких појмова.У том смислу,
амерички филозоф је уверен да заступник критич-ко-херменеутичке филозофије
психоанализе види оно чега нема- OHTOJIOIIIKy позадину у Фројдовом сцијентизму - и да под
деј-ством овог привида неоправдано осуђује аустријског научника.У Гринбаумовим
разматрањима се такође може назрети његововеровање да ни херменеутика нема никaкBy
OHTOJOIIKY пO3адиHу,OдHOCно став да је неоснована претензија херменеутички оријeH-
тисаних филозофа да херменеутику представе као нешто више одкоpиcHиx ynутcтава за
erзeгeзу текстова.
Дakлe,OCHову за тврдњу о депласираности Xабермасове глаB-Hе тезе у критици
психоанализе, Гринбаум проналази у томе што
15C. Фројд, Aymoбuографија, стр. 35.
16A.Grünbaum,The Foundations of Psychoanalysis: A Philosophical Critique,p.3.17Ibid.,p.6.

13Упоpeдити: ibid., p.5.

 118 M.ГoBeдарица, Филозофија психоанализе

сâм Фројд није много држао до спекулативно-онтолошки обојенеметапсихологије,

већ је властиту сцијентистИчкY оријентацију нe-говао независно од ње. Према речима
амеpичког аутора,,,постајејасно да, када је Фројд токOM сBOr жиBOTa
непокOлебљИBO тврдИO како његове теоријске конструкције имају статус природне
науке,он је то чинио најпре за своју развијајућу клиничку теорију лич-ности и
терапију, радије него за метапсихологију“ 18 Указујући даје оснивачу психоанализе од
метапсихолошке спекулације биломного важније оно што је приступачније за
посматрање, Грин-баум истиче да то што је ближе научној опсервацији ,,нијe нишTa
друго него његова клинички заснована теорија личности, психо-патологија и терапија.
Централни део тог корпуса хипотеза чинитеорија потискивања, коју одликује његов
компромисни моделHеуротичних симптома, манифестног садржаја сна и
различитихврста омашки.19Фројдово сцијентистичко саморазумевање про-излази из
његовог непоколебљивог уверења да су ови најважнијиделови психоаналитичког
учења подложни научној опсервацији иверификацији, констатује амерички филозоф
психоанализе.
У својој критици Хабермасове филозофије психоанализеГринбаум наглашава да
се овај мислилац више бавио властитимфилозофским преокупацијама и
пројекцијама него пажљивим иC-питивањем онога чему је сâм Фројд посветио
највеће поверење.То значи да се у Хабермасовој осуди Фројда због идолатриjcкor
односа према природним наукама може препознати његов BJIaCTИ-TИ анимозитет -
заснован на одговарајућим филозофским убеђе-њима, али и емоционалним
ставовима - према природнонаучномобјективизму. У том смислу, амерички аyтор
приговара заступни-ку критичко-херменеутичке филозофије психоанализе не само
нe-ocHOBану екстраполацију Фројдовог сцијентизма из редукTИBHO-

18Ibid.,p.6.

19 Ibid., p. 5.
4.Гринбаумова филозофија психоанализе 119

-физикалистичкe метапсихологије, него и то што у његово учењеучитава неке

хегелијанске идеје, попут кретања саморефлексије,и то што од психоанализе
има превелика филозофска очекивањакада је проглашава прототипском
науком саморефлексије.
Гринбаум указује да, у складу са такBИM прИCTYпOM,,,Xaбep-мас види
процес еманципације Јаства, за који се прeтпocтавJа дасе догађа у
психоаналитичком 'кретању саморефлексије',каофундаментално стран
методолошким и онтолошким категоријамакoje cу иcтaкнуте од стране
природних наука“.20 Сем тога,y cвомкритичком разрачунавању са
Хабермасом, бранилац сцијенти-стичке филозофије психоанализе преиспитује
и његове следећеTBPдње: тезу да се у динамици психоаналитичке терапије
манифе-стује ,,каузалитет судбине“, став да су, за разлику од историјско--
KOHTeKCTyaJIHих објашњења у психоаналитичкој теорији, нOMO-лошка
објашњења у природним наукама неисторијска и, најзад,веpoвање да
пацијент има привилегован когнитивни статуC y пO-твPђиBању или
оповргавању психоаналитичких хипотезa.
Када је реч о првој Хабермасовој тврдњи, Гринбаум обjaшњa-ва да је овај
немачки филозоф прибегао коришћењу ХегеловOr идиома ,,каузалитет
судбине“, како би помоћу њега означио на-BOдHO другачији каузалитет од
природних закона, за који сматрада долази до изражаја у психоаналитичкој
терапији. У том смH-cлу, амeрички аyтор истиче: ,Хабермас користи
хегелијански израз'каузалитет судбине' да би реферирао на врсту каузалне
везе којасе, како нам он каже, може поништити, зато што она тобожеможе
бити савладана помоћу терапеутске 'моћи рефлексије'"21
3acтyпHик kpиTичко-хеpмeнeутичкe филозофијe ncиxoaHaли-зе управо је
у тој другачијој врсти психоаналитички релевантногкаузалитета видео један
од кључних разлога за критику Фројдовог

20 Ibid.,p.8.

21 Ibid.,p.10.
120 M.Говедаpица, Филозофија nсuхoанaлuзе

приклањања природнонаучном сцијентизму, мислећи да овајоквир

није примерен или адекватан самој ствари, тј.динамицианалитичког
искуства. Међутим, Гринбаум настоји да покажекако је Хабермас у
заблуди и како се нехотично одриче суштинепсихоаналитичких
објашњења онда када смисао психоаналитИчкe терапије објашњава
као поништавање каузалне релације, односHO по моделу
самопревазилазећег каузалитета судбине.ПIри томe,амерички
филозоф психоанализе констатује да конфузију уноси исама
идиосинкратична терминологија, односнo XабepмacoBa xe-гелијанска
употреба термина ,,судбина“, у смислу нечега што семоже променити
или поништити, за разлику од уобичајеног знa-чења ове речи, као
непроменљивог или неумитног животHог токa.
Гринбаум указује да се суштина етиолошких објашњења y
психоаналитичкој теорији тиче схватања да репресија/потискивa-ње (R)
игра каузалну улогу sine qua non y настајању и у одржа-вању неуроза
(N). То значи да је R нужан услов за N, па је и зa превазилажење N
неопходно да се елиминише R као кључни па-тогeн (P). Наравно, поред
R, постоје и други иницијални услови(1) - као што су изложеност
трауматичним искуствима и степенурођене осетљьивости на њих - који
треба да буду задовољени,како би се N појавила као њихов заједнички
ефект (E). У свакомслучају, постојање каузалне везе између I и E јесте
оно што омо-ryћaвa како психоаналитичка објашњења, тако и
психоаналИтиЧ-ky терапију, истиче амерички истраживач Фројдовог
учења.Са друге стране, Хабермас сматра да психоаналитичка
терапијане почива на постојању ове каузалне везе, већ на њеном
поништа-вању,што Гринбаум оштро критикује.
Према речима америчког аутора, ,,Е као такво је оно што
се'превазилази', не - као што би то хтео Хабермас - његовa каyзаJ- на веза са
І. У било којој терапији - соматској или психијатријској-npeBaзилaжeHe eфekтa тешко да се

своди на поништавање кау-залне везе која га спаја са његовим

узроком. У једном или другом

21 Ibid.,p.10.
4.Гринбаумова филозофија психоанализе 121

случају, 'овладавање' над Е користи каузалну везу помоћу њеногпримењивања,

уместо њеног 'поништавања',“22 НIеocнованостXaбepмacoBor peзoнoвања
Гринбаум илуструје и преко једногпримера из соматске медицине - по аналогији
са наводним пси-xоaHaлитичким поништавањем поменуте каузалне везе, неко
бимогао тврдити да се и при лечењу колике жучне кесе, путем од-страњивања
камења као њеног узрочника, збива поништавањеове релације између узрока и
болног ефекта, што је не само под-једнако погрешно, него и обесмишљьава
настојање да се направиразлика између каузалитета природе и каузалитета
судбине.23На овај начин заступник сцијентистичке филозофије психоанали-зе
побија прву тврдњу критичара Фројдовог сцијентизмa.
У позадини друге Хабермасове тврдње Гринбаум пак иденти-фикује
карaктеристично настојање херменеутички оријентисанихфилозофа да се прави
методолошка разлика између природних ихуманистичких наука, кроз истицање
да се прве служе дедуктив-но-номолошIким поступком објашњења, а друге
идиографскомMeтодом разумевања. Сматрајући да је ово настојање
погрешно,амерички филозоф каже: ,,Хабермас и Гадaмep cy пOBykлN nceyдo-
контраст између номотетских и хуманистичких наука.c24
Kao шTо смо раније показали, Хабермас је психоанализу од-редио као
хуманистичку науку, чија се методолошка обележјазначајно разликују од
природних наука, у том смислу што је заФpojдoву теорију битно проучавање
непоновљиве индивидуалнe историје и контекcтуaлIHO тyмaчeњe cиMболичких
творевина, дOкто-по његовом мишљењу - није случај са природнонаучним са-
3нањем, зато што је оно анисторично, усмерено на откривање за-кона и на
супсумирање појединачног под опште. У свOjиM Ha-знакама о логици опште
психоаналитичке интеpпpeтациje оваj

22Ibid.,p. 14.
23Bидети: ibid., p.13.
24 Ibid., p.17.

21 Ibid.,p.10.
 122 M.ГoBeдарица, Филозофија психоаналuзе

филозоф је потцртавао то да инстанцијацију ФројдоBOr yчeња нa конкретне случајеве

није могуће спровести на објективан и неу-тралан начин, тј. независно од субјективног
контекста анализан-Tовоr наративног самотумачења, што је чини битно другачијомод
инстанцијације у природним наукама, која је наводно директнаи ослобођена било
којег специфичног контекCTa, y вези са посеб-ним објектом о којем се изриче нека
општа теоријска тврдња.Уочавајући да аутор Сазнања и интереса веома оскудно
поткре-пљује своју тезу о непроблематичној или непосредној инстанци-јацији у
природним наукама - тачније, само кроз пример ,,овај ка-мен важи као маса“ -
Гринбаум за свој циљ одређује то да покажекако у погледу примене општих теорија на
конкретHе cлучајевене постоји битна разлика између тих наука и психоанализе.
Иcтyпајући против методолошког дуализма у сфери научногсазнања, амерички
филозоф доказује да је историјски контекcT веома битан и када су у питању објекти
истраживања природнихнаука, а не само када је реч о хуманистичким дисцИПлИHама
илИо историјском развоју теорија о природним феноменима. На овајHачин,он се
супротставља не само Хабермасу, него и Гaдaмepy,кoји је тврдио да се природне науке
одликују тиме што своје oб-јекте третирају као анисторичне. Гринбаум побија
херменеутичкиceпаратизам тако што износи више противпримера из физике,који
сведоче о томе да и у природним наукама инстанцијација оп-ште теорије на
појединачне случајеве подразумева контекстуали-зацију и узимање у обзир историје
објекта, баш као и у примени оп-штих клИHИчИX XИпOтe3a nCNхоанализе на
конкретне пацијенте.
Један од његових противпримepа тиче се теорије класичнеелектродинамике,
унутар које долази до изражаја висок степензависности одговарајућих научних
резултата од контекста и иCTO-риje објекта истраживања. У вези са овим Гринбаум
истиче:,У БИЛO KOM ТРEHУТKУ t, електрична и магнетна поља која супроизведена кроз
бесконачни простор помоћу пунећег кретaња ca

21 Ibid.,p.10.
4.Гринбаумова филозофија психоанализе 123

арбитрарним убрзањем, зависе од њихове сопствене пОСЕБнЕ чи-TABE

БECKOHAЧHE IPOШIJIE KИHEMATИЧKE ИCTOPИJE!c25Дрyги при-мери америчког
аутора тичу се, између осталог, т3в. магнетне иеластичне хистерезије, који показују
да одговарајућа чврста телаHису детеpминисана само силом којој су тренутно
изложена, негореагују на њу и одређено време пошто је она престалада дејствује.
При томе, Гринбаум је свестан тога да ће његови неистоми-шљеници одбацити
ове противпримере, уз образложење да су упитању различите врсте историје, али
сматра да овакав маневарне може спасти Хабермасову и Гадамерову тезу да су
сазнајниискази у природним наукама ослобођени од историјске контек-
cтуализације. У сваком случају, одбацујући и другy тврдњу при-сталице
херменеутичке филозофије психоанализе, амерички фи-лозоф закључује у веома
оштром тону: ,,Хaбepмacoвa паpaдигмакамена који има масу оваплоћује митски
универзалан појам оприродним законима, на који се он ослонио да би стекао
следбе-Hикe 3a cBoју дихотомију у погледу контекстуалне зависностИ.А то је и
коментар о нашој интeлeктyалHOј култури, да су кори-стећи такво камено доба
физике какво је било, он и Гадамер ус-пели да претворе ограничења њихових
влIастИTИX HаyчниX xоpи-30Haта у xваљeни псeудоконтраст између хуманистичких
дисци-плина и природниX Hаyкa."26
Када је реч о трећој Хабермасовој тврдњи, она је логичан на-ставак претходне
две, па је разумљиво да Гринбаум и њу оспорава.Наиме, тврдећи да се успех
аналитичке терапије састоји у напрет-ky у кретању анализантове саморефлексије,
као и да пацијентовасамопримена опште психоаналитичке интерпретације на вJIa-
CTИTY иHДИвидуалну историју представља методолошку осoбe-HOст
инстанцијације Фројдовог учења, представник ФpaнкфypT-ске школе је сматрао
како из овога произлази то да анализант има
25Ibid.,p.17.

26Ibid., p.20.
 124 M. Говедарица, Филозофија психоанализе

епистемички привилегован положај у потврђивању или дискреди-

TOBању психоаналитичких хипотеза. Другим речима, Хабермac je
заступао тезу да се психоаналитичка теорија тестира, пре свега,кроз
саморефлексију, верујући да аналитички увиди задобијајувредност за
аналитичара само онда када су претходно прихвaћениод самог
анализанта на којег се односе.
У TOм CMислу, овај филозоф је посебан значај придао анали-
зантовим присећањима о заборављеним деловима властите жи-вотне
историје, тврдећи да је управо пацијентова меморија кључ-ни арбитар
у погледу тачности аналитичаревих интерпретативнихконструкција.
Међутим, Гринбаум открива да је Хабермасово чи-Tање Фројда у овом
погледу веома тенденциозно, зато што aу-стриски научник извештава
да ,,пацијентова меморија приличночесто просто не успева да
обезбеди информације које су од бит-ног значаја за психоаналитичку
реконструкцију патогено релe-вантног дêла његове ране животне
историје“.27 Дакле, потпуноcупpотно Xабеpмаcoвој тези, амерички
филозоф психоанализеуказује да је у неким својим историјама случаја
Фројд ,,понудиотеоријске разлоге за то да се крајњим епистемичким
арбитромучини пре доктор него анализант“ 28
Гринбаум оцењује да се у позадини Хабермаcове тeзе o тe-
cтирању психоаналитичких хипотеза кроз саморефлексију кpuje његово
избегавање да пружи јасан и директан одговор на пиTaHe о природи
епистемичког оправдања у ФројдoBoм yчeњу. ПремаTyмачењу
америчког филозофа, сама фраза',,тестирање кpoз самo-рефлексију“
неодређена је и двOсMИCлeHa, 3aто што преко ње за-ступник
критичко-херменеутичке филозофије психоанализе рефе-рира како на
унутрашњи процес у анализанту/пацијенту, тако ина његову
комуникацију са аналитичарем/доктором. СeM Tora,OH истиче да
Хабермас заобилази питање о улози самопосматрања у

27 Ibid.,p.26.
28 Ibid.,p.27.
4.Гринбаумова филозофија психоанализе 125

природним наукама, чије би га разматрање уверило да самопри-мена од стране објекта

истраживања није искључиво својствопсихоаналитичког поступка. По његовим
речима, ,самоприменаjе изводљива не само у, рецимо, соматској медицини,негo ce та-кође
протеже и на све оне хипотезе у физици, на пример, чији оп-сег укључује људско тело
физичара или неке друге особе, која јекадра да тестира хипотезе на његовом или њенOM
BлIaCTИTOM телу“ 29 На овај начин Гринбаум настоји да обесмисли Хаберма-сово схватање о
постојању суштинске и непомирљьиве разлике и3-Meђу психоанализе и природних наука, у
погледу улоге објектаиcтражиBаHa yнутар њих.
Aнализирајући релевантне теоријске дискусије, амерички фи-лозоф психоанализе
износи вeoмa oпceжHу контрааргументацијуу односу на трећепоменуту тврдњу немачког
аутора. При тoмe,OH указује како није спорно то да анализантово прихватање аналити-
чареве интерпретације представља један од критеријума валидHO-сти псиXоаналитичког
учења, али сматра да не може бити говорао његовом привилегованом епистемичком статусу.
Један од кључ-них разлога да се анализанту не додели улога главног арбитрајесте тај што је
он, по природи ствари, склон самообмањивању,што налаже да све његове изјаве треба
узимати са резервом.Гринбаум се позива и на новија истраживања когнитивHИX ПICИXO-
лIога, која показују да субјекти немају привилегован когнитивHИIIpNCTyII MOтивационим
узроцима властитих поступака. НаиMe,према тим сазнањима, за разлику од директног
приступа којиличност има у односу на садржајe влIаcTиTИX пOjeдиHaчHиX cBe-сних
менталних стања, када је реч о каузалним везама измеђуњих, перспектива првог лица се не
разликује значајније од пер-спективе трећег лица, због тога што не само туђе, него и
властитеMeнталHе узроке разумевамо помоћу посредног закључивања.30
29 Ibid.,p.24.

30Упоредити: ibid.,p.30.
 126 M.Гoвeдаpицa, Филзофj ncuxоaнaлuзе

Импликација у погледу наводне анализантове привилегије виЩe је него очигледна.

Такође, амерички аутор користи као контра-аргумент и новије студије о меморији, које
поричу поузданостсубјективних присећања о раним (поготово трауматичним) жи-
вотним искуствима. Уза све то, као посебан разлог против Xабер-масове тезе,Гринбаум
истиче и чињеницу да се психонеуротичнианализанти, по правилу, одликују изразитом
сугестибилношћу,што значи да су подложни нехотичној епистемичкој контамина-цији
од стране аналитичара.
Pезимирајући све претходне критике на Хабермасов рачун,присталица
сцијентистичке филозофије психоанализе пише:»Сада треба да је јасно како није
Фројд,него сâм Xабермас,тaj који везује клиничку теорију психоaнализе за
Прокрустову посте-љу филозофске идеологије која јој је етрана. Заиста,
релевантнаnоента није то да Фројд идолатризује природне науке( сцијенти-зам'), него
да их Хабермас погрешно схвата.“31 Фројдову мисаонувeлIИчину и искрену
сцијентистичку оријентацију Гринбаум видиу томе што он своја теоријска убеђења
није формирао путем про-извољьне спекулације, нero на основу уважавања
релевантног ем-пиријског материјала.
Са друге стране, амерички аутоp изражава чуђење степенOмXaбepMacoBог
непознавања епистемолошких карактериCTИKa npи-родних наука, удруженог са
спремношћу да се о њима меродавносуди.при томе, Гринбаум показује да овај
филозоф није yзeo y обзир ни класична епистемолошка разјашњења Пјера Дијема,
којанедвосмислено потврђују да оповргавање у физици има исту ло-гику као и у оном
контексту о којем Хабермас мисли да је спецИ-фично психоаналитички.32 Наиме,
много пре ХабермасовOГ cиM-плификованог приказа природних наука - у смислу
могућносTИједноставне провере предвиђања, на основу хипотезе, почетних
31Ibid.,p. 42.

32BидeTи: ibid., pp.35-36.

4. Гринбаумова филозофија психоанализе 127

услова и посматрања - Дијем је објаснио да у овим наукама стBa-

ри нису тако једноставне, зато што у њима поступак верификаци-
је и фалсификације зависи и од помоћних хипотеза. Сматрајући да провера
психоаналитичке теорије има исту логичку структуру,Гринбаум
закључује да је заступник херменеутичке
филозофијепсихоанализе погрешио зато што је занемарио учења
попут Дије-мовог, а превише се ослонио на митско разликовање
номOTeTCKИX и идиографских наука.

4.3. Сцијентистичка интерпретација и критикаФројдовоr учењa

Очигледно је да, за разлику од Хабермаса, Гринбаум оправ-

дава Фројдов (природнонаучни) сцијентизам, односно његово
сци-јентистичко саморазумевање, сматрајући да је реч о оријентацијикоја је у филозофском погледу боља
од других, а уједно је и са- гласна са суштином психоаналитичког учења.
Према схватањуамеричког аутора, потпуно је промашена оцена -
којој су билисклони Хабермас и остали представници
Франкфуртске школе- да сцијентизам представља позицију лажне
неутралности,изa које се крије својеврсна идеологија империјализма, у смислу про- мовисања
неконтролисаног увећавања људске моћи над природом. Насупрот овој идеолошкој
дискредитацији, Гринбаум је уверенда је сцијентизам истински
умерено и непретенциозно станови-ште, које је веома драгоцено
управо као коректив за разне обликефилозофског фундаментализма и
радикализма, укључујући и онајсвојствен утопијском мишљењу припадника критичке
теориједруштва.
Измeђy осталог, он је своје веровање поткрепио тиме шTo je
показао да се филозофска неутралност сцијентизма огледа у
тоMe IITO OBо становиште не имплицира онтолошки
физикализам,вeћ

32BидeTи: ibid., pp.35-36.

 128 M. Говедарица, Филозофија психоанализе

је онтолошки нередуктивHO. Са друге стране, то што Гринбаумафирмише Фројдову општу

теоријску оријентацију, не значи даон у његовом учењу не проналази недостатке које
треба изложитиоштрој критици. У овом сегменту рада позабавићемо се и једними другим
- интерпретативним похвалама и критичким опаскамана рачун психоанализе, од стране
америчког филO30фa.
Гринбаум констатује да Фројд није открио несвесно -кaкo cуто многи склони да тврде
- зато ШTO cу о несвесHиM пICиXичKиM процесима знатно пре њега писали многи
филозофи, као шTO cy y HОBијиM временима чинили Јохан Хербарт, Артур Шопенхауеp
иЕдуард фон Хартман. Међутим, чињеница је да је управо психо-анализа извршила
пресудан утицај на данашње разумевање пICи-хичког живота, што није случај са
поменутим филозофским кOH-цепцијама. Питајући се због чега је то тако, Гринбаум
истиче:,,Фактор који је могао учинити психоанализу тако изванредноутицајном у неким
сегментима наше културе била је Фројдова на-рочита артикулација претпостављене
каузалне улоге несвесниX процеcа.6633
Другим речима, ако имамо у виду да се научно сазнање одли-кује пружањем
каузалних објашњења, то значи да амерички фи-лозоф заступа тезу да је сцијентиCTИчKN
npNCTYNI HeCBeCHOM OHO IITO је психоанализу учинило толико значајном. По овOM
cXBaTa-њу, сцијентизам је специфично и иманентHо својствO Фројдовогучења о
несвесном, а не нека њему страна и вештачки придодатa мисаона оријентација, као што
мисле херменeутички оpиjeнтиca-ни филозофи. Према Гринбаумовом тумачењу, није
нимало слy-чајна акаузалистичка оријентација код некиX представHика xep-Meнeутичкe
pеконструкције психоанализе, али је она контрапро-дуктивна за њене пропоненте -
последица њиховог схватања дакаузална објашњења у психоанализи представљају
анахронизам

33A.Grünbaum,Validation in the Clinical Theory of Psychoanalysis, p.2.

32BидeTи: ibid., pp.35-36.

4.Гринбаумова филозофија психоанализе 129

јесте то да они сами постају заробљеници узалудне филозофскеекспликације и

рационализације несвеcнor, попут поменутих Фрoј-ДоBиX прeтXOдHИкa.34
Амерички аутор објашњава да је сцијентизам супериорнијиод херменеутичког
становишта, између осталоr и 3aTO ШTO OBOM Mисаоном ставу није својствено
вештачко сynpoтcтаBJањe разло-га и узрока, тј. објашњења људских поступака помоћу
разлога иHиXовог објашњења путем узрока, што је грешка коју чинe xep-менеутички
филозофи. У Фројдовом учењу није на делу ова лаж-Ha супротност, па његово
сцијентистичко саморазумевање несамо да је кохеpeHTHO, нero јe и у значајној
теоријској предностиy oднoсу на херменеутичке критике и наводне
корекције,сматраГринбayм. Тe xeрменеутичке ,,поправке“ подразумевају тезу да
сеФројдова грешка састоји у томе што је мотивациона објашњења,која нуди
психоанализа, сматрао једном врстом каузалних обја-шњења, уместо да несвесне
мотиве схвати као разлоге и каo нe-што што је несводиво на узроке, па херменеутички
аутори наcтoje да психоанализу реконструишу у виду једне интерпретативнетехнике
или стратегије, помоћу које се људско понашање можеучинити телеолошки
разумљивим, а не каузално објашњивим иnpeдвидљьивим.
У позадини овакве реконструкције Фројдовог учења, на осно-ву размишљања о
човековом понашању по моделу интенционал-них аката и практичног силогизма,
амерички филозоф проналазипогрешну претпоставку да су узроци нужHO фи3NчкOг
карактеpа,због чега су њени носиоци склони да афирмишу разлоге кao нешто што није
физички детерминисано, што је чисто менталносвојство, што је смисаоно и слободно.
Насупрот таквом схватању,Гринбayм потенцира то да суштина узрочности није у
физикално-сти,шTо 3начи да и ментална стања - свесна (разлози) и нeсвecHa

34Упopедити: ibid., p.40.

130 M.Говедарица, Филозофиja ncuxoaнanuзе

(ирационални мотиви) - могу бити узроци, баш као што је тврдиои Фројд, рецимо када
је истицао да је потиснута хомосексуалнаљубав каузално нужна за об олевање од
параноидних делузија.35У том смислу, заступник сцијентистичке филозофије
психоанали-зе указује да су заступници херменеутичке реконструкције Фрој-довог
учења начинили ,,онтолошки редуктивну физикалистичкугрешку као што следи: они
су, нажалост, превидели да узрочнарелевантност претходног стања Х за дешавање У
није ствар фи-зикалности X; уместо тога, узрочна релевантност се састојиу томе да Х-
било да је физичко, ментално или психофизичко- ПIPABИ РАЗЛIИКУ у дешавању Yили
УтиЧE HA ДOГAЂAJ Y 36
Hacynpoт yпрошћеном, херменeутичком, сxватању узрочно-сти као физичке
нужности, Гринбаум истиче како Фројдова сци-јеHтистичка позиција подразумева то
да оно што је узрочно реле-вантно не само што не мора бити физичког карактера, већ
не морапоседовати ни MOдaЛИTeT HyжHOCTN. HaNMe, peлaцијa у3poчнe pеле-
вантности је мање захтевна од релације узрочне нужности или y3-poчне довољности,
али и она заузима веома значаjно место унутарнаучних теорија. У том смислу,
амерички аутор објашњава да по-зивање на узрочну релевантност није нешто што је
особено само заIIсихоанализу, јер је оно присутно и у соматској медицини.37
Ca дpугe стране, херменеутичко прибегавање разлозима којинису узроци, а у
циљу наводног спасавања индиBидyалIHиX BapИ-јација и слободе избора од
сцијентистичке психоанализе, испо-ставља се као беспредметно, зато што је Фројд
показао да интен-ционална објашњења нису инкомпатибилна са каузалним, одно-сно
да су у психичком животу разлози једна врста мOтиBа, пIасамим тим и једна поткласа
узрока у најширем смислу, наглашаваГринбаум. Према интерпретацији овог филозофа,
иHTeHЦИOHaJHa

35Упopeдити: A. Grünbaum, The Foundations of Psychoanalysis, p.76.

36Ibid.,p.72.
37Bидeти:ibid., pp. 73-74.

34Упopедити: ibid., p.40.

 136 M.Говeдаpица, Филозофија nсиxoанализе

доказ епистемичке вредности психоаналитичке теорије,који je

логички уобличио амерички филозоф, на основу своје
иманентнеиHтерпретације главних сцијентистичко-клиничких
претпостаBкиФpojдoBor yчeHa.
Mеђутим,поред иманентне интерпретације, Гринбаум и3HOCИи
иманентну сцијентистичку критику Фројдовог покушаја тера-пеутског
оправдања психоаналитичке теорије. Он хвали опшTу оријентацију и научне
циљеве којима јетeжио аустријски истра-живач несвесног, као и бриљантне увиде

до којих је долазио утиM стрeмљeњиMa, али му и приговара то да

није постигао задо-вољавајући успех у реализацији постављеног
задатка научног до-казиваа властитог учења. При томе, амерички
филозоф науке ипсихоанализе констатује да је у својим позним
годинама и сâмФројд обеснажио аргумент подударања, тaко што је
постепенооcлабио обе његове премисе. Наиме, тада је творац
психоаналIи3e признао како његова терапеутска техника није у стању
да обезбе-ди ефикасну заштиту од обнављања психонеурозе од које
сe na-цијент лечио,што практично значи да се динамика психоaHaJIИ-
тичке терапије није показала као суштински другачија и успеш-нија
од критиковаHe хипHотИчкe техникe. Пошто привремено yc-пешни
ефекти психоаналитичког лечења дају за право сумњама
осугестивној и епистемички неоснованој природи Фројдове тера-
пије, Гринбаум констатује како поменуто признање са собом по-
влачи то да је аргумент подударања претрпео потпуни фијаско.
Сем тога, овај филозоф узима у обзир и тврдње других анали-
тичара, које указују да у многим случајевима долази до спонта-них
ремисија психонеуpоза - до разрешавања унутрашњих коH-фликата
путем спонтаног сазревања анализантовог ега - као и од-говарајућа
компаративна истраживања, чији резултати показујуодсуство било
које врсте супериорности психоанализе у односуна ривалске
терапеутске технике. По његовим речима, ,акo aна-JIИTИчки третман,
дакле, није супериоран у односу на њeroвe

34Упopедити: ibid., p.40.

4. Гринбаумова филозофија психоанализе 137

ривале, у значајним дијагностичким категоријама, постаје прилиЧ-но разумно -

мада не и приморавајуће - интерпретирати његoвa терапеутска достигнућа као
плацебо-ефекте“,44 У скJOnY OBИX Гринбаумових критичких разматрања за нас
је најинтереcaнтниje његово проблематизовање Фројдовиx етиOлOшKиx
cxватања, тј.теорије о потискивању као узроку психонеурозе, па ћемo сe y нa-
ставку усредсредити управо на питања из тог домена.
У свом преиспитивању Фројдове етиолошке концепције пси-хонеуроза,
амерички присталица сцијентистичке филозофије пси-хоанализе полази од
констатације да ова концепција није ориги-нална у научном смислу, зато што се
она, у погледу научности, неразликује суштински од Бројерове позиције. У том
смислу, Грин-баум пише о заједничком Бројеровом и Фројдовом сxватању o ре-
пресивној етиологији психонеуроза, сматрајући да је са теориj-ским
дистанцирањем творца психоанализе од коришћења катар-тичкe методе, коју је
употребљавао његов учитељ, модификацијапоменутe етиолошке концепције
постала суштински спорна. Поречима америчког аутора, ,,срж њиховог
индуктивног арryмeнTa за закључивање о репресивној етиологији може се
формулисатикао што следи: отклањање хистеричног симптома S посредст60M
укидања репресије R јесте убедљива евиденција да је репресија R била узрочно
нуна за фомиае симTOMa S.45 IIpeмa Бpojepo-вом и Фројдовом схватању, трајна
елиминација датог неуротич-HOГ CNMIтома путем укидања потискивања као
узрока, подразу-мева две ствари: враћање сећања на догађај који га је изазвао
ипобуђивање - односно, поновнO дожиBJbaBaњe - њeговог прате-her aфekra.
Oвa терапеутска техника названа је катартичком и Xипнотич-ком методом,
зато што у њој кључну улогу има енерѓетско пра-

44Ibid.,p.161.

45Ibid.,p.179.
138 M.Гoвeдаpица, Филoзофиjа nсuхoанаnuзe

жњење блокираних афеката, до којег се долази хипнотички инду-кованим

присећањима пацијента на трауматичне догађаје из BJIa-ститог детињства.
Међутим, примењујући ту технику, Фројд једошао до сазнања да њоме
постигнути ефекти нису трајног карак-тера, као и да су осцилације у њеним
терапеутским резултатимапресудно зависиле од промена у личним односима
између паци-јента и доктора, а не од динамике катартичког рада.46 Сrora je
po-доначелник психоанализе одустао од катартичке технике и упо-требе
хипнозе - определивши се за концепт дуготрајне аналNTИЧ-ке терапије и за
расветљавање потиснутих садpжaja прeкo паци-јентових слободних
асоцијација, а не путeм његовог довођења устање хипнотисаности- али
верујући да ове корекције не угрожа-вају поменути клинички аргумент за
учење о репресивној етиOJIO-гији психонеуроза. Гринбаум заступа тезу да је
такво веровањебез ваљаног осноBa.
Амерички филозоф објашњава како Фројд покушава да спасеTeopиjy o
пOтискивању као узрочно нужном услову за настајањепсихонеуроза, на тај
начин што настоји да специфичније одредишта стоји у позадини трауматичних
догађаја који су предмет ре-пресије. Наиме, док је Бројер под репресивном
етиологијом под-разумевао потискивање сећања на трауматичне догађаје
поводомкојих се јавила неуроза, после разлаза са њим оснивач псиxоaнa-лизе
овај процес више није схватао као настајање амнезије, ко-гнитивне и
афективне блокаде у погледу конкретнихX дoгaђaja,него у смислу динамичке
констелације различитих спољашњих иунутрашњих чинилаца. При томе,
Фројд је сматрао да је траума-Tичан догађај само нека врста спољашњег
катализатора пOтиски-вања, док је његову праву основу видео у дубинским
психичKИM πроцесима, а пре свега у сексуалним диспозицијама људи ка фик-
сацији и регресији либида.

46Bидeти:C. Фpojд,Aymoбuozpaфuja, cтp. 29.

45Ibid.,p.179.
4. Гринбаумова филозофија психоанализе 139

MeђyTиM,Hа овај начин се етиолошки ланац продужава дотачке на

којој постаје прaктично беспредметно говорити о специ-фичним узроцима
психонеуротичних поремећаја, зато што произ-лIази да се њихов крајњи
узрок налази у сексуалној организацијиљудског рода, а то значи да не може
бити говора о прављењу пре-позHатJbиве разлике, што Гринбаум истиче
као кључн0 CBOjCTBO узрочности! У том смислу, амерички филозоф
психоанализе yо-чава инкохерентност у Фројдовој модификацији
концепције по-тискивања, тврдећи да je peч o,,koлancy тepaпeyтcкor
apryментаза репресивну етиологију“,47 који је од круцијалне важности
засцијентистичка настојања овог аустријског истраживача несвесног.
Сцијентистички критичар Фројда даје и значајна разјашњењау погледу
домета клиничкоr аргумента. Hаиме, oH прави суптил-ну разлику између
иницијалног формирања симптома и каснијегодржавања симптома,
објашњавајући да би убедива клиничкаeвиденција могла представљати
доказ само зa то да јe пOтискива-ње трауматичног догађаја Е узрочно
нужан услов за опстајање да-тог неуротичног симптома S, а не и за његовO
Hacтајање. По речи-Ma aMеричког аутора, ,,одобрена терапеутска премиса
не би оправ-дала Бројерову и Фројдову екстраполацију да је потискивање
Ебило такође узрочно нужан услов за стварање S“.48 То значи да сеи3
kJNHNyKe nOTBPДe OBе премисе може извести и следећи, битнодругачији
закључак: ,,Свесно трауматично искуство по себи- каоразличито од његовог
потискивања које настаје- било је одговор-но за иницијално формирање S,
после чега је незадовољство (анк-CиO3HOCT) 3боr трауме aктивиpало
потискиBање E, које је yзpочнонужно само за одржавањe S.«49
На тај начин, потенцирајyhи тeзy дa cу тepaпeyтcкa достигну-ћa путем
укидања потискивања ирелевантна за поуздано oбja-

47 A. Grünbaum,The Foundations of Psychoanalysis,p.185.

48 Ibid.,p.180.
49Ibid.,pp. 180-181.

45Ibid.,p.179.
144 М. Говедарица, Филозофија пcuxoaнaлuзе

да је веома индикативан један одломак и3 Tyмaчeњa cнoвa,y кo-jeм се одбацују сумње

о примерености коришћења методе слобод-них асоцијација у контексту одгонетања
скривеног значења сна.Ha Toме месту Фројд наглашава: ,,Ми бисмо као оправдање
моглинавести и то да је наш поступак при тумачењу сна идентичан сапоступком којим
решавамо хистеричне симпTOмe, где тачносT на-шer поcтупка гарантују појављивање
и нестајање тих сим-nTOMa,"S6
Другим речима, пошто је у аналитичкој терапеутској технициXИnHоза замењена
поступком слободних асоцијација, оснивачпсихоанализе је сматрао да је клиничка
ефикacнocт овог поступкадовољна гаранција исправности његове примене и у
ванклинич-ким сферама, као што је област тумачења снова. Стога, наглаша-вајући како
је, управо захваљујући њиховом доприносу у укидањупсихонеуротичних симптома,
слободним асоцијацијама приписа-на важна улога у разоткривању свиX врста
потискивања, америч-ки филозоф психоанализе закључује да је ,колапс
mерапеуmскогаргумента за репресивну етиологију озбиљно поткоnао...ucmpa-
жсивачку вредност слободних acoyujayuja“.57
Kaдa је реч о великим епистемичким очекивањима од слобод-них асоцијација,
Гринбаум објашњава да је оснивач психоанализеверовао како је њихов садржај
одређен стриктно унутрашњим у3-рочним релацијама, које ,,искључују посредништво
спољьа убаченогсадржаја... А ако стварно не поcтоjи тaквO cпоJbaшIње посредHи-
ШTBO,Oнда је пацијентов ток асоцијација заиста имун на конTами-нацију путем
искривљујућих утицаја који долазе од аналитичаревихсугестија.“58 Фројд је био
убеђен да слободне асоцијације функ-ЦИониШу на такав аутономан начин и да то -
под претпOсTaBKOM
56C. Фрojд,Tумачeњe cнова, II, стp. 180.
57A. Grünbaum, Validation in the Clinical Theory of Psychoanalysis, p. 351.УпopeдиTи:
The Foundations of Psychoanalysis, p. 175.
58 A. Grünbaum,The Foundations of Psychoanalysis,p. 174.

45Ibid.,p.179.
4.Гринбаумова филозофија психоанализе 145

добре обучености психоаналитичара за коришћење овe теxникe-гарантује да подаци

добијени помоћу њих имају објективно важење.
Међутим, амерички присталица сцијентистичке филозофијепсихоанализе показује да
су слободне асоцијације само привиднослободне, зато што анализант никада не може у
потпуности да за-немари терапеутова теоријска очекивања, док аналитичар не можеда
избегне властиту арбитрарност, како у тумачењу пацијентовихасоцијација, тако и
приликом одлучивања о томе да ли је анали-тички поступак успешно приведен крају, тј.
да ли се дошло до ко-начних одговора о значењу потиснутих садржаја у анализантовоM
MeHTалном животу. На пример, анализант не може сметHути c ума да се у
психоаналитичком третману од њега очекује да изно-си асоцијације у вези са својим
најранијим сексуалним искустви-ма, као и о односима са родитељима у најранијем
детињству, доканалитичар мора сâм да пресуди када је пацијентов пристанак напонуђено
тумачење аутентичан, а када је стваp (само)обмане,којазахтева наставак аналитичког
поступка. Стога Гринбаум истиче:,,Очигледно је да аналитичар не може оправдано
тврдиTи кaкo je cамо нeутрални убрзавалац или катализатор за поновно стИцањe
успомена, које могу бити интраклинички потврђене као аутен-тичне на основу његовог
'обазривог баратања техником'.«59
Ha ocHову свих његових претходно изнетих критика, можемокоHстатовати да је
Гринбаум нгативно оценио Фројдову еписте-молошку одбрану од приговора
сугестивности. Сматрајући даовај неуспех даје за право онима који резултате
психоаналIитичкe терапије објашњавају као плацебо-ефект, амерички филозоф ми-сли
како је у циљу обезбеђивања научног статуса психоанализенеопходно да њени клинички
налази, ,подаци са кауча“, будупоткрепљени и одговарајућом ванклиничком
евиденцијом, пресвега eксперименталног или епидемиолошког типа.

59 Ibid.,p.243.
146 M. Говедарица, Филозофија психоаналu3e

4.4.EnиJOr

Гринбаумова критика Фројдовог учења, изложена у књизи из1984. године,

изазвала је значајне теоријске дискусије, које суовог филозофа подстакле да
преиспитује властите погледе напсихоанализу, да их делимично коригује и да
изоштри своју аргу-ментацију. У зборнику чији већи део чине каснији есеји из фило-
зофије психоанализе амерички аутор напомиње: ,У својој књизииз 1984. Основи
nсихоанализе поставио сам два главна питања:(1) да ли су аналитичареве
опсервације у клиничком окружењупоуздане као 'подаци'; и (2) ако је тако, да ли
оне стварно под-yпиру главну хипотезу теорије потискивања или психичког KOH-
фликта, која је камен-темељац психоаналитичке грађевине, каошто знамо? У књизи
сам аргументисао у npилOr дaBaHy нeraтиB-ног одговора на оба ова питања.660
При томе, оно што присталица сцијентистичке филозофијепсихоанализе
посебно наглашава јесте то да би, чак и у случајупозитивног одговора на прво
питање, одговор на друго мораобити негативан, зато што метод клиничког
истраживања путемслободних асоцијација не може обезбедити ваљано оправдање
заyзрочне закључке које подразумева теорија потискивања.Другимречима,
Гринбаум тврди како се може допустити да је психоана-литичка теорија научно
прихватљива у хеуристичком кOHTекCTY,али како се не може порећи то да је ово
учење дефектно у коH-TeKCTy научног оправдања.
Каo илустрацију карактеристичних реакција на Основе ncuxo-анализе,
навешћемо две оцене релевантних аутора. Према M. Едел-сону: ,,Најефектнији
спољьашњи изазов психоанализи била су пита-ња постављьена од стране Адолфа
Гринбаума, о њеним емпиријскимосновама и начину испитивања. Најупадљивије
манифеcтациjе

60 A.Grünbaum, Validation in the Clinical Theory of Psychoanalysis,p.109.

4. Гринбаумова филозофија псиxоанализе 147

тешкоћа које су снашле психоанализу су и недостатак, за највећидео, убедљивог одговора

на ова питања ... и различите врсте одго-вора које су ова питања добила уместо тога.661
Са друге стране, К. Стренгер истиче: ,,Усерији публикацијакоја је кулминирала у
његовим [Гринбаумовим] Основама психо-анализе (1984), он је презентовао критику
евиденцијалних основапсихоанализе, без преседана по својој јасноћи и бриткOCTИ...-
Највећи део овог испитивања... јесте покушај да се презентују вер-зије тврдњи
херменеутичке концепције психоанализе, која је под-Heла оштру критику, изложену од
стране Гринбаума.“62 У складуca Hашом темом, ми ћемо се и на овоме месту
усредсредити наocHOBHe noeHTe cцијeHTИстИчкe кpИTИKe xepMeHeyTИчKe фиЛ030-фије
психоанализе.
У предговору за зборник властитих студија из филозофијепсихоанализе, објављен
1993. године, Гринбаум објашњава почему се ова монографија разликује од књиге из
1984. При томе,он указује да је у новој књизи дата подробнија критика Поперoвe
погрешне и некохерентне интерпретације психоанализе; да је из-нета оцена Фројдове
психологије религиозног веровања; да cy - за разлику од претходне књиге, у којој се
зacтупа теза о лошојевиденцијалној заснованости Фројдовог учења о сновима - саоп-
штени разлози за претпоставку да је ова његова теорија погреш-на; да су формулисани
нови погледи на проблем плацеба, како y психотерапији, тако и у медицини; да је
посебна пажња посвеће-на преиспитивању домета психоаналитичке методе студије поје-
диначног случaja.
Међутим, као ставку под бројем 1, тј. као најважнији новитет,амерички филозоф
истиче конкретизацију властите критике

61M.Edelson, Psychoanalysis:A Theory in Crisis, Chicago: University of Chicago Press, 1988,

pp. xiii-xiv.
62C.Strenger, Between Hermeneutics.and Science. Psychological Issues,Monogr.59.
Madison, CT: Int. Univ. Press, 1991,pp.4-5.
 148 M. Говедарица, Филозофија психоанализе

херменеутичке реконструкције психоанализе, у том смисЛY шTO ce у новој монографији показује да су

основHе слабости психоанали-тичке теорије трансфера проистекле из погрешног узрочног закљу-чивања
на основу тзв. значењских веза између менталних стањa.63Наимe, Гринбаум држи да је у књизи из 1993.
године, на примеруФројдовог схватања о етиолошкој улози трансфера, доказао да се(научни) дефекти
психоаналитичке теорије састоје у прецењива-њу значаја херменеутичких садржаја, а не у њиховом
потцењивањy -како то мисле херменеутички оријентисани филозофи.
Осврћући се веома штуро на Гринбаумову критику њеroBor властитог разумевања психоанализе,
Хабермас се задовољио тимеда констатује како је амерички филозоф донео ,једноставну одлу-ку да не
разматра херменеутички карактер“ учења аустријског ис-траживача несвесног, из које је наводно
произашло ,,асимиловањефројдовске теорије у стандардни модел обједињене науке, самода би се она
одбацила, зато што је подбацила у испуњавањy њe-них стандарда“.64 Вероватно и под утицајем такве
Хабермасовепримедбе, присталица сцијентистичке филозофије психоанализе,у својој другој књизи из
ове области, посвећује знатно више па-жHe aнализи и критици херменеутичких аспеката фројдовске тео-
рије и терапије. При томе, када је реч о историји појма и значењухерменеутике, Гринбаум указује да је
овај термин првобитно ре-ферирао на вештину библијске егзегезе, да је касније попримиоконотацију
вештине тумачења у најширем смислу, а даје у фило-зофији двадесетог века почео да означава и нешто
осетно више одегзегетског умећа. ПIо мишљењу америчког филозофа, такво не-обyздано проширење
значења довело је до тога да херменеутикa постане непрецизан и нејасан концепт, па би, уместо његовог
63Упоредити: A. Grünbaum, Validation in the Clinical Theory of Psychoanalysis,p.X.
64J. Habermas, ,,Questions and counterquestions“, Praxis International, 4/1984, p.249,n.25.
4. Гринбаумова филозофија психоанализе 149

бесконачног филозофског продубљивања, експанзије или обога-ћивaњa,било много

рационалније да се употреба ове речи огpa-ничи на њену најужу,
првобитнy,конотацију.
У кoјем се смислу херменеутика - као вештина тумaчeњa скривених значењских
веза - тиче онога што се у психоаналIизи Ha-зива трансфеpом (преносом)? Према
Фројдовом схватању, транс-фер подразумева својеврсно оживљавање потиснутих
сећања иосећања - које се догађа на индиректан начин, посредством про-јектовања
скривених садржаја пацијентовог менTалHOг жиBOTa Hањегов однос према доктору -
што аналитичару пружа драгоценматеријал за тумачење, тј. за уочавање значењскиx
(тематскиX)веза између неповезаних фрагмената анализантовог искycтBa.
У овом контексту, Гринбаум истиче: ,,Према пIсиxоaналIитич-кој теорији, пацијент
преноси на психоаналитичара осећања и ми-сли који су се изворно односили на важне
фигyре у њеном илињеговом ранијем животу. Према томе, пацијент је уверен да јe
поступао према њеном или његовом аналитичару, uakо су каодоктор били њен/-а или
његов/-а отац, мајка, сестра или нека дру-га важна особа из прошлости. У овом
важном смислу, за фанта-зије исплетене око психоаналитичара од стране анализанта и
за...његово владање према доктору претпоставља се да су тематскU
рекаnumулиране епизоде детињства.“ То значи да аналитичар наоснову поновног
одигравања кључних сцена из пацијентовог де-TиHства, у процесу трансфера,
истовремено долази до интерпрета-тивне конструкције о изгубљеној целини
анализантовог искустваи до етиолошких закључака о патогенези, односно, о
тематско--узрочним везама у развоју психонеурозе,6 објашњава амерички
65A.Grünbaum, Validation in the Clinical Theory of Psychoanalysis,p. 152.
66
Иначе, амерички аутор подсећа да је Фројд правио разлику између психо-неуроза
и актуалних неуроза, у том смислу што је сматрао да ове прве имајусвоје узроке у
инфантилним конфликтима, а да је за друге карактеристичнасоматска и токсичка
етиологија. Видети: ibid., pp. 183-184.
150 М. Говедарица, Филозофија психоанализе

филозоф. Утолико се аналитичарeво тумачење трансфера препли-ће са

његовим етиолошким закључивањем.
Међутим,управо у том преплитању, заступник сцијентистиЧ-ке
филозофије психоанализе види један од основних епистемOЛO-шких
недостатака фројдовске теорије. Према његовим речима,,,чак и када је
тематско сродство заиста веома високог степена, тосамо по себи не
дозвољава закључак о узрочном споју између те-матски сродних догађаја“.67
Све што херменеутичко умеће анали-тичара може да обезбеди јесте уочавање
тематских сличностиили значењских веза између инфантилних доживљаја и
садашњегпонашања и менталног стања анализанта, али се из тога не мory
извести ваљани узрочни закључци о патогеним чиниоцима псиXO-неуроза,
доказује Гринбаум. Наиме, у складу са схватањем о не-опходности да се у
индуктивном сазнању примењује комбинова-Ha метода слагања и разлике,
потврђена тематска сродност нијеваљан етиолошки доказ, зато што се на
основу ње саме не можеискључити могућност да је реч о случајној вези, о
вези којасе просто догађа, а не о правој узрочној повезаности. Пошто јеФројд
придао превелики значај херменеутичком склапању моза-ика о значењској
повезаности или тематској сродности- односнодолажењу до
интерпретативних конструкцијa које попуњавајупразнине у сећањима
психонеуротичара и поново уcпоcтављьајупокидане везе између његових
појединих искустава- америчкифилозоф налази да је то умањило научну
вредност психоанали3e,њен већи напредак на трасираном сцијентистичком
путу.
На овај начин, у монографији из 1993. године, кроз расвет-љавање
негативне улоге херменeутике у једностраном ретроспек-TИBHOM TecTNpању
Фројдовог учења о репресивној етиологијипсихонеуроза, Гринбаум додатно
изоштрава своју сцијентистичкуkритику херменеутичке филозофије
психоанализе.

67Ibid.,p. 129.
 5
3AKJbУЧНA PAЗMATPAЊA
5.1. Филозофcka koмпатибилHоcт
сцијентистичког и херменеутичког приступа

Високо уважавање Фројдовог учења својствено је како

тзв.aналIитичкоj, тако и тзв. континенталној (неаналитичкој) фил0з0-фији
двадесетог века, упркос томе што између ових Oсновних ми-саоних
оријентација савременог доба- односно њима припаднихправаца -
постоје значајне разлике. Сматрамо да овако значајанстепен
неподељеног филозофског поштовања психоаналIизе нe само што
потврђује величину Фројдовог дела, него и да сугеришето да су
сцијентистичка и херменеутичка филозофија (психоана-лизе) у начелу
компатибилне, иако изложена схватања њиховИX протагониста могу
произвести супротан утисак. Пошто је Фроjдуспео да оствари оригиналну
и плодну сиHTезу сцијентИстИчкOг ихерменеутичког приступа, мишљења
смо да филозофско истра-живање његовог дела треба да има исту
претензију, не само радирасветљавања суштине психоанализе, него и у
интересу превази-лажења сувишних филозофских подела. У наставку
разматрањанајпре ћемо изнети своје виђење о могућности
усаглашавања сци-јентистичке и херменеутичке тенденције у
савременом филозоф-CKOM мишљењу генерално, а потом и о њиховој
компатИбилHOстиу специфичној области као што је филозофија
психоанализе.
152 M.Говедарица, Филозофија психоанализе

Сцијентизам је једна од главних карактериcтика већег

деласавремене аналитичке филозофије, док је херменеутички
приступједна од основних одлика главних праваца у континенталној
фи-Jозофији двадесетог века. Аналитичкој филозофији је
својственонеповерење према спекулативном мишљењу и широким
генера-лизацијама, односно инсистирање на логичкој прецизности и
ува-жавању резултата до којих долазе егзактне емпиријске науке.Овај
вид филозофског истраживања изразито је отворен за сарад-њу са
посебним наукама, за пружање властитог доприноса у по-бољшавању
њихових концептуалних компоненти, а у циљу дола-жења до
проверљивих научних решења јасно омеђениX теоpиj-CKNX проблема,
као и до поузданих доказа за њИX.
Ca друге стране, за доминантHи део конTиHенталHе филозоф-ске
традиције карактеристични су широки мисаони захвати, од-носно
трагање за целином смисла света и људског постојања,yнутар којег cе,
неретко, већи значај придаје тумачењу властиTИX и туђих субјективних
доживљаја, него објективном научном са-3нању. Протагонисти
херменеутички обојене континенталне фи-лозофије више држе до
узора из властите културне традиције, допостигнућа унутрашње
уверености кроз CBOjeвpcTaH иHTepnpeTa-тивни дијалог са њима, него
до објективистичког модела сазнања,јавне проверљивости и
непристрасне лIогичке анализе. Стога јеразумљьиво то што између
типичних представника аналитичкеи континенталHе филозофије, као
што су Гринбаум и Хабермас,постоји теоријска подозривост и узајамно
оптуживање, збогхерменеутичке непрецизности и сцијентистичке
једностраности.Упркос томе, сматрамо да се овај привидно
непремостиви jазможе превазићи.
Maкaр имплицитно, ову могућност признају и Хабермac
иГринбаум - први говорећи о психоанализи као примеру саморе-
флексије у виду науке, а други тако што инсистира на
важностихерменеутичког умећа у погледу веродоcтоjног тумачења
Фроjдовог
5.3akљyчHa paзматpањa 153

учења. Наравно, Хабермас психоанализу везује за хуманистичкe науке и настоји да

одбаци њене сцијентистичке (природнонаучне)импликације, док Гринбаум
прихвата уже значење херменеутике,али оштро критикује претпоставке и шире
консекBенциje xepMe-неутичке филозофије психоанализе. При томе, суштина
спораTичe ce начелне хетерогености или хомогенOсти Hayчнe Meтодо-логије,
односно тога да ли научни метод природних наyкa пред-стављьа меру научности
уопште или је неопходно уважити мето-долошки сепаратизам хуманистичких
дисциплина, тј. духовнихили историјских наука. Херменеутичко становиште
подразумевa тезу инкомпатибилHости, док сцијентистичка позиција има ком-
патибилистичке импликације. Ово значи да је неоправдано сци-јентизам
оптуживати за једностраност или искључивост, као штоTO чинe њeгOви
херменеутички критичари, јер он има већи интe-гративни потенцијал од мисаоне
позиције која га критикује.У том смислу, теза о компатибилности сцијентистичког и
xеpмe-неутичког приступа не подразумева неко треће филозофско ста-новиште, јер
је она већ садржана у позицији флeкcибилHOг cци-јентизма, коју и сами заступамо
и чије значење желимо додатнода разjаснимо.
Kao и oстала филозофска становишта, сцијентизам има ра3-личите појавне
видове, а за наше потребедовољьно је разликоватињегов ригидни и флексибилни
облик, како када је peч о схватањузначаја науке, тако и када је у питању
потенцијална улога ван-научног сазнања у научним истраживањима. Иако се наше
времес пуним правом може окарактерисати као доба науке, као иCTO-ријски
период у којем наука представља не само водећи део људ-cke kyлтуре, него и
главни покретач свеукупног развоја човечан-ства, заступници сцијентизма могу
величати улогу науке на ри-гидно-екстреман или флексибилно-умерен начин.
Ригидна вари-jaHта сцијентизма подразумева став да представници науке требада
буду главни арбитри у односу на сва кључна питања људског
154 M.Говедаpица, Филозофuja nсиxоaнaлuзе

постојања, чиме се неоправдано потцењује специфичан значаj других облика

људске културе - као што су уметност, религијаили обичајност - чји су носиоци
у својим доменима несумњивонајмеродавнији ауторитети.
3a pазлику од тога, представници флексибилног сцијентизмa не
прецењује моћ науке, већ воде рачуна о њеним границама,заступајући став
како научници не само што не треба да решавајупитања из других домена,
већ и како у оквирима властитих истpa-живања треба да буду отворени за
потенцијални допринос идејакоје долазе из ненаучних сфера. У том смислу,
ова варијанта сци-јентизма не подразумева нескромно пледирање за
монополистич-ки положај науке у односу на друге облике културе, Hити за
иститакав положај најегзактнијих природних наука у односу на осталенаучне
дисциплине, већ се одликује непретенциозношћу и епи-стемичком
скромношћу.
Флексибилни сцијентизам има нередуктивна обележја, што3Haчи да OвO
становиште не имплицира тезу да све облике сазнa-ња треба свести на научно
сазнање, оДHOCHO пIOTЧИHИTN HerOBИM cтандардима. Несумњиво је да се
може говорити о одређеним са-3HаjHим увидима уметничке имагинације или
метафизичке спeку-лације, а заступници ове умерене позиције то не поричу,
него сезалажу за идеју о сарадњи различитих дисциплина и хеуристич-ком
искоришћавању ваннаучних видова сазнања. У овом смислу,веома су важна и
достигнућа херменеутичког испитивања тради-ције,што значи да је
становиште флексибилног сцијентизмa KOM-патибилно са херменеутичким
приступом, уколико он не под-разумева максималIистичке, филозофско-
фундаменталистичке икултуролошко-универзалистичке претензије. Наиме, до
проблемау интегрисању природнонаучног и духовнонаучног приступа до-лази
онда када духовне науке претендују на то да њихови резул-тати представљају
доказане научне истине,а не само богату ри-зницу идеја од великог
хипотетичко-хеуристичког значаја.
5.3akљyчна paзматpањa 155

Tакођe,Henpeмостиву тешкоћу за усаглашавање

филозофијефлексибилног сцијентизма и филозофске херменеутике
предста-вља настојање ове друге да се наметне као мишљење којe
утемe-љује целокупну зграду сазнања и све облике људске културе, а
дa при томе полаже и право на то да арбитрира о свим питањима
одприватног, јавног и универзалног значаја. Пошто је
епистемичкаоnpезност уграђена у његове основе, умерени
сцијентизам анaли-тичке филозофије не може да прихвати ту врсту
прецењивањаулоге херменеутичких увида, која је својствена значајном
дêлуконтиненталHе филозофије двадесетог века. Другим речима,пло-
дOHOCHa интеграција ових двају приступа могућа је само ако cy
флексибилност и умереност са једне стране праћени истим та-KBИм
обележјима партнерске стране.
Суштина неспоразума између сцијентистичке и херменеутич-ке
филозофије може се објаснити и на следећи начин.
Филозофијасцијентизма подразумева то да сама филозофија
преферира вред-HоCT HаучHог сазнања - поготово достигнућа
природних наyka-y односу на домете својих самосталних истраживања.
Ово станови-Iтe јe peзултат самокритичког суочавања филозофије са
власти-том традицијом, тј. са слабостима које су у њој током историјe
дошле до изражаја. Пошто сцијентизам имплицира величање при-
родних наука, уследила је херменеутичка реакција у виду потен-
цирања несводивих методолошких особености духовних наукa,међy
којe се сврстава и филозофија.
Та реакција је у почетку имала дефанзивни карактер, затошто је
означавала само непристајање на асимилацију од странепротагониста
природнонаучног модела сазнања - без оспоравањаHeгове иманентне
вредности - али је временом постaла агреcив-нија и претенциознија.
При томе, херменеутички оријентисанојфилозофији припала је
нескромна улога да се трансформише одугроженог представника
духовних наyка y oштроr критичара сци-јентизма, што подразумева
поновно јачање фундаменталистичких
156 M.Говeдаpица, Филозофијa nсихoaнализe

и универзалистичких претензија филозофског мишљења, а оне сеy историјској

перспективи нису потврдиле као нарочито успешне.Ако имамо у виду ову позадину
спорења између сцијентистичкиобојене аналитичке филозофије и херменеутички
обојене конTИ-ненталне мисли, онда се идеја о њиховом измирењу и
могућемрешењу спора сама намеће -за ту сврху је потребно да филозо-фија у свим
својим видовима прихвати улогу партнера посебнихнаука, а не да и даље настоји да
им буде аpбитаp.
Каo погодан медијатор између аналитичке и континенталнефилозофије,
становиште флексибилног сцијентизма подразумеваckpомнију улогу филозофије од
оне коју је имала у традицији.Carласно овој мисаоној позицији, сматрамо како треба
да поcтojијасна граница између приватне и јавне функције филозофског ми-шљења,у
том смислу што је у сфери приватности сасвим леги-тимно очекивати од филозофије
да слyжи осMИIIJbaBaHy BJIaCTN-тог постојања личности, артикулисању њеног
најопштијег оквираоријентације и система вредности, док је таква улога неприхват-
љьива у ширем оквиру јавног живота.
Наиме, искуство нас учи да такво јавно коришћење филоз0ф-ског мишљења
неминовно бива инструмeHTaлIи3овaнO y идеoло-шке сврхе, па је у овој сфери
најисправније заузимање уздржанor cтава, односно ограничавање јавног
филозофског рада на пружа-њe xeypиcTичKOг и концептуалног доприноса научним
истражи-вањима. По нашем схватању, а за разлику од типичног xерменeу-тичког
убеђења, филозофска питања која се тичу савести треба дабуду одвојена од оних која
су примерена за јавну расправу инаучну проверу. Уверени смо да би оваквим
самоограничава-њем јавних претензија херменеутички оријентисаног фило-зофског
мишљења били превазиђени његови неспоразуми сааналитичком филозофијом, као
и да би се тиме стекли условиза веома плодну синтезу сцијентистичког и
херменеутичкогпpиcтyпa.
5.3akљyчHa paзмaтpaњa 157

На који начин, и у којем смислу, флексибилни сцијентизамафирмише

значај и улогу природних наука? Атрибут флексибил-ности подразумева и
то да овO становишTe не потенцира монOпO-листичку улогу базичних
природних наука, као што су физика ихемија, у објашњавању свих
предмета научног истраживања,апоготово оних који се тичу
најсложенијих нивоа стварHосTИ. Cадруге стране, и за флексибилни
сцијентизам природне науке пред-cтављају меру научности, односно,
узор којем треба да теже свеHayчнe дисциплиHе, али не у онтолошком
смислу, него у еписTe-MOJIOШKO-Meтодолошком погледу. Према овој
мисаоној позицији,идеја о природнонаучној узорности не тиче се тога да
све наукетреба да траже физичке узрочнике феномена које
проучавају,већсе њена суштина састоји у ставу да све дисциплине које
претен-дују на научност имају обавезу да формулишу проверљива узрoч-
но-последична објашњења, без обзира на тO кaко оне
cадржинскисхватају карактер самих узрока. Другим речима, у позадини
велIИ-чања природних наука од стране представникâ флекcибилног сци-
jeнтизма не налази се приврженост физикалистичкој онтологији- јер је
ова умерена позиција онтолошки неутрална - већ веомапоткрепљено
схватање да су те науке најуспешније у пружањуверодостојних доказа за
своје тврдње, на основу yсавpшених прO-цедура њиховог непpиcтpacHor
тecтиpaња.
Сматрамо како само у том погледу остале науке треба да сеугледају на
природне, негујући своје особености које произлa3e из специфичности
властитог предмета. При томе, мислимо да по-стојање различитих
методолошких приступа не може довести упитање суштинску хомогеност
научне методологије као такве,која нужно укључује формулисање
проверљьивих каузалHИX XИПO-теза и њихово објективно тестирање.
Дисциплине које не успева-ју да се у довољьној мери подвргну захтевима
заједничке научнеметодологије могу и даље играти важну улогу у
људској култури,али не могу основано полагати право на властити научни
статус.
158 M.Говедаpица, Филозофиjа nсиxoанализе

KoHсеквенција претходно изложених идеја јесте та да неке одT3B.

ДyXOBних наука не испуњавају услове да се називају наукаMa у правом
смислу. Сматрамо да ова околност не умањује њиховувредност у неким
другим аспектима, али да је - у циљу избега-вања терминолошке и
појмовне конфузије - уместо заступањатезе о суштински другачијој врсти
научности таквих дисциплина,једноставније и исправније да се о њима не
говори као O наукaмa.HapaвHо, као што је истицао и сâм Попер,
демаркација између на-учне и псеудонаучне сфере не може бити сасвим
оштра, па се He може говорити ни о томе да једино природне науке
заслужујуатрибут пpаве научности.
Психологија је пример дисциплине која сe традиционалносврстава у
духовни или хуманистички домен, а којој се - са другестране - приписује и
статус праве науке, иако су њени резултатидалеко од егзактности својствене
базичним природним наукамa.Управо је у овој дисциплини хермeнeутИчKИ
начиH размишJањa један сасвим легитиман концептуални оквир, који се не
косиca мoгућношћу формулисања проверљивих узрочних објашњења,ШTо
значи да она сведочи о усагласивости сцијентИCTИчкOr и xep-MeHeyTNчKOr
npNCTynа. Слично психологији, и друге дисциплинеизван домена
природних наука имају начелну могућност да задо-бију статус стриктне
научности, на тај начин што ће властите ри-знице идеја устројити тако да
буду у фунKЦији обjeктивHOг тести-paња, прибављања независних
сведочанстава и долажења до ве-родостојних доказа за сопствене теорије.
Позиција флексибилногсцијентизма не очекује да научно сазнање буде ни
више ни мањеод тога, а саме дисциплине са научним аспирацијама
разумевакао скупове динамичких сазнајних процеса, чији
епистемолошкиcTaTус није одређен једном засвагда.
На основу досадашњих разматрања о начелној
филозофскојкомпатибилности сцијентистичког и хepмeHeyTичкor npиступa
можемо да закључимо да је она досежна у оквиру позиције флек-
5.3aкkључна разматрања 159

сибилног сцијентизма. Као што смо показали, то становиште јеонтолошки

неутрално и не подразумева ригидно фаворизовање(физикалног) научног
сазнања, па је погодно да буде медијаторизмеђу аналитичке филозофије и
коHTиHeHTалHе филозофске тра-диције, са њима својственим
сцијентистичким и херменеутичкимобележјима. У ужем смислу, ова
компатибилност проистиче изиMанeHTHих потреба научног сазнања да
обезбеди са једне странеxeyристичку виталност, а са друге аргументативнy
CTPOrOCT -херменеутички приступ има драгоцен потенцијал у
хеуристичкомпогледу и малу доказну снагу, док сцијентистички прилаз
управоомогућава превазилажење тог дефицита, тј. долажење до вepодо-
стојних научних доказа, захваљујући себи својственом формули-сању
проверљивих узрочних објашњења.

5.2. Компатибилност сцијентистичког и херменеутичкогприступа у

филозофији психоанализе

Ако имамо у виду оно што би се могло назвати ФројдовомBJaCTИTOм

филозофијом психоанализе, њену поенту можемо и3-разити као тезу о
психолошкој компатибилности сцијентизма иxepMeHeyтикe.
Oвај
аустријски аутор није имао никакве дилемеOKо тога да психоанализа
треба да усвоји објективистичкe CTaH-дарде природних наука, као и да
је та претензија савршено ком-патибилна са коришћењем специфичне
методе тумачења у пCиXo-аналитичким истраживањима. Када су пак у
питању професио-нални филозофи, многи од њих - вероватно и већина -
сматрајуда је реч о непомирљивим становиштима и крупним
концепцијскимразликама, које онемогућавају плодну синтезу
сцијентистичког ихерменеутичког приступа у психоанализи. Тако
Гринбаум оштрокритикуje xepмeнeyтичкy филозофију психоанализe, а
Хабермас твp-ди да је погрешно сцијентистичко саморазумевање
Фројдовог учења.
160 M.Гoвeдаpицa, Фuлoзoфuja ncuxoaналuзе

По нашем мишљењу, у праву је оснивач психоанализе, а не

њеroвиригидни или једнострани филозофски истраживачи. Наиме,
твPдИMO да су обојица разматраних филозофа направили грешку pars
pro toto, узимајући део ривалcкоr приступа за целину његовог
значења,и да су управо због тога били склони да мисле како
психоанализа неMoже на ваљан начин интегрисати сцијентизам и
херменеутику.
Caгласно резултатима нашег разматрања Xабермасове фило-
зофије психоанализе, када овај филозоф критикује сцијентизам,он има
у виду његову ригидну или грубу варијанту, која подразу-мева
физикалистичку онтологију, односно непримерено настоja-ње да се за
све менталне процеce траже стриктно физички узроци.Утолико је
Гринбаум сасвим у праву када пише о ХaбepмacoBOM погрешном
разумевању психоаналитичког сцијентизма, показују-ћи да се његова
суштина не може свести на фаворизовање физи-kалистичких
објашњења, већ да се она тиче инсиCTиpaHa Ha фop-мулисању
хипотеза о узроцима у ширем смислу. Са друге стране,наша
разматрања Гринбаумове филозофије психоанализе показа-лa су да
овај филозоф сматра како је у Фројдовом учењу,као и уњеговом
филозофско-херменeутичком разумевању, изражено пре-цењивање
значаја херменеутичких принципа,односно експлана-торне улоге
такозваних значењских склопова и тематских веза, наоснову чега
можемо извести закључак да је амерички аутор,уcBојој генералној
осуди херменеутичког приступа психоанализи,Heоправдано
поистоветио то становиште у целини са његовOмMаксималистичко-
фундаменталистичком варијанTOM.
При томе, чини нам се да Гринбаум своју позицију није усвИM
аспектИMa профилисао као флексибилни сцијентизам- шTO на
одређени начин илуструје и његово помињано залагањe 3a нa-yчно
аpryмeнтиcaње у погледу педофилије-у чему се може тра-жити део
објашњења за његов непомирљив став према улози xер-менеутичког
приступа у филозофији психоанализе. HapaвHo,yкo-лико имамо у виду
то да амерички филозоф не само што уважава
 5.3akљyчна размaTpaњa 161

xеpмеHeyтику y cмислу вешTИHе eгзегезе, него и инсистира на ве-

родостојном тумачењу Фројдових текстова, његову оштру криTи-ку
херменеутичке филозофије психоанализе можемо схватитии као ствар
пуког терминолошког реферирања на карактер даTor неприхватљивог
супарничког становишта. У сваком случају, билокако било, налазимо да
сâм Гринбаум није екcплициTHO заступаоTeзy o Kомпатибилности
сцијентистичког и херменеутичког присTY-па у филозофији
психоанализе, у чему видимо разлику измеђy њe-roвe и BЛастите
позиције. Управо зато што је наше становиште блИ-же америчком него
немачком аутору, називамо га флексибилнимсцијентизмом, а не,
рецимо, умереним херменеутичким гледиштем.
Различите верзије схватања о инкомпатИбилностИ сцијентИ-стичке
и херменеутичке филозофије психоанализе могу се разу-мети као
последица полемичке ситуације, тј. узајамне теоријскеконфронтације
њихових пропонената. Као што то често бива, у та-квим ситуацијама
постоји тенденција да се у реаговању на једнуврсту екстремности
направи неки сувишан потез, односно да сеoдe у другу крајност.
Вероватно се из истог разлоra дoгoдилO TO да Хабермас превиди да
xepMeHeyTИчKa HenpиxBaTJbИBOCT rpyбoг(психоаналитичког)
сцијентизма не повлачи за собом оправданост редуктивно-
херменеутичког и антисцијентистичког (само)разуме-вања Фројдовог
учења, као и да Гринбаум неопрезно поистоветисцијентистичку
нeприxвaтљиBOcT мakcиMaлиcTичкe ваpијaнтe xep-менеутичке
филозофије психоанализе са начeлHOM пpoмaшeHO-шћу
херменеутичког начина мишљeња у вези са психоаналитич-Kим
истраживањима. Наша намера је да са позиције флексибиJ-ног
сцијентизма извршимо корекцију ових сувишних корaкa y
Хабермасовим и Гринбаумовим размишљањима, односно да пока-
жемо како у филозофији психоаналIи3e заступници сцијентистич-ких и
херменеутичких идеја не морају бити љути противници,већдa мoгу
успешно сарађивати у оквиру комбинованог пристyпа пIcИ-
хоаналитичком искуству, прилаза који је промовисао и сâм Фројд.
162 M.ГoBeдаpица,Филозофија nсихоанализе

Ha известан начин, критикујући Хабермасову критику сци-

јентистичког саморазумевања Фројдовог учења, Гринбаум
јеиндиректно пружио свој допринос развијању cXBaтaња o
усагласи-вости сцијентизма и херменеутике у психоанализи.
Амерички ay-тор је показао да херменеутички оријентисани
филозофи стварајулажни контраст између духовних и природних
наука, у том сми-слу што превиђају да је историчност објектаиcтрaживaња на делуи y
oвим дрим дисциплинама, па је неоправдано сматрати иX
специфичношћу оних првих. Ово у домену филозофије психоана-
лизе имплицира да историчност, контекстуална одређеност, па
исамопримена одговарајуће аналитичке хипотезе од стране
анали-занта/објекта истраживања - а то су карактеристике
сазнајне 0б-ласти за које Хабермас мисли да захтевају искључиво
херменеу-TИчKИ,Tj. дyXOBHOHayчHИ TpeTMан-нису препреке за
проучавањеу складу са сцијентистичким приступом, тј. IIO
oбjeKTИBИCTИЧKOM моделу природнонаучног сазнaњa.
Иако је Гринбаум тиMe жeлeo да поткрепи тезу о
сводJbИBO-CTN херменеутичког испитивања на строже научне
процедуре,сматрамо да на основу његових разјашњења можемо
да изведемозакључак о компатибилности двају различитих
приступа. Наиме,CBOдИBOCT (reducibility) треба разликовати од
компатибилности,зато што прво имплицира могућност да се
један поступак заменидругим, док компатибилност подразумева
важност или неопход-HOCT комбинованог приступа. На пример,
компатибилистичкO CTa-HOBИIITе у погледу односа између
приписивости моралне/правHe одговорности и постојања
каузалног детерминизма не имплицирато да се може одустати од
оног првог - да га треба елиминисати изаменити позивањем на
одговарајућа ретроспективна и проспек-тивна узрочна објашњења- већ
представља тврдњу о спојивостиузајамно незаменљивих и иредуцибилних
начина размишљања.
-
У OвоM коHTекCTY би проспективна узрочна објашњења представљbала oпpaB- дање за примењивање казнених
санкција за активности које се сматрају
5.3akљyчна разматрања 163

По аналогији са Oвом варијантом компатибилизма, тврдимода је и у

домену филозофије психоанализе оправдано говориTисамо о спојивости,
а не и о сводИBOCTИ двају приступа - без обзи-ра на то у којем смеру би
се настојала извршити редукција,на Xа-бермасов или Гринбаумов начин.
При томе, верујемо да није речо површној,него о суштинској аналогији,
зато што се у овом до-мeну xеpмeHеутика у значајној мери тиче
моралних, а сцијенти-CTNчки приступ каузално-детерминистичких
аспеката људскогпонашања.
У својој критици Фројдовог сцијентизма, настојећи да афиp-мише
анализантову слободну вољу и еманципаторски
потенцијалсаморефлексије, Хабермас је заступао идеју о излIечењу кao
paз-решењу или превазилажењy (природног) каузалитета.
Насупротсхватању које приписује оснивачу психоанализе, о природном
уз-pоковању психонеуротичних тегоба, он говори о каузалитету ана-
лизантове (историјске) судбине, сматрајући да ова врста узрочно-сти
настаје по случајности пацијентове друштвене интеракције,ида по истој
таквој случајности - само у другачијем контексту и ca ноBИм Другим, тј. у
оквиру комуникације са аналитичарем-може бити и превазиђена. Овакве
идеје заступника критичкO-xep-менеутичке филозофије психоанализе
Гринбаум с правом крити-kyје, и то на веома убедљив начин.
Ако оставимо по страни Хабермасово спорно приписивање редуктивно-

физикалистичког смисла Фројдовом сцијентизму,и даље остаје на снази

она примедба америчког филозофа која сеTNye погрешног схватања

психоаналитичког излeyeњa kao прева-зилажења каузалитета. Како год да

схватимо каузалитет у доменустварности који истражује психоaнализа -
нeурофизикалистички,историјски, менталистички или на неки другачији
начиH-

стриктно детерминисаним, а не хотимично учињеним. Наиме, и тада

има сми-сла кажњавати, и то ради будућности, тј. ради психолошког детерминисања будућer понaшaња у
правцу стварања страха од понављања исте активности.
164

M. Гoвeдаpица, Филозофија психоанализе

неодржива је теза о томе да се смисао успешне психоаналитичкетерапије састоји

у пацијентовом ослобађању од узрокованостивластитог искуства и понашања.
Очигледно је да Xабермаc ана-лизантову еманципацију схвата у складу са
традиционалIHOM фи-лозофском формулацијом о слободи као сазнатој
нужности, о зHa-ној граници која од спољашње детерминанте постаје предмeT
унутрашњег располагања, али таква интерпретација не можe обe-снажити
Гринбаумову опаску о томе да је инстанцијацију макојег облика каузалног
детерминизма логички погрешно сматpa-ти поништавањем каузалне релације,
релевантне за дати детерми-HN3aM.
Другим речима, мишљења смо да ни идеја о слободи каосазнатој нужности
не имплицира то да њеним задобијањембива суспендовано важење нужних
узрочно-последичних односа.УMecтo тога, cматрамо да нам на сазнању
заснована слобода омо-гућава да елиминишемо непожељна стања путем
отклањања њи-хових узрока (што истиче и Гринбаум), као и да нас сазната нуж-
ност доводи у прилику да можемо хтети оно што је нужан токдогађаја, такав да
не допушта алтернативне могућности, чимепреузимамо одговорност за властите
актИBHOCTи, упркос томешто сy оне стрИкTHO детерминисане (о чему се у својој
филозофи-ји психоанализе амерички аутор не изјашњава). Управо у тOM смислу,
и у домену психоаналитичког искуства постоји компати-билност између
сцијентистичког каузалног детерминизма и xep-MeHeyTNчке идеје о ослобађању
личности, а не њихова међусобнаиCKЉyчИBOCT, као што то сугерише Xабермас.
Додуше, Хабермас у својој филозофији психоанализе такoђe држи до везе
између каузалитета и слободе, али више фигуратив-Hо нeго на строг начин. У
овом смислу, он говори о ,,kayзалитетy судбине“ и о спојивости судбинске
узрочности cа pефлексивнOмеманципацијом анализанта, само је проблем у
томе штO реч,,cyд-бина“ нема теоријско, већ симболичко значење. Стога њеroBO
5.3akJyчна pазматрања 165

посезање за поменутом хегелијанском синтагмом више скриваHero што

открива компатибилистичку поенту. Оно за шта нам сечини да представља
рационално језгро те Хабермасове интерпpe-TaTИBHе конструкције јесте
мисао о томе да је индивидуалнO иC-куство анализанта пресуднO
услIOвJbeHO карактером његове интер-акције са најважнијим другим
особама, чија се рана историја неможе променити, али се, захваљујући
новом квалитету психоана-ЛINтNчкe иHTeрсубјективне комуникације, може
трансформисатипацијентов однос према сопственој трауматичној
прошлости.
Пpeмa Haшем разумевању, немачки филозоф хоће да кажеKaко је
суштина Фројдовог учења садржана у открићy yзpoчнеснаге случајног
стицаја социјалних и интерпepcoHалIHиX OкOJHO-CTи,y коHTeксту узајамних
односа на примарној породичној сцениaHализанта, док, са друге стране,
сматра да се успешноCT ПICИXO-аналитичке терапије не заснива толико на
аналитичаревом знању,колико на трансформацији типичног облика
психонеуротичнe друштвене интеракције, кроз нову игру случајности, у
виду лIин-ГBИCтичко-симболичке размене између психоаналIитИчаpа и
паци-јента. Међутим, ако би за отклањањe пcиxoHeypoTNчHиX Teгoбa била
важнија специфична друштвено-језичка инTepakциja Hero поуздано
психоаналитичко знање, онда психоаналитичар и не бибио неопходан као
пацијентов партнер за комуникацију,већ би сеи3лeчење могло постизати и
на спонтан начин, кроз погодне дpy-ШTBeHe KOHTaKTe.
То би значило да се делотворност психоанализе своди, у крај-њој линији, на
моћ сугестије и плацебо-ефект, шTO јe њeн оснивачупорно настојао да
демантује. По нашем схватању, из тога што јеузрочник одређене
психонеурозе нека случајно настала констела-ција интерперсоналних
односа у критичној животној епизоди изaнализантовог раног детињства-y
cмислу потискивања датог до-живљаја-не следи то да је и њено
превазилажење ствар случај-не, спонтаном друштвеном интеракцијом
проистекле, комуникa-
166 М.Говедарица, Филозофија психоаналuзe

ционе ситуације. Уосталом, Хабермас не пориче значај сазнања упсихоаналитичком поступку,

али га схвата на нетранспарентанначин, као кретање саморефлексије у оквиру узајамне
комуника-ције између аналитичара и анализанта, одустајући од извођења ја-CHиX закључака
у погледу компатибилности. За разлIику од oвогфилозофа, сматрамо да се може јасно
одредити то у којем смислупацијент ослобађа своју личност кроз психоаналитичко
сазнање.Према нашем виђењу и предлогу разјашњења, суштина задобија-ња слободе путем
фројдовског сазнања нужности састоји се у томеда усвајање адекватног психоаналитичког
каузалног објашњења,тj.обjaшњења о конкретним садржајима потискивања који узро-кују
његову психонеурозу, омогућава анализаHTy да дође у алтер-HaтиBHу cитуацију отклоњеног
узрока и саниране последице.
Са друге стране, Гринбаум инсистира на сцијентистичкој за-снованости и обезбеђивању
научне строгости психоанаJINTNчkOr yчeBa и TepaneyTCKOr поступка. Овај филозоф констатује
да јеФројд имао исправну сцијентистичку оријентацију-да је с пра-вом настојао да своје
учење устроји као научну теорију, која нудипроверљива и доказана каузална објашњења -
али оцењује дa творац психоанализе није био довољьно успешан у том правцу.Другим
речима, амерички аутор психоанализи истовремено при-писује сцијентизам и отписује
актуелни научни статус, допушта-јући могућност да ће се она тек конституисати као права
научнаTeopиja.
У овом смислу, упркос бројним разликама, Гринбаум и Xа-бермас деле оцену о томе да
се досадашњи резултати Фројдовогучења не одликују оним степеном прецизности и доказне
снагекоји је својствен природнонаучном сазнању, само што из тora и3-воде другачије
закључке. Наиме, Хабермаc зaкључује да пIсихо-анализа и не треба да покушава да буде
дисциплина као што суприродне науке, а Гринбаум резонује да не треба одустати од та-квог
циља, него увећати напоре ка проналажењу валидних доказа
5.3akљyчHa paзматpaњa 167

за Фројдово учење. У складу са заузетом позицијом флексибил-HOг сцијентизма, о

овом питању се слажемо са америчким фило-зофом, имајући у виду то да (не)научни
статус психоаналитичкетеорије није једном засвагда дефинисан, односно да се он
можеMeњати у светлости нових емпиријских - Гринбаум би додао:ванклиничких-
сазнања. Уосталом, за потребе нашег филозоф-ског истраживања и није од кључног
3Haчaјa aктyeлHи cтатус пCи-хоанализе, већ њени потенцијални домети у погледу
усагласиво-сти сцијентистичког и херменеутичког приступа.
Hеко би се могао запитати: зашто Гринбаум критикује пред-ставнике
несцијентистичког разумевања Фројдовог учења, акO Исâм сматра да психоанализа
нема научни статус? Није лIи се аме-рички аутор својом филозофском критиком
теоријских основапсихоанализе, заправо, веома приближио схватању да је реч пре
оједној убеђивачкој вештини или техници тумачења него о научнојдисциплини?
Заиста, овај филозоф констатује како Фројд и њего-ви следбеници нису успели да
изађу на крај са приговором о суге-стивности као кључу успеха психоаналиTИчкe
тeрапије, чимe ce оспорава њена научна заснованост. Он указује на огромну улогукоју
има ауторитет психоаналитичког терапеута, а у једној одверзија херменеутичке
филозофије - која долази до изражаја уГадамеровим списима - управо је
апострофиран однос према ау-TopиTeTy kaо конститутивни чинилац херменеутичког
облика са-3Haњa.
Cлично Хабермасу, и Гринбаум скреће пажњу на то у којојje Meри 3a тOк
псиxоaHалIитИчког разговора/поступка важна интерак-ција узајамних очекивања
између пацијента и лекара, напомињу-ћи како већ приликом првог поласка код
aналитичара анализантзна да се од њега очекује да прича о свом раном детињству и
ceк-cyaJHOM ЖиBOTу, као што и аналитичар од самог почетка очекуyje да
анализантова исповест потврди његову основну теоријскухипотезу, а уз то је у
позицији да продужава третман све до
168 М. Говедарица, Филозофија ncuxoaналuзе

Moмента док се не догоди прижељкивана конфирмација. Све штосмо у

претходним редовима изложили могло би да послужи
каоаргументација за тезу да се домен психоанализе тиче херменеу-
тичког искуства и комуникативне рационалности, али Гринбаумодбија
ту консеквенцију, зато што сматра да поменуте околноCTИне
угрожавају на пресудан начин Фројдов сцијентистички прo-rpaм. Према
нашем разумевању, објашњење за његов став можесе пронаћи, с једне
стране, у разликовању између сцијентистич-ког приступа или програма
и актуелног научног статуса псNXO-анализе и, са друге стране, у
одвајању Фројдове теоријске кон-цепције од психоаналитичке
клИHичкe пpаксe.
3axвaљyjyћи томе што психоаHалIИTИчкO учење нуди провеp-
JbиBa yзpoчна објашњења, оно се суштински одликује сцијенти-
стичким приступом и научним потенцијалом, без обзира на сте-neн
његове актуализованости. Ово је кључни разлог из кoјегГринбаум не
одступа од сцијентистичке филозофије психоанали-зе-упркос властитој
негативној оцени актуeлног научног статусаФројдове теорије- и не
прихвата херменеутичку опцију, која биподразумевала
интерпретативну релативизацију психоаналитич-ких тврдњи и
арбитрарност споразумевања између аналитичара иaнализанта. Сем
тога, за разлику од Фројдовог инсистирања наклиничком доказивању
психоаналитичких хипотеза, овај фило-зоф сматра да се
епистемолошке слабости психоанализе могy превазићи управо кроз
диференциран приступ њој својственојчврстој спрези између теорије и
терапије, односно путем при-бављања доказа експерименталног или
eпидемиолошког типа, учему видимо додатни разлог из којег
амерички аутор истрајава напозицији сцијентистичке филозофије
психоанализе.
Међyтим, овако испољена флекcибилност у домену фил0зо-фије
психоанализе, капацитет да се амортизују дискрепанције из-међу
потенцијалног и актуалног научног статуса, и између теори-је и
клиничке праксе, може се схватити и као индиректHа пIотвpда
168 М. Говедарица, Филозофија ncuxoaналuзе
5.3akљyчнa paзматрања 169

компатибилности сцијентистичког и херменеyтичког приступа.Према нашем мишљењу,

баш зато што се сцијентистички при-ступ тиче могућности, а не стварности неке теорије,
као и управозбог тога што постоји диференцирано јединство научних својста-ва
Фројдовог учења и арбитрарних одлика аналитичке терапије,може се говорити о
начелној сагласности између сцијентистичкеи xepMeHeyTичке филозофије психоанализе.
У својим разматра-њима Гринбаум ставља акцент на теоријске аспекте психоанали-зе, а
Хабермас на динамику аналитичке терапије, што је резулто-вало једностраним
заузимањем сцијентистичке и херменеутичкe позиције у разумевању Фројдовог дела.
Сматрамо да су таквиприступи произвели неку врсту нехотичног превида да психоана-
лIиза јесте то што јесте само као синтеза теорије и клиничке прак-се, при чему ова друга
није тек подручје примене и/иJIN TecTNpaHa Teopиjckиx xиnoтe3a, Hero у битном смислу
њихово извориште.Haиmе, не само што је Фројд био склон да у клиничкој евиден-цији
тражи доказе за своје научне претпоставке, него је још вишеи3 CBOr бoraтor иcкуcтва
aHалитичког теpапеута црпео најважнијаBJIaCTИTа теоријска открића. У том смислу,
оснивач психоанали3e је био дубоко привржен идеји да се најзначајнија
психопатOлOшKa и псиxиjатријска сазнања не уче из књига, него од властитих пa-
цијената.
HapaвHо да су и Хабермас и Гринбаум знали за ову чињени-цу, али стичемо утисак
да ниједан од ове двојице филозофа њуније у довољној мери уважио - први је
занемарио онај њен аспекткоји се тиче Фројдове тежње ка поузданој теорији, док је
другиовлашно прелазио преко хеуристичког потенцијала хермeHeyTич-ког искуства са
пацијентима. Како не би било забуне, напомиње-мо да Гринбаум на више места говори о
хеуристичком значајуIIcNXOaHaJINTNЧKих идеја, али пропушта да истакне њихово
хеpMe-нeутичко порекло.Што се нас тиче, сасвим се слажемо са аме-ричким филозофом
у погледу тога да је за научно унапређивање
170 М.Говедарица, Филозофија nсuxоaналuзе

психоаналитичке теорије неопходно тражити њену изванкJИHИЧ-ку конфирмацију, али, за

разлику од њега, сматрамо да је такођепотребно уважити витални значај херменеутичког
приступау психоанализи и у односу на психоанализу, тј. како у хеуристич-KOM KOHTeKCту
аналитичке терапије, тако и у смислу апликацијепсихоаналитичког интерпретативног модела
на друге областиљьудске културе и друштвеног ЖИBOTa.
Гринбayм је сасим у праву када у духу Фројдове мисли ука-зује да пацијент - као ни
личност генерално - нема привилeгOвaH епистемички приступ својим влacтитиM мeнталHиM
cтањима, по-rотово када је реч о његовим присећањима, у одраслом добу, натрауматичне
епизоде из најранијег детињства. Наше разумевањеHас самих увек је посредовано неком
макар имплицитно усвоje-ном теоријом и интерпретативним моделом, на чије усвајање пре-
cудHо yтичу доминантни културни обрасци и ауторитети у срединикојој припадамо. На
основу ових констатација, амерички фиJIO-зоф жели да оспори Хабермасово мишљењe о
томе како пацијентима последњу реч у потврђивању испраBHOCTN датe иHTepпpeTa-TиBHe
XиПотезе свог психотерапеута, приговарајући заступникуxepMeHeyTичкe филозофије
психоанализе како настоји да учинианализанта већим и важнијим арбитром од самог
аналитичара.
Нама се чини да у овом погледу Гринбаум помало симплифи-кује смисао концепције
немачког теоретичара, зато што се њенасуштина састоји у потенцирању значаја међусобнoг
споразумева-ња аналитичара и анализанта, напредовања у пацијентовој само-рефлексији
кроз интеракцију и помоћ лекара, захваљујући чемупсихонеуротичар тек и бива оспособљен
да се изјасни о конкрет-ној аналитичкој конструкцији која се тиче његове влIастиTе лIич-
HOCти. Другим речима, ни Хабермас не говори о томе да caмo-свесност подразумева
непосредне увиде субјекта у властитаментална стања, већ је схвата као постигнуће које је
засновано насоцијалној посредованости, на сазнањима о себи која се стичу
5.3akљyчHa paзмaTpaњa 171

од других, а тек у тOM кOHTeKCTY aналIизанT може да представљаконачну инстанцу

за верификациjy aналитичареве интеpпретацијео конкретним потиснутим
садржајима датог психонеуpотичногHCKyCTBa
Наравно, овде није посреди конфирмација у јаком еписте-мичком смислу,
долажење до валидних научних доказа, већ је речо провери и потврди хeyриcтичкe
дeлoтворнOсTи пcихоаналитич-ke теорије, у конкретној ситуацији проницања у
неcBecHe caдpжa-је пацијентовог психичкоГ живота. Анализант само у том
смислуможе и мора да буде контролна инстанца - пошто је реч о осве-шћивању
његовог несвеснбг, о његовом сазревању и о комплети-рању његовог индивидуалног
искуства и paзвоја- а то је за Грин-баумова enистeмOлOшKa очеивања недовољно,
док је за Xабер-масову херменeутичку перспективу мишљења ово и више
негозначајно достигнуће. При томе, указивање америчког проучаваоцапсихоанализе
да се и у домену природних наука истраживање да-тих феномена заснива на усвајању
доминантног теоријског oбpa-сца и интерпретативног модела, колико је у функцији
деeмaнтOBa-ња тeзe o специфичности духовнонаучног сазнања, толIИко можe
послужити и за сврху доказивања да је херменеутика компатибил-на са
сцијентистичким приступом, тј. да је херменеутички прилазважна компонента у
сваком научноистраживачком прогрaMy.
Нашим компатибилистичким разјашњењима могло би се при-говорити и са једне
и са друге стране, у смислу инсистирања дасу у оквиру њихових филозофија на делу
различити концептихерменеутике, односно интерпретације као њеног кључног садр-
жаja,при чему је врло вероватно то да би се ривалска становИIIITa сложила у погледу
одређења карактера ове различитости. Наиме,претпостављамо како би обе стране
инсистирале на томе да уcцијеHTиCTИчкOM кOHTeKCTY иHTepпретација подразумева
то да сe Ha Hеко истраживачко подручје стриктно примењује важећи тeo-ријски
модел - иако се до њега може доћи на арбитраран и кон-
172 M.Говедаpица, Филозофија nсиxoанализе

венционалан начин - док у херменеутичком оквиру овај појам озна-чава

узајамност споразумевања унутар саме области истражива-ња,што укључује
вишак слободе или неодређености и,cамиM тим, мањак строгости и
теоријске прецизности. У овоM смислу,суштина Хабермасове херменеутичке
филозофије психоанализетиче се премештања тежишта, од питања о начину
примене фpoj-довске интерпретације на конкретан случај анализантове
психо-неурозе, ка питању о начину аналитичареве и анализантове зајед-
ничке и узајамне интерпретације датог менталног поремећaja.
Међутим, ван сумње је то да је и у сцијентистичком контек-сту на делу
херменеутика као комуникативна рационалносT,y том погледу што примена
датог инTepnpeTaTиBHOr MOдeлa noдра-зумева интерсубјективну сагласност
унутар научне заједницe.CeM тога,у циљу одбране властите тезе, можемо
изнети и слeдeћa запажања. Неспорно је да свака посебна наука, као и свака
посеб-на теорија унутар ње, има своје специфичности, али на њих
требагледати као на разлике у степену, а не у врсти научности. Тако
ипсихо(пато)логија има своје специфичности, које се тичу важHO-сти и
карактера узајамне комуникације између истраживача и но-силаца процеса
који се истражују, што важи и за психоанализуkao зaceбан теоријски правац
унутар ове научне дисциПЛине.
Cтога не треба да буде спорно то да у психолошким и психо-
аналитичким истраживањима херменеутички приступ има већизначај и
сложеније значење него, рецимо, у физици, али одатле неследи да се
психоанализа може свести на херменеутику или да сефизика може лишити
хермeнеутичкиX садржајa. Другим речима,cматрамо да ниједна наука не
може без херменеутике, али истотако и да се ниједна наука не може
задовољити само херменеy-TИKOM.KoHCeKвенција тезе о томе да је
научност ствар степена, аHe Bpcте,јecте то да јe присуство херменеутике у
посебним наука-ма, такође, питање нивоа, а не суштинске различитости
херменеу-тичких садржаја. Колико год сцијентистичка и xepMeHeyтИчкa
5.3akљyчHa paзмaтpaњa 173

филозофија психоанализе опонирале једна другој, оне по природиствари не могу

на основу ваљаних аргумената да порекну значаj кључне одреднице у ривалскOM
cтановиШTу.
Да закључимо и овај сегмент наших разматрaњa. Cцијенти-стички (у ужем
значењу) и херменеутички приступ у филозофијипсихоанализе нису сводиви један
на други, већ су оба од кључногзначаја за разумевање Фројдовог дела. Уместо
опредељивања y форми или-или, сматрамо како сама ствар налаже да се
заузместав облика и-и, да се заступа позиција обостраног уважавањасцијентизма и
херменеутике, зато што су ови приступи компати-билни и потребни један другоме.
Покушавајући да донекле спe-цификујемо садржину наше варијанте
компатибилизма, опреде-лили смо се да је назовемо позицијом флексибилног
сцијентизма,зато што смо, са једне стране, уверени да је неригидни облик сци-
јентистичког начина мишљења гeнерално партнерски настројенпрема
херменеутичком виду сазнања и, са друге стране, због тогашто је
реч ,,херменеутика“ изузетно полисемична и неподесна дабуде прецизнија
одредница компатибилистичког становишта.
Удуху флексибилног сцијентИ3Ma,koMnaTNONJИCTNчKa фNJIO-зофија
психоанализе укључује тезу да је xеpменeутички приступод кључног значаја за
хеуристички аспект Фројдовог учења, ука-3ивање да се сцијентистички приступ у
ужем смислу тиче aргy-MeHTaTИBHe cтране психоаналитичке теорије, као и став да
ове двеKOMnOHeнте не могу једна без друге. Другим речима, тврдимо
даоправданост компатибилизма у овој области произлази из тora што Фројдов
сцијентистички програм, у ширем значењу, подразу-мева хеуристичке садржаје
херменеутичког искуства са манифе-стацијама несвеснōг - код психонеуротичара,
али и у односу наснове и на тзв. парапрактичне радње свакодневног живота- и
изтога што сцијентистички приступ, у ужем контексту, означаваpазличите видове
провере за психоанализу веома важних каузал-них објашњења, као и тражење
поузданих доказа за властито
174 М.Говедарица, Филозофија психоанализе

учење од стране самих психоаналитичара. ПIри томе, у постојањуова

два значења атрибута сцијентистичког/научног видимо разлOr више да
властиту компатибилистичку позицију одредимо каофлексибилни
сцијентизам. Према нашем схватању, важна пред-ност
компатибилистички обојеног флексибилног сцијентизма уфилозофији
психоанализе састоји се и у томе што ово становишTe не игнорише
значај непретенциозне примене пcихоаналитичкеNHTepnpeTaTNBHe
схеме у ваннаучним доменима, односно у пoky-шајима
саморазумевања других форми култypе и дpушTBeHOГNBOTa.

5.3.IIcиxoaHaJитИчKa KOMIaTИOиJIHOCT
објашњења и разумевања

Каo што је то приметио и сâм Фројд, психоанализа је

нанелаболну повреду људској нарцисоидности, упоредиву са оном
којује изазвало Дарвиново еволуционистичко сXватање о томе да ч0-
век потиче од мајмуна. За многе иHтeлIeктyaлцe, поготово онекоjи ce
бaве тзв. хуманистичким дисциплинама, неприхватљива јеи3BecHa
цpтa бpуталности која је распрострањена у психоанали-тичким
објашњењима људског понашања и самоизражавањa,Hа основу
сексуалних конфликата и трауматичних искустава у pa-HOM детињCтBу.
У том смислу, психоанализа је од самог свогнастанка била суочена са
јаким институционалHИM OTПOpNMa,y чИ-joj ce основи налази
непристајање на фројдистички начин MИ-шљења, према којем иза
сваке свесне радње и племенитих узлетаJbудског духа треба тражити
неко скривено значење, тј.Heкy He-свесну и по правилу ружну
cадpжину cубјектовог индивидуалногHCKyCTBa.Дpyгим речима,
психоаналитички експланаторни моделдонео је слику о човеку као
децентрираном субјекту, као бићучије свесно искуство није
центрирано/утемељено у себи caмOм,
5.3akљyчна pазматрaњa 175

што је за последицу имало неповерење према Фројдовим идејамаод стране оних који
безрезервно држе до људске аутономије иузвишености, до тога да човек зна шта чини и да у
свом чињењуније лимитиран и узрокован никаквим контингентним околнOCTИ-Ma
BJIaCTNTOr жNBOTa.
Сагласно таквом антифројдистичком начину размишања,људско понашање и
симболичко изражавање не треба каузалнообјашњавати, већ (непосредно) разумевати, кроз
уживљавање уњегове свесне садржаје и иманентно/аутономно одређене сврхе.Haша намера
је да у овом одељьку покажемо то да је неутемељеносхватање о редуктивно-каузалистичком
карактеру психоанали-тичке теорије, управо због тога што она представља парадигма-тичан
пример компатибилности каузалног објашњења и симбo-личког разумевања људског бића.
Осим тога, заступаћемо и тeзy да је антикаузалистички редуктивно-херменеутички приступ
чo-вековИм симболичким творевинама теоријски инфериоран, a He супериоран у односу на
психоаналитИчKN HачиH pазMишJbaHa.
Пре разјашњења психоаналитИчкe комIаTИбилHOCTИ, жeлИMO да истакнемо како је
сагласност између каузалности и симболизa-ције заступљена, на известан начин, и у
контекстима који се нетичу Фројдовог учења. Пошто смо се 3начењем каузалiHOCTи
вeћдовољно бавили у претходним разматрањима, сада је потребно дау циљу разумевања
овог односа најпре кажемо коју реч више и опојму симболизације. За наше потребе, биће
довољно разликова-ти шири и ужи смисао тог појма - први подразумева rенералнуупотребу
знакова за изражавање/артикулацију човековиX мислIИ O било којем предмету, док други
означава један специфичан BИДекспресије који се одликује преносним, прикривеним и
нејаснимупућивањем на неко субјeктивHO искуCтBO. Другим речима, сим-болизација у
најширем смислу означава све облике језичког- kakо год схватили језик - представљања и
описивања светa исвecHог искуства, на јаснији или мање јасан начин, док се онa y
176 M.ГoBeдapицa, Фuлoзофија nсихoаналuзе

ужем смислу тиче само мање јасноr/3aгoнeтноr изpaжaвaња наj-осетљивијих

менталних садржaja.
Важно је напоменути и то да се значење овог појма не састојиcaмo y
саопштавању другима властитих мисли и осталIиX мeнTал-HNX cTaњa,Hero и у
caмоизрaжавању, тј. у довођењу до свестиconcTBeHOr иCкуCTBa. IIpемa
нашeм сxватању, без симболичке ар-тикулације не би била могућа не само
комуникацијa међy љbуди-ма, него ни разумевање властитих доживљаја, као
ни каузално--MeHTaJIистичка објашњења људских поступака на основу сyбjeк-
TOBИх интенЦионалHих стања - пре свега, жеље и веровања.Haимe,жeлeTи да
се нешто догоди и веровати да се та жеља можеonTиMалHO остBариTИ путем
извршења одређених радњи- а то сукључни елементи менталистичких
узрочних објашњења људскогпонашања - могуће је само акo су ови садржаји
психичког живо-та симболички артикулисани и повезани, јер се једино на тај
на-чин испуњавају услови да се доживљајима дате индивидуе при-IIише
атрибут интенционалности, тј. свесне усмерености. Без об-зира на то да ли се
варамо или не онда када нечију жељу и веро-вање сматрамо узроком
одређеног понашања, неспорно је да тадаимплицитно признајемо сагласност
или везy измeђу кayзалHOстии симболизације, што је консеквенција коју
заступници редуктив-нO-хepмeHeyтичkor HaчиHa MишЉьења настоје да
избегну.
ПIpи томе, управо је за присталице разумевајућег односa npe- ма
људском понашањy кaрaктеpистична ова врста менталистич-ког размишљања,
која се може представити у форми практичногсилогизма, чију велику премису
чиHи Heка кOHкpетHа жеља, малуодговарајуће веровање о начину остварења
те жее, а конклузијуприступање њеном делатном испуњењу, у ситуацији за
коју се ве-рује да је погодна за то. Наравно, представници редуктивнO-xep-
MeHeyTNykor Cтановишта могу тврдити да је у овој врсти објашње-ња реч о
телеолошком детерминизму, а не о каузалној, условље-ности, али они не могу
оспорити то да је легитимно и другачиje
5.3akљyчна pазматрања 177

тумачењe-оно по којем су жеља и веровање не само разлози уnoMeHyTOM

cилOгИ3Mу, него и узроци радње која се тиче његовеконклузије. Стога, сматрамо да је,
и независно од домена психо-аналитичке теорије, неутемељена теза о начелној
психолошкојинкомпатибилности објашњења каузалних веза и
разумевањасиMбoличких израза у људском понашању.
Ha чeму се заснива психоаналитичка компатибилност каузал-ног објашњења и
симболичког разумевања? Одговор на ово пита-Hе задире у срж Фројдовог учења,
зато што се тиче његовe KOH-цепције потискивања. Према схватању оснивача
психоанализе,ynpaBо пIOтискиBање има, с једне стране, узрочну улогу у настаH-ку
психонеуроза, парапрактичних радњи свакодневног жиBOTa,снова и осталих
менталних феномена, док се, са друге стране, оноувек манифестује симболички, и то у
ужем смислу симболизације,која захтева додатни интерпретативни труд да би се
могла разумети.Aко и3двојимо психонеурозу као пример, можемо уочити да
Фројдњен узрок не проналази у самом непријатном догађају из детињ-CTва, већ у
његовом потискивању, тј. деформисаноM дOжИBJaBa-њу и одговарајућем
прикривеном симболичком изражавању.
Када би узрок психонеуротичних тегоба лежао дословно удавно прошлом
догађају, оне се никада не би могле санирати-3ато што се прошлост као таква не може
мењати- али, пошто јеовде реч о каузалној улози потискивања тог догађаја, његове бо-
лecHe MeHTaлHe nOcJIeДNЦе могу се елиминисати кроз уклањањерелевантног
узрочног чиниоца, тј. патолошког вида пIcиXичкe pe-пресије. У овом уклањању узрока
дате психонеурозе кључну улогуима адекватно тумачење загонетних симболичких
израза псиXо-неуротичаревог искуства, што убедљиво сведочи о компати-билности
објашњења каузалних веза и разумевања симболичкихизраза у психоаналитичкој
теорији. ПIри томе, ове две компонентеФројдовог учења неодвојиве су једна од друге,
и несводиве једнаHa дpуrу,зато што се једино на позадини психоаналитичке
178 М. Говедарица, Филозофија ncuxoaнaлuзе

каузалне хипотезе могу научно тестирати ефекти разумевања сим-

боличких манифестација психонеурозе, исTO као што се јединопреко
херменеутичког поступка може учинити терапеутски дело-творним
фројдистичко објашњење релевантних каузалних Be3a.Сматрамо да нам
овакав степен међузависности пружа оправдањеза тврдњу да између
објашњења и разумевања у домену псиXO-аналитичког учења постоји
компатибилност у јаком смислу.
Kako cтоје ствари са узрочном улогом и симболичким мани-
фестовањем потискивања код других менталHИX фeнoмeHa?Многи
сматрају да су психоанаитч бјашњења применљивасамо на подручје
патолошких облика људскоr искуCTBa, TBpдећикако је неоснована
Фројдова претензија да их примењује и наванпатолошке домене људског
понашања и културног изражавања.Ако би они били у праву, то би
значило да се може говорити о те-оријској оправданости психоаналитичке
спреге између узрочногобјашњења и симболичког разумевања једино у
односу на мен-талне поремећаје, а не и у ширем или генералном смислу,
тј. ондаkaда је y питању ментални жиBOT y целIини. ПIо Фројдовом сXвата-
њу, када је реч о односу између каузалних и симболичкиX аспекa-та
пIотИскиBања, не постоји суштинска разлика између патоло-шког и
нормалног менталног функционисања, зато што је у обаслучаја присутна
строга паралелност узроковања и симболизацијеMeHTaлHиX caдpжaja.
Према нашем разумевању, оснивач психоанализе не доводи уcумњу
постојање квалитативне разлике између менталног здpa-BJba и MeHTaлHe
болести- не тврди да је свеједно бити психичкиздрав или болестан - али
сматра да се и нормална и патолошкастања заснивају на истој схеми
каузалне везе између мањег иливећег потискивања као узрока и
пријатнијег или болнијег квали-TeTa MeHTaлHOr иCкyCTBa кao послeдице,
однOсHO, Hа истOм мехa-низму сиMболичkOг изpaжaBaњa пOтNCHyTих
менталHих садржаjа,у лакшем или тежем виду. Другим речима, оно што је
зaједничко
5.3akљyчHa paзмaтpањa 179

зa мeнтално здравље и болест јесте то да су обоје узроковани не-ким степеном

потискивања и обликовани његовим симболичкиM манифестовањем, док њихову
различитост треба тражити у нивоуи карактеру овог заједничког базичног процеса. У том
смислу,Фројд указује на заједничку структуру симптома, сна и омашке,односно истиче да
су снови и парапрактичне радње свакодневногживOTa MиHИ-Heypo3e,ncNXOHеyрозе у
малом, док за психонеуро-тичне тегобе пише да представљају увећану верзију нечега што
ce дешава у нормалном менталном животу. Сматрамо да оваквопроширење домена
важења психоаналитичке теорије потискивa-ња, на ментални живот човека у целини,
намеће додатне тешкоћеу погледу прецизирања специфичних узрока психонеуpoтичHиX
поремећаја, тј. патогених размера репресивности, али и да зау3-врат омогућује
кохерентну фројдистичку слику о љьудском бићу,која подразумева компатибилна
узрочно-објашњавајућа и симбо-лIичко-разумевајућа гледиштa.
Када је реч о парапрактичним радњама свакодневног жиBOTa - о омашкама у говору,
читању и писању, о заборављању добропознатих имена или властитих намера, о
случајним радњама исличним појавама - њихов технички назив указује на то да се
онеразликују од човекових типичних практичних постyпaкa,шTO Ta-кође може навести на
закључак о томе да је у питању нешто акци-дентално за љьудско понашање, нешто што
нема есенцијални зна-чај за нашу генералну слику о човеку. Међутим, чини нам се да
јеTakвO 3акључивање погрешно, да је неоправдано однос измeђy практичних и
парапрактичних радњи дефиниcати прекO OпO3иT-них појмова есенцијалнбг и
акциденталног, због тога што је реч олицу и наличју једног истог процеса, што значи да је
неопходноизбећи поједностављивање и настојати да се људско понашањесагледа на
сложенији начин, тј. сагласно комплексној/композит-ној структури личности. Наиме,
сматрамо да је парапрактичнO понашање део истог каузалног ланца којем припада и
практично