Ispitivanje sluha - audiometrija Definicija Audiometrija obuhvaa svako ispitivanje sluha, bilo bez pomagala ili uz pomo elektroakustikih

aparata. Akumetrija je ispitivanje sluha pomou glazbenih ugaalica (vilica).

Podjela nagluhosti Gubitak sluha moe nastati uslijed poremeaja koji zahvaaju vanjsko i srednje uho, tzv. provodna (konduktivna) nagluhost, ili poremeajem unutarnjeg uha, 8. modanog ivca i viih modanih centara kada govorimo o zamjedbenoj (perceptivnoj) nagluhosti. Ukoliko je poremeaj zahvatio i provodnu i zamjedbenu komponentu govorimo o mjeovitoj nagluhosti. Provodnu i zamjedbenu nagluhost moemo razluiti usporeujui prag ujnosti kada se zvuk provodi zrakom (zrana vodljivost) s pragom ujnosti kada se zvuk provodi preko kostiju lubanje (kotana vodljivost). Zranu vodljivost odreujemo tako da zvuni podraaj (glazbenu ugaalicu) drimo ispred bolesnikova uha. Zvuni podraaj prolazi kroz cijeli sluni organ (provodnu i zamjedbenu komponentu). Kotana vodljivost se procjenjuje tako da se ugaalica prisloni na kosti glave (mastoid, tjeme) te se na taj nain zaobilazi provodni dio slunog aparata. Metode ispitivanja Pokus zrane vodljivosti izvodi se tako da se ugaalica postavlja ispred uha ispitanika i normalno ujeeg uha (lijenikovog) za lijevo i desno uho. Na taj se nain procjenjuje da li postoji nagluhost i je li ona obostrana. Weberov pokus se izvodi tako da se ugaalica pritisne na tjeme, a bolesnik odgovara na koje uho bolje uje. Ukoliko postoji provodna nagluhost jednog uha bolesnik uje bolje na nagluhoj strani, a ako postoji zamjedbena nagluhost jednog uha bolesnik bolje uje na ujuoj strani. Pokus po Rinneu usporeuje zranu i kotanu vodljivost za svako uho pojedinano. Bolesniku se ugaalica postavlja naizmjenino ispred uha i prislanja se na mastoid, da bi se doznalo kojim putem bolesnik bolje i due uje. Normalno je da osoba bolje uje zvuni podraaj prenoen zrakom. Meutim ako postoji provodna nagluhost bolesnik due uje zvuni podraaj kada je prenoen kostima lubanje. Schwabachov pokus slui za usporedbu ispitanikova i normalno ujeeg uha. Lijenik prislanja ugaalicu naizmjenino sebi i ispitaniku na mastoid. Ukoliko ispitanik prestane uti zvuni podraaj prije lijenika kod ispitanika postoji zamjedbena nagluhost. Kombinacijom ovih testova lijenik moe ustanoviti postoji li nagluhost kod ispitanika, je li ona obostrana ili jednostrana, te da li je rije o provodnoj, zamjedbenoj ili mjeovitoj nagluhosti. Audiometar je ureaj koji slui za kvantificiranje gubitka sluha. Audiometar stvara zvukove odreenih frekvencija (od 125 do 8000 Hz) i intenziteta, tako da se ispitanikov sluni prag moe odrediti za svaku frekvenciju. Gubitak sluha se mjeri u decibelima (dB), a rezultati se prikazuju u obliku grafikona (audiograma). Govornom audiometrijom odreujemo na koje intenzitetu su rijei prepoznate kao razumljivi simboli. Govornom audiometrijom ispituju se vie razine slunog puta (funkcije viih modanih centara). Timpanometrijom mjerimo otpor provodnog dijela slunog aparata (srednje uho) energiji koju nosi odreeni zvuni podraaj, mjerei omjer apsorbirane i reflektirane zvune energije. Kada se kod nekih bolesti povisi (ili smanji) otpor u srednjem uhu vie energije e biti reflektirano (ili apsorbirano). Rezultati se prikazuju u obliku grafikona (timpanograma). Odreivanje slunih evociranih potencijala je mjerenje bioelektrinih izbijanja sredinjeg ivanog sustava na povrini glave prilikom podraivanja organa sluha. Na taj nain mogu se zabiljeiti izbijanja viih modanih centara slunog aparata, te se moe odrediti mjesto oteenja sluha u sredinjem ivanom sustavu. Ovaj je nain odreivanja funkcije slunog organa posebno koristan kod male djece za koju se sumnja na teak gubitak sluha.

etrijske metode ispitivanja ula sluha

Kod svih stanja nagluvosti neophodno je ispitati ulo sluha odnosno njegovu funkciju. Ova ispitivanja treba da daju odgovor na pitanje o kom se tipu oteenja sluha radi (konduktivni, perceptivni ili meoviti) odnosno u kom segmentu slunog aparata je lokalizovana patoloka lezija kao i u kom stepenu. Osnovni audioloki testovi za ispitivanje stanja sluha dele se na kvalitativne i kvantitativne, ali se oni u toj meri prepliu, da ova podela praktino i nema kliniki znaaj. Kvantitativne metode nam pokazuju kakvo je stanje sluha nagluve osobe u odnosu na normalan sluh, dok kvalitativne metode otkrivaju mesto oteenja sluha. Najjednostavnije metode kojima se moe ispitati sluh su apat i govor, kao i kvalitativne metode ispitivanja sluha zvunim viljukama (Rineov, vabahov, Veberov, eleov, Bingov test itd.). Iako spadaju u istorijske postupke, one jo uvek imaju svoju vrednost naroito za grubu dijagnostiku orjentaciju. Savremena audioloka dijagnostika podrazumeva primenu itavog spektra ispitivanja radi dobijanja to preciznijih podataka o stanju ula sluha. Tonalna liminarna audiometrija je u svakodnevnoj klinikoj praksi osnovno sredstvo za ispitivanje stanja sluha. Ona se sprovodi pomou elekroakustinih aparata audiometara, koji su u dananje vreme u potpunosti digitalizovani. Oni proizvode iste tonove u rasponu od 125 do 16000 Hz i sa pojaanjem svake frekvencije za 1 ili 5 dB u opsegu od 0 do 120dB. Njima se ispituje vazduna (preko slualica) i kotana (preko vibratora) vodljvost zvuka. U rutinskoj klinikoj proceduri ispituje se obino frekventni opseg od 125 do 4000 Hz (referentne frekvencije od 500,1000, 2000 i 4000 Hz). Ovom metodom se praktino ispituje prag ujnosti istim tonovima i u zavisnosti od stepena pojaanja pojedinih frekvencija stanje sluha se moe oceniti kao normalno (0-25 dB), blago oteenje (25-40 dB), umereno oteenje (40-55 dB) umereno ozbiljno (55-70 dB), ozbiljno (70-90 dB), veliko oteenje (90 dB i vie). Ispitivanje referentnih frekvencija ima najvei znaaj s obzirom na to da se radi o podruju ljudskog govora i njihov pad ispod 40 do 50 dB onemoguava normalan socijalni kontakt. Vrednosti pojaanja pojedinih frekvencija unosi se u mreni koordinatni sistem koji se naziva audiogram. Prema izgledu krivih za vazdunu i kotanu provodljivost i njihovom medjusobnom odnosu procenjuje se kvalitet sluha (perceptivno, konduktivno, meovito oteenje). Govorna audiometrija koristi se za procenu razumljivosti govora kao i procenu mogunosti audioloke rehabilitacije. Izvodi se tako to se pacijentu na odgovarajuim intenzitetima, preko slualica ili u slobodnom zvunom polju, emituju uglavnom dvoslone rei koje on treba da ponovi. U vokalni audiogram se na apcisi upisuje intenzite izgovorenih rei, a na ordinati procenat korektno ponovljenih rei. Osoba sa normalnim sluhom ima 100% razumljivost na pragu od 20 dB. To se predstavlja krivom normalnog govornog audiograma koja je u obliku izduenog slova S. Kod konduktivnih i perceptivnih oteenja sluha dobijaju se krive razliitih oblika i poloaja u zavisnosti od stepena oteenja sluha. U klinikoj praksi je sve vie u upotrebi metoda registrovanja spontane otoakustine emisije (SOE) koja se bazira na injenici da samo zdravo uvo moe odgovoriti na akustinu stimulaciju. Ovakav tip provocirane aktivnosti je jedno od svojstava ouvanih spoljnih elija Kortijevog organa u unutranjem uvu. Metoda ima poseban znaaj za ranu detekciju oteenja sluha kod novorodjenadi ve nakon 72 sata posle rodjenja. Audiometrija kojom se belee evocirani potencijali (BERA) predstavlja, kao i otoakustina emisuja, objektivni nain registrovanja aktivnosti pojedinih segmenata akustikog aparata, poev od kohleje do kore velikog mozga u kome su smeteni sluni centri. Princip ovakvog ispitivanja baziran je na registrovanju promena u elektroencefalogramu koje nastaju nakon akustinih stumulacija. Za ispitivanje funkcije konduktivnog sistema ula sluha kao i registrovanje patolokih stanja u srednjem uvu u svakodnevnoj praksi se koristi impendancmetrija odnosno timpanometrija. Ova metoda je naroito vana kod ispitivanja konduktivne redukcije sluha koja se javlja kod dece usled razvoja hroninog sekretornog otitisa. Na osnovu ovih ispitivanja sluha, pored ostalih, donosi se odluka o nainu leenju nastalog poremeaja.