

Vasant G. Rele

 

nA
 Sad
 l

SADRZAJ


v odgnala:
Te Myeo Kuli
G Rle UVOD..
UVOD .. 
P:
REC AUORA . .. 


Vučkoć Moje 

Iavč:
av PREDGOVOR .  
PREDGOVOR  

Tko, No d Nasanak knjg Fzčk rj Dšabandhua

 Copyrght  by ko No  Pdvz Dšabandhua Saj ngvg srca. Nppun
prdlz za bjašnjnj fnmna scan npravns
Kor Srdn npavlns Js pdvz
z Prdlz bjašnjnja
 Vea Ćepekovć
nmna pdvga Dgrsa
D grsa
Ppr
Mao Aoić Pgavl 
NAUKA  I ILOZ
LOZOJA
OJA JOGE.
JOGE. 
Koce Dncja razlčh jga Prbn krac za pszanj jg.
Vukoć Moje Jama njama asana, pranaama. Rgulsan  knra
Šm
dsanja Klaskaca dsanja. Jga dsanj nran vj.
ko No ,  Thnka pranaam Plžaj za prakkvan panajam
Prajaara darana đana  samadh Značaj razlčh
Tr  grana Paanđaljv jg Važns dharan
Pglavlj 
SBN 86-77820426 JOGA VEZ


VEZBE BE...
... . 

Jgjsk vžb aunmn nn ssm Sm-

pačk  crbralnkčmn lmn. Sažak aunm-
 ng nng ssma Smpačk d njgva svrhasvrha
•
Smpačk  para
parasm
smpačk
pačk
Pglavl 
ANRČKA ANAOMJA VACA NADI
ČAKRE ŠAI.
ŠAI . . . 


Nv pmnu u jga laur. Pža da  pngala na
da. Plžaj  ps sušuma nada. Knrla sušumn
2 3

pnišava vrm anna mć s razvija krz sšmn đnana jgm ri bandh i nihva vžba Nihv icaj na
Čakr ii plkssi PlžaV i mći čakri Dakni  rakin šaki
Plža anmn n Na srkr a Nsvsna knrla
Lakini šak Kakni šaki Sakini
Sakin i šaki akini šaki kaabličnih smnji Prba da s sšmna svsn kn-
riš Przvd nada ssr pran i apan Band ha i
Pglav�  pranaama svar svsn knrl kndaini
KUNDA INNENN POLOZA
KUNDAINNE FUNKCIA    
POLOZA I FUNKCIA . 

aansvna
aan svna kndalni
kndal ni darj naprirdn Kak drgi
naprirdn mći Kak Pglavlj 
pisj kndalin Plža kndalini Plža i ps kand BUĐENE KUNDALNIJA PRAKSOM MUDRI     

Analiza plžaa Kanda i kndalin Kndaln i sš mna

sšmna


Sakičalan mdra Ssr prana  apana vaja  bian za

Kndalni i brahmadvara Bđn kndaini Kndalini i svsn simlacij kndalini Sanmki mdra i njna


šs kapia k vd d brahmarandhr Praga za važžns Khčai mdra njna važns i ki Khčar 
va
prklm vasana. Dinicija randhr kral mđ mdrama Rzai khčar mdr na cirk
acij ki Njna pmć pri zavaranj pran  l
Pglav  Prdžnj zika ka glavni akr Md prdžnja
DENIIKACIJA KUNDANI S DESNIM VAGUS Važns krjanja zika nad Važns mdri Samjama
ŽIVCEM      za priprm kndaini za dlvan
Kndalni živac Kndalini s pisvć sa vagsm
Vags živac
živac prkl i nkcia dinsv ns vags živca
dinsvns Pgavj 
Dvdna i dvdna vlakna (kiva) Nihv nkcij Ni AŠA SID   
AŠA
hva knrla Dvi vagsa Pmirnj čigdnih Nivkalpa samadhi Ašha sidi Anima ili mkrksms
anmalja Kndal
Kndalni
ni dgv
dgvara vags živc
ara dsnm vags Maksima il makrksms. Langhima ili akća Garima ili
I
graviacia Prapi ili sph Prakama ili prbn scanj
Pglavj  Vasivam ili pdjarmljivan lšhavam ili iščzavan.
PANČA PRANE I PANČA VA VAU
U 
   Objašnjnj vrvansi
vrvansi sidhia.
Pačapran Udanapranasamanaapanavjana Fizi-
šk bašnn pančaprana Odrđvan plžaja i Pglavlj  
nkcj pančapran Plža dan. Lkacia pran SAŽEAK
SAŽE AK KNIGE
KNIG E 
Lkaca saman Lkacia apan Lkacja van P pa- Načna dinija
dinija kndalin
kn dalin g
rana P vaja
vaja Njihva nkcja
nkcja
DODAAK
Pglavlj  REČNIK NEPOZNA RČ  POJMOVA     .  

BUĐENJE KUNDALlN ANDA POSUPKOM   .  .  .

Band ha  mdra Svaran kndalini pčaljivm Razlika

zmđ asan i mdr Sprirs haha jg nad
 9


anki ngu mišićavi lis vaa š pkauju da nij dvljn

lisv
PREDGOVOR vžba a pak psduj mć da raskin anc snagm
Nastanak kn   svg la. Glas mu ni bi ni lp nii ipnički Mć da s
raskinu anci prpsavlja aski igd i snagu mišića. Ali
6..
926 godin inee pod pokrovtteeljljsstvom B om bajskog ičk
i čkm
m ild
ildmm Dšabandu nij ni idalka nalikvaa
esne na aličara pa j bil čigldn da svj pdvg n i-
Medc insskog Saveza Dešabandhu je de monstao zavln
cin
fenomene, takve k kaao što jje no zausta
e voljljn tavvlane ra
.
raddiialno og I vdi svjm ičkm snagm vć pr nkm snagm
lsaa s obe strane  zausta janne kuca
tavvlja n  a sr
s rca kja dlluj u njivj padini T j čini snagm
leppoočnog puls
sle držljivsi Nij npdn da ulim dubk u  ali
i ne ke retke
za nekolilikko momenata. Pokazao je takođei kkoose i kon a mgu isaći jdnu svar Dk apadna iička kulura
podvge, kao što je str treejjaašoo, cepanje vla lass . uo e
pomoću strele s rasto tojjanja 1 5 d o 2 0 s top
to p a  P r e k  n psvćuj vlku pažnju razvju p i gacins
gacinsii l-
gvozdeni a annac debljijinne 3/8 in inčča sao sna g o m  g te! a
v o sni mišić
mišića
a indijsk
i ndijsk m
m ičk
ičk kulur
kulur
 s drug sran
sran
Lanac je bio fiksiran n a eednom kra rau: a n g a  e  edn m imaju a cij pvćanj snag idžljvsi Mslm a s 
trzzae
tr emm pepolo lovvioio To jjee iz valo opste cuđene : sn 
iz pkaal kr džanj ndjsk armij u ndavnm rau
s u tr traaži l objašnje jennje i n u di li ooddgovor, svako nnaa svo nac� 
Neki su mis islliiii da je to učin iniio snagom kontrole Oh  Dešabanhua
l a s stta
mšć ćaa dru gi s u govorll o ssučaju pu ls a ddaa jjee ttoo bntr troo  s ao
ipnn oza Da je hipnots
hip saan čovek ji mu .e k o kušaću sada dajn da pišm raiči pd-
s da j to z zvvršen vg kj j svari Dšabandu a akđ i sanj njg
pus A bio je i nekih koj s u ms pomoc
nervnom kontroo omm Dešabandhu je to vrš ršo u z vg a km i pdviga Nsrćm pdvii kji su
me Sig rnoo svi
iguu rn da iđn pd pkvjsvm bmbajsk mdicnsk
poznavanja jog nauke i pranaja jam
saznau stvaran uzro rokk th retkih fe fennome n a  Ja
J a
tom m a
 a
da I unij vršil su s u kasnim včrnjim časvima pa nij bil
mguć jasn paža ir na njgvm icu Mđum ja
medicn nsski stru ruččnjac, znajući kako rade anato
iziolo loggija ljljuudskog te tea, tre rebba da bu posob to d a b- sam psmara izvđnj isi sva u bljim uslvima
jasne, ai ččaak je i nj n jima ttoo tteeško oba voo Mozda no to
assnv Ispiivanj j sprvdn prd sudnma mdicinskg
nijijee normalno za ččooveka kkooji živ ivii na nižem n �vou vvbrac, kdža  nklik gsiju Ja i mj asisn dkr md-
rmaalno za on e koji žve na I o vs seem V VOO V- cin dabrani sm da dam aključak  isnis njg-
jeste norm
bracijijaa Mišć ćii srca, ta takkođe kkaao ae I c!�a, kO ob?n o vi vrdnji u svm všaju ša sm svarn vdli i
ni su pod kontr troolom, de lu lujju kkaao vonn ms sc u z ppoomoc I- sćal sga su nan bili pružn najblji usvi da ps-
vesih meto todda i postupaka oj se koste za postz zaanee aram sv ibia Saviš s j sprvdn pri punj
všeg nniivoa vibrracja, uskla
vib lađđenog s beskona? n im    .0 ' dnvnj svi Osavićm na sanu ngv sljačk
išeem teesn raz
te m po da opiš
opustitite izck
razv  iz pdvig sam p sb dvjn vličansvn bavićm
zgle
ledd tog gospodina. Srednh h je g od in
inaa, sredne VIn , e
ne s pdvigm knrl srca i pulsa kji su d najvć
vtk jennim gr udm
ea s ne baš dovoljljnno azvije
og tte
tko maa da bb se važnsi a sudn mdicin  ivđnj s sasjal
ča
etitič
diti sa srednje razvijen im atltle rem
re m , d u gi h
1
d zausavljanja adijalng pulsa na članku uk. km
sa sća
sća sam adijalni puls njgv
njgv dsn uk a mj
assn puls na lvj uci kli sm mu da zausavi pus
na članku dsn uk. Pi m j dubk udahnu pa j
nakn piik šs skundi usldi dubk izdah. Na pi-
anj da l sćam njgv puls dgvi sam dičn.
Onda sam zapazi ubavanj pulsa za dv li  skund,
nakn čga j usdi snažan izdah a pm j usldil
uspavanj km dvi skund i nda ppun
psanak pulsa. Nakn jdng minua pnv mi j
psavjn pianj sća
sćamm  puls? Na ša sam p
dgvi dičn. s uslvi su pajali jš minu. Nakn
ga šabandhu
šaban dhu j ka da mž zadžai
zadžai svj
svj puls
p uls jš
jdan minu a dk j  izgvaa si sam dva ili i
iščza. Savi sam mu  d
pulsaa pa j pnv ppun iščza.
puls
znanja, na ša j n pkmnaisa da s i  pnkad
dgađa Pm sm s uvi da mž zausavii sv puls
za čii minua z vm dk nisam sća puls si
sam da mu pdhavaju psi. uka mu j bila živa ali j
mal pmdla kža km svih ih zbivanja pus s
nman dvja na članku dug uk, u ša m j uvi
svdčnj mg asisna ada sm zamnili msa u 
sam s i sam uvi Psmaač
Psmaačimaima kji su izazili sumnju
mgućii sm da psmaa
psmaaju ju izbliza gčnj njgv uk
i pdlakc. P spivanju ih mšića kada j pnv
zausav puls kili sm da su sasvim gipk  saviljivi
b j pzna da s u jdnj ački nikakvm gčnjm
n mž zausavii aijski pus i cikuacija Na vćini
vna k mž da s uspi sam kada su duž vmna
sgui mišići.
Sldć sv sca sm adili sskpm na
azičiim dvima gudi. Pcsi dubkg dsanja 
snažng izdsanja su pnavljani i za nklik skund
mg s čui pdhavan kucaja sca, nda uspa

vanj pa s ppun
ppun zausa vl ajanj ppung pkida
zausavl
kucanja sca znsil j  skundi. ada su pnv pčli
kucaji, nasup j gulan pdhavanj sca, p
ng š j jš jdnm zvuk pnv psa gulaan.
kupn ajanj h pjava nubičajng kucanja sca
p ppung zausavljanja, pa d pnvng bnavljanja
nmalng ima iznsl j  skundi. Ov nači
pminm zbg čnjnc da j u jdnm i dugm suča suča
pid pd zausavljanj pusa i kucanja sca aja 
skundi. Šaviš u s javlja nubčajm iam u ajanju
d  skundi, naim  skundi plimnang ubrza ubrzavanja
vanja
 skundi zausavljanja i  skund pvaka na nmaln
kucaj Ta nbičn
nbičnaa pja
pjava
va ima svj značaj, pap a ćm s
kasnij bavi njm Izađn j i dijagam  pjav
šabandhu vvdi
di da pd pvljnim uslvma mž
zausavii svj sc za  skundi, š j suki pid
da zausav
d  skund. Psmaali sm akđ kak zausavlja

spčni puls p vj Nzadvljni nim š sm vidi i
sili il sm ga da pnvi zausavljanj ada svg
sca, dk sm ga mi pažljv psmaai. š sam dugih
mdicnskih sručnjaka su psusvvali m Ev ačng
psa svga š sm zapazili
zapazili P j spian njgv sc
u nmalnim klnsima i na kanu j zablžna gnja
ačka njgvh kucaja Zaim sm zaažili da dubk
udš  zdš, p čmu sm akđ
akđ vidniali na kanu
k anu
vhunsk ačk kucaja sca. Oki sm da su nakn
svakg kmplng udisanja, vhvi kucaja sca
zasajali za k pa nča za njihvg nmalang
plžaja Njgv sc s zaim zgči i psajal sv
manj i manj dk nij psal minimaln, nam uvučn
za k  u dnsu na svj nmalan plžaj. Na vhu
kucaja sc j psal nčujn, mada j nasaviljal
svj imičk szanj. Gaikn pulsa j pvd gnji
pis adgam j pkaza da su s sčani mišći szai
 

14 1


kji nmaln n mžm da knrlišm mž da b Pglavlj 

jasn sv fnmn kj j dmnsrra Dšabandhu
Dšabandhu ,
NAUKA I FILOZOFIJA JOGE
Deša
ešabban dhu
andh u na
namm je rek ao d a m u to om
reka omo
o b
o gu
guc


asnen
asne
cav
ava
n
a
e
Defnca joga
joga
vežb
vež jog e i pranajam
ba joge pranajame Međutm to njegov
e. Među o
njegovo
nam izglda ndvljn dk n budm inicrani u u jga Ša j jga a ša pranajama Ak nk učin nš
nauku i psanm spsbni da ga nrpriram u r- š nj ubčajn zvan mgućns bičng pjdnca
minma mdrn nauk sa današnjim znanjm anamij  kaž s bičn da j  urad uz pmć jga nauk P
zlgj
zl gj ng š vas uvdm u u nauk dbr j da s
U vj knjiz ja pdlažm jdn bjašnjnj gr 
upznam ša jga znač Rč jga nasa j iz kjna yuj
pmnuh fnmna u rminima mdrn auk Mžda š znači spji il zavarii zajdn Uprav ka š s u
psj i nka druga bjašnjnja ih nmna kja su  zavarivanju dva kmada sg mala spajaj psupkm
bja Dajm dvljn marijala za dsusju jr sam zagrvanja i kvanja is ak jga iz indijsk ilzfij
naučna rasprava mž na kraju da nas dvd d sin ulvjnu dušu vama kja j d unvaln duš
Pr ng š pčnm bjašnjavan h nmna paramama dvdi u jdnsv s unvralnm dušm
nphdn j prbn da skrnm s ua  uđm u pmću razlčih lsnih  mnaln vžbi ma pun
carsv jga nauk bz kj smsa bjašnjnja n bi b vš napisanih dla  jgi na različim jicima Svak
spravni shvaćn d njh pkušava da dnš jgu na svj psban načn
pa ću pmnu nklik dinicja Nk dnš u jgu ka
"samusrd srđivanj s bzrm da vid kak duša
zglda kada j apsrahvana d dha i marj
aanđa pisuj jgu ka "piskivanj ili gušnj misli
Ovd rč misa na rba shvai u bičnm uskm
smislu ng j rba uz da značava svs kja uk-
lučuj sćaj ns mašu i snv
dnsavna
dn savna dincij
d incijaa kja s nala  Bhagavad-
G pisuj j ka smrns u mislima i dma kja ima za
rzula ikasn dlvanj kj s vrši ka služba

psvćna bgu Sldća dnicija manjvš dbr
bjašnja
bja šnjava j gu "Jga j nauk kja uzdiž ssbns
va jgu
ljudskg duha da dgvri na viš vibracij  da pža
hvaa i asmiliš kranj bsknačn svsi kja s krć
k nas p clm unvrzumu"
U svari na čin da psanm prnsnci a
akđ  prijmna radi sanca za avnsi Um nam j

ka anena. Mgu da se uhvae i prme neizgvrene msi
drugih ljudi sa svake udaljensi Mgu da se emuju i
spsvene misi kak bi drugima pmge u duhvnm
razvju ili kada su u eškćama vrdi se da su sva čuda
sveaca spasielja i mudraca bia zasnvana na p-
znavanu ve nauke kja e najvša d svih Iz gre daih
denicija mže se videi da ga značava sjednjavanje i
pvezvane čveka s bgm Ili ispravnije razdvaanje
čveka d čulnih bjekaa naime dvajanje d pavng
svea. a nauka vd nicirang psepen d na-
uzvišenije samreaizacije dk ne sane licem u ce s
cjem svg sravanja. aj cilj israživana mže da se
svari rličiim načnima bi psvećivanjem svih svjih
pdva rada bgu (karma ga) i akđe apslunm
predavanem bgu svih svjh nada  aspiracija uključujući
i sebe (bhak ga) Najviši bik jge kja ne vidi dušu
drugačie d sam spunenu apslunm svenu s ap
sunim il bgm e đnana jga  je dvln za našu
svrhu.
svrh u. Nije prebn dublje da israujem ajne jge ai
neće bii suvišn reć neklik reč  nenim psizanju.
psizanju.
Potren kOra za ostvarenje joe
Paanđali mudrac kji je sakupi Jga sure del-
va e u I veku pse Hrisa navdi sam kraka za psi
zanje ge On su sređen p gradaciji name svak nare-
dni je eže svari d prehdng. Kraci su sedeći:
jama niama asana pranajama . prajaara dharana
đana  samadhi. Opisać značene ih sanskriskh izraza i
ša u sebi sadre ka š je da u Paanđalijevim ga
arzmim
arzmimaa (radža jg).
jg ).
Jama značava isinljubivs nevršenje krađe
uzdržavanje i ne primanje darva

Nijama znači čisća kak spašna ak i unu-
rašnja zadvljsv učenje  bžavane bga.
Asana je reći krak.  je plžaj za knem-
pacju. Preban je pžaj u kme će se el drža
nepkrenm d a njegv
njegv neknrlisani
sani nemr ne bi mea
duh i rasipa energju vje. skusv je pkaza da je
padmasana  jes mal mdifikvan sedeći plžaj s
prekršenim
prekr šenim ngama
ng ama ppu Bding lika najb la asana U
najbla
vj asani ev spal je plžen na desnu buinu a
desn spal na levu esna ruka pčiva na desn
buini pred kena lan je krenu na gre sa sas
avljenim vrhvima palca i kažiprsa. Leva ruka je akđe
psavjena sličn i pčiv na levj buini a pgled je us-
meren prema vrhu nsa  se niva prbrani plžaj i
asana salžens a krisan je za državanje sabilnsi
duha. Pa dva kraka predsavjaju mrani rening duše
a reć krak e više psve
psvećen
ćen vežbi mišića Ima  asana
ili plžaja i svaka nsi psebn ime. Prepsavlja se da
svaka asana vrš knr dređenih mišća u elu. One se
akđe krisn primenuju u erapeuske
erapeuske svrhe pri izvesnim
uslvima psebn za hrnične besi kje su pvezane
sa živcma i meablizmm Prakkani asana idu jš i
dale vrdeći da se i blesi ppu lepre mgu izlečii
praksm elesng sava saanga asana za kju se kaže
da smiruje neni
ne ni sisem
Pranajama Kada asane psanu svakdnevna
navka  vše nisu sam rnda duha čevri krak 
pranajama  mže se vežbai s akćm Reč pranaama
nikada prakčn nije zbiljn kršćena i pučavana pa
je njen ppun značeje ešk svajiv. Prav clj
pranajame e da knlše živce ili nene cenare š
puzrkuje naizmeničn aumask ppušanje i kn
rakciju respirarnih mšića. isanje ima mal ga da čini
s pranajamm premda je umens disana jedn d

sresava ovođenja pane po konrolu, o jes enege l
nenog pulsa. nao a je respraorno elovanje po
konrolo vagus žvca koj a va skupa vlakana, o
von  ovon sulacja pog zausavlja zsanje 
prozvo usanje; a sulacja rugog n supono. a
vlakna se pobuđuju na elovanje nazenn opaa
nje snage  šrenje vazušn pueva plua, ge je
sešen svšeak vagusa. Pranajaa je rezula  posupak
ovođenja vagus žvca po konou, na koj obno
neao konrolu Važnos ove konrole ože a se sva
kaa se zna a su sve žvone sle, vše l anje, po
konrolo vagus žvca  njegovog cenra A kaa se o
posgne uz poo joge, kaže se a ne poso nša u pr
ro šo se ne ože oves po konrolu vagus žvca
prakkana. Sve sle prroe e ga sluša kao robov.
Neznalce ka se senu s  oa joge, o nazvaju
ua
Pranajaa ona zasa oznaava konrolu energje,
o jes pulsa auononog nenog ssea  a
prouzrokovan bojn aktvnos ela. Spreava raspanje
energje  userava e po volj už naroog kanala, kao
šo je o no Dešabanu p zausavlanu pulsa jene
ruke. O najvee je vanos koršeje pranajae kao
srestva za konolu koske energe koja je sa žvo
Popularno, panajaa se obno uza kao sre
svo za regulsanje sanja roraeno sanje rano o
vo o sr, ok se konolo sana žvo proužue.
og ne ere užnu žvoa broje gona nego broje
sanja. o aocu ukazuje na važnos regulsanja saja
u posupku pranaja
Moa ealjno zlož evr korak, o jes prana
au, er je ona p kaen spocanja u ostvaenu joge
aene koake je lako osvar ako se ovlaa posupko
panajae Pore oga sanje je gavn eo aps or
1
bovanja energje z aosfere. Može se preposav a su
plua sklaše apsorbovane aosferske energje  a se
ona oale raspoeljuje osal ogana. U stvar, ono
šo je oak zaajac za ašnu, o su plua za elo. Sva
k uao ušeo zvesan znos elekrcea l ene
gje z aosfeskog vazua u energju apsobuje k 
prenos je žvca neonog kreana. Dsane je obno
neoan ak, aa ože a se vrš naeno kaa
želo a govoro sejeo se l plaeo Da b se
ostvarla konola reba a se pone s konolo noal
nog sana Da b se o nlo po reba a se bue
svesan
sves an svog sanja Svesn sle svo
svogg sanja, reba a ga
proubo  e apsorbujeo veu kolnu energje, koa
se uporeblava za osnažvanje nenog ssea Da b se
o posglo porebno e a sanje bue ogjskog karak
era
Dsanje se ože klas1kovat u e pa, nae,
plko srenje, uboko  ogjsko. Plko sanje je ono koje
je poznao kao kjuno.  ovo saju e angaovan
sao gornj eo gru  plua. Pokree se sao najuž
eo; sovreeno jaraga, elo koj elno ovaja
grunu uplju o tbušne šupljne  uzzanje sabja
se vazu u najnž eo pua spreavaju njegovo alje
renje na ole. U ovo sanu u plua ulaz nalna
kolna vazua uz aksaan napor se se nalna
obrob.
Senje sanje, na koje so obno navknu je
ono koje se nazva eđurebao l gruno sanje. Ono je
supeornje o pkog sanja al je nferornje o
uboog sanja
Duboko sanje l sane jafrago nogo je
bolje o preono poenua va apa psc su
sval važnos ovog sanja  salno su njegove
obob u zravsven asopa  ovo sanu
22
se oslob omicije mterije i roboj pootim
žiim. Sko ko ege o sresreeost
opiće stjje sptili pome  žicm i rzoj
iši sposobosi k se posige prm
Prtr Seeći kork ko prjme je
prtr. o ozč zrže č o zoo
jj  bilo ko či Nš ekotrois č os
o s zrok si zl O sloboo tmr po
čim objektim i smerj m koji je ek sprem 
sm oe o sog cilj. Ski mi zk osećj ili isk
o čli org ome mr m potreb z postzje
joge Uz pomoć korole č klmo srest koe
grče m Stlom ežbom poče soi č o čli
obekt bo  s rši ii spoši pokšmo
smriti so m i  krj oslobmo g i čiimo
priklim z posizje lj kork ii gr oge Oj
kok pošo ol kon prjme bi lk z
osreje.
r  smi. Sleeć olzi r
to jest r li ksirje m  oreee tčke o isk
jčej si rgi  to zči ksirje pže  srce
r)   boži lik. Đ je seeći kork  ogi i
ozž kotemplcij  Sopst.  e m
osloboe obo člim e ozolj m se  lt
lje ego e zpose kotempcijom Sopst ii m.
r   prroo oe o sm  to e se
ses. o ozč psorboost  meitciji bio
pojem smorešeos (sik!lp) ii bez potrebe
oje li rešeosi (iikp.
(iikp . U oom st š e
sposob  ži soje Sost koje je sšeo
bžesto.
Znčenje rzičii kork Ptnijee joge
Rzlčit postpci koe je preložio Ptli oblkj kr
lesk pt z postizje ečnog blžest Um e popt

rt koj ztrj tj pt i može se reči  ztej
osm kjče  bi se okljčl S prm kljčem j
regliše se prook m  tk či  be
pročšćjć  eloj i  zige morli to.
Pli  početk e ogrič eoe Preporčje
kci li koj se rši  tk č  e poree
rge ozolj primje li ne ko r z obje
poso e ogrnč goor li see  se goor is
i  se slš smo obro i zlže se z ispoljne
rbrosti li smo k smo  teškoć. U stri s oim
kljčem sposobi smo   som m osrmo kool
spiritli ktios (st g). S rgm kljčem 
m sete se popo ogrče elo m 
posebom smer  to zči  se oreke skog el
z koim se i žj  se gše poeie žele  ji
oe miescje. Treći kljč zoe se s. sne kon
troliš se izičke ii elese ktiosti i eergi z kontrol
koj se koristi z ožje ročiog poož. To je
potrebo jer ekotroisi emir te može  potroši
eergi m. Eergij m ko kotrolš m jm i
s se o  smer spilo si
smer prem po beo spilosi
m ežbom rmčkog isj po specičom reosle
 klč se z prm Pe kljč se zoe prtr
 s im se ktiost sesog m potpo zrž  ne
oiče iz čli org. Uzrž čl se o okreć
r  pori z sptilom i posesom strom
m kocersm obzjem eog eočog
org ko što e srce koi ee kroz poses m. m.
•
Sesti kč e pozt ko r.  se  o čin
pž ksir  en tčk  tel potrebo je meitirti
   b se osloboil eergij kroz koj o e
Semi kč se zoe  Neprekiom meitcijo
ses o sptilo sri m i pose so sili tel se posže
poseso
i sesi m se sp s jom. Osmi kork je sm čim
 
posestom se može  se postge kko mterlo
ko  uoo ko e c mter otk posto
sl portk sesom umu   se oo žele
oekt Metm ko e c sprtl, l se u ste
koe se oe klp sm koe k se postge
se čeže se rzr  stče se ečo oslooee o
oog zčkog set
Nekm o t kluče lko se rukue ežom l
rg su ssm zrl er s potrel p e
ogor r  r oslooe o  se otore
Mož se sgom oe  ežom može osr kotrol
 psčkm ktostm m o e mor  e
lko ko šo zgle. SSee mere l ole kce su po
koroom možo-možskog eog sstem 
km posto ses kotrol roz o sstem spo
lmo soe žee ms  emoce koe zru z posest.
Nše sese kos su še  me rezultt or
zo eog sstem  zo ese kce sgom
ke. e se rzlkuu u rzlčtm peom žot  u
zstopm žom Nše posese kost s uge
stre, s eče oe su po pro slče  rčm per
om žot  u sm prošm  ćm žotm. Smo e
mokoo ke mpres skuple tokom pero
zstop otelole Poseso e preseuće
ožso
ožs o te, sžo e u som eo  ečo.
o s sm ošo čte korke z post
ze oge  o zč   kork, r e ž
ž
kork s mecske čke gešt. Jog, k e  tom
stu rz utršu murost  sposo e   št
se o u egoom telu  prro šo očm putem e
može  opž U str z eg e se u prro ko ot
ore kg Ne posto  e t U som telu 
kko eluu rzčt org kko se p l žot sl
preos kko se susreće s čkrm (em spletom)

ko se zržem pre u oreeo čkr remete
rzlčt org strem ktost l etost Se to
zpsll su mrc ko opšte ste  og kže se
zps
 stupu utomtsk
Poglle 
JOGA VEŽBE
Konola auonomnog g ssema
Nš ol l otmč e sstem čk  k e
kotrols eće t o kost z posze cl er u
 trš poses sl po čom uprom eue o l 

mer (otmč
(otmč
 e sste
sstem
m pslć
pslće
e m prese koe e
pmo tokom preto oeol  se osooe.
sm ko se e uso l ok se e tr ses ko
tol  posesm kosm koe su eotč s
pol tel uklučuuć ms žele  emoce, e
moguće žt  lozoskom lžestu l rugm rečm
e mogu se oor r ko oe osooeu.
Gšeem s mer  eotč kc može
eloe te  se smr  se emoce žele  ms
lše gle poue eće lt.  um emuć št 
r, re  se usmer prem šm klm elo
  ostro sloou. otro egetog eog
sstem, ko e eses eo cetlog eog sstem
e moć z oee ču ko su pozt ko s. o
e premet kom ćemo se t kse. Set sps
zu  se eeg  koto rsp kroz oee
s eć tre  se usme k stvom zou
skog lžest, koe se može ostt ežom oge
 smreem l trsceem
trsceem s
s m sl 
2

St ogjsk ltrtur posl Ptnl dtjno
nm objšnj kko su c rsporn po clom tlu 
kko s mogu korstt z utcj n rzlčt orgn, koj
občno nsu pod kontrolom tog dl nnog sstm o
kom rlo mlo znmo
znmo - ms lm o smptčkom l gt
mslm
tnom nnom sstmu D l j tj sstm osttk z
nšg Žotnjskog ot l nstnk noog nnog
sstm koj ć u budućnost grt nu ulogu u nšoj
gzstncj, tško j ć
Knngm u sojoj ntomj k O og
ntčkm odnosm gttnog  modnokčmnog
lmnt u sstmu nmoguć j odlučt s Izgld d
gttn sstm prdstlj drnu rhtkuru
nzsnu od modno-kčmnog nrnog sstm 
mo bt d j potrnj kčmnh c  gttnh
posdc ormrnj noh orgn  struktu u utrob
sptno u skom stu posduj glnu odlku koj g
zst rzlkuj od modno-kčmnog stm md j
posto s njm nrzmrso sjdnjn  njmu podn
D jog mo po sojoj olj d kontrolš
utonomn nn sstm porno j u šbndhnoj
dmonstcj
dmonst cj zustjnj puls smo jdn ruk dok
ostl j otkucju pus Mo l s posumnjt d
on to d pomoću kontrkcj mšć kd j zusto
otkucj u rrj smštnj n slpoočnoj poršn? Nš
zoloz n mogu to d objsn Mo d s st d j
bčn puls jdn ruk bo zusljn, crkulcj u clol
ruc j bl zstljn l kd j zusljn puls n
slpoočnoj rtrj tn rtrj j još otkucl puls
pkzujuć tm d  kosto kontrolu nd učnom rtr
jom u jdnom slučju  nd rtnom lom u dugom
kom kontrolom jog zustlj dlonj tnh o
gn? og rš kontrolu tčk koj s nzju čk U
nšm modrnom zrnju t tčk s zou splto 
27
nn plksus   prpdju cntrnom nvom
sstmu ngo utonomnom
Kraak opis veeativo neno sema
Oj stk o utonomnom nnom sstm j
oprdn n oom stupnju nšk stj ko
nzntno ntgonstčk lkn zl z smptčk gn
gj (skup nnh
nnh ćlj locrn u tu  od gnglj
smštn n nkm od gln c, smto s po
dsnm d s n skuj rmnom smptčk prm po
p-smptčk  d uključ ob
tonjm n go d h zomo p-smptčk
t zrz mptčk  pr-smptčk pod opšom no
mnklturom utonomnog sstm ko što j prdloo
Lnglj Rč utonomn kzuj d t kn posduju z
sn moć smo-uprljnj  do zsnog opsg su
nzsn od cntlnog nnog sstm
Smptčk nc j sstm rtklno postjnh
gngj n ob strn kčm  zo s rbrn 
ltrn gngj U z
z s lt
ltr
rnom
nom gngljom, smš
tnom nspm rtbrlnog stub z kog su nstl
rzlčt mptčk splto  zou s tbrln l ko
ltn gnglj, postoj  tć skp gnglj smštnh u
zdom smh orgn  zou s zršn gnglj S t
tr skup ntm poznh gngj n krju s pozuju s
kčmnm
kčm nm c
cm
m lzdm
lzdm trbu trbušn
šnom
om  krkrlč
lčnom
nom
utrobom Srh smptčk ktnost j d prprm to z
brzu  slotu rkcju n soju okoln  sstoj s od
ubrznj rd src šrnj znc stz nj nus  bšk
stznj
zbrn prsttčkh pokrt utrob  zučnj
pjučk  znojnh lzd
Pošrn do kčmn modn koj s pu koz
knl kčmnog stub ukjučuj pr-smptčk lkn
što  u njšm prdlu loptstog dl gus 
3
odv Drug ad e pgala aa se a desoj stra
keog stuba a avršava se u evo odv  ovog
opsa jaso je da se ad ukrštau jeda s drug pre svog
avršetka a odgovarajuće kraju  vode poreklo  kako
se kaže ale  se usta u spletu žvaca koj se ove
uladhara-čakra a sešte je u ulastha to jest per
euu Msl  da e uad ara
ara-č
-čakra kar  splet erava
akra
patkog eog sstea I opsa ada gleda da
spatkog
s
da  pgaa odgovaraju spatk gagljaa koe utu
kče og
a fukcu srca, a seštee su a svakoj stra kčeog
stuba. Na oždao kraju svako spatčko stabo ula u
glaveu šupu pa svoj  oblžj žvca s druge
strae orra spet. ro ovaj splet spatčko stablo ost
varuje potpuu poveaost s užeto eog tkva koje se
pruža kro kaal kčeog stuba (sušua ad) gde se
spaja s ogo. Ova spet se u lteratur o jog ava
ut-čaka. Bu kraa adeg dela tela oba s
bhrukut-čaka.
bhruk
patčka stabla se avršavaju u karlčo spetu
Treć ad, sušua sguro e sešte tako da
pro kro erudadu to est kče stub. Nastaje
uutra u kad, to jest u krsa, što prbžo odgovara
vou pupka.
Od te tačke podže se u telu proba tau (osovu
lobaje)  spaja se s braaako (e spletov s h
ljadu graa  l · cerebru). Ov
Ova
a ad poš
pošto to se ud ge 
dosege vo kate (predeo grklaa) del se u pretod
 ared deo. Prethod deo de prea ađačakr spletu
koade ko je sešte eđu oba  spaa se s
,
baha-radro (šuplo u ogu). Nared deo
poa  predela a lobaje  spaa se s braha-rad
ro, a koju se predpostavlja da je šuplja u ogu 
koe og osobađa svoju dušu. Taj ared deo treba da
ravja studet auke o jog
31
Ova ops suu a ada saže se gotovo
gotovo sasv
peco s užeto evog tkva koje se pruža kro kaal
keog stuba gleda da su drev og posedoval
aje o fukcj dva dela užeta eog tkva koe se
pruža kro kaal keog stuba pretod  ared,
kako je opsao u prethodoj pode ada koj de prea
ađaakr to jest tak a predjoj stra oga (straa
telgecje)
telg ecje)  koje se daju aredbe da se pokreću
ralt delov aš vojh šća. To je splet  pleksus
koj kotolše aša sao. z joga se kaže da ravja
ared deo ada, koj upravja sv seacjaa  sab
deva sve vtale orgae tela, deove koj oralo su
pod ašo kotrolo Od svh deset ada ta tr su
glava a od jh je sušua avažj. Važost ovog a
da lež u jec da zves vežbaa kro jega oe
da se austav tok vreea, crpljeje prae (vtalost l
žvotost)  da  pgala ada, ae stalo kotrolo
eprestaog delovaa th spatčkh užad eog tkva
oguće je austavt katabolčku aktvost tea. Ova
svesa kotrola ad ja ože da se ostvar sao kro
sušua ad, što odlaže trošeje tkva  vtal orgaa 
podužue žvot. Na ova ač kada su da  pgala ad
oslablje sušu  a ade kaže se da a ogja e pos
toe  da  oć. aže se da sušua "prode vree.
toe
ro ovaj sušua ad takođe stče
stče o aje o
svo odosu sa spo sveto A ae o seb
(Sopstvu)  kotrola vtah orgaa sao ože da se ost
var stalo kotroo da  pgala ada koj stvaraju
beoug a veu eđu skupa ervh ćelja pored
kčeog stua (čakr) spatkog sstea  užeta ev
og tkva koje se pruža ko kaal keog stuba
(sušua ad) Sv t spetov da b pobud l podstakl
sušua ad svoo veo s j oaju delovat ko
kdal-akru U stva oo šta je ožda l edula a
 34 35

latc
tca a i grana. To j e v veero
rovvat
atn no si sim
m patič tički
ki ždr dree n
nii sple lett, za Šakti u akri ispoljava nibtorn uaj kroz
kog
ko ga s e kaže da je lo loto
toss proč očišišće
ćen ja.. Kon
nja onte temmpla laccijo
ijom m na pooćn neni entar u užetu nevnog tkiva koje se pruža
ovo
vom m lo lottos
osu u celo te telo
lo se pro roččišć
išća ava od bole lesst i os lo lob bađ
ađa a koz kanal kienog stuba  nesvesno kontroliše aktivnost
sla
sl abobost stii  j og i može d a žžv v i hil
hiljjad
adu u g ododinaina u več ečnonojj mla la-- organa pobuđeni vlaknia tkv tkva
a spatko
spatkog
g pleksusa.
dost t.. U stva varr on je mtav za sa sav v spopolljajaššnjnjii sve
vett  bv vaa ap- Muadaraakra (karni peksus)  svadstana
sorb
so rbo ovavan n u svom u n utra raššnje
njem m žv vootu
tu Moć jo joggije
ijeve
ve kl kle
etv
tvee akra (podželudani sipatki splet), po redosledu aju
takkođe zavis
ta isii od vlad adaanja ovim ot oto osom. Naučn čno o orj rje
entiti-- šakt koja i kontoše po ienu dakn i roin. e šakti se
san
sa ni jjud
udii se
se ooč čevid idnno smeju o ovvim ra all iči
ičittim moći ćimma koji s e ogu uporedi sa odvodni pulsia proivedeni od
prip
ripisu
isuju ju odeđ eđen enim im pe
pekukussmmaa AAll i o ttoome  s a d a č čititaamo iz strane pooćn neni entara u slabnsko predelu
drevn vne e vededsk
ske e llt
ter
era atu
turre, ko
kojja se kkro rozz vek eko ove pokazala kao (apanaprana) duž tkiva karnog živa koji se dugaije
isttin
is inititaa Re Realalnnost postitig gnuća jogijija a potv tvrrd il o je samo naiva odvodni ne. aj živa ugavno vrš stiulaiu
vree spoljašnji organa za anožavanje (otuda njegovo e
un dal
dalnini onda pro prolalaii do taukaakre tj jes "odvodni ne'. On takođe širi vlakna do išća debelog
kavernoznog
kav ernoznog  li šuplji šupljikav
kavog sipatikog sstea koj
og spleta sipatikog reva ektua  bešike
je sešten u osnovi obanje i stoga je pridružen ađna Manpura-akro (pleksus oela-axis) vlada šakti
akri Ova akra je nosnotreplasti produžetak šupljkavog lakšini. aže se da ia etir uke. Predstavja odvodni 
pleksusa spatikog spleta što prolai kroz ono puls proiveden duž tri ili etr telesna (splanni) žva
okruženje petog glavenog živa završavajući se u iarnoj koz pooćne ente u gr grud
udno
no slabinsko (tora lu
ćeliji dužie oka  u korenu nosa, kroz otvor znad one bar) predelu užeta nervnog tkva koje se pruža duž kanala
dupje. a dve late ili grane a seštena je zeđu kenog stuba (saana-pana). i entr šie nibitona
oba a to estu se vrši konteplaija za vree vlakna do stoaka  reva, a takođe od seretorni i
obavljanja pranajae u se nali veliko sveto koje se senzitivni vlakana do trbušni organa
zove treće oko ontepaijo na to jogi stie udesne Šakti koa pedsedava anaataakro je kakni.
psike oći. Ova akra se naiva ple ksus koande
naiva pleksus Ova šakti je odvodn pus st stvoe
voenn duž vlakana grud no

kienog pedela koz pooćne entre u gornje grud
Sak
Sa ktt konttrroliliš
š e ča
čakre no predelu užeta nenog tkiva koje se pruža kroz kana
kienog suba a vlakna kontroišu sre puća  aou
ošto se bavio eeksn  entra trebalo bi Glavn živa koji reguliše funonisane sra puća i aorte
reć nekolko e o šaktia za koje se kaže da pedse je vagus, koi ia svoj entar u produženoj oždini Do
davaju nad šest važn pleksusa (akri) sipatikog dela kano je da ak ako se oba vagia preseku kako b se
vegetativnog nenog sstea Svaka akra ia svoju otklonilo kontrolsanje t organa javlja se na kratko vree
posebnu šakti uz opšu kundalin šakti koja vada stanje uzbuđivanja koe donos stupanje u akiju s
akraa patkog nenog sistea o uzbuđenju ili ubravanu
uslediće noalno auoatsko delovane i organa,
3
pokauući tie ogućosti drugog kotroog eog
cetra u užetu eog tkva koje se pruža kro kaal
kičeog stub a upravo ispod oždie (odr prae)
stuba
Višudhi-čakro predsedava šakti šakii o je od
vodi pus koji stvaraju vrati živci a takođe i grae
ea vagusa koji prolai kro erve cetre u oždi.
Obe goje šakti seštee su tačo u predelu prae. aže
se da ova šakti počiva u predelu Meseca koji sli da se
ala u cetraoj koor oga. aže se takođe da
ektar (cerebrospiala tečost ili ikvor) stalo kapje a
glavu ove šakt, a da je seštea a kosti to jest a
gorjoj površi osove lobaje
Posedju, ađa-čakru, kotrolše šakti hakii,
aie raličite ipulse koji se stvaraju duž vlakaa očo
otorog živca kro cetar  vido brežulku (talausu)
Za ovu šakt se kaže da boravi u koštaoj oždi oga
(ađastha). Na drugo estu, kaže se da boravi u čakri
(čakrastha) to jest, braha-čakri a koju ao da je o o
ak. Bee je boje Takav je taaus glavi seori cetar
u ogu
Pogavlje 
KUNDAlNI
Pooža  dovanj
 Statička i aaboička saga je pod ucaje parasi
Pobuđivaje svih gore poeutih čakri uvek
astupa kro kudai Usled ivoa svoe svesti pojediac
shvata da je jedo s apsoluti S kreatvo silo, ili
kako je dugačie avaa jsko sago koja proi
lai i božaskog kouicra se kro kudalii preko šest
čakri ii peksusa i jhovih spojeva udaii občo spava
u trasu-sa ogaidra) a kada se probudi  svog sa i
pče da deje jog opaža sve atpirode istie
37
skrsuće duše i groba ako se satrao eistiiti
postaje stvara čijeica a percepcija epote koja je svoj
stvo sopstva ispujava srce eopisivo radošću. Za
dravlje se takođe kaže da je dar kudalii udaii je
ajka radost, slatkog odora spavaja vere i udrosti.
udalii je krajca i voditeljica života koj diše, aie svih
žvotja kičejaka Šta je ova kudaii koja je ajbolji
pokretač
pokr etač jogi vežbaja i kojoj se pripisuju ove dive oći?
udai je dugo predstavljaa taj. Na ared
straicaa pokušaću da rasvetIi tu taju u teriia
odere auke
Svai Vivekaada u svojoj kjii o radža jog
ovako defiiše kudalii
"etar gde sve preostale seacije počivaju tako
reći uskladištee ove se uladhara-čakra, a eer
gja a deovaje
deovaje je sklup aa kudalii
Artur Avao u svojoj kji "Zijska saga tvrdi da
je kudal
kudal
 sta
statič
tička
ka šakti
šakti O dalje kaže
"To je dividuali teesi predstavik veike
kosčke sage (šakti) koja stvara  održava uver
u.
ao podršku ovoj tvrdj, a kraju kjige daje
aučo ilagaje o ovoj šakti od svog prijateja prof. P
Mukopadđaja Sva objašjeja o šakt, ada auča
ogu takođe da se priee a vegetativi ei siste.
patka, a diaička ili kataboička oć je pod uticaje
sipatičkog ervog sistea Nek saaju da je ku ku
dalii doja šupla vea dok drugi pretpostavjaju da su to
velika creva. Nje i jaso a osovu čega su došli do
takvih aključaka?
rea hathaoga-pradipiki kudal leži
uspavaa čuvajući otvor prolaa koji vodi do sedišta
bahe Za to sed s ed šte se kaže da braharadhra a to je
3
entrana šupljina u mozgu. Proaz do te šupljine po mom
mšljenju je uzan prostor na najnižem kraju ete komoe
u mozgu koja povezue moždane komore s kanalom
kimenog stuba kjm prolazi uže nenog tkiva (sušumna
nadi i podpaunast prostor (akaša spavana kundalin
na taj nain uva tri moždana ovoa u erebro-spinalnom
nenom sstemu ok se ona ne probudi ili svesno ne
postane aktvna ne može se postati svoja uteovljena duša
(đivtma za koju se pretpostavlja da boravi u sru
(hdaja  duž sušumna nadia do brahma-randhre niti je
sposobna da pomaže duši zatoreno u radhri da se
oslobodi i spoji s univerzalnom dušom (paramama 
Isto tako za kundalini se kaže da je uspavana
iznad kande a zmeđu te dve take opisuje se da je u
obku zmje a b sasvim shvatio opseg kundalin mora
da se odred položaj kande u telu. Razlti autori odredi
su neznatno razlite poožaje kande ali se svi slažu da je
smeštena u nižm delovma tela iznad anusa a veliine od
eti angulis-a o jest dugaka je oko  ina i isto toliko
široka ma obk lista trouga i ptijeg jajeta gore šia
dole uža, a pokrvena je mekanim tankm naboranim belim
platnom
rema gorakša-šataki poožaj kand e je na nvou
take zmeđu pupka i pensa Ta taka odgovara gornjoj
gran trougl ast
astog krajuu kimenog
og koma da kost na nžem kraj
stuba koj je utsnut između dve bedrene kosti poznatog
kao krsna kost tj na gornjo granii prednje površine
poznate kao t krsne kosti  se da su zdov sreog jajnka l plodišta adhara lotos u
o Jađnjavaljkj kanda se nalz oko devet anguis
a name  ina znd srednje take tela a prosre se na
povšini širine  dužne  angulisaa a srednji deo tela
kaže kaže se da je prostor koi nosi dva angulis-a (malo
više od  ina iznad anusa i iso toliko anguls-a ispod ko
ena penisa rema saznanjima iz anatomije ovaj prostor
3
odgovara najnižo kosti kimenog stuba Rastojanje iznad
ovog prostora od  angulsa odgovara ru krsne kosti. 
hatha-jogipradpiki poetak kande je dat na   angulis-a
to jest  na iznad veze perineuma (u maloj kali  a
takođe odgovara rtu krsne kosti.
remda mnogi pirunii joge opisuju pooža
kande razlitim izrazma sažu se da je njen koen zmeđu
pupka i spoljašnjih genitalija.
Ova kanda se takođe zove i mulakanda i mulad
hara a to je loptasto zadebjanje ili koren podrške
verovatmo meu-danda aže se da je muadhara posuda
spleta ili akra ana muadhara-akra Formra zadnju
graniu joni (perneum. Mekano belo naborano platno za
koje se kaže da je prekriva verujem da je predstavjeno
opnom
opno m (a
(aa karne preage koja svojim
svojim prevojima
\ opšiva unutrašnju površnu sarum-a krsne kost (kanda
I Otuda kanda može da se identifikuje s ksnom
I kost il malom kariom (sakrum mada se prevodi kao
ganglia (skup nenih ćeija u nekim od marathia  engle
skih knjiga o jog. undalni na mestu svog poetka koje
je znad ra krsne kos (sakrum  kaže se da lež uspavana
u oblku sklupane zmje Naniže se udružuje s muladhara
akrom koja je na kraju kande (sakrum. Navše prolazi
kroz razlite akre  stapa se s mozgom kroz otor u tau
(osnova obanje Sada ćemo dati potpunije objašnjenje tih
akri. 
 tantrikom prirunku Sat-akra-nirupanam kaže
trougu l kanda koja se pominje u hatha-joga-pradpik 
tom trouglu nalazi se nga l falus zvan svaambhu koj
e pi kraju sve už poput madog još neotorenog pupolj
ka Ovaj opis alusa primenuje se dobro na najniži kaj
užeta nevnog kiva što se pruža koz kanal kimenog
stuba svojim otpornm omotaem ko se završava u
42
zbegne o napose ože da se postigne pekidanje
užadi želja uvođenje kontoe nad kndalini. ada se
kundalni pokoi dužnostia duše duša beži iz te šupjine
da bi zauzela drugu duplju takozvanu akašu koja
okružuje ozak i uže nenog tkiva koe se pruža duž ka
nala kienog stuba Uz to oslobođena duša od kontole
prane ćite i vasana ostae izvan brahaakre to jest
ozga i kaže se prožia eli univerzu ada jog
postigne ovo stanje kaže se da je u niakalpasaadhiju
to jest saadhij bez seena koji je usaglašen s besko
nani  zbegav
z begavaa ponovno rađanje.
rađanje.
M ože da se postav ptanje šta podrazuevao
pod zrao vasana, koje dovode do sukesvnih rađanja.
Da b se shvato pravo znaenje tog izraa u indjskoj lo
zofiji bavićeo se karo otelovjene duše đvatano
bća ara individue obuhvata želje (vasana) znanje
(đnana  delovanja (krja. Inpsesje nesvesno preostale u
uu usled delovanja u proš života (vasana)
zapoinju tok isli koje se prenose đivati i onda se
prevode kroz njegovo posredovanje u dobro ili rđavo de
lovanje. Naša dobra dea donose sreću a rđava bedu
ara je tr vrste Sanćta kara kao posledia sans kare
(presija
(pr esija z prethodnih života) i želja (vasa
(vasana)
na) posle dia je
nepotrošene kare iz prošlih života s kojo se pojedina
rađa i koja tek treba da donese plod ove. rarabdha kara
plodove.
je onaj deo sanćta kare koj je odrađen od rađen i j rezultat
znao u sadašnje rođenju rđaana kara bilo var
taan li agai, e ono šta ovek n�prekidno goila svo
ji sadašnji  budući delovanje Na ovaj nain ože
da se vidi a grešan  pokvaren krug vasana nepekidno
oko duše stvara opnu prisiljavajući je da i daje ostane
uteovljena radi odrađivanja i doživljavana prošle kae
Njeno konano osobođenje onda sao ože da se os
tvari zaustavljanje stvaranja nove kare pobedo

vasana il žea ada se to uadi ništa ne peostae da
stvara novu karu i đivata se oslobađa uzastopnih
rađanja. Na telesno nivou ovo sao ože da se izvrši
kontrolo užeta želje naie vagus živa (kundalni) os
koje su
tvarenje svesne kontrole svh nevoljnh akija tela koje
u neko sislu pod kontoo vagus žva Stapanje
voljnih i nehotinh delovanja tela u ćitu i vasane sve tele
sne funkije se dovode u stanje autoatiza onano
otelovljena duša (đivata) oslobođena od svih aktvnosti
tea stapa se u najvišu dušu (paraata van tela i stie

konano oslobođenje, to jest oslobađa se ponovnog
rađanja.
v pi o jogi prevodili su randhru kao šupljna
akođe ože da se prevodi kao udubljenje, duplja Ja bih
radje koristio drugu interpretaju rei randhra koja je više
usklađena s naši znanje o zapadnoj anatoi. a
šupljina je okružena s akro pleksusa s hljadu grana
 poznato kao sahasrara ili braha akra u veliko
ozgu Ovde e hiljad ne teba uziati bukvalno Njo
se prenosi ideja o bezboju Ova randhra je duplja za
eđusobnu kounikaiju s entrani kanalo (tra
užeta nervnog tkiva koje se pruža kroz kanal kienog
stuba (sušuna nadi Ova šupljna stalno izuuje flud
takovani nektar života ili božansk fluid takozvani
oždano-ken fuid Na kraju ove šupjne je kanal koji
povezuje unutrašnju duplju prane s spoljašnjo šupljino
akaše, okružujuć ozak i uže nenog tkiva koje se pruža
duž kanala kienog stuba, koj je poznat kao pod
pauinasti prostor a okupan je božanski fluido koji se
izluuje z braha-akre.
6
Eeentna il odvodna vlakna koja vše oga
ničavajuć uticaj na delovane gkljana puća ! sca
Počinju od podužene moždine i uvek, pema prucnma
joge odžavaju svoje delovanje bozanskm  f dom
(ceebo-spinal ud) koji "mesec" izlučue u mozak  sto se
vlo često odnosi na latealne šupljne zbog njihove
spastim mesecom Ta vlakna zlaze iz
slčnost po oblku s spastim
ćelja gangon nodosum ali pošto đu u lotasto
zadebjane vlakna se ganau Gane ke se uzdzu su
katke  vretenaste s ričitim vlaknima gonjeg loptastog
zadebljanja. Gane koje se spuštaju spod centa vagus
živca oblikuju vezu s vlaknima smpatka u solanom
spletu  ovodna vlakna vagusa iiu iz soanog pleksusa
a njegova dva takozvana abdominalna mozga (semnula
gangia) dosežu vagan centa u mozgu.

z ovog opsa ueđena vlakana vagusa vd se da
.
stimulacja vagaInog centa bilo detno  indiektno ak
tivia oba skupa vlakana. To sti inhbitono delovane
odvodnih vlakana i stavlja pod kontolu sve funkcie njma
snabdevanih ogana kao što su sce pluća  gkjan
Simutano s ovm fenomenom stmulše se pobuđivanje
deovanja dovodnh i funkconisanje njma snabdevanih
ogana kao što su ogani stomaka i utobe, a takođe
pouzrokuje šenje knh sudova abdomnalnih ceva s
konsekventnim povećanjem lučenja pobavnpobavnii h žlezda u
trbušnoj duplji Slabljenje vaganog centra pozvodi
upravo supoe efete u funkcji ogana sna devanh d 
vodnm  odvodnm vlaknma Stoga se oda delovane
goedoe tamoamo pošto se stimuliše vagan� �enta. z
upravo pomenute čnjence može da se vd da za
suzbianje funkcionsanja ogana u gudnim i abdomi
nalnim šuplnama moa u se stimuisati i oslabiti po svom
moau
edosledu odvodni i dovodn delov vagusa na njihovm
ivoima. Obično su aktivnost vagusa automatske i
47
nesvesne Međutim ako može da se dovede pod kontolu
e može da se postigne sve o čemu smo goe govori o
voje
voj
buđenju kundalini". Da li je moguće svojom voljom ost
vati kontou nad izvoima dovodnih  odvodnih vlakana
vagusa? U jogijskoj literatu predložene su metode za
osiguravanje takve kontole Uz to pepoučuje se da se
strogo sede u paksi kako bi se steka moć zvođenja
takoznanh čuda. Kada se koiste te moći otvaaju se vata
oslobođenja (mokša).
Kozz imp uls duž dovodn ih žvaca
Ko od gkljana pluća
žvaca od
i sluzne membane nosa moguće je stimulisati efleks
vaganog centa U pethodnim delovima ove knjige dok
smo se bavil tehnikom panajame pokazano je kako jogi
korste te organe da bi utcai na vagal-n centa. Međutim
najveća teškoća se dožvljaya u kontaktu efeketa vakana
tkva vagus
vagusa a koji maju
m aju svoj centar u solanom pleks
p leks usu,
odakle se u telu vagusa dovodna vakna okeću navše.
Ovaj deo vagusa (kundalni) opisuje se da skupčano lež
uspavan i dše itmički. U teatui o ogi to se naziva
"uspavana kundalini Studentu joge se pepoučuje da
uspavanu kundalini hvatajuć snažno njen rep, uz
probud uspavanu
pomoć azčth postupaka panajame bandhom i mu
drom (vdi naped) Stalnom vežbom tih postupaka oba
vagus centa, kako vši tako  nži bvaju qsejivi na
zapovest voje. Tako jogi utvđuje nad njma voljnu
kontou da bi austavio delovanje takvih ogana pošto
njima vlada autonomni nervni sistem.
Vagus živac stoga može da se podei na ti dela.
Pi deo u medu (moždni) sastavljen je od odvodnih
vlakana  smešten je na nižem deu četvrt moždane
šuplne a odgovaa ustma uspavane kundalini
Dugi deo ispod osnove obane naniže do njene
veze sa solanim pleksusom sastavlen je od odvodnih i
 ,
0
•
'zastupnik a Ta upliv
'zastupnika upl iv može da se uoč u vidu podsicaja
(stimulacije) ii zastoa kao šo se vidi u delovanju vitalnih
organa koje vagus snabdeva jegova stimulacja svara
nhibciju srčanog delovanja a zasto uspostavja kontrolu
delovanja zvan (tih) instrumenata" ada srce našavši se
samo pod ubrzavajuim uticajem smpatičkih vlakana
kuca jače
jače Iz tih promena može da se zapazi da l e vagus
umešan il ne
Toliko znana smo stekli Na osnovu toga pak ne
možemo da osvarimo voljnu konrolu vagus živca.
Međutim, oni koji su prošli koz razlčie joga vežbe, pose-
duju tu mogunost. Dešabandhu nam je pružio ubedljiv
dokaz svom zaustvljanjem ucana srca i arerijskog
pulsa određenog dela tela, što smo opisali na početku
knige. Ti fenomeni nastaju uglavnom zbog stmulacije
vagusa, to est buđena kundalini
Poglavle 6
PANČA PRANE I PANČA VAJUI
Da b azumel proces buđenja kundalin teba
shvatit pavino panča prane, koh ma pet vsta. To su
životne
životne sil e  li energie koe upav
upavaju
aju telom
Svi vidljivi  nevidlivi događaj u univerzumu pod
uicajem su ko koss mi čkog impulsa (prane) Aktivnosti u lud-
mičkog
skom telu oblikuju deo celine  automatski su pod kon
tolom ove kosmičke prane eo delovanje u telu je
različito imenovano prema aktivnostma tela koje
kontroliše i položaju koi zauzma Na ova način dolaz se
do pet vrsta impulsa u teu poznat kao udana prana
(pomoćna) samana apana i vjana
51
dana vada delom tea iznad grklana Ova pana
održava našu budnost u pogledu specialnih čula Sve
anatomske funkcie tih anatomskih delova pod kontrolom
su moždane podele vegeativnog nevnog sistema
Prana e locrana u regionu između grkana i os
nove sca Upravja usmenim mehanizmom  gasnim
aparatom kreanjem ednaka ždea respatornim siste
mom i u nemu angažovanim mišćima Tim delovanem
uglavnom upravlja cecal deo autonomnog nervnog
sstema.
Samana je ocirana u regionu tela između sca i
pupka  vlada mašinerjom metabolizma za odžavanje
života, to est, izlučivanima stomaka jetrom pankreasom i
crevma a takođe i Crkulaciom ki i knm sudovima
Ova deo se uglavnom kontoliše uz pomoć živaca šo pi
padaju li snabdevaju creva i utobu koj nastaju iz gangja
impatčkog dela autonomnog sistema grudnog egiona
Apana ima svoe boravište spod pupka i vlada
spontanim akcijama bubega debelm cevom rekumom
bešikom  genitalijama, to jest uglavnom upravla apaa-
tom zlučivana iz tela Tim funkcijama upravljaju impuli iz
krsnog ili slabnskog dela autono
autonomnog
mnog sistema
Vana prožima celo teo i upravlja telesnim pok
etima usled kontakcije i reaksacie obe vrste mšića
kako voljnih tako  neljnih kao  ketanem zglobova i
struture oko nih Za ovu panu se kaže da e odgovona
za uspravan položaj tela što je više refeksna akcia kroz
kičmen stub i kroz stimulaciju autonomne ganglie
smeštene vertkalno
vertkalno duž sredne tela
Ve od gornjeg opisa ne kaže se ništa o tim panča
panama Iz novog položaa i delovanja mislim da s
one pet važnih pomoćnih nenih centara u mozgu i užetu
nenog tkiva koje se puža koz kanal kčmenog suba i
centi nesvesno kontrolšu kataboličku aktivnost
8
dth osm prvl joge i, ko se svrši  to menosti
može d kontoiše svoj m  trg z olobđnjem od
bdćih egzistencij bsorbjći se  bhmn koji sve
požm Đnn jog, s dge stne, možd zbog spei-
ornosti evolcionnog npretk, od smog početk zs-
niv svoj konto nd mom n nteektlnm postp-
cm, nezvisno od fizčkog tel njegovog pstošenj od
strne bolesti  lošeg zdrvlj. elesne nevoje m ne
skeć m od pedmet postignć ože d bde svo-
njv, slb, sklon bolestim i ipk je jog  stvi md
živi  svom tel, pk je zvn njeg. h njegov vek
kontenpl
konten pl Sopstvo i trg z oslobođenjem, dok m teo
podleže posledicm boest doživjenih  nijim životim
z tog rzlog poznt je ko đivmkt Đnn jogj nije
neophodno potrebno ktivnje kndlnj
 bahdhe i nhova vežba
i vžn zhvt
zhvt bnd h) imen
imenovn
ovn s goe ko
mlb nd h, đlndhbndh i dijnbndh. Sve
mlbnd
ti bndhe tkođe treb vežbt  istom itm pnjme
lbndh teb vežbt n početk postpk pn-
jme.  ovo bndhi centr peinem oni) pitsk se
čvrsto petom desnog stop, ko  sidhsni d se to
pvno ede celo teo počvv n pet,  lev nog je n
desnoj btn.  pnjmi s dbokim dsjem pk) 
steže se ns  vlči nvše. ke počivj priodno n
kolenm, rmen se zdiž  vt je izmeđ njh. 
ovom dn tel kompletr se pk itd Zdržvnje
dh se vrši s vtom svijenim nniže, dok bd čvsto
pitisk koren vrt vo prozrokje zgnjrivnje knth
mni popm dmi ili dmove jbčice) zmeđ men.
i li dmove
Tkvo džnje tel je đndhbndh kon tog
nstp rečk
nstp čk postpk prnme  kome se izdhizdhne
ne
59
vzdh  ppk povče nviše širenjem niih deov
grd dok se bdomen potpno ne zvn o se zove
dijnbn
dijn bndh.
dh. Sve ti bnd he osgv
os gvj
j potpn rtm
pnjme.
nteesntno je prtiti efekte th bndhi n nenom
mehnizm tonomnog sstem.  mldhri pitisk
pete n centr peinem odozdo nviše  pritisk te
koje se oslnj n peti, stmliše kričn
kr ičn splet mldh-
čk) d dje,  istovemeno blokir nnže izzne
efeentne) implse iz nje. bnti n goe ferentn) im-
plsi se ne kontoiš, p se zdiž koz vezn vlkn do
svdhisthnčke hipogsttčk plekss),  otd kroz
nj do mni pčk
pčkee solrnog plekss
plekss)
)
od ovko stimlisnih spetov jvlj se
spečvnje fnkconisnj ogn snbdevenih sim-
ptičkh vknim iz tih plekss erstltiške kcije gs-
tointestinlnog kt speče ne stimcijom simpčkih
vknm kmij gsove  ndimj g. osledic
tog s poremećj i kontrkci knih sdov splnchnic
oblsti oblst što pripd snbdevnj crev i trobe)
Jednostvno se smnjje snbdevnje klj bdominl-
nh cev i tobe, koji kontolš izlčivnje gstointes-
tinnog tkt. osledic ove smetne ktboličke ktiv-
nosti simptičkog sstem je nstp opšth ciklnih i
espiton h smetnj
smet nj Sce kc be, kn sdovi dolze
do širenihih mišić  kožni ctneos) kni sdovi se
sžvj. espitorn ktivnost se povećv. isnje
postje be i  te se sv grozničvo zbđenje Sv
ov ktivnost simptik opisn je  stroj iterti o jogi
preterno tjnsveno vd Đnnešr, poglvje V), 
ipk to je glvnom istnit
istnitoo i tčno
Ov ktbolčk smetn  tel pozoke  dh
inicinog strh od bolesti  nvodi g d pekine vežbe
prnjme s bndhom. ko istre  tome pod vođstvom
60 

 prevelk stmcj smptčkh vkn tomt tra

traj d ug Kun an  pokušava da se odupre ovom
  upii--
sk bd delove kndlnj  mnprčkr (solrnom tanu vole I pocn ne d a se pokreću iz svog boravišta u
plekss) de kže se ež spvn ovodn mps moždini (medula la)), to
to jje
est počin inje
je da šaje i prima eferentne
(prn) ko se prozvod z kndnčke pokšv d se (Odode) ir P u lse !o je o
  onn o š to se  zapadnoj fiz izioiolo log
gijijii
pt nvše do njeno borvšt  moždn, to jest, vl nv va
a beg i Is Isttc
ca an
ne
evvaagusa". V Vrraćanje nekoik ikoo udaraca
nom centr čj stmlcj ssvm nesvesno dovod pod žbin og (r
.
(ra
adija jaln
ln ?g) pusa to tokkom pero odda nje
jeg
govog za zau us-
kontro ktvnos smptk v nesvesn ktvnost kn- tavana od 3 m  nuta, u podvig u Dešabanhua ua ovako se
dnj nje ono što se žel Jo žel d postne svestn obašn šnava. Jogijev napor nijije e samo sv sve esna kontr tro
o a k u n -
rd kndlnj,  to je moće smo ko se zvrš da inija
ja,, već d a ostane mir irnna i neakti tivn
vnaa u svom bora rav višišt
t
stmlcj vlno centr kroz sledeć deo kčmeno u sednjem mozgu. N a ta tajj način osta tae neprobojna za do
stb (sšmnnd) ne znnj  potrošč vremen vodne i odvodne im imp puse koji nemaju moć d a utič tiču u na
Đlndhrbndh nročtm svjnem vt sprečv svest il i g gra
rađđu u m a koja se u pri rirručnicima j ge zove ""ć ćitata.
ovj dovodn ((feentn
feentn) mpls
 mpls prozv eden z kndl čk
prozveden čkre
re Dake kundal i ni e zagnju jurrena u ćiti Natoplje jennost um a
d dosene vn centr,   sto vreme smerv pranom j e samadhi  to je jesst nadsvest koja jogija štit itii od
nnže dovodne mpse prozvedene dsnjem dž sm bri
rigga i budućih o ođ đenjaja Zagnuiv iva
anje kunda ini za koju
ptetčkh vkn  v
vn
nmm žvcm v dovodn mpls se kaže d je �že ž:je , u ć
  ćiit� što eeddaali po
oc
ces samadhija ja,,
(prnv) spoj ssreć odvod ne mpse (pn- ostvtva
aue oge evvu z zvvotnu zeju ju,, to jest oso ob
bađanje od
vj), prozvedene  mdhrčkr,  predel ppk ponovnog ra rađ
đanja To j e p pooznato kao niik ika
apasamadhi u
d se sstn prn  pn mps, ssret se mnfes- kome j e jogi je jed dno s kosičkom snagom koja stvara i
tje ntršnjm vbrcjm, to jest zvcm koje s jo odžava u
uni
niv
verz
rzum
um..
čl  prepoznl ko 'nd"  "šbdbrhm jedno
jedno t
dv mpls stmlš krj v  mnprčkr poz-
vodeć refeksn mp
mpls
ls (vjn
vjnvj)
vj) koj s svoje strne vrš
zdzne mpls (dnv) što se kreće kroz sledeć
deo kčmeno stb (sšmnnd) zdsnjem tokom
djnbndhe v bnd h (z (zhv
hvt)t) sprečv spštnje
dn mps rem tome dn mpls se zdže tom
po tom to est premeštnjem prm korteks moz
prenos do vnh centr mpresje nčnjene n
krjevm žvc  dh kroz sredn brhmrndhrčkre
mozk), postje svestn svo fnconsnj
Stlnom prksom prnjme s  oe pomente
bndhe jo tvđje svesn kontrol kndnj, n koj
se lko delje voljom v svesn kotrol ne može d 
64
ntomsku vžnost mudre Kotrjnjem jezik nviše i
nzd d bi dosego bzu lobnje prenosi se nviše
površin ezk s njegovim krjnjim  čuni  orgnm:
dleko od spojšnjeg uticj prne TI krn orgn kJI
su smešteni n grnci živc, pošto se ne stimuišu im
pusim prne, ne mogu d prenose dovodne impulse do
vgus živc kroz više vrtne (cecl) gnglie Kd se
omoguć d jezk zuzme željeni poožj, on efiksno blo-
kr nosnice i nosne prolze  sprečv izdisne kroz
nos štviše i kotrljnje jezik unzd u spomenutom
smeru zvči koren jezk npred prem zubim z-
jednčk s prednjim zhvtom, otvr gjn (rynx) koz
ko vzduh ul u  zz iz pluć, prenosi se spod os-
nove ezk  zvrne ovor n gornem deu grkjn
između glsnh žc (gois) osigurv se konrkcijom
negovih sopsvenih mišić podsticjem koji ide od
grkjnskih (rynge) grn vgus koji snbdevju
grkjn i osnovu jezik Koz okretne ezk nviše
sprečv se stimucj vgnog centr kroz ferentn
vlkn iz usnene duplje i pluć  ipk g stimuliše direk-
tno kroz svo sopsven vlkn Ov zvetk grkljn e
opet koristn z sprečvne izlženj vduh iz puć
Uz to ov nročiti položj jezik uzdiže nviše donju vilicu
prem� gornjoj i teži d zvor ust Ov m veštn s
ezkom tokom postupk udisnj prkčno blokir sve
knle z zdsnje Proizvodi vkum u usneno dupi  u
sto vreme, čini d puć budu npumpn čistim vzdu
hom potrebnim z obogćenje kiseonkom venske ki
tel koj se pokreće k pućim iz desne strne src 
uslovim npumpnih pluć (pozitivno provetrvnje) šlj
se dovodni ili feentni stimulns vgnom centu koji s
svoje strne šlje eferentni ii odvodni zdišići stimulns
plućim  odvodni suzbijjuć stimulns srcu Stimulns li
podržj izdisnj plućm pokzuje se nepodesnim zbog
65
ztvrnj izdisjnih knl jezikom li nhibitorni stimu
lns prem srcu ngoni g d se snažno zgrči Ovo
grčenje src izbcuje svu obogćenu krv u levu strnu
src tokom proces udisn, u erije z prehrnu
telesnog tkv Poznto e d se tokom svkog period�
udisn kod svkog jvlj moment kd e nvsI
sdžj kiseonik u ki kko u tkivu tko  u knim su su
dovim U tom trenutku veštčki se omogućv, ko što
se to video pod rengenskim zrcim kd je Dešbndhu
učinio d mu okucji src postnu nečujn, d k ne ulzi
u srce Pošto u nemu nem nčeg d se zbc, erijsk
i plućn cirkulcij se zustvljju Ovkvi stbini uslov
izjednčuju ptisk kiseonik u sćušnim rt rterjm
erjm tkv,
sprečvuć rzmenu mterij među njim i odžvju
prožetm prikldnim mterijlom, potrebnim d se
celo telo prožetm
odžv negov vitnost md se sve negove funkcije
prktično zustvjju Srce tkođe biv prožeto s odgo-
vrjućm mediumom  premd przn prznoo i zgrčeno održv
svoju urođenu moć kontrkcije itd u ltentnom obiku OV
usovi jogiju dju prednost pri prksi kečr mudre On
pokušv d u teu održ prnu to est zpečćen u psor-
bovnu energiju bez zgđenj bokirnjem otvor pluć
okretnjem jezik nviše N tj nčin oslobđ energiu
z delovnje po svooj voli Prem svom spolšnjem
izgledu jogi koji vežb ovu mudru zgled poput mvc
Pod tim usovim može d ostne koliko že, bilo d je
zkopn pod zemlom i iznd zemje
Ovu mudru nje moguće prktkovti, dok se jezik
dovoljno
dovolj no ne produži
produ ži D bi se ezik okrenuo, tko d deluje
ko blokd, mor d bue dovojno dugčk kko bi
dosego čk do koren nos među obm Z
produžvnj
produžv njee jezik
je zik preporučuju se sledeći postupci
) Čedn
Čedn, , to jest oštrenje u intervlim veze spo
koji drži jezk u osnovi ustiju.

b alan kada se va veza kln jezk se nda
pkreće s jedne strane na dr g drža njem me prstma
držanjem
 ana zvlaenje napred na st nan ka št
se mze kava.
U leratr  jg ne spmnje se trentak  ps
tpk panajame kada jezk treba da se krene navše i
naad Mada s pkre ezka vljn   svakm mment
mže da se krene naad pak se  kreane vema
lakšava pstpkm gtanja kad se vremenm pjav
prvremen dlaganje dsanja Ov prvremen dlaganje
mže se pjavt bl na kraj dsaa l zdsaja Jg
vežbajć kear mdr mra da dabere edan d ta dva
kearmdr
mmenta. Ak se kretanje vrš na kraj zdsanja,  tel
nema dvln ksenka da pveća žvtn snag tkva
Metm jgjev lj je da apsrbje dvln energje z
klne  da je zadž  svm tel T se efkasn n, ak
jezk zazme atevan pžaj tkm dsanja
Onda je  na  jg razraena vežba mdre k
jm se stvarje svesna knla kndanja,
kn danja,  jest vags
žva, bl stmlšć ga na njegvm krajevma l  entr
Nakn svarenja svesne kntre te kndan
pm pranaame, asanm, bandm  mdrm javlja se
 
ptreba za spremnšć za delvanje T se svarje
samjamm, kja kjje daran, an  samad Već
sam bjasn znaenja t zraza
Usredsrevanje (darana) predstavja kranje na
žva na kme se rad, d skljvanja sv drg T
przvd  žvma aferenn l dydn mpls (prana
vaj kj ba pven akrm l bjektm na kj žete
da tćete l stare medajm (ana Neprekdnm
medtajm
med tajm na bjekt važe želje pzvd se aferentn
mpls kj se prens navše d mzga krz nad znanja
sšmna (že neng tkva kje se prža dž kanala
kmeng sba gde se sanaje manfestaja vaše želje.

Saznavaa  vama tak pstavš sasvm svestan z
pmć staln mpresja vaš želja pkšava da  spn,
kada se dstgne stanje nadsvest, t jest samad. U tm
sanj sve, mentaln mraln  dvn mže da se
pstgne Ovde sedsrevanje delje ka snaga vje,
medtaa kaka sla msl a samad ka dševna sla
Nrmaln m ne mžem razkvat ta tr na ,
pšt se javljaj  brzm nzanj, sam nam je pznat
rezltat
Ovaj pstpak samjame, kjm se n da kndan
mže da delje na, l krz šest važn akr, pzna je 
lteratr  jg ka
ka šaakrabeda
Pglavle 
ASTA
AS TA SIDH
SID H I
v
Kada jg psane savšen adept  knr k n
daln, dša se slbaa d kva ćte, vasane  prane pa
je slbdna da zae z brama-randre  kjj je bla zat
vrena  da zazme već špjn št kržje mzak 
kmen stb, kja je pznata ka akaša, gde bva apsr
bvana  besknanj ntelgenj  kje je  nastala
ada se jg  stanj nkalpa-samadja dentfkje s
nm št kntempra, ste zvesne natprrdne mć ma
 sam  pznat s  leratr  jg ka aša sdj On
se stČ natm nanma rada  kjma se jg sred
sreje  sebe stapa sa bžanskm dšm (ksmkm
snagm   seb vš kntempaj na njj Slede mena
t sdja  eekt kje przde:
 . ANIMA l mkrksms je spefn svjstv
sćšnst dše Jg sredsrešjć, medrajć  k
srać (samjama svj pažnj na va kvaltet dše
72 73

Poglavlj   DODATAK
ZAKUČAK RCNI
RCNIKK
ankritih anatomkih trmia
Iz vga šo am rkao mo  zakjučiti a u
fizičk vb kunalni jog za otvarj kotro nvnog
 Aa čakčakra
ra  NonoNonor
r
jajat
tii routak šuljikavog
itma kojim občno n kotrolišmo St čakri iz lk u
uaa im at
atčkog
čkog ta
ta
itraturi o jogi ako  kntroišu aju jogiju vn moći. To Akaša  PoPoauči
aučiaati
ti ro
roto torr koji okruuj moak i
u joavno št vah tova imatičkog la kičmi tub
autonomog nog tma Šakti kao naga ku n Aumbuša
Aumbu ša  jz
jzič
ično
no ri ivac koji abva luznicu
alja koja robija kroz t čakr o j  jima otvaruj ca krajnika i jzika
vzu rma mojoj vrzj j vagu ivac u tlu Normalno Aahatča
Aaha tčakra
kra  Srča
Srčaii t li lku
kunai obično vrši voj oao nvo  ka  a u I Aaaana  Pomoći nni car u abkom r
nama  uavana Ovarj nj kontro rtavlja u
vaa kora
korakk u o
ot
tignu
ignućima
ćima jog. Aaavaju  Dovoni nrvni imul u autonomh
Stalom
om vb
vbomom raajam
raajam  aanom ba hom -.
vaca
murom bu  kunalini iz a  ovoi o kontrolu Baaga  Okrukla
Okrukla o roširj kčmog uba u vrat
o
volj. Kaa  a kunaini robui z na grai rolaz kroz om rlu. č bana u ankrtkoj lratu j im
različit čakr  obuuj ih na akciju Kako  ui ko bolčni iraz za broj , a očto to okrugato abljan
rak o korak uh bva avršij ovorn a ka tig o oblkuj ouki ili omoćni ni ctar za  čulna
mozga v vizij  ivn moći olaz jogiju Jogi oa orgaa zozov
v  b ana linga
otaj avršno ovojn o tla  uma a uša otaj Bhaga  t
tni
ni ro.
obona u vakom
vakom oglu
ogl u Bu - ačka "O" mštna u itaraling To j tačka kao
Sva čua u jogi kao zautavljanj kucaja rca malato tlo u rounoj moi  čij tran otič
ula t. mogu a  obja ovom vom kotrolom vagu zvac
zvac
v .

kualja. Brahmaa  Brahmino jaj jaj tlo

Stoga bih fiao kunaii jogu kao aročii Brahmarahač
Brahmara hačakra
akra  Brah
Brahma ma koji uključuj mozak mali
obik auk ičkog  mnalog vbanja kojom oji moak i rounu moiu to jt va tri a koja
nac ovaruj vnu kontrolu vog autoomnog nnog okruuju moa komor
itma tako a  uagla a bkonačnim. Brahmarhra  Moa Moana na omora
omora u mozgu.
U zakljču lim a irazim voju zavalot akra  Plku il t autonomnog nnog itma
raličitim autorima i čijh kjiga am ro koritio 

Cbuka
C buka  Br
Bra
aa
a
matrijal 

Cračitrini
Cračitrini  Kčmn kanal
kanal
74
75

Dakn akak
  Odvodna pa para
rasmpa ka vakna koa
smpaka Kanhaman
Kanhama n - Pomum adam l adamova jabua
ponju od krsnog žva o su veovano žv koj kon Kundan - Vagus ualuć žva l dese obanjsk žva
rolu akvnos kalnog spea.
Kuhu-nad - sdn žva
Devaa ke  PomoćPomoćn enarr u kmenom subu
n nen ena
Lngas  o op pas
aso
o uvećanje nevnog ka koje koje se
koj egue akvnos smpakog peksusa.
pruža kroz kana kmeg suba
Gandhar-nad - Le Lev
v ono-mo
ono-moorn žva.
ornžva.
akn-ak - Odvodna parasmpaka vakna kva
Granhshana - me mes
soo gde se muladhara prdružuje meru
grudno-slabnskog pedea o �onrol! e ak
poev od grudno-slabnskog
dand o jes krsne kos
vnos manpuraakre. To su urobn ZVCI . k du do
Guda  AnuAnus
s
sunanog splea.
Gulpha - NožNožnn zglob. 
oos
o os - Spe l pleks us auonomnog nenog nenog ssema
Hakn-ak  odvodna parasmpaka vakna koja kon Maja-maou
Maja-m aou  Naroo koana koana moždna mozga.
rou akvn
akvnos
os nosnog splea preko onomoorng žva. Madhjama - para pajan pajan madhjma  vakha kže se da
Hasa-đva
Hasa -đva - desn  ono-moon žva.
su soven u obku sa kundaln. (kundalnya-ab
Hansa - Baj Bajanje
anje (manr
(manra)a) koje je ukljeno sa dsajnm etno
hedap
hed apura ura).). Mo
Može že se sma smar at d a i živ
ra živci ci im aju s
imaju sov
ovetno
pokrema dok se provode rae jogjske vežbe Ono e
vo sa ku
ojsvo
svojs
sv kund alini.i. Ka
ndalin Kažeže se da i ž ivci p očinju
očin ju ?d
u svar sanjeno od dve re "han"  "sa Han je um koj 
se pozvod sa snažnm zdsanjem, dok je sa um koj se
rh pleksusa smpaka  spajaju nge nen g k a  
provod snažnjm zdsanjem.
koje se puža kroz kanal kmenog suba aJan po e

�
z ana-akre ara-nga (produzene mozdne). Ovo e
(sh hase-hava-nsvasehasah  akshara dwayam)
verovano onomoorn žva para smpakog reda
Ida-nad - Lev mpak ana
Madhjama poe z anahaa-akre  spaja se sa banaln�
Ia
Iaa-n
a-nga Obrnu falus Faus smeen obnuo (ara) 
ga  Obrnu
gom  nadj su van ne koj obkuju sran pleksus 1
na pmer onus medulars koj je zavno lopaso 
mau ogranavajuć uaj na njegovo delovanJe. Nakha
porenje kmenog suba; a predsavlja lopaso .
nad vod poreko z svadhshana pleksusa  spaa se sa
porenje nenog kva koje se pruža kroz kanal
svaambhulngom. To su veovano slabnsk žv koj
kmenog suba; opaso porenje og nenog kva
suprono ovome bće aka produžene moždne koja je
ponju od zavrnog poenja kmene m ždne a 
zavravaju se u podžeudanom speu. Para e  sam
mdanog oblka  olkue vezn beoug zmeđu
pramdanog
pra
ći uic a!
uica
ena po
cena oduž ene možd
dužene oždin e i ima is
ine isii o�uzd uzdava
avajujuć
kmene moždne  malog mozga  .
kao i utiuticaj
caj kun dalini.i. Sklon
k undalin sam
s am d
daa v
veru
eruem em da su
s u t n en
ne n
anu
an u - Kole
Koleno.
no.
cenr
cen rii stva
stva ša kijiji pek
i šaki a, raz
susa,
peksus različi o im
ličio imenoenova ni
vani
angha - ć pokolen
nas-ča
Manas
Ma -čakrakra - J ed
edna o d osn
na od osnovn
ovnihih gang
anglija lija mo
mozgzga a pon aa
po naa
Kaknak - Odvodna para-smpaka vlakna kva
kao a amus.
poev od vranog dea nervnog kva koje se pruža kroz
Medhra  Pen Penss
kanal kmenog suba Ona konrou akvnos anaha
Merdanda - Kmen sub
akre o jes sranog splea l peksusa
Manpura-aka  Coelx-axs, su nan sple.
I

7

Madhara  sna kost Sš na

nana
nad
d  že ervnog kva koe se prža kroz ka-
Ma kanda  Isto što i adhara nal kčenog stba
Nabh  pak Svadhshana  odžedačni dačni sipat
si patčki
čki sple
Nad  Zivac


anča
an čapra
prana
na  e
ett pooćnih nenh centara  kčeno Svađabh
Svađ abhnga
nga  Sao
Saoposoj eć as Najnž okrglasti
posojeć
stb o s prana apana saana dana  vjana kraj žea nenog iva kro kana kiče ponat kao
ara
a raš
šva
va  Glavn asas gde se kndan integriše o je avršno proirene kčene oždine
aslnasto
aslna sto telo  prodženoj oždin sa čije strane poiče a  Nep ca osnova lobane
Nepca
vags vac

alkačakra  Spatčki špljikavi splet
ašjan  Vd reč adhjaa
ašjan danapran  SporedSporedni ni nervni
nervni centar
centar  vrano predel
ersa
sačke
čke akce  deov deovana
ana oka aasaasaa nehotčnh žeta nenog tkva koe se prža kro kana kičenog
išća šo skpljaj  opšta dž neke strkte tela sba
sične cevi kao  slčaj prolaska ete hrane kro danava  o ovo
vodn
dnii ps d nervnog tkiva ko se
hranve kanale prža kro kana kčenog sba.
ndaanad  e evo
vo že spa
spatetik
tetikaa. Vakhar  Vd adaa
adaa
rana  Zivo


Zivotna
tna  nena energ
energa
a Vajranad  Nena vakna vakna a koja
koja se kaže
kaže da postoje
postoje
ranavaj  NenNenii ipls
ipls nra  kičeno kaal vano čra o e Reisnerovo
šanad
šana d  esni slšni živac
vac vlakno Njegovo delovane oš ne ponato onato e
Raknšak  Odvodna paraspatička
paraspatička vlakta
vlakta od avršnog
avršnog takođe kao rahanad
proširenja kčene oždne koja kontroliše aktivnos Yašasvininadi  ev slšni živac
podžedačnog spleta Va  Ipls
Saasrasa  Mali oak Vvara
vara  ana
anall
Saanap
Saa naprana
rana  ooć
ooćn sporedn neni cenar 
n ii sporedn Všdhčakra  Spatički čki neni sple
grdnosabnsko prede što reglše akivnos solarnog Yon  ern
Yon erne
e
pekssa Vršhanaa  Mošnca
Vršhan ca
Saanavaj  Odvodni nen ps dž oždano- Vanaprana  Spo Spored
rednn centar
centar koji
koji proža celo neno
kčenih žvaca. tkivo koe se prža dž kanaa kčenog sba
akniaki  Odvodna par parasipačka
asipačka vakna
vakn a počevš
počevšii od Vanavaj  Reeksn centar okrven  k rsnoj ački prana
krsnoj
vratog dea nenog kva koje se prža kro kana i apana ipsa takođe
takođe kako i dana i saana
�ičenog stba a konroše aktvnost žrelnog spa.
Saktiča
Sakt ičake
ke  odvoda parasipat
parasipatčkačka vakna? kiva što Kaj
kontroiše akivnost
vnost plekssa sp
spateti
atetika
ka
Svani  Rb perine
perinea.
a.




 
"
 f

, 
•

I
•

CP - KaOraUja y y6nH

Ka
E6mOea Mae cpe OD C

231 •


  . Ba
Baca
ca

Ta astveaa kaii I [pevo Vučković Miv
Taastve Mivo
oje]. 
Tkoa 2005 (Novi Sa  ikoa) 77 s ; 2 cm
Nov Sa : Tkoa -

Mysteoss aii - Tiaž 00.

Pevo ea he Mysteo

IS 86-77820426

a Joga

SSSR 2023927
