Транспортне особине робе

6. предавање-Гасовита горива
Предности гасовитих горива:

 Висок степен потпуног сагоревања

 Могућност транспорта гасоводом без губитка на великим растојањима
 Лако регулисање количине горива и ваздуха потребног за сагоревање без дима и мириса
 Производе се од различитих врста горива (течних и чврстих)
 Лако се пале
 Добра могућност прераде

Подела горива према саставу:

 Елементарна (водоник)
 Хомогена једињења (метан, угљен-моноксид, ацетилен)
 Мешавина гасовитих горива са ваздухом

Природна гасовита горива:

1. Природни (земни) гас

Постоји суви (сиромашни) и влажни (масни,богати) природни гас
Транспортује се цевима (гасоводима) под притиском
Користи се:
 За ложење пећи и ложишта (у домаћинству и индустрији)
 За погон енергетских машина (мотора,гасних турбина)
 Као сировина за добијање других врста гасова
 За даљу прераду у хемијској индустрији (за добијање ацетона, ацетилена,
сахарина)
2. Јамски (руднички) гас
3. Барски гас
4. Трули гас

Вештачка горива:

 Рафинеријски гасови
 Дестилациони гасови
 Генераторски гасови настали процесом газификације (различитих чврстих горива- дрво,
тресет, угљеви, гориви шкриљци)
 Гасовита горива добијена специфичним поступцима (водоник, ацетилен)
 МАЗИВА

Примена мазива зависи од:

1. Висине температуре
2. Притиска
3. Брзине кретања машине
4. Висине влажности

Врсте мазива:

1. Минерална уља- природног порекла, склона су декомпозицији (разградњи) краћи им је

интервал коришћења (чешће се мењају)
Према намени могу бити: вретенска, трансформаторска, машинска, цилиндарска,
компресорска, осовинска, изолациона
2. Емулгирана мазива
3. Сложена уља- два или више различитих мазива (витол уље, рицинусово)
4. Мазива са нарочитим додацима (за побољшање мазивости- графит, сумпор, оловни сапун)
5. Мазиве масти- за подмазивање, њихова карактеристика је конзистенција-продирање
6. Вазелин
7. Регенерисана мазива
8. Синтетичка мазива

Особине мазивих уља:

1. Мазивост- ефикасност подмазивања одређених елемената мазивим уљем

2. Вискозитет- отпорност ка течењу
3. Стиниште (стињавање)- температура при којој долази до промене густине мазива, мазива
губе радне карактеристике
4. Пламтиште- температура паљења уља
5. Старење уља- подразумева хемијске промене поготово оксидацију. Треба водити рачуна о
препоруци произвођача тј. који је период препоручен за коришћење мазива

Паковање, складиштење и транспорт:

 Пакују се у гвоздена и дрвена бурад и лимене канте

 Складиштење: на местима која су потпуно заштићена од ватре и других непогода
 Транспорт: контејнери, цистерне

Корозија метала:

Према начину стварања корозије разликујемо:

1. Хемијску
2. Електрохемијску корозију (атмосферска, подземна, контактна)

Према месту, начину и узроку оштећења постоје:

1. Површинска- равномерно разарање површине предмета

2. Местимична- на појединим местима
 3. Међукристална- продире дуж кристала у дубину
4. Селективна-разарање појединих састојака структуре легура
5. Комбинована хемијско-механичка- корозија+ кавитација

Отпорност метала на корозију:

1. Врло непостојани метали-Алкални

2. Непостојани метали- земноалкални
3. Условно-постојани
4. Постојани- хром, олово
5. Врло постојани- злато, платина

Заштита метала од корозије:

1. Квалитетом материјала- чврстоћа, легирање

2. Променом средине
3. Површинска заштита нношењем превлака:
 Металних-потапање у растопљени метал, електролитички,
метализовањем,платирањем, наношењем превлаки дифузијом, елоксирањем
 Неорганских-емајлирање, цементирање, бетонирање
 Неметалних- масне боје, лак, синтетичке смоле, фума, катран, битумен

ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛИ

Подела:

1. Конструктивни- стене,дрво, челик, пластичне масе

2. Везивни грађевински материјали- минерална везива

Минерална везива:

1. Хидраулична везива- портланд, цемент, лафан

2. Ваздушна везива- креч, гипс
 Креч, живи креч(калцијум-оксид), гашени креч (калцијум-оксид са 50% слободне
воде) гипс
3. Ватростална везива- ватростална глина, шамотна мешавина

Дрво; Карактеристике дрвета:

1. Хигроскопност- способност упијања воде

 Врло меко- топола, липа, врба
 Меко- јавор, смрека, јела
 Тврдо-брест,храст, буква
 Врко тврдо-граб, абонус
2. Чврстоћа
3. Еластичност
4. Трајност
5. Упаљивост

Заштита- дрво треба сећи за време хладноће, ако је топло треба га просушити или изнети из шуме
 6. Вежбе- Појам и класификација опасне робе класе VII и VIII
Класа VII опасне робе:

Класу VII опасне робе чине радиоактивне материје

Радиоактивност-процес спонтаног распадања језгра атома, при чему се емитује енергија;

средиште радиоактивности је језгро атома

Мерне јединице за радиоактивност:

 За активност радиоактивног извора који садржи радиоактивни елемент-

Бекерел-Bq
 Апсорбована доза- Греј-Gy
 Еквивалентна доза-Сиверт-Sv

Радиоактивне су оне материје чија је радиоактивност већа од 74Bq/kg

Код радиоактивних материја НЕ ПОСТОЈИ подела на амбалажне групе

Транспортни индекс представља вредност на основу које се контролише јачина зрачења одређене
пошиљке

Складиштење: Особље у складиштима треба да је изложено мањој радијацији уз сталну контролу

(како не би примило радијацију већу од дозвољене)

Возила за транспорт опасне робе класе VII:

1. Конвенционална возила која не испољавају никкве додатне захтеве у погледу

конструкције (само погледу корисне носивости)
2. АТ возила- за транспорт робе у расутом стању

Опасна роба класе VIII:

Класу VIII опасне робе чине корозивне (нагризајуће) материје

Корозивне материје су материје које у додиру са другим материјама и живим организмима

изазивају њихово оштећење или уништење (сумпорна, азотна, мравља киселина,бром, натријум
хидроксид)

Класификација опасне робе класе VIII:

Различите врсте опасности обележавају се великим словима и представљају класификациони код

C1-C10- корозивне материје без додатне опасности

C1-C4- киселине

C5-C8-базе

C9-C10-остале корозивне материје

C11-предмети

CF- корозивне запаљиве:

 CF1-течне
 CF-чврсте

CS-корозивне самозагревајуће

 CS1-течне
 CS2-чврсте

CW-корозивне, у додиру са водом емитују запаљиве гасове

 CW1-течне
 CW2-чврсте

CO-корозивне оксидирајуће

 CO1-течне
 CO2-чврсте

CT-корозивне, отровне

 CT1-течне
 CT2-чврсте

CFT-корозивне запаљиве и отровне, течне

COT-корозивне, оксидирајуће и отровне

Паковање опасне робе класе VIII:

У зависности од опасности постоје 3 амбалажне групе

 Амбалажна група 1- јако нагризајуће материје

 Амбалажна група 2-нагризајуће материје
 Амбалажна група 3- слабо нагризајуће материје

Материје које нису дозвољене за транспорт:

 Смеша хлороводоничне и нитритне киселине

 Нестабилне смеше отровне сумпорне
 Перхлорна киселина у воденом раствору
 7. Предавање- Радиоактивне материје у транспорту; технички важне киселине и базе

1932. пронађен неутрон, а 1934. откривена појава вештачке радиоактивности

Радиоактивност- нуклеарна, а не атомска појава

Појава радиоактивности је спонтана- језгра експлодирају и распадају се, радијацијом настају α, β,

ϒ зраци

Активност- рој дезинтеграција- распадања језгра до ојих долази у јединици времена

А= d t
dƛ

Период полураспада (Т)- може се мењати од ела секунде до милијарди година (10−8< Т <1010 )

Детекција зрачења се врши: нафотографским плочама, у гасовима, у чврстим деловима

Заштита од спољашње радијације: време, растојање, заклон

Нагризајуће материје у транспорту:

VIII класа садржи три групе материја

А- технички важне минералне и органске киселине

 Минералне- сумпорна, хлороводонична и азотна

 Органске- мравља, сирћетна, оксална

Б- Технички важне базе. Натријум и калијум хидроксиди

В-Остале нагризајуће материје. Бром флуороводоник, једињења сумпора

Сумпорна киселина:

Безбојна, уљаста течност, без мириса

Јака киселина, јако нагриза кожу

Употребљава се за:

1. Производњу вештачких ђубрива

2. Добијање киселине (соне, азотне, фосфорне)
3. Производњу детерџента
4. Производњу вештачке свиле и експлозива
5. Производњу органских боја
6. Пуњење акумулатора
7. Потребе лабораторија и хемијске индустрије
Пакује се у стаклене боце, судове од пластичних маса, бурад и цистерне

Хлороводонична киселина:

Емитује безбојан, отрован гас

Употребљава се за:

1. Производњу поливинил-хлорида (PVC)

2. За добијање разних хлорида
3. За чишћење метала (декапирање) и судова од каменца
4. За потребе лимарског заната
5. У хемијским лабораторијама и фабрикама
6. За добијање царске воде у ојој се растарају злато и платина

Пакује се у стаклене боце, балоне и судове од каменине капацитета 1000 литара

Кухињса со- натријум- хидроксид

Нишадор- амонијум-хлорид

Азотна киселина:

Јавља се у виду једињења, соли (шалитра)

Пакује се у стаклене боце, мрко обојене

Употребљава се:

1. За добијање вештачких азотних ђубрива

2. За добијање експлозива нитроглицерина
3. За производњу целулоида
4. За чишћење метала и добијање разних хемијских једињења

Органске киселине:

1. Мравља- јака, у додиру са кожом ствара ране и пликове, јак отров

2. Сирћетна- јак отров

Технички важне базе:

1. Натријум хидроксид- камена, каустична сода

2. Калијум-хидроксид
 7. Вежбе-Обележавање амбалаже и возила која тгранспортују опасну робу
Свака амбалажа која је према ADR – у и RID – у предвиђена за опасне материје, мора бити
обележена трајним и читким обележјем, које се налази на месту и у формату у складу са
амбалажом, односно тако да је добро видљиво.

Амбалажни код предтавља словно бројчану ознаку која се налази исписана на амбалажи и која
показује основне карактеристике амбалаже. Амбалажни код садржи податаке о:

 врсти и материјалу од кога је амбалажа израђена,

 амбалажној групи (или амбалажним групама) за коју је конструисан и тестиран тип

паковања,

 запремини или количини материје која је упакована у ту амбалажу,

 години,земљи производње, и др.

Амбалажни код се састоји од следећих ознака:

1. код за врсту амбалаже;

2. после кода долази коса црта а иза ње симбол групе паковања за коју је конструисан и
тестиран тип паковања:

a) X – за амбалажну групу I, II, III;

b) Y – за амбалажну групу II, III;

c) Z – за амбалажну групу III.

3. - за једнострука паковања намењена за течности пише се број који представља вредност

за релативну густину за коју је тип паковања тестиран;

- за паковања намењена за чврсте материје или за унутрашње паковање пише се број који
означава максималну бруто масу у kg на коју је паковање тестирано.

4. за једнострука паковања намењена за течности пише се хидраулични притисак заокружен

на 10 kPa и то на нижу вредност на коју је паковање тестирано; паковање за чврсте
материје пише се слово S.
5. година и месец производње.
6. ознаку државе у којој је дата дозвола за обележавање (ознака је идентична међународној
ознаци за моторна возила: D, F, GB, исл.).
7. име произвођача или неку другу идентификацију дозвољену од стране надлежног органа.

Код за обележавање врсте амбалаже састоји се од:

1. арапске цифре за врсту амбалаже,

2. једног или више латиничних слова за врсту материјала, и евентуално

3. арапске цифре за категорију амбалаже у оквиру врсте амбалаже.

 4. За комбиновану амбалажу и амбалажу за заразне материје, користи се само
обележје за спољашњу амбалажу.

Поред наведених ознака на амбалажи опасне робе треба да стоје још и тзв. ЛИСТИЦЕ ОПАСНОСТИ,
као и специфичне ознаке за правилно руковање робом.

Димензија листица које се постављају на амбалажу износи 100 mm, а њихова димензија уколико
се постављају на возила износи 250 mm (велике листице опасности). За радиоактивне материје
димензија листица које се стављају износи минимално 250 mm.

За класу I опасне робе:

Распрснута бомба црна на наранџастом пољу (опасност од сваке врсте експлозије).

За класу II опасне робе:

Буктиња црна (бела) на црвеном пољу (Опасност од

пожара – запаљиви гасови)

Црна или бела плинска боца на зеленом пољу (незапаљиви

и неотровни гасови).
За класу III опасне робе:

Буктиња црна на црвеном пољу (Опасност од пожара –

запаљиве течности).

За класу IV опасне робе:

Буктиња црна на пољу на коме су наизменично беле и црвене

вертикалне траке (опасност од пожара - запаљиве чврсте материје)

Буктиња црна на белом пољу, доњи троугао црвен (самозапаљиве материје)

За класу V опасне робе:

Буктиња на врху круга, црно на жутом пољу

(оксидирајуће материје 5.1. или органски пероксиди - 5.2.)

За класу VI опасне робе:

Црна мртвачка глава изнад две укрштене бутне кости (отровне

материје, држати далеко од свих животних намирница)

Три полумесеца стављена на круг на белом пољу (гадне и заразне

материје)

За класу VII опасне робе:

Симбол тролист; натпис “РАДИОАКТИВНО”, „САДРЖАЈ“ и

„АКТИВНОСТ“, једна вертикална црта

За класу VIII опасне робе:

Две епрувете: из једне падају капи на металну плочу, а из друге на руку. Црне
на белом пољу, доњи део црн. (нагризајуће или корозивне материје)
За обележавање возила којима се транспортује опасна роба користе се велике листице опасности
и табле опасности.

Минимална димензија великих листица је 250 x 250 mm и морају се налазити на површини

контрастне боје.

Да би се лако уочила возила која транспортују опасну робу (у друмском и железничком

транспорту) пошиљалац и превозник су дужни да на возило видно поставе УПОЗОРЕЊЕ у облику
табле наранџасте боје, која носи назив ТАБЛА ОПАСНОСТИ.

Димензије табле опасности су: дужина 40 cm, висина 30 cm и оквир црне боје ширине 15 mm.

У горњој половини табле могу се налазити НАЈМАЊЕ ДВЕ а НАЈВИШЕ ТРИ ЦИФРЕ (БРОЈА) и једно
слово “X”.

Дијамант опасности поред тога што јасно упућује на врсту опасности истовремено даје и степен
интензитета или градацију присутних опасности у распону од 0 до 4.

8. Предавање-Транспорт и паковање лако кварљиве робе. Возила за транспорт лако

кварљиве робе. Транспорт живих животиња

Узроци кварења лако кварљиве робе

I – микробиолошке промене, узроковане микроорганизмима

• бактерије, су једноћелијске биљке које се размножавају деобом ћелија и број се

удвостручује сваких 20-30 min.

према облику: коке, бациле и спирале

обољења: трбушни тифус, дизентерија, туберкулоза, колера, шарлах, тровање храном и др.

• гљиве, су једноставне биљке и размножавају се:

– пупљењем (квасци),

– спорама (плесни),

– вируси

• II – биохемијске промене, узроковане ферментима

• промене су на производу (животним намирницама) у виду: масти или маслац –

ужегне, воће – презри, житарице, кромпир или лук – проклија итд. (овакве
намирнице постају неупотребљиве)

• III – остале промене, које настају из осталих разлога (хемијске – без деловања фермената,
физичке – промене органолептичких својстава, због омекшавања, увенућа)
Од метода за чување лако кварљиве робе, разликујемо:

1. физичке методе (пастеризација, бланширање, стерилизација, хлађење, сушење и

др.)

2. хемијске методе (сољење и саламурење, кисељење, димљење, шећерење)

ФИЗИЧКЕ МЕТОДЕ ЧУВАЊА ЛАКО КВАРЉИВЕ РОБЕ

1. пастеризација (привремено конзервирање)

течни производи се кратко загревају на 65˚C - 100˚C (сигурно се уништавају патогени

организми)

2. бланширање (као претходна метода) воће и поврће се излаже директном деловању паре у
трајању 0.5 – 2 минута или се стављају у кључалу воду 5 – 15 минута

3. стерилизација (за трајно конзервирање намирница)

херметички затворене лименке или стакленке загревају се на 100˚C - 121˚C

4. хлађење и смрзавање (идеална метода за чување животних намирница)

извори хлађења могу бити природни и вештачки (гасови: амонијак, угљен-диоксид,

сумпор-диоксид, фенол и др.)

делови уређаја: компресор, кондензатор и испаривач

- лагано смрзавање,

- брзо смрзавање

- муњевито смрзавање

5. сушење или дехидрација (суши се на ваздуху или сунцу и у сушионицама)

6. концентрација (смањује се концентрација воде у намирницама)

7. зрачење (ултравиолетно, рентгентско, бета и гама зрацима)

8. филтрација (цедила која задржавају крупније микроорганизме)

ХЕМИЈСКЕ МЕТОДЕ ЧУВАЊА ЛАКО КВАРЉИВЕ РОБЕ

1. сољење и саламурење (сољење намирница сувом сољу – или потапање намирница у

концентрисан слани раствор)

2. слађење или шећерење намирница (минимална концентрација шећера од 50% а преко 60%
спречава развој микроорганизама)

3. кисељење (повећање киселости производа – спречава развој бактерија)

4. конзервирање мастима и уљима (претходно заштићене па се чувају у мастима или уљима)

5. димљење (излажу се само месо и месни производи малој количини дима: формалдехида,
ацеталдехида идр)

- хладно димљење од 30 - 35˚C

- топло димљење од 100 – 130˚C

6. конзервирање хемијским конзервансима (регулисана употреба минималних количина:

сумпорне, сорбинске, мравље киселине)

За превоз на дужим релацијама – посебна возила: вагони, камиони, бродови, авиони или
специјални контејнери.

Обавезна ознака на возилима:

“PERISHABLE” или “ПОКВАРЉИВО”

ВОЗИЛА МОГУ БИТИ:

I – са проветравањем (отвори, вентилатори) за транспорт на краћим релацијама

II – са изотермичком изолацијом

III – возила хладњаче без сопствене производње хладноће (хлађење се постиже сувим ледом,
течним азотом са одговарајућом инсталацијом )

IV – возила хладњаче са сопственом проиводњом хладноће (хлађење најмање од 12 часова при

спољној температури од + 30˚C )

V – возила са термичким уређајима за загревање

(при спољњој температури од најниже - 20˚C може одржавати температуру температуру

до +12˚C у трајању од 12 сати )

Превентивне мере за чување житарица:

1. контрола квалитета пре складиштења

2. складиштити само очишћене житарице

3. складиштити жита само са дозвољеним процентом влаге

4. држати се прописа (код подних складишта) о висини складиштења

5. избегавати складиштења дуже од годину дана

6. одржавати беспрекорну чистоћу

7. не уносити у складиште заражено жито

 8. вежбе-Особине расутих и комадних терета. Укрупњавање терета

Расути терети су они који се јављају у мање или више растреситом стању, било ситнијих или
крупнијих фракција, у великим количинама, са главном карактеристиком да се могу ГРАБИТИ и
СИПАТИ.

Расути терети имају одређене особине које могу да буду ПОСЕБНЕ и ОПШТЕ при транспорту.

Од општих транспортних особина расутих терета које имају посебан значај треба издвојити:

1. гранулометријски састав,

2. запреминска маса,

3. унутрашње трење,

4. спољашње трење, и

5. абразивност или хабајуће дејство.

Гранулометријски састав (ГРАНУЛАЦИЈА) изражава се димензијама мањих или већих фракција у

саставу материјала – робе. Величина фракција унутар расутог терета мери се дужином дијагонале
између два супротна угла.

Гранулација се означава словом а' и рачуна се као:

(mm)-дописати

Подела расутих терета према гранулацији је:

1. крупно – комадасти а’> 160 (mm)

2. средње – комадасти а’= 60 -160 (mm)

3. ситно – комадасти а’= 10 - 60 (mm)

4. зрнасти а’= 0.5 - 10 (mm)

5. прашинасти а’<0.5 (mm).

ЗАПРЕМИНСКА МАСА расутих терета се обележава словом ρ v и представља однос укупне масе
терета (који се изражава у тонама) и запремине (која се изражава у кубним метрима).

Однос између запреминске масе стиснутог терета и свеже насутог терета показује однос
стиснутости:

 v'

v
Подела расутих терета према вредности запреминске масе је:

1. лаки расути терети, када је

 v  0.6 t
m3

(пшенично брашно, зоб, кокс, дрвени угаљ)

2. средње тешки расути терети, када је

 v  0. 6  1 . 1 t
m3

(житарице, шећер – кристал, кромпир, шећерна репа, мрки и камени угаљ, шљака)

3. тешки расути терети, када је

 v  1.1  2.0 t
m3
(песак, шљунак, ситни камен, земља, гипс)

4. врло тешки расути терети, када је

 v  2 .0 t
m3
(концентрати руда). Угао унутрашњег трења представља трење између делића унутар истог
материјала.

Коефицијент унутрашњег трења – μ=tgθ.

Угао трења представља природну косину расутог терета при његовом насипању на водоравну
површину.

Угао унутрашњег трења за разне врсте терта варира између 22° - 65° при чему треба разликовати:

1. угао унутрашњег трења у стању мировања, када је θ0=30-40°

2. угао унутрашњег трења у стању кретања, када се означава са θ.

Према томе, одговарајући коефицијенти унутрашњег трења постају:

1. у стању мировања μ0=tgθ0,

2. у стању кретања μ=tgθ.

СПОЉАШЊЕ ТРЕЊЕ расутог терета подразумева трење између два различита материјала; што је
случај између расутог терета и делова површина претоварно – транспортних машина или
постројења.

Као и код унутрашњег трења, и код спољашњег трења постоје коефицијенти који се јављају када је
роба у стању мировања или када се налази у транспортном средству које се креће и разликујемо:

1. у стању мировања Φ0= tgθ0,

 2. у стању кретања Φ= tgθ.

АБРАЗИВНОСТ или хабајуће дејство расутих терета подразумева оштећења и трошења површина
делова претоварно – транспортних машина и уређаја при кретању терета деловањем сила трења.

Хабајуће дејство зависи од тврдоће расутог терета, храпавости површине делића – зрна, њихових
димензија и сл.

Према степену хабајућег дејства расути терети могу бити:

1. нехабајући (брашно, овас, дрвена пилотина, суви тресет и др.);

2. мало хабајући (гипс, округли шљунак, ситни креч, ровни угаљ);

3. средње хабајући (антрацит, суви песак, суви цемент, шљака каменог угља);

4. јако хабајући (кокс, железна руда, боксит).

Основна места претовара терета су најчешће:

 железничке станице,

 речна пристаништа и поморске луке,

 разна складишта уз индустријске колосеке и сл.

Комадни терети су они који су то по природи ствари (разне врсте машина, цигле, трупци, и др.)
или они који су добили назив комадни паковањем у одређену амбалажу, при чему је роба пре
стављања у амбалажу могла бити: комадна, расута, течна или гасовита.

За амбалажирање се најчешће користе: сандуци, бурад, посуде, кутије, вреће идр.

Са гледишта транспорта комадни терети могу бити:

1. појединачни комади (одливци, лимови, разноврсни профили и сл.)

2. упаковани у одабрану амбалажу (вреће, бале, кутије, сандуци, канте, бурад, и сл.)

3. терети који су палетизовани и

4. терети који су контејнеризовани.

Од општих транспортних особина код комадних терета битно је да ли су равних или неравних
површина, да ли су им површине меке или тврде, стабилног или нестабилног облика, ломљиви и
неломљиви и др.

Комадни терети зависно од димензија могу бити:

1. мале величине, погодни да се ручно носе;

2. средње величине, када један комад могу да понесу два човека;

3. велики терети, за чије манипулисање треба користити посебне уређаје, с тим да ови
терети могу да стану у стандардна транспортна средства, и
 4. врло велики терети, када НЕ МОГУ да стану у стандардна транспортна средства, па је
потребно посебно решење за њихов транспорт.

Комадни терети зависно од сопствене масе могу бити:

1. лаки, до 30 kg, погодни да се ручно носе;

2. средње тешки, од 30 – 1000 kg, за чије су преношење потребна транспортна средства

мање снаге: колица, виљушкари;

3. тешки, од 1000 – 10000 kg, за чије су преношење потребна транспортна средства средње
снаге: дизалице, индустријски трактори, и

4. врло тешки, преко 10000 kg који се преносе средствима велике снаге: тешки камиони,
индустријске локомотиве веће снаге, одговарајући вагони, стубне дизалице.

УКРУПЊАВАЊЕ терета подразумева стварање – формирање различитих јединица било слободног

сложеног терета, било сложеног на палете или смештеног у контејнере.

Укупњавањем настају:

1. јединица руковања,

2. јединица терета,

3. јединица транспорта, и

4. јединица складиштења.

ЈЕДИНИЦА РУКОВАЊА укључује природне комадне јединице, као и оне терете који су помоћу
амбалаже постали комади, али и оне без амбалаже у расутом стању.

1. јединицу руковања до 100 kg (боце, кутије и сл.)

2. јединицу руковања од 100 kg до 250 kg (потпуна амбалажа – сандуци, вреће, бале,

цилиндричне посуде)

3. јединицу руковања од 250 kg до 500 kg (делимична амбалажа или без ње)

4. једницу руковања преко 500 kg (делимична амбалажа обмотавањем или без ње).

Потпуна амбалажа може имати призматичан, цилиндричан и комбиновани облик.

За формирање јединице руковања највише одговара призматичан облик

Делимична амбалажа подразумева разна обмотавања и везивања робе у снопове или свежњеве
да би се формирала јединица руковања.

ЈЕДИНИЦА ТЕРЕТА укључује више јединица руковања сложених на сврсисходан начин у чврсту
целину, погодну за транспорт, па разликујемо:

 јединицу терета од више слободних комада,

  јединицу терета насталу коришћењем палета, и

 јединицу терета насталу коришћењем контејнера.

ЈЕДИНИЦА ТРАНСПОРТА обједињује одређени број јединица терета, тако да се оптимално користе
површине, односно запремине товарних простора у транспортним средствима.

ЈЕДИНИЦА СКЛАДИШТЕЊА обједињује одређени број јединица терета, тако да се оптимално

користе складишни простори.