1

САСТАВ ЈЕЗГРА

Атомско језгро је средишњи део атома. У њему се налазе протони (позитивно наелектрисани) и
неутрони (неутрални) који се једним именом називају нуклеони.
Језгро означавамо на следећи начин:
𝐴
𝑍𝑋𝑁
𝑋 – ознака елемента чије је језгро
𝐴 – масени број тог језгра – укупан број нуклеона (протони + неутрони) у језгру
𝑍 – атомски или редни број тог језгра – број протона у језгру (нема потребе да се наводи јер је
одређен самим елементом, 𝑋)
𝑁 = 𝐴 − 𝑍 – број неутрона у језгру (ретко се наводи)
Узмимо као пример језгро, односно изотоп (касније више о изотопима), олова које има атомски број
82, а масени 206. Њега бисмо обележили на следећи начин:

206
82𝑃𝑏124
Четири основне особине језгра су:
1) Маса језгра
2) Количина наелектрисања
3) Атомски (редни) број
4) Спин језгра

- Маса језгра:
Маса језгра се обично изражава у атомским јединицама масе (𝑎𝑗𝑚). Веза између 𝑎𝑗𝑚 и енергије је
дата следећом релацијом:
1 𝑎𝑗𝑚 = 931,48 𝑀𝑒𝑉

Маса језгра је приближно једнака укупној маси нуклеона који га чине. Маса протона је 938 𝑀𝑒𝑉, а
неутрона 940 𝑀𝑒𝑉.
𝑚𝑗 ≈ 𝑍 ∙ 𝑚𝑝 + (𝐴 − 𝑍) ∙ 𝑚𝑛

Видећемо на следећем часу да ова формула није потпуно тачна и да у израз треба да се унесе и дефект
масе језгра.

За полупречник језгра постоји приближна формула која може да се користи за већину њих:

3
𝑟 = 𝑟0 ∙ √𝐴

𝑟0 – полупречник језгра атома водоника, износи 𝑟0 ≈ 1,4 ∙ 10−15 𝑚

𝐴 – масени број датог језгра
𝑟 – полупречник датог језгра

Сад кад знамо и масу и полупречник језгра, можемо да одредимо његову густину:
𝑚 𝑚
𝜌= =
𝑉 4 𝑟 3𝜋
3
1017 𝑘𝑔
Кад се замене одговарајуће вредности добија се да је густина језгара огромна и износи око .
𝑚3
 2

- Подела језгара према броју протона и неутрона

3 4 1 2 3
1) ИЗОТОПИ – Исто 𝑍, различито 𝑁: 2𝐻𝑒, 2𝐻𝑒 ; 1𝐻 , 1𝐻 , 1𝐻
4 3 17 18
2) ИЗОТОНИ – Исто 𝑁, различито 𝑍: 2𝐻𝑒 , 1𝐻 ; 8𝑂 , 9𝐹
3
3) ИЗОБАРИ – Исто 𝐴, различито 𝑍: 2𝐻𝑒 , 31𝐻; 40 40
19𝐾 , 20𝐶𝑎

Постоји 80 стабилних елемената, а 253 стабилна изотопа.

Стабилна: Лаки елементи су стабилни. Најтежи стабилан елемент је олово 208 82𝑃𝑏. У почетку се
209
мислило да је последњи стабилан елемент бизмут 83𝐵𝑖 , али се испоставило да он живи веома дуго
(време полуживота му је 𝑇1/2 ~1019 година), али не и бесконачно, и да се распада на талијум. Између
водоника и олова постоје само два нестабилна елемента: технецијум 43𝑇𝑐 и прометијум 61𝑃𝑚.
За 𝑍 > 82 и 𝐴 > 208 нема стабилних језгара.

Нестабилна: Нестабилна језгра се распадају како би стигла до стабилних језгара. Радиоактивност

може бити природна и вештачка. О свему томе више касније.

- Наелектрисање језгра

Рекли смо да се језгра састоје од протона (𝑞 = 𝑒) и неутрона (𝑞 = 0). Према томе, наелектрисање
језгра је одређено бројем протона. У језгру има 𝑍 протона. Дакле, наелектрисање атомског језгра
износи:

𝑄 =𝑍∗𝑒
Где је: 𝑒 = 1.6 ∗ 10−19 𝐶 – елементарно наелектрисање, тј. наелектрисање једног протона.

Спин језгра захтева много виши ниво од средњошколског и због тога га нећемо радити. За сад је
довољно да се зна да је то једна од основних особина језгара.

Огњен Гркинић, Медицинска школа „Надежда Петровић“, Земун