Comunicación y Gerencia

Индикатори у
ациди-
ациди-алкалиметрији
ODREĐIVANJE ZAVRŠNE TAČKE TITRACIJE

• skokovito se menja pH-vrednost titrovanog rastvora u blizini T.E.

• određivanje Z.T.T. zasniva se na detekciji te nagle promene pH
• određivanje Z.T.T.
• indikatorima
• instrumentalnim putem

Kiselo-bazni indikatori

• slabe organske kiseline (baze) kod kojih se boja protolizovanog oblika-

kiseline (baze) razlikuje od boje konjugovane baze (kiseline)

• Mogu biti:
• jednobojni
• dvobojni
 FENOLFTALEIN

• jednobojni kiselinsko-bazni indikator, slaba kiselina

 METILORANŽ

• dvobojni kiselinsko-bazni indikator, slaba baza

Indikatorski eksponent

• protonacija indikatora

→
HIn + H 2O ←
 In −
+ H 3 O +

Kiseli oblik Bazni oblik

[H 3O + ] ⋅ [In − ]
Ki =
[HIn]
• Kako su komponente In- i HIn različito obojene, boju rastvora
određuje odnos koncentracije kiselog i baznog oblika

[In − ] Ki [HIn]
= pH = pK i − log −
[HIn] [H 3O + ] [In ]

"prelazna boja" indikatora: [Hin] = [In-] pH = pK i

pKi- indikatorski eksponent
Interval promene boje indikatora

• čovek može da registruje boju [HIn] ako je [HIn]= 10[In]

10[In − ] pH = pK i − 1
pH = pK i − log
[In − ]
• boja baznog oblika se registruje ako je [In] =10[HIn]

[HIn]
pH = pK i − log pH = pK i + 1
10[HIn]

• Interval promene boje indikatora

pH = pK i ± 1
Uticaj različitih faktora na promenu boje indikatora

Temperatura

• sa promenaom temperature menja se i interval promene boje indikatora

• menjaju se pKi i pKv

Indikator Interval promene boje

180C 1000C
Metiloranž (b) 3,1-4,4 2,5-3,7

p-nitrofenol (k) 5,0-7,0 5,0-6,5

Fenolftalein (k) 8,2-10,0 8,0-9,2

Nitramin (b) 11,0-13,0 9,0-10,5

Koncentracija indikatora

• kod dvobojnih indikatora - pri veoma maloj koncentraciji, interval promene

boje indikatora ne zavisi od ukupne koncentracije
• pri velikoj koncentraciji indikatora- interval promene boje indikatora
je razvučen
• kod jednobojnih indikatora – veći uticaj koncentracije na interval promene
boje indikatora
c min
pH = pK i − log c 0 ↑ → pH ↓
c0 - c min

• npr: fenolftalein – veliki koncentracije – ljubičasta boja pH=8,2

mala koncentracije – ljubičasta boja pH=9,2
Neutralni elektroliti

• povećavaju jonsku jačinu rastvora

• Kiseli indikatori pH = pK i + log y± ↓

• Bazni indikatori pH = pK i − log y± ↑

Uticaj CO2 (karbonatna greška)

• Dest. voda (rastvori) uvek sadrže malu količinu CO2, koji je u ravnoteži
sa CO2 iz vazduha

• CO2 se ponaša kao slaba kiselina, pa utiče na promenu boje indikatora

• svi indikatori koji imaju indikatorski eksponent veći od 4 – osetljivi su

na CO2

• treba ukloniti CO2 iz rastvora

 Izbor indikatora

• treba znati pH vrednost u T.E. i promenu pH oko T.E.

• titracija jake kiseline jakom bazom (c ≈ 0,1 mol/dm3) – pH=4-10
• treba odabrati onaj indikator koji menja boju pri nižoj pH- zbog
karbonatne greške

Pri titracija slabih kiselina

ZTT u alkalnoj sredini – pH = 8-10

Fenolftalein

Pri titraciji slabih baza

ZTT u kiseloj sredini pH = 4-6

Metiloranž Metil-crveno
GREŠKE INDIKATORA

• ako indikator menja boju pre ili posle T.E. nastaje određena greška
koj se naziva greška indikatora
• ako indikator menja boju pre T.E. – negativna greška
• ako indikator menja boju posle T.E. – pozitivna greška
• greška indikatora se najčešće izražava u procentima od ukupne količine
titrovane kiseline ili baze.

Titracija jake kiseline jakom bazom

indikator menja boju pre T.E. – pH ‹ 7

• greška indikatora- razlika između koncentracije H3O+-jona u T.E. i Z.T.T

∆i = [H 3O + ]Z.T.T − [H 3O + ]T.E

∆i = ∆[H 3O + ]
 n (neizreag kis) V⋅a
∆i = ⋅100% ∆i = ⋅100%
n (ukupna kis) c⋅v

V - zapremina rastvora u Z.T.T.

a – koncentracija H3O+-jona u Z.T.T.

v - početna zapremina kiseline, c- njena koncentracija

indikator menja boju posle T.E. – pH > 7

• ista formula, samo što je

a – koncentracija OH- -jona u Z.T.T.

0,1% prihvatljiva greška

Titracija jake baze jakom kiselinom

• ista formula samo što je

indikator menja boju pre T.E. – pH > 7

a – koncentracija OH- -jona u Z.T.T.

indikator menja boju posle T.E. – pH < 7

a – koncentracija H3O+-jona u Z.T.T.

Titracija slabe kiseline sa jakom bazom

indikator menja boju pre T.E.

• greška indikatora- količina neistitrovane kiseline u Z.T.T

• koncentracija neistitrovane kiseline NIJE jednaka koncentraciji

H3O+-jona u Z.T.T. –pošto kiselina nije potpuno protolizovana

→ A − + H 2O
HA + OH − ←

[HA] – koncentracija neistitrovane kiseline

[HA] + [A-] = ck – ukupna koncentracija kiseline

[A − ] ⋅ [H 3O + ] − K k ⋅ [HA]
Kk = [A ]=
[HA] [H 3O + ]
K k ⋅ [HA]
[HA] + +
= ck
[H3O ]
 ck
[HA] = ∆i =
1 + K k /[H 3O + ] ck = 100%

100
[HA] = ∆i = +
% [H3O+] = a; 1<<Kk/[H3O+]
1 + K k /[H 3O ]

a
∆i = ⋅100%
Kk

a – koncentracija H3O+-jona u Z.T.T.

indikator menja boju posle T.E.

• jaka baza u višku – kao pri titraciji jake kiseline jakom bazom
Titracija slabe baze sa jakom kiselinom

indikator menja boju pre T.E.

a
∆i = ⋅100%
Kb

a – koncentracija OH--jona u Z.T.T.

indikator menja boju posle T.E.

• jaka kiselina u višku – kao pri titraciji jakih baza

0,1% prihvatljiva greška

Pripremanje i standardizacija rastvora kiselina i baza

• najčešće korišćeni rastvori kiselina: HCl, H2SO4

• najčešće korišćeni rastvori baza: NaOH, KOH, Ba(OH)2

• nisu primarne standardne supstance

Standardizacija rastvora kiselina

KHCO3
• nije higroskopan, lako se prečišćava

HCO 3− + H 3O + → CO 2 + 2H 2 O

• indikator: bromkrezol-zeleno
metil-crveno (MC)
Metiloranž (MO)
Na2CO3

• higroskopan
• indikator: isto kao kod KHCO3

Na2B4O7·10H2O


B4 O72− + 5H 2 O ←→
 2H 3 BO 3 + 2H 2 BO −
3


H 2 BO3− + H 3O + ←→ H3 BO3 + H 2 O

• indikator: MC ili MO

HgO

HgO + 4I − + 5H 2 O → 2OH − + HgI 24−

• indikator: MO
Pripremanje i standardizacija rastvora baza

• NaOH, KOH- higroskopni, adsorbuju CO2 iz vazduha

• bezkarbonatni rastvor: pranjem granula
po Serensenu- 50% rastvor NaOH
po Kolthofu i Vinkleru- dodatkom krečnog mleka
po Švarcenbahu- dodatkom Ag2O i NaCl
KH(IO3)2

KH(IO3 ) 2 + H 2 O → H 3O + + K + + 2IO3−
• indikator: MC, MO

N2H2 ·H2SO4

2N 2 H 2 ⋅ H 2SO 4 + 2OH − → (N 2 H 2 ) 2 ⋅ H 2SO 4 + 2SO 24− + 2H 2 O

• indikator: MC

H2C2O4 ·2H2O • indikator: FF

 ACIDI-ALKALIMETRIJSKA ODREĐIVANJA

Određivanje hidroksida i karbonata u smeši

• hidroksidi onečišćeni sa karbonatima

Varderova metoda

• titruje se smeša rastvorom HCl: DVA jednaka alikvota, jedan

uz indikator fenolftalein a drugi uz metil-crveno
• do promene boje fenolftaleina odigraće se sledeće reakcije


→ 2H 2 O
OH − + H 3O + ←

Vff

→ HCO3− + H 2 O
CO32− + H 3O + ←


• uz indikator metil-crveno


→ 2H 2 O
OH − + H 3O + ←

Vmc

→ CO 2 + 3H 2 O
CO32− + 2H 3O + ←


V ( HCl )(Na 2 CO 3 ) = Vmc − Vf f = ∆V

V ( HCl )(NaOH) = Vf f − ∆V
Vinklerova metoda

• ako se u smeši nalazi veća količina karbonata sa hidroksidom

• u jednom alikvotu uz indikator metil-crveno odredi se zbir hidroksida i

karbonata

• u drugom alikvotu karbonat se istaloži dodatkom BaCl2, a preostali

hidroksid u filtratu se titruje uz indikator fenolftalein

V ( HCl )(NaOH) = Vf f

V ( HCl )(Na 2 CO 3 ) = Vmc − Vf f

Određivanje karbonata i hidrogenkarbonata u smeši

• po Varderovoj metodi
• uz indikator fenolftalein

CO 32− + H 3O + → HCO 3− + H 2 O Vff

• titracija se nastavlja uz indikator metil-crveno

HCO 3− (ukupni) + H 3O + → CO 2 + 2H 2 O Vmc

HCO 3− (ukupni) = HCO 3− (nastao od CO32- ) + HCO 3− (bio u smesi)

V ( HCl )(Na 2 CO 3 ) = Vf f

V ( HCl )(NaHCO3 ) = Vmc − Vf f

Određivanje hidroksida i hidrogenkarbonata u smeši

• ne mogu postojati jedan pored drugog !