Poglavlje 1.

OSNOVI PREDUZETNIŠTVA

1. Šta preduzetništvo može značiti?

preduzetništvo može značiti:
- započinjanje novog biznisa,
- stvaranje nečeg vrednog praktično ni iz čega,
- stanje svesti,
ali može imati i niz drugih, složenije definisanih značenja.

Istorijski gledano, preduzetništvo se prvenstveno odnosilo na napore pojedinaca koji

preuzimaju rizik započinjanja biznisa i kreiranja uspešnog preduzeća.

2. Koja je uloga preduzetnika po J. B. Say-u?

Preduzetnik premešta resurse iz oblasti niže u oblast više produktivnosti i dobitka. Drugim
rečima, preduzetnik kreira vrednost, koja je u ovom slučaju ekonomske prirode.
Preduzetnik po Say-u nije samo koordinator proizvodnog procesa, on takođe ima ulogu u
raspodeli ostvarenog dohotka.

3. Osnovne ekonomske škole preduzetništva.

4. U čemu se ogleda uloga preduzetnika po Cantillon-u?

Prema shavatanju Cantilon-a, preduzetnik je špekulant u neizvesnom okruženju, tj. neko ko
je specijalista u preuzimanju rizika i neko čiji se dohodak ne zasniva na zemljišnoj renti ili na
radničkoj nadnici, već na profitu.
Prema originalnoj Cantillon-ovoj formulaciji specifična uloga preduzetnika ogleda se u tome
što on obezbeđuje sigurnost radnicima kupujući njihove proizvode (ili njihove usluge) za
preprodaju, pre nego što potencijalni korisnici pokažu koliko su voljni da plate za njih

5. Šta je karateristično za klasičnu ekonomsku školu preduzentištva?

Smatra se da je klasična ekonomska škola uglavnom zanemarivala preduzetništvo, odnosno
ulogu preduzetnika. Jedan od najvažnijih razloga zanemarivanja uloge preduzetnika u
periodu snažnog razvoja industrije tokom devetnaestog veka svakako je činjenica da je
koncept preduzetništva razvijen na osnovama neindustrijske ekonomije.
Od kraja XIX veka do sredine XX veka Alfred Marshall (1842-1924) je imao krucijalnu ulogu
u oblikovanju neoklasične ekonomske misli. On je sakupio različite ideje o preduzetništvu i
preduzetnika je označavao kao koordinatora, superintendanta i nekoga ko se nosi sa
neizvesnošću.

6. Proizvodni sistem i sistem raspodele dohotka po Say-u.

7. Preduzetnik po Alfred Marshall-u.

Smatrao je da preduzetnik neprekidno traži prilike da napravi profit kroz minimiziranje
troškova. On upravlja proizvodnjom, nosi rizik i koordinira kapital i rad. Preduzetnik je
istovremeno i menadžer i poslodavac i mora biti u stanju da deluje promptno, da se brzo
adaptira promenama i da pri tome očuva pouzdanost. Da bi neko bio preduzetnik on mora
biti prirodni lider, tvrdio je Marshall.

8. Inovacioni proces u Schumpeter-ovoj teoriji.

9. Preduzetničke inovacije prema Schumpeter-u.
Preduzetničke inovacije prema Schumpeter-u,
obuhvataju:
- Uvođenje novih proizvoda, ili proizvoda novog kvaliteta;
- Uvođenje novih metoda proizvodnje, ili novih načina komercijalnog
manipulisanja robom;
- Otvaranje novog tržišta za proizvode određene grane proizvodnje;
- Osvajanje novog izvora snabdevanja sirovim materijalom ili
poluproizvodima, nazavisno od toga da li je taj izvor već postojao ili će biti po
prvi put stvoren;
- Kreiranje novog tipa organizacije u industriji, kao što je stvaranje sopstvene
monopolske pozicije (na primer, kroz stvaranje trustova), ili razbijanje tuđe
monopolske pozicije.

10. Definisanje uloge preduzetnika po Hayek-u.

Za definisanje uloge preduzetnika na tržištu za Hayek-a je bitan sistem cena. Pri tome on
smatra da se koordinacija aktivnosti miliona specijalizovanih proizvođača i potrošača na
globalnom tržištu odvija kroz sistem cena. Svaka promena nečije spremnosti ili mogućnosti
da snabdeva ili potražuje bilo koji produkat bilo gde na tržištu registruje se kroz promenu
cena, robe, usluge ili resursa.

11. Koja je uloga preduzetništva po Kirzner-u?

Kirzner je smatrao da preduzetništvo ima značajnu ulogu u uravnoteživanju tržišta. On je
tvrdio da baš kao što preduzetnički element u individualnom donošenju odluka vodi ka
efikasnijoj alokaciji resursa, ili koordinaciji individualnih planova, tako i preduzetništvo u
tržišnoj ekonomiji vodi ekonomskoj koordinaciji, ili efikasnijoj alokaciji resursa u ekonomiji.

12. Kako Knight definiše preduzetništvo?

Po njemu, preduzimač je individua pripremljena da preuzima rizik, a da kao nagradu za
nošenje neizvesnosti ostvaruje nagradu u vidu profita.
- Knight je je napravio jasnu razliku između:rizika koji može da se osigura i
- neizvesnosti (nesigurnosti) koja se ne može osigurati.

13. Kako Casson definiše preduzetništvo?

- Sintetišući postojeća shvatanja Casson iznosi dva ključna stava:Preduzetnik je
specijalista, koji koristi rasuđivanje radi rešavanja novih i kompleksnih
problema.
- Preduzetnik je nekada vlasnik resursa, a nekada je zaposlen kod vlasnika.

14. Casson-ov dijagram potražnje i ponude preduzetnika.

15. Šta je u fokusu savremenih teoretičara preduzentištva?
Krajem dvadesetog veka fokus istraživanja u sferi preduzetništva se premešta na istraživanja
preduzetničkih aktivnosti (activity based research). U tom kontekstu pažnja je usmerena na
osvetljavanje prirode preduzetničkih prilika (opportunity), tj. aspekt prepoznavanja prilika –
kao srži razumevanja fenomena. Generalno se može reći da nauka o preduzetništvu sada
sve više napušta pristup baziran na karakteristikama i orijentiše se na pitanje: Šta je to što
preduzetnik radi?

16. Ko je individualni preduzetnik po Stevenson-u i Sahlman-u?

- “Individualni preduzetnik je osoba:koja opaža priliku,
- koja istrajava na prilici koja je prihvatljiva u kontekstu sopstvene životne situacije i
- koja je ubeđenja da je moguć uspeh”.

17. Kategorizacija definicija preduzetništva prema Kaufman-u i Dant-u.

1. Kaufmann i Dant u repernom radu vrše kategorizaciju definicija preduzetništva prema
tri osnovna pristupa izučavanju preduzetništva:pristup baziran na preduzetničkim
osobinama,
2. pristup baziran na preduzetničkom procesu i
3. pristup baziran na preduzetničkom ponašanju (odnosno aktivnostima).

18. Dimenzije preduzetničkog ponašanja po Kaufman-u i Dant-u.

U osnovi komponenti ličnog stava i preduzetničkog ponašanja leže tri ključne dimenzije:
 inovativnost,
 preuzimanje rizika i
 proaktivnost.

19. Koji ključni elementi čine kompozitnu formu definicije preduzetništva.
Definicija ima kompozitnu formu koju sačinjavaju pet ključnih
elemenata:
 Pojedinac koji
 sprovodi aktivnost, koja
 sadrži u sebi inovaciju u odnosu na pogodnu priliku i ko
 gradi organizaciju koja
 nosi sa sobom rizik.

20. Kako se definiše preduzetništvo?

Preduzetništvo je prepoznavanje prilike za kreaciju nove vrednosti i proces delovanja
na njenoj realizaciji.
Poglavlje 2. VRSTE I ZNAČAJ PREDUZETNIŠTVA
21. Gde se preduzetništvo može javiti?
Preduzetništvo se može javiti u bilo kom sektoru biznisa, u bilo kojoj vlasničkoj strukturi, u
obrazovanju, školstvu, neprofitnim organizacijama, socijalnim ustanovama. Prisutno je u
proizvodnji i u uslugama, u svim fazama životnog ciklusa organizacije – od priprema za start,
preko rasta transfera i izlaska, do ponovnog starta; u malim i velikim kompanijama, u
porodičnim firmama, u brzo rastućim i sporo rastućim firmama, u firmama baziranim na
novim, ali i firmama baziranim na starim tehnologijama; u firmama u privatnom, javnom ali i
neprofitnom sektoru.

22. Osnovne vrste preduzetništva.

 preduzetništvo sačinjavaju dve osnovne vrste preduzetništva:
ekonomsko preduzetništvo i
 socijalno preduzetništvo.
Dok je u prvom slučaju svrha poduhvata ekonomska, tj. pojednostavljeno rečeno stvaranje
profita, u drugom slučaju svrha je ostvarenje socijalne koristi, odnosno, dobrobiti u
socijalnom sektoru.

23. Šta je interno (korporativno) preduzetništvo?

korporativno preduzetništvo predstavlja formalne ili neformalne aktivnosti usmerene na
kreiranje novog biznisa u uspostavljenim kompanijama kroz procese inovacije u oblasti
proizvoda, procesa ili tržišta. Ove aktivnosti se mogu odvijati na nivou korporacije ili dela
korporacije, na funkcionalnom ili projektnom nivou, sa jedinstvenim ciljem unapređenja
konkurentske pozicije i finansijskih performansi cele firme.

24. Šta je preduzetništvo?

Preduzetništvo je prepoznavanje prilike za kreaciju nove vrednosti i proces delovanja
na njenoj realizaciji – nezavisno od toga da li to podrazumeva formiranje novog
organizacionog entiteta, ili ne.

25. Korporativno preduzetništvo po Guth-u i Ginsberg-u?

Guth i Ginsberg smatraju da se koroprativno preduzetništvo manifestuje kao dva osnovna
fenomena:
 uspostavljanje novog biznis poduhvata pod okriljem postojeće organizacije i
 transformisanje ključne ideje na kojoj se zasniva biznis u postojećoj organizaciji.

26. Korporativno preduzetništvo po Covin i Miles-u?

Jednu od novijih definicija razvili su Covin i Miles. Po njoj, korporativno preduzetništvo
uključuje:
 ulazak postojeće organizacije u novi biznis,
 borbu individue, ili individua, za nove korporativne ideje u okviru
korporativnog konteksta,
 preduzetničku filozofiju utkanu u izgled i funkcionisanje cele organizacije.

27. Korporativno preduzetništvo po Sharma i Chrisman-u?

Sharma and Chrisman definšu korporativno preduzetništvo preko tri tipa fenomena koji se
dešavaju unutar korporacije:
 Rađanje novog biznisa unutar postojeće organizacije, koju oni označavaju kao
korporativni poduhvat.
 Transformacija postojeće organizacije kroz obnovu ili preoblikovanje ključnih ideja
na kojima je građena, koju su oni nazvali strategijska obnova i
 Inovacija.

28. Kako Kuratko definiše korporativno preduzetništvo?

Kuratko definiše korporativno preduzetništvo kao proces u kome pojedinac (ili grupa
pojedinaca) kreira novu organizaciju, ili podstiče obnovu, tj. inovacije unutar postojeće
organizacije. Ovakva definicija podrazumeva sledeće osnovne elemente procesa:
 strategijska obnova – uvođenje organizacione obnove koja uključuje
glavne strategijske i/ili strukturne promene,
 inovacija – uvođenje nečega novog na tržište i
 korporativni poduhvat – korporativni preduzetnički napor koji vodi stvaranju
nove biznis organizacije unutar korporativne organizacije.

29. Koje su razlike između preduzetništva i korporativnog preduzetništva?

Osnovne razlike:
 U start-up preduzetništvu rizik preuzima preduzetnik, a u
korporativnom preduzetništvu kompanija (taj rizik nije rizik vezan za
karijeru).
 U start-up preduzetništvu preduzetnik kao pojedinac je vlasnik koncepta i biznisa,
dok je u korporativnom preduzetništvu kompanija vlasnik koncepta i intelektualnih
prava sa preduzetnikom koji nema nikakvo, ili ima malo, učešće u vlasništvu nad
poduhvatom.
 U start-up preduzetništvu nagrada za individualnog preduzetnika je teorijski
neograničena, dok je u korporativnom ograničena i ima karakter zarade zaposlenog.
 U start-up preduzetništvu strategijski promašaj najčešće direktno rezultira kao
neuspeh, dok korporativno preduzetništvo obezbeđuje više fleksibilnosti u odnosu
prema greškama u menadžmentu.
 U start-up preduzetništvu preduzetnik je veoma osetljiv na spoljašnje utiicaje, dok je
korporativno preduzetništvo u organizaciji izolovanije u odnosu na spoljašnja
dejstva.

30. Šta donosi unapređenje internog preduzetništva?

Unapređenje internog preduzetništva je snažan imperativ koji pred korporacije u novom veku
postavljaju:
 brz rast broja novih sofisticiranih konkurenata,
 osećaj nepoverenja u tradicionelne metode korporativnog menadžmenta i
 odlazak najboljih ljudi iz korporacija u cilju pokretanja sopstvenih
preduzetničkih poduhvata.
U cilju stvaranja klime povoljne za razvoj internog preduzetništva korporacije treba da
obezebede slobodu i podršku preduzetnicima potrebnu za razvoj ideja unutar organizacije.
To je u tradicionalnim korporativnim uslovima često veliki problem jer top menadžeri ne
veruju da se preduzetničke ideje mogu generisati i razvijati u korporativnom okruženju.

31. Kako stvoriti klimu koja pomaže inovativnim ljudima unutar organizacije?
Da bi se stvorila klima koja pomaže inovativnim ljudima unutar organizacije da potpuno
iskažu svoj puni inovativni potencijal potrebno je poštovati sledeće preporuke:
1. postavljati eksplicitne ciljeve,
2. kreirati sistem povratne sprege,
3. isticati individualnu odgovornost i
4. obezbediti nagrađivanje prema rezultatima.

32. Matrica preduzetničke arhitekture organizacija.

33. Šta je socijalno preduzetništvo?
Socijalno preduzetništvo je najlakše shvatiti kao rezulat poduhvata preduzetnika sa
socijalnom misijom – misijom usmerenom na rešavanje socijalnih problema.
Generalno posmatrano, u praksi su poznati mnogi vidovi poduhvata sa socijalnom svrhom
koji u suštini predstavljaju socijalno preduzetništvo. Pri tome, osim čistih neekonomskih
obeležja, kakva recimo imaju neprofitne organizacije, socijalni poduhvati mogu imati i
obeležja mešavine biznisa i socijalne svrhe, ili čistog biznis poduhvata sa socijalnom svrhom,
što unosi konfuziju u pogledu korišćenja pojma socijalnog preduzetništva.
Nnogi autori ovaj termin koriste za pokrivanje veoma različitih aktivnosti, kao što su:
 dobrotvorno delovanje kroz obuku ljudi veštinama potrebnim za obavljanje
određenih poslova, a ne kroz novčane priloge, robu ili hranu,
 obezbeđivanje finansijske podrške siromašnim ljudima da osnuju svoj biznis,
 svaka vrsta inovacije i preuzimanja rizika unutar neprofitnih organizacija.

34. Tipovi socijalnog preduzetništva.

1. “integrisano socijalno preduzetništvo” - podrazumeva ekonomske aktivnosti koje su
dizajnirane primarno radi ostvarivanja pozitivnih socijalnih rezultata, gde se
ekonomski i socijalni efekti međusobno pojačavaju. Kao primer mogu poslužiti
banke namenjene razvoju zajednice.
2. “reinterpretacija”, u kojoj se postojeći neprofitni kapaciteti koriste na način koji
obezbeđuje samo podmirivanje troškova organizacije, ili rast i diversifikaciju
izvora finansiranja organizacije.
3. “komplementarno socijalno preduzetništvo”. Ono se odnosi na neprofitne organizacije
koje organizuju dodatne profitne sektore čiji se profit koristi za potporu osnovne
neprofitne, odnosno socijalne misije. Poznate su i kao hibridne. Primer su
organizacije za prihvat i smeštaj beskućnika, koje se bave i biznisom u cilju obuke i
zapošljavanja štićenika.

35. Definisati osnovne aspekte značaja preduzetništva.

Značaj preduzetništva se, u skladu sa njegovom prirodom, može razmatrati na nivoima od
ličnog, preko lokalnog, nacionalnog, pa sve do globalnog. On se generalno može iskazati s
aspekta doprinosa u tri osnovne oblasti:
1. ekonomija,
2. personalni potencijal i
3. socijalni interesi.
Pri tome, ključni aspekt svakakao je ekonomskog karaktera i može se sagledavati pre svega
kroz doprinos ekonomskom rastu, otvaranju novih radnih mesta i povećanju konkurencije.

36. Objasniti pojam preduzetničke ekonomije.

U literaturi koristi 6 hipoteza koje se tiču uloge malih firmi
 1. Tehnološke promene smanjuju značaj ekonomije obima u proizvodnji.
2. Porast globalizacije, a s tim u vezi i konkurencije od strane velikog broja inostranih
konkurenata, učinile su tržište nestabilnijim.
3. Promena sastava radne snage u pogledu većeg učešća žena i imigarnata u SAD i
ostale zapadne zemlje, kao i povećanog učešća mladih i starih radnika lakše se
prelivala u manje i fleksibilnije, nego u velike kompanije.
4. Umnožavanje zahteva potrošača koji odstupaju u odnosu standardizovanu i masovnu
ponudu u pravcu roba i koja su personalizovana, omogućilo je malim proizvođačima
da opslužuju određene tržišne niše.
5. Deregulacija i privatizacija u ekonomiji omogućili su ulazak novih i malih firmi na
tržišta koja su bila zaštićena i nepristupačna.
6. Narasli značaj inovacija u ekonomijama sa visokim nadnicama redukovao je relativni
značaj proizvodnje velikog obima i umesto toga doveo do forsiranja preduzetničkih
aktivnosti.
Iza tih revolucionarnih promena stoje preduzetnici. Oni otvaraju kompanije koje kreiraju nove
tehnologije i koriste nove tehnologije da redukuju troškove i unaprede kvalitet svake
industrije.

37. Kako preduzetništvo doprinosi ekonomskom rastu?

Postavlja se pitanje kako preduzetništvo doprinosi ekonomskom rastu. Suštinu tog uticaja, u
stvari, predstavljaju pet osnovnih poluga, koje se mogu definisati kao:
1. radikalne inovacije,
2. rastuće male niše u okviru velikih industrija,
3. generisanje konkurencije,
4. prihvatanje uloge “gvinejskih prasića” i
5. pretvaranje invencija u inovacije.

38. Šta su radikalne inovacije?

Svaka industrija ima iskustvo povremenih zaokreta uzrokovanih novim tehnologijama, novim
biznis modelima i drugim inovacijama. Radikalne inovacije su po pravilu neočekivane i jako
remete postojeće proizvođače i tržišne relacije. Karakteristično je da velike firme uglavnom
previde radikalnije inovacije koje koristi sektor preduzetničke ekonomije

39. Male rastuće niše u okviru velikih industrija.

Neke od najvećih firmi novih tehnologija danas, kao što je Microsoft, startovale su u tržišnim
nišama sa specijalizovanim proizvodima. Nezavisni preduzetnici imaju najviše šansi da
pobede velike firme ukoliko uspeju da iskoriste prednosti tržišnih niša. Kada male
preduzetničke firme jednom startuju i posluju u okviru tržišnih niša, njihova fleksibilnost i
adaptabilnost daje im prednost nad velikim konkurentima.

40. Pretvaranje invencija u inovacije.

Uobičajeno je shvatanje da su se tokom istorije naučni progres i pronalasci automatski
iskazivali kroz viši životni standard. Ovakvo razumevanje ekonomske istorije može se tretirati
kao science push teorija ekonomskog rasta. Iako ovakvo gledanje ima određeni stepen istine
treba imati u vidu da je to delovanje samo jedne strane makaza. Druga strana makaza su
zahtevi tržišta – demand pull tržišta.

Poglavlje 3. PREDUZETNIK
41. Koja je uloga preduzetnika?
Analizom njihovog shvatanja uloge preduzetnika mogu se izdvojiti sledeći osnovni koncepti:
 Preduzetnik je nosilac rizika.
 Preduzetnik je nosilac vlasništva nad kapitalom.
 Preduzetnici su izuzetni pojedinci.
 Preduzetnici su lideri.
 Preduzetnici kreiraju ekonomski ekvilibrijum.
  Preduzetnici kreiraju ekonomski disekvilibrijum.
 Preduzetnici su inovatori.
 Preduzetnici imaju pojačanu budnost prema prilikama.

42. Koja su dva bazna pristupa definisanju preduzetnika?

Prvi pristup zasniva se na tome da se definiše šta je preduzetnik i da se onda on posmatra.
Na toj osnovi preduzetništvo se definiše induktivno na bazi onoga što preduzetnik čini. Drugi
pristup se bazira na a priornom predlaganju definicije preduzetnika i ponašanja vezanog za
preduzetništvo, a zatim definisanju preduzetnika kao nekoga ko je umešan u preduzetničke
aktivnosti. Jednostavnije rečeno postoji:
1. pristup baziran na osobinama i
2. pristup baziran na ponašanju.

43. Definicija preduzetnika za psihologa, ekonomistu, biznismena.

Može se uopšteno tvrditi da:
1. Za psihologa – preduzetnik je ličnost obično pokrenuta unutrašnjim silama i
potrebama da se dobije, postigne ili ostvari nešto, da se eksperimentiše, ili
možda izbegne autoritet drugih.
2. Za ekonomistu – preduzetnik je neko ko obezbeđuje proizvodne resurse u
kombinaciji koja im donosi vrednost veću od one koju su imali pre toga, a takođe i
neko ko uvodi promene, inovacije i nov red stvari.
3. Za biznismena – preduzetnik se pojavljuje ili kao pretnja, tj. agresivna konkurencija, ili
saveznik, izvor snabdevanja, kupac, neko ko donosi bolji način za koriščenje resursa i
smanjenje potrošnje i nova radna mesta.

44. Psihološke karakteristike preduzetnika po McClelland‐u.

On je definisao preduzetnika kao osobu koja organizuje firmu (poslovnu jedinicu) i/ili
ostvaruje njene produktivne kapacitete. Pri tome, svoje shvatanje bazira na verovanju da
postoje sledeće psihološke karakteristike:
 potreba za uspehom,
 usmerenost prema cilju, sposobnost da se vidi prilika i da se radi na njenoj realizaciji i
 odanost drugima,
koje čine osobu pogodnom da postane preduzetnik.

45. Najvažnije osobina koje odlikuju uspešnog preduzetnika po McClellandu.

sa svojim saradnicima ponudio sledećih pet najvažnijih osobina koje odlikuju uspešnog
preduzetnika:
 samopouzdanje,
 aktivnosti koje su vezana za preuzimanje rizika,
 fleksibilnost,
 potreba za uspehom i
 jaka želja za nezavisnošću

46. Gartner‐ova lista od šest osnovnih ponašanja preduzetnika.

Gartner [90] generiše listu od šest osnovnih ponašanja
preduzetnika:
 lociranje prilika za biznis,
 akumuliranje resursa,
 marketing proizvoda i usluga,
 proizvodnja proizvoda,
 građenje organizacije i
 reagovanje prema okruženju (državno i
društveno), što u stvari predstavlja i listu osnovnih
aktivnosti.

47. Na osnovu čega Bygrave definiše preduzetnika?

Bygrave veruje da u oblasti preduzetništva fokus treba usmeriti na preduzetnički proces, pre
nego na karakteristike preduzetnika. U tom slučaju preduzetnik se definiše na bazi
participacije u preduzetničkom procesu, a ne na bazi jedinstvenog seta karakteristika.

48. Kako Carton definiše preduzetnika?

Carton definiše preduzetnika kao individuu (ili tim) koji idetntifikuje priliku, prikuplja potrebne
resurse, kreira organizaciju i do kraja preuzima odgovornost za nju.

49. Zašto ljudi postaju preduzetnici?

Uobičajeno je da se kao osnovni razlozi koji opredeljuju nekoga da postane preduzetnik i
osnuje sopstvenu firmu navode:
 želja da se bude “svoj gazda“,
 realizacija sopstvenih ideja i
 ostvarivanje finansijske nagrade.

50. Najčešći mitovi o preduzetniku.

 Preduzetnik se rađa, a ne stvara
 Preduzetništvo se ne može naučiti
 Preduzetnik je svoj sopstveni gazda
 Većina poduhvata propada
 Uvek mogu započeti moj sopstveni biznis
 Uspeh u korporaciji garantuje uspešnog preduzetnika
 Kratko radno vreme
 Preduzetnici su “kockari”
 Preduzetnici su mladi i energični
 Preduzetnici uživaju u javnoj eksponiranosti (“na svetlima pozornice“)