Други Колоквијум из Механике 2, грађевински одсек, Факултет техничких наука, Нови

Сад, 3. група

Колоквијум из динамике материјалне тачке

(грађевински одсек) III група

1. Материјална тачка масе m започиње кретање из положаја

A без почетне брзине по глаткој кружној вођици
полупречника R која је постављена у вертикалној равни. У
положају B тачка напушта кружну вођицу и даље се креће
по праволинијској вођици која је постављена у посуду са
водом. Током кретања кроз воду јавља се отпорна сила чији
је интензитет F  k m v . Одредити време кретања кроз
течност (време од B до C), ако је познато да је брзина у
положају C два пута мања од брзину у положају B. Одредити и реакцију кружне вођице
у положају B непосредно пре уласка материјалне тачке у течност.

2. Тело масе m је изведено из равнотежног положаја за

величину h и пуштено да се креће по глаткој хоризонталној
подлози. Одредити колики импулс ће извршити сила тежине
од почетног тренутка до поновног враћања у почетни
положај? Колики је интензитет тог импулса?

17. децембар 2014. Предметни наставник

Звонко Ракарић

РЕШЕЊА:

1 ЗАДАТАК Слично задацима из Други колоквијум 1 и 2 група, и у овом случају је

потребно кретање материјалне тачке поделити на два дела, на део од А до B, и на део од
B до C. У циљу одређивања величина које се траже у овом задатку: време кретања од B
до C и рекцију кружне вођице у положају B, неопходно је одредити интензитет брзине
у положају B.

Први део кретања (Слика 1):

На материјалну тачку током њеног кретања по


глаткој кружној вођици, делују две силе: сила тежине G и

реакција везе RN . И овде је могуће, као и у задацима који
су поменути на почетку, у циљу одређивања интензитета
брзине у положају B, искористити закон о промени
кинетичке енергије. Међутим, за разлику од тих задатака, у
овом случају је могуће искористити и закон о одржању
укупне (или тоталне) механичке енергије између
положаја А и B. Наиме, овај закон важи у случају да су све
силе које врше рад потенцијалне. Тај услов је овде испуњен, будући да једина сила која
врши рад, сила тежине је потенцијална. Подсетимо се чињенице да је реакција глатке
вођице реакција идеалне везе и она не чини рад, будући да је нормална на правац

1
Други Колоквијум из Механике 2, грађевински одсек, Факултет техничких наука, Нови
Сад, 3. група
тангенте, односно вектор елементарног померања. Имајући то у виду, закон о одржању
укупне (тоталне) механичке енергије примењен у овом случају гласи:

Ek   B  Ek   A , (1.1)

где је Ek кинетичка енергија материјалне тачке,  потенцијална енергија која је у овом


 
случају само потенцијална енергија од силе тежине,    G . Да би се одредила
потенцијална енергија силе тежине, усвојен је нулти (референтни) потенцијални ниво
за потенцијал силе тежине, постављен кроз положај B и означен на Слици 1 са
хоризонталном испрекиданом линијом (обележеном са  G  0 ). Узимајући ово у
обзир, израз (1.1) постаје
 

EkB   B G  EkA   B G .   (1.2)

Затим, узимајући да је EkA  0 (тачка започиње кретање без почетне брзине) и

 B  0 (положај је на нултом нивоу потенцијала), те H AB  R sin 45  R cos15 , (1.2)
постаје

1 2
2
m vB2 
4
 
3  3 mgR , (1.3)

одакле се одређује интензитет брзине у положају B

2
vB2 
2
 
3 3 g R. (1.4)

Да би се одредила реакција кружне вођице у

положају B, пројектоваће се векторска једначина (Слика 2)
  
m aB  G  RNB , (1.5)

на правац нормале

 vB2
N: m  G cos15  RNB , (1.6)
R

одакле се добија интензитет реакције вођице у положају B

vB2 2
RNB  m
R
 mg cos15 
4

73 3 mg .  (1.7)

Други део кретања (B-C)

Други део кретања представља кретање материјалне тачке по праволинијској

глаткој вођици, али под дејством силе флуидног отпора за коју је познато из теорије да

2
Други Колоквијум из Механике 2, грађевински одсек, Факултет техничких наука, Нови
Сад, 3. група
је правца вектора брзине, супротног смера од смера кретања, као и да интензитет
зависи од брзине. У задатку је задато да је интензитет ове силе линеарна функција од
брзине, F  k m v . Пошто је значи ова сила функција брзине, овде није могуће
применити закон о промени кинетичке енергије, као ни закон о промени количине
кретања током овог дела кретања. Наиме, закон о промени кинетичке енргије није
применљив будући да није могуће израчунати рад ове силе у коначном облику:

rC 
 rC
AB C Fw    Fw dr  k m  v dr , (1.8)
rB rB

јер није позната функција vr  .

Такође није могуће применити ни закон о промени количине кретања, будући да
није могуће одредити импулс отпорне силе на коначном временском интервалу,

TBC
I Fw   Fw dt  k m  v dt , (1.9)
0

јер није позната функција vt  . Ове чињенице су овде наглашене, будући да су ово
управо места на којима се често греши.
Због свега наведеног, овде ће се применити други Њутнов закон
   
m a  G  RN  FW . (1.10)

Пројектовањем на осу x усвојеног координатног система (Слика 3) векторске

једначине (1.10), долази се до диференцијалне једначине кретања:

x  g sin   k x , (1.11)

те раздвајањем промемљивих долази до израза којим се

одређује време кретања између положаја B и C

vC v B / 2
dx TBC
   dt , (1.12)
vB g sin   k x 0

чиме је проблем са становишта Механике практично решен. Остаје само да се одреди

интеграл на левој страни који се сменом g sin   k x  z своди на таблични интеграл,
тако да је време трајања кретања (   15 )

v
g sin   k B
1 2 ,
TBC   ln (1.13)
k g sin   kvB

где је vB дефинисана изразом (1.4).

3
Други Колоквијум из Механике 2, грађевински одсек, Факултет техничких наука, Нови
Сад, 3. група
2 ЗАДАТАК У овом задатку је потребно одредити импулс силе тежине, очито на
четвртини периода приказаног хармонијског осцилатора. Да се ради о четвртини
периода лако се закључује будући да се ради о кретању из крајњег левог положаја
(дефинисан величином сабијености опруге h) до равнотежног положаја О-О. Величина
h која представља сабијеност опруге, не утиче на време трајања периода, што је познато
својство хармонијског осцилатора, да на период или кружну фреквенцију не утичу
почетни услови (почетни отклон у односу на равнотежни положај или почетна брзина).
Значи, на овај начин временски интервал на којем је потребно одредити импулс,
одређен је карактеристикама хармонијског осцилатора, масом m и крутошћу c.

Имајући у виду да се овде ради о сили константног интензитета, правца и смера,

директном применом дефиниције импулса силе, долази се од траженог израза:

   T  1 2   m
IG T  G t  G  G G (2.1)
t 
4
4 4  2 c

чиме је одређено оно што је задатком тражено. Читаоцу се

препоручује да погледа задатке сличне овом, из Други
колоквијум прва и друга група.
Интензитет овог импулса је


 m3
IG T  G t  g . (2.2)
t 
4
2 c