УВОД

Као поседице огромних промена, глобализације и технологизације базираним на

достигнућима електронике, рачунара и телекомуникација, нарочито у привредама
развијених земаља, долази до: наглог повећања продуктивности и вишкова радне снаге,
повећаног самозапошљавања, настајања многих малих предузећа у којима се отварају
бројна радна места, практиковања рада код куће и из куће.
Све наведене активности су интегрални дио процеса поновног обнављања и
процвата предузетништва које постаје предмет широког интересовања свих субјеката
привређивања и пут привреда многих земаља ка модерном друштву.
Искуства многих земаља показују да је практично, незаменљив пут ка модерном
друштву, пут одрживог развоја, који карактерише:

 предузетништво, које се огледа у стварању што већег броја малих и средњих

предузећа (МСП) и у преструктурирању постојећих са циљем укључивања што
већег броја људи да активно утичу на своју животну судбину и
 нови приступ локалном и регионалном развоју, који се ослања на властите снаге
подразумиевајући при том бригу за запошљавање у својој локалној заједници,
што се своди на обезбеђивање инфраструктурних услова и на потребу настајања
малих и средњих предузећа,
 Партнерство јавног и приватног сектора.

Појам предузетништва тесно је повезан пре свега с оснивањем и покретањем малих

и ревитализацијом великих предузећа, која се налазе у кризи, кроз покретање нових
послова и формирање интерних и зависних малих предузећа. Нова мала предузећа,
имају улоге: повећање запослености и извоза, увођење иновација, пружање услуга,
кооперација са великим предузећима и динамизовање локалног и регионалног развоја.

1
 1. ОДРЖИВИ РАЗВОЈ И ПРЕДУЗЕТНИШТВО
Привредни развој, дакле као синтеза (остварење циљева) економске политике,
представља комплексан процес паралелене и уравнотежене изградње материјалне базе
друштвене надградње.
Не мање су значајни и остали атрибути привредног развоја:
Прво, пропулзивност - стално кретање у оквирима позитивних стопа (свака
стагнација, а нарочито негативни трендови значило би реално економско заостајање у
привредној утакмици на међународном тржишту);
Друго, регионална уравнотеженост чиме се искључује могућност појаве новог
(или заоштравања постојећег) јаза између развијеног и неразвијеног дела земље;
Треће, репродукциона правилност у смислу оптимализације коришћења људских
потенцијала и сировинско-енергетских, техничко-технолошких, капиталних и
информационих ресурса;
Четврто, компатибилност привредног са социјалним развојем.
Посебно је важна усклађеност привредног развоја са достигнутим нивоом
економске равнотеже у форми конципирања модела тзв. „одрживог" развоја.
„Одрживи" развој је привредни развој детерминисан стањем животне средине. У
досадашњој пракси развоја човечанства позната су три метода привредног развоја:
један широко и успешно реализован - индустријализација, док су друга два везана за
одређени број земаља - туристификација и аграризација.1
Индустријализација, је посебан метод привредног развоја који се заснива на
изградњи индустрије из чије се акумулације финансира изградња осталих делова
националне економије и друштвене надградње.
Аграризација, преферира интензификацију пољопривреде (најстарије и
традиционалне привредне делатности) чија се акумулација усмерава у трговину,
прерађивачку индустрију и друге секторе.
У неким земљама оживотворен је метод привредног развоја у коме је главну улогу
одиграо туризам. Подигнута на ниво „нове индустрије" ова терцијална делатност је
омогућила такву акумулацију, да је без проблема финансирана изградња делова

1 Петковић, В., Каравидић, С.: Предузетништво, Висока школа за пословну економију и

предузетништво, Београд, 2009., стр. 86.

2
 националне економије. У туристичкој привреди је примамљиво подручје инвестирања
са надпросечним гарантованим профитом, што јој даје значај веома изгледног метода
привредног развоја.
Међутим, Развој сектора МСП је један од кључних елемената у процесу
европских интеграција Републике Србије, јер је неизоставан чинилац интеграције
домаће економије у шире европске привредне оквире и успостављање пословних веза
са другим европским земљама.
У Одељењу за политику развоја малих и средњих предузећа и
предузетништва обављају се послови државне управе који се односе на креирање и
спровођење политике развоја малих и средњих предузећа и предузетништва у
Републици Србији.
Стратегијом развоја конкурентних и иновативних малих и средњих предузећа за
период од 2008. до 2013. године дефинисани су средњорочни приоритети и правци
развоја малих и средњих предузећа и предузетништва у Републици Србији. Циљ
Стратегије је да створи оквир за развој одрживог, међународно конкурентног и извозно
орјентисаног сектора малих и средњих предузећа, према принципима предузетничке
економије, засноване на знању и иновативности.
Изради овог документа, који је Влада и званично усвојила у октобру 2008.
године, претходио је консултативан процес, у форми дијалога јавног и МСП сектора,
како би се осигурало да предвиђене мере буду усмерене на решавање најважнијих
потреба предузетника у Републици Србији. Истовремено, у највећој могућој мери
уважене су смернице политике ЕУ у овој области, тако да је Стратегија усклађена са
Европском повељом о малим предузећима и Актом о малим предузећима за Европу.
Европска повеља о малим предузећима представља правни и политички оквир за
систематично праћење, оцењивање и упоређивање напретка у десет области које су
кључне за развој малих предузећа. Те области су:
1. образовање и обука за предузетништво,
2. повољнији и бржи „start-up“
3. боље законодавство и прописи,
4. расположиве способности,

5. унапређење online приступа,

6. унапређење пословања малих предузећа на домаћем и иностраном тржишту,

7. порези и финансијска питања,

3
 8. јачање технолошког капацитета у малим предузећима,

9. модели успешног електронског пословања и првокласне подршке малом

бизнису,

10. развој јачег и ефикаснијег представљања интереса малих предузећа на

струковном и националном нивоу

Србија је 2003. године, потписивањем Европске повеље, прихватила ове принципе и

опредељење да унапреди амбијент за пословање малих предузећа. Индексом политике
развоја, у распону оцена од пет нивоа, врши се сопствена процена у којој мери дата
земља идентификује своје снаге, слабости и циљеве у десет области Повеље.
Остварени индекс, односно постигнути ниво развоја МСП сектора у Србији,
представља истовремено и својеврсне препоруке мера које треба предузети у
одређеним областима. За 2007. годину, овај индекс у Србији је био 2,48.2.

1.1 ЕКОНОМСКО ОКРУЖЕЊЕ

Међу економским проблемима са којима је суочена Република Србија истичу се

следећи3:
1) у поређењу са суседним земљама и ЕУ, Република Србија има највишу стопу
незапослености (18.1%) и дугорочну стопу незапослености (16,5%). Највише стопе
незапослености међу земљама ЕУ имају Словачка 11,3% и Пољска 9,6%, док просечна
стопа дугорочне незапослености у ЕУ износи 3%.;
2) у 2007. години остварен је раст БДП од 7.5%4 и процењује се да износи око
66% од нивоа из 1989. године. БДП по глави становника у Републици Србији за 2007. је
износио УСД 5,4425 у поређењу са просеком у ЕУ који износи УСД 29,900;
3) укупна продуктивност је међу најнижима у Европи, а Република Србија се
налази на 91. месту према Индексу глобалне конкурентности за 2007. годину6 од
укупно 31 земље које учествују у поређењу (од европских земаља иза Републике Србије
се налазе само Македонија, БиХ и Албанија, Хрватска се налази на 57. месту, Црна
Гора на 82. месту, а од чланица ЕУ најлошије је позиционирана Бугарска која је на 79.
месту);
2 Грозданић, Р.: Предузетништво, Технички факултет Чачак, 2006., стр. 98.
3 Извор: Извештај о МСП 2006.
4 Процена Републичког завода за статистику
5 Процена Министарства финансија РС
6 Индекс глобалне конкурентности на годишњем нивоу приказује Светски економски форум

4
 4) низак ниво иновационих активности7 (према извештају Светског економског
форума, на пољу ИКТ Република Србија се налази на 79. месту од 104 земље и налази
на веома ниској позицији у поређењу са ЕУ и новим земљама-чланицама);
5) висок спољнотрговински дефицит, који је порастао за 29,2% у 2007. години и
износи 6.9 милијарди ЕУР, док је вредност увоза била више него двоструко већа од
вредности извоза.
Изазови: а) отварање нових радних места; б) већа конкурентност у
међународним оквирима; в) јачање иновационих капацитета и модернизација
индустрије са циљем изградње економије базиране на знању; г) побољшање
спољнотрговинског биланса кроз повећани извоз и супституцију увоза; д) повећање
животног стандарда.

1.2 НИВО РАЗВИЈЕНОСТИ СЕКТОРА МСП

МСП имају важну улогу у економији Републике Србије, нарочито ако се има у
виду учешће овог сектора у:
1) укупном броју предузећа (99.8%) и запослених (65,5%, у сектору МСП од
2004. до 2007. године отворено је око 149 хиљада нових радних места);
2) промету (67,6%), у бруто домаћем производу (око 36%), бруто додатној
вредности (БДВ - 58,3%), профитабилности (38,6%) и продуктивности у пословању;
3) извозу (50,2%), увозу (64%) и инвестицијама (51,2%) у нефинансијском
сектору;
4) микро предузећа доминирају у сектору МСП са учешћем од 95.6% укупног
броја и запошљавају скоро 50% укупног броја запослених.
Истраживања Светске банке, презентована у Извештају о пословању 2008 (Doing
business 2008)8, показују погоршање пословног амбијента привреде Републике Србије и
86 позицију на ранг листи од 178 земаља (84 позиција у 2006. години) 9. Од земаља
региона, Република Србија има бољу позицију од Хрватске (97), БиХ (105) и Албаније

7 Анализа индекса глобалне конкурентности Светског економског форума у последњим годинама (Република
Србија на 96. позицији у 2004. години, 85. у 2005. години и 87. у 2006. години) указује на благо побољшање, али и на
континуирано низак ниво конкурентности српске економије. Индекс пословне конкурентности такође показује да је
микро-конкуренстност наше економије на веома ниском нивоу (83. место међу 103 земље у 2004. години, 86. од 116
земаља у 2005. години и 86. од 121 земље у 2006. години) због неповољног пословног окружења.
8 Светска банка већ пет година анализира услове пословања кроз развој предузећа од отпочињања пословања, кроз
поштовање законских обавеза и регулативних мера, могућности кредитирања пословања, заштите инвеститора до
затварања предузећа. Подаци се односе на постигнута решења у текућој години, а која ће важити у наредној години.
9 Због промена у методологији израчунавања индикатора пословања у 2007. години, подаци за 2006. години
презентовани у Doing Business 2007 су иновирани (укључујући и три нове земље), како би се пратили и поредили
резултати истраживања.

5
(136), а слабију од Мађарске (45), Румуније (48), Словеније (55), Македоније (75) и
Црне Горе (81).
За оснивање предузећа у Републици Србији је потребно 11 различитих
процедура, 23 дана и 8,9% бруто домаћег производа по становнику (10,2% у 2006.
години). За добијање различитих врста дозвола (за градњу, прикључак за струју,
телефон, одобрења од инспекција или других органа, да би покренули пословање и сл.)
предузећа се сусрећу са 20 процедура, за чије испуњавање утроше 204 дана и плате 27
пута већу вредност од вредности бруто домаћег производа по становнику (33 пута у
2006. години).
За запошљавање новог радника предузеће потроши 18% зараде, а за престанак
радног односа запосленог 25 недељних плата.
Према Индикатору добијања кредита, Република Србија заузима 13 позицију и
поправила је свој ранг за осам места: Република Србија се побољшала за једно место на
скали за приступ кредитима и добила оцену седам од максималне десет (већа оцена
значи да закони омогућавају бољи приступ кредитима), а код Индекса кредитне
информисаности који мери обим, приступ и квалитет информација није било промена у
односу на 2006. годину, чија је оцена пет од могуће шест.
Република Србија спада у групу земаља са сложеним системом плаћања пореза и
такси - број годишњих плаћања је 66 пута (у Шведској два пута), односно за припрему,
обрачун и плаћање пореза и других обавезних давања предузећа потроше чак 279 сати.
За увоз у Републику Србију неопходно је 12 дана, шест докумената и 1.240 УСД,
а за извоз - 14 дана, шест докумената и 1.440 УСД.
Да би се у Републици Србији наплатила спорна потраживања по основу
комерцијалних уговора, потребно је 635 дана и 36 процедура на које се потроши 28,4%
вредности дуга. Потребно време за затварање предузећа у просеку износи 2,7 година, а
стопа наплате потраживања од несолвентних предузећа износи 23%.
На графикону је приказана структура МСП сектора и учешће појединих
показатеља у структури привреде Републике Србије, при чему микро предузећа
доминирају када се посматра њихово учешће у броју запослених, укупном промету и
бруто додатој вредности. Нижи ниво активности малих и средњих предузећа узрокован
је следећим проблемима: недовољан ниво знања и вештина; раскорак између
финансијских потреба и постојећих финансијских инструмената; регионална
неједнакост у развоју; недовољно коришћење нових технологија и иновација;
неодговарајуће заступање интереса МСП.

6
 Структура МСП сектора Републике Србије из 2006. године
у%
0,9
100 3,3
Средња предузећа
90 Мала предузећа
Микро предузећа
80

70

60 16,7
19,6

50 95,6 18,3

20
40 14,7

16,2
30

20
31,2 30,9
23,7
10

0
Број предузећа Број запослених Укупан промет Бруто додата вредност

Подаци10 указују на то да би се конкурентност, иновативност и техничко-

технолошки напредак у МСП могли значајно повећати.
Изазови: а) основати већи број МСП; б) повећати проценат МСП која опстају
током почетних година пословања; в) повећање обима средства за финансирање МСП
под повољнијим условима; г) повећати конкурентност МСП; д) подстицати развој
иновативности у МСП; ђ) повећати учешће оних МСП која расту захваљујући извозу;
е) подстаћи прерастање микро у мала, и малих у средња предузећа.

1.3 ПРИМЕНА ПОЛИТИКЕ МСП

Република Србија је у последњих неколико година остварила значајан напредак у
развијању функционалног оквира за пружање подршке МСП 11. Иако тај оквир постоји,
реализација подршке није кохерентна, довољно интегрисана и не финансира се
адекватно из буџетских средстава. То је довело до одређених проблема у приступу МСП
одговарајућим облицима подршке у регионима и недовољне фокусираности на МСП са
иновативним и извозним потенцијалом која имају могућности да повећају заспосленост.
Укупно предвиђена средства за директну подршку МСП сектору за 2008. годину
износе око 20 милијарди динара или нешто више од 240 милиона ЕУР. Ова средства
реализоваће се кроз активности МЕРР, ФРРС, РАМСПП, СИЕПА, АОФИ, НСЗ, а биће
усмерена на пружање финансијске и нефинансијске помоћи.
У оквиру финансијске подршке МСП, најзначајнији напредак остварен је
10 Извештај о МСП за 2006. годину
11 EU/OECD/Investment Compact SME Policy Index

7
 реализацијом кредитне линије за почетнике (start – up) преко ФРРС и РАМСПП. У 2007.
години реализована вредност кредита је износила преко 1,2 милијарде динара, због чега
је у 2008. години за ове намене обезбеђено 2,2 милијарде динара. При реализацији ове
кредитне линије, по први пут је примењен децентрализован начин прикупљања и
обраде кредитних захтева. РАМСПП је преко мреже регионалних агенција и својих
локалних канцеларија промовисала ову кредитну линију и информисала потенцијалне
предузетнике о кредитним условима, вршила процену предузетничких потенцијала
заинтересованих, спровела обуку за израду бизнис плана, а такође помагала при
попуњавању кредитних захтева. Тиме је извршено обједињавање финансијске и
нефинансијске подршке МСП кроз услуге РАМСПП.
Политику МСП карактерише комплексност, вишедимензионалност, те је
потребно утврђивање надлежности и обезбеђивање координације ресорно одговорних
институција. Са тим циљем формиран је Савет за МСП као повремено радно тело
Владе чији чланови су представници министарстава, РАМСПП и представника
пословне заједнице. Улога Савета за МСП је дефинисање инструмената и механизама
за спровођење политике МСП и њено усклађивање са другим стратешким
докуменатима, а чији су принципи, који су релевантни за политику МСП, уграђени у
Стратегију.12
Годишњи извештаји Европске комисије о примени принципа Европске повеље о
малим предузећима указују на напредак Републике Србије у развоју политике МСП.
Највећи напредак је постигнут у реализацији принципа „Јефтинијег и бржег
оснивања предузећа” и „Финансирања и опорезивања”, док су најслабији резултати
постигнути у реализацији принципа „Расположивост знања и вештина” и обезбеђења
„Снажнијег заступања интереса МСП у јавном сектору”13.
Изазови:а) усмерена подршка расту МСП са циљем јачања конкурентности и
извоза привреде; б) унапређивање знања и вештина менаџмента и радне снаге у МСП;
в) јачање улоге Савета за МСП; г) боље заступање интереса МСП.

12 Национални инвестициони план 2006 –2012 (НИП); Вишегодишњи индикативни плански документ за Републику
Србију 2007 – 2009; Aкт о малим предузећима за Европу (A ''Small Business Act'' for Europe) из јуна 2008. године,
Стратегија регионалног развоја Републике Србије за период од 2007. до 2012. године; Национална стратегија
запошљавања за период од 2005. до 2010. године; Стратегија за смањење сиромаштва у Србији; Стратегија развоја
стручног образовања у Републици Србији; Стратегија развоја туризма Републике Србије; Национална стратегија
Србије за приступање Србије и Црне Горе ЕУ.
13 Извештај о примени Европске повеље о малим предузећима на Западном Балкану – SME Policy Index 2007

8
 1.4. ЗАКОНОДАВНИ И ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ОКВИР

У протеклих пет година спроведене су значајне законодавне и друге нормативне

активности у Републици Србији, којима се обезбеђују повољнији услови за
функционисање тржишне економије, укључујући и развој МСП. Иако је остварен
значајан напредак, остају важна питања која је потребно решити да би се у Републици
Србији успоставило модерно привредно законодавство које се ефективно примењује.
Иако је Закон о електронском потпису донет, инструмената за његово
спровођење још увек нема.
Утврђена је потреба системског приступа и смањења административних
баријера и поједностављења процедуре од значаја за пословање МСП. Мишљење14
предузетника је да постојећи привредно-системски амбијент није уређен по мери
потреба и могућности МСП, а од Владе се очекује отклањање административних
ограничења. Изражена је потреба за даљом дерегулацијом и систематизацијом прописа.
У том контексту примена регулаторне „гиљотине” - „свеобухватне реформе
прописа” и начела „МСП на првом месту” је од великог значаја за развој МСП.
Институционална подршка МСП сектору, креирана од 2003. године, заснива се
на развоју инстистуција на националном нивоу и мреже регионалних агенција/центара.
Тај процес није у потпуности завршен, са аспекта покривености територије и
обима и квалитета услуга.
Изазови: а) јачање институционалних капацитета за подршку МСП; б)
поједностављење правних прописа; в) смањење администартивних баријера и
поједностављење административних процедура у пословању МСП15.

1.5 ЕВРОПСКИ КОНТЕКСТ КРЕИРАЊА ПОЛИТИКЕ РАЗВОЈА МСП

Развој сектора МСП је један од кључних фактора у процесу европских интеграција

Републике Србије. МСП су значајан извор пословних веза са другим европским
земљама и битно помажу процес интеграције Републике Србије у шире европске
привредне оквире. ЕУ посебну пажњу поклања развоју МСП, па је ЕК јуна 2008.
године, усвојила посебан докуменат под називом Акт о малим предузећима за Европу
(A „Small Business Act” for Europe) који утврђује принципе и акције за деловање у
сектору МСП у земаљама ЕУ.

14 Ивештај Погледи оредузетника на политику МСП

15 Извештај о примени Европске повеље о малим предузећима на Западном Балкану – SME Policy Index 2007

9
 Препоруке Савета министара ЕУ16 за даље унапређење политике МСП односе се
на:
1) примену принципа Европске повеље о малим предузећима и смањење
администартивних баријера у пословању МСП;
2) усвајање нове средњорочне политике развоја МСП са оперативним планом;
3) јачање Савета за МСП.
Национални програм за интеграцију Републике Србије у ЕУ (у даљем тексту:
НПИ), који се заснива на смерницама ЕК, дефинише развојне и стратешке циљеве и, са
друге стране, политике, реформе и мере потребне за реализацију тих циљева. Он такође
утврђује детаљан план, временски оквир и приоритете усвајања законодавства.

У НПИ је као краткрочни приоритет у области развоја МСП утврђено и усвајање

стратегије развоја сектора МСП.

Приликом израде Стратегије уважени су принципи ЕУ политике за пружање

подршке и промоцију предузетништва17. Стратегија обезбеђује усклађеност политике
развоја МСП са одговарајућим поглављима Acquis Communitaire.

Изазови:

а) доношење Стратегије у складу са политиком МСП Европске уније;

б) припремање сектора МСП за приступ јединственом европском тржишту.

II. СТРАТЕШКА ВИЗИЈА И ПРИОРИТЕТИ

Стратегија доприноси даљем јачању и ефикасном коришћењу развојних потенцијала

сектора МСП, што ће се позитивно одразити на економски раст Републике Србије. Такво
усмерење треба да допринесе повећању конкурентности и извоза, даљем јачању иновационих
капацитета предузећа, динамичнијем расту запослености и равномернијем регионалном
развоју.

1. Стратешка визија

16 Одлука Савета министара Европске уније о принципима, приоритетима и условима Европског партнерства са
Републиком Србијом укључујући Косово према Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација од јуна
1999. године и о укидању Одлуке 2006/56/ЕC, број 2008/213/EC (ОЈ L 80, 19. 03. 2008., стр. 46 – 70)

17 Aкт о малим предузећима за Европу (A„Small Business Act” for Europe) из јуна 2008. године; Документ Европске
комисије „Прелиминарни извештај – Предузетништво у Европи” („Green Paper – Entrepreneurship in Europe”;
Лисабонска Стратегија; Европска повеља о малим предузећима; Вишегодишњи програм за предузећа; Агенда из
Осла; Европска Агенда за Акциони план за предузетништво (European Agenda for Entrepreneurship Action Plan).

10
 Развој предузетничке економије, засноване на знању и иновативности, која ствара
снажан, конкурентан и извозно оријентисан сектор МСП и значајно допринoси повећању
животног стандарда у Републици Србији.

2. Главни резултати

Успешно спровођење Стратегије обезбедиће остваривање следећих резултата:

1) већи број нових предузећа која успешно опстају у првим годинама

пословања;
2) бржи укупни раст и развој сектора МСП, са динамичнијим претварањем
микропредузећа у мала и малих у средња предузећа;
3) повећање извоза и значајно побољшање спољнотрговинског биланса;
4) виша стопа запослености висококвалификоване радне снаге - трајна
упосленост;
5) равномернији регионални развој.
3. Остваривање жељених резултата

Очекивани резултати Стратегије оствариће се реализацијом основних принципа

садржаних у пет стубова Стратегије, чији је циљ претварање политике у активности и стварање
одрживог развоја:

1. промоција и подршка предузетништву и оснивању нових предузећа;

2. људски ресурси за конкурентан МСП сектор;
3. финансирање и опорезивање МСП;
4. конкурентске предности МСП на извозним тржиштима;
5. правно, институционално и пословно окружење за МСП у Републици Србији.

Стратегија уважава потребе сектора МСП и садржи активности које ће се

реализовати кроз пројекте финансиране из буџета Републике Србије, Националног
инвестиционог плана, као и из донаторских средстава. Годишњи акциони планови
обезбеђују оперативност Стратегије уз могућност утврђивања потребних корективних
активности. Развој капацитета за дугорочан и одржив развој сектора МСП, кроз
креирање и остварење пројеката који могу помоћи расту ефикасности малих и средњих
предузећа, конкуренцији на домаћем и страном тржишту, квалитету,
интернационализацији и имплементацији ИT (припрема за дигитално доба), као и
подизању свести, промоцији и иницирању различитих средстава за пословну сарадњу и
повезивање МСП сектора са сличним, у другим регионима Србије и Црне Горе, са

11
великим компанијама и страним партнерима. Регионални центар ће своје активности
усмерити на проширење тржишта услуга, развити високо квалитетну понуду и
комплексно обухватити све циљне групе (незапослене, вишкове запослених, студенте,
средњошколце, жене-предузетнике, startup предузетнике, постојећа МСП и др).18

18 www.mspbg.co.yu/ser/vesti/default.asp

12
 ЗАКЉУЧАК

Стратегијом развоја конкурентних и иновативних малих и средњих предузећа

за период од 2008. до 2013. године дефинисани су средњорочни приоритети и правци
развоја малих и средњих предузећа и предузетништва у Републици Србији. Циљ
Стратегије је да створи оквир за развој одрживог, међународно конкурентног и извозно
орјентисаног сектора малих и средњих предузећа, према принципима предузетничке
економије, засноване на знању и иновативности.
Ттако да је Стратегија усклађена са Европском повељом о малим
предузећима и Актом о малим предузећима за Европу. Основни принципи Стратегије
као што смо видели садржани су у пет стубова: промоција и подршка предузетништву и
оснивању нових предузећа, људски ресурси за конкурентан МСП сектор, финансирање
и опорезивање МСП, конкурентске предности МСП на извозним тржиштима и правно,
институционално и пословно окружење за МСП.
Дакле, положај малих предузећа у Европској унији може се побољшати:
активностима ка подстицању предузетништва, анализирањем постојећих мера, и
њиховим прилагођавањем ка малом бизнису, а носиоци политика да узму у обзир
потребе малих предузећа. У том циљу као што смо видели потребно је: јачати
иновативни и предузетнички дух, који омогућује како српским тако и европским
предузећима да се успешно суоче с новим изазовима; постићи регулациони, фискални и
административни оквир, погодан за предузетничку делатност и побољшати статус
предузетника; осигурати приступ тржишту на бази минимално оптерећујућих захтева,
који су у складу главним циљевима јавне политике; олакшати приступ
најквалитетнијем истраживању и технологији и побољшати приступ изворима
финансирања кроз читав животни циклус предузећа.

13
 ЛИТЕРАТУРА

1. Петковић, В., Каравидић, С.: Предузетништво, Висока школа за пословну

економију и предузетништво, Београд, 2009., стр. 86.
2. Грозданић, Р.: Предузетништво, Технички факултет Чачак, 2006., стр. 98.
3. Извештај о МСП 2006.
4. EU/OECD/Investment Compact SME Policy Index
5. Национални инвестициони план 2006 –2012 (НИП);
6. Извештај о примени Европске повеље о малим предузећима на Западном
Балкану – SME Policy Index 2007
7. Ивештај Погледи оредузетника на политику МСП
8. www.mspbg.co.yu/ser/vesti/default.asp

14