Историја филозофије од античке Грчке до савременог доба Gunnar Skirbekk Гунар Ширбек Nils Gilje Нилс Гиље Anne Granberg Cathrine Holst Rasmus Slaatelid full chapter download PDF

■■■■■■■■ ■■■■■■■■■■ ■■
■■■■■■■ ■■■■■ ■■
■■■■■■■■■■ ■■■■ Gunnar
Skirbekk ■■■■■ ■■■■■■ Nils Gilje
■■■■ ■■■■ Anne Granberg Cathrine
Holst Rasmus Slaatelid
Visit to download the full and correct content document:
https://ebookstep.com/download/ebook-33998278/
More products digital (pdf, epub, mobi) instant
download maybe you interests ...
■■■■■■■■ ■■■■■■■■■■ ■■ ■■■■■■■ ■■■■■ ■■ ■■■■■■

Gunnar Skirbekk ■■■■■ ■■■■■■ Nils Gilje ■■■■ ■■■■ Anne
Granberg Cathrine Holst Rasmus Slaatelid
I ll Be Your Wife Jho Hyo-Eun
https://ebookstep.com/product/i-ll-be-your-wife-jho-hyo-eun/
Marry Me or Be My Wife Ally Jane
https://ebookstep.com/product/marry-me-or-be-my-wife-ally-jane/
Giáo trình Be Internet Awesome 1st Edition Google
https://ebookstep.com/product/giao-trinh-be-internet-awesome-1st-
edition-google/
The Way I Used to Be 1st Edition Amber Smith
https://ebookstep.com/product/the-way-i-used-to-be-1st-edition-
amber-smith/
Osez être trois Dare to be Three Dare Ménage 3 1st

Edition Jeanne St James
https://ebookstep.com/product/osez-etre-trois-dare-to-be-three-
dare-menage-3-1st-edition-jeanne-st-james/
■■■■ ■■ ■■■■■BE■■ 1st Edition ■■■■
Mon tour du monde en 80 jours 1st Edition Yannick

Bestaven
https://ebookstep.com/product/mon-tour-du-monde-en-80-jours-1st-
edition-yannick-bestaven/
Mon tour du monde en 80 tortues 1st Edition Bernard

Devaux
https://ebookstep.com/product/mon-tour-du-monde-
en-80-tortues-1st-edition-bernard-devaux/
ИСТОРИЈАФИЛОЗОФИЈЕ
ОД АНТИЧКЕ ГРЧКЕ ДО САВРЕМЕНОГ ДОБА
ГУНАР ШИРБЕК И НИЛС ГИЉЕ

у сарадњи са Ане Гранберг, Катрине Холст
и Расмусом Слотелиуом
С норВешког преВела
ЈеленаЛома
Редакција превода
ГоранБојобић
КАРПОС
2017
Original l itle:
FILOSOFIHISTORIE
Innføring i europeisk filosofihistorie med særlig vekt på
vitenskapshistorie og politisk filosofi
GUNNAR SKIRBEKK OG NILS GILJE
i samarbeid med Anne Granberg, Cathrine Holst og
Rasmus Slaatelid
© Universitetsforlaget 2007
This translation has been published

with the financial support of NORLA
© Kapnoc, 2017. Сва права задржана. Ова публикација се не сме, у

i æ/i 11, н и и ли уделовима, ум ножа вати, прештампавати, фотокопи рати,
скенирати и постављати на интернет без одобрења издавача.
All r ights reserved. No portion of this publication may be reproduced

or transmitted in any form or by any means, electronic or mechanical,
including photocopy, recording, scanning, or any information or storage
ret rit val system, without permission in writing from the publisher, except
in the case of brief quotations embodied in critical articles and reviews.
САДРЖАЈ
Уводнареч............................................................................................. 17
ПРЕДГОВОР........................................................................................ 19
1. ПРЕСОКРАТСКА ФИЛОЗОФИЈА....................................... 25
Уводна реч.............................................................................................. 25
A) Грчки полис: човек-у-заједници................................................. 25

Б) Талес................................................................................................... 27
B) Анаксимандар и Анаксимен........................................................ 33
Г) Хераклит, Парменид и Зенон........................................................35
I) Хераклит............................................................................................. 35
II) Парменид.......................................................................................... 37
III) Зенон................................................................................................. 39
Д) Помиритељи: Емпедокле и Анаксагора.................................... 40
Т>) Демокрит........................................................................................... 42
Е) Питагорејци...................................................................................... 45
Ж) Осврт на стару индијску и кинеску мисао.............................. 47
I) Порекло индијске филозофије................................... 47
II) Упанишаде............................................................................. 50
III) Будистичка филозофија..................................................... 52
IV) Бхагавад-Гита..................................................................... 55
V) Конфучије................................................................................ 56
VI) Филозофија таоизма............................................................58
Питања.................................................................................................... 60
2 СОФИСТИ И СОКРАТ............................................................. 61
А) Уопштено о софистима..................... 61
I) Горгија......................................................................................... 64
II) Трасимах................................................................................... 66
III) Протагора............................................................................... 66
Б) Сократ................................................................................................ 71
Питања.................................................................................................... 77
3. ПЛАТОН
- ТЕОРИЈА ИДЕЈА И ИДЕАЛНА ДРЖАВА.............................. 79
A) Знање и биће..................................................................................... 80
I) Идеје и знање............................................................................ 80
II) Идеје и добро........................................................................... 82
III) Ерос и образовање............................................................... 84
IV) Неке замерке теорији идеја................................................ 85
V) Идеје и целина......................................................................... 86
VI) Аналогије................................................................................ 87
VII) Теорија идеја и човекова улога........................................ 90
Б) Држава и добро................................................................................ 91
I) Образовање и раслојавање................................................... 91
II) Моћ и компетенција............................................................. 94
III) Жена и мушкарац.................................................................98
B) Етичка одговорност уметности................................................... 99
Питања.................................................................................................. 101
4. АРИСТОТЕЛ - ПРИРОДНИ ПОРЕДАК

И ЧОВЕК КАО „ПОЛИТИЧКО БИЋЕ“ ................................... 103
А) Идеја или супстанција................................................................. 104

I) Платон и Аристотел.............................................................. 104
II) Супстанција и својства....................................................... 105
Б) Онтологија и епистемологија.....................................................107
I) Неки основни појмови......................................................... 107
II) Четири узрока....................................................................... 108
III) Промена и космологија................................................... 110
IV) Актуалност/потенцијалност
и хијерархијско-органска слика света................................. 112
В) Аристотел и екологија.................................................................. 114
Г) Знање и пракса............................................................................... 116
I) Форме знања........................................................................... 116
II) Схдатање човека и друштва...............................................118
III) Добар живот........................................................................ 122
IV) Праведно друштво............................................................. 123
Д) Уметност - подражавање и катарза.......................................... 128
Питања...................................................................................................130
5. ПОЗНА АНТИКА..................................................................... 133
A) Обезбедити срећу појединца...................................................... 133

I) Од грчког полиса до хеленистичке империје................. 133
II) Нова проблематика; појединац и општи закон............ 134
Б) Епикурејство - обезбедити благостање појединца.............. 136
B) Стоицизам - обезбедити срећу појединца.............................. 138
I) Главни елементи стоичког учења...................................... 138
II) Киници................................................................................... 140
III) Грчко-хеленистички стоицизам..................................... 140
IV) Римски стоицизам.... ......................................................... 141
Г) Новоплатонизам............................................................................ 142
Д) Скептицизам.................................................................................. 143
Ί)) Науке и друге дисциплине у антици........................................ 149
I) Историографија..................................................................... 149
II) Медицина............................................................................... 150
III) Јуриспруденција.................................................................. 152
IV) Математика.......................................................................... 153
V) Физика и хемија....................................................................154
VI) Астрономија........................................................................ 155
VII) Филологија.......................................................................... 156
VIII) Жене у античкој науци.................................................. 157
Питања................................................................................................ 157
6. СРЕДЊИВЕК................................................................................ 159
A) Хришћанство и филозофија...................................................... 159

Б) Папа и крал>: два господарау једној држави.......................... 162
B) Августин - вера и знање...............................................................165
I) Филозофија и теологија........ ........................................ 166
II) Одбацивање скептицизма................................................. 170
III) Августин као хришћански новоплатоновац................. 172
IV) Воља и знање........................................................................ 174
Г) Сукоб окоуниверзалијаи схоластика...................................... 177
Д) Тома Аквински - хармонија и синтеза.................................... 181
I) Закон и право.......................................................................... 181
II) Онтологија............................................................................. 185
III) Епистемологија......................... 189
IV) Схватање човека и филозофија морала........................ 192
V) Бог и свет................................................................................194
VI) Проблем зла ....................................................................... 198
Ђ) Марсилије Падовски и Вилијам Окам
- од синтезе ка скепси........................................................................199
Е) Мартин Лутер
- волунтаризам и номинализам: само вера.................................201
Ж) Универзитетска традиција........................................................ 205
3) Арапска филозофија и наука...................................................... 211
Питања............ ..................................................................................... 215
7. УСПОН ПРИРОДНЕ НАУКЕ................................................... 217
A) Спорење око метода.................................................................... 217

Б) Френсис Бејкон - нови метод.................................................... 219
B) Астрономија - Коперник и Кеплер..........................................224
I) Науке и појам искуства........................................................ 224
II) Коперник и хелиоцентрични систем.............................. 226
III) Кеплер и путање планета................................................. 227
Г) Физика - Галилеј и Њутн............................................................. 228
I) Нова открића..........................................................................228
II) „Афера Галилеј“....................................................................230
III) Нова космологија и математизација природе.............233
IV) Њутн: пробој физике.........................................................237
Д) Биолошке науке............................................................................. 238
Ί>) Човек као субјект.......................................................................... 241
I) Промена парадигме у астрономији.................................. 241
II) Промена парадигме у механици...................................... 243
III) Промена парадигме у оптици.........................................244
Питања................................................................................................. 246
8. РЕНЕСАНСА И РЕАЛНА ПОЛИТИКА

- МАКИЈАВЕЛИ И ХОБС..............................................................247
A) Макијавели - политика
као манипулација............................................................................... 247
Б) Политика као уговор и политика као природно право
- Алтузије и Гроције.......................................................................... 251
B) Хобс - појединац и самоодржање............................................. 253
I) Друштво као часовник.........................................................253
II) Природни закон као правило разума............................ 260
III) Либералност и либерализам........................................... 261
Питања.................................................................................................. 262
9. СУМЊА И ΒΕΡΑ - ЧОВЕК У СРЕДИШТУ......................... 263
А) Декарт - методичка сумња и разум.......................................... 263

I) Cogito ergo sum и поуздан увид......................................... 263
II) Механицистичка слика света
и однос између душе и тела.................................................... 269
Б) Паскал - логика срца.................................................................... 271
В) Вико - историја као узор............................................................ 272
Питања.................................................................................................. 276
10. РАЦИОНАЛИЗАМ И СИСТЕМ............................................ 277
А) Спиноза - Бог je исто што и природа...................................... 277

I) Супстанција и атрибут........................................................ 278
II) Нужност и слобода............................................................. 283
Б) Лајбниц - монаде и престабилиранахармонија................... 286
I) Сврха и узрок - нова синтеза............................................ 287
II) Најбољи од свих могућих светова .................................. 287
Питаља..................................................................................................289
11. ЛОК - ПРОСВЕЋЕНОСТ И ЈЕДНАКОСТ........................ 291
А) Критика и теорија сазнања........................................................ 292

I) Разјашњење појмова............................................................ 292
II) Порекло знања..................................................................... 295
Б) Политичка теорија - појединац и права..................................300
Питања.................................................................................................. 308
12. ЕМПИРИЗАМ И КРИТИКА САЗНАЊА...........................309
А) Баркли - унутрашња критика емпиризма............................. 309

I) Esse значи percipi -
идеалистички емпиризам....................................................... 309
II) Укидање супстанције и увођење Бога.......................... 313
Б) Хјум - емпиризам као критика................................................. 315
I) Теорија сазнања - идеје и импресије................................ 316
II) Емпиристичка критика знања
- анализа појма узрока..... ...................................................... 319
III) Учење о моралу -
разлика између „јесте“ и „треба“...........................................323
IV) Практичко расуђивање и конвенције.......................... 326
V) Емпиризам и рационализам
- линије сукоба...........................................................................329
Питања.................................................................................................. 332
13. ПРОСВЕТИТЕЉСТВО,
ЛИБЕРАЛИЗАМ И УТИЛИТАРИЗАМ..................................... 333
A) Просветитељство - разум и напредак..................................... 333

I) Модернизација и понаучавање.......................................... 333
II) Овоземаљско благостање.................................................. 337
III) Монтескје - подела власти и утицај окружења......... 339
IV) Хелвеције - појединац и задовољство.......................... 340
V) Волтер - Франсоа-Мари Аруе.......................................... 343
Б) Реакција на филозофију просветитељства............................. 346
I) Русо - „повратак природи“................................................. 346
II) Берк - конзервативна реакција........................................ 350
B) Економски либерализам и филозофија утилитаризма...... 356
I) Адам Смит............................................................................... 356
II) Рикардо и Малтус................................................................ 359
Г) Утилитаризам; утилитаристички
рачун и законска реформа ..................... 361
I) Џереми Бентам....................................................................... 361
II) Џејмс Мил.............................................................................. 364
Д) Друштвени либерализам
и либералност као предуслови рационалности......................... 365
I) Џон Стјуарт Мил................................................................... 365
II) Томас Хил Грин.....................................................................369
III) Џон Мејнард Кејнс..............................................................371
Ί5) Политички либерализам - Џон Ролс..................................... 372
Питања................................................................................................ 376
14. KAHT - „КОПЕРНИКАНСКИ ОБРТ“............................ 377
A) Трансцендентална филозофија - теорија сазнања............. 377

Б) Трансцендентална филозофија - теорија морала.................388
B) Политичка теорија........................................................................394
Г) Моћ суђења - сврховитост и естетика..................................... 400
Питања.................................................................................................. 403
15.3 АСНИВАЊЕ ХУМ АНИСТИЧКИХ Н АУК А.................. 405
A) Околности...................................................................................... 405
Б) Хердер и историзам.... ................................................................. 407
B) Шлајермахер и херменеутика.................................................... 410
Г) Историјска школа
- Фон Савињи и Фон Ранке............................................................. 411
Д) Дројсен и Дилтај - особеност духовних наука......................414
Ђ) Гашење историјске школе.......................................................... 419
Питања.................................................................................................. 420
16. ХЕГЕЛ - ИСТОРИЈА И ДИЈА ЛЕКТИКА......................421
A) Рефлексија, дидактика, искуство.............................................. 421

I) Трансцендентални предуслови
као историјски створени и културно релативни.............. 422
II) Искуство као формативна драма.................................... 424
III) Дијалектика и тоталитет.................................................. 426
Б) Господар и роб
- борба за признање и друштвени идентитет.............................428
B) Традиција и разум
- напетост између општег и појединачног...................................431
Питања.................................................................................................. 435
17. MAPKC - ОТУЂЕЊЕ И
КРИТИКА КАПИТАЛИЗМА....................................................... 437
A) Дијалектика и отуђење.................................................................438
Б) Материјалистичко схватање историје..................................... 444
B) Производне снаге и производни односи................................. 449
Г) Вишак вредности и експлоатација............................................ 451
Д) Из расправе о марксизму............................................................453
Ђ) Фридрих Енгелс
- породицау марксистичком светлу............................................. 455
Питања.................................................................................................. 457
18. КЈЕРКЕГОР - ЕГЗИСТЕНЦИЈА И ИРОНИЈА..................459
A) Непосредна и егзистенцијална комуникација......................459

Б) Три стадијума................................................................................. 461
I) Образовпо тумачеље............................................................462
II) Синтетишуће тумачење..................................................... 463
III) Иронично-рефлексивно тумачење................................ 464
B) Субјективност je истина.............................................................. 466
Питања.................................................................................................. 468
19. СУКОБ ОКО СЛИКЕ О ЧОВЕКУ.......................................... 469
A) Дарвин - генетика и природна селекција............................... 469

I) Човеково порекло: природном селекцијом.................... 470
II) Креационизам и социобиологија.................................... 474
Б) Ниче - „смрт Бога“........................................................................477
I) „Бог je мртав“ - европски нихилизам.............................. 478
II) Критика метафизике и хришћанства............................. 480
III) Филозофија морала........................................................... 482
IV) Натчовек, воља за моћ и вечно враћање истог........... 483
V) Теорија сазнања................................................................... 486
B) Фројд и несвесни живот душе................................................... 488
I) Ново схватање човека у психоанализи............................488
II) Сан као пролаз у несвесно................................................. 490
III) Теорија сексуалности........................................................ 491
IV) Психички апарат................................................................ 492
V) Репресивна култура и осећај кривице........................... 496
VI) Психоанализа са становишта теорије науке.............. 499
Питања ................................................................................................. 504
20. СОЦИЈАЛИЗАМ И ФАШИЗАМ........................................... 505
A) Комунизам - Лењин: партија и држава................................... 505

Б) Анархизам и синдикализам....................................................... 509
B) Социјалдемократија
- благостање у друштву и парламентаризам............................... 512
Г) Фашизам - национализам и ред................................................ 514
I) Криза и делање....................................................................... 516
II) Политика и економија........................................................ 518
III) Држава и расизам...............................................................520
Питања.................................................................................................. 521
21. КА ПОНАУЧЕНОМ ДРУШТВУ............................................ 523
А) Успон друштвених наука............................................................ 523

I) Позадина.................................................................................. 523
II) Емил Диркем - друштво и солидарност......................... 523
III) Огист Конт - „првосвештеник“ социологије..... .......527
IV) Алексис де Токвил - америчка демократија.............. 529
V) Фердинанд Тенис - Gemeinschaft и Gesellschaft......... 531
VI) Георг Зимел - друштвено ткиво..................................... 534
VII) Макс Вебер
- рационалност и херојски песимизам................................537
а) Теорија науке и идеални типови....................................... 537
б) Типови делања и видови легитимације...........................540
в) Протестантизам и капитализам....................................... 542
г) Веберова дијагноза савремености:
херојски песимизам.................................................................. 545
VIII) Талкот Парсонс - делање и функција.....................546

а) Емоције - емотивна неутралност..................................... 547
б) Универзализам - партикуларизам................................... 548
в) Усмереност ка егу - колективна усмереност.................. 548
г) Приписивање - постигнуће................................................549
д) Специфичност - вишестраност....................................... 549
Б) Природна наука и технологија................................................... 551

I) Историјат................................................................................. 551
II) Нова физика: проблем сазнања - Ајнштајн и Бор..... 553
III) Нова биологија:
проблем редукционизма - Френсис Крик ......................... 555
IV) Научни диверзитет и технолошки развој
- примењена наука и
интердисциплинарни приступи........................................... 558
а) Корисност и ограничења инструменталног
разума илустровани теоријом
нормативног одлучивања...................................................... 558
б) Потреба за интердисциплинарном анализом.............. 562
В) Тумачење текста - посредовање или критика?...................... 567

I) Гадамер - херменеутичка традиција................................ 567
II) Дерида, Фуко, Рорти - деконструкција и критика..... 572
Питања.................................................................................................. 576
22. ИЗ САВРЕМЕНЕ ФИЛОЗОФИЈЕ..................................... 579
A) Прагматизам: знање се најбоље стиче у заједници............... 579

Б) Логички позитивизам - логика и емпиризам........................ 581
B) Карл Попер и „критички рационализам“............................... 585
Г) Томас Кун - промена парадигме у наукама............................ 592
Д) Лудвиг Витгенштајн
- аналитичка филозофија као пракса.......................................... 594
Ί)) Филозофија обичног језика и говорни чин
- Остин и Серл.................................................................................... 598
Е) Феноменологија и егзистенцијализам
- Хусерл и Сартр............................................................................... 601
Ж) Идентитет и признање
- Симон де Бовоар и новија феминистичка филозофија....... 608
Питања.................................................................................................. 611
23. МОДЕРНОСТ И КРИЗА...................................................... 613
A) Критика модерности....................................................................613
Б) Мартин Хајдегер - кроз поетско .............................................. 615
B) Хана Арент - vita activa .............................................................. 620
Г) Јирген Хабермас - аргументативни пут................................... 626
Питања.................................................................................................. 631
Библиографија.................................................................................... 633
Предметни индекс............................................................................. 649
Индекс имена....................................................................................... 652
УВодна реч
11ред вама je ревидирано издање другог издања Историје фило-

uußitje из 2000, аутора Гунара Ширбека и Нилса Гиљеа у сарадњи са
Апс Гранберг, КатринеХолст и Расмусом Слотелидом.
Захваљујемо свима који су нам пружили конструктивну крити-
ку. На нарочито корисним сугестијама захваљујемо Рагнару Фје-
/мнду, Увеу Јакобсену, Сисел Редсе Јергеисен, Тригвеу Лавику, Ат-
лсу Мосејдеу, Стефану Сневару и Рогеру Странду. Захваљујемо и
издавачу на изврсној сарадњи.
Гунар Ширбек и Нилс Гиље

Ане Гранберг, Катрине Холст и Расмус Слотелид
17
Предгобор
Зашто учити филозофију? Укратко: зато што je филозофија по-

пут некаквог слепог путника - свуда иде с нама, знали ми то или
не - па зашто се онда не бисмо упознали с њом?
То ћемо илустровати оваквим примером: неко сматра да не треба
убијати. Истовремено, та особа сматра да против окупатора треба
узети оружје у руке. Шта му je чипити? Ако уђе у оружани сукоб,
крши своју норму да не треба убијати. Ако се одрекне оружане од-
бране, крши норму да се против окупатора треба борити оружјем.
Постоји ли тачан одговор на ту дилему? Да ли ту једна норма има
првенство у односу на другу - а ако je тако, зашто? Што се више
удубљујемо у такву проблематику, више се бавимо филозофијом.
Филозофске премисе те врсте постоје свуда у свакодневном
животу, спознали их ми или не. Ако се позабавимо њима, тај по-
сао je уједно и лични - у делатном смо разговору са самима собом
- али и универзалан - идемо докле год je могуће у потрази за ис-
тинитим увидом. Такав рад je филозофски рад, а у њему се може
научити нешто из оног што су други мислили и рекли. Зато треба
„учити филозофију“
На то се може поставити питање: а чему нас филозофија запра-
во може научити? Зар нас данашње науке не уче свему што се може
знати? Те науке, додуше, не могу успостављати норме и вредности,
али постоје и важећи закони на које се можемо позивати - примера
ради, расна дискриминација je противзаконита у нашем друштву.
Шта онда преостаје да буде предмет филозофије?
Међутим, када бисмо пак живели у друштву где закони не санк-
ционишу расну дискриминацију, да ли би онда расна дискримина-
ција била валидна и обавезујућа? Ко не жели да одговори потврдно,
позваће се па међународну декларацију о људским правима којом
се забрањује расна дискриминација. Али какве аргументе можемо
изнети онима који одбацују декларације о људским правима? Мо-
жемо се позивати на верска убеђења или на нека основна морална
начела која подразумевамо да постоје. Међутим, шта да радимо у
19
ИСТОРИЈА ФИЛ030ФИЈЕ ♦ Гунар Ширбек и Нилс Гиље
сусрету са људима другачијих верских убеђења, или са онима који

подразумевају некаква другачија морална начела?
Могућ излаз се можда крије у овом опажању: разлика између
оног што знамо и оног што мислимо да знамо разлика je између
тога да ли имамо разлоге да нешто држимо за истинито и тачно
или такве разлоге немамо. Питање можемо ли знати да су одређене
норме опште обавезујуће тако постаје питање имамо ли довољно
разлога за такву тврдњу. Међутим, овде није реч о личним разло-
зима: валидан разлог важи и за тебе и за мене, биће једнако вали-
дан било да га изнесеш ти, или да га изнесем ja. Дакле, разлог који
нам даје за право да тврдимо како нешто знамо je онај разлог који
издржи критичку проверу и противаргументе. Само оно што по-
ложи слободан и отворен испит у сусрету са неистомишљеницима
може се на основу тога прогласити валидним. Тако долазимо до
назнаке једне дефиниције разумног становишта, а та дефиниција
може обухватати и филозофска (етичка) питања.
Обично разликујемо оно што јесте од онога што треба да буде,
па кажемо да науке описују и објашњавају оно што јесте, али не
могу образложити зашто би нешто требало да буде. Одмах се по-
казује да то разликовање има смисла: наука нам може рећи како
учимо, али не и зашто треба да учимо. Тачније, наука нам може
одговорити на питање зашто треба да научимо конкретну ствар
ако желимо да постигнемо одређени циљ - на пример, да побољ-
шамо изгледе за полагање неког испита. Даље, можемо рећи како
тај испит треба да положимо ако желимо такво и такво запослење.
Међутим, поменута питања тичу се релативних циљева који су
средства у постизању неких других циљева, али питање зашто тре-
ба да одаберемо онај коначни циљ у том ланцу средстава и циљева
није питање на које нам наука може дати одговор.
Ипак, науке и те како могу утицати на наше ставове и поступке
тако што ће расветлити ситуацију, показати који нас мотиви запра-
во покрећу, какве последице доносе наши поступци и које су ал-
тернативе могуће. Осим тога, науке могу показати шта људи својим
речима и делима држе за добро и исправно и које улоге имају нор-
ме у друштвеном систему. Међутим из свих тих чињеница о норма-
ма не произилази и то да су неке норме обавезујуће.
Тако, кад један антрополог описује норме у датој култури, у ње-
гов приказ биће укључено и то да су те норме „обавезујуће“ у тој
20
ПРЕДГОВОР
култури. Међутим, тиме се не каже да су те норме обавезујуће и за

нас, који живимо у једној друтој култури, нити да 6и те норме, које
се заправо сматрају обавезујућим у датој култури, заиста треба-
ло да буду обавезујуће. (Замислимо, примера ради, људске жртве
у част бога кише.) Можемо, примера ради, разумети норму једног
друштва која налаже да се неспособна деца изопште из њега, али je
не морамо прихватити. Сазнање да неке норме функционишу оба-
везујуће, није исто што и признавање тих норми као важећих.
Нећемо се даље упуштати у ту проблематику како не бисмо ис-
писали читав уџбеник већ у уводу! Смисао досад реченог био je
да пружи наговештај како се нормативна проблематика из свако-
дневног живота може прелити и на поље појединих наука, али и у
филозофији - све у циљу тога да наговестимо шта значи бавити се
филозофијом.
Кад je реч о односу филозофије и науке, додаћемо само једну
кратку напомену у склопу тог сложеног питања: научне резултате
одређују појмовне и методолошке премисе на којима се заснива
дати научни пројекат. То у пракси срећемо када, на пример, тре-
6а изградити хидро-акумулациону брану - такво питање може се
анализирати и са економског, и са еколошког, и са технолошког,
као и са социолошког становишта - или пак са становишта раз-
них група. Пошто та различита становишта сагледавају различи-
те аспекте датог питања, не може се рећи да једно од њих доноси
потпуну истину о том питању. Ако бисмо разматрање тих разних
погледа прогласили научно-филозофским, могли бисмо рећи да
je таква филозофска рефлексија потребна у додиру са интердис-
циплинарном проблематиком - потребна je да очува известан
преглед у свету све веће специјализације и атомизације научних
дисциплина.
Кад у овом уводу иаговештавамо како настају експлицитни
филозофски проблеми, то чинимо вођени властитим схватањем
централних проблема у филозофији. Неки други би истакли неке
друге теме и начине размишљања. Важно je имати то на уму, пошто
оно што смо овде наговестили умногоме одређује и калуп према
којем je настала ова књига: она je увод у историју европске филозо-
фије са нарочитим тежиштем на проблематици природног права и
успону науке и научног ума. У том ткању нити су бројне, али поме-
нуте су ипак најдуже и најизраженије.
21
ИСТОРИЈА ФИЛОЗОФИЈЕ ♦ Гунар Ширбек и Нилс Гиље
У односу на многе друге прегледе историје филозофије на-

стојали смо да избегнемо неке добро познате замке: једну историју
филозофије увек ће обележити становиште њеног аутора, његово
знање, област истраживања и културна оријентација. Тако гледа-
но, сваки историјски преглед представља само један могућ осврт
на ранију мисао. У историјском мноштву неизбежно ће се инсис-
тирати на ономе што се сматра нарочито важним и релевантним.
Нико није у стању да сасвим неутрално чита Макијавелија, Маркса
или Хајдегера. Илузорно je веровати да се историја филозофије,
или било која друга историја, може писати са становишта вечности
или из божанске, свевидеће перспективе. Зато ће сва разматрања
пређашњих филозофа имати „актуализујућу“ димензију. Такав je
удес сваког историчара филозофије, волео он то или не. Историчар
није барон Минхаузен који може да повуче сам себе за косу и тако
се издигне изван свог стручног и културног положаја.
Пређашњи филозофи такође претендују на то да су рекли
нешто истинито. Тиме они изазивају наше време исто колико и
своју садашњицу. Зато Платона или Аристотела можемо схвати-
ти озбиљно једино ако покушамо да заузмемо став према оно-
ме што су OHI4 рекли. То подразумева успешно успостављање
дијалошке ситуације која би нам омогућила да испитамо своја
становишта у сусрету са њиховим. Филозофирајућа историја
филозофија није исто што и антикварна реконструкција мисли
из минулих времена.
Настојимо да разумемо филозофе и на основу њихових преми-
са, а да истовремено успоставимо и дијалог с пређашњом мисли.
Желимо да слушамо, а уједно и одговоримо том гласу који говори.
У неким погледима се књига пред вама разликује од постојећих
историја филозофије. Опште je прихваћено схватање да je револу-
ција у природној науци почетком новог века изазвала постојећу
слику света и покренула нека нова епистемолошка и етичка пи-
тања. Ми то схватање делимо. Међутим, сматрамо и да су засни-
вање хуманистичких (духовних) наука и револуција у друштвеној
науци покренули иста таква питања. Док се традиционални уџбе-
ници углавном заустављају на последицама класичне природне на-
уке по наше схватање света и човека, ова књига иде и корак даље.
14 науке везане за имена као што су Дарвин, Фројд, Диркем и Вебер
донеле су важне филозофске изазове. Зато ће читалац ове књиге
22
UPI Д1 (Ι|Ι(1Ρ
наићи на обимније одељке о хуманистичким паукама, ιοιμιοιιοι ιιμι

и психоанализи.
Пре него што се посвети овој књизи - читао je с почетка или од

краја - важно je да има у виду различите начине на које се може
читати један филозофски текст:
1) Читалац првенствено мора покушати да разуме шта je рече-

но. Ty je важно инсистирати на изворном тексту. Међутим, уџбе-
нички коментари неретко помажу у уобличавању проблематике.
У таквом читању важно je посматрати текст као само одломак из
датог дела, које je пак део целокупног ауторовог опуса, али и у ши-
рем, идејно-историјском контексту у којем се узима у обзир тради-
ција и расправа у којој учествује дати аутор.
2) Текст уједно учествује и у друштву којим je условљен, и које
и он можда заузврат одређује. Зато je важно посматрати текст и у
историјском контексту. Ту може бити говора о анализама са ста-
новиште социологије или психологије сазнања - примера ради,
како су породица, друштвени статус или политички афинитети
могли, неретко и без ауторовог знања, утицали на њега и на ње-
гове савременике.
3) Сваки филозофски текст, међутим, настоји да искаже нешто
што je на овај или онај начин важеће. До оног истински филозоф-
ског долазимо само ако се запитамо да ли je стварно онако како се у
том тексту каже. То изискује својеврстан дијалог са текстом, где се
властита мишљења слободно опробавају спрам оног што се каже у
тексту, а побеђују најбољи аргументи. Филозофима неће бити до-
вољно да сазнају шта je Хегел рекао и на који начин су његове ми-
сли биле условљене друштвом његовог времена, већ ће покушати и
да установе у којем смислу je оно што je Хегел рекао валидно.
Ипак, најважније je το што филозофија примарно поставља
питања - то je нешто што морамо учинити сами, али нам у раз-
ради могу помоћи и други. Не постоји коначан и тачан одговор,
не постоје решења задатака. Ипак, ко крене тим путем у друштву,
може стићи даље.
23
1. ПРЕСОКРАТСКА ФИЛОЗОФИЈА
УВодна реч
Филозофију у најширем смислу срећемо у свим цивилизација-

ма. Међутим, у неким цивилизацијама попут староиндијске, ста-
рокинеске и старогрчке, филозофија се развијала систематично.
Осим тога, у тим цивилизацијама филозофска мисао je записива-
на. Зато нам je та мисао доступна и данас. Осим тога, писана форма
je омогућила да се мисли бележе и размењују на сасвим другачији
начин у односу на оне културе које су се темељиле искључиво на
усменом предању. Оно што je написано остаје. Могуће je вратити
се одређеним формулацијама како би се оне преиспитале и расвет-
лио њихов садржај. Тиме je отворен пут анализи и критици у јед-
ном сасвим новом облику.
Свака језгровита историја филозофије захтева одређену селек-
цију. Ову историју филозофије почећемо од првих грчких филозо-
фа и пратићемо европску филозофију до данашњег времена. Наш
избор ће махом чинити мушкарци из високих слојева друштва и
из централних регија - присутна je тек понека жена, тек понеко из
нижих друштвених слојева, а Норвежана нема. Наш задатак биће
да разумемо шта су говорили ти филозофи и да сазнамо да ли су
увиди које су нам оставили и даље ваљани.
A] Грчки полис: чоВек-у-заједници
Пре него што се посветимо раној грчкој филозофији, могло би

нам бити од користи да се осврнемо на друштво у ком je она нас-
тала. Биће довољно да истакнемо његове најбитније одлике: грчки
полис (град-држава, гр. ττόλ/ς), по много чему се знатно разликовао
25
од данашњих држава. Између осталог je το била мала заједница,

како по броју становника, тако и по простору који je заузимала.
Град Атина je, примера ради, у петом веку п. н. е. бројао око триста
хиљада душа. Према грубљој процени, од њих су око сто хиљада
били робови. Ако потом одузмемо жене и децу, остаје нам отпри-
лике четрдесет хиљада слободних атинских мушкараца,1 а једино
су они имали политичка права.
Границе грчких полиса углавном су биле природне формације,
попут планина и мора. Полис се састојао од градског језгра и око-
лине. Пољопривреда je била једна од најважнијих делатности уз за-
натство и трговину. Околне градске области махом нису биле толи-
ко удаљене од градског језгра да се до њих не може доћи пешице за
један дан. Стога су полиси били заједнице са тесним унутрашњим
везама, што се одразило и на политичке институције у њима, као
и на политичку теорију: једно време je у Атини била на снази ди-
ректна демократија у којој су учешће могли узети сви слободни
Атињани. Политички идеали одликовали су се истом таквом прис-
ношћу: склад међу једнакима у политичком суживоту, владавина
закона, и слобода, која je управо и подразумевала живот у заједни-
ци под заједничким законима. Стање безакоња или живот под вла-
шћу тиранина значио je неслободу. Проблеме je ваљало решавати
отвореном, разумном расправом у једном складном и слободном
друштву, којим владају закони.
Уопштено се може рећи да представе о складу и поретку, како
природном, тако и друштвеном, почивају у самим темељима грчке
филозофије, све од првих филозофа из 5. века п. н. е, па до Ари-
стотеловог времена. Даље се може рећи и да основни појам у, на
пример, Платоновој и Аристотеловој политичкој филозофији није
изоловани појединац, већ „човек-у-заједници“ Отуд се није сма-
трало да сви људи имају некаква „урођена права“; права су уско
повезивана са функцијом или улогом коју je појединац заузео у
друштву. Морална врлина (гр. άρετή) није представљала живот у
1 У Атини су постојале три групе: робови, Атињани и странци који живе

у Атини (вероватан однос je био 1:2: 1). Атинско држављанство било je
наследно, а страни досељеници вероватно нису могли тек тако постати
атински држављани, све и да су (они, или њихови родитељи) били рође-
ни у Атини. - Атињанке су, попут робова и странаца, биле искључене из
политичког живота.
26
складу са некаквим универзалним моралним правилима, већ пре

испуњавање властите сврхе као људског бића кроз проналажење
своје улоге у друштву. Платон и Аристотел деловали су у оквири-
ма грчког полиса: за њих се, примера ради, робовласнички систем
подразумевао једнако колико и ми данас подразумевамо систем
послодаваца и запослених.
Географски положај je у великој мери допринео самосталности гр-
чких полиса, иако су они донекле економски зависили од међусобне
сарадње не би ли се снабдели робом, попут житарица, коју нису могли
сами да произведу. Након периода досељавања, негде у 9. веку п. н. е,
долази до убрзаног раста полиса. Земљиште око самих градова било
je махом јалово, а број становника се увећавао брже него што су гра-
дови били у могућности да их прехране. Од 8. века грчки емигранти
започињу колонизацију околних територија. Пораст трговине изис-
кивао je усаглашавање мерних јединица за тежину и друге величине,
а почиње и да се кује новац. Наступа и веће друштвено раслојавање.
Уместо сагледиве робне размене - рецимо, козје коже за житарице -
кожа се почела мењати за новац, чију вредност узгајивачи стоке нису
баш увек могли да процене. А уколико неко није имао добара за раз-
мену, могао се задужити и за тај новац купити житарице: јавиле су
се позајмице и камате на те позајмице, па и нова позајмљивања како
би се отплатили стари дугови. Неки људи су се обогатили док су дру-
ги запали у тешке дугове. У седмом веку пре Христе су те разлике у
друштву довеле до устанака. Народ захтева економску правду. Нере-
тко се догађало да један тиранин (гр. τύραννος, самовладар) узурпира
власт не би ли решио економску кризу. Међутим, такви апсолутни
владари често су постајали ‘тирани’ и у данашњем смислу те речи
- владали су по властитом нахођењу. To je довело до политичког не-
задовољства. Од 6. века п. н. е становници почињу да захтевају зако-
пе и једнакост. Демократија у Атини (5. век п. н. е.) настала je, барем
делом, као последица тог незадовољства.
Б) Талес
Живот. Талес je живео у грчкој колонији Милету у петом веку
п. н. е, иајвероватније између 624. и 546.
27
ИСТОРИЈА ФИЛОЗОФИЈЕ ♦ Гунар Ширбек и Нилс Гил>е
Неке Херодотове тврдње указују на то да се Талес донекле разу-

мео у астрономију. Иначе му се приписује и познавање геометрије,
математичке области коју су Грци неговали. Опште тврдње у мате-
матици су Грцима донеле појам теорије и теоријске провере: мате-
матички искази полажу право на истинитост на сасвим другачији
начин него искази о појединачним појавама. Такве опште тврдње
изискују другачију критику која опет захтева један нови тип аргу-
ментовања и образлагања.
Не може се много тога рећи о Талесовим списима пошто о њима
немамо непосредних сазнања. Морамо стога истражити шта су о
њему имали да кажу други писци. У својој Метафизици Аристотел
пише да je Талес засновао једну филозофију која трага за праузро-
ком из којег све настаје и у који се све враћа. Аристотел такође на-
води да je за Талеса тај праузрок или извор била вода. Ипак, данас
не знамо ни шта je Талес под тим могао подразумевати, ако je το
уопште и рекао. С том оградом, покушаћемо да понудимо тума-
чење ‘Талесове филозофије’
„Све je вода“ je тврдња која се приписује Талесу. И то je, кажу,
почетак филозофије. Тешко би било замислити полазиште које би
више обесхрабрило једног просечног читаоца са недовољно фило-
зофског предзнања: Ако je нешто бесмислица, то je ова тврдња!’
Али пружимо Талесу прилику: није разумно приписати некоме
тврдњу ’све je вода’ узету дословно. Тешко да je Талес мислио да су,
на пример, и ова књига и овај зид у истом смислу вода као што je το
вода у чесми. Шта je Талес тиме заправо хтео да каже?
Пре него што се посветимо тумачењу Талеса, подсетимо се нечег
што увек треба имати на уму када читамо филозофију: „одговори“
филозофа неретко нам зазвуче тривијално или апсурдно. Ако неко,
као увод у филозофију, прочита низ различитих одговора - рецимо
20 до 30 мисаоних система, један за друтим - филозофија нам може
изгледати необично и далеко. Да бисмо разумели било који „одго-
вор“, морамо, наравно, знати на који се проблем он односи, али и
разлоге и доказе, ако постоје, који су довели до тог закључка. Када
пак учимо физику није неопходно стално појашњавати на каквим се
питањима и доказима заснивају одговори. Изучавање физике управо
и захтева упознавање са проблемима и доказима који чине основу те
дисциплине. Кад je ученик имплицитно упознат с проблемима и до-
казима, он се може посветити учењу и решењу тих проблема, које на-
28
лази у уџбенику. Филозофија, међутим, није таква. Ту постоје разне

врсте питања и аргументације. Стога у сваком појединачном случају
морамо покушати да схватимо које питање неки филозоф поставља
и које аргументе користи. Тек тада можемо разумети и сам „одговор“.
Но ту није крај разликама. У физици такође сазнајемо и могућу
примену резултата или закључака. Они нам омогућавају да упра-
вљамо одређеним сегментом природе (на пример, како да градимо
мостове). А чему служе закључци у филозофији? Неку политичку
теорију можемо, наравно, искористити као образац према којем ре-
формишемо друштво. Међутим, ретко када можемо с лакоћом рећи
чему „служи“ неки филозофски одговор. Сврха филозофије није
увек њена „примена“, већ то што нам омогућава да неке ствари боље
разумемо. Ипак, можемо разматрати како различити закључци
имају различите импликације. Може бити битно какав ћемо одго-
вор дати на поједина филозофска питања - једна политичка теорија
ће имати различите импликације у зависности од тога да ли у њој
првенство додељујемо појединцу или пак заједници. Према томе,
врло je важна свест о томе какве импликације има дати филозофски
закључак. Постоје, дакле, четири ставке које треба имати на уму:
1) питање
2) аргументација
3) одговор
4) импликације
Најмање битан међу њима je одговор, барем у смислу да он

постаје значајан тек у светлу осталих фактора. Отуд изолована
Талесова тврдња да je ‘све вода’ не води нарочитом просветљењу,
Схваћена дословно, она je чак апсурдна. Међутим, ми можемо
покушати да претпоставимо шта она значи тако што ћемо рекон-
струисати питања, аргументе и импликације.
Можемо тако претпоставити да се Талес питао шта остаје не-
променљиво у промени и шта je јединственоу мноштву. Делује раз-
умно претпоставити да je Талес сматрао да постоје промене и да
постоји једно што je непроменљив елемент у свакој промени, па
отуд „градивни елемент“ васионе. То „непроменљиво“ често се у
уцбеницима назива и праматерија или првобипгна твар (гр. αρχή,
такође ‘начело’).
29
ИСТОРИЈА ФИЛ030ФИЈЕ ♦ Гунар Ширбек и Нилс Гиље
Талес je, као и сви остали, видео како многе ствари настају од
воде и у њој нестају: испаравањем од воде настаје ваздух (пара),
а вода се претвара и у лед; рибе настају и временом ишчезавају у
води као што се и друге ствари (со, мед) у њој растварају. Уз то,
вода je очигледно неопходна за живот. Та једноставна посматрања
могла су навести Талеса на тврдњу да je вода основни елемент, онај
непроменљиви елемент у свакој промени и трансформацији.
Полазећи од таквих посматрања и опажања разумно je претпо-
ставити да je Талес рачунао да постоје два стања воде: вода у свом
уобичајеном течном стању и вода у трансформисаном стању - као
лед, пара, рибе, земља, дрвеће - и све остало што није вода у свом
уобичајеном стању. Према томе, вода постоји делом као неиздифе-
ренцирана праматерија (обична вода) и делом као издиференци-
рани објекти (све остало).
Отуд се устројство васионе и трансформација ствари могу опи-
сати као вечно кружење:
Вода у диференцираном стању, у виду објеката х

С Βοόα у неиздиференцираном стању, у виду праматерије
Од воде ка другим стварима и од других објеката ка води. To je

једно тумачење Талеса. Могућа су и другачија тумачења. Тиме не
желимо да тврдимо како je Талес заиста пошао од јасно формули-
саног питања, потом потражио доказе и напослетку дошао до од-
говора. Није на нама да одлучимо шта je хронолошки дошло прво
код Талеса - питање, аргументација или одговор. Ми само поку-
шавамо да реконструишемо један потенцијални контекст Талесо-
ве филозофије. Но ако се држимо досадашњег тумачења, можемо
рећи и следеће:
1) Талес се пита шта je основни градивни елемент универзума.
Супстанција (оно што je у основи)2 представља непроменљиви еле-
мент при промени и јединство у различитости. Проблем супстан-
ције надаље ће постати једно од главних питања грчке филозофије.
2) Талес даје индиректан одговор на питање како се дешава про-
мена: праматерија (вода) се мења из једног стања у друго. Проблем
промене такође постаје основно питање грчке филозофије.
2 Лат. substantia: оно што je испод (према гр. ύποκείμενον., досл. оно што
лежи испод).
30
Талесова питања и аргументи су колико филозофски толико и

научни. Он je стога научник колико и филозоф. Шта подразуме-
вамо под „науком“ насупрот „филозофији“? Филозофију можемо
грубо одвојити од четири друге активности: од песништва, ем-
пиријских наука, формалних наука и теологије. Ма колико неки
филозоф био близак тим областима, можемо рећи да се фило-
зофија издваја по следећим одликама: за филозофију, насупрот
песништву, мора постојати могућност да се каже да су њени ис-
кази или истинити или лажни (у овом или оном смислу). Фило-
зофија се не ослања на искуству онако како то чине емпиријске
науке (попут физике или психологије). Насупрот формалним
наукама (као што су логика и математика), филозофија мора да
преиспитује властите претпоставке (аксиоме), да о њима распра-
вља и да их оправда. Филозофија, супротно теологији, не посе-
дује предодређен скуп претпоставки (попут откровења) које се
из верских разлога не смеју одбацити - премда се и филозофија
увек темељи на неким претпоставкама.
Пошто Талес махом заснива своје аргументе на искуству, има
смисла назвати га научником. Међутим, пошто он по свему судећи
поставља питања која се тичу природе као целине, основано je и
назвати га филозофом. Грци у то доба готово да нису правили раз-
лику између филозофије и данашње природпе науке, Та дистинкција
припада нашем добу, а не Талесовом. Чак и крајем 17. века Њутн фи-
зику описује као филозофију природе (philosophia naturalis'). Но било
да означимо Талеса као научника или као филозофа, очигледно je
да постоји известан раскорак између његових закључака и аргумен-
тације коју нуди. Закључак je за доста бројева већи од аргумената.
Талес тврди више но што има право, на основу аргумената које смо
овде навели. Тај раскорак између доказа и закључака je по свему су-
дећи својствен првим грчким филозофима природе.
Ипак, значај Талесове филозофије природе и даље je огроман.
Ако je све вода у својим различитим стањима, онда и сви догађаји,
све промене, морају бити објашњиве законима који важе за воду.
А вода није никаква мистична супстанца. Она je опипљива и до-
бро позната, нешто што видимо, осећамо и користимо. Вода нам je
доступна у свим својим облицима и обрасцима понашања. Бавимо
се појавом коју можемо опажати. Из данашље перспективе, може-
мо рећи да je таква филозофија утрла пут научном истраживању:
31
ИСТОРИЈА ФИЛОЗОФИЈЕ ♦ Гунар Ширбек и Нилс Гилзе
могу се поставити хипотезе о томе како ће се вода понашати и онда

видети да ли су оне одрживе. Другим речима, тиме je ударен темељ
научног истраживања.
То значи да je све, апсолутно све у космосу схватљиво за људ-
ску мисао. To je оно што je револуционарно. Све се може спознати,
као што се може и вода. Човекова мисао може продрети до нају-
даљенијег кутка васионе. Речено одрично: ништа није мистично
и несхватљиво. Нема места за несхватљиве богове и демоне. To je
почетак човековог интелектуалног освајања космоса.
Због тога Талеса називамо првим филозофом или научником.
Мисао се с њим помера од митоса (μνθος) ка логосу (λόγος), од
митског ка логичком мишљењу. Талес раскида са митолошком тра-
дицијом, али и са кратковидим ослањањем на непосредне чулне
утиске. To je, наравно, упрошћено. Прелаз са митоса на логос није
био некакав неповратан преврат који се збио у одређеном тренут-
ку историје, тј. са првим грчким филозофима. Митско и логичко су
трајно испреплетани како у историји, тако и у животу сваког поје-
динца, и прелаз од митоса ка логосу je задатак који се, на различите
начине, јавља изнова у свакој епохи и код сваке особе.
Када кажемо да je Талес био први научник, и да су науку засно-
вали Грци, то не значи да су Талес и други грчки мудраци владали
већим бројем појединачних чињеница него учени људи у Вавилону
или Египту. Поента je у томе да су Грци први развили појам докази-
вања: једна теорија тврди да je дошла до универзалне истине, и та
теорија се излаже јавној провери путем противаргумената. Увид за
којим су они трагали није само скуп изолованих фрагмената знања
какав се често проналази и у оквиру митова. Грци су трагали за
општим теоријама које се темеље на универзалним доказима, као у
Питагориној теореми (в. погл. 1 Д).
Нећемо залазити у даље разматрање Талеса. Можда он и није
био сасвим ослобођен митског мишљења. Могао je сматрати да je
вода жива и насељена боговима. С друге стране, Талес није (колико
знамо) разликовао силу од материје. Природа (грчки: φύσις, физис)
заиста саму себе покреће и жива je. Нити je Талес, колико je нама
данас познато, разликовао душу од материје. За Талеса je природа
вероватно била веома обухватан појам, који можда одговара на-
шем појму „бића“. С тим у виду, можемо укратко сумирати главне
тачке Талесових размишљања овако:
32
Премиса: постоји промена.
1) Питање: Шта je непроменљиви елемент при свакој промени?

2) Аргумент: појединачна опажања воде.
3) Закључак: Вода je непроменљив елемент сваке промене.
4) Импликација: све се може разумети.
Споменули смо да одговор - „вода je непроменљив елемент у

свакој промени“ - не следи логички из питања и аргумената. Уп-
раво je το дало повод за критику већ и Талесовим савременицима
из Милета, који износе аргументе у прилог другим кандидатима
за улогу „праматерије“ Ако Талесову теорију замислимо као опис
кружења где се вода трансформише у друге елементе, а затим враћа
у првобитно стање, логички гледано je произвољно на ком ћемо се
месту у тој кружници зауставити. Ако вода може прећи у земљу,
ватру или ваздух, може се тврдити и да су ти елементи једнако из-
гледни претенденти на статус праматерије. Филозоф Анаксиман-
дар тврди да je праматерија апеирон (гр. άπειρον), оно неодређено и
безгранично у времену и простору, тј. материја која није одређена
по себи, али у себи носи могућност свих осталих материја. Њи-
хов земљак из Милета, Анаксимен, предложио je као праматерију
ваздух, а уз то и теорију како се одвијају преласци из једног у дру-
го стање: хлађењем се ваздух згушњава и постаје вода, а додатним
хлађењем се претвара у лед и земљу. Загревањем се пак ваздух раз-
ређује и постаје ватра. Овде je, међутим, најзанимљивије то што
je Талес започео једну традицију у којој се о основној структури
стварности расправља кроз аргументе засноване на разуму.
B] Анаксимандар и Анаксимен
Живот. Анаксимандар и Анаксимен били су из Милета. Анак-

симандар je живео од око 610. до 546. године п. н. е. и био je Талесов
млађи савременик. Претпоставља се да je Анаксимен живео негде од
585. до 525. п. н. е. Постоји само један сачуван фрагмент који се при-
писује Анаксимандру уз коментаре других, између осталих и Ари-
33
стотела, који je живео око два века касније. Од Анаксимена су нам ос-
тала само три фрагмента, од којих један вероватно и није аутентичан.
Анаксимандар и Анаксимен су вероватно кренули са истом пре-
мисом и поставили исто питање као и Талес. Међутим, Анаксиман-
дар није пронашао ниједан убедљив разлог за тврдњу да je вода онај
непроменљиви елемент (праматерија). Ако се вода претвара у земљу,
земља у воду, а вода у ваздух и ваздух у воду итд, то значи да се све
трансформише у све, те тврдња да je праматерија вода, земља, ваз-
дух или било шта друго постаје логички произвољна. Могуће je да je
Анаксимандар изнео примедбе те врсте против Талесовог закључка.
Анаксимандар се, са своје стране, определио за тврдњу да je
праматерија бпеирон (гр. άπειρον), оно неодређено и безгранично у
времену и простору. На тај начин он je избегао поменуте примед-
бе. Међутим, из наше перспективе делује да je Анаксимадар нешто
и ‘изгубио’: апеирон не можемо опажати као што можемо опажати
воду. Анаксимандар објашњава чулне феномене, ствари и њихове
промене, нечим што није чулно опажљиво. Са становишта експери-
менталних наука, то je губитак. Но за такву примедбу се може рећи
да je анахрона, пошто Анаксимандар тешко да je настојао да развије
емпиријску науку онако како je ми схватамо. За Анаксимандра je ве-
роватно било важније да пронађе теоријске аргументе против Тале-
са. На тај начин, Анаксимандар отворено разматра Талесове опште,
теоријске тврдње, и означава га као „првог филозофа“ управо тиме
што показује да се против њега може аргументовати.
Трећи филозоф природе из Милета, Анаксимен, посветио се
другој слабој тачки у Талесовом решењу. Како се долази до тран-
сформације воде из љеног неиздиференцираног стања у њена ди-
ференцирана стања? Колико знамо, Талес није одговорио на ово
питање. Анаксимен тврди да се ваздух, који он сматра прамате-
ријом, хлађењем згушњава и постаје вода, а додатним хлађењем се
претвара у лед и земљу. (Скок којим се лед претвара у друге чврсте
објекте je пример уопштавања која су веома својствена раним гр-
чким филозофима.) Загревањем се пак ваздух разређује и постаје
ватра. Тако смо добили својеврсну физичку теорију промене. „Аг-
регатна стања“ ваздуха одређују температура и степен густине.
Примећујемо да Анаксимен ту већ помиње све четири супстанце
које ће потом бити проглашене за четири елемента: земљу, ваздух,
ватру и воду.
34
Ί. ПРЕСОКРАТСКА ФИЛОЗОФИЈА
Талес, Анкасимандар и Анаксимен називају се милетским фи-

лозофима природе. Они представљају прву генерацију грчких фи-
лозофа. Видећемо да су се потоњи филозофи на логичан начин на-
довезали на њихову мисао.
Γ] Хераклит, Парменид и Зенон
I) Хераклит
Живот. Хераклит je био из грчке луке Ефес, недалеко од Милета, а

вероватно je живео око 500. године п. н. е, дакле неких осамдесетак го-
дина после Талеса. Хераклит je као филозоф стекао епитет ‘мрачни’ и
често се изражавао у опскурним, сугестивним исказима. За разлику од
филозофа из Милета, који су настојали да се ограде од митоса, Херак-
литов језички израз близак je митском. Код Хераклита не постоји она
природњачка одлика коју срећемо код Талеса, нити се он служи јас-
но дефинисаним логичким појмовима, као Парменид и питагорејци.
Хераклит се служи интуицијом и уобразиљом - његов језик наликује
језику пророчишта. Сачуван je релативно велик број фрагмената ње-
гових списа, њих 126, уз још тринаест спорних или фалсификованих.
У Хераклитовим списима помињу се и други филозофи. Филозо-
фи нису више били заокупљени само природним појавама; они су,
такође, заузимали став у односу на то шта су други филозофи има-
ли да кажу на филозофске теме. Управо тако je настала филозофска
традиција - кроз коментаре и интерне расправе међу филозофима.
Хераклит и Парменид припадали су другој генерацији грчких
филозофа. Први филозоф, Талес, ‘отворио je очи’ и угледао приро-
ду. Хераклит и Парменид нису упознавали само физис, већ и тео-
рије Талеса и других грчких мудраца из прве генерације филозофа
(Анаксимандра и Анаксимена). Са Хераклитом и Парменидом за-
почиње расправа о основним претпоставкама.
Рекли смо да je Талес подразумевао да постоји промена. To je
првој генерацији грчких филозофа била премиса или основна
претпоставка. Пошавши од те претпоставке, питали су се шта je
непроменљиви елемент при свакој промени. Друга пак генерација
35
доводи саму ту претпоставку у питање: постоји ли промена? Они

су, дакле, као своје питање проблематизовали оно што je претход-
на генерација подразумевала.
На то питање Хераклит и Парменид дају наоко сасвим опреч-
не одговоре: Хераклит тврди да je свеу стању непрестане промене
или кретања·, Парменид каже да ништа не подлеже промени! То
опет у први мах звучи несувисло, али није то пун смисао оног што
су ти филозофи тврдили.
Тврдити да се све, апсолутно све, налази у стању непрестане про-
мене je логички немогућа тврдња, пошто морамо бити у могућности
да издвојимо објекте и да препознамо објекте (који трају барем из-
весно време) како би језик био уопште могућ. А без језика не можемо
ни тврдити да се „све налази у стању непрестане промене“ Међутим,
Хераклит не каже да се заиста „све налази у стању промене“ Он каже:
1) све je у стању промене,3 али

2) промена се одвија у складу са непроменљивим законом
(логосом),4 и
3) тај закон подразумева узајамно дејство супротности,5
4) тако да то међудејство супротности, посматрано у целини,
ствара склад.6
Користећи се својим примером, можемо тумачити Хераклита на

следећи начин: све се налази у стању сталне промене сходно закони-
тости сукобљавања супротстављених сила. На пример, ова кућа je
један објект, објект у стању промене. Међутим, привремено - прем-
да то стање може потрајати и годинама - разорне и носеће силе држе
једна другу у пат позицији. Док то траје, кућа ће стајати. А онда ће,
једног дана, превладати разорне силе. Кућа ће се срушити. Земљина
3 Уп. фрагменте 49а „У исте реке улазимо и не улазимо и јесмо и нисмо“ и

91 „Нијемогућедвапутаступитиуисту реку
4 Уп. фрагмент 30: „Свет овај, исти за све, није створио нико ни од богова
ни од људи, већ je увек био, јесте и биће вечно жива ватра која се с мером
пали и мером гаси.“
5 Уп. фрагмент 51: „Они не разумеју како се оно што je супротно само са
собом слаже, то je хармонија као код лука и лире.
6 Зато Хераклитово учење носи у себи „дијалектички“ елемент који може
подсетити на Хегела и Маркса: историју покреће смењивање супротности.
36
тежа и трулеж ће превагнути над носећим силама у грађевини. Хе-

раклит, дакле, не пориче да неке ствари могу трајати и веома дуго.
Међутим, оно основно, испод или иза свих привремених ствари,
јесте смењивање сила, то јест промена у складу са законом. Супстан-
ца, оно на чему све почива, није материја, већ логос! За Хераклита je
логос оно скривено, оно заједничко јединство у мноштву.
Иако постоји више сачуваних Хераклитових фрагмената иего
Талесових, Анаксимандрових и Анаксименових, није утолико лак-
ше тумачити Хераклита, пошто он говори песничким језиком. Тако
Хераклит, примера ради, наводи ватру (гр. πύρ). Сматра ли он, у од-
говор Талесу, да je ватра праматерија? Или пак реч „ватра“ као ме-
тафору за промену, пламен који гута све? Могућа су оба тумачења.
У политичком контексту су поједини тумачили Хераклита као
заговорника рата. Наиме, Хераклит у једном фрагменту каже: „Рат
je отац свих ствари, краљ свих ствари,“ Нешто опрезније тумачење
би ипак указало на Хераклитову тезу о напетости између различи-
гих сила којом се одликује цео универзум. Рат, сукоб (гр. πόλεμος,
отуд и: полемика), указује на ту космолошку напетост. Та напетост
je „отац“ свих ствари, основно начело свега. Напослетку, Хераклит
говори и да свет у равномерним размацима пропада у пожару који
прогута све. Такво циклично схватање времена са увек новим све-
товима и пожарима срећемо доцније и код стоика.
II) Парменид
Живот. Парменид je био Хераклитов савременик - делао je,

дакле, око 500. г.п. н. е. Живео je у грчкој колонији Елеји, на југу
данашње Италије и уживао велик углед међу суграђанима. Навод-
но je помагао у градској управи на изради закона. Од Парменида je
очувана и једна целовита теорема, а имамо и сазнања из друге руке.
И Платон je написао дијалог под насловом Парменид.
Хераклитов тобожњи антипод, Парменид, не каже напросто да
„не постоји промена" Парменид каже да je промена логички немо-
гућа. Као и код Хераклита, кључан je логос. Парменидово закључи-
вање можемо реконструисати овако:
A) (i) Оно што јесте, јесте.
(ii) Оно што није, није.
37
Another random document with
no related content on Scribd:
I felt a sort of frigidity in the air as we entered. It was not that
anything was either said or done, but I have felt the same thing
several times when as a reporter it was my duty to be present at
some event that marked the freezing out of some person financially.
“Maddox Munitions,” began Dexter, clearing his throat with dignity,
“seems to have occasioned somewhat of a flurry on the market to-
day in which it is the chief sufferer itself. Our latest quotation shows
that it has declined steadily—two points, for instance since the
quotation before, and twenty-five under the opening of the market. I
think you will readily appreciate, Mr. Kennedy, our position in the
matter.”
Before Kennedy could reply, however, another took up the
conversation. “Yes,” he remarked, “we have been observing the
trend of events for the last few days. Of course, we can readily
appreciate the feeling of Mr. Maddox in the matter, and, indeed, I
must say that at the beginning I thought that all that was necessary
was a good strong show of buying and that the run would end. Now,
however, it begins to look as though there were other factors
entering in. You know the newspapers have given a great deal of
unpleasant notoriety to the Maddox family and Maddox Munitions.
Perhaps the general public does not like it. At least it begins to seem
as though even Mr. Shelby Maddox might not have the resources to
stem the tide.”
“This is Mr. Merrill, of Merrill & Moore, I believe?” asked Craig,
quietly, reminding them that in their suave haste they had forgotten
to introduce him.
“Yes,” returned Merrill, flushing a bit, for he was a great stickler for
punctilious etiquette, and his failure had betrayed the anxiety he
sought to conceal.
It was a ticklish situation and the brokers, always conservative,
were making it worse. Nor could one blame them. The case for the
stock looked at its darkest, verging rapidly on panic.
Kennedy knew it all just as well as they did. But he kept his
coolness admirably and never betrayed that he was doing a thing
more than to drive a bargain, whereas another might have given
them an impression of merely stalling for time.
As the downward trend continued, I saw that Craig was indeed
calculating how far he would let it go, as though one were letting
himself down a hill and testing just how little he needed to apply the
brakes not to have the car run away from him.
It seemed to nettle the brokers. They wanted to close the whole
matter up brusquely. Yet Kennedy’s commanding personality
checked them. I felt sure that they would even have ridden rough-
shod over Shelby. Kennedy was another matter.
Dexter rose decisively. “This must stop,” he frowned.
“I have orders from Mr. Maddox to buy shares—well, I shall not
say what it totals, but the first order is for ten thousand,” cut in
Kennedy, quietly.
There was a moment of silence during which the brokers looked
at each other, waiting for one to take the initiative.
“That is just the point,” began Merrill, finally. “You see, we have
been buying steadily for Mr. Maddox. If he had authorized us by
letter—or if he had handed us a check, certified—”
“But he could not well have foreseen this raid this morning,”
temporized Kennedy.
“True, no doubt. But it does not protect us. For example, where is
your authority, something, anything, that may be binding on him for
this new order of ten thousand shares?”
There was an air of triumph about the way he said the words. It
was evidently intended to be a poser, to leave Kennedy floored and
flat.
“Authority?” repeated Craig, quietly, looking about. “I wonder
whether you have one of those dictating machines, a dictaphone, in
the office? Perhaps some one in the building has one.”
“We have one,” returned Dexter, still coldly. “I do not see how
anything you might dictate to it and which a stenographer might
transcribe would have any bearing on the question.”
“It would not,” agreed Kennedy, blithely. “That was not what I
intended to do. There is another use I wished to put it to. Ah—I see.
May I use this transcribing apparatus? Or better yet, would you
gentlemen be so kind as to listen to what I have here?”
He deliberately drew from his pocket the cylinder I had seen him
detach from the instrument up-stairs and slid it on in the proper place
in the new machine.
As it began to revolve I studied the faces about me, intent on
listening to what would be said.
“Is that good enough?” queried Kennedy. “It is a record on an
instrument devised for just this purpose with you brokers who wish to
hold your customers to an agreement over the telephone.”
The needle of the machine sputtered a bit as Craig added, “It is
the telescribe—a recent invention of Edison which records on a
specially prepared phonograph cylinder all that is said—both ways—
over a telephone wire. As nearly as I can make out some one—
unknown—has been playing animated telescribe in this case. Let us
see now whether your utmost demands for safety and security
cannot be satisfied in this modern way.”
Not a word was said. The novelty of the turn of events seemed to
leave them no objection.
In Shelby’s own voice came, clear and distinct, the order to buy
ten thousand shares of Maddox Munitions. Then Kennedy stopped
the machine.
“Let us see how that works before we go any further,” he said,
significantly. “His buying orders seemed forestalled by selling orders
when they were given over the regular telephone. Before the next is
given perhaps we may find we have stopped part of the leak.”
Kennedy’s calm assurance seemed to have completely changed
their attitude. They were not convinced, but at least silent.
Out on the Curb we could hear the shouting as brokers with stock
to sell crowded about the man with the order to buy.
Whoever was back of it, it was a well-planned raid. The order for
ten thousand scarcely stemmed the flood. Quickly Kennedy let the
little cylinder revolve. Another order was placed, and another.
I could not help noticing, however, that each succeeding order
was smaller than the rest and it was hard to escape the implication
that Shelby was really reaching the limit of his available resources.
Anxiously I listened to the turmoil on the Curb. Now it would
abate, only to start up again. I glanced at Craig. What would he do?
Just then word was passed up that another block of stock had
suddenly been hurled on the market. The brokers looked skeptically
at Kennedy. Would Shelby be able to meet this final assault?
Craig released the revolving cylinder again. I gasped as I listened,
remembering the pause over the wire up-stairs, the apparent
reluctance of Shelby over something, and Craig’s remark that
followed.
Winifred Walcott was placing orders—two of them—one to Dexter,
the other to Merrill & Moore. They were large orders, too, a great
deal larger than the selling order which had last bombarded the
market. I glanced at Kennedy. Not for a moment did he betray the
anxiety I know he now felt. For the orders must have involved a large
part of Miss Walcott’s own private fortune.
In his abstraction Kennedy had forgotten to stop the telescribe
and I heard over it another voice that sounded like Burke’s.
“Oh, say,” he announced. “I’ve got a clue on that store-room in the
cellar. I—”
“Never mind now, Burke,” I heard Kennedy answer over the
telescribe. “That will keep. Just now there isn’t a minute to spare.”
I heard no more, for Kennedy realized what he was doing and
shut the reproducer off, pulling off the recording cylinder.
Would Miss Walcott’s order be enough to turn the scale? The
stock was down. Her money would purchase more shares than
before. If it did and the stock rose, she stood to win. If it went lower
she might lose all.
I jumped to the window again.
The news of the order, two orders, in fact, and large ones, came
like a bombshell on the overwrought market. Was the supporting
power of Maddox unlimited? One could feel the air tingle with the
question. I saw some speculators hold a hasty conference. Though I
did not know it at the time, they decided that an interest that could
weather such an assault could weather anything, that some one had
been buying all the way down, to boost back the stock far above the
old high mark. They wanted to share in the upward turn, and were
ready to take a gambler’s chance. Others caught the spirit, for if the
Curb is anything it is a driven herd.
Slowly the stock began to climb. The speculative public were in it
now. Selling orders almost fell off. Up jumped the price.
Kennedy drew a long breath as he pulled a Westport time-table
from his pocket, to cover his revulsion of feeling.
Maddox Munitions was saved!
XXV
THE ADVENTURESS
There was no use in our staying longer in New York, for the turn in
the market had come, and it was able to take care of itself.
Up in our little office, Kennedy began hastily to pack up what of
the stuff he wanted to save, and was just finishing when the
telephone rang.
It was Hastings, who had been trying to locate us all the morning.
The flurry in the market had very much excited him, and the final
upward turn had not served to decrease his excitement.
“There don’t seem to be many trains to Westport in the middle of
the day,” I heard Kennedy consider over the wire. “Your car is here?
Well, can you go back there with us? Yes—right away.”
As he hung up he turned to me. “Poor old Hastings hasn’t been
able to practise his profession for the last few days,” Craig smiled.
“He wants me to hurry up the case. We’ll see what we can do. He’s
coming for us in his car, and then we’ll shoot out to Westport.”
It was a beautiful day, but none of us appreciated it much as we
slid along the splendid roads from the city. There was only one
subject uppermost in my mind, at least. Whence had come this new
stock-market attack? Who was back of the series of violent deeds
which had taken place in less than a week? Above all, where were
the precious telautomaton plans?
At least it was some relief, when we swung into Westport, to know
that we were back again at the main scene of action, and I felt that
now events would develop rapidly.
Burke was waiting impatiently at the Lodge, though it did not
seem as though our arrival was the only thing he had on his mind.
“What was it you found in the little store-room in the cellar?”
demanded Kennedy, jumping from the car as we pulled up at the
Lodge porte-cochère.
Without comment, Burke pulled a crumpled bit of paper from his
pocket and handed it to Craig. We crowded around and read:
If a hair of her head is harmed I will have revenge, though
it sends me to prison for life.
We looked at the Secret Service man inquiringly.
“Not a soul has been near the store-room since we began to
watch it this morning,” he explained, hurriedly. “It must have been left
there before we got up—just tucked under the telephone instrument.
Paquita’s disappeared!”
“Disappeared?” we exclaimed, almost together, as Burke blurted
out his startling budget of news.
“Yes—and not a trace of her. She must have got away before you
fellows were up.”
I looked again at the crumpled bit of paper. What did it mean?
Was it that some one had actually kicked over the traces in working
for one higher up?
To whom did it refer? Instantly there flashed through my mind the
picture of Winifred as we had seen her borne off by the abductors
whom we had foiled. Could it be she?
Taught by Kennedy, I did not allow a first impression to rule. Might
it be any one else? I thought of Irene Maddox, of Frances Walcott. It
did not seem to fit them.
Paquita? Perhaps the note referred to her. If so, who would have
sent it? Sanchez? And if from Sanchez, to whom was it sent?
“How about Sanchez?” I queried.
“As much surprised at her disappearance as the rest of us,”
replied Burke.
“How was that?”
“I picked him up and had him shadowed. I know that her
disappearance mystified him, for he had no idea he was observed, at
the time. He got away again, though. If we are ever to pick that girl
up again, shadowing Sanchez may be the best way. I have had Riley
out—”
“Not the same hand that wrote the cipher,” interrupted Kennedy,
studying the note. “I beg pardon. What of Riley? Any word?”
“I should say,” burst out Burke. “Down in the cove—Little Neck
they call it—in a deserted barn we’ve found a racer—answers the
description of the one seen in New York the morning of the robbery
and on the road out here. It’s my dope that you made the little
garage here untenable, Kennedy, and that whoever it was took the
car to the cove to hide it.”
He paused, but not for want of something to say. Before we could
urge him he added, “And that scout cruiser, too. She’s been scuttled,
out past the point, at the entrance to the cove. Whoever it is, he’s
been wiping out all the evidence against him that he can.”
“No word of Paquita or Sanchez?” inquired Kennedy again.
Burke shook his head.
“How is Shelby Maddox?”
“Much better. I was in the room during the flurry. You should have
seen him when the turn came. We could hardly keep him in bed. He
was frantic.”
Kennedy had continued studying the anonymous note very
carefully as we talked.
“It squares with my theory,” he mused, more to himself than to us.
“Yes—it is time to act. And we must act quickly. Burke, can you get
all the Maddoxes up to Shelby’s room—right away? Perhaps by that
time we may have word from Riley. At any rate, we shall be ready.”
Shelby was propped up in bed with pillows, quite reconciled now
to being an invalid, when we entered.
“The best little nurse ever,” he greeted us, scarcely taking his
eyes from Winifred. “And a financier, too,” he added, with a laugh; “a
power in the market.”
“You mustn’t forget Professor Kennedy’s machine,” put in
Winifred, welcoming us with a smile that covered the trace of a blush
which glowed through the pretty tan of her cheeks.
Shelby grasped Craig’s hand. “You said you wouldn’t work for
me,” he grinned, “but you certainly didn’t work against me. Just let
me get on my feet again. You won’t regret, old man, that you—”
A knock on the door cut him short. It was Frances and Johnson
Walcott.
For a moment the two women looked at each other. Not a word
was said, but each understood. Whatever differences had kept them
apart seemed to have been swept aside by the emotions of the
moment. Frances whispered something in Winifred’s ear as she
flung her arms about the girl, then turned to her brother and bent
over him.
Man-like, Johnson Walcott stood awkwardly. His wife saw it.
“Congratulate them, Johnson,” she cried. “Don’t you understand?”
Before he could reply there came another tap on the door. It was
Burke again, escorting Irene Maddox, reluctant and suspicious.
Surprised, she glanced from the Walcotts to Shelby, then at us.
“Congratulate whom?” she asked, quickly. “What is it all about?”
There was a moment of embarrassment, when Kennedy came to
the rescue, stepping forward and looking at his watch.
“I’m waiting word from Señorita Paquita and Mr. Sanchez,” he
interrupted, “but that is no reason why I should not at least begin to
tell you what I have discovered.”
We watched him as he slowly drew from his pocket the crumpled
note which Burke had discovered that morning, and the apparently
blank sheet of paper we had picked up in Paquita’s room.
It seemed as if Kennedy’s words had recalled them all to their
former selves. In an instant each seemed to be on guard, even
Shelby.
“I suppose you have heard of what we call the science of
graphology?” he inquired, motioning in pantomime to me to fill a
basin with warm water. “It is the reading of character in handwriting.”
Into the basin he dropped the blank sheet. We waited in silence. I,
at least, was not surprised when he held up the wet paper, now
covered with figures scrawled over it.
“Even though there is writing on this sheet,” he observed, holding
up the note, “and figures on the other, I think any one could tell at a
glance that they were not made by the same hand. This was by no
means my first clue.” He was waving the wet paper with the figures.
“But it decided me. Though the message was hidden both by
sympathetic ink and a cryptogram, still, in the light of this new
science, the character of the writer stands out as plain as if it were
shouted from the house-top.”
He paused again. “Graphology tells me,” he proceeded, slowly,
“that the hand that wrote these figures is the hand of one who has all
the characteristics of a spy and a traitor. Before we go further, let me
call to your mind some rather remarkable deductions and discoveries
I have made. By the way, Burke, you left word where we were, in
case we get any news?”
The Secret Service man nodded, but said nothing, as if he did not
wish his voice to break the thread of Kennedy’s disclosure.
“The plot against Maddox Munitions and particularly the wonderful
telautomaton,” continued Kennedy, gravely, “was subtle. Apparently
all was to be accomplished at one coup. The plans were to be stolen
on the Sybarite the same night that the model was to be taken from
the safe in New York. How the latter was accomplished we know well
enough, now, for all practical purposes. Marshall Maddox’s keys
were to admit the thief to the office. The burglar’s microphone did the
rest.
“How it was accomplished here I know, too. Without a doubt, the
Japanese, Mito, admitted the plotter to the Sybarite, at least signaled
so that it was possible to creep up quietly in a cruiser and throw a
chlorine-gas bomb through a marked port. Marshall Maddox was
overcome—killed. Through the same port-hole his body was thrown.
“Thus at once both the plans and the keys that gave access to the
model were obtained.”
As Craig spoke, my mind hastily reviewed the events of what
seemed now weeks instead of days past. It was as though he had
failed in an explanation of the events in a silent drama.
“Mito was seen ashore that night,” he resumed. “He was
suspected. I was watching him. Worse than that, he knew too much.
He was a weak link, an ever-present danger. Therefore he must be
got out of the way. He was killed. But his mute lips tell quite as
eloquent a story as if he were here before us now. There is another
who played an even more important part. She is not here, but I know
you all know whom I mean.”
Kennedy had thus deftly shifted the picture to the little dancer. As
he spoke, Irene Maddox leaned forward, her face burning with
indignation at the mere mention of her hated rival.
“Paquita,” Kennedy continued, carefully choosing his words, “has
been an enigma to me in this case. There is no use mincing matters.
There had long been a feud in the family, before she appeared. I
think there is no need for me here to elaborate how she has brought
matters to a crisis, or the enmity which she stirred up.”
Mrs. Maddox murmured something bitterly under her breath, but
Kennedy quickly changed the subject.
“We know, also, that Paquita met Shelby Maddox,” he hurried on.
“In the minds of some it looked as though she might break Shelby,
too. But it was just because of the reasons that made them think so
that precisely the opposite happened. Strangely enough, the little
dancer seems to have fallen in love with him herself.”
Out of the corner of my eye I was watching Winifred. Her face
was set in deep lines as Kennedy went ahead in his merciless
analysis of the case. Shelby colored, but said nothing, though his
manner was of the man who might have said much, if he had not
learned that defense was worse than silence. Winifred’s face
questioned as plainly as words whether there must always be
present that sinister shadow of Paquita. I wondered whether she was
yet convinced that he had never loved the little dancer.
Kennedy seemed to feel the situation. “But,” he added, slowly and
significantly, “in the mean time something else had happened.
Shelby Maddox had met some one else.”
He had not dwelt on the gossip about Paquita. I could almost feel
the relief of Shelby, for Paquita had been a cause of disagreement
even between Mrs. Walcott and the others.
“Even this new turn of events was used in desperation by the
criminal. In aiming a blow at Shelby, after having been defeated at
every other point, as a last desperate resort an attempt was directed
at Winifred Walcott herself. It was as though some one tried to strike
at Shelby himself, and had decided that the surest way to control him
was through some one whom he loved. Who was it,” he concluded,
facing us pointedly, “that kidnapped Winifred, and why?”
As far as I was able to answer, it might have been anybody. I had
even considered the possibility that Shelby might have carried her off
himself in order to make her turn to him for protection. In fact, I had
never been able to account for the presence of Sanchez with us at
the time. Had I been mistaken in Sanchez?
“Attack after attack on those who were getting closer had failed,”
continued Kennedy. “That being the case, those who might talk must
be silenced. Mito was dead. Still Paquita remained. She, too, must
be silenced. And so my suspicion, in turn, was thrown on her. By this
cipher which I have here she was ordered to go to New York, in
order to mislead me. The plan failed. Always in the most clever
schemes of crime, they fail at some point. Unless I am very much
mistaken, Paquita has seen through the designs. What she will do I
do not profess to know. For, in addition to the mixed motives of her
hopeless love for Shelby Maddox and jealousy of Miss Walcott, her
disappearance this morning indicates that she is in mortal fear of an
attack inspired by the plotter.”
Unavoidably my mind raced ahead to Sanchez, who had followed
her so jealously. Had he really been in love with her—a love as
hopeless as her own for Maddox? Or was he a more sinister figure?
Had they been playing a game, each having an insight into the
weakness of this unhappy family? I recalled the conversation I had
had with Henri in the cabaret and his noncommittal shrug. Perhaps
Sanchez and Paquita had been deeper than we had thought.
“And now,” resumed Kennedy, evidently temporizing in the hope
that word would soon come from the searchers whom we had out,
“now we find that a final effort has been made to remove all
incriminating traces of crime. The car which we could not locate in
the garage here has been found hidden miles away. The fast motor-
boat which escaped us last night lies at the bottom of the bay. At the
same time an insidious stock-market attack has been wrecked, for it
was a final purpose in this ambitious scheme evidently to wreck
Maddox Munitions in order to gain control of it. Even my own
resources of science must have failed if it had not been for the
loyalty of one who cast all into the balance at the final moment.”
We were following Kennedy intently now, and I did not betray that
I saw Shelby’s hand steal out and clasp that of Winifred, which was
resting on a table beside his bed. She did not withdraw her own
hand.
The telephone rang and Burke, who was nearest it, answered.
The conversation was brief. Evidently the party at the other end
was doing most of the talking, but as we scanned the detective’s
face we could see that something important had happened.
“You do not know where Sanchez has gone?” asked Burke,
finally, adding, “Keep the boys on the trail then, until you get some
clue. Good-by.”
He hung up the receiver slowly and turned toward Kennedy, but I
do not think any of us were prepared for his message.
“Paquita has committed suicide!” he blurted out, suddenly.
We looked at one another in amazement at this startling turn of
events.
What did it mean? Had she seen nothing more to live for, or had
some one pursued her and was she anticipating fate?
“It was Riley,” recounted Burke, briefly. “Evidently she had taken
poison. They found her body in the woods not far from where we
discovered the car and the sunken boat. Some children say they saw
a man there—he answers the description of Sanchez. Riley is
following the clue.”
“What drove her to it? Was there no word, no note?” asked Irene
Maddox, awed by the tragedy.
“Yes,” replied Burke. “On a piece of paper she had written, ‘I have
mailed a letter to Shelby Maddox. May God forgive me for what I
have done. There is nothing left in life for me.’ That is all.”
We gazed at one another in consternation.
“Poor girl!” repeated Kennedy in a low tone. “She was merely a
pawn in the hands of another. But it is a dangerous game—this
game of hearts—even with the heart of an adventuress.”
“I think we should organize a search for this fellow Sanchez
before he can get away,” proposed Johnson Walcott, taking a step
toward Kennedy. “My own car is below. We can get up a posse in no
time right at the Lodge.”
Before any one could take up the suggestion the door of the room
flew open.
There stood Sanchez himself—pale, his eyes staring, his whole
manner that of one who had reached the last point of desperation.
Half-way across the room he stopped, faced us, and tossed down
on a table before Kennedy a package wrapped in oiled silk.
“That is my revenge!” he exclaimed in a voice almost sepulchral.
“I found it in the boat before I scuttled it.”
Craig tore it open. There, unrolled before us, at last lay the plans
of the deadly telautomaton.
Of a sudden I realized that the model had destroyed itself in
sinking the Sybarite. With the plans in our possession the secret was
safe.
Slowly Sanchez raised an accusing finger, but before he could
utter a word Craig had backed against the door and stood holding it.
“Some one has been keeping under cover here,” Craig shot out
suddenly, “hiding behind others who were his tools—first Mito, then
Paquita, who has been driven to her death, now Sanchez.
“Graphology first betrayed his fine hand of crime to me. The
stock-market attack confirmed my suspicion. Sanchez has
completed— Don’t shoot! Burke has you covered already. Walter
—will you be so kind as to disarm Johnson Walcott?”
THE END
Transcriber’s Note:
Words may have multiple spelling variations or inconsistent
hyphenation in the text. These have been left unchanged. Obsolete
and alternative spellings were retained. Misspelled words were
corrected.
Obvious printing errors, such as backwards, upside down, or
partially printed letters and punctuation, were corrected. Final stops
missing at the end of sentences and abbreviations were added.
Duplicate letters at line endings or page breaks were removed.
*** END OF THE PROJECT GUTENBERG EBOOK THE
ADVENTURESS ***
Updated editions will replace the previous one—the old editions will
be renamed.
Creating the works from print editions not protected by U.S.

copyright law means that no one owns a United States copyright in
these works, so the Foundation (and you!) can copy and distribute it
in the United States without permission and without paying copyright
royalties. Special rules, set forth in the General Terms of Use part of
this license, apply to copying and distributing Project Gutenberg™
electronic works to protect the PROJECT GUTENBERG™ concept
and trademark. Project Gutenberg is a registered trademark, and
may not be used if you charge for an eBook, except by following the
terms of the trademark license, including paying royalties for use of
the Project Gutenberg trademark. If you do not charge anything for
copies of this eBook, complying with the trademark license is very
easy. You may use this eBook for nearly any purpose such as
creation of derivative works, reports, performances and research.
Project Gutenberg eBooks may be modified and printed and given
away—you may do practically ANYTHING in the United States with
eBooks not protected by U.S. copyright law. Redistribution is subject
to the trademark license, especially commercial redistribution.
START: FULL LICENSE

THE FULL PROJECT GUTENBERG LICENSE
PLEASE READ THIS BEFORE YOU DISTRIBUTE OR USE THIS WORK
To protect the Project Gutenberg™ mission of promoting the free

distribution of electronic works, by using or distributing this work (or
any other work associated in any way with the phrase “Project
Gutenberg”), you agree to comply with all the terms of the Full
Project Gutenberg™ License available with this file or online at
www.gutenberg.org/license.
Section 1. General Terms of Use and

Redistributing Project Gutenberg™
electronic works
1.A. By reading or using any part of this Project Gutenberg™
electronic work, you indicate that you have read, understand, agree
to and accept all the terms of this license and intellectual property
(trademark/copyright) agreement. If you do not agree to abide by all
the terms of this agreement, you must cease using and return or
destroy all copies of Project Gutenberg™ electronic works in your
possession. If you paid a fee for obtaining a copy of or access to a
Project Gutenberg™ electronic work and you do not agree to be
bound by the terms of this agreement, you may obtain a refund from
the person or entity to whom you paid the fee as set forth in
paragraph 1.E.8.
1.B. “Project Gutenberg” is a registered trademark. It may only be

used on or associated in any way with an electronic work by people
who agree to be bound by the terms of this agreement. There are a
few things that you can do with most Project Gutenberg™ electronic
works even without complying with the full terms of this agreement.
See paragraph 1.C below. There are a lot of things you can do with
Project Gutenberg™ electronic works if you follow the terms of this
agreement and help preserve free future access to Project
Gutenberg™ electronic works. See paragraph 1.E below.
1.C. The Project Gutenberg Literary Archive Foundation (“the
Foundation” or PGLAF), owns a compilation copyright in the
collection of Project Gutenberg™ electronic works. Nearly all the
individual works in the collection are in the public domain in the
United States. If an individual work is unprotected by copyright law in
the United States and you are located in the United States, we do
not claim a right to prevent you from copying, distributing,
performing, displaying or creating derivative works based on the
work as long as all references to Project Gutenberg are removed. Of
course, we hope that you will support the Project Gutenberg™
mission of promoting free access to electronic works by freely
sharing Project Gutenberg™ works in compliance with the terms of
this agreement for keeping the Project Gutenberg™ name
associated with the work. You can easily comply with the terms of
this agreement by keeping this work in the same format with its
attached full Project Gutenberg™ License when you share it without
charge with others.
1.D. The copyright laws of the place where you are located also
govern what you can do with this work. Copyright laws in most
countries are in a constant state of change. If you are outside the
United States, check the laws of your country in addition to the terms
of this agreement before downloading, copying, displaying,
performing, distributing or creating derivative works based on this
work or any other Project Gutenberg™ work. The Foundation makes
no representations concerning the copyright status of any work in
any country other than the United States.
1.E. Unless you have removed all references to Project Gutenberg:
1.E.1. The following sentence, with active links to, or other

immediate access to, the full Project Gutenberg™ License must
appear prominently whenever any copy of a Project Gutenberg™
work (any work on which the phrase “Project Gutenberg” appears, or
with which the phrase “Project Gutenberg” is associated) is
accessed, displayed, performed, viewed, copied or distributed:

Историја филозофије од античке Грчке до савременог доба Gunnar Skirbekk Гунар Ширбек Nils Gilje Нилс Гиље Anne Granberg Cathrine Holst Rasmus Slaatelid full chapter download PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Историја филозофије од античке Грчке до савременог доба Gunnar Skirbekk Гунар Ширбек Nils Gilje Нилс Гиље Anne Granberg Cathrine Holst Rasmus Slaatelid full chapter download PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Историја филозофије од античке Грчке до савременог доба Gunnar Skirbekk Гунар Ширбек Nils Gilje Нилс Гиље Anne Granberg Cathrine Holst Rasmus Slaatelid full chapter download PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

■■■■■■■■ ■■■■■■■■■■ ■■

■■■■■■■■ ■■■■■■■■■■ ■■ ■■■■■■■ ■■■■■ ■■ ■■■■■■

I ll Be Your Wife Jho Hyo-Eun

Marry Me or Be My Wife Ally Jane

Giáo trình Be Internet Awesome 1st Edition Google

Osez être trois Dare to be Three Dare Ménage 3 1st

■■■■ ■■ ■■■■■BE■■ 1st Edition ■■■■

Mon tour du monde en 80 jours 1st Edition Yannick

Mon tour du monde en 80 tortues 1st Edition Bernard

ГУНАР ШИРБЕК И НИЛС ГИЉЕ

This translation has been published

© Kapnoc, 2017. Сва права задржана. Ова публикација се не сме, у

All r ights reserved. No portion of this publication may be reproduced

A) Грчки полис: човек-у-заједници................................................. 25

4. АРИСТОТЕЛ - ПРИРОДНИ ПОРЕДАК

А) Идеја или супстанција................................................................. 104

5. ПОЗНА АНТИКА..................................................................... 133

A) Обезбедити срећу појединца...................................................... 133

A) Хришћанство и филозофија...................................................... 159

7. УСПОН ПРИРОДНЕ НАУКЕ................................................... 217

A) Спорење око метода.................................................................... 217

8. РЕНЕСАНСА И РЕАЛНА ПОЛИТИКА

9. СУМЊА И ΒΕΡΑ - ЧОВЕК У СРЕДИШТУ......................... 263

А) Декарт - методичка сумња и разум.......................................... 263

10. РАЦИОНАЛИЗАМ И СИСТЕМ............................................ 277

А) Спиноза - Бог je исто што и природа...................................... 277

11. ЛОК - ПРОСВЕЋЕНОСТ И ЈЕДНАКОСТ........................ 291

А) Критика и теорија сазнања........................................................ 292

12. ЕМПИРИЗАМ И КРИТИКА САЗНАЊА...........................309

А) Баркли - унутрашња критика емпиризма............................. 309

A) Просветитељство - разум и напредак..................................... 333

A) Трансцендентална филозофија - теорија сазнања............. 377

15.3 АСНИВАЊЕ ХУМ АНИСТИЧКИХ Н АУК А.................. 405

16. ХЕГЕЛ - ИСТОРИЈА И ДИЈА ЛЕКТИКА......................421

A) Рефлексија, дидактика, искуство.............................................. 421

18. КЈЕРКЕГОР - ЕГЗИСТЕНЦИЈА И ИРОНИЈА..................459

A) Непосредна и егзистенцијална комуникација......................459

19. СУКОБ ОКО СЛИКЕ О ЧОВЕКУ.......................................... 469

A) Дарвин - генетика и природна селекција............................... 469

20. СОЦИЈАЛИЗАМ И ФАШИЗАМ........................................... 505

A) Комунизам - Лењин: партија и држава................................... 505

21. КА ПОНАУЧЕНОМ ДРУШТВУ............................................ 523

А) Успон друштвених наука............................................................ 523

VIII) Талкот Парсонс - делање и функција.....................546

Б) Природна наука и технологија................................................... 551

В) Тумачење текста - посредовање или критика?...................... 567

22. ИЗ САВРЕМЕНЕ ФИЛОЗОФИЈЕ..................................... 579

A) Прагматизам: знање се најбоље стиче у заједници............... 579

23. МОДЕРНОСТ И КРИЗА...................................................... 613

11ред вама je ревидирано издање другог издања Историје фило-

Гунар Ширбек и Нилс Гиље

Зашто учити филозофију? Укратко: зато што je филозофија по-

сусрету са људима другачијих верских убеђења, или са онима који

култури. Међутим, тиме се не каже да су те норме обавезујуће и за

У односу на многе друге прегледе историје филозофије на-

наићи на обимније одељке о хуманистичким паукама, ιοιμιοιιοι ιιμι

Пре него што се посвети овој књизи - читао je с почетка или од

1) Читалац првенствено мора покушати да разуме шта je рече-