ШАРЛ БОДЛЕР

Шарл Бодлер је рођен 9. априла 1821. године у Паризу, а умро 31. августа
1867. године у четрдесет и шестој години живота. Један је од најутицајнијих и
најбољих француских песника 19. века, који је утицао на развој симболизма у
песништву.

Живот и рад Шарл Бодлера

Он је такође и преводилац, есејиста и књижевни критичар. Бодлер је
уметник који је водио „боемски” живот, који је био заступљен међу
уметницима средином и крајем 19. века. Његово најпознатије (уједно и
скандалозно) дело је збирка „Цвеће зла”, која је објављена 1857. године.
Такође, преводио је и писао о делима Едгара Алана Поа. Инспирацију за
стварање пронашао је у свом животу, али опет, његова поезија има
универзално значење.
Породични живот му не остаје у лепом сећању и често наглашава да од тога
потиче његов емотивни удес. Бодлер је у седмој години изгубио оца, који је
био тридесет година старији од своје жене. Снажно га је погодила његова
смрт, а још више када се мајка преудала после годину дана. Послали су га у
Војну школу у Лиону.
Био је интелигентан ученик, међутим, често нерадан и бунтован. Његов очи
је хтео да се бави правом или дипломатијом, али се Бодлер одлучио за
књижевну каријеру. Заједно са породицом, 1936. године враћа се у Париз,
где се највише осећа као код куће у Латинској четврти, где је посећивао
проститутке. Запао је у дугове и заразио се гонорејом и сифилисом. У нади да
ће га преобразити, очух га шаље на путовање у Индију 1841. године са којег
се вратио након десет месеци.
Путовање није утицало на њега, али га је обогатило искуствима као што је
јахање слонова и једрење. Касније их је искористио у својој поезији. По
повратку у Париз, на свој двадесет и први рођендан, добија своје наследство
и почиње да живи луксузним боемским животом који укључује склоност ка
моди и уживању у опијуму. Већину богатства је потрошио у року од неколико
година. Родитељи му из очаја узимају преостало наслеђе и стављају га под
хипотеку. Тада је упознао и заљубио се у госпицу Дувала, која је била извор
инспирације за многе песме. То му је најдужа романтична веза.
Бодлерова мржња према буржоазији је расла и он је постао политички
активан и учествовао је 1848. године у револуцији. Догађаји који су уследили
распршили су све његове илузије и он се повлачи у себе и свој рад. Препушта
се модернистичким „отуђењу”. Тада је открио и Едгара Алана Поа, с којим се
поистовећује. Објављује преводе његових дела 1854. и 1855. године. У
уметничким круговима је био познат као кицош и расипник. Његово прво
дело је критика „Салон из 1845“.
Његово дело је изазвало позитивне реакције критике и уметничке заједнице.
Међутим, то није било довољно да се извуче из дугова и тог лета одлучује да
почини самоубиство и остатак свог наслеђа остави љубавници. Покушај
самоубиства је био неуспешан при чему се само површно ранио ножем.
Године 1846. написао је „Салон из 1846” у којем говори о херојизму
савременог живота. Следеће године је објавио аутобиографску новелу „Ла
Фанфарло“. Прво издање „Цвећа зла” објављено је 1857. године. Шест
песама из те збирке одмах су осудили због срамотног садржаја који укључује
вампире и хомосексуалност. Његове песме остале су забрањене до 1949.
године. Четири године касније збирци су додали 35 нових песама, али шест
забрањених песама је избацио. Ова збирка је издата 1961. године.
Збирка „Цвеће зла” у почетку заокупља пажњу због „скандалозних” тема,
међутим, касније је хвале и познати писци попут Густава Флобера и Виктора
Игоа. Шарл Бодлер је у основи романтичар, међутим, у својој поезији
успешно је приказао модернизам као нешто узвишено. Временом се увиђа
значај збирке „Цвеће зла” и њене способности да узбурка дубока осећања
интимности, очаја, губитка и носталгије. С друге стране, због шокантних и
експлицитних мотива, Бодлер стиче назив „Проклети песник“. Он није ништа
учинио што би оповргнуло таква говоркања, напротив, он их је охрабривао
својим понашањем тако да данас о њему имамо безброј прича, које су
делом истина, а другим делом само мит.